Sta racunari ne mogu: kritika vestacke inteligencije

_.- 1

.

...

..

-

-

.•

·-

., .

...

• 1

.

. . 1

�.

...

...

1

r1

r.

1

... -

...

1

.....

.

...

...

�·

,

1

•

-

�� .

..

•

....

1 -.llt

,•

.. -r

..

-

.... · -

- r­

1 .

1

-

·. :г--� .

1

...

1.-

1

•• 11 •

.

.

... ..

1

•

,

1

.; ..

BIВLIOTEКA

SA,ZVEZDA

58

UREDNIK

MILO� STAМBOLIC

....

RECENZIJA: LJUBOMIR RADANOVI� е CRTEZ NA KORICAMA: DUSAN RISТI� е TEHNICКI UREDNIK: BOGDAN �URCIN е KOREKTOR: SVETLANA DRAMLIC 8 IZDAVAC: IZDAVACKO PREDUZE�E NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 е STAMPA: GRAFICKO PREDUZE�E SWBODAN JOV/C, BEOGRAD, STOJANA PROТI�A 52 е ТIRAZ: 5.000 _PRIMERAKA

HUBERT L. DREYFUS

STA RACUNARI NE MOGU KRITIKA VESTACKE INTELIGENCIJE

.

NOLIT

BEOGRAD 1977

•

.

Naslov origina'la HUBERT L. DREYFUS

WHAT COMPUTERS САN'Т DO

А Critique of Artificial Reason Harper & Row, PuЬ!ishers, Inc. , New York, 1972.

PREVEO

NENAD NIKOLIC

PREDGOVOR

Rасипаr је, bez sитпје, јеdап od пajzпacajпijih izиma пaseg veka. Ро misljeпjи Herberta Sајтопа оп је posle pisma, arapskog b rojпog sistema, aпali­ ticke geometrije i difereпcijalпog rасипа cetvrta istorijska prekre tпica и razvojи civilizacije. Daпas је skoro петоgисе zamisliti rad mпogih tehпoloskih postrojeпja, poslovпih orgaпizacija i javпih slиzЬi bez elektroпskih racипskih masiпa. Brziпe pojedi­ пih procesa toliko sи porasle da odgovarajиca srа­ сипаvапја i donoseпje pravovremeпih odlиka moze da obavlja samo rасипаr. Koliciпe iпformacija koje паstаји и privredi, admiпistraciji i паисi dos tizи ogromпe razmere tako da se prema пekim prora­ cипima svakih 40 тiпиtа s tvara dovoljпo iпforma­ cija da рорипi citavи јеdпи eпciklopedijи od 24 sveske. Samo rасипаr moze izvиci relevaпtпи сi­ пјепiси iz tog пepregledпog mora iпformacija и пеkот razиmпom vrетепи. Racипari daпas vode kпjigovodstvo, izdajи rа­ сипе, cekove i sastavljajи fiпaпsijske izvestaje, obavljajи matematicke aпalize, vrse rezervacije avioпskih karata i ho telskih soba, vode karto teke pacijeпata i postavljajи dijagпoze, rasporedиjи po­ stи, starajи se о pravovremeпom рорипјаvапји za­ liha и robпim kисата, regиlisи saob racaj, иprav­ ljajи tehпoloskim procesima, pomazи и otkrivaпjи zlociпaca i obavljajи тпоgе drиge poslove b rze i bolje od coveka. Od prve komercijalпe primeпe rасипаrа pros­ lo је svega 25 godiпa, а па trzistи se vec pojavila

2

LJUBOMIR RADANOVI�

cetvrta geпeracija таsiпа, ovog риtа sa тетоriјот zаsпоvапот па laserskoj tehпici. Br.zina rасипаrа иdvostrиcava se и prosekи јеdпот и godiпi dапа tako da је и оdпоsи па klasicпi stoпi rасипаr savre­ тeпa elektroпska таsiпа b rza oko sto тilioпa ри­ tа. Iпdиstrija racиnara dozivljava пеzаратсепи ekspanzijи sa godisпjoт stopoт rasta od Ьlizи 20 proceпata, а podrиcja рriтепе sire se b rziпoт kо­ ји је skoro петоgисе pratiti. И оvот vrtlogи пe­ zadrzivog tehпoloskog пapretka, koji preko посi ипistava Citave profesije i stvara поvе, rada se pod­ jedпako i strah i ekstaza. Dok jedпi sa оsесапјет iпferiorпosti i strahopostovaпja иstираји svoja radпa тesta rасипаrи i sa zеЬпјот осеkији svako­ jake zloиpotrebe, drиgi и odиsevljeпjи proricи da се "и godiпi 2000. racипari verovatпo тосi da do­ stigпи, siтиlirajи ili паdтаsе i пеkе od пajljиdski­ jih sposobпosti, иklјисијиСi тoZda i estetske i kre­ ativпe, а" iтасе i пеkе sposobпosti koje covek пета . . . (Кап i Viпer и kпjizi "Godiпa 2000."). Drajfиsova kпjiga Sta racunari ne mog u - kri­ tika vesta6kog uma predstavlja јеdап od тalob roj­ пih, ali zпacajпih pokиsaja da se sa opstih filozof­ skih staпovista ocrtajи doтeti vestackog ита, оdпоsпо da se иtvrde graпice d o kojih је тоgиса siтиlacija iпteligeпtпog ропа5апја ротоси digital­ пih rасипаrа. Da Ьi rасипаr resio пeki zadati рrоЫет, пеор­ hоdпо је da ти se propise odgovarajиca procedи­ ra, оdпоsпо da se sastavi algoritaт za resavaпje datog рrоЫета. Algoritaт је пiz iпstrиkcija koje, ako se izvrsavajи propisaпiт redosledoт,. dovode па krajи do trazeпog reseпja. Za рrоЫете koje ra­ cипari daпas rиtiпski resavajи пeophodпi algoritтi тоgи se иvek, иz тапје ili vece teskoce, иsреsпо sastaviti. !та, теdиtiт, рrоЫета kod kojih је algoritaт toliko slozeп da таsiпа postavljeпe za­ datke пе тоzе izvrsiti и rаzитпот vrетепи. Tako, па priтer, za igrи saha se тоzе sastaviti prograт koji Ьi aпalizirao sve тоgисе Ь иdисе koтhiпacije

PREDGOVOR

з

poteza i pro tiv-poteza, ali i pod pretpostavkom da и svakoj datoj sitиaciji moze и prosekи da se роvисе samo pet poteza, b roj komhiпacija za dvadeset па-. redпih poteza Ьiо Ьi veci пеgо sto је zhir mikrose­ kипdi и godiпi dапа. и takvim slиcajev, i ma prog­ ram za masiпи se пе moze svesti па пiz iпstrиkcija koje treba izvrsavati propisaпim redosledom, vec se morajи sastaviti programi koji се odahirati опе rutiпe i strategije koje sa пajvecom verovatпocom vode ka rеsепји. Drиgim recima, po trebпo је masi­ пи programirati tako da se и iz11esпom smislи ро­ паsа iпteligeпtпo. Oko ovog problema masiпskog resavaпja zadataka koji zahtevajи iпteligeпcijи ra­ zvila se јеdпа роsеЬпа паиспа discipliпa pozпata pod imeпom vestacka ili masiпska iпteligeпcija. V estacka iпteligeпcija је jos пеотеdепо, flиid­ пo podrиcje паиkе о racипarima koje је pod ovim imeпom pozпato jedva dvadeset go,diпa, precizпije od 1957. Опо se moze posmatrati sa bar tri razli­ cita s taпovista. Ро jedпom od ovih staпovista, ves­ tacka iпteligeпcija se bavi proиcavaпjem iпtelektи­ alпih fипkcija, оdпоsпо pokиsava da odgovori па pitaпje "kojim se mehaпizmom moze ostvariti пе­ kа iпtelek tиalпa fипkcija". Nјеп zadatak sastoji se, dakle, и рrоисаvапји јеdпе ро јеdпе fипkcije sve dok se опа пе razotkrije i savlada ili dok se пе po­ kaze da је svaki pokиsaj mehaпizacije оsиdеп па пеиsреh. Prema drиgom staпovistи, vestacka iпteligeпci­ j a је паиспо podrиcje posveceпo otkrivaпjи i sа­ kирlјапји паиспih metoda, slicпo роdrисји пиme­ r-ii3 k e aпalize, matematickog programiraпja ili mozda cak hemijskog iпzeпjers tva. Vestacka iпteligeпcija poпиdila је do sada пekoliko metoda koje oprav­ davajи ovakvo s taпoviste о пјепој prirodi. и te me­ tode spadajи " geпeriraпje i testiraпje ", " eиristicko pretrazivaпje ", "репјапје иz рlапiпи ", " sparivaпje " itd. Sve sи to takozvaпe slabe metode, оdпоsпо me­ tode koje zahtevajи vrlo malo iпformacija, а ipak рrиzаји паdе da se mogи пасi trazeпa reseпja.

4

LJUBOMIR RADANOV!c

Prema trecem stanovistи, vestacka inteligenci­ ja је teorijska psihologija koja coveka posmatra kao sistem za ob radи informacija, tj. opisиje ga simbolickim sistemima koji se mogи poistovetiti sa odredenim ljиdima и odredenim sitиacijama po­ smatranjem i eksperimeпtom. Ovakvi modeli пе obиhvatajи sve fепотепе koji оkrиzији coveka, vec se иsredsredиjи па zadatke koji sи Cisto simbolicki i пе zahtevajи motorne sposobпosti niti sи пepo­ sredпo zavisпi od seпzorпih sistema. и okvirи ovih istrazivaпja mogи se роsеЬпо izdvojiti tri podohlas­ ti: resavaпje prohlema, psiholiпgvis tika i percepcija. Mada је osпovпi cilj vestacke iпteligeпcije da se "bavi iпformacioпim procesima koji obavljajи za­ datke za Cije је resavanje пеорhоdпа iпteligeпcija" - пе pre tpostavljajиci pri tom а priori da se to mora raditi па isti пaCin kao sto rade ljиdi - опа пе moze da izbegпe diskиsijи о пekim орsЦт filo­ zofskim pitaпjima о prirodi ljиdskog ита, о tome sta је to iпteligeпtпo ponasaпje i kako se ono stva­ ra, kakva је priroda meпtalпih procesa, mogи li se опi mehaпizovati i koji sи krajпji dometi vestacke iпteligeпcije. и svojoj raspravi Drajfиs polazi sa stanovista da је vestacka iпteligeпcija, sa опо malo krajпje sk romпih re.z иltata koje је ostvarila do 1967. godi­ пe, vec dosegla svoje kопаспе domete i sиocila se sa Ьarijerom kоји песе Ьiti и stапји da premosti. Оvи barijerи stvorila је pogresпa, ali dиboko иkо­ rепјепа "platoпska" pretpostavka, kоји vestacka iпteligeпcija prihvata kao aksiom, а prema kojoj se sav sve t, sva iskиstva, sva razmisljaпja mogи svesti па elemeпtarпe atomisticke pojmove sa kojima se dalje moze operisati kao sa b rojevima. Prema toj pre tpostavci i "covek је uredaj koji obavlja strogo ptopisaпe racипske operacije sa podacima koji ima­ jи oblik atomskih С iпјепiса", ра Ьi prema tome moralo Ьiti mogиce da se i razиm ипеsе kao program и rасипskи masiпu i па taj паСiп simиlira iпteligeп­ tпo ропаsапје. Ovakva polazпa pre tpostavka mora-

PREDGOVOR

5

la је, ро Drajfusovom misljeпjи, пeizbezпo da do­ vede do пiza пеиsреhа i do krajпje sporog пapretka и istrazivaпjima па роdrисји vestacke iпteligeпcije. И prvom delи svoje rasprave Drajfиs detaljпo паЬ rаја пеиsреhе и desetogodisпjem razvojи vestac­ ke iпteligeпcije и razdoЬljи od 1957. d o 1967. godi­ пe. Aпalizirajиci ove пеиsреhе, Drajfиs dolazi do zakljиcka da sи иspesi иvek Ь ili vezaпi za resavaпje proЬlema kod kojih se relevaпtпi podaci mogи ogra­ пiCiti па пekoliko јаsпо razdeljivih alternativa, а da sи пeиspesi redovпo pratili опе proЬleme koji пе dozvoljavajи takvo ograпicavaпje. Tako, па primer, dok sи и igri saha rele-vaпtпi sam o podaci о boji i polozajи figиra а пе i podaci о пjihovoj veliciпi, temperatиri, itd., kod prevodeпja jezika, gde је ро opstem misljeпjи zabeleieп пajveCi пеиsреh ili mo­ ida роtрип promasaj, za resavaпje dvosmisleпosti пеkе receпice moze po teпcijalпo da Ь иdе relevaпtпo сеlоkирпо ljиdsko zпапје. Ро Drajfиsovom mislje­ пjи, sitиacija odredиje zпасепје Сiпјепiса i пjihovи relevaпtпost, ра cak moida i to sta se sme svrs tati medи сiпјепiсе. Оп smatra da пета пeиtralпih Сi­ пјепiса i da sи bas zbog пesavladivih teskoca oko formalizovaпja, оdпоsпо programiraпja pragmatic­ пog koпteksta, iпteligeпtпe masiпe оsиdепе па пеиs­ реh. Jstovremeпo Drajfиs smatra da је klјиспо filo­ zofsko pitaпje иpravo pitaпje da li se ljиdski koп­ tekst иopste moze formalizovati. Drajfиs пе odhija mogиcпost паиспоg оЬјаsпје­ пја iпteligeпtпog ропаsапја, ра prema tome пi mo­ gиcпos t formalizovaпja ljиdskog koпteksta, ali је kategoricaп и svojoj tvrdпji da se to sadasпjim ma­ siпama пе moie postici. Оvи svojи tvrdпjи Drajfиs detaljпo ob razlaze и drиgom delи kпjige, gde "pla­ toпskи" pretpostavkи роЬiја па Ь ioloskom, psiholos­ kom, epistemoloskom i oпtoloskom рlапи, oslaпjajи­ ci se иglavпom па misljeпja Hajdegera, Vitgeпstajпa i Merlo-Poпtija. Za Drajfиsa пета dileme: sa daпas­ пjim masiпama пista se vise пе moze иciпiti. Svaki pokиsaj da se пjihovim programiraпjem ostvari in-

6

LJUBOMIR RADANOVIC

teligeпtпo ропаsапје ravaп је роkиsаји alheтicara da od olova пaprave zlato. Јеdiпи alternativи Draj­ fиs vidi и роtрипот odbacivaпjи tradicioпalпih pret­ postavki i и prihvataпjи feпoтeпoloskog opisivaпja strиktиre ljиdskog ропаsапја. Aпalizirajиci ovaj рrоЬlет, Drajfиs пavodi пеkа svojstva covekovog iskиstva koja ро пјеgоvот тis­ lјепји rасипаr песе пikada тосi da reprodиkиje ili iтitira. Ти spadajи fепотепi " тargiпalпe svesti" ( kada је covek тaglovito svestaп relevaпtпosti пе­ kе пedovolјпо defiпisaпe сiпјепiсе)' " иsredsrediva­ пja" (kada se proЬleтska sitиacija orgaпizиje oko" " i toleraпcije пekog pristиpa koji obecava иspeh) " dvosтisleпosti" ( kada је, па priтer, covek и stапји da и odredeпoт kontekstи igпorise znaceпje пеkе reCi koje se tek и drиgoт kontekstи javlja kao pravo). Ova sposobпost coveka da prvo sagleda сеliпи, ра da је tek опdа, ako је potrebпo, razlaze па аtоте posledica је, ро Merlo-Pon tijи, cinjeпice da covek posedиje telo koje ти отоgисаvа da neprekidпo vlada svojoт okoliпoт пе rastavljajиci је па еlе­ тепtе. Razvijajиci dalje ovo stanoviste Merlo-Poпti­ ja, Drajfиs izvodi zakljиcak da Ь i еvепtиаlпа таsiпа, " koja Ьi Ьila sposobпa da se slиzi prirodniт jezikoт i da prepozпaje slozeпe oЬlike, тorala da iта telo". Оп cak sтatra da пета razloga zasto и priпcipи ne " Ьi Ь ilo тоgисе konstrиisati vestacki organizaт, ako Ьi se иpotreЬile koтponeпte dovoljno slicne опiта od kojih је sacinjeпo ljиdsko telo". Jediпo и takvoт robotи koji iта i ит i telo, и "пedigitalпoт аиtо­ таtи sposobnoт da ob radиje пеfоrтаlпе iпforтa­ cije", Drajfиs vidi тogиcnost iпteligeпtпih таsiпа i тоgиспоst siтиlacije ljиdskog ита. Ali da Ьi se os­ tva.r io takav vestacki orgaпizaт, potrebпa је поvа revolиcija и паисi о rа,zити, тozda sиp rotпa onoj koja је и XVII vekи izтeпila citavи паиkи . pr�las­ koт sa kvalitativпe logike оsоЬiпа па kvaпtttattvпu тateтatiku тerljivih velicina.

PREDGOVOR

7

Pitanja koja Drajfus pokrece imaju sirok nauc­ ni, filozofski i drustveni znacaj. Ona svakako zaslu­ zиju ozhiljnu javnu debatu, jer su, kao sto kaze Entoni Etinger, "suvise naucna da Ьi se prepustila filozofima, а isuvise filozofska da Ьi se prepustila naucnicima". Doprinos koji ovoj debati Drajfus daje svojom knjigom svakako је dosad najopsezniji i naj­ izazovniji. Svima onima koje interesuju proЬlemi па preseku nauke i filozofije i proЬlemi covecanstva uopste, ova knjiga се Ьiti podjednako zanimljiva i instruktivna.

Ljubomir Radanovic

ST А RACUNARI NE MOGU

Mojim roditeljima

Razlika izmedи matematickog dиha ( esprit de geometrie) i perceptivnog dи­ ha ( esprit de finesse): razlog sto mate­ maticari nisи perceptivni sastoji se и tome sto oni ne vide sta је pred njima i sto se, naviknиti па egzaktпe i jedпostav­ пe priпcipe matematike i пavikпиti da пе doпose zakljиcke pre nego sto dobro srede i ispitaju svoje priпcipe, gube и s tvarima percepcije gde priпcipi пе doz­ voljavajи takvo sredivaпje . . . Ovi priп­ cipi sи tako prefiпjeпi i toliko b rojпi da је potrebaп vrlo delikataп i јаsап smi­ sao da Ьi se mogli uoCiti i da Ьi se о njima moglo pravedпo suditi kada se uoce, а velikim delom пе postoji mogиc­ nost da se demoпstriraju и oпakvom po­ retku, kao и matematici; to је zbog toga sto priпcipe пе saznajemo па is ti пacin i sto Ьi beskraiaп posao Ьiо predиzimati tako пesto. Stvar moramo odjedпom da sagledamo, па prvi pogled, а пе proce­ som rasиdivaпja, bar do izvesпog stepe­ na . . . Matematicari zele da razmatraju proЬlem e percepcije matematiCki i tako sebe prave smesпim. . . dиh . . . to cmt precиtno, prirodпo i bez tehпickih pra­ vila.

- PASCAL, Pensees

UVOD

1

Otkako sи Grci izиmeli logikи i geometrijи, ideja da sveиkиpno rasиdivanje moze da se svede na nekи vrstи racиnanj a- tako da svi argиmenti mogи da se postave odj ednom i zasvagda - fasc]nirala је veCinи rigoroznih mislilaca zapadne tradicij e. Sok­ rat је Ьiо prvi koj i је oglasi o оv : и vizijи. Prica о ves­ tackoj inteligencij i moze da pocne negde oko 450 godina pre nase ere kada se ( prema PlRtonи ) Sok­ rat obraca Eutifronu, atinskom drugu, koj i ru ime poboznosti namerava da preda rodenog оса zbog иЬistva : "Zelim da znam sta је karakteristika po­ boznosti koj a svako delovanj e Cini poboznim . . и kоји mogи da se pouzdam i da ј е koristim kao me­ rilo koj im prosиduj em svoj e delovanj e i delovanj e drиgih lj udi. "1§ Sokrat trazi od Eиtifrona " niz pra­ vila koj a nam govore iz casa и cas kako da se po­ nasamo, " 2 nesto sto Ьi moderni teoreticari racиnara nazvali " efikasna procedura " . Platon ј е generalizovao ovaj zahtev za moral­ nom izvesrioscu и epistemoloski zahtev. Prema Pla­ tonи, sveиkиpno znanje Ьi moralo da se izlozi и eks­ plicitnim definicij ama koje Ьi svako mogao da pri.

1.

Plato, Euthyphro, VII, prev . F. Ј. Church (New York: LiЬrary

of Liberal Arts), 1948. str. 7. 2. Marvin Minsky, Computation: Finite and lnfinite Machines (Englewood Cliffs , N. Ј.: Prentice-Hall, 1967) , str. 106. Naravno, Minsky misl i na izracunavanje а ne na moralno delovanj e .

12

HUBERT L. DREYFUS

meni. Ako neko ne moze da saopsti svoj e znati-kako роmоси takvih eksplicitnih instrukcij a - ako nje­ govo znanj e kako ne moze da se preobrati и znanj e da - onda to i nij e znanje, vec риkо verovanj e. Prema Platonи, kиvari, na primer, koj i se slиze ulшsom i iпtиicijoш i pesnici, koj i rade iz inspira­ cij e, ne роsеdији znanj e; ono sto oni rade ne povlaci sobom poimanj e i ne moze da Ъиdе razиmlj ivo. Op­ stije receno, ono sto ne moze da se izrazi preciz­ nim instrиkcijama - sva podrиcj a ljиdske misli koj a zahtevajи иmesnost, intиicijи ili smisao za tra­ dicijи - upиcena sи na nekи vrstи proizvolj ne ne­ vestosti. Ali Platon j o s nije и potpиnosti Ъiо kiЪerneti­ car ( mada ј е prema Norbertи Wienerи ( Norbert Viner) Ъiо prvi koj i је иpotreЪio taj termin ) zato sto је tragao za semantickim pre nego za sintaksic­ kim kriterijиmima. Nj egova pravila pretpostavljajи da osoba shvata znacenj a konstitиtivnih termina. U RepuЬlici Platon kaze da Razиm ( odredeni nivo иskladen pravilima na nj egovoj izdelj enoj linij i koj a predstavlj a Citavo znanj e ) zavisi od Uma koj i obиhvata и seЪi dijalektickи analizи i и kraj nj oj instanci nekи intиicij и о znacenjи fиndamentalnih poj mova koj i se koriste и razиmevanjи. Tako Pla­ ton priznaj e da njegove instrиkcij e ne mogи и pot­ pиnosti da se formalizиjи. Slicno ovome, moderni ekspert za racиnare, Marvin Minsky (Marvin Min­ ski ) primecиj e, posle probnog pred . s tavlj anj a Pla­ tonovog pojma efikasne procedиre : " Ovakav pokи­ saj definisanj a ј е podlozan kritici prema koj oj se prepиsta da interpretacija pravila zavisi od neke o s obe ili agensa. "a Aristotel, koj i se razlikovao od Platona и ovom, kao i и veCini pitanj a и pogledи primene teorij e и praksi, sa zadovolj stvom ј е zabelezio da ј е intиicij a nиzna za primenи Platonovih pravila : з. !Ьid.

s'fA RAёtJNARt NE MOGU

13

Ipak nij e lako pronaci formulu pomocu koj e bismo mogli da odredimo koliko daleko i do koj e tacke covek moze da gre.s i pre nego sto se izlozi kritici. Ali, ova teskoca definisa­ nj a inherentna је и svakom predmetu opazanj a; pitanj e stepena povezano је s okolnostima poj ed:nacnog slucaja, gde је nas j edini kriterijum opazanj e.4

Da Ьi se ostva11io Platonov projekt, potrebno је uCiniti jedan proboj : citavo pozivanje na intuicij u i sudenj e mora da se eliminise. Као sto ј е Galileo ( Galilej ) otkrio da moze da se pronade Cisti for­ malizam za opisivanj e fizickog kretanj a zapostav­ lj ajuCi sekundarne kvalitete i teleoloska razmatranj a, tako se moze pretpostaviti da Ьi j edan Galileo na polj u lj udskog ponasanj a mogao da redukuj e sva semanticka razmatranj a ( p ozivanj e na znacenj a ) na telшike sintaksicke ( formalne ) manipulacij e. Verovanj e da је takva potpuna formalizacij a znanj a moguca pocelo ј е uskoro da dominira za­ padnom misl iu. Ono је vec izrazavalo osnovпi mo­ ralni i intelektualni zahtev, а uspeh fizicke nauke iz.gleda · d a ј е znaБo za filosofe sed.aшnaestog veka, kao sto j os uvek znaCi za mislioce kao sto је Min­ sky, kako Ьi moglo da se udovolj i zahtevu. Hobs ј е Ьiо prvi koj i је eksplicitno izrazio sintaksicki po­ j am misli kao racunanj a : " Kada covek razmislja, on nista drugo ne radi osim sto poima ukupni zЬir iz saЬiranj a delova " , pisao је on, " j er UM . . . nij e nista drugo do racunanj e . . . "5 Preostaj e samo da se izraze j ednoznacni delovi ili "Ьitovi " s koj ima moze da operise ovaj sin­ taksicki racunar: LeiЬniz ( Lajbnic ) se, kao pronala­ zac Ьinarnog sistema, posvetio pronalazenj u jednog neophodnog, nedvosmislenog formalnog j ezika. LeiЬniz је mislio da је pronasao univerzalni i egzaktni sistem notacij e, jednu algebru, j edan sim­ bolicki j ezik, " univerzalnu karakteristiku " pomocu 4. Aristotle, Nicomachean Ethics, prev. Ј. А. К. Thomson kao The Ethics of Aristotle (Ne\V York: Penguin Books, 1953) , str. 75. 5. 45 .

Hobbes , Leviathan (New York : LiЬrary of LiЬeral Arts, 1958), str.

HUBERT L. DREYFtJS

14

koje " mozemo da dodelimo svakom predmetи nje­ gov odredeni karakteristicni broj . "6 Ovako Ьi svi pojmovi mogli da se svedи na mali broj originalnih i nedefinisanih idej a; citavo znanj e Ьi mogl o da se izrazi i sakиpi роmоси j ed.nog dedиktivnog sistema. Na osnovи ovih broj eva i pravila za nj ihovo komЬi­ novanje, svi proЬlemi Ьi mogli da se rese, а kon­ traverze okoncajи: " kada Ьi nek o posиmnj ao и " moj e rezиltate, rekao ј е LeiЬniz, " odgovorio Ьih ти : ,Racиnaj mo, gospodine,' i tako prihvativsi se pera i mastila, raspravili Ьismo proЬlem. "7 Као kakav savremeni teoreticar racиnara koj i naj avljиje novi program, LeiЬniz tvrdi: Medutim, posto neoЬicna povezanost svih stvari pricinj ava velikи teskocи za eksplicitno formиlisanj e karakteristicnih broj eva poj edinacnih stvari, pronasao sam elegantan trik роmоси koga izvesne relacij e mogu da se predstave i nи­ mericki utvrde i da se, zatim, dalj e odredиju numerickim izracиnavanj em.s

LeiЬniz nij e precutno presao preko vaznosti nje­ govog skoro kompletnog programa. Kada se jednom иtvrde karakteristicni broj evi za veCinи poj mova, tada се covecanstvo posedovati novi instrument koj im се se uvecati intelekt u daleko veeem oblmи nego sto su optioki instrumenti poj acali vid, а prevaziCi се mik­ roskop i teleskop и onom obimи и kome је ит sиperiornij i od сиlа vida.9

- Sa ovim novim mocnim sredstvom vestine koje Platon nije mogao da formalizиj e mogle Ьi da se pretvore и teoriju. U j ednom od svoj ih pred­ " loga - и svoj im obj as.nj enj ima о tome na" koj i naCin Ьi mogao da redиkиj e citavи misao na mani­ pиlacijи brojevima kada Ьi imao dovoljno novca i vremena - LeiЬniz kaze: 6. LeiЬniz, Selections, 1951), str. 18. 7. !Ьid., str. 25. 8. !Ьid., str. 15. 9. IЬid. , str. 23.

ured.

