12.02.2007. BIBLIJSKA TEOLOGIJA Dr Daniel Duda Šta je biblijska teologija? Često pod ovim podrazumevamo našu staru, dobr...
45 downloads
744 Views
607KB Size
Report
This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!
Report copyright / DMCA form
12.02.2007. BIBLIJSKA TEOLOGIJA Dr Daniel Duda Šta je biblijska teologija? Često pod ovim podrazumevamo našu staru, dobru teologiju. Kada neki fakulteti imaju ovaj predmet, oni uče adventističku doktrinu. Ali, biblijska teologija je disciplina. Istorijska pozadina Šta ćemo učiti? Koje je mesto biblijske teologije u teologiji, koji je sinhroni i dijahronični pristup. Dia – kroz, hronos – vreme. U sinhronom pristupu se pitamo – šta su verovali biblijski autori? Znamo da postoji razlika između doktrine o đavolu u Novom zavetu, i između pogleda na tu doktrinu u Petoknjižju. U dijahronom, šta Biblija govori o đavolu? Onda počnemo od I Moj 3, završavamo u 19 glavi Otkrivenja gde je zmija uništena. Ide se od početka do kraja. Sledeće pitanje koje se nameće jeste šta su osnovni principi, kakva je metodologija biblijske teologije? U čemu se razlikuje od hermeneutike, egzegeze ili od istorijske teologije, ili filozofske teologije? Koja je uloga epistomologije? To je nauka o prvobitnom principu. Kako znamo da je ono što znamo istina? To je osnovno pitanje epistomologije. Što stariji postajem to sam uvereniji da su epistomologija i hermeneutika dve najvažnije stvari. Kako znate da su stvari zaista takve? Znate da neki ljudi imaju čvrste stavove o nečemu i pokušavaju da nametnu taj stav drugima ali nemaju pojma odakle im ti stavovi.. Kakav je odnos između Starog zaveta i Novog zaveta? Biblijska teologija se bavi i tim pitanjem. Potrebne su nam određene analitičke veštine kako bismo analizirali biblijski sadržaj. Egzegeza postavlja pitanje – šta? Šta autor pokušava da kaže. Biblijska teologija pita – zašto? Zašto je on kazao ono što je kazao? Zato što je on verovao nešto. U biblijskoj teologiji pokušavamo da shvatimo u šta je to a調tor verovao. Kad to saznamo, onda postavljamo pitanje kako to da primenimo u našem životu. Postoji tipično subotnoškolsko pitanje – šta je Jeremija hteo nama da kaže? I onda svi brzo odgovore, a zapravo je odgovor – ništa. Jeremija pojma nije imao da će u Beogradu 2007. godine neko proučavati njegovu knjigu. Ovo je važno, jer ako postavimo pogrešno pitanje, skoro garantovano ćemo dobiti pogrešan odgovor. Ili pitamo nekoga, «Danijele, da li si prestao da tučeš ženu?» «Da». O, nešto sam rekao. Rekao sam da je tučem. Onda „ne“. Još lošije – to znači da je još uvek tučem. Pogrešno pitanje skoro uvek garantuje pogrešan odgovor. Ako pitate šta je Jeremija pokušao meni da kaže, što je loše pitanje, jer on nije meni ništa pokušao da kaže, skoro je sigurno da ćete dobiti pogrešan odgovor. Koje bi bilo ispravno pitanje? Šta je pokušao da kaže onima koji su ga prvobitno slušali? Budući da verujemo da je Biblija nadahnuta reč Božja, kad je reč o našem kontekstu, koje bi bilo odgovarajuće pitanje za nas? Kako bi to trebali primeniti na naš slučaj, ili da li možemo nešto naučiti od onoga što je Jeremija govorio svojim savremenicima? Naravno da možemo. Osećate li razliku? Da li vidite koliko je važno razumeti ono što radimo. Jer ako ne razumete, sigurno ćete se naći u problemu... Antecendent – dok čitate knjigu pitate se šta se desilo pre toga? Knjiga Propovednika – šta se dešava? Čuo sam komentare: to je knjiga starog cara koji je bio depresivan. Da, ali tako liberalan pristup nisam čuo dugo u adventizmu. Izgleda da nam je Bog dao jednu knjigu sa kojom se depresivni ljudi mogu lako identifikovati. Čuo sam da kažu – taština, taština, sve je taština ako živiš život bez Boga. Ali, da li je to ono što Biblija govori? Gde to piše da je sve taština osim ako živiš život sa Bogom? Nigde. Jednostavno, ne prepoznajemo da knjigu čitamo kroz lične naočare. Svrha subotne škole je čitati knjigu kroz biblijsku a ne ličnu perspektivu. Do petka ćemo znati koja je svrha mudrosne literature u Bibiliji. Postoji zavetna literatura, recimo u V Moj 28 piše da ćemo biti blagoslovni ako budemo poslušni. Ako ne budemo poslušni, prokletstva će doći na naš život. Ali mudrosna literatura će reći da to ne funkcioniše uvek na taj način. To funkcioniše na korporativnom ali ne na individualnom nivou. Zato imamo knjigu Propovednika u Bibliji, ali trebamo da čitamo ovu knjigu u svetlu V Moj 28. Ne možemo da je čitamo u svetlosti onoga što dolazi posle nje... Pre određenog vremena smo proučavali knjigu o Jovu. Pitali smo se zašto je Jov imao tako depresivan pogled na svet? A tu je bio komentar – zaboravio je ono što je Danilo 7 rekao o sudu. Ljudi kažu, da, zaboravio je... društvo, u koje vreme je Jov živeo? Pre Danila! Ili neki kažu da je Martin Luter zaboravio ono što je Duh proroštva rekao... Profesor Turner će biti razočaran ako pričate o đavolu u I Moj 3 glavi...tamo nema đavola, tamo je zmija. Često učitamo u tekst nešto čega nema. Antecendent čitanje – znači čitati u svetlosti onoga što je već napisano... naravno, ako je Otkrivenje progresivno ono će se razvijati u određenom pravcu. Sve više ćemo naučiti, ali ako želite da nešto učitate, doći ćete u problem. Ne postavlja se pitanje, ko je to zaista bio u I Moj 3, ali moramo biti svesni onoga što radimo... Homiletički to možemo da kažemo, ali egzegetski nemamo prava na to. 1
Valter Kajzer u svojoj knjizi uzima starozavetno obećanje i gleda kako se to obećanje iz I Moj 3 ispunjava sve do Mesije. Obećanje u Petoknjižnju, u proročkim knjigama, obećanje u ranim prorocima, obećanje u literaturi posle ropstva...na Newboldu ne objašnjavam samo metodologiju, već tražim da pročitaju tu knjigu Valtera Kajzera. Ako pročitate tu knjigu, i budala će razumeti način kako se razvija jedna tema kroz biblijsku teologiju. Ali, ta knjiga nažalost nije prevedena na naš jezik. 3 preporučene knjige: Valter Kajzer - Old testament theology; Charls Kalis – From scripture to theology; Fric Gay-Think theology; Brevard Childs – Biblical Theology A proposal. Uvod u Biblijsku teologiju III Moj 19:18 – jedan od osnovnih tekstova Starog zaveta. Ljubi svog bližnjeg. Šta to znači ljubiti bližnjeg? Činiti dobro. A ko određuje šta je dobro? Ako se tvom bližnjem ne svidi ono što radiš, šta ćeš onda? Vidite li problem? Neko treba da odredi šta znači ljubiti bližnjeg. Šta to znači ljubiti nekoga? Kada ono što radite prema nekome prestaje da bude ljubav? Ko odlučuje šta znači ljubiti šta znači ne ljubiti? A naravno tu je i pitanje judaizma – ko je moj bližnji? Da li je to moj komšija, ili osoba koja živi preko puta, ili preko granice, u Hrvatskoj, sa druge strane sveta... šta se dešava ako definicija jedne osobe o ljubavi dolazi u konflikt sa definicijom druge osobe? Ko odlučuje šta je dobro, a šta nije? Čak i osnovni tekstovi kao što je ovaj postavljaju više pitanja nego odgovora. U Starom zavetu i u judaizmu su prisutni mnogi tekstovi ne da bismo ih analizirali već da bi ih živeli. Prvenstvena svrha jeste da dođem do odgovora kako da to živim u praksi? Vi i ja smo deca doba prosvetiteljstva. Kada čitamo tekst mi mu prilazimo filozofski. Ali njihov pristup je bio potpuno drugačiji, pitali su se kako da žive taj tekst. U Pričama 18:13 kaže, da ako odgovoriš pre nego što t調 je poznato pitanje, budala si. Drugim rečima, ako želiš da znaš kako da to primeniš u životu, onda trebaš da postavljaš takva pitanja. Ko je moj bližnji, šta znači ljubiti nekoga? Hajde da