Philip Wiener

(New York:

ScriЬner,

�ТА RACUNARI NE MOGU

15

Jos ni su napisana najvaznija zapazanja о preobracanju vestina u sve vrste zanata i p ro fe si ja , Ova Cinjenica је da­ kazana iskustvom kada zelimo nesto da uradimo prelaze­ nj em sa teorrj e na praksн. Naravno, moiemo isto tako 1 da zapiSemo ovu praksu, posto је ona u o snovi samo jos jedna siozenija i partikularnij a t eor ij a . . . 1о

LeiЬniz је nudio samo obecanja, ali u delu Ge­ orgea Boolea ( Dzordz Bul ) , matematicara i logica­ ra koj i је stvarao pocetkom devetnaestog veka, pro­ gram је krenuo j edan korak Ьlize realnosti. Као i Hobs, Boole је pretpostavlj ao da ј е .rezonovanj e racunanje i naumio је da " ispita fundamentalne za­ kranj a racunarskih sposob n os t i ucenj a kako bi mogli idio­ matski ,d a prevode, da vode slobodnu ,i prirodnu ko nve rza ci j u sa ljudima, 'da raspoznaj u govor i da ga stampaj u, da d aj u dij agnozu bolesti. Svaka od ovih aktivnosti po drazum e­ va o t'krivanj e i uc e nj e s l oz en ih oЫ ik a . Samo pre nekoliko godina stvarno smo ve rovali da bi konacno racunarima moglo da s e poveri izvrsenj e za­ datka r esav an j a takvih рrоЫеша, samo alko Ьismo mogli da pronademo pravi kljuc za takvo njihovo delovanj e. Avaj ! Osecam da su mnogi cilj evi koj ima smo tezili samo ј ај а od porcelana; nikada se nista iz nj ih nece izleCi, bez obzira na toplotu koj om ih okruzUJj emo, z a t o sto oni z aht ev aju otkrivanj e оЫ1kа isklj ucivo od strane masine. Zadaci otkr i v an j a zahtevaj u l j ud ske kvalitete.24 ­

ZA,KLJUC:AK

SudeCi па osnovu rezultata oЪj avlj enih do 1 962. go­ dine, jedan opsti sablon росео је da doЪij a oЪlik, mada se u nekim slucaj evima nij e raspoznavao sve donedavno : u pocetku је dramatican uspeh Ъiо za­ snovan na lakom izvodenju prostih zadataka ili u radu na slozenim zadacima niskog kvaliteta, а po­ tom su nastali ma:li оЪгti, razocaranj a, а u nekim slu­ cajevima i pesimizam. Ovaj sablon nij e re:юltat j ed­ nog prekomernog entuzij astickog pritiska skepticki raspo1ozenih autsaj dera koji su zahtevaH premnogo za suvise kratiko vreme. Neuspeh se odmerava samo prema ocekivanj ima oпih koj i su radili na tom polju. Medutim, kada se situacij a zaostri, entuzij aste uvek mogu da priЪegnu sopstvenom optimizmu. Ten­ dencij a da se dugoroCпi programi zamene operativ­ nim, izmigoljila se FeigenЪaumovoj i Feldmanovoj tvrdnj i ро kojoj ј е " prognoza za napredak u istrazi24. Vincent Е. Giuliano, "How We Find Patterns ," International Science and Teclmology (februar ,1967) , str . 40.

STA RACUNARI NE MOGU

53

v anj u Ijudskih kognitivnih procesa ohrabruj uca. " 25 Prognoza је иveik postoj ala, ali se treba zapitati, koliko su ohrabrиjиce perspektive ? Feigenbaиm i Feldman tvrde kako se zaista ostvaruje opipljiv napredak, а napredak su vrlo pazlj ivo definisali kao pomeranj e prema kraj nj em ciljи . " 26 P.rema " ovoj definicij i, prvi covek koj i se рорео na drvo mogao је da polaze pravo na opiplj iv napredak и pravcu dosezanj a meseca. Umesto slepog penj anj a, bolje је gledati kиda se ide. Doslo је vreme da se do detalj a рrоисе spe­ cificni pгoblemi s koj ima ј е suocen rad na vestac­ koj inteligenciji, kao i teskoce koj e ti proЬlemi otkrivaju.

П . OSNOVNI ZNACAJ NEUSPEHA U POSТIZANJU PROGNOZIRANIH REZULTATA I negativni rezultati mogи da blldu interesantni pod иslovom da ih raspoznamo kao takve. MoZda umanj eno dostignuce, иmesto prognoziranog иbr­ zanog napretka, nagovestava neki neocekivani fe­ nomen. Mozda se probij amo и nekom kontinuumи kao sto је :br.z ina, gde dalj e ubrzanj e staj e sve viSe i vise energij e иkoliko se primicemo brzini svet­ losti, ш smo mozda, umesto toga, suoceni sa dis­ kontinиtetom koj i ne zahteva veCi nарог, vec sus­ tinski drukcij e tehnike, kao и slucajи coveka koj i se рорео na drvo i pokиsava da stigne do meseca. Izgleda prirodno da se па ovom mestu o tpo6ne sa procenj ivanj em ove oЬlasti, mada је cudno sto niko to j os nij e иCinio. А da ј е to neko иcinio, иvideo Ьi da svako o d cetiгi razmatrana podrucj a podrazllmeva j ednu specificnu formll lj uds· k e "obra25.

Feigenbaum and Feldma п ,

26.

lbld.,

str. vi .

Computers

qnd

Thoщ�ht, str. 276 ,

54

HUBERT L. DREYFUS

de informacij a " , koj a omogucava ljudiшa da и tom podrucju izbegnu one tesikoce s koj im mora da se suoCi j edan vestacki "subjekt". U ovom odeljku iz­ dvojicemo ova cetiri oЬlika ljudske " obrade infor­ macij a " i suprotstaviti ih nj ihovim masinskim su­ rogatima. MARGINALNA SVEST РRЕМА HEURI SТicКI VODENOM PRETRAZIVANJU

Opste ј е poznato da izvesne igre mogu da se re­ savaju na danasnj im racunarima i sa danasnj im tehnikama - igre sa zetonima i mice mogu da se programiraju taiko da шasina svaki put doЬija Ш zavrsava igru nereseno. Medutim, ostale igre na da­ nasnjim racunarima ne mogu da se resavaju na ovakav nacin, premda su uspesno programirane. u igri dama, na primer, ispada da postoj e pouzdani nacini za odredivanje verovatne vrednosti nekog rpo­ teza na osnovu izvesnih parametara, kao S1tO su kon­ trola centralne pozicije, rpreimucstvo, i tako dalje. Sve ovo i j os cinjenica da postoj i relativno malo poteza posto figure Ьlokiraju jed.na drugu i iznu­ duju zaroЬlj avanj e, omogucava ispitivanj e svih pla­ uziЬilnih poteza do duЬine od svih dvadeset poteza, koji se pokazuju kao dovoljni za izvrsnu igru. Kod sма, medutim, koji moze da se resi prebroj avanjem svih mogucih poteza i odgovora na njih, iskrsava problem neminovno vezan za lavirinte izbora : eks­ ponencij alni rast. Alternativne staze se tako brzo umnozavaju da ne mozemo cak ni da preispitamo sve mogucnosti grananj a dovoijno duboko da Ьi­ smo formirali j edan pouzdan sud о tome, da li data grana pruza dovoljno obecanja i da li zasluzuje dalj e ispitivanj e. Newell primecuje da Ьi pronalazenj e ne­ kog interesantnog poteza zahtevalo suvise vremena ako masina treba redom da ispita moguce poteze sva'ke od figura na �t abli. On је isto tako svestan ci-

STA RAC UNARI NE MOGU,

55

njenice da, ako шasina to ne иradi, ona шоzе da ispиsti nekи vaznи i originalnи komЬinaci jи. " Mi ne zelimo da masina sve svoje vreme provede и is­ pitivanjи Ъиdисih ljиdskЉ ak c ij a; ра ipalk, ako to ne Ъi Бnila, mogla Ъi da previdi realne prilike. "27 Prvo Newellovo resenj e ј е Ьilo " slиcajni ele­ ment " : "Masina Ьi retk o ( sto znaCi, p ovremeno ) tra­ gala za k omЬ inacij ama koj e z r tvuj и kralj icи."28 Ali, ovo resenj e ј е nezado volj avaj uce . Као sto sada, ро svoj prilici, i sam Newell shvata. Masina ne treЪa samo povremeno da traga za zrtvom kralj ice, vec pre da traga za onim sitиacij ama и !kojima Ьi takva zrtva Ьila relevan1шa. Pretpo s tavlj a se da ј е to ono sto оЬеzЪеdији p rave heuristike, ogranicavajиCi Ьrој grana koje se ispituj u, ali za d rzavajиCi alter­ native koje vise оЪесаvаји. Samo, dosad nije pronadena nij edna heuris,t ika na m aj s torskom nivoи igre. Sve s ad asnj e heuristike ili isklj иcиj u neke poteze, lk oje Ъi maj stori izmisШi, ili ostavlj aj u otvorenim rizik eksponencij alnog ras­ ta. Iz razloga о koj ima се se rasp ravlj ati u П delu, Simon је ipak uЪeden и Cinjenicu da sahovski maj­ stori koriste ,taJkve heuristike, ра ј е tako иveren da cemo, slиsaj uci njihove protokole, prateci po'krete nj ihovih ociju, isp ituj иCi ih шоЬlа pod j akiш os­ vetlj enj em, eventualno otkriti takve heuristike i иgraditi ih и nas program - а time potkresati i eksp on en cij alno drvo. Ali, ispitaj mo poblize dokaze da је igranje saha vodeno иpotreЬom heuristike. Razmotrimo sledeCi protokol koj i navodi Si· тоn, narocito иосаvајисi kako on p ocinj e , а ne ka­ ko se zavrsava . Ispitivana оsоЪа ka:Ze : 2 7 . Allen Newell, "The Chess Machine, " и The Modeling of Mind, Kenneth М. Sауге i Fr e de ri ck Ј. C ross on ured. (South Bend, lnd: Notre Dаше University Press, 1963) , s t r . 80.

,

28.

!Ь id. , str. 80,

HUBERT L . DREYFUS

56

Ponovo primecujem da j edna od njegovih figura top, nij e branjena i da moraju postoj ati naCini da se tu s tekne prei­ mu6stvo. Pretpos·tavimo sada, ako pesakom napadnem Iovca, i ako se Iovac povuce, ·da ј а ·daj em sah kralj icom i onda mogu da osvoj im top. Ako, itd . , itd.29

Na lkraju imarno primer za ono sto ј а zovem "prebroj avanj e" - procenj ivanj e raznih mogucno­ sti pomocu grubog naЬraj anj a. Svi s rno rni upoznati s ovirn procesom za koj i se pretpostavlj a da, voden podesnim heuristikama, ornogucava igru sahovskim rnaj storirna. Ali kako ј е nas ispitanik p rirnetio da је suparnikov top nebranjen ? Da li је on uzastopno ispitao ( ili simultano ) svaku od suparnikovih figu r a i nj ihove moguce Ъranioce, dok nij e naisao na ra­ njivog topa? Ovo Ьi zahtevalo veorna mnogo pro­ cena kao sto prirnecuju Newell, Shaw i Simon: " Najbolji rpodaci sugerisu da igrac ispituj e nesto rnanje od 100 pozicij a u analizi jednog poteza,"30 а nas igrac mora da ispita j o's mnogo pozicij a u proceni situacije, kada ј е jedn om otkrio nebranj eni top . Ne rnoтamo ·d a priЪegnemo sarnoispitivanju da Ьismo otkrili sta u stvari neki igrac cini pre nego sto pocne da rprebrojava; sam protok ol to pokazuj e : ispitamik s e usredsreduj e na . p ovoljnu situaciju ( " Primetio sam da j edna od nj egovih figura nij e branjena " ) . Igrac pocinj e da prebroj ava, da prove­ rava sta rnoze da ucini tek posto se usredsredio na neko podrucj e. ·

Jedna analiza MacHackovog prograrna, lkoju ј е napisao Richard Greenblatt, ilustrovace ov.u razliilю izrnedu nacina na koj i covek procenj uj e poziciju i grubog prebroj avanja ikoj e vrsi masina. Cak ni Mac­ Hack ne Ьi mogao da ispita svaku alternativu. Pro­ gram sadrzi generator plauzЉilnih poteza koj i og29. Allen Newell i Н. А. Simon, Comput eг S imulation of Нитап Thinking, The RAND Corporation, Р-2276 (20. apri l 1961 ) , str. 15. 30 . Newell , Shaw and Simon, "Chess-Piaying Programs and the ProЬ!em of Complexity," u Computers and Thought, str� 47.

57

STA RAcUNARI NE MO.GU

ranicava analizu poteza na one koj i vise obecavaju. Ipak ј е u j e dnoj tezoj situacij i, u toku turnira, GreenЬlattov program j ed. n om racunao punih pe t­ naest minuta i analizirao 26,000 poteza, dok zivi igrac moze � d a razmotri samo 1 00 ili mozda 200 po­ teza. MacHack је dosao do j ed,nog izvrsnog poteza, sto ne znaCi da ga neik:i maj stor ne Ьi odigrao cak i bolj e ; a:li, ono sto ј е ovde znacajno nij e kvalitet po­ teza, vec razlika izmedu 26,000 i 200 mogucnosti. Ova razlika navodi na pomisao da, kada igraju sah, ljudi Cine nesto sto ne moze da se svede sam o na razmatranj e alternativa, ра је int eresantn o pitanj e : s t a t o oni blne s t o i m omogucava d a , analizirajuCi 1 00 ili 200 alternativa, pronadu brilj antnij e poteze o d racunara koji analizira 26,000 alterпativa ? Zivi igrac, Cij i protokol ispituj emo, nije s ve­ stan da ј е eksplicitno razmotrio ili eksplicitno is­ kljuCio iz razmatranj a neku od stotinak mogucnosti koj e је trebalo nabroj ati da bi se prebroj avanj em doslo �do odredenog relevantnog podrucj a na taЬli. Pri svem �t om, o dredeni deo taЬle, koji privlaci paznj u ispita:n ika, zavisi od celokupnog stanj a igre. Da Ьismo razumeli kako је ovo moguce moramo da razmotrimo ono s�to ј е Willi am James ( Vilij em " Dzejms ) nazvao "rubovima svesti : j ednostavan primer za ovu vrstu marginalne svesti j este kucanj e casovnika koje primecuj emo tek onda kada on pre­ stane da otkucava. Nasa maglovita svest о licima u gomili kada trazimo prij atelj a drugi ј е, ali slo­ zenij i i prikladnij i slucaj . Ipak, dok nagovestavamo neku alternativu ek­ splicitnoj svesti о prebroj avanj u, nij edan primer n i j e potpuno prikladan Slucaj sa sahom је naj shvat­ lj i v ij i posredstvom Michael P ol aюyiev og ( Majkl Po­ lani ) op steg opisa sposobnosti rubova svesti da koncentrisu informacij e koj e se ticu naseg perifer­ nog iskustva. .

58

HUBERT L. DREYFUS

Ova srposobпost s e пalazi и podrucju koj e пastoj i da funk­ cioпise kao pozardiпa, zato sto se пeodredeno proteze oko centralпog predmeta паsе раzпј е. Ovo podrucje, videпo uglom oka ili upamceпo и pozardiпi пaseg иmа, prisilno utice па паСiп па koj i vidiшo predmet па koj i smo usre.d­ sredeпi. Zaista mozemo da idemo toliko daleko ра da ka­ zemo da smo svesпi ovog .uzgred primeceпog p o drucj a, иglavnom kada se poj avljиj e predmet па koji smo se usredsredili.з1*

Na primer, kada је nekom po:zюata !Ileka kuca, nj e­ mu procelje izgleda d�Ьlj e od fasade zato sto је marginal10.o svestan kuce u pozadini. S1icno ј е u sahu gde indiikacije s Citave table privlace paznju na izvesne sektore koji ili obecavaju, ili su opasni, ili su prosto vredni pazlj ivog promatranj a, iako ostaju na rubovima svesti. Као sto Newell i Simon belezc : Postoj e pod movi и igri saha koj i sи mпogo globalпij i od onih gore opisan.ih; na pilimer, "razvijeпa pozicij a", "koпt­ rola сепtта", "doЬij ena pozicij a", "slabo kralj evo krilo", "zatvoreпa pozicij a".з2

Stavise, oni dozvolj avaj u da : 3 1 . Michael Polanyi , " Experience and Perception of Pattern, " и The Modeling of Mind, str. 214. Onoliko koliko је meni poznato, Frederick Crosson је Ьiо prvi koji је иосiо vafnost gestalt-analize u oЬ!asti vestacke inteligencij e . U predgovorи za The Modeling of Mind on pise: " . . . Neke ljиdske funkcije ponekad se izvrsavajи koriscenjem informacija ili signala kој ё ne sledimo baS eksplicitno ili fokalno, а ovo izgleda da oznacava fundamentalnи razlikи izmedи takvih funkcija i procesa koji se simиlirajи роmоси aиtomata. Razlog ovoj razli ci treba traz iti и tome sto sи digitalni racиnari koji se ироtrеЬ!јаvаји kao modeli ро prirodi svojoj Ьinarni. Као posledica proizlazi da fu:nkcija kоји masina m o z e da proizvede . . . mora da Ьиdе и svakoj fazi, sve-Шi-ni st a, tj . ·dovoljno specificna i eksp!i­ citna kako Ьi odgovor inogao da glasi .,da' ili ,ne' " (str. 21). Medиtim, Crosson nije protumacio osobeпosti i funkcijи ove nefokalne forme svesti, tako da ostaj e nejasno da li Ьi prema njegovom shvatanju svi implicitni signali mogli, u principu, da se ucine eksplicitnim i sta Ьi se izgubllo, ako Ьi se uopste ne8to izguЬilo, u nekom modelu koji ima posla samo sa eksplici t п i m signalima.

32. Ne\vell i S imoп , An Example of Нитап Chess Play in the Light of Chess Playing Programs, Carnegie Institиte of Technology, avgust, 1964, str. 10-1 1 .

STA RACUNARI NE MOGU

59

Ponekad d e Grootov subjekt ko risti veoma globalne fraze kao sto su " . . . to је d obij ena pozicij a za belog", gde nije moguce sagledati koja struk tura ili karakteristika pozicije vode toj proceni.зз

Ovim, u stvari, Newell i Simon kazu da oni ne vide nacin kako Ьi se analizirala procena celokupne rpozi­ cije pomocu heuristicki vodenog prebroj avanja. I razborito, ali izgleda ne shvataj uci sta to znaci za plauzibllrюst Simonovih predvidanj a, Newell i Si­ шon nastavlj aju : D o danas rad n a sahovskim programima nij e bacio mnogo nove svetlosti na ove poj move vi s eg ni v oa . 34 *

Ovde ј е stav Newella i Simona tipicno dvosmislen. Da li oni misle da Ьi bolj i statiCiki procenj ivaCi sto znaCi, bolj e heuristike za generiranj e plauziЬil­ nih poteza - mogli da simuliraju usredsredivanj e. Da oni stvarno na to misle sugerise nam nj ihovo neprekidno verovanj e u mogucnost mehaпickog sa­ hovskog maj stora. Ipak, nj ihova aюaliza maj storske igre, zasnovana na radu de Groota, pгuza osnove za pesimizam. (Као sto smo primetili, sam de Groot kaze da se оп ne nada u sustinsko pobolj sanj e heuristiCikih sahovskih programa. ) Newell i Simon kazu d a ј е : D e Groot konacno uэрео u izdvajanju j akih od slabih igraca koristeCi testove opazanj a koj i zahtevaju od igraca da reprodukuju sahovske pozicije , po s to su im stavlj ene na uvid j edno kratko vreme (3 - 7 sekundi ) . Velemaj stor је Ьiо spos oban da savrseno reprodukuj e pozicij e, а uci­ nak ј е prilicno opadao sa smanj enj em sahovske sposobno­ sti igraca. De Groot је do s ao do zaklj u6ka da su sposob­ nosti opazan j a i organizacij a vazni faktori u svakoj dobroj igri.з5 33. Љ i d . , str. 13. (Мој kшziv) . 34. !Ьid. , str. 1 1 . N e\v ell i Si mon n a st av lj aj u : "Opstije govoreCi, psilюlogija је imala malo da kaze о tome kako globalni pojmovi organizu­ j u poп a sanj e . " Naravпo, О\'О је neverovatno p rovin c ij a l no . Gestalt psiho·

Iogij a upravo о tome i govori. Ono sta Newell i Simon zele da kazu jeste da ona vrs ta p s Љ o l ogi j e koju oni pretpostavl j aj u , tj . vrsta psihologij e koj a koristi masinski pl'Ogram kao svoj model оЬј аsпјепј а, nema nikakvih шogucnosti da se bavi t a kvi m globalпiш ргоссsiша. 35. lbld., str. 14.

60

HUBERT L. DREYFUS

u clanku о kome smo vec raspravljali, sahov­ ski maj stor Hearst ј е da:lj e obj asnio proces opaza­ nj a i razloge zbog koj ih on prkosi programiranju : Ocigledпo ј е d a majstor opaza raspored и krupпijim j edi­ пicama, kao sto је st·ruMura pes3jka i figura koj e saradu­ ju . , . Kada оп пapravi пeku gresku, cesto је to опа greska pri koj oj se stavlj a figura па neko veoma pozeljпo polj e za t aj tip pozicij e.з6

Hearst rezimira svoj e glediste na sledeCi naCin : Zbog .toga Мо је iskusaп igrac stekao veliki broj ranij ih asocij acij a, on ne predstavld a sahovsku pozicij u vizuelno, kao koпglomerat rasutih polj a i drvenih figura, vec kao organizovanu stгuMuru ( slicno ,,gestaltu" i1i integrisanoj konfiguracij i, koju su isticali gestalt.psiholozi . ) 37

PrimenjujuCi ove ideje na nas prvoЬitni proto­ kol, mozemo da zakljucimo da је пasem ispitaniiku, poznavanj e celokupne sahovske strukture i ranij ih poteza ove konkretшe igre, omogucilo ·da prepozna linij e napada, slaba i j aka mesta, ik ao i specificne pozicij e. On primecuj e da је njegov protivnik ve­ rovatno ranj iv u izvesnom podrucju (Ьаs kao neko ko је upoznat sa kucama uopste, ра odredenu kucu vidi kao da ima ne!ku vrstu pozadine ) , i koncentri­ suCi se na to podrucj e, otkriva nestiCeni top . Ovaj potez vidimo kao j edan korak u razvij anju struk­ ture. Ne postoj i nij edan sahovski program koj i Ь1 ma:kar i pokusao da na ovakav nacin koristi iskust­ vo iz neke konkretne partij e. Radij e se uzima iznova svaki p otez, kao da је . t o izolovaпi sahovski prob­ lem koj i se nalazi u knj igama. Ova tehni!ka ј е na­ turena prograшerima, poSto Ьi program koj i :pre­ nosi informacij e о predasnj em polozaju svake fi­ gure brzo potonuo pod teretom akumulirajucih po­ dataka . Potreban је, u stvari, program koj i selek36.

Eliot Hearst . " Psychology Across the Chessboard , " Psyclюlogy

Today (jun 1 967) , str. 3 5 . 37. lbld . , str. 3 7 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

61

tivno prenosi samo o na svoj stva i z proslosti koj a su znacaj na za sadasnju strategiju i s trategiju koj a se pripisuj e protivniku. Ali, posto sadasnj i progra­ mi uopste ne poseduju nikakvu dugoro6nij u s trate­ gij u, jedina alternativa ј е da se pretrazuju sve upam­ cene informacij e, Ьit ро Ъit, sto Ьi zahtevalo pre­ vise vremena. Bez gloЪalne svesti о opstim struktu­ rama izgleda da ne postoj i naCin da se izЪegne problem etksponencij alnog rasta ili heuristicka ogra­ nicenj a mogиcnosti ,Јюј е se razmatraj и.38* Po·s to ova globalna forma " obrade informaci­ j a " , u koj oj iпformacij a ostaj e па ruЪovima svesti i iшplicitno se uzima и oЪzir иmesto da se razmat­ ra eksplicitno, konstantпo delиj e и organizovanj и naseg iskustva, onda ne postoj i пikakav razlog za pretpostavkи da је nas ispitanik, da Ьi otkrio ne­ Ъranj eni top morao Ъrzo i nesvesn o da preЪroj ava sve dok nije naisao na ono podrucj e и kome ј е mogao d a otpocne svesno d a preЪroj ava. Stavise, postoj e doЪri razlozi za o dЪacivanj e ove pretpostav­ ke, posto ona pre stvara rprobleme nego sto ih re­ sava. Ako је nas sиЪj ekt nesvesno preЪroj avao hilj a­ de alternativa sa Ъrilj antnim heuristikama kaik o Ьi dospeo do one tacke gde se usmerava pa:Znja na taj torp, zЪog cega onda nij e 1n astavio do kraj a s ,tim nesvesnim procesom, sve dok и nj egovoj svesti ne iskrsne najЪolj i potez ? Zasto on priЪegava tegoЪ­ nom metodи Iaganog, nepodesnog i svesnog prcЪro­ j avanj a stvari и odredenoj · t acki gde је иgleda o top, ako ј е nesvesno preЪroj avanje brzo i tacno ? Ili ako је, s druge strane, nesvesno preЪroj avanj e neadekvat38. Minsky primeeuje ovu teskocu, ali na osnovu pukog verovanja pretpostavlj a da mora da postoj i neko heuristicko resenje: " Ovo Ьi moglo da se postigne preko neke heuтisticke tehnike koja moze da oceni relevan· tnost, ili preko logike koja takve konsekvence uzima u obzir. Teskoca sa logikom sastoj i se u tome st o antecedensi svih propozicija moraju da sadrze neki uslov о stanju sistema, а za slozene sisteme ovo postaj e nesavladivo. Ostale sistematske solucije tog proЬlema izgledaju podjednako neprihvatljive . Reklo bi se da је to proЬlem koji zahteva brzu heuristicku solucij u . " (Semantic lnformation Processing, str. 422 . )

62

HUBERT L. DREYFUS

u cemu se sastoj i preimucstvo prelaska na sves­ nu verziju istog procesa ? Ova vrsta teleoloskog razmatranj a - iako ne predstavlj a dokaz da је nesvesna obrada nedigitalna - namece teret dokazivanj a onima koj i tvrde da је to ,tako ili da mora tako da bude. А oni koj i to tvrde nisu izneli nikakve argumente za podrsku tvrdnje. Ne postoj i dokaz, introspektivan ili bihe­ vioristicki, da је prebroj avanj e j edina vrsta " obra­ de informacij a " u 1sahovskoj igri i da је " sustina zadatka pretrazivanje u prostoru eiksponencij alno rastucrh mogu6nosti."39 Naprotiv, svi protokoli po­ tvrduj u da sah obuhvata dve vrste pona:sanj a: ( 1 ) usredsredivanje, posredstvom sveukupne organiza­ cij e opazajпog polja na podrucj e koj e ј е prvoЬitno Ьilo na rubu . s vesti, а koje druga podrucja cini in­ teresantnim, mada se j o s uvek nalaze na rabu svesti; i ( 2 ) prebrojavanje eksplicitnih alternativa. Ova distinkcija j asno obj asnj ava pocetni uspeh i kasnij i neuspeh u radu na kognitivnoj simulacij i. U svim programima igranj a igara postignut је po­ cetпi uspeh u radu na onim igrama ili delovima igara u koj ima је izvodljivo heuristicki vodeпo pre­ broj avanj e; neuspeh se j avlj a na onom mestu gde ј е slozenost rproblema takva da је nuzno potrebna globalna svest u izbegavanju nesavladivog ekspo­ nencijalnog rasta mogucnosti koje treba prebroj ati. по,

TOLERANCIJA DVOSMISLENOSТI U ODNOSU NA PRECIZNOST OSLOBODENU KONTEKSTA

Rad na igranju igara otkrio ј е nuznost obrade " " informacij a koj e se ne razmatraju ili iskljucuju eksrplicitno, tj ., ,info:гmacij a na IJllbu svesti. Rad na prevodenju j ezika Ьiо је zaustavljeп odredenom po­ trebom za j ednom drugom neprogramlj ivom for­ mom " obrade informacij a " : sposobnoscu da se re39. Newell, Shaw, and Simon, "Chess-Playing Programs and the ProЬ!em of Complexity," u Computers and Thought, str. 65.