uzmemo tekst koji je omiljen adventistima. II Moj 20:8 – seti se dana od odmora. Sve, ne znači sve...jer preko sedmice ne radiš sve stvari... ne trebaš da kradeš, vređaš druge, kada kaže sve stvari, ne znači baš da sve radite, postoji potreba za interpretacijom. Međutim sedmi dan je Gospodnja subota, i nemoj nikakva posla činiti. Šta znači, da nijednog posla ne radiš? Da li smeš da opereš zube? Ako kažete da, to znači da ste uradili interpretaciju i da pranje zuba nije posao. U Rusiji sam imao diskusiju o brijanju subotom. Jedan brat je smatrao da je to zabranjeno. A ja sam rekao da to ne smatram poslom. Zatim je on rekao da ako se briješ u subotu, to je isto kao da si kosio travu u subotu. Ko odlučuje šta je subotnji posao a šta nije? Sećam se kad smo živeli u komunističkom okruženju, dve godine je trajao vojni rok; ako ste išli na fakultet, onda vam je bio smanjen vojni rok na 1 godinu, ali ako ste išli na teologiju, onda se ipak išlo dve godine. Jer su u komunizmu svi ljudi jednaki a neki su jednakiji. Dolazi mladi adventista u vojsku i ne sme da namesti krevet u subotu. Neće da radi nijedan posao. Šta to znači držati subotu? Jevreji su to prepoznali. Biblija je otvorenog karaktera. Da bi je mogli razumeti trebamo je interpretirati. Ako je ne tumačite ne možete je živeti. Ako ste ozbiljni u nameri da sledite Bibliju, onda je ozbiljno trebate tumačiti. Nemoguće je činiti ono što Biblija govori osim ako ste prvo postavili pitanja... kako da to sprovedem u praksu. Ko je taj ko definiše rad, odmor, počinak? Šta ako se nečija definicija razlikuje od definicije drugog? Da li možete da idete na more u subotu? Da, ali samo do kolena možete da uđete u vodu. Koja je svrha Duha proroštva? I Korinćanima 14:3 – prva stvar je opomenuti, jer postoje ljudi koji kažu, ja služim Gospodu, ja ga ljubim, a prorok ima sledeću funkciju, ako kažeš da ljubiš Boga, šta je sa ovim? Ovo nije u skladu sa onim što tvrdiš. Postoji kontradiktornost između ispovedanja i života. Na drugom mestu prorok je tu da ohrabri, i kaže, da, ti si grešnik, ali ne brini, velika je Božja blagodat. Postoje ljudi koji nigde ne vide nikakav problem. Međutim, prorok je tu da kaže da imaš problem. A ima ljudi koji u svemu vide problem, a prorok je tu da kaže, hej, Božja blagodat je veća od tvog greha. To je ohrabrenje. Treće što Pavle spominje je izgradnja. Pomoć crkvi da ona raste. ako neko sve interpretira umesto vas, koliko duga treba da bude suknja, šta možeš da jedeš, kakvu muziku smeš da sviraš, da li će osoba rasti? Ako interpretiraš nešto u periodu od 1827-1915, da li je interpretacija ista kao 2007 godine? Ako postoji razlika između Amerike i Srbije, da li se to treba uzeti u obzir? Neko kaže da, ali Biblija kaže...to to i to, i onda sedne. Ili kaže, Duh proroštva kaže to, to i to, i onda odmah sedne. Ako veruješ da je to nadahnuto, to znači da trebaš o svemu imati iste zaključke kao i ja. Zašto bi neko dao tekst ili citat i seo? Jer u umu te osobe postoji samo jedan način da se to razume. I ako veruješ da je to nadahnuto nemoguće je da dođeš do drugog zaključka. Postoji autor koji kaže “ svi hrišćani koji veruju u Bibliju“. Ako vidite nešto drugačije od njega, onda ne veruješ u Bibliju. Zaista? Uzmite samo taj tekst, ljubi svog bližnjeg, držite subotu...i samo oko tog teksta postoji oko 1000 interpretacija. I kada ljudi odlučuju ko je u pravu, kažu „Duh proroštva“. Da li vidite da ako ne uzmemo ozbiljno hermeneutičke prinicpe i primenimo ih na Duh proroštva i Bibliju, niste rešili problem citirajući Bibliju. Možete da citirate Bibliju za sve pod suncem. Sećate se drugog Isusovog iskušenja po Mateju? Đavo citira Bibliju. Samo citiranje Biblije nije rešenje. Jer Biblija je otvorene prirode