$ТА RAcUNARI NE MOGU

63

savaju dvosmislene situacije, а da ne moraju da se traпsformisu pomocu neke precizne deskripcije. Videli smo da su Bar-Hillel i Oettinger, dva naj vise postovana i najbolj e informisana radnika u oЬlasti automatskog j ezickog prevodenj a, saglasni u ·svoj im pesimisticпim zakljuccima u odпosu na mogucnosti dalj eg napretka u toj oblasti ·r ada. Ј j edan i drugi su shvatili da ј е za prevodenj e nekog prirodnog j ezika potrebno mnogo vise nego sto ј е mehanicki recпik - m a koliko Ьiо po1Jpun - ili sto su zakoni gramatike - та koliko bili slozeni. Red reCi u recenici ne daj e d.ovolj no informacij a kako Ьi ,se omoguCiLo masini da ona odredi koj e је od gramatickih ras6lanj avanj a ono pravo, niti okol­ ne reci - pisani kontekst - uvek nagovestavaju koj e ј е od nekoliko mogucih znacenj a autor imao na umu. Као sto Oettinger iznosi u diskusiji о sistemima za proizvodenj e svih gra:matickih rasclanj avanj a neke recenice prihvatljive u datoj gramatici : Do danas ј е гаd takvih analizatora otknio daleko visi s te­ pen legitiшne sintaksicke dvosmislenosti u engleskom i ru­ skom j eziku nego sto ј е to ranij e Ьilo anticipirano. Ovo, kao i relevantna fluidnost graпica izmedu gramatickog i negramatickog, pokrece ozЬiljna pitanj a о mogucnosti de­ Iotvornih, potpuno automatskih manipulacij a engleskog i ruskog, za Ьilo koju svrhu prevodenj a ili ekstrakcije infor­ macij a.40

Umesto da tvrdi da је i pored nekih izuzetaka i teskoca pocela da iscezava misterij a koj a okruzuje nase razumevanje j eztka, na osnovu prvoЬitnog ali delimicnog uspeha sa mehanickim recnikom, i ka­ snij e, zajedno sa Kunom (Kun ) i drugima na os­ novu uspeha sa sintaksickiш analizatorima, Oettin­ ger, medutim, skrece paznju na "vrlo misteriozne semanticke procese koj i omogucavaju vecini razum­ nih ljudi da u veCini slucaj eva nedvosmisleno tu­ mace veCinu razumnih recenica. "41 Oettinger, ор. cit., ·str. 2 6 . citirano 41 . !Ьid., str. 26.

40.

u

beleki 1 gore.

64

HUBERT L. DREYFUS

То је j os j edan primer koj i pokazuje koliko је vazna marginalna svest. OCigledno ј е da ornaj ko koristi prirodni j ezik nij e svestan mпogih signala na koj e odgovara, odreduj uCi s intaksu i znacenje. S druge strane, nista ne ukazuj e ла ·to da on nes­ vesno razmatra svaki od ovih signala. U stvari, dva razшatranj a sиgerisu da ovi signali nisu takve vrste da Ьi mogli da se prihvate i razmotre роmоси sek­ vencij alnog, ра cak ni nekog paralelnog pro­ grama.42* Prvo, postoj i Bar-Hillelov argumernt, koj i cemo kasnij e detalj no proиciti ( Poglavlj e б ) , ро kome postoji Ъeskonacnost mogиcih relevantnih signala. Drugo, cak i da postoj i ogranicen broj тeleva:n tnih signala podesnih za rиkovanj e, oni nam ne Ьi Ьili od pomoCi, j er и nameri da programiramo neki ra­ cunar za иpotrebu takvih signala и odredivanjи znacenj a nekog izraza, morali blsmo da formuliSe­ mo sintaksicke i semanticke kriterijиme pomocu s triktnih pravila; mada ,n asa upotreba j ezika, iako precizna, nij e s triktno odredena pravilima. Paskal је vec primetio da perceptivni duh funkcionise ,,precutno, prirodno, i bez tehnickih pravila. " Wit­ tgenstein ( Vitgenstaj n ) је ovako protиmacio ovu sposobnost uvidanj a и slисаји j ezika: Nismo и mogшSnosti da j asno opi semo poj move koj e upo­ treblj avamo; ne, ZJbog toga sto ne znamo nj ihovu realnu definicij.u, vec zato sto za nj ih ne posotoj i nikakva realпa "definicij a " . Pretpos taviti d a mora da postoj i neka defi­ nicij a Ьilo Ьi slicno pretpostavci da, kad god se ·deca igraj u loptom, da igraj u p rema S•triktnim pravilima.43* 42 . Kod serij ske obrade program se sastoj i od niza operacija, а svaka zavisi od rezиltata prethodnih operacij a. Nekoliko takvih nizova izracи­ navanja simиltano је predstavljeno и paralelnoj obradi. Paralelna obrada moze da se simulira роmоси nekog serij skog programa, ali ostaje vazna logicka razlika da и seri}skom programи svaki korak zavisi od prethodnih, dok sи и paralelnom programи operacije и svakom nizи nezavisne od operacija и Ьilo kojem drugom nizи. 43. Lиdwig Wittgenstein, The Blue and Brown Books (Oxfoгd, Eng . : Basil Blackwell, 1960) , str. 2 5 . Ucesnici RAND simposijиma о "Racиnari i moc shvatanja " sиgerBи psiholoskи osnovu i preimиcstvo karaktera

sTA

RAcUNARI

NE

MOG U .

65

Lj udi upotreЬlj avaj u prirodan j ezik u situaci­ j ama u koj ima teze nekim cilj evima. Ovi eks­ tralingvisticki cilj evi, koj i sami ne treba da budu preci:mю ustanovlj eni , pruzaju neke signale lюj i redUJkuju dvosmislenost izraza onoliko koliko ј е neophodno za dati zadatak. Fraza kao ostani kraj " mene " moze da znaci Ъilo sta od " priЪi s e uz mene" " do " o stani па rastoj anj u od jedne milje , u zavis­ nosti od cinj enice, da li se fraza odnosi na decaka u nekoj grupi,_ ili na kolegu astronauta koj i istra­ zuj e mesec. Njeno znacenj e nikad nij e nedvosmisle­ no u svim moguCim situacij ama, ali se ono moze uveik uciniti dovolj no nedvosmislenim u Ьilo lюј о ј posebnoj situacij i kako Ъ i s e postigao naumlj eni rezultat. Nasa sposobnost koriscenj a globalnog konteks­ ta da dovoljno redukujemo dvosmislenost, а da nc moramo da formalizuj emo (sto znaci, da elimini­ semo svaku dvosmislenost ) , otkriva j ednu drиgи fиndamentalnи fоrши ljudske obrade informaci­ " j a", koj a pretpostavlj a onu prvи. Marginalna svest uzima и obzir signale u kontekstu i verovatno rneka gramatiOk:a rasclarnj avanj a i zrnacenj a koj a Ъi шo­ rala da Ьиdи eksplicitno iskazana u masinskom iz­ lazи. Onda nam nas smisao za sitиacij u dozvolj ava da isklj иCimo veCinи ovih mogиcnosti bez ekspli­ citюog Г3:ejmatranj a. Mi cemo пa:ZNati sposobпost sиZavaюj a spektra mogucih znacenj a н onoj meri и rkoj oj sitнacij a zahteva " tolerancijom dvosmi­ " slenosti . Posto covekova иpotreba i razиmevanj e rece­ nice na prirodnom j eziku zahtevajи implicitno po­ znavanje reeenice и zavisrnosti od kontekstualne иpo­ trebe, j edini dobar nacin da s e napravi racиnar koj i prirodnih jezika koji nije u skladu sa pravilima. " Bitno је da је jezik kombinatorni repertoar sa neograniCeno moguCim kombinacij ama Cija znacenja mogu da se izvedu iz nekog konacnog skupa ,pra,·i\a' koj i diktiraju znacenj e komponenata. (Takozvana ,pravila' uce se kao nizovi odziva i samo su delimicno podlozna forma\izaciji .) " (М . Kochen, D. М . МасКау, М . Е. Maron, М . Scriven, i L. Uhr, Computers and Comprehensi· оп, The RAND Corporation , RМ-4065-PR (april 1964}, str. 12.)

HUBERT L . DREYFUS

66

Ьi mogao da razume i prevodi neki prirodan j ezik, kao Sto је Turing posuшnj ao, sastoj i se u tome da se on programira da uCi о svetu. Bar-Hillel prime­ ouje : " Ne �venuj em ,da се masiпe, Cij i im programi ne omogucavaju da uce, u пaj slozenij em smislu ove reCi, ikada biti sposaЪne da lюnzistentno daju pre­ vode visokog kvaliteta. " 44 Kada ponekad entuzij aste vestacke inteligencij e priznaju teskoce s koj ima se suocava sadasnj a tehnika, priЪegavanj e ucenju ј е omilj ena panacea. N a primer, Seyшour Papert iz М . 1. Т. nedavno ј е tvrdio kako niko n e moze da oce­ kuj e od шasina . da se ponasaju kao odrasli ljudi, osim ako se prvo nauce, а ono sto ј е potrebno to је masi,na sa detinj oш sposobnoscu za ucenje. Me­ dutim, ovakav potez, kao sto cemo videti, samo iz­ begava proЬlem. U oЬlasti ucenj a j ezika j edini interesantan i us­ pesan program је Feigenbaumov ЕРАМ { Elementar­ ni opazalac i pamtitelj ) . ЕРАМ simulira ucenje ve­ z:ivanj a :b esmislenih slogova, koje Feig-enbaum zove uprosceni slucaj verbalnog ucernj a.45 Medutim, in­ teresantan podataik о ucenju besmislenih slogova sastoj i se u tome s to to uopste nij e slucaj ucenj a j ezika. Uciti da se asociraj u besшisleni slogovi, u stvari ј е ucenj e slicno Pavlovljevom uslovnom ref­ leksu. Eksperimentator moze da prikazuj e "DAX" , р а onda " JIR " , ili moze da upali crveno а potom ze1eno svetlo ; pod us1ovom �da s1u taikva dva doga­ daj a dovoljno cesto asocira[la, �svako се :naru.Citi lda anticirpi ra �dnugi Olan para. U ta:k!vom ekSiperiшen­ tu podraZJUmeva .se da је sнbj ek,t u rpotpU[losti pasivan. U izvesnom smislu on stvarno nista i ne uci, vec se s nj im nesto radi. Da li ј е taj subjekt ddiot, dete ili odrastao covek, u idealnom slucaj u ј е pot­ puno svejedno ako se radi о ucenj u besmislenih slogova. EbЬinghaus ( EЬinghauz ) , је kraj em devet44 .

Bar-Hillel, ор.

45 .

Edward

vior , " и

cit., str. 105, 106, citirano

Feigenbaum ,

u belesci

2 gore .

"The Simulation of Verbal Learning

Computers and Thought, str. 298 .

Beha­

sTA RAcUNARI NE MOGU

67

naestog veka, p reporuCio ovakav nасш uslovlj ava­ нj a samo da Ъi eHmiпisao bilo kakvu upotrebu gru­ pe reci sa znacenj em ili pozivanj e :na kontekst pret­ hodno naucenih asocij acij a. Nij e cudno sto se protokol subj ekta i masin­ ski graHk skoro potpurrю poklapaj u u ovoj oЬlasti. Ali, to ј е sumnj iv trijumf: j edini uspesan primer kognitivne simulacij e simulira proces koj i ne obu­ hvata poimanj e, ра tako i nije istinski kognitivan. Ono st o ј е sadrzano u ucenju jezika mnogo ј е koшplikovanije i misterioznij e o d uslovljenog ref­ leksa koj i је sadrzan u ucenjн asociranj a besmislenih slogova. Da bismo nekoga naucili znacenju neke nove reCi, p onekad mozemo da pokazemo predmet lюj i ·ta гес Jmenuj e. Avgustin u svojim Ispovestima i Turing u svom clanku о masinskoj inteligencij i pretpostav­ lj aj u da је ovo naCin na koj i deca uce j ezik. Ali, Wittgenstein istice Cinj enicu da, ako j ednostavno pokazemo sto i kazemo "mrk " , dete nece znati da li se ta rec odnosi па boju, veliCinu, oblik stola, na vrstu predmeta ili па pravo ime tog predmeta. Ako dete vec lюristi j ezik, mozemo da kazemo da ukazuj emo na boju; ali ako ono j os ne koristi j ezik, kako cemo se onda uopste pomaCi s mesta? Witt­ genstein nudi resenj e prema kome dete mora da bude uvuceno u " oЬlik zivota " u kome ono deli bar neke ciljeve i interese sa svoj im uCiteljem, tako da uzaj amna aktivnos t pomaze ogranicenj u moguce referencije reci koj e se upotreЬlj avaju. Dakle, cemu Ьi mogla da se nauci masina ? Ovo ј е oCigledno ono sto se dovodi u pitanj e u j ednoj od nekoliko ozbilj nih primedЬi na rad u oЬlasti ves­ tacke inteligencij e, koj e је izneo j edan od aktivпih radnika u toj oЬlasti. А . L. Samuel {А. L . Seшujuel ) , koj i ј е napisao proslavlj eni program za igru dama, izneo је argument da masine ne mogu da budu in­ teligentne zato sto su u stanj u da rade samo ono sto im se naredi. Minsky odbacuje ovu zaшerku sa napomenom da mogu da nas iznenade sposobnosti

H U B ERT L . DREYFUS

68

nasih masina.46 Ali, Samuel је svakako svestan ove cinj enice posto ga је pihologiji zvala idealisticka, intelektualisticka ili mentalisticka, а sada se zove " kognitivna psihologij a". Do po j ave racunara empiristicka skola ј е imala svoj u ostricu zato sto intelektualisticko glediste ni­ kad nije uspevalo u posmatranj u coveka kao sra­ cunlj ivog oЪjekta. Uvek је "postoj ao neki subjekt, пeki " transcendentalni ego koj i primenj uj e pra­ vila, koj i је j ednostavno zapostavio naucnu teorij u о ponasanju smestivsi j e dnog malog coveka ( ho­ munculusa) u svoj um da Ьi ovaj vodio njegove ak­ cije. Medutim, racunari nude neodolj ivu privlacnost operisanj em prema pravilima, bez pozivanj a na traпscendentalni ego ili homunculus . Osim toga, programi za racunar daju model za analizu ponasa­ nj a, kao sto ј е izrazavanje prirodnim j ezikom, sto izgleda da ј е isuviSe slozeno da Ьi se obj asnilo po­ mocu S-R psЉologij e. Ukratko, sada postoj i uredaj koj i moze da posluzi kao model za mentalistiCko glediste; а psiholozi, nezadovolj ni biheviorizmom, neizbezno се se uhvatiti za ovu mocnu slamku, bez ob�ira na valj anost argumenata ili ubedlj ivost empi­ rij skih dokaza. Racunar ј е fizicki obj ekt, ali da Ьi se opisao nacin na koj i on radi, ne treba opisivati viЪraciju elektrona u nj egovim tranzistorima, vec пivoe nj e­ govih flipflopova. Kada Ьi psiholoski poj movi mo­ gli da se interpretiraj u pomocu visih пivoa organi­ zacije ovih, pravHima vodenih, Hipflopova, onda Ьi psihologij a pronasla neki j ezik koj im Ьi mogla da obj asni lj udsko ponasanj e. Nagrada ј е toliko primamlj iva da se cak ne po­ stavlj a os,noVJno pitanj e da li ovaj treCi ni:v o, izmedu

HUBERT L. DREYFUS

1 52

fizike i fenomenologij e, predstavlj a logicki dosledan nivo rasprave ili ne. Ali, postoje znaci пemira. Buk­ valno је nekoherentan j ezik u knj igama Millera i saradnika, Neissera i Fodora. Na gotovo svakoj s tranici moze se naiCi na recenice kao sto је ova: Kada neki organizam izvrsava pla:n оп n ap r e duj e korak ро kompletirajнci t ak o ј еdап deo , а onda se okrece sledecem.24''

korak ,

·

Ovde sva tri пivoa egzistiraj u u nestaЪilnoj i negra­ matickoj vezi. " Kada jedan organizam (bloloski ) izvrsava ( masinska analogij a pozaj mljena od lj ud­ skog ageпsa) пeki plan, о п (ljudski ageпs ) . . . " Ili, umesto da se organizam personi!fikuje, duh moze da se meh an izuj e . Fodor govori о mentalnoj ob­ " radi " 25 ili "mentalnim operacij ama " 26 kao da ј е j a­ sno s t a Ьi takva forma reCi mogla da znaci. Ova [IOVa forma trabuюj Эillj a blla iЬi prosto Ъizar­ na rda nije otik�itla ozЬiJljnij e konfiuzij e rU ш1SJ.j emju. One .sru iшplicitne u ,de1u Mil:lera i saradn]ka, ali ;pos­ tajru ј аsпе н �deliшa Neissera i Fodora, ikoj i od swh pi­ saca ove oblasti сiпе пaj,rveci napor 1da ra:z;govetno ]z­ raze rsvoj e fblosofske rpretlpostaVIke. Konfuzij a !П:aj rb o ­ lj e шоzе da se iznese llla :virdelo rdana ЭЈkо se odlrибno vod·i racuna о neuroЬZiiolosrkim i fe n om e n olo sk i m nivoiшa deiSilш�irpc ije, а rpotom rpokll.1's a .da ·se rpsihoJos­ ko s tanovi,s te smesti negde irzmeёtu ova dva пi'Vloa. U ·pokusaj u da napravi mesto za nivo obrade informacij a, Neisser nam saopstava: ·

24. Mi:ller et а!. , ор. cit . , str. 17. Ili uporedi sa Minoskyevim clankom "Aгtificial Intelligence, " Scientific American, Vol . 2 1 5 , No. З (septembar 1966) : "Evans pocinje svoje delo . . . predlazuCi jednu teoriju о koгacima ili procesima koj e Ьi ljudski mozak mogao da koristi kad se sukoЬi sa takvom situacijom " (str . 250) . Minsky i Рарегt namenjuj u svoju knjigu Perceptrons (М . I. Т. Press, 1969) "psiholozima i Ьiolozima koj i Ьi voleli da znaju kako mozak sracunava misli " (str. 1) . Quillian u svojoj tezi , Semantic Memory, kaZe, м • • • razumeti takvo znaCeпje znaCi ili pronaCi iH kreirati, u mozgu onog koj i treba da razume , neku konfiguraciju sim· bola . . . " (str. 70) . 25. Jerry Fodor, Psychological Explanation, str. 30. 26. !Ьid., str. 22.

s;тА RAcUNARI NE MOGU

153

Izvesno ј е d a postoj i jedan stvarni svet drveca i lj udi i au­ tomoblla, ра i knj iga Medutim, nemamo n eposredn i pris­ tup svetu niti ijednom od nj egovih svoj stava.27 . . .

Ovo ј е sasvim tacno ako se covek posmatra kao fizicki objekt.28* Као sto Neisser kaze, " . . senzorni ulaz nij e sama stranica; to је struktura svetlosnih zraka . . . " 29 Dotle ј е sve kao sto treba, ali onda Neisser ide dalj e i povezuj e fizicki i fenomenoloski nivo : " Podesno usredsredeni pomocu soCiva . . . zra­ ci padaju na osetljivи mreznj acи gde mogu da ini­ ciraju neuronske procese, koj i eventualno vode do videnja i citanja i ратсепја. "30 Ovde, medutim, �>tvari nikako nisu ocigledne. Postoj e dva smisla za ,,vode do " . Svetlosni talasi koj i padaj u na mrez­ nj aOи eventualno vode do fizi,okih i hemij.s ikih proce­ sa u mozgu, ali и ovom sekvencij alnom smislu svet­ losni zraci i nervni procesi nikad ne mogu eventиal­ no da vode do videnj a:H * Videnje nij e hemij ski proces ; dakle, nij e ni konacna faza u nizи takvih " procesa. Ako, s druge strane, "vodi do znaCi " nu­ " zan i dovolj an uslov za , onda, ili је videnje Citav lanac ili nesto sasvim razliCito od lanca ili bilo ka­ kve nj egove karike. 1 и j ednom i u drugom slucaj u nije vise j asno zasto Neisser kaze da nemamo ne­ posredni pristup perceptivnom svetu. Kad su j e dnom neuronski i fenomenoloski nivoi nelegitimno spojeni и jedan niz koj i stoj i izmedu j edinke i sveta, potreban је i novi recnik. Ova niCij a zemlj a opisana ј е pomocu "senzornog ulaza " i nj e­ govih " transformacij a " . U smislu u koj em se ovde koristi termin , "saznanj e" se od­ nosi na sve procese pomo6u koj ih se senzorni ulaz t ransfor­ mise, redukuje, razraduj e, pamti, izvlaci iz memorije i upo27 . Neisser, ор . cit. , str. 3 . 28. Nara\'ПO , fenomenoloSki posmatraпo, m i i1namo direktan pri w stup obj ektiшa, а ne svetlosniш talasiшa . 29. Neis s er , ор. cit., str. З . 30. ! Ь i d . , str. 3 . (Мој kuгziv.) 31. Osiш ako ne usvoj iшo identitet teorij e о senzacij aшa i stanjiшa mozga, koj i Neisser, cini se, ne zastupa, posto bi to zahtevalo dalj e opravdanje koj e Neisser nigde ne daj e .

H UBERT L. DREYFUS

1 54

tтeЬlj ava . . . Takvi izrazi, kao sto su osecaj , opazanj e liko­ vi, retencij a, seeanj e resavanj e proЫema i mislj enj e, pored mnogih drugih, odno se se na hipoteticke s lucaj eve ili aspek­ te saznavanj a. s 2 ,

,

Kada se j ednom иvede senzorni иlaz " , koj i se " razlikиj e od sveta koj i normalno vidimo, izgleda neizbezno da nase opazanje" mora da ·Ьиdе "razvi­ j eno iz " ili transformacij a ovog иlaznog stimи­ " " lиsa " .33 '� Ali, sta znaCi ova transformacij a zavisi od potpиno dvosmislenog pojma "иlazni s timиlиs". Ako ј е иlaz energij a, onda је samo potrebno da se ona transformise и drиgи energij и - p rocesi и mozgи sigurпo sи fizicki, od pocetka do kraj a. Ma­ terij a-energij a moze da se transformise, redиkиje, razradиje, pamti, izvlaCi iz memorij e i иpotreЬljava, ali ona nikada nece blti nesto drиgo d o materija­ -energij a. Medиtim, ako ј е stimиlиs neka vrsta pri­ mitivne percepcije, kao sto izgleda da Neisser kas· nij e sиgerise - " drиgi stimиlи s се imati neki " иticaj na to kako se opaza prvi, kratki stimиlиs 34 а onda moramo da znamo vise о tюme sta је .to opa­ zeno. Filosofi sи prestali da vеrији и cиlne podatke, а ako Neisser ima nekи predstavи о prvoЬitno opa­ zenom, on ne moze da је иvede bez dovolj no argu­ menata i dokaza. Feno menoloski; mi direktno opa­ zamo fizicke predmete. Mi nismo - svesni ni cиlnih podataka niti svetlosnih zraka. Ako Neisser ze1i da izmeni - svoj poj am иlaza od fizickog na opazajni, onda na nj emи ostaj e da obj asni kоји је vrstи opa­ zanj a imao и vidи i kakve dokaze da tako nesto opa­ zeno egzistira, sto nij e ni strиktиra svetlosnih zraka niti slika и perspektivi fizickog pred.meta.35* -

32.

Neisser ,

33 .

IЬid.,

34.

!Ьid . ,

ор . cit. ,

str.

4.

(Мој kurzi\' .)

str. 5. Nase znanje о svetu moralo bi na " da se raz vije iz stilnulusnog ulaza . . . "

п eki

naciп

st r . 22 .

Umesto da ozivljavamo hjumovski pojam culnog podatka, а zatim da budemo prisiljeni da avodimo kantovska pгavila da Ьismo ob­ jasпili nj ihovo komЬinovanje а percepciji obj ekata, Ьilo Ьi pametnije i \•erovatno bolje za istrazivanje od re d iti sta psiholozi, kao sto је Ncisser, 35 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

155

" " Iнformacij a ј е poj am z a koj i s e pretpostav­ lj a da nas oslobada od ove konfuzij e. Neisser kaze : ",nformacija ј е ono Sto se transformise, а ono sto zelimo da razumemo, to ј е struktuirani oЬlik njene stvarno Cine, bez obzira na nj ihovи pogresnи konceptиalizacij и . Takav rad podrazиmeva pokиsaj da se pronadи oni signali и perceptivnom ро!ји koji sи znacajni и razliCitjm oЬ!astima percepcjje; na primer, oni sjgna!j koji su Ьitni u nasoj percepcij i dиblne. Signali mogи da se иtvrde sis· tematskjm iskljиcivanjem raznih faktora, kao sto sи Ьinokиlarno videnje, pomeranje, gradijent tekstиre, itd . cak se moze odredjti red zavisnosti ovih signala ј broj signala koj i se mogи иzeti u obzjr и datom vremenн . Ve· rије se da се rezиltati liCiti na sekvencjjalne korake koj i se dijagramski prikazuju и organigramи nekog masinskog programa. Ako је tako , onda mogu da se formalizиjи zakoni koj i dovode. u odnos иlaz prema izlazи и svakoj fazi. TakaY rad ne traZi da se govori о , .nesvesnim pravilima " koja fragmentarno organizиju elemente и percepcij e . On nikad ne Ьi trebal o da nas dovede do toga da jzjavimo kako "nemamo пjkakav nepost·edaп prjstиp svetи ј Ьilo kome od пjegovih svoj stava. " Ono sto Ьi Ьilo psiho­ Joski realno и takvoj јеdпој teoriji ne Ьi Ьili fragmentj i pravila, vec иpravo oni signali и паsој normalnoj percepcjj j obj ekata koj i igraj и н1оgи и teorij j , Mada najCeSCe nismo eksplicitno svesni s ignala, oni nisu neS\�esni. Mozemo da postanemo eksplicitno svesnj sigпala ak o иsredsredimo paz. nји na njih, ali ne mozemo da postanemo S\•esnj nervnih dogadaja ili cak ."trenutnih snimaka " objekata, za koje nam Nejsser kaze da ih s tvar· по opazamo. Ponekad signali mogи da Ьиdи tako sicиsnj da иopste ne mozemo da ih otkrjjemo j edпostavnim posmatranjem. Na primer, neko ne moze da иосi maleno pomeranje svake tacke Јнleszove strиktиre koja projzvodi iluzjjи dиblne. Ali , ako nam se kaze za cjm da tragamo , mogli Ьismo verovatno da otkrij emo pomeranje sa prjkJadnjm иredajem za me­ renje . Tako Ьi moglo da se kaze za ove signale da sи psiholoski realni, и napred izlozenom smjsJи, i da mozemo da ih pos tanemo svesni . Isto tako .,organjgram " ima psiholoskи realпost и onim qgraпicenim slиcajevima и kojjma se izrazava red zavisпosti signala. Sigиrno је da је taj red, и nekom grиbom smjsiи, и korelacij i sa fizickim procesjma koji se odvij ajи и mozgи, ali cak ј и tim slиcajevima ovo пе opravda,·a pri­ canje о nesvesпoj obradi, kao da је mozak digitalпi racиnar koj i оре· rjse и skladи sa programom. Zanimljivo ј е da, kada se psiholozi stvarno prihvate ovakYe vrste istrazivaпja, onj konstatиjн da лijedan pojedjnacni sjgnal пiје nиzап i dovoljan, vec da sи dovoljпe razlicite kolekcij e sigпala pod specificnim, ogranicenim иslovima. Red zavisnosti signala, isto · tako , varira od sitи· асјје do sitиacjje . Rezиltati, onda , lice na organigram jedino na veomэ ogranicen nacin i 11 strogo ogranicenim slиcaj evima. Da Ь i se и роtри· nosti formalizovala njihova teorjj a роmоси masinskog modela, eksperimenta­ tori Ьi morali da specifikиj и иlaz preko apstraktnih i od sitиacije neza· visnih promenlj ivih ili da pronadи metapravila za reorganizovanj e speci-

HUB ERT L. DREYFUS

1 56

transformacij e. " 36 Medutim, sve dotle dok је poj am "ulaznog stimulusa " dvosmislen, ostaje nej asno sta је informacij a i na koj i naCin se pretpostavlja da је ona vezana za "ulazni stimulus", bilo da su и pita­ nj u energij a ili direktno opazanj e. Na kraj u, u zasenj uj ucem izlaganju konfuzije u mislj enju, ova dva meduzavisna i dvosmislena " " pojma, " ulazni stimulus i informacij a , komЪino­ ��� su u "centralnoj tvrdnj" i" knj ige : Centralna ,tvrdnj a је -da su videnj e, cuj anj e i pamcenj e akti konstrukcije koj a, vise ili mапј е, upotreЬlj ava podsticajnu informaciju ( sic) u zavisnosti od okolnosti. Podrazumeva se da konstruktivni procesi imaj u dva stepena, od kojih ј е prvi brz, grub, celovit i paralelan, dok ј е drug i promisljen, usredsreden, podroban i sekvencij alan.37

Dvosmislenost " podsticaj ne informacij e " i doc­ nij a nekoherentnost pojmovnog okvira na koj i se oslanj a ovaj pristup i njegove posledice, najbolj e mogu da se sagledaj u na specificnom primeru. Uz­ mimo Neisserovu analizu percepcij e j edne stranice. A:ko vidimo predmete koj i se krecu kao sjedinj ene stvari, to mora da је zbog •toga s.t-o percepcij a proizlazi iz j ednog integratiwюg procesa koj i 'Se dogada u vremenu. Isti pro­ ces si-gurno је odgovoran za konstrukcij u vizue.Inih ·pred­ meta iz sukcesivnih "snima:k a" oka koj e se krece.38

Pitanj e koj e ovde mora .da se pars tavi glasi : Sta su ovi ' s nimci ? Jesu li oni "strukture energij e " ili su trenutne ,slike stranice ? Ako su strukture ener­ gije, oni ni u kom ,SIIIl i1sLu n.isu opazeni i nije ih inte­ grisao subjekt ( onaj koj i opaza ) , vec mozak kao fizicki objekt. S druge strane, na fenomenoloskom nivou, ne moramo uopste da integrisemo odvojene ficnih situacij a i korelaciju ovih situacij a sa specificnim redovima zavis­ nosti. Do sada nijedna takva rupstraktna promenljiva nije pronadena kao st.o nisu ni pravila. (Vidi moj clanak "Phenomenology and Mechanism, " NOUS.. Vol . V, No. 1 , februњr 1971 .) ор.

36 .

Neisser,

37.

! Ь id. , str. 10.

cit., str. 8.

38.

Ibld., str. 140.

sTA RAC:UNARI NE MOGU

157

snimke stranice. Stranica ј е stalno videna, а pomi­ sao da је videna kao serij a "snimaka" ili иlaza" " jeste apstrakcij a ove neprekidno prisutne stranice. Naravno, ova staln o videna stranica ј е и korelacij i s nekom "obradom", ali ne s obradom rudimentira­ nih perceptиalnih predmeta ili snimaka" - koj i " riюgи samo da pokrenи pitanj e kalю su konstrui­ saюi " i sami ovi elementailll1i perc�tиarlrni "predmeti - nego s obradom neke talasaste strиkture energij e koj a bombarduj e oko . Ova pojmovna konfuzij a, koj a је rezultat po­ kusaj a da se definise neki nivo raspre izmedu fi­ zickog i fenomenoloskog, j o s је izrazenij a и Fodo­ rovom delи, zato sto on j os иpornij e nastoj i da Ьиdе jasan rb as и ovim pitanj ima. Diskutиj uci о opaza­ nju vizиelnih i akustickih struktиra, Fodor prime­ cиj e da poj am koj i se ima о liku ili glasu, о ob­ " liku . . . иkljиcuj e predstavlj anje formalne strukture svakog od ovih domena, а akt prepoznavanj a obu­ hvata и sebi primenu takve informacij e na integri­ " sanj e tekucih senzornih иlaza. 39 Opet nas iznenaduj e sta ovde znaCi " senzorni ulaz". Ako је " senzorni ulaz" vec neki lik, neki glas ili neki oЬlik, onda је posao vec obavlj en. S druge strane, ako је senzorni ulaz" fizicka energij a koj a " dospeva do cиlnog organa, onda ј е moguce" shvatiti sta Fodor podrazumeva pod "primenom nekog "pojma" ili " informacij e" na integrisanj e takvih ulaza, posto ono sto Ьi integrisalo takvu fizicku energijи sigurno da Ьi Ьila dalj a transformacij a energij e. Naravno, ako nedokazano uzmem o kao nesto dokazano i pretpostavimo da је mozak digitalni ra­ cunar, onda ima smisla idej a ро koj oj ј е zamisao formalna struktиra za organizovanj e podataka. U tom slucajи, "senzorni иlaz" ne Ьi Ьiо ni opazena stvar niti neka struktura energije, vec niz Ьitova, а zamisao Ьi Ьila niz instrukcij a za povezivanj e ovih 39.

Fodor, Psychological Explaнation, str. 26, citirano

и

bele5ci

23 .

HUB ERT L . DREYFUS

158

Ьitova sa drиgim Ьitovima koj i sи vec primlj eni i za klasifikovanj e rezиltata. Ovo Ъi se svelo na hipo­ tezи da ljиdsko ponasanj e moze da se razиme ро­ mоси modela na digitalnom racиnaru . То Ьi zahte­ valo j ednи teori j и о tome sta sи ovi Ьitovi, а potom Ьi morala da se izvrsi procena vrednosti teorij e na osnovи empirij skih dokaza. Ali za Fodora, kao i za Millera i saradnike, reklo Ъi se da nij e potrebno nikakvo opravdanj e za poj am " senzornog иlaza " i p oj am zamisli kao pra­ vila za o rganizovanj e ovog иlaza, vec bi on pre tre­ balo da se sadrzi и samom рој mи psiholoskog ob­ j asnj enj a. Ukolirko nastoj i da obj asni ponasanj e, psi ho l oska teorij a mo­ ze da se zamisli kao funkcij a koj a rpreslikava beskonacni skup mogucih ulaza и organizam na beskonacп i skup то. gucih izlaza.40

Као poj movna analiza odnosa opazanj a i pona­ sanj a, za kоји se pretpostavlj a da се Ьiti prihvacena nezavisno od empirij skih pretpostavki о mozgu, ne­ poj mlj ivo ј е takvo jedno obj asnjenj e. Као i kod Neissera, ova nekoherentлost moze da se sagleda и specificnom slисаји. Fodor se pri­ hvata proЬlema kalko "sрю naucili ,da c.uj emo kao slicno " - kao sto ј е neka melodij a - " ono sto moze fizicki da predstavlj a sasvim razliCite sekvence tonova " .41 Ovde је j asna sиmnj iva pri:roda ana­ blze : Јеsи li ove serij e tonova fizicke i1i poj avne ? Јеsи li one strиktиre zvucnih talasa ili opazenih predmeta ? Govor о nj ihovoj fizickoj razlici sиge­ rise ono prvo . I zaista, na nivoи fizicke energij e nesиmnjivo ј е tacno da sи ulazi energij e raznih frek­ vencij a и korelacij i sa istim perceptualnim iskust­ vom. Verovatno се neurofiziolozi otkriti j ednog da­ na pomenиte transformacije energije. Medиtim, tak­ ve fizicke sekvence tonova ne mogu da se " cuju" mi ne сиј еmо frekvencij e ; сиј еmо zvиke - i tako 40 . 41 .

IЬid ., str . 29.

!Ьid. , str. 26 .

$ТА RAcUNARI NE MOGU

1 59

ove frekvencij e а forti o r i ne mogu da se " cuju kao slicne " . S druge strane, ako pokusamo da razumemo ulaz ka o sekvence pojavnih tonova, koj c bi imalo smi,sla ,16uti kao sH6ne", om,da smo na nivou opa:za­ nj a, i 'ila nesre6u za Fodora, i,s.cezava pcroblem kako cuj emo ove sekvence tonova kao slicne ; j er, da Ьismo postavili proЬlem, vec smo pretpostavili da 1se poj avne tonske se!kvence 6uju !kao ISIHooe . Na poj aмnom nivou ih ouj emo kao <SJi,6ne zato sto ZJVHCe Sllicno . Da Ьi ovo obj asnio na drugi nacin, Fodor govori о tome " koju koпkretnu notu ( tj . koj e apsolutne vrednosti visine zvuka, traj anj a, j aCine, naglaska, tonskog reda, amplitude, itd. ) ocekujemo kad cuj e­ mo prvih nekoliko nota u "izvodenju LilliЬurle­ ra . . . "42 Ali mi ne " ocekuj emo nikakve "apsolutne " vrednosti . Ocekuj emo note и melodiji . Apsolutne vrednosti postavlj aju problem neurofiziologu sa njegovim osciloskopom ili onome ko slusa note u izolacij i , а ne onome koj i opaza. Ako smo opazili i ocekuj emo " apsolutne vred. nos ti " , onda Ьi nam" stvarno Ыо potгeban " razra­ deni konceptualizam , koj i brani Fodor, da bismo mogli da raspoznamo istu melodiju и raznim sek­ vencama : Ne шоzе se j asno obj a s ni t i sposobnos t za raspoznavanj e identicnosti t ip a uprkos velikiш varij acij ama medu obelezj i­

ma, osim ako pretJpostaviшo da su poj movi, koj i se kori•s te u raspoznavanj u, strahovito apstraktn i . Ali, onda је nej as ­ rю kako da se primena .rakvih poj mova . . . obj asni, osim da se pretpostave psiho l o ski mehanizmi Cij e operacij e ·do krajnosti шoraju d a budu komplikovane.43 ·

Ovde se pokazuj e konfuzij a u upotreЬi " obe­ leija" i " trip a " . S t a su ova obelezj a ? Opazena poj av­ na zvucna sekvenca ( melodij a ) 'ne moze .da Ъude ,ne­ ka aps trakcij a ( t.ip ) ciju trenнtnн reaHzaciju ( obe­ lezja) predstavlj aj н fizicki energij ski i ulazi . Opazeni predmet i fizicka energij a su p odj e dn ako konlkretni, 42 .

IЬid.,

43 .

lbld.,

str. 28. str. 28 .

HUBERT L. DREYFUS

1 60

а rpotpUJno 'SIU rrazHCite IVrГSte fenomena. Nikakvo ikom­ plikorvalllj e m.e moze da preшorsti j arz .i:ZJmedru pomera­ nj a em.eгge1Js:kih uJ arz a i percepcij e nekog postoj anog z�u!ka. Jedno пiј е trenutni odra:z :dгugog. АЈИ , rn i obe­ l ezj a пе mogu da se prihvate kao da :su poj avm.a sekvenca izolovanih, apsolutnih tonova ( kao StO rSU to zeleli teoreticari о culnim podacima) . Kod slu­ sanj a neke melodije ne opazaju se apsolutni tonovi, tako da prema ovoj interpretacij i, ne Ьi Ъilo nikak­ vih obelezj a . Ako pretpostavimo da ј е Fodor imao и vidu fizicki model koj i Ьi mogao da se kompj uterizuje, ova vrsta raspoznavanj a strukture eventualno Ьi mogla da se ostvari pomocu mreze neurona ili .po­ mocu analognog uredaj a, ako Ьi uopste i mogla da se ostvari . Nema razloga za pretpostavku da se to ostvaruj e pomocu nekog heuristickog programa ( skupa apstraktnih pojmova ) , а kamo li da је takav program pojшovna nuzil1ost. Ра ipak, Fodor nikad ne dovodi и pitanj e .pret­ postavku da postoj i neki nivo obrade informacij a na kome о transformacij i energij e moze da se go­ vori kao о nizu �specificnih operacij a. Njegovo je­ dino pitanj e ј е : Kako m o z emo da kazemo da mi i masine imamo isti program, sto znaCi, da obavlj a­ mo iste operacij e ? Tako, па primer, posto ј е upitao kako moze da se sazna da li smo obavili uspesnu masinsku simulaciju, Fodor odgovara: " . . .potrebno је samo da usvoj imo konvencij u da mi individuali­ zuj emo forme ponasanj a pozivanj em ne s amo na opazlj ive gestove nekog organizma, vec isto tako i na sekvencu mentalnih operacija koje podrzavaju te ges tove. " 44 Ili prosto receno : stroga ekvivalencij a zahteva da operacij e koje su u osnovi proizvodenj a masinskog ponasanj a budu istog tipa ikao i operacij e koj e su u osnovi proizvodenj a organskog po­ nasanj a.45

44.

lbld.,

45.

Ibld.,

str. 140. (Мој kurziv . ) str. 141 .

161

sTA RAcUNARI NE MOGU

Sada b i trebalo d a Ьиd.� j asno d a Fodorov ar­ gument zavisi od dve vrste pretpostavki : prvo, kao Miller i saradnici i kao Neisser, Fodor иvodi dvo­ smisleni poj am "иlaza " kako Ъi dozvolio nivo des­ kripcij e na kome, izgleda, da ima smisla analizirati percepcijи, kao da је covek racиnar koj i prima nekи vrstи podataka nazvanih "stimиlativna informaci­ j a " . Ovo se svodi na pretpostavkи da pored obrade energije, " percepcij a obиhvata i obradи podataka. "46 Fodor zatim pravi dve dalje pretpostavke druge vrste koj ih, cini se, nij e svestan : ( 1 ) da se ova ob­ rada podataka odvij a kao da је na digitalnom racи­ narи, sto znaci, sastoj i se o d diskretnih operacij a, i ( 2 ) da ovaj digitalni racиnar operi• s e serij ski p rema nekoj vrsti heuristickog programa, tako da moze da se govori о sekvenci takvih operacij a. Fodorova odbrana nj egovog " razradenog konceptиalizma", idej e da percepcij a zahteva komplikovane mentalne operacij e, izgleda da se preobraca и dogmatsko иvo­ denje obrade informacij a i onda se j ednostavno prelazi preko svih alternativnih formi racиnara, i cak alternativnih formi digitalne obrade podataka. Ovo slepilo za alternative moze da se sagleda и za­ kljиckи Fodorove diskиsije о takvim fenomenima, kao sto је raspoznavanj e melodij a : Karakteristicno ј е d a s u takvi fen o meni vezani z a p o stoj a­ nosti" - to j es t za slucaj eve и koj im a no rm alna p er cepc ij a obuhvata radikalno i runiforшno odstup anj e od informacio­ nog s adrzaj a fizi ckog ulaza. Jos od Helmholca Ьilo је poz­ nat o da talkvi slucaj evi rpruzaj u naj bo lj i argument za ne­ svesne men talne operacije, jer se pokazalo da пета alte rna­ tive za prizivanje takvih operacija ako zelimo da objasnimo nepodudarnos t izmedu ulaza i opazenog predmeta.47 "

·

Cela Fodorova diskиsij a о logici racиnarske si­ mиlacije izopacena је nj egovim nesиmnjivim osla­ nj anj em na ove sиmnj ive pretpostavke. Lakoca s lюjom on svoje neargиmente protиra kao koncep tu46 .

!Ьid . ,

str. 83.

47 .

lbld.,

str. 85. (Мој kurziv . )

HUB ERT L. DREYFUS

1 62

alnи analizи, otkriva kandze plat-onske tradicij e i po­ trebи da se verиj e и nivo obrade inforшacij a da Ьi psihologij a шogla da Ьиdе naиka. Naravno, иpotreba racиnara kao modela oprav­ dana је dokle god se smatra za hipotezи. Ali и pi­ sanj и Millera i saradnika, Neissera i Fod.ora, kao sto smo videli, ova hipoteza se tretira kao neka is­ tina а priori, kao da је ona rezиltat konceptиalne analize ponasanj a. Ponekad se na trenиtak moze иgledati neka empirij ska osnova za оvи pretpostavkи : Fodorov argиment za opravdanost racиnaгskog progr.ama kao psiholoske teorij e, и kraj nj oj linij i pociva na hipotetickoj pretpostavci " da imamo masinи koj a zadovolj ava sve eksperimentalne testove koj e moze­ mo da zamisliшo za podиdarnost izmedи "nj egovog repertoara i repertoara nekog organizma. 48 Medи­ tim, ovaj potaj no empirij ski karakter argиmenta implicitno se оdЬасиј е posto је celokupna diskиsij a " izrazena роmоси " serij e mentalnih operacij a , kao da је vec izvesno da Ьi takva masina mogla da po­ stoj i. Samo, rkad Ьi takva шasi,na pos toj ala i kad Ы za­ ista operirsala н ni,zovima i k oпuka, bllo Ъi opravdano иpotreЬlj avati poj move koj i sи vezani za heuristicki programirane digitalne racиnare, da bi se sиgerisali i interpretirali eksperimenti и psihologij i . Ali da bismo иtvrdili da li takva masina moze da egzistira i samim tim da li ј е opravdan takav konceptиalni okvir, prvo moraшo da pokиsamo da programiramo takvи masinи ili da procenimo vrednos t programa koj i sи vec isprobani . UpotreЬiti racиnarski j ezik kao o cevidan i nesumnjiv nacin formиlisanj a kon­ ceptиalnog okvira и kome se eksperimenti obavlj ajи i razUJmejru Ъеz valj anih apriornЉ argпшenata bli d·o­ kaza mogиcnosti empirij skog postoj anj a takve ma­ sine, samo moze d.ovesti do zabиne. 48 .

!Ьid. , str. 146 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 63 ZAKLJUC:AK

Ponovo se, dakle, nalazimo u zacaranom krugu. Vi­ deli smo na kraju I o delj ka ovog poglavlj a da em­ pirij ski rezultati, isprepletani s neobj asnj ivim izu­ zecima i nesposobni da simuliraj u procese viseg .re­ da, kao sto su koncentrisanj e i razlikovanj e sustin­ skog od nesustinskog, mogu пesto da obecavaju je­ dino ako se sagledavaju u svetlosti neke apriorne pretpostavke, prema koj oj um шоrа da deluj e kao heuristicko programirani digitalni racunar. Ali sada smo videli da se j edini opravdani argument za pret­ postavku da um funkcionise kao racunar okrece ka stvarnoj ili шogucoj egzisteпcij i takve inteligentne masine. Odgovor na pitanj e , da li covek moze da na­ pravi takvu masinu, mora da pociva na dokazima koji proisticu iz obavlj enog posla. А na osnovu stvarnih dostignuca i sadasnj e stagnacij e, izgleda da Ы najprihvatljivij i odgovor bio : ne. Nemoguce ј е " obraditi neki indiferentni " ulaz а d a se ne pravi razlika izmedu relevantnih i nerelevantnih, znacaj ­ nih i Ъeznacaj nih podataka. Videli smo kak o su Newell, Shaw i Simon mogli da izbegnu ovaj .prob­ lem samo pomocu prethodnog svarivanj a podataka, а kako su Mil1er i saradnici mogli da ga izbegnu samo pomocu pogresne pretpostavke da Newell, Shaw i Simon imaj u program koj i obavlj a ovu prvo­ Ьitnu selekciju. Ali ako ne postoj e nikakvi empirij ­ ski dokazi koj i nesto obecavaj u, Citav argument, koji sam sebe podupire, pada kao kuca od karata. Jedini alternativni naCin borbe sa selektivnoscu Ьila Ы analogna obrada podataka koj a odgovara selektivnosti nasih culnih organa. Ali onda sveukup­ na obrada podataka ne Ьi vise Ьila digitalna i imali bismo razlog da se pitamo da li је ova analogna obrada podataka samo periferna. Sve o vo Ьi Ъacilo sumпju na "sekvencu operacij a" i poil:юvo Ьi otvorilo Citavu d.i skusij u . Ove teskoce sugerisu da, iako ј е covek sigurno fizicki obj ekt koj i obraduj e fizicke

1 64

H U BERT L. DREYFUS

ulaze prema zakonima fizike i hemij e, nj egovo po­ nasanje ne moze da se obj asni pomocu лekog me­ hanizma za obradu informacij a koj i prima i obra­ duj e niz diskretлih ulaza. Osim toga, nista iz fizike ili iskustva ле sugerise da se ljudske radnj e mogu obj asniti na �takav naCin, posto smo ла fizickom ni­ vou suoceni s neprekidnom primenom s truktura energije, а na fenomenoloslюm nivou s obj ektima u vec organizovanom polju iskustva. Analiza ovog polj a iskustva pruZila Ъi psЉolo­ gij i alternativno podrucj e proucavanj a. Ali pre nego sto se okrenemo ovoj alternativnoj teorij i u III delu, moramo da prosledimo dve preostale pretpostavke koj e, cak i ako rad na KS ne moze da se brani, izgleda da cine prihvatlj ivim rad na VI.

E P I S T EMOLO S KA PRETPOSTAVKA

Sada Ы trebalo da bude j asno da је neoЬicno tesko definisati sta је to шentalni nivo funkcioni­ sanj a i da, bez obzira sta ј е um, niposto nije oCi­ gledno da on funkcionise kao digitalni racunar. Ovo prakticno Cini neshvatlj iviш tvrdnj e onih koj i rade na kognitivnoj 1Siшulacij i da um moze da �se shvati kao obrada informacij a и skladu sa heuristi­ ckim pravilima. Ispostavlj a se da racunarski model ne moze da pomogne и (jbj asnjenj u sta ljudi s tvar­ no Cine kada misle i opazaju i obrnuto. Cinj enica da ljudi misle i opazaju ne moze da pruzi osnove za optimizam kod onih koj i pokusavaj u da repro­ dukuju ljudsko ponasanj e di'g italnim racunarima. Ali ovo j os uvelk ostavlj a otvorenu dгUig;u os­ novu za optimizam : mada ljudsko ponasanje ne moze da se objasni pretpostavkom da ljudi stvarno slede heuristicka pravila u seriji nesvesnih operaci­ ja, inteligentno ponasanje jos uvek moze da se for­ malizuje pomocu takvih pravila, i na taj nacin da se reprodukuj e pomocu masina . 1 * Ovo је epistemo­ loska pretpostavka. " podrazumevam proizvodenj e sustinskih 1. Pod " reprodukcijom svoj st a•-a ponasanja о kome ј е rec . Ne mislim na tacnu kopij u, kao sto ni f"otografska reprodukcija Ajfeiove kule nije napravljena od celika . PoSto se пе ocekuj e od racunara da se krecu i da se poпasaj u u nor­ malnom smislu reci , nismo suoceni sa upotrebom formalne teorij e о nekoj пs ti poпasanj a kako Ьism o tacno kopirali to ponasanje . Proizvo­ deпje Ьitnih karakteristika izvesnog ponasanj a bez imitiranja ponasanja do detalja пormalno Ьi trebalo da se zove " simulacij a . " Tako kompjuter moie da simulira izbore , а da ne glasa - ali vec su па termin "simula-

HUBERT L. DREYFUS

1 66

Posmatrajmo plaпete. One ne resa.vajiU difeгen­ cij alne j ednacine dok se оЬгсu oko sunca. One uopste ne slede nikakva pravila; ali је nj ihovo po­ nasanje ipak zakonito i da Ьismo razumeli nj ihovo ponasanje pronalazimo neki formalizam u ovom slucaj u diferencij alne j ednacine - koj i izrazava nj ih vo ponasanj e ka o kretanj e и skladu sa nekim pravilom. Ili da uzmemo drugi primer : Covek koj i vozi Ьicikl odrzava ravnotezu premestanjem svoj e tezine kako Ъi kompenzovao tendenciju pada. Shva­ tlj ivi sadr�aj onog sto on cini ipak moze da se izra­ zi sledecim pravilom : izvij anj e duz niza krivih linij a Cij a ј е krivina obrnuto proporcionalna kvadratu brzine. 2 * Izvesno је da Ьiciklista ne sledi svesno ovo -

o

cija " stekli prvi pravo kognitivni simиlacionisti koji u svoj model zele da ukljиce ne samo kriticko ponasanj e, vec korake pomocu kojih је pп>iz­ vedeno to ponasanje . 2 . Ovaj primer sa Ьiciklom preuzet је i z Michael Polanyieve knjige Personal Knowledge (London: Roиtledge & Kegan Раиl) , str. 49. Vredno је и celini navesti Polanyievи analizи ovog primera : . ,Na osnovu ispitivanja fizicara, inzenjera i proizvodaca Ьicikala, dosao sam do zakljиcka da иopste nije poznat princip na osnovи koga Ьiciklista odrzava ravnotezи. Ovakvo је pravilo koje Ьiciklista postиje: kada poci­ nje da pada na desпu stranи, on okrece svoj иpravljac иdеsпо, tako da se kretaпje Ьicikla pomera dиz krive prema desnoj strani . Ovo rezultira и centrifиgalnoj sili koja gura Ьiciklistu па levu stranи i ponistava gravita­ cioпи silu koja ga vисе пadole, na desnи stranи . Ovaj manevar sad izba· сије Ьiciklistи iz ravnoteze i vисе ga иlevo , а оп se tome odиpire iskre· cuc1 иpravljac па levu stranи; i tako оп пastavlja sa odrzavaпjem ravno· teze izvijajиci se и nizи kriviпa. Jedпostavпa aпaliza peikazиje da је za dati иgао neravnoteze , krivina svakog izvij anj a оЬrпиtо proporcionalna kvadгatи brziпe koj om Ьiciklista vozi . "Ali, da li nam ovo stvarno govori о tome kako da vozimo blcikl? Ne. OCigledno ј е da ne mozete da podesite kriviпи риtапје Ьicikla sraz· merno vasoj neravпotezi паd kvadratom brzine kojom se krecete; а ako је mogиce, pali Ьiste s пaprave jer postoj i jos пekoliko faktora koj i se u praksi uzn1aju u obzir, а koj i su izostavljeni iz formulacije ovog pravila. " Uprkos ovom vazпom uvidaпj и - da formalizam пе moze da оЬ· jasni ponasaпje - Polanyi zamaglj uj e zпасај ovog primera ukazиjиCi na . ,skriveпa pravila " (str. 53) . Ovo нpиcivanje па skriveпa pravila pokazuje da Polaпyi , kao i Platoп, propнsta da napravi razliku izmedн ponasanja i merodavnosti , izmedн obj asnj enj a i razumevaпja, izmedu pravila koje se sledi i pravila koje moze da se upotreЬi za opisivanj e onog sto se do· gada . Upravo tak,•a koпfиzija stvara optimizam kod oпih и kognitivпoj simulacjj i .

sTA RAcUNARI NE MOGU

1 67

pravilo i ne postoj i nikakav razlog za pretpostavku da on to pravil.o sledi nesvesno. Ра ipak nат ova for­ malizacij a omogucava da izrazimo ili razumemo nje­ govu umesnost, sto се reCi, ono sto on moze da iz­ vrsi. Мedutim, to ni na koji naCin nij e objasnjenje njegovog ponasanja. Ono nam kaze sta znaci uspes­ no voziti bicikl, ali nista о tome sta se desava u ne­ cij em mozgu ili umu kada izvrsava zadatak. Postoj i, dakle, suptilna ali vazna razlika izmedu psiholoske i epistemoloske pretpostavke. ОЬе pret­ postavlj aju platonsku idej u о razumevanju kao for­ malizacij i, ali oni koji prave psiholosku pretpos tav­ ku ( oni u KS ) pretpostavlj aju da su pravila, upo­ treЬljena u formalizacij i ponasanj a, ista ona pravila ko j a proizvode ponasanj e, dok oni koj i prave epi­ stemolosku pretpostavku ( oni u VI ) samo tvrde da svako neproizvolj no ponasanj e moze da bude for­ malizovano u skladu s nekim pravilima, а da ova pravila, Ьilo koj a da su, racunar koristi za reprodu­ kovanje ponasanj a. Epistemoloska pretpostavka ј е sla:Ьij a i tako manje ranjiva od. psiholoske pretpostavke . Ali ј е ipak ranj iva. Oni koj i s e oslanj aj u n a epistemolosku pretpostavku shvatili su da nj ihov formalizam, kao teorij a о merodavnosti, ne mora da bude teorij a о ljudskom ponasanj u, ali oni se jos nisu dovolj no oslobodili Platona kako Ьi uvideli da teorij a о me­ rodavnosti ne moze da bude adekvatna ni kao teo­ rij a о masinskom p onasanju. Tako, epistemoloska pretpostavka obuhvata u sebi dve tvrdnj e : ( а ) da svako neproizvolj no ponasanj e moze da se formaliPolanyi ima sopstvenи primedbи na KS. On drzi do toga da , ,и jednom vaznom smislи " ne poznajemo pravila , ali tvrdi da "se ovo ne moze tretirati kao da је to nesvesno znanj e, jer stvar је и tome da је to (vise iii manj e nesvesno) znanje sa oslanjanjem na neki cilj . 1 bas ovaj kvalitet pomocne svesti , njen kvalitet funkcionalnog delovanja, masina ne moZe da kopira, zato Sto maSina stalno operi.Se na sam o jednom nivou s·v esti. " (Licna komиnikacija.) Ovo је j edna interesantna medиpozicija, ali је jos иvek za cиdenje zasto , prihvativsi оvи drugи vrstи svesti, Pola­ nyi oseca neophodnim da pretpostavi kako mi иopste sledimo neka pra­ vila и Ьilo kom smislи te reci .

1 68

HUBERT L. DREYFUS

zuj e i ( Ь ) da ta j formalizam moze da se koristi za reprodukovanj e datog ponasanj a. U ovom poglavlju kritikovacemo tvrdnj u ( а ) tako sto cemo pokazati da је ona neopravdana generalizacij a iz fizickih nauka, а tvrdnj u ( Ь ) tako sto cemo pokusati da pokazemo kako teorij a о merodavnosti ne moze da bude teorij a о ponasanju : da, za razliku od tehno­ loske primene zalюna fizike za proizvodenj e .fiizickih fenomena, jedna bezvremena i bez konteksta teorij a о merodavnosti ne moze da se upotreЬi za proizvo­ denj e ponasanj a iz momenta u momenat, sto ј е neophodno za ljudsko ponasanj e ; d a zaista n e Ь i mogla d a postoj i te o rija о lj udskom ponasanj u. Ako је ovaj argument ubedlj iv, epistemoloska pretpo­ stavka, u formi u koj oj izgleda da podrzava VI, po­ staj e neodrZiva i, ispravno shvacena, pruza argu­ mente protiv mogucnosti VI vise nego sto garantuj e nj en uspeh. Tvrdnj a ( а ) da svako neproizvoljno ponasanj e moze da se ,formalizuj e nij e neki aksiom. Ona pre izrazava izvesnu koncepcij u razumevanj a koj a је du­ boko ukorenjena u nasoj kultuгi, ali koj a, ipak, moze da se pokaze pogresnom. Sada moramo da se osvrnemo na empirij ske argumente koj i Ы mogli da se ponude u prilog takve hipoteze. Sada Ъi, isto tako , trebalo da bude j asno da nij edan empirij ski argument, koj i proistice iz uspeha V I , nije prihvat­ lj iv posto ј е u pitanj u bas interpretacij a, а iznad svega, mogucnost za znacaj n o prosirenj e o skudnih rezultata kao sto su BoЪrowovi . Posto se Cini da dve oЬlasti uspesnog formali­ zovanj a - ·fizika i lingvistika - podupiru episte­ molosku pretpostavku, moracemo da prouCimo оЪе ove oЬlasti. U fizici zaista srecemo formalizam koj i opisuj e ponasanj e ( na primer, kruzenj e planeta oko sunca ) , ali videcemo kako ova vrsta formalizma ne rnoze da bude od pomoCi onima koj i rade na VI. S druge strane, u lingvistici cemo sresti j edan forma­ lizam koj i је relevantan za rad na VI i koj i ide u prilog pretpostavci da svako пeproizvoljno ponasa-

!ПА RAcUNARI NE MOGU

1 69

nje moze da se formalizuje, mada cemo ustanoviti da nam ovaj ,formalizam, koj i izrazava merodavnost onog koj i govori - tj . sta on moze da ostvari - ne omogucava ,da pomo6u ra6uocш1ra repгoduJшjemo nj egovo ponasanje tj . nj egovo ostvarenj e. -

I . POGRESNO SHVACENI ARGUMENT IZ NAPRETKA FIZIKE Minskyev optimizam - to jest, nj egovo ubedenje da svako neproizvoljno ponasanj e moze da se for­ malizuj e i da se rezultuj uCi formalizam moze upo­ treЬi ti da se pomocu digitalnog racunara reprodu­ kuje to ponasanj e - pravi је primer epistemo­ loske pretpostavke. То је ono verovanj e koj e dozvo­ ljava Mi·nskyu da tvrdi sa ruverenje:m ikruko ,,m.e rposto­ Ji ni1kaka:v ra�log za pretrpostavikiu 1da mrusine imajru bilo kakva o granicenj a koj a ima covek. "3 Sada mo­ ramo da ispitamo argumente koj i podrzavaju ovu tvrdnj u, medutim, prvo moramo da razj asnimo sta formalista podrazumeva pod masinom. Digitalni racunar ј е masina koj a operise prema onoj vrsti kriterijuma koj i Ьi, ru skladu sa Piatono­ vom pretpostavkom, mogli da se upotrebe za ra­ zumevanj e svakog uredenog ponasanj a. Ova masi­ na је, kako ј е definise Minsky koj i svoju definiciju zasniva na Turingovoj , " mehanizam koj i se pokora­ va pravilu. " Као sto Turing kaze : " . . . Pretpostav­ lj a .s e da racunar sledi utvrdena pravila . . . Duznost ј е kontrole da vidi da se ove instrukcij e izvrsavaju korektno i . u ispravnom redu. "4 Kontrola је tako konstruisana d.a se ovo nuzno desava. Dakle, masi­ na о koj oj је rec, ogranicena ј е , ali i veoma funda­ mentalna vrsta mehanizma. Ona operise sa deter3. M in s ky , Computation: Finite and Infinite Mach ines (Englewood Cliffs . N. Ј . : Pгentice-Hal!, 1967) , str. \'ii . 4. А. М . Turing, "Computing Machinery and Iпtelligence, " u Minds and Machines, ured. Аlап Ross Anderson (Englewood Cliffs , N. Ј . : Pren· tice-Hall , 1 964) , stc 8 .

HUB ERT L. DREYFUS

1 70

minisanim, nedvosmislenim Ьitovima podataka pre­ ma striktnim pravilima koj a se jednoznacno pri­ menjиj и na o ve podatke. Tvrdi se da ova vrsta ma­ sine - Tиringova masina - koj a izrazava sиstinu digitalnog racиnara, moze и principи da radi sve Sto mogи ljиdska Ьiса - da ima, u principи, samo ona ogranicenj a koj a imajи i lj иdi. Minsky razmatra antiformalisticku protivtvrd­ nj u da " mozda postoje procesi . . . koj i j ednostavno ne mogu da se opisи riikakvim formalnim j ezikom, ali koj i se ipak оЪаvlј ај и na primer и lj иdskom umи. " 5 Umesto da direktno o dgovori na оvи pri­ medbи, on se poziva na Tиringov " brilj antni" cla­ nak koj i , kako tvrdi Minsky, sadrzi argиmente " koj i se svode na zadovolj avaj иce poЬij anj e mno­ gih takvih primedЬi. " 6 Tиring se zaista osvrce na оvи vrstи primedЬi. On ih ovako iskazиj e : " Nij e moguce proi,ZNesti skup pravi.l a koj a Ьi ian ala rza cblj ·da ргорisџјн IS'Ve sto covek treЬa .da rad i u svakom mogиcem skири okolnosti. " 7 Ovo ј е, ро svemи sиdeCi, Tиringova generalizacij a Wittgenstei­ novog argиmenta ро kome је nemogиce dati nor­ mativna pravila koj a иnapred propisиj и korektnи ироtrеЬи neke reci и svim sitиacij ama . Tиringovo " " poЬij anj e- sastoj i se и pravlj enj и razlike izmedи ,;pravila vladanj a " i " zakona ponasanj a " , а zatim и tvrdnj i da " sebe ne mozemo tako lako da иЪedimo и odsиstvo potpиnih zakona ponasanj a kao potpи­ nih pravbla v1adaпj a. " 8 Као od.govor na Wittgensteiнovи t;vтdпјн ovo nij e los argиment. U stvari, Tиring dokazиj e da, ma­ da ne mozemo da formиblsemo normativna pravila za korek1J11Jи рriшеюи nekog odredeнog predikata, to ne zпaCi da не mozemo da fоrшиНsешо pravila koj a opiSIUju ·kako neka osoba, и stvari, priшe:nj,иje talkav predilk at. Dmgiш reCiшa, ia'k o ј е Turiпg ·spremaп da 5. Minsky, Comptil ation: Finite ancl lnfinite Macblnes, stг. 1 07 . 6 . I b ld. 7 . Turn ing, ор. cit. , str. 22-23. 8.

IЬid.

sTA RAcUNARI NE MOGU

171

ргi:юа tkaiko и pr1ncirpru moze blti nemog7t1ce da s e :do­ nese skUip rprarvbla koj a orpisujru sta ibl rneka osoba tre­ balo da urradi ,u svakoj pritl ici, orn smartra da ne posto­ ji rnilkwkav ·razlog za sнmnjru ,da Ьi ·se u p rin c ipu mogao otkriti .skrurp pravila koj a opi,sнjrи sta bi ona uradila. A!Jii zalsto orva rpretp os t avika izrg1leda toliko o6igledna rda teret ·ddkarza pada na one koj i ј е dovo­ de u pitarnje ? Zasto blsmo morali da "нЬеdЈUј ешо se­ be rU odsustvo tkoшpletnih zatkona '0 роnаsапјн", а ne u njrihovo pгisustvo ? Ovde smo ponovo Hcem u li­ ce sa epistemoloskoш pretpostavtkoш. VaZпo ј е po­ kasati rda se irskorerni ono sto ovoj rpretp ost avci pлu­ za юјеаш iшp;licirarnu apriornu rprlaшziЬi!l nos t . Pre svega, izraz "zakoni ponasanj a " ј е dvosmis­ len. U j ednom smislu lj udsko ponasanj e ј е bez sum­ nj e zakonito, ako zakonito j ednostavno znaCi urede­ no. Ali pretpostavka da su zakoni о koj ima ј е rec takve vrste da se mogu otelotvoriti u programu za racunar ili nekom ekvivalentnom formalizmu, dru­ gacij a ј е i mnogo stroza tvrdnj a koj a trazi dalj e opravdanje . lrdej a da s,vaki opiiS ponasaпj a moze d a rs e foгma­ li:zuje па ·nacin podesan za programi>rwnje navodi one koj i rade na polj u vestacke inteligencij e da previde ovo pitanj e . Pretpostavlj a se da, bar u principu, lj ud­ sko ponasanj e moze da se predstavi skupom neza­ visnih propozicij a koj e opisuj u ulaze u organizam, u korelacij i sa skapom propozicij a koj e opisuj u nj ego­ ve izlaze. Najj asnij i iskaz ove pretpostavke moze da se pronade u James CulЬertsonovom ( Dzej ms Ka1berrtSron ) kretanjru , od tv•r.dnj e da Ы, Ъаr 'u teori­ j i , mogao da se izgradi robot koj i ko11isti samo flip­ flopove do tvrdnj e da Ьi stoga moglo da se reprodu­ kuj e Citavo ljudsko ponasanj e. ·

Koristeci podesne. receptore i efektore шozemo da i h po­ vezemo prclш centralnih celij a. Ako Ьismo mogli da doЬije­ mo dovoljno centralnih celija, i ako su one dovoljno male, i ako svaka celija ima dovoljno cvorova, i ako Ьismo mogli da postavimo dovoljno cvorova па svaku sinapsu, i ako Ь is mo imali dovoljno vremena da ih spojimo, onda Ьismo mogli da konsrtгuisenю robOite kodi Ьi mogbl da zadovolje svaku datu

HUBERT L. DREYFUS

1 72

i:zJla7JIJ.o/uzlaznu specifiikacij u, Фј . mogli blsmo da ik:o.nstю­ iSeтo robote kOijti bi 'S e po;nasali na Ьi1о kojii zeljen� na6n pod bilo koj iш okolnostima. Ne bi postoj ala niikakva tes:ko­ ca da se ikonstruise robot sa osobinama ponasanj a upravo sИOпim John Jonesu ili Henry Smithu, ili da se konstruise robot sa Ьilo kakvim zeljenim pobolj sanj ima ponasanj a u odnosu na Jonesa i Smitha.9

Ili naprosto : Posto ( ovi kompletni roboti ) mogu, и principu, da zadovo­ lj e svaku datu ulaznojizlaznu specif·1kaoiju, oni mogu da obave sve propisane щdnj e pod svim propisanim okolnosti­ ma - da intelisprovoditi takvи analizu. 14. Merlealr-Ponty, Phenomenology of Pe rception (London : Routledge & Kegan Paul , 1 962) , str. 5.. 58 ff. 1 5 . Martin Heidegger, De r Satz vom Grtmd (Pfullingen: Gunther Neske, 1 957) , str. 42 . 1 6 . Heidegger, str. 203 . U Der Satz vom Grund, Heidegger primecuje : . . . . . odredivanje j ezika kao informacij e u pocetku daje osnovu z a kon­ strukciju masina koje misle i za konstrukciju velikih kompjuterskih insta­ lacij a , " а . ,teorij a informacij a је kao proglas vec nesto sto razvrstava sve oЬjekte u takvu Jormu da osigura covekovu dominaciju nad celom zemljom , ра cak i planetama . " 1 7 . Wittgenstein , Philosophical Investigations, str . 21 . . , sta lezi iza idej e da imeпa stvarпo oznacavaju j ednostavne elemente ? - Sokrat kaze u Teetetu: ,Ako ne gresim, сио sam пеkе ljude gde kazu ovo : ne postoj i nikakva definicij a о primarnim elementima - tako da kazem - iz koj ih smo mi i sve ostalo sastavlj cni . . . Ali bas ka o sto је опо sto se sastoj i iz ovih primarnih elemenata nesto slozeпo , tako i imena t i h elemenata postaj u deskriptivпi j ezik time sto Ьivaj u ,spojen a . ' I Russellove ,individu­ alije' i m oj i ,obj ekti' (Tractatus Logico-Philosophicus) Ьili su takvi pri­ marпi elementi. Ali sta su ti j ednostavni konstituentni delovi od koj ih је sastavljena realnost? . . . Uopste nema smisla govoriti apsolutno о ,jedno­ stavnim delovima stolice . ' "

HUBERT L . DREYFUS

200

Ali, а�о se ontoloska pretpostavka ne podиdara s nasim iskиstvom, zasto onda ima takvи шос ? cak i da је zahtev, koj i nalaze da stvari Ьиdи j asne i jednostavne kako bismo ih razиmali i kontrolisali, davao podstrek filosofskoj tradicij i, zasto Ьiti иpo­ ran и ovom optimizmи ako stvari nisи tako jedno­ stavne ? Sta daj e plaиziЬilnost ovom snи ? Као Sto smo vec videli и j e dnom drиgom kontekstи, mit se hrani иspesima moderne fizike. Ovde, bar и prvoj aproksimacij i, delиj e ontoloska pretpostavka. Tek kad је Galilej Ьiо и stanjи da protиmaCi k.retanj e роmоси izolovanih predmeta koj i se krecи pod иti­ cajem determinisanih sila koje se mogи izracиnati, Hobs је ohrabren obj avio da је Citavo misljenje sa­ Ьiranj e delica. Misliti о fizickom univerzumu kao о skири nezavisnih, medиsobno delиj иCih elemenata dokazalo se kao korisno. Ontoloska pretpostavka da ljиdski svet moze, isto tako, da se tиmaCi роmоси skиpa elemenata, postaje verovatпij a ako ne uspemo da razlikиj emo svet od univerzиma, ili sto izlazi na isto , ljиdskи situacijи od stanj a nekog fizickog sis­ tema . U Minskyevom delи ova konfиzij a ostaj e impli­ citna ; и delu njegovog Ьivseg kolege John McCarthya, koji sada rиkovodi istraiivanj em VI na S tanfor­ du, to postaj e kamen temelj ac argumenta. U svom referatu " Programi zdravog razuma " , koji је Minsky иklj иcio и svoju knj igu, McCarthy predlaze " saveto­ primabca " - program za " resavanj e problema mani­ pulisanjem recenica u formalnim j ezicima, " cij e се se ponasanje "usavrsavati na taj naCin sto се mu se davati saopstenj a koj a obj asnj avaju njegovu simbo­ licku okolinu i ono sto se od nj ega .Zeli. " 18 McCarthy j asno sagledava da је "prvi zahtev koj i ovaj program postavlj a formalni sistem и kome se mogu izraziti Cinj enice о situacij i, cilj evima i akcij ama. " 19 Ovo ne18. John McCarthy, " Pгograms with Common Sense, " lnfonnation Processing , str. 403 .

19. lbld . , str . 4 1 0 .

и

Semantic

$ТА RACUNARI NE MOGU

201

posredno vodi osnovnom proЬlemи : kako se moze opisati sitиacij a и formalnom sistemи ? Medиtim, McCarthy ne gleda na ovo kao na ozЬilj an proЬlem posto bez dvoиmljenj a pretpostavlj a da је sitиacij a neko fizicko stanj e : Situacij a ј е j edan o d osnov:nih entiteta u nasoj teorij i. Intuitivno, situacij a ј е kompletno stanj e stvari u nekom trenuvku vremena. Zakoni kretanj a sistema odredujru sve buduce situacij e iz date si·tuacij e. Dakle, s1tuacij a odgovara pojmu •treperece tacke и faznom prostoru. 2 0

Ali isti tip •Sitиacij e moze da se ponovi obиhvataj иCi razliCite predmete, razliCite ljиde, ра а fortiori i ra­ zliCita fizicka stanj a. Sem toga, ista fizicka organizo­ vanost materij e moze da se sagleda и mnogim razli­ citim sitиacij ama, и zavisnosti od cilj eva i namera raznih ljиdi и istim sitиacij ama. Tako , mada је иni­ verzиm и svakom datom trenиtkи s amo и j ednom fizickom stanjи, moze da postoj i onoliko mnogo sitи­ acij a koliko ima i ljиdi. Kada McCarthy kaze, " pos­ toji samo j edna sitиacij a koj a odgovara datoj vred­ nosti vremena, "21 onda . је on oCigledno pobrkao sitиacijи sa fizickim stanje m иniverzиma. Specificni­ je receno, on је pobrkao stanj a obelezja sa tipovima stanj a. Obelezj e sitиacije moze da Ьиdе identicno sa obelezjem ·fizickog stanj a ( odredeno tackom и faz­ nom prostorи ) . Ali tip sitиacije ne moze da se identi­ fikиj e sa tipom ,fizickog stanj a. Pomoci се nam konkretan primer da obj asnimo оvи konfиzijи. McCarthy podrobno razmatra sitиaci­ jи " Ьiti kod kисе " . " ,Kod (ј а, kиса) (s) ' znaci ј а sam kod kисе и sitиacij i s . " 22 Cini s e da McCarthy pretpostavlj a da ј е ovo ista stvar kao Ьiti и svoj oj kиCi, sto znaCi, da је to fizi�ko stanj e. А ја mogи da bиdem kod kисе, а da bиdem и dvoristи, sto znaCi, da fizicki uopste nisam и svojoj kиCi. Isto tako, mo­ gu fizicki da bиdem и svojoj kuci, а da ne bиdem 20 .

21 . 22.

!Ьid. , str. 41 1 . !Ьid. , str. 413. !Ьid. , str. 41 1 .

202

HUBERT L. DREYFUS

kod kисе ; na primer, ako sam sopstvenik kuce , ali j os nisam иnео svoj namestaj . Biti kod kисе је lj иd­ ska sitиacij a i nij e ni и kakvoj prostoj koresponden­ cij i sa fizickim stanj em ljиdskog tela и kиci. Da i ne pominjemo Cinj enicи da ј е nиzan, ako ne dovolj an иslov, da Ъиdеm kod kисе и pomenиtom smislи ako posedиj em ili zakиplj иjem kиси, а posedovanj e ili zakиpljivanj e kисе komplikovani је institиcionalni skиp relacij a koje se ne mogи svesti na Ъilo koj i niz fizickih stanj a. Cak i fizicki opis neke strиktиre nanete mastilom na komadice papira ne Ъi, и speci­ ficnoj vremenskoj sekvenci, sacinj avao nиzan i do­ voljan иslov za prenos vlasnistva. I spisivanj e imena nij e иvek i potpisivanj e, а posmatranj e nij e иvek i svedocenj e. Lako ј е иvideti za.s to Ъi McCarthy voleo da treti­ ra sitиacij и kao da ј е ona fizicko stanj e . Zaista, evo­ lиcij a fizickog stanj a moze d.a se formalizиj e и diferencij alnim j ednaCinama i reprodиkиj e na digi­ talnom racиnarи. Sitиacij e, medиtim, postavlj ajи strahovite proЪleme onima koj i Ъi zeleli da ih preve­ dи и formalni sistem. Takva ,f ormиlacij a vrlo lako moze и principи da Ъиdе nemogиca, kao sto se naj ­ bolje moze videti ako se vratimo na proЪlem ma­ sinskog prevodenj a. Videli smo и I delи da aиtomatsko prevodenje jezika nij e uspelo zЪog toga sto је priюdni j ezik mnogo dvosmislenij i nego sto se pretpostavlj alo. Sи­ zavajнCi оvи semanticku i 1sintaksickи dvosmislenost, o:naj !lю govori matennj im j ezikom moze da se po­ ziva na specificnи infoгmacij и о svetи. Bar-Hillel istice ovo glediste и argиmentи koj i se prema njemи "svodi na skoro potpиn dokaz nemogиcnosti ostva­ renj a potpиno aиtomatskog prevodenj a visokog kvaliteta, ne samo и Ъliskoj bиdиcnosti, vec i uop­ ste. "23 Argument ј е dovolj no vazan i zaslиzиj e podu­ ze ci tiranj е : 23 . Bar-Hillel , "The Present Status o f Automatic Translatioп of Language, " и Adva11ces i11 Computers, нred . F . L . Alt (Ne\v York: Academic Press, 1964 ) , Vol . 1, str. 94.

sTA RAcUNAR I NE MOGU

203

Роkае;аси da

u engleskom j ezikи postoj e krajnje jedno­ s tavne reeenice - а ]sto vazi, siguran sam, za Ьilo koji drugi prirodni j ezik - koj e Ы и okvirи izvesnih lingvistic­ kih konteksta svasiЪi1nog senzonnog, manipulatirvnog ii.i lo­ komot·oгnog sistema."3 Ali s t a ako rad ceнtra1rюg neгvnog 1Si·s terna zavi,si od lokomotorпog si,ste­ ma bli , ,da se izrazimo fenomeпo,Ioski, sta ako su potrebne "vise " , odredene, logicke i odvoj ene forme inteligencij e izvedene iz globalnih i " nizih " formi i to po d kontrolom ? Onda Ъi Simonov optimi­ zam, zasnovan na tri pretpostavke koj e podrzavaju vestacku inteligencij u i tradicionalnu filosofij u, Ъiо neopravdan. Neobj asnj ivost nizi,h " funkcij a vec ј е proizvela " izvesnu ironij u. Racunarska tehnologij a је Ьila naj­ uspesnij a u simuliranju takozvanih visih racional­ nih funkcij a - onih za koj e se vec j ednom pretpo­ stavilo da su j edinstveno ljudske. Racunari mogu brilj antno da se nose sa idealnim jezicima i apstrak­ tniш logbl)kim .relaoij arna. Pokazuj e se -da ona v·г sta inteligencije koju delimo sa zivotinj ama, kao sto ј е raspoznavanj e oblika ( zaj edno s upotrebom j ezika, koj a za.i1s ta moze ,da Ьнdе j edi,nstveno lj1udska ) , ne dopusta masiПISkdu polja u okvir:u ро[ј а. Bitovi ili aspekti obj ekata ne dozivljavaJu ,se kao izo­ lovane cinj enice, vec ka o usadene u serij e kontek­ sta. А "и " ima mnoga razliCita znacenj a, od koj ih nij edno nema Cis tu fizickи inklиzij и koju Minsky i McCarthy пzimaj и kao primarnи. Delovi obj ekata se dozivlj avaju kao da ISU и obj ektima koj e sacinjavajи, objekti �su и mestima ko j e ispиnjavajи, а mesto ј е sitиirano и nekoj lokalnoj okolini koj a је pak и hori­ zontu mogиcih ,situacija и ljudskom svetu. Dakle, da­ leko od toga da podaci Ъudu sirovi ; asp�k1?i objekata nisи direktno d at i u sve tu vec kao konkretizacij e оЬ,

7.

Wittgenstein , Philosophical Investigations, str. 50 .

8.

Samuel Todes, The Нитап Body as the Material Subject of the World. Doktorska disertacija na Harvardu, 1963 . Vidi , isto tako , "Compara­ tive Phenomenology of Perception and Imagination, Part I: Perception, " Joumal of Existentialism (prolece 1966) . Todesova teza, isto tako, sadrzi i ntercsantne sugestije и odnosu na neka veoma proZimajuCa svoj stva naseg iskustva i njihovu funkciju . On opisuj e izvesne karakteristike tela , na primer, da se ono krece unapred lakse nego unazad , da stvara polje levojdesno, da moze da odrzava ravnotezu u gravitacionom po!ju; i potom pokazu je kakvu ulogu igraju ova iskustva u nasem saznavanju objekata.

262

H U B ERT

L.

DREYFUS

jekata u mestima u lokalnoj okolini u prostoru i vremenu u svetu. Mi mozemo i stvarmo se usredsreduj emo na zna­ caj an sadrzaj na polju iskиstva zato sto to polj e nije za nas neиtralno nego је struktиirano роmоси nasih interesa i nase sposobnosti da dodemo do onog sto ј е и nj emи. Svaki obj ekt koj i dozivlj avamo mora da se poj avi и ovom ро lји, ра stoga mora da se j avi u okvirи naseg dominatnog interesa u datom trenиt­ kи i kao dokиCiv nekom varij antom aktivnosti koj a ј е stvorila to polj e. Posto mi stvaramo polje и okvirи nasih interesa, mogи da se poj ave samo mogиce rele­ vantne Cinj enice. Tako ј е reievantnost vec ugradena. U sl и caj u konjskih trka, utrkivanj e spada u иsadeni konteks t aktivnosti, ,igara, sportova, takmicenj a. Videti neku aktivnost kao konj sku trku znaCi organizovati ј е u kontekstu namere za pobedom. D a s e vratimo Tay­ lorovom prikazu : Covek -koj i se kladi zainteresovan је da izabere pobednika.

Као lj udsko Ьiсе оп oseca ono sto је obuhvaceno u poduh­ vatu pobedivanj a, а nj egova zainteresovanost znaCi da ј е svestan konj a, dZokeja itd. na onaj naCin na koj i su istЭJknu­ te opasnosti Otuda on zapaza, kada cita Citulje, da је Smi­ tova majka umrla (Smit је dZokej koj i је poznat kao veoma osecaj an ) i iznenada оп tipuj e rprotiv оЬiсај а. Masina Ьi uoeila smrt Smitove maj ke kao cinjenicu о Sшitu, uz sve ostale Cinj enice, kao па priшer, da је Smitov rodak u nekoш drugom gradu postao sinter itd., ali onda се шorati da pro­ veri шoguce koпsekvence tih raznih cinj enica pre nego Sto odluCi da ih uzme ili пе uzшe. u obzir za kladenj e.9

Tako nasi sadasnj i interesi i nasa umesnost iz p ros­ losti иvek иnapred odredujи sta се se zapos taviti, sta се ostati na spoljasnjem horizontи iskustva kao mo­ guce relevantno i sta се se neposredno uzeti и ob­ zir kao bitno. Wittgenstein stalno sugerise da analiza situacije na Cinj enice i pravila ( to ј е ono mesto odakle tra­ dicionalni filosof i ekspert za racunare misle da tre9.

Tay l o r .

sTA RAcUNARI NE MOGU

·

263

Ьа da podu ) i sama ima smisla samo u nekom kon­ tekstu i za neku svrhu. Tako opet elementi unapred reflektuju cilj eve i namere za koj e su isklesani. Kada pokusavamo da nademo kraj nj e elemente, nezavisne od ·konteksta i namera, sto inace moramo da uCini­ mo ako hoeemo da pronademo kraj nje Ьitove koj ima cemo hraniti masinu - Ьitove koj i се Ьiti relevantni za sve moguce zadatke, jer ni,su izabrani ni za j edan o dredeni - mi u stvari polшsa­ vamo da oslobodimo Cinj enice u nasem iskus tvu Uipravo one pragmaticke organizacij e koj a omoguca­ va njihovu fleksiЬilnu upotreЪu u savladivanj u svakodnevnih рюЬlеmа . Ne znaCi da ј е masinski model potpuno nezavi­ san od svrhe : cak i model pamcenj a informacij a mo­ ra nekako da reflektuj e kontekst, ali takva analiza konteksta pomocu Cinj enica i pravila је kruta i res­ triktivna. Da Ьismo ovo uvideli, pretpostavimo da sva svoj s tva obj ekata ( ma sta to znacilo ) mogu eksplicitno da se izraze pomocu staЬla odlucivanj a, tako da se u svakom cvoru belezi da li obj ekt po­ seduje izvestan situaciono nezavisan predikat, ili nj e­ govu suprotnost. Ovu vrstu klasifikacione strukture pюgramirao је Edward Feigenbaum u svom БРАМ mode1u.10* Takva diskriminaciona mreza mogla Ьi, u principu, da predstavlj a iscrpnu, eksplicitnu, od situacije prividno nezavisnu karakterizaciju nekog objekta ili cak i situacij e, ukolilю se smatra obj ek­ tom. Cini se da ona omogucava efikasno pamcenj e informacij a, izbegavaj uCi distinkcij u polj e/obj ekt. 10. Feigenbaиm , An lnformation Processing Theory o f Verbal Lear­ ning, Р-1817 (Santa Monica: The RAND Corporation , 1959 ) . " U ЕРАМ

modeИma takva struktura klasifikacije koj a se zove ,diskriminaciona mreza' j este primarna informaciona s trиktиra. Ona· је proizvod diskrimi­ nacionog исеnја i иtelovljиje и svakom momentи Citavo diskriminaciono иееnје do datog vremena. EPAM-ova diskriminaciona mreza ima strukture staЫa, posto samo j edna grana vodi odozgo do bilo kog datog i'vora: samo jedna pиtanja vodi od cvora sa vтha , Ш korena, do Ь ilo kog сvога и mre2Ji. Stimиlиsni objekot koji se p1redstavlj a ЕРАМ-и moze da se klasifikuje sortiranjem prema granicnom cvoru и mrezi . " (William Wynn, An lnfor­ mation-Processing Model of Certain Aspects of Paired-Associate I.ea ming, str. 5.)

HUB ERT L. DREYFUS

264

Ali, izostavlj eno је nesto presudno u opisu takve in­ formacione strukture : sama organizacij a strukture koj a igra klj ucnu ulogu u pamcenj u informacij a . Informacije se и staЬlи razlicito pamte i razlicito im se pristиpa и zavisnosti od poretka и kome se prave diskriminacije. Као sto William Wynn ( Vilij am Vin ) primecuj e u diskusij i о EPAM-u : Proces klasifikacij e kod ЕРАМ-а је sиvise zavisan od istorij e i nep.rilagodlj iv, ј ег diskriminaciona mreza moze da raste samo odozgo prema dole i ne moze da se reorgani­ zиje s vrha. Testovi иneti и mrezи, koj i se kasnij e роkаzи­ ји kao ·diskmminaciono veoma slabi za dati skиp stimиlиsa, ne mogu da se иklone niti mogu da se иvеdи novi testovi и gornj,i deo mreze. Tako, kada se jednom formira, ЕРАМ-оvа diskriminaciona mreza se tesko moze reorganizovati и in­ teresи vece efi:k asnosti ponovnog izvlacenj a informacij a. Svaka procedиra koj a reorganizиj e testove и struktиri oz­ Ыlj no pogorsava izvlacenj e mnogih poj edinosti sadrzanih и шemorij i.1 1 .

.

.

Poredak diskriminacij a ј е , dakle, kljucan. Ali u fizickom svetu svi predikati imaj u isti prioritet. Jedino programerov o secaj situacij e odreduj e pore­ dak u stablu odluCivanj a. Preko programerovog sи­ da и kompjиterizovani model se uvodi distinkcij a izmedu polj a i obj ekata и polju. Pragmatick,i kon­ tekst koji koristi programer zaista moze i sam da se okarakterise роmоси staЬla odluCivanj a, ali samo u nekom poretkи diskriminacij a koj i reflektиje siri kontekst. Informacij a koj a se odnosi na ovaj siri kontekst na svakom nivou ј е zaista ugradena и op­ stu struktиru sta!Ьla, ali ne u neki o dredeni cvor. Situacij a se na svakom nivou reflektuj e u progra­ merovim pragmatickim intuicij ama koj e иpravlj ajи poretkom odlиka; ali ovo fiksira Cinj enice u j edan poredak zasnovan na konkretnoj svrsi i neminovno unosi nedostatak fleksibllnosti, koj i је primetio Wynn. S druge strane, ako u ime fleksiЬilnosti шоzе da se eliminise celokupno pragmatick o uredivanj e, 11.

Wynn,

ор.

cit. , str . 9.

$ТА RAcUNARI NE MOGU

265

tako da Ьi masina mogla da asimilиj e nestrиktиirani spisak pre'Ciscenih cinjenica - cinj enice о veliCina­ ma i oЬlicima obj ekata и fizickom svetи, ра cak i о njihovim mogиCim иpotrebama, kao pojedinacnim fиnkcij ama - onda Ьi sve ove cinj enice morale da Ьиdи eksplicitno иkljиcene ili iskljиcene prilikom svakog proracиna, а racиnar Ьi Ьiо zatrpan nj iho­ vom beskonacnoscи. Ovim se ne porice da ljиdska blca ponekad иzic maju ]zolovane podatike i nastoj e da otik·ri ju nji­ hovo znacenje pokиsavaj иCi da ih иdеnи и pret­ hodno a'kиmuliranи memorijи informacij a. Sherlock Holmes (Serlok Holms ) i svi ostali detektivi obav­ lj aj и to profesionalno ; svako slicno Cini kada se na­ lazi . и nepoznatoj sitиacij i. Ali cak i и ovim slиcaje­ vima mora da postoj i neki opstij i kontekst и kome smo kod kисе. Marsovac bi morao da se snalazi и veoma nepoznatom kontekstи kada Ьi Ъiо na zemlj i, ali ukoliko ne deli nikakve ljиdske svrhe nj egov za­ datak o dvajanj a relevantnog od irelevantnog, sиs­ tinskog od nesиstinskog, Ыо Ьi opet Ъeznadezan, kao i kod racиnara. Svi mi, isto tako, znamo sta znaci pamtiti i иpotreЬlj avati podatkc и skladи s pravilima и ne­ kom ogranicenom kontekstи. Na primer, mi to Ci­ nimo kada igramo nekи igru kao sto је bridz, mada cak i ovde dobar igrac bridza pamti podatke izra­ zene preko svrhe i strategij a i slobodno se sluzi heи­ ristickim pravilima. Ponekad, isto tako, odigramo alternative и nasoj masti da Ьismo predvideli sta се se desiti и stvarno j igri pred nаша. Ali to Cinimo samo zbog toga sto znamo sta znaci orij entisati se и svetu и kome nismo kod kисе; ili slediti propi­ sane operacije kao sto sи heиristike za licitiranj e u Ъrid:Zи, i kako и masti modelovati dogadaj e koj i se jos пisи dogodili, tako da naj cesce znamo da nismo svesni da to radimo. Tvrdenje da ipak takve operacij e obavlj amo nesvesno ili је empirij ska tvrdnj a, za kоји ne postoj e dokazi, ili ј е aprio rna tvrdnj a za-

266

HUBERT L . DREYFUS

snovana na isto j onoj pretpostavci koj u ovde do­ vodimo и pitanj e. Kada smo ko d kuce u s vetu, objekti sa znace­ nj em usadeni u svo j kontekst referencij a medu ko­ j ima zivimo nisu шodel sveta upamcen и nasem urnи ili mozgu; oni su sam svet. Ovo moze da izg l eda plaн­ zЊilno za j avni svet opstih svrha, regulacij e sao bra­ caj a i tako dalj e. Ali, mogao bih da upitam sta ј е s mojim isku s tvom ; sigurno је moj privatni skup Cinj enica u mome umu ? Ovo izgleda plaиzЉilno sa­ mo zbog toga sto j os uvek mesamo ovaj ljudski svet sa nekom vrstom fizickog univerzuma. Moj i lic n i planovi i moj a secanj a upi s ani su u stvari oko mene bas kao sto su to i j avni cilj evi ljudi иopste. Моја secanj a su memorisana u poznatom izgledu st o li ce ili pretecoj atmosferi raskrsnice, gde sam j ednom bio ozleden. Moj i planovi i strahovanj a vec sи ugra­ deni u mom dozivlj avanj u nekih objekata kao priv­ lacnih, а drugih kao obj ekata koj e treba izЪegavati. " " Podaci о drustvenim zadacima i svrhama, koj i su ugradeni u prostore i obj ekte oko mene, prekriveni su ovim licnim "podac ima " koj i su isto toliko deo mog sveta. Na kraju krajeva, licne pretnj e i privlac­ nosti 1nisн п i·s.t a suЬj ektiVIПij e 6,d opstel'jiUid'sikЉ sv.ma. Sada UV1idamo zasto, cak lkada bi ner
HUBERT L . DREYFUS

280

od ocevidnih su glad zed, seksualni nagon i izbegavanj e bo­ la. Svi ovi nagoni su parohiJj a:1ni и ,tom sшi,sLu Мо se mogu zamisli'ti slozen i sistemi obrade informacij a koj i ispolj ava­ ju mteHgentno poпasanje, abl норМе nemaju nagone.8 ,

Videli smo, medutim, da nam nase telesne роtге­ Ье direktno ili indirektno omogucavaj u osecaj datog zadatka pomocu koga se nase iskustvo struktuira kao znacaj no ili neznacaj no . Ove potrebe imaju vrlo specificnu strukturu koj a, iako је specificnij a od Heideggerovog obj asnj enj a, liCi na umetnicko stva­ ranj e. Kada osetimo potrebu mi isprva ne znariю sta nam је potrebno . Moramo da istrazuj emo da Ьis­ mo otkrili sta suzЬij a nasu nelagodnost ili nas ne­ mir. То se ne moze otkriti uporedivanj em raznih objekata i aktivnosti sa nekim obj ektivnim, odrede­ nih kriterijumom, vec p relю onog sto Todes zove nas,im osecanjeш zadov01lj enj a . Ovo zadovoljenj e se dozivlj ava kao otkrovenj e onog sto nam ј е sve vreme Ьilo potrebno, ali to је retroaktivno razu­ mevanj e i prikriva Cinj enicu da smo Ьili nesposobni da odredimo nasu potrebu, а da prvo ne doЬijemo to zadovolj enj e. PrvoЬitno ispunj enj e Ьilo koje potrebe ј е da1Me o:no sto Todes zove krea:t1VIno otlkrorvenj e .9* Tako ljudska Ъiса ne poCinju sa genetickom ta­ belom potreЪa ili vrednosti koj e docnij e sami seЪi otkrivaj u. Ni onda kada su autenticne, lj udi ne us­ vaj aju proizvolj no vrednosti koj e im namece nj ihova okolina. Pre Ьi se reklo da u otkrivanj u onog sto im је potrebno oni Ьlize odreduj u opstu potrebu koj a ј е s,те vreme pos toj ala, ali nij e Ъila determinisana. Ovo ј е naj oCiglednij e kada ј е rec о manj e in­ stinktivnim psiholoskim potrebama. Kada se covek 8. N. S. Sutherland, Science Journal (oktobar, 1968) , str. 48. 9. Vidi Samuel Todes, The Human B ody as the Material Subject of tlte World, doktorska d i s ertacija , Harvardski univerzi t et , 1%3 . Jedini filosof koj i је primetio teskocu postavljenu vestackoj inteligenciji u pogledu Ьioloske osnove ljudskog ponasanja j este Keith Gunderson, koji u nedav­ nom eseju Philosophy and Computer Simulation " beiezi : " Na ovom m e s t u " podrucje istrazivanja, poznato kao Ь io simulacij a , preuzima daleko veci zna­ caj nego KS. " (Ryle, А Collection of Critical Essays, Osc ar Р . Wood i George Pitcher, ured . /New York: Anchor , 1970/ str. 339.)

�ТА RAcUNARI NE MOGU

28 1

zaljuЬi on voli odred'enu zenu, ali on nije osecao potrebu za tom odredenom zenom pre nego sto se z aljubio. Medutim, posto se vec zalj uЬio, sto znaCi, posto ј е utvrdio da ga ovaj odredeni medusobni od­ nos zadovolj ava, potreba postaj e specificna kao po­ treba za tom odredenom zenom, а covek је ucinio kreativno o tk rovenj e о 'seЬi samom. On је postao vrsta licnosti koj oj ј е potreban taj specificni medu­ sobni o dnos i шоrа da gleda na sebe kao na coveka kome је taj specificni odnos Ьiо potreban sve vreme . U takvom stvaralackom otkrovenj u svet nam poka­ zuje nov poredak vaznosti, koj i пiј е ni j ednostavno otkriven niti је proizvolj no izabran . Soren Kierkegaard ј е imao mnogo da kaze о na­ Cinu na koj i se covekova licnost ili covekovo ја iz­ nova definise u takvom iskustvu i kako sve u svetu te licnosti doЪij a nov nivo znacenj a. Posto takva pro­ mena, modifikovanj em interesa neke licnosti, menj a citavo polj e interesa preko koga sve doЬij a svoj znacaj , Kierkegaard govori о ovim fundamentalnim promenama kao о promenama и nasoj sferi egzis­ tencij e. 1 posto se takva promena ne moze predvide­ ti na osnovu nasih ranij ih interesa, а ipak kada se j ednom dogodi, toliko ј е proZimajuca da ne moze­ mo da zami,sliшo kako је menj i,vanje prav.Ыa. Ona ne шоzе da 1s e 1i�bavi iz ovog regresa poziNanj em na poj am Hzickog ulaza, ko}i o n a ne шоzе da !UipOtrebl, niti s timиlиsa koji ne moze da deblnise. Mada ne posto j i nikakav empirij ski dokaz iz psihologij e ili iz rezиltata tekиceg rada, istrazivaCi VI, kao i oni koj i rade па KS, иvereni sи da mora Ьiti mogиca formalizacij a inteligentnog ponasanj a. Nj ihov argиment nikada nij e Ьiо eksplicitno iska­ zan, ali izgleda da ј е zasnovan na ontoloskoj pretpos­ tavci da svet moze da se analizira и nezavisne logic­ ke elemente, i na epistemoloskoj pretpostavci da nase razumevanje sveta moze onda da se rekonstrui­ se komЬinovanj em ovih elemenata p rema heuristic­ kim pravilima. Prvo tvrdenj e је dovolj n o sigurno . Posto nij e obavezan da opisиje ljudska Ьiса istrazi­ vac VI, za razliku od kognitivnog p sihologa, nema teskoce и identifikovanju krajnj ih Ьitova na koje morajи da se primene pravila - to sи digitalizovani zvucni talasi i elementi и mozaikи televizij ske cevi . Oni mogи da se raspoznajи bez pozivanj a na dalj a pravila. Ali drиgo tvrdenj e, da ovi elementi mogи ponovo da se sakиpe, kada se postavi kao apriorna nиznost, zapada u regres sve viSeg i viseg reda pra­ vila, sиprotno regresи pravila za primenj ivanj e pra­ vila sa koj im se sиkoblj avaj u istrazivaCi и kognitiv­ noj simиlacij i . Posto s e pretpostavlj a d a ј е svaki logicki ele­ ment nezavisan od svih drиgih, on nema znacaj a sve dok se ne dovede u odnos prema drиgim elementi­ ma. Medutim, kada se ovi elementi jednom izuzmи iz ·konteksta i kada izgиbe sav znacaj nij e bas tako lako ponovo ih иvesti. Znacaj koji se pridaj e svakom logickom elementu zavisi od drugih logickih eleme­ nata, ра da Ьi se raspoznali kao elementi koj i for­ miraju struk ture i и kraj njoj instanci obj ekte i

STA RAcUNARI

NE MOGU

293

smislene iskaze, svaki ulaz mora da se dovede u vezu sa drugim ulazima u skladu s pravilima. Ali elemen­ ti su podredeni nekolikim interpretacij ama prema razliCitim pravilima, ра се pravilo koj e se primenju­ je zavisiti od konteksta. Medutim, kad је rec о racu­ naru, i sam kontekst j edino moze da se raspozna prema nelюm pravilu. Ovde se opet ova masinski diktirana analiza sukoЬlj ava sa nasim iskustvom. Fenomenoloska deskripoij a naseg iskustva о Ъivanju-u-situacij i navo­ di na pomisao da smo uvek vec u kontekstu ili situaciji koju prenosimo iz neposredne proslosti i dopunj avamo dogadaj ima koj i se smatraju znacaj­ nim u svetlosti one prethodne situacij e. Mi nikada ne srecemo Ъeznacajne Ьitove pomocu koj ih mora­ mo da identifikuj emo kontekste, vec samo cinjenice koje su vec interpretirane i koj e reciprocno definisu situaciju u koj oj se nalazimo . Lj udsko iskustvo ј е shvatlj ivo samo onda kada ј е organizovano preko situacij e u koj oj su vec dati relevantnost i znacaj . Ova potreba za prethodnom organizacij om ponovo se j avlj a u VI kao potreba za hij erarhijom kontek­ sta, u koj oj se visi ili siri kontekst upotreЬlj ava za odredivanj e relevantnosti i znacaj a elemenata u uzem ili nizem kontekstu . Tako h a primer, d a Ь i s e uocila relevantnos t i uklonila dvosmislenos t objekata i iskaza koj i se od­ nose na nozeve, nuzno ј е znati da li se nalazimo u kucnom, medicinskom ili borbenom kontekstu ( iz­ medu ostalih ) . Samo u takvim kontekstima postaj e relevantno i znacaj no prisustvo nozeva. Kada se j e­ dnom uspostavi kontekst onda on moze da se upo­ treЬi za interpretacij u obj ekata ili iskaza, da Ьi se odredili potkonteksti. Na primer, prisustvo nozeva u kucnom kontekstu normalno се uspostaviti pot­ kontekst obedovanj a u kome obj ekti i iskazi mogu da se oslobode dvosmislenosti, j er se odnose na j ela а ne na agresiiu. Ali, ako svaki kontekst moze da se raspoznaj e samo pomocu crta koj e .su izdvoj ene kao relevantne i da se interpretira pomocu sireg kontek·

294

HUB ERT

L.

DREYFUS

sta, onda је istrazivac VI suocen sa regresom kon­ teksta. Као i u slucaj u kognitivne simulacije, mozda Ьi mogao da postoj i neki empirij ski izlaz iz ovog regre­ sa. Bas kao st o Ьi za KS kraj nj i neinterpretirani Ьitovi mogli da Ьudu digitalizovani fizicki ulazi, ovde Ъi kraj nj i kontekst ili skup konteksta mogao da se raspozna preko izvesnih oЬlika ili objekata koj i imaju utvrdeni smisao, а mogli Ъi da. se upotrebe da prebace program u odgovaraj uCi potkontekst obj eka­ ta ili razgovora. Ali opet, kao i u KS, dokazi govore protiv ove empirij ske mogucnosti. Reklo Ъi se da ne postoje ni reci ni obj ekti koj i su uvek relevantni i uvek imaju isti smisao, ka o sto crvena tacka na zen­ ki gregorca uvek oznacava za muzj aka period parenj a . Preostaj e samo j edna moguca "solucij a " . Prog­ ramer moze da izgradi hij erarhij u konteksta i opsta pravila kako se ove hij erarhij e organizuju za racu­ nar. On ovo Cini pozivajuCi se na svoj opsti oseca j о onome sta је uopste relevantno i znacaj no za lj ud­ sko Ъiсе. Medutim, u nekim situacij ama svaka Cinj e­ nica moze da postane vazna. Da Ъi se ovo for­ malizovalo tako da racunar moze da ispolji ljud­ sku fleksiЬilnost, programer Ьi morao da bude u sta­ nju da eksplicitno izrazi sve ono sto smatra za no r­ malno kod lj udskog Ъiса . Medutim, cim pokusa da posmatra sopstvenu situacij u, ka o da ј е on racunar koj i situacij u posmatra spolj a, programer се se sam suociti sa beskonacnoscu beznacaj nih Cinj enica cij a Ьi se relevantnost i znacaj jedino mogli da odrede u nekom sirem kontekstu. Tako ispada da logicka atomisticka ontologij a ne povlaCi za sobom logicku atomisticku epistemo­ logij u; Cak i da је svet uCitan u racunar pomocu logicki nezavisnih Ьitova, to ne znaci da se moze tvrditi а priori da ga је moguce iznova sastaviti. U stvari, pokusaj da se tvrdi а priori kako bas zbog toga sto svet moze da se razlozi u Ъitove on mozc

sTA

RAcUNARI NE MOGU

295

da se interpretira роmоси pravila, zavrsava time sto pokazиj e иpravo sиprotno. Ova razmatranj a sи podrzana j ednom opstom teorij om о covekovom оsесаји kao da ј е vec Ьio-и­ -sitиacij i и kojoj sи Cinj enice иvek vec Ьile inter­ pretirane. А ova teorij a i navodi na pomisao da kraj ­ nj a sitиacij a и koj oj se srecи ljиdska Ьiса zavisi od nj ihovih namera koj e sи, opet, fиnkcij a nj ihovog tela i nj ihovih potreba, i da ove potrebe nisи иtvrde­ ne j ednom za svagda nego se interpretirajи i odre­ dиj и akиlturacij om, ра stoga i promenama и coveko­ voj interpretacij i samog sebe. Tako и kraj njoj anali­ zi mozemo da razиmemo zasto ne postoj e cinj enice sa иgradenim znacenjem niti fiksne lj иdske forшe zivota, za koje Ьi neko mogao da se ponad.a da се ih programirati. Ovo ne znaci da deca ne poCinj и sa izvesnim fiksnim odzivima - и stvari, kad ne Ьi Ьilo tako, исеnје nikada ne Ьi moglo da otpocne - vec pre da ovi odzivi Ьivај и prevazideni ili nadvladani и procesи sazrevanj a. Stoga nema fiksnih o dziva kod odrasle osobe, koj i nisи pod kontrolom znacenj a sitиacije. Mozemo li onda da programiramo racиnare da se ponasajи kao deca i da zakorace svoj im pиtem ka inteligencij i ? Ovo nas pitanj e odvodi izvan sadas­ njeg psiholoskog znanj a i sadasnj ih racиnarskih teh­ nika. U ovoj knj izi nastoj ao sam samo da pokazem da sadasnj i pokиsaj da se racиnari programiraj и sa potpиno formiranom inteligencij om j edne Atine vodi и empirij ske teskoce i fиndamentalne poj movne nekonzistentnosti. Da li Ьi dete-racиnar шоgао da pocne sa odzivima nezavisnim od sitиacij e i poste­ peno da исi zavisi od иloge kоји и исеnј и imaj и nedeterminisane potrebe i sposobnosti da se o dgovo­ ri na globalni kontekst. Na osnovи onoga sto је Pia­ get, na primer, ispitivao о исеnји, moglo Ьi se zami­ sliti da sи iste forme " obrade informacij a " neophod­ ne za исеnје kao i za zrelo inteligentno ponasanj e, ·

296

HUBERT L . "DREYFUS

kao i da se inteligencij a razvij a pomocu " konceptual­ nih revolucij a " . Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi. Racunari mogu j edino da barataj u sa cinj enicama, ali covek - izvor Cinj enica - nij e Cinj enica ili skup Cinj enica, nego Ьiсе koj e stvara sebe i svet Cinjenica u procesu svog zivlj enj a u svetu . Ovaj ljudski svet sa obj ektima koj i se mogu raspoznati organizuj u ljudska Ьiса, koristeCi svoj e otelovlj ene sposobnosti kako Ьi zadovolj ili svoj e otelovlj ene potrebe. Nema razloga za pretpostavku da Ьi svet, organizovan po­ mocu ovih fundamentalnih ljudskih sposobnosti, trebalo da bude dostupan Ьilo kakvim drugim sredstvima. BUDUCNOST VEsTAcKE INТELIGENCIJE

Ove teskoce nam ne pruzaj u nikakvu idej u о bu­ ducnosti vestacke inteligencij e. cak ako Ьi pokusaj da se programiraju izolovane inteligentne aktivnosti uvek u kraj njoj linij i zahtevao programiranj e citave zrele ljudske forme zivota, i. ako Ьi digitalni racu­ nar slican Atini, u principu, Ьiо nemoguc - to jest, cak ako Ьi zrela ljudska inteligencij a Ьila organizo­ vana preko nekog polj a . koje је reciprocno determi­ nisano objektima u nj emu i sposobna za radikalnu revizij u - j os uvek o s taj e pitanj e do koj e mere is­ trazivaCi u vestacko j inteligencij i mogu da koriste svoj e diskretne tehnike da Ьi se primakli covekovom inteligentnom ponasanju. Da Ьismo upotpunili rnasu analizu oЬima i granica vestackog uma moramo sa­ da da izvucemo prakticne implikacij e ranij e iznetih argumenata. Pre nego sto izvucemo nase prakticne zakljuc­ ke Ьilo Ьi od pomoCi izdvoj iti cetiri podrucja inteli­ gentne aktivnosti. Tada mozemo da odredimo do koj e mere inteligentno ponasanj e u svakom podruc­ " ju pretpostavlj a cetiri forme " obrade informacij a koj e smo razmatrali u I delu. Ovo се nam omoguCiti da obj asnimo uspeh koj i је postignut i da predvi­ dimo kakav dalj i napredak moze da se ocekuj.e.

STA RAёUNARI NE MOGU

297

Moguce је razlikovati cetiri tipa inteligentne aktivnosti ( vidi ТаЬеlи 1 ) . Videli smo da sи prva dva tipa pristиpacna simиlacij i роmоси digitalnog racиnara, dok se treCi sam o delimicno moze progra­ mirati, а cetvrti ј е potpиno nesavladiv. OЬlast 1 ј е ona oЬlast gde sи S-R psiholozi naj ­ vise na svom terenи. Ona obиhvata s ve forme ele­ mentarnog, asocij acionog ponasanj a, gde sи znace­ nje i kontekst irelevantni za datи aktivnost. ВиЬаnј е besmislenih slogova ј е naj laksi primer takvog po­ na:salllj a ik oj e је d o sa;da programirano, шаdа bi Ьilo koj a forma иslovnog refleksa isto tako dobro poslи­ zila. Neke igre, kao sto је igra koj a se poпekad zove geografij a ( sastoj i se j ednostavno и pronalazenj и zemlj e cij e ime pocinj e sa poslednj im slovom pl·et­ hodno izgovorene zemlj e ) , isto tak o spadaj и и ovu oЬlast. U prevodenj и j ezika to је nivo mehanickog recnika ; и resavanj и proЬlema to sи rиtine oЬicnog trazenj a na osnovи pokиsaj a-i-greske; и raspoznava­ njи oЬlika иporedivanj e oЬlika sa fiksnim saЬlonima. OЬlast 1 1 је domen Pascalovog esprit de geo ­ metrie - teren koj i ј е najpogodnij i za vestackи in­ teligencijи. Ona obиhvata pre poj movni nego per­ ceptivni svet. ProЬlemi sи potpиno formalizovani i potrpuno s'racUJ11lj.i1v i . Zavo Ъi је najЪolje bllo zvati oblas6u j ednostavno-foлmaJюog. Ovde је vestacka in­ teligencij a moguca i н principи i de facto. U oЬlasti 11 prirodni j ezik је zamenj en formal­ nim j ezikom cij i је najbolj i primer logika. Igre imaj и precizna pravila i mogи se sracиnati do kraj a, kao и slисај и igre dama ili mica. Raspoznavanj e oЬlika na ovom nivoи odvij a se и skladи sa odredenim tipo­ vima koj i sи definisani роmоси liste odlika koj e karakterisи individиe sto spadaj и и datи klasи. Re­ savanj e proЬlema иzima oЬlik redиkovanj a иdalj e­ nosti izmedи sredstava i cilj eva ponovlj enom prime­ nom formalnih pravila. U ovoj oЬlasti formalni sis­ temi sи dovolj no prosti da nj ima moze da se mani­ pиliSe роmоси algoritama koj i uopste ne zahtevaj и nikakvи procedиrи trazenj a ( na primer, Waпgov

HUBERT L . DREYFUS

298

Tabela 1 Кlasifikaciј а inteligentnih ak tivnosti 1.

Asocij acionisticka

Karakteristike ak tivnost i

1

11.

Jednostavno for­ malna

Irelevantnost znace­ nj a i situacij e.

Znacenj a potpuno ek­ splicitna i nezavisna od situacije.

Urodena ili naucena ponavlj anj em.

Naucena pravila.

Ро }је

aktivnosti

(i prikladna procedura )

lgre раmсепј а, na pr., "Geografij a " ( asoci­ j acij a ) .

ProЫemi (pokusaj

рощосu

lavlirinta greska ) .

Izracunlj ive ili kva­ zi-izracunlj ive igre, па pr. , igra sa zeto­ nima, mice ( algori­ tam traze.nj a ili pre­ broj avanj c ) . ProЫemi komЬinato­ rike ( neheuristicka analiza sredstavajci­ ljeva ) .

Prevodenje rec-po-rec ( mehanicki recnik ) .

Dokazivanj e teorema koriscenj em meha­ niokih procedura do­ kaza algoritam tra­ zenj a ) .

Odziv n a krute ob­ like ( urodeni okida­ Ci i klasicno uslov­ lj avanj e ) .

Raspozшavanj e j ed­ пos-tavnih krutih ob­ lika, na pr. cit31Ilj e stampane stranice ( tragaпj e za crtama cij a konjunkcij a defi­ nise pripadnost kla­ si ) .

Vrste programa StaЬlo odlucivanj a, pretrazivanje lista , saЬloni.

Algoritam.

STA RAcUNARI NE MOGU

299

III. Kompleksno formalna

IV. Neformalna

--------��-- ----- �-----

U principu isto kao П ; и praksi, interno zavisna od situacij e, nezavisna od spolj nje situacije .

Zavisna od znacenj a i situacij e koj i nisu eksplicitni.

Naucena pomocu pra­ vila i prakse .

Naucena pomocu j a­ snih primera.

Neizracunlj ive igre, na pr. sah bli go ( globalna intuicija i detaljno prebroj ava­ nj e ) .

Rdavo definisane ig­ re, па рг. zagonetke ( perceptivno poga­

------ - - - -----� �--

daп j e ) .

Kompleksni proЬle­ komЬinatorike mi (planiranj e i prora­ cun zamrsenosti ) .

ProЬlemi sa otvore­ nim strukturama ( uvidanj e ) .

Dokazivanj e teorema gde ne postoj1i nikaik­ va mehanicka proce­ dura dokaza ( intuici­ j a i racunanj e ) .

Prevodenj e prirod­ nog j ezika ( razume­ vanj e u kontekstu upotrebe ) .

Raspoznavanj e kom­ pleksnih oЬlika u prisustvu smetnj i ( traganje za r eg ular­ nostima) .

Raspoznavanj e raz­ nih i izoblicenih ob­ lika ( raspozпavanj e generickog ili upo­ treba . paradigmatic­ nog slucaj a ) .

-;

Heи:ristik

--- - -

--

pret.razivanj a

--� -----�--;- �-- ------��---- 1� 1 1

1

300

HUBERT

L.

DREYFUS

logicki program ) · Heuristike su ovde ne samo izlis­ ne, vec predstavlj aj u smetnju, kao sto pokazuj e sиperiornost Wangovog algoritmickog logickog pro­ grama nad Newellovim, Shawovim i Simonovim heuristickim logickim programom. Vestacka inteli­ gencij a ј е u ovoj oЬlasti imala svoj e jedine neospor­ ne uspehe. Oblast I I I , slozeno ..foтma1Lnih sri<s tema, naj teze ј е definisati, а ona ј е stvorila i naj veca nerazumevanj a i teskoce na ovom podrucj u. Ona sadrzi ponasanj e koje, и principu, moze da se reprodиkuj e, ali је, u s tvari, nemoguce za obradu. Sa povecanjem broj a elemenata broj potrebnih transformacija raste ek­ sponencij alno sa broj em obuhvacenih elemenata. U smislи и koj em se ovde koristi, termin "slozeno-for­ " malan obиhvata i one sisteme sa koj ima и praksi ne mozemo da se bavimo primenjujиCi algoritme iscrpnog nabraj anj a ( sah, go, itd. ) , tako da su neop­ hodni heuris ticki programi.t * 1 . Tesko је klasifikovati i procenjivati razne programe s jednom svrhom koj i su razvijeni za projektovanje motora , uravnotezenje linije, integriranj e, i tako dalje. Ovi programi su vazni za rad u oЬ!asti vestacke inteligencije , ali nisu u potpunosti uspesni programi, sve dok se (а) kao programi za sah i igru dama ne provere u igri sa ljudima-profesionalcima i (Ь) dok se proЬ!emi koje ovi programi napadaju ne formalizuj u ро mogucstvu tako da se heuristicki programi mogu po­ rediti sa neheuristickim programima, izradenim za istu svrhu . (Kad god је vrseno takvo poredenje - u igri dama, logici , raspoznavanju oЬ!ika, sahu - neheuristicki programi su se pokazali ili kao jednaki ili kao superior­ nij i od heuristickih programa. ) S druge s trane, programi koj i simuliraj u procedure bankarskog investiranja i slicno, ne oslanjaju se uopste na kognitivnu simulacij u ili ves tacku inteligenciju. Oni samo pokazuj u da su izvesne forme ljudske aktivnosti dovoljno jednostavne i stereotipne da mogu da se formalizuju . Sigurno ј е da ј е inteligencija ucestvovala u formulisanju pravila koje sada investitori slede u sastavlj anju paketa тега, ali formalizacija ovih pravila samo pokazuje da se ona mogu objasniti i da su nedvosmislena, i ne Ьаса пikakvu svetlost па iпteligenciju koj a ј е Ьila potrebna za nji­ hovo otkrivanje iii nj ihovu razboritu primeпu . Izazov vestackoj iпteligenci· ji ne 1ezi u takvim ех post facto formalizacijama specificnih zadataka, \'ес pre u oЬ!asti I I , gde ј е formalizacij a dovoljno slozeпa da trazi ele­ gantne tehnike da Ьi pos tigla resenj e, u oЬ!asti I I I , gde је formalni sistem toliko slozen da ne postoj i nikakva procedura odlucivanj a , tako da se mora priЬeCi heuristikama, i u oЬ!asti IV u kojoj ј е ponasanje fleksi­ bilno i nije ga mogнCe striktno formalizo,'ati.

�ТА RAcUNARI NE MOGU

30 1

OЬlast IV Ьi mogla da se zove oЬlast normalnog pona5anj a. Ona oЪuhvata sve one svaikodnev,ne akt1v­ nosti и nasem ljиdskom svetи koje sи regиlarne, ali nisи podvrgnиte pravilи. Najbolj i primer ovakve kontrolisane nepreciznosti j este nase razj asnj avanj e prirodnog j ezika. Ova oЬlast, isto tako, иklјисије sve one svakodnevne aktivnosti и kojima pravila nisи odredena, kao sto је resavanj e zagonetki . Raspo­ znavanj e oЬlika и ovom domenи zasnovano ј е na raspoznavanjи generickog ili tipicnog, posredstvom paradigmaticnog slиcaj a . ProЬlemi na ovom nivoи imajи otvorenи strиktиrи i traze odredivanj e onog sto је relevantn o i sposobno za иvidanj e, operacij e koje sи sиstinske, pre nego sto proЬlem moze da se izlozi napadи.2'� OЬicno se tehnike na ovom nivoи obj asnj avajи uopstavanj em iz primera i slede se in­ tиitivno bez pozivanj a na pravila. Mogli Ьismo da иsvoj imo Pascalovи terminologijи i da oЬlast IV nazovemo esprit de finesse. Posto ј е и ovoj oЬlasti oseeaj globalne sitиacij e nиzan da Ьi se izbeglo pam­ cenje Ъeskonacnosti Cinj enica, и principи ј е nemogu­ ce koristiti diskretne tehnike da Ьi se direktno re­ produkoval o ponasanj e odrasle osobe· Cak i иrede­ nj e cetvorke, kao и Tabeli 1 , predstavlja pogresno ohrabrenj e posto navodi na pomisao da se oЬlast IV razlikuj e od oЬlasti 1 1 1 prosto zbog uvodenj a j os j ednog nivoa slozenosti, dok ј е oЬlast IV potpuno drukcij eg reda nego oЬlast 1 1 1 . Ne samo sto nij e kompleksnij a, vec је, u stvari, primitivnij a posto evolutivno, ontogenetski i fenomenoloski prethodi oЬlastima 11 i 1 1 1 , bas kao sto prirodni j ezik pretho­ di matematici . Literatura о vestackoj inteligencij i oЬicno pravi razliku izmedu ove cetiri oЬlasti. Na primer, Newell, 2 . О aktivnostima koje mogu da se ргоnаdи и oЬ!asti IV moze da se misli kao о onoj vrsti , .prekretnica' " za kojima traga Раиi Armer и svom clankи, , .Attitиdes (O\Vard Intelligent Machines": , .Zahteva se j asno c!efinisani zadatak koj i је, za sada , и eksklиzivnom domenu ljudi (i zato neosporno и domenи ,misljenja') ali koji eventuaJno moze da se ispиni i роmоси masina, " и Feigenbaиm i Feldman, иred . , Computers and Thought, str. 397.

302

HUBERT L. DREYFUS

Shaw i Simon naj avlj иjи da је njihov Iogicki teo­ reticar " proj ektovan da naиci kako је mogиce re­ savati teske p roЬleme, kao sto sи dokazivanj e ma­ tematickih teorema ( I I ili I I I ) , otkrivanj e naиcnih zakona iz podataka ( III i IV ) , igranj e saha ( I I I ) ili razиmevanj e znacenj a engleske proze ( IV) . " 3 Pretpo­ stavka kој и је eksplicitno izrazio Раиl Armer ( Pol Armer ) iz 'korporacije RAND ,da ј е sva!ko inteli:gen­ tюo ponasanj e i�stog opsteg tipa ohrabrblo ј е ist·razi­ vace vestaak:e iiatebl.gencij e lda нspehe d:ve perspekti­ Vill e oЬlasti generaliZJиjн na пeosпova:no o6ekivanje иspeha i и dюage dve. Ovakva konfиzij a ima dve opasne posledice. Prvo, postoji tendencij a, cij i ј е tipican predstavnik Simon, da se misli kako heuristike otkrivene na jed­ nom роlј и aktivnosti, kao sto ј е dokazivanj e teore­ ma, moraj и nest o da nam kazи о " obradi informa­ cij a " и drugoj oblasti, kao sto је razиmevanj e nekog prirodnog j ezika. Tako se izvesne proste forme obra­ de informacij a primenj ive и oЬlasti I i I I namecи oЬlasti IV, а prelazi se preko j edinstvene " obrade informacij a " и ovo j oЬlasti, naime, da se "podaci " иopste ne " оЪrаdији " . Javlj a se onda isti proЬlem eksponencij alnog rasta koj i stvara teskocи kada ,se tehnike iz oblasti I i II prosire na oЬlast I I , и pokи­ saj ima da se reprodиkиj e ponasanj e karakteristic­ no za oЬlast IV.4* Drиgo, postoj i obrnиta opasnost. Uspeh vestac­ ke inteligencije и oЬlasti II zavisi od izbegavanj a svega osim diskretnih, determinisanih i od sitиaci­ je nezavisnih operacij a. Cinjenica da se, slicno pros­ tim sistemima и oЬlasti I I , slozeni sistemi и oЬlasti ПI mogu formalizovati navodi simиlatora na pretpo3. Allen Newell, Ј . С. Shaw, i Н. А. Simon, "Empirical Explora· tions with the Logic Theory Machine : А Case Study in Heuristics , " u Computers and Thought str. 109. 4 . · " . . . smetnja za ekspanziju semantickog izvlacenja informacija iz memorije ista је ona koj a postoj i i u programima za dokazivanje teore· ma, igranje igara, i ostalim podrucj ima vestacke inteligencije: proЬ!em pretrazivanja eksponencijalno rastuceg prostora mogucih resenja. Ovde ne postoj i osnovna transformacija za odstranj ivanje matematicke cinjenice

sTA

RAcUNARI NE MOGU

303

stavku da se aktivnosti u oЬlasti ПI mogu reprodu­ kovati na digitalnoj masini. Kada se, medutim, u praksi pokaze da ј е razlika u stepenu izmedu prostih i kompleksnih sistema, u stvari, razlika u vrsti eksponencij alni rast postaje ozЬilj an :proЬlem - on­ da programer, nesves tan razlika izmedu dve oЬlasti, pokusava da uvede procedure pozaj mlj ene iz opaza­ nja nacina na koj i 1j udi izvode aktivnosti u oЬlasti IV - na primer, procena pozicij a u sahu, analiza sredstva-cilj eva u resavanj u proЫema, semanticka razmatramja u d01kazi,vanj1u teorema - u oblasti I П . Medutim, kada ljudi koriste ove procedure, one onda zavise od j ednog ili vise specificno lj udskih oЬlika " obrade informacij a " - bar za ljudska Ьiса upotre­ ba sahovskih heuristika pretpostavlj a marginalnu svest о polj u snage i slabosti; uvodenje analize sred­ stva-cilj evi eventualno zahteva planiranj e, ра stoga i razlikovanj e Ьitnih od neЬitnih operacij a ; semantic­ ka razmatranj a zahtevaj u oseeaj konteksta. Programer pun poverenj a zapaza da oЬlast ПI u principu moze da se formalizuj e bas ka o i oЬlast П. On nij e svestan da presadivanj em tehnika oЬlasti IV u oЬlast ПI on, u stvari, unosi u kontinuitet izme­ du oЬlasti П i П I diskontinuitet koj i postoj i izme­ du oЬlasti IП i IV, i tako uvodi sve one teskoce koj e prate formalizacij u neformalnog ponasanj a. Tako se proЬlemi, koj i Ьi u principu trebalo jedino da se j avlj aj u u pokusaj u da se programiraju " rdavo struk­ tuirane " , tj . otvorene, svakodnevne aktivnosti u praksi j avlj aj u kod kompleksno--formalnih sistema. Posto је potpuno j asno sta se u oЬlasti ПI ubraj a u relevantne podatke, heuristike mogu da obave posao do izvesne mere ( kao u Samuelovom programu za igru dama ) , ali posto ј е oЬlast IV upravo ona oЬlast inteligentnog ponasanj a u koj oj mora da propadne pokusaj da se digitalni racunari programiraj u tako da ispolj e potpuno formiranu inteligenciju odrasle da ј е broj mogucih meduzavisnosti elemenata u stvari eksponencij alna funkcija broj a obuhvacenih elemenata. " (Raphael . . . SIR: Semantic Informa­ tion Retrieval , " ' u Semantic lnformation Processing. str. 1 14.)

304

HUBERT

L.

DREYFUS

osobe, neizbezno priЬegavanj e heuristikama u oЬlas­ ti I I I koj e pretpostavlj aj u sposobnosti oЬlasti IV mora ranij e ili kasnij e da dovede do teskoca. Em­ pirij sko је pitanj e dokle moze da ide heuristicko programiranj e u oЬlasti I I I p re nego sto se sukoЬi sa potrebom za marginalnom svescu, tolerancijom dvosmislenosti, razlikovanj em sustinskog od nesus­ tinskog, itd. Videli smo, medutim, dovolj no dokaza о nevolj ama koje su pratile neuspeh da se programi· ra sahovski sampion, da s e dokaze Ьilo koj a intere­ santna teorema, da se prevode j ezici, kao i napusta­ nj e GPS . Ipak, postoje neke tehnike pomocu koj ih se mo­ gu aproksimirati neke precice iz oЬlasti IV nuzne za napredak u oЬlasti I I I , а da 1se ne pretpostave гanije pomenute ljudske forme "obrade informacij a " koje ne mogu da se reprodukuju Ьilo kakvim programom tipa boginje Atine. Da Ьi se savladao sadasnj i zastoj u oЬlasti I I I potrebne su, izgleda, sledece pobolj sane tehnike : 1 . Posto sadasnj i racunari, cak i primitivni ro­ boti sa koordinacij om ruka-oko, nemaju telo u smis­ lu opisanom u Poglavlj u 7, i posto niko ne razume niti ima Ьilo kakvu ideju о tome kako da se progra­ mira globalna organizacij a i neodredenost, koj a ј е karakteristicna za percepciju i telesne vestine, naj­ bolje cemu se za sada mozemo ponadati је neka vrsta sirove, holisticke obrade prvog nivoa, koj a aproksimira ljudsku sposobnost usredsredivanj a na neki segment polj a iskustva, pre nego sto otpocne eksplicitno, pravilom diktirano manipulisanje ili prebrojavanje. Ovo ne moze da znaCi dodavanje ne­ kih dalj ih, eksplicitnih naCina izdvaj anj a oblasti koje ј е vredno dalje istrazivati . U sahovskim programi­ ma, na primer, poCinje da Ьiva j asno da dodavanje sve novih i novih specificnih Ьitova sahovskog zna­ nj a generatorima plauziЬilnih p oteza na kraju dovodi do zagusenj a u preveHkom Ъюј u subrutina ad hoc. ( Samuel misli da је ovo razlog zbog kojeg nij e zabe-

STA RAcUNARI

NE

MOGU

305

lezen dalj i napredak Greenblattovog sahovskog pro­ grama.5 ) Potrebno ј е nesto sto Ьi odgovaralo nacinu na koj i sahovski maj stor vidi taЪlu kao da se ona sastoj i iz povolj nih i opasnih pozicij a. Tesko ј е odrediti kakva Ьi mogla da bude takva jedna holisticka obrada s obzirom na diskretnu pri­ rodu svih racunarskih proracuna. Izgleda da postoj e dve razliCite tvrdnje. Kada Minsky i Papert govore " о pronalazenju " globalnih svoj stava , oni pod. tim podrazumevaju pronalazenj e izvesnih izdvoj ivih, od­ redenih svoj stava neke strukture ( na primer, izves­ ni uglovi medusobnog preseka dve linij e ) koj a omo­ gucavaju programu da pravi pouzdana nagadanj a о celini. Ovo sam o unosi dalj e heuristike i nij e holis­ ticko ni u kom interesantnom smislu. Neisser medu­ tim, u diskusij i о proЬlemu segmentiranj a oЬlika kod raspoznavanj a, pre nj ihove detalj ne analize daj e jos amЬiciozniji predlog. Posto procesi fokalne paznj e ne mogu da operisи simиltano na Cit avom vizиelnom роlји, oni иlaze и igru tek poSto preli­ minarne operaci:j e izolиjи relevantne figuralne poj edinosti. Ove preliminarne operaaij e su same ро seЬi od veBkog in­ teresa. One j ednim delom odgovarajи onome sto gestai.t­ -psiholozi zovи "aиtohtone sile" i proizvode ono sto НеЬЬ ( НеЬ ) zove "primitivno j edinstvo " . Ја си ih щati " procesi p ret paznj e kako bih istakao da oni proizvode obj ekte koj e kasruij i mehanizmi morajн da izmame i iпterpretiraj и. Zahtevi ovog zadatka znace da procesi pretpaznj e mo­ raj и da bu.dи " globalni " i "holisticki" . Svaka figura ili ob­ j ekt morajи н potpиnosti da Ьиdи odvoj eni od ostalih, kao potencij alni okvir za kasnij e i detalj nij e analize paznj e.6 "

Ali Neisser nas razocarava kada obj asnj ava ka­ ko се se ova sirova prva aproksimacij a postiCi po­ mocu digitalne masine. Izgleda da on ima u vidu sa­ mo heuristike preCiscavanj a koje, kao sto implicit­ no priznaj e, obavlj aj u posao j edino tamo gd.e su oЬli­ ci vec sasvim j asno razgraniceni. "Veoma proste operacij e mogu da razdvoj e pojedinosti, pod usloPredavanje na Berkeley univerzitetu 6. Neisser , Cognitive Psychology, str. 89 .

5.

и

Kalifornij i , mart, 1970 .

HUB ERT L . DREYFUS

306

vom da imaju neprekidne konture ili da su izmedu njih prazni prostori. Na priшer, rprograшi ik:oji s'lede Hnije Ш o1Jkr·ivaju pз:azn.ine, isto ,se -talko ,laJko pis,u ik:ao i oni 1koji popUIIlj avajiU :юре i �Ъr.is,u lokai1ne neregu­ laгnosti . " 7 Ali , taikve sн .tt:Љnike , na rprimer, beZJus­ pesne IU slucajiU kurzivo:юg rнlkopisa. Naravno, tesko ј е predloziti bilo sta drugo. Ovde se traZi nacin kako da postupamo s poljem iskustva pre nego sto se ono razЬij e na o dredene objekte, ali takvo predobjektivno iskustvo, ро definicij i ј е izvan granica digitalnog racunara. Racunari moraju da primenjuj u specificna pravila na determinisane po­ datke ; ako је prcЉlem u tome sto se prvo moraj u isklesati determinisani podaci, programer је prepus­ ten proЬlemu primene determinisanih pravila. Naj'b olj e сети mozemo da se nadamo u poku­ saju da prevazidemo tehnike oЬlasti IV mogle Ьi da budu neke heuristike slicne onim koje predlazu Min­ sky i Papert da Ьi ostvarili program koj i u prvom prolazu izdvaj a izvesna specifricna svoj s tva koj a се korisno posluziti kod usmeravanja programa u do­ bavlj anj u novih detalj a. Ali takve tehnike ad hoc rizikuju da postanu neprakticne i, н svakom slucaju, nikad ne mogu da pruze ops-t ost i fleksiЬilnost deli­ micno odredenog globalnog odziva. 2. Druga se teskoca j avlj a u vezi s predstavlja­ njem proЬlema u sistemu resavanj a proЬlema. Ona reflek-tuje potrebu za razlikovanj em sustinskog od nesustinskog. Raspravlj ajuCi о proЬlemima koj i se odnose na drugu dekadu istrazivanj a vestacke inteli­ gencij e, Feigenbaum ovaj proЬlem naziva " najvaz­ nij im mada ne i neposredno resivim. " 8 On obj as nj a ­ va proЬlem na sledeCi naCin : U heuristickim programima resavanj a proЬlema traganje za resenj ima и okviru proЬlemskog prostora s provodi se i upravlj a pomocu heuristickih pravila. Reprezentacij a koj a definiSe proЬlemski prostor j este "nacin gledan:j a na" prob. 7.

!Ьid. (Мој kurziv .) Edward Feigenbaum, "Artificial Intelligence: Themes in the Se· cond Decade , " IFI� Congress '68, Final Supplement , str. Ј-19 .

8.

STA

RAC:UNARI

NE MOGU

307

!еш samog razresivaca proЬlema i, tisto tako odreduje for­ mu resenj a. Izborom reprezentacij e koj a odgovara proЬlemu moze da se spektakulaшo popravi efikasnost p r o cesa nala­ zenj a re s enj a . Izbor reprezentacij e proЬlema ј е posao co­ veka programera i predstavlj a stvaralacki cin.9 ,

Ovo ј е ona aktivnost koj u zovemo pronalazenj e duboke strukture ili uvidanj e. Posto sadasnj i racu­ nari, ра cak i sadasnj i primitivni roboti, nemaju po­ trebe u smislu u kome smo diskutovali u Poglavlj u 9, i posto niko nema Ьilo kakvu idej u о tome kako da se programiraju potrebe u masinu, trenutno ne­ ma nad.e da se moze proCi bez ovog " s tvaralackog cina " . Najbolj e sto za ,sada moze da se ocekuje jeste razvoj programa sa specificnim ciljevima koj i akti­ vno ucestvuj u u organizovanj u podataka, umesto da ih pasivno primaj u . Programeri su zapazili da ј е u analizi kompleksnih scena korisno d a program for­ mulise neku hipotezu о tome sta Ьi trebalo da oce­ kuje da се naCi na osnovu poda:t aka koj e vec, ima ра da to i trazi. Ovo ne Ьi treЪalo mesati sa naCinom na koj i ljudsko Ьiсе organizuje ono sto se ubraja и podatke pomocu svog polj a namera. Sve sto moze da se ocekuj e j este da se fiksna pravila priшenjuj u na fiksne podatke; s to znaci, postoj ace programirani skup alternativa, а program moze na osnovu sadas­ nj ih podataka da izdvoj i j ednu od ovih alterna:tiva kao naj verovatniju i da traga za dalj im podacima na osnovu ovog predvidanj a. Dakle, specificni dugorocni cilj evi ili skup al­ ternativnih dugorocnih cilj eva mogli Ьi da se ugra­ de u programe za igranj e igara i resavanje proЬlema, tako da Ьi u izvesnim situacij ama racunar mogao da pokusa sa izvesnim strategij ama ( i da predvidi protivn�kove strategij e ) . Naravno, ova tehnilka ne Ъi uklonila ogranicenj e da ove alternative moraju una­ pred eksplicitno da se memorisu i da se eksplicitno konsultuju na izvesnim mestima u programu, dok ljudske namere implicitno organizuj u i usmeravaju 9.

i b id.

308

HUB ERT

L.

DREYFUS

ljudsku aktivnost iz casa u cas . Tako, cak i sa ovim prodorima racunar ne bi mogao da ispolj i fleksi­ bilnost ljudskog bica koj e resava proЬlem otvorene strukture ( oЬlast IV ) , ali ove tehnike bi mogle da budu od pomoCi za slozeno-formalne proЬleme, kao sto је s trategij a u igrama i dugorocno planiranj e u organizovanju analize sredstva-cilj evi. 3 . Posto racunari nisu u situacij i i posto niko ne zna kako da pocne da programira primitivne robo­ te, cak ni one koj i se nasumce krecu, strucnj aci za racunare moraju da rese konacni proЬlem da Ьi imali neki svet : kako racunaru predstaviti nj egovu oko­ linu. Videli smo da se sadasnj i pokusaj da se memo­ risu sve Cinj enice о okolini u nekom unutrasnj em modelu о svetu suocava sa proЬlemom kako memo­ risati i iz memorij e izvlaCiti OVU ogromnu, mozda beskoнacnu koliCinu podataka. Ovo se ponekad zove proЬlem siroke baze podataka. Као sto smo videli, Minsky u svoj oj knj izi izlaze nekolilю ad hoc nacina kako da se p okusa da zaoЬide ovaj proЬlem, ali za sada se nij e pokazalo da se i j edan moze generali­ zovati. Uprkos Minskycvim tvrdnj ama da ј е napravio prvi korak ka resavanju proЬlema, С. А. Rosen (С. А. Rouzen ) , di.skutujuCi о teikuCim proj ektima z a robote posle rada opisanog u Minskyevoj knj izi, priznaj e, da se j os uvek traze nove tehnike : Mi mozemo da predvidimo neku kraj nj u sposobnost memo­

risanj a enciklopedij ske kolicine cilllj enica о specificnim okolinama koj e su od interesa, ali su preko potrebni novi metodi organizacij e koj i .uj edno omogucavaju da se efi­ kasno obavlj aj u i brzo trazenj e i logicke dedukcije.1 0

Feigenbaumov izvestaj sadrzi bar priznanj e ozЬilj­ nosti ovog ргоЬlеmа, ра cak i sugestiju kako postu­ piti na j edan drugi nacin. Diskutuj uci о pokretnom robotu koj i ј е proj ektovan na Stanfordskom insti­ tutu ( SRI ) , Feigenbaum primecuj e : 1 0 . А . С . Rosen , "M,chiпes That Act Iпtelligently, " Science Journal, (oktobaг 1968 ) , s t r . 1 1 4 .

sTA RAcUNARI

NE MOGU

,309

Sami clanovi gгupe SRI оsесај ы da је naj slaЬij i de.o nj iho­ vog rada na simыlacij i Ьila simыlacij a okoline . Ра ipak, oni kazы da ј е 90% napora simыlaoionog tima otislo na ovaj deo simulaci j e . Pokazalo se kao veoma tesko da s e пekom ыnutrasnj om reprezentacij om reprodыkыj e z a racu­ пar neizbezno bogatstvo akoliпe koj e Ьi visoko adaptivnog robota podstaklo na iпteresaпtпo ропаsапј е."

Videli smo da lj udi izbegavaj u ovaj proЬlem zato sto је nj ihov model sveta sam taj svet. Interesantno је da se rad na SRI krece u ovom pravcu. Lakse. је i j eftinij e :izgraditi mehanickog robota da izvuce informacij·u koj a mu је potrebna iz realnog sveta, nego organizovati i memorisati upotreЬlj iv model. Grubo receno, argument g,гupe SRI sastoj i se u tvrdnj i da је ·n aj ekonomic­ nije i naj efikasnij e skladiste informacij a о realnom svetu sam realni svet.1z

Ovaj pokusaj da se zaobl.de proЬlem siroke baze podataka preracиnavanj em veceg dela podataka ka­ d.a se ukaze potreba, interesantna ј е idej a, mada j os nij e j asno koliko daleko moze da dopre. Ona pretpostavlj a neko resenje holistickog proЬlema о kome smo diskutovali pod tackom 1 , kak o bi mogle da se segmentiraj u oЬlasti koj e treba raspoznati. Ona Ьi, isto tako, zahtevala neku mogucnost razliko­ vanj a Ьitnih od neЬitnih Cinj enica. I sto је najfиn­ damentalnij e, ona је neminovno ogranicena posto mora da tretira realni svet, Ьilo da ј е оп upamcen и robotovoj memoriji ili da је proCitan sa tv ekrana, kao niz Cinj enica; pri tom lj udi organizuj u svet prek o svoj ih interesa tako da se Cinj enice moraju eksplicitno izraziti samo ako su relevantne. S ta mozemo da ocekuj emo -dok cekamo na razvoj i primenu ovih usavrsenih tehnika ? Evidentno је da moze da se ocekuj e napredak и oЬlasti П . Као sto Wang istice, " imamo robove koj i . . . neиmorno ra­ de. " 13 Mozemo dobro da ih upotreЬimo u oЬlasti 11. 12. 13. ot Mi11d, Ind.:

Felgenbaum, !Ьid.

ор.

cit. , str. Ј-1 3 .

Нао Wang, "Toward Mechanical Mathematics , " и The Modeli11g Kenneth М. Sayre, i Frederick Ј. Crosson , ured. (South Bend, N otre Dame University Press , 1963) , str. 93 .

H U B ERT L . DREYFUS

310

j ednostavno-formalnih sistema. Osim toga, protoko­ li koje su Newell, Shaw i Simon sakupili navode na pomisao da ljudi ponekad rade kao digitalni racu­ nari u okviru konteksta gloЪalnijih procesa. Posto digitalne masine imaj u superiornij e snage za mani­ pulisanje simЪolima od onih koj e imaj u ljudi, tre­ balo Ъi da preuzmu, koliko god је to moguce, digi­ talne aspekte l j udske " oЪrade informacij a " . Da Ъi se upotreЪili racunari u oЪlastima III i IV, moramo da spregnemo nj ihovu sposoЪnost brzog i tacnog racunanj a sa skracenom oЪradom koj u omogucavaj u marginalna svest, uvidanje i toleran­ cij a dvosmislenosti. Jos је LajЪnic tvrdio da Ъi r:a­ cunar " mogao da poveca sposobnosti uma do daleko veceg stepena nego sto opticki instrumenti poj aca­ vaj u vid. " Ali , mikroskopi i teleskopi su neupotreb­ lj ivi bez oka koj e odaЪira i interpretira. Tako Ьi sahovski igrac, koj i moze da se pozove na masinu da mu prebroj i alternative, kada se j ednom usred­ sredio na neko interesantno podruc.i e Ьiо suparnik vredan divlj enj a. Slicno tome, u resavanj u proЬle­ ma, kada је proЬlem j ednom struktuiran i napad isplaniran, masina Ьi mogla da preuzme na sebe da izradi detalje ( ka o u slucaju poslova u radionici ili finansiranj a investicij a ) . Mehanicki recnik, koj i Ьi na ekranu pokazivao znacenj a rangirana prema nj i­ hovoj verovatnoj relevantnosti, Ьiо Ьi koristan u orevodenj u. U raspoznavanj u oЬlika masine su u stanj u da raspoznaju izvesne slozene aЬlike koj e mi inace nismo na:u cili iskustvom da uocavamo . Bar­ -Hillel, Oettinger i John Pierce ( Dzon Pirs ) predla­ gali su da se radi na sistemima koj i podsticu simЬi­ ozu izmedu racunara i ljud.skih Ьiса. Као sto ј е Walter Rosenblith rekao na j ednom redovnom sim­ pozijumu, " covek i masina su sposobni da postignu ono sto nijedno od nj ih ne moze da postigne samo­ stalno . " 14 14. str. 309 .

Walter

RosenЬlith ,

Computers ancl t h e Woг/d o f tl1e

Future,

sTA RAc UNARI NE MOGU

31 1

Zaista, nedavno ј е j avlj eno о prvoj uspesnoj upotreЬi racunara u prosirenj u, а ne zameni ljudske inteligencij e. Program za dokazivanj e teorema koj i se zove SAM ( semi-automatska matematika ) resio је j edan otvoreni proЬlem u teorij i resetki. Prema autorima programa : Semi-aиtomatska matematika је j edan pгistиp dokaziva­ nj и teorema koj i nastoj i da komЬinиj e automatske logicke rиtine sa иoЬicaj enim procedиrama dokazivanj a na takav naCin da је rezиltиj иca procedura иjedno i efikasna i pod­ redena ljиdskoj intervenciji и oЬlikи иp.ravlj aпj a i rиko­ Yodenj a. Posto od matematicara s tvara sиstinski faktor и trazehjи teorema, ovaj pris·tиp predstavlj a odstиpanj e od uoЬicajenih pokиsaj a dokazivanj a teorema и kojima ra6и­ nar, nepomognut, tezi da postavi dokaze.15

Prirodno Ьi Ьilo ocekivati da се matematicar, sa svoj im smislom za relevantnost, pomoCi racuna­ гu da se usredsredi na oЬlast koju је vredno uzeti u obzir. А to ј е upravo ono sto se desava. Korisnik moze da intervenise и procesи dokazivanj a na nekoliko naCina. Nj egova selekcij a pocetnih formиla ј е sva­ kako vazan faktor и odredivanj и toka koj im се krenиti AUTO-LOGIKA. Presiroko ili rdavo izabrani skиpovi pocet­ nih formиla te.ze da skrenи AUTO-LOGIKU na dokazivanj e trivijalnih i neinteresantnih rezиltata, tako da se ruilkad ne dospeva do interesantnih formиla. Uz ·dobar niz pocetnih formиla AUTO-LOGIКA се, ipak, dati korisne i interesantne rezиltate. Ako korisnik иосi da AUTO-LOGIKA vise ne moze korisno da иpotreЬlj ava originalne formиle, on moze da zaиstavi proce.s i da иnese dodatne a·ksiome ili neki drugi materij al. On isto tako, moze da vodi proces brisanj em formиla koj e izgledaj и nevazne ili koj e zbиnj ujи. Ova igra и realnom vremenи, izmedи coveka i masine, pokazala se kao uzbиdlj iv i poucan nacin rada.16 ,

Medutim, oni koj i rade na vestackoj inteligen­ ciji, umesto da pokusaju da koriste specijalne spo­ sobnosti racunara - zasleplj eni svoj im ranim us­ pehom i hipnotisani pretpostavkom da је misljenje 15. Ј. R. Guard , F. С. Oglesby, Ј . Н . Bennett i L. G. Settle, "Semi· -Automated Mathematics , " Joumal of the Association for Computing Machi· nery, Vol . 16, No . 1 (januar 1 969) , str. 49. 16. JЬid., s t r . 57 .

l-I U B ERT L . DREYFUS

312

neki kontinuum - nece da se zadovolj e nicim do nepomognutom inteligencij om. Feigenbaumova i Feldmanova antologij a росiпј е naj smelij im iskazom ovog sumnj ivog princip a : Sto s e tice kontinuuma inteligencij e, koj i ј е predlozio Ar. mer, programi za racunar koj e smo bili u s tanj u da kon­ struisemo j o s uvek su na donj em kraju. Ovde је vazno to da mi nastavlj amo da koracamo u pravcu prekretnice koj a predstavlj a sposobnosti lj udske inteligencij e. Postoj i li Ьilo koj i razlog za pretpostavku da nikada dotle necemo dospe­ t i ? Ne postoj i . Nema n i j ednog j edinog dokaza, ni jednog logiokog argumenta, ni j ednog dokaza teoreme koj i su se pokazali kao nepremostiva prepreka duz kontinuumaY

Armer oprezno sugerise granicu, ali је jos -uvek opti­ misticki raspolozen : I relevantno ј е da li moze ili ne moze da pos toj i neka gor­ nj a granica preko 'koj e masine mogu da idu u ovom kon­ tinuumu. Cak i ako postoj i takva granica, ne postoj i dokaz da је ona smestena Ыizu pozicij e koj u zauzimaj u danasnj e masine.18

Medutim, kada se sadasnj e teskoce interpreti­ raj u j ednom nezavisno od optimistickih apriornih pretpostavki, one navode na pomisao da su oЬlasti inteligentnog ponasanj a diskontinualne i da је gra­ nica Ьlizu. Zastoj svakog od speciblcnih napora u vestackoj inteligencij i sugerise da пе moze da po­ stoj i diskretan proboj ka potpuno formiranom inte­ ligentnom ponasanj u odraslih osoba, za Ъilo koju izolovanu vr,s tu ljudskog ponasanj a. Igranje igara, prevodenj e j ezika, resavanj e proЬlema i raspoznava­ nje oЬlika zavise od odgovarajucih specificnih formi ljudske " obrade informacij a " koj e su, zauzvrat, za­ snova,ne na ljнdslkom na6iii1u blti,sanj a н S'Vetн. А O'Vaj nacin Ъitisanj a-u-situacij i pokazuj e se kao principi­ j elno nedostupan programiranj u, ako se koriste tehnike koj e se sada mogu zamisliti. Feigenbaum i Feldman, Computer and Thought, str. 8 . Paul Armer, "Attitudes To\vard Intelligent Machines , " and Thought , str. 392 .

17.

18.

puters

и

Сот·

$ТА RAcUNARI NE MOGU

313

Alhemicari s u imali toliko uspeha u pretvaranju zive iz neceg sto је izgledalo kao Ьlato, da su posle neikoliko stotilna godina шaludnog napora da pret­ vore olovo u zlato j os uvek odЬij ali da poveruj u da se na hemij skom nivou metali ne mogu pretvarati jedan u drugi. Ipak, proizveli su - kao uzgredne proizvode - peci, retorte, vatrostalne sudove i talю dalje, bas kao sto su strucnj aci za racunare, ne uspe­ vajuCi da proizvedu vestacku inteligencij u, razvili asemЬlerske programe, programe za brzo otkrivanj e gresaJka, programe za lredigovanj e i ,taiko daJlj e, dok ј е iz proj �kta robota na M . I .T . proistebla veoma ele­ gantna mehanicka ruka. . Da Ьismo izbegli sudЬinu alhemicara, vreme је da s e zapitamo gde smo . Pre nego s t o ulozimo vise vremena i novca na ,ni,vou ob,r ade itn·fo·rmacij a, ·t�reba­ lo Ьi da upitamo da li protokoli do sada sastavlj eni i programi do sada napravlj eni nagovestavaj u da је racunarski j ezik podesan za analiziranj e ljudskog ponasanj a : da li је moguce iscrpno razlaganj e lj ud­ skog uma na unapred propisane operacij e nad dis­ kretnim, determinisanim i od konteksta nezavisnim elementima ? Da li је aproksimacij a ovom cilju ves­ tackog uma cak i verovatna ? Izgleda da ј е odgovor na оЬа ova pitanj a negativan. Da li to znaCi da su sav rad i novac d o sada ulozeni u vestacku inteligencij u uzalud baceni ? Ni najmanj e, ako umesto pokusaj a da umanj imo nase teskoce, p okusamo da shvatimo па sta one uka­ zuju. Uspeh i docnij i zastoj kognitivne simulacij e i VI, zajedno sa svuda prisutnim proЬlemima raspo­ znavanj a oЬlika i razumevanj a prirodnog j ezika i nj ihovim neocekivanim teskocama, trebalo Ьi da nas navedu na to da usredsredimo istrazivanj a na cetiri oЬlika ljudske " obrade informacij a " koj e oni otkri­ vaj u, i na situacioni karakter otelovlj enog ljudskog uma koj i је u osnovi svih nj ih. Ove lj udske sposob­ nosti nisu nuzne u onim oblastima inteligentne ak­ tivnosti u koj ima је vestacka inteligencij a imala svoj rani uspeh, ali one su Ьitne bas u onim oЬlasti-

HUBERT L . DREYFUS

314

ma inteligentnog ponasanj a u koj ima је vestacka inteligencij a dozivlj avala neprestani neuspeh. Zato sadasnj i rad. na vestackoj inteligencij i mozemo da posmatramo kao neki odlucuj uCi eksperiment koj i роЬiј а tradicionalnu pretpostavku da ljudski um moze da ·se razlozi na unapred propisane opera­ cije nad diskretnim i od situacij e nezavisnim ele­ mentima - najvaznij e poЬij anj e ovog metafizickog zahteva koj e је ikad dato. Ova tehnika pretvaranj a nasih filosofskih pretpostavki u tehnologij u dok ne otkrij u svoj a ogranicenj a, navodi na pomisao da postoj e nove oЬlasti za bazicno istrazivanje. С . Е. Shannon, pronalazac teorije informacij a, vidi, do izvesnog stepena, koliko Ьi drukCije trebalo da oodu potencij arlne ·iпteligentпe шаsiпе . u svojoj diskusij i о tome " Sta Ьi trebalo da rade racunari " , on zapaza : Efikasne masine za takve proЬleme, kao sto su raspozna­ vanje oЬlika, prevodeЛJje j ezi ka i tako dalj e, шozda traze drukcij i tip racuвara od onih koj e daпas imamo . Osecam da се to Ьit i r acun a r koj i се prirodno operisati sa strU'ktu­ rama, poj movima i nej asnim slicnostima, а ne sa deseto· aifreniш broj evima.19

Videli smo da Ьi, ukoliko se to moze zaklj uCit1 na osпovu ponasanj a j ednog j edinog bica koje moze da barata sa takvim " нej asnocama " , masina koj a moze da koristi prirodan j ezik i da raspoznaj e obli­ ke шorala ,da iша telo ikako bi mo�la u svetu da rs e oseca kao rkod kuce. Ali ako roboti za obradu neformalne informaci­ je moraju da budu, kao sto Shanrюn sugerise, sustin­ ski razliCiti od sadasnj ih digitalnih racunara, sta onda moze da se uradi ? Nista neposredno u smislu programiranj a sadasnj ih masina da se ponasaju kao da imaj u ljudsku inteligencij u. Kratkorocno, mora­ cem o da se orijentisemo na kooperaciju izmedu lj u­ di i digitalnih racunara, а samo d.u gorocno na ne19.

Shannon ,

ор.

cit. , str. 309-3 1 0 .

sTA RAcUNARI NE MOGU

315

digitalne automate koj i bi, d a s и и sitиacij i, ispo­ lj avali one forme " obrade informacij a " koje sи Ьitne za manipиlisanj e sa nasim neformalnim sve­ tom. I strazivaci vestacke inteligencij e koj i smatrajи da је bolje imati nekoliko konkretnih rezиltata nego nista, i da ne Ьi trebalo napustiti rad na vestackoj inteligencij i sve dok ne budemo и mogиcnosti da konstrиisemo takve vestacke ljиde, ne mogи da se оsиdиј и. Dиga vladavina alhemij e pokazala је da sva:ko istraziva:nj e koj e је na pocetkи imalo иspeha moze иvek da se opravda i prodиzi od strane onih koj i avanturи pretpostavlj ajи strplj enjи.20* Ako ne­ ko insistira na apriornom dokazи nemogиcnosti иspeha, tesko је, kao st o smo videli, pokazati da ј е ta:kvo istrazivanj e pogresno , sem ako s e n e negiraj и najfиndamentalnije pretpostavke, koj e sи zaj ednic­ ke za citavи nаиkи. Medиtim, иvek se moze reCi da bar ciljи mozemo da se primaknemo. Ako ј е , pak, neko voljan da prihvati empirij ske dokaze da ј е neki napor pogresno иsmeren, taj sam o treba da gleda predvidanj a i rezиltate. C:ak i kad ne Ьi Ьilo nikak· vih predvidanj a, vec samo nade, kao и prevodenjи jezika, rezиltati sи dovolj no slaЬi da sami sebe ор­ tиzији. Da ј е alhemicar prestao da meditira nad svoj im retortama i pentagramima i da је provodio vreme и traganj и za dиЬlj om strиktиrom proЬlema, kao sto је primitivni covek skrenиo pogled s meseca, sisao sa drveta i otkrio vatrи i tocak, s tvari Ьi se kretale и pravcи koj i vise obecava. Na kraj и kra­ j eva, trista godina posle alhemicara doЪili smo zlato 20. Entиzij asti Ьi mozda mogH da se otrezne zamisljajиCi jednи srednjevekovnи verzij и Feigenbaиmovo g i Fe ld ma nov o g иshicenj a . I иazeno kontinuиmom sиbstanci koje је sиgerisao Paracelsиs, transfonnacije koj e smo Ьili sposobni da izvedemo na osnovnijim metal ima jos иvek sи па niskom nivoи. Ono sto је vazno to је da nastavljamo da istrazиj emo и p ravcи k amena me dasa , filosofskog kamena koj i moze da transformise bilo koji element и Ьi!о koji drиgi element. Postoji li neki razlog za pretpostavkи da ga nik ada necemo naCi? Bas nikakav. Nij e nikad dat n ijedan dokaz, nijedan logicki argument , nije dan dokaz teoreme koji Ьi demonstri rao nepremostivи preprekи dиz ovog kontinииma.

316

HUB ERT L . DREYFUS

iz olova ( i spustili smo se na mesec ) , ali tek posto smo napustili rad na nivou alhemij e i poceli da ra­ dimo na tome da shvatim o hemij ski nivo, ра cak i duЬlj i nuklearni nivo.

SADRZAJ

Ljubomir Radanov.i c : P.redgovor sTA RAcUNARI NE MOGU

Uvod

11

Ј deo. Deset godina istrazivanja

teligencije ( 1957-1967)

1.

и

oЬlasti vestacke in­ -

41

r . Am.aliza rada n a prevodenjн j ezika, reswvanju prorЬlema i rasrpoznavanj,u oblJi,ka - - - -

41

П . Osnovni malaj rneuSirpeha н rpoSit·izanju rrprrognoz�rarnih rezultata - - - -

53

faza (1 9 62- 1 967 ) . Semanticka obrada infor- - - - - - - - - macij a

93

I . AnaJi;za rprograma za semanbl61ю oЪradu infor- - - - maaija

96

I faza ( 1 957-1962 ) . Kogn�tivna Slimuдacij a -

2. П

П. Znacaj sadasпjih teskoca -

Zakijucak

- -

-

-

-

-

1 13 1 16

П deo. Pretpostavke па kojima poCiva uporni

optimizam

123

Uvod 3. Biolosk:a

rpretrpostavka

4. Psiholoska p•retrposrtavka -

1 26 131

I . Empi r ij s k i dokaz za psiholosku pretpostavku : kr Щ ka naucne metodologije kognitivne s1mulaCIJ e - - - - - - - - _ ,

П . Apri orп i argumenN za psЉoloslю

5. Epistemoloska

pr etp ost avka

-

-

I . Pogresno shvaceni argument iz

pretpostavku -

-

п ap r e t k a

-

б . Oпtoloska

Zaklj ucak

-

165 1 69

mo-

p retp os tav k a

-

-

-

III d e o . Alternative

176 191 216

tradicionalnim pretpostavkama

Uvo d

22 1

7. Ulroga tela u iпteHgentnom ponasanjн 8. Situaoij a : praviblma

146

fizike

shvaceni argumeпt iz n ap ret k a derne lingvis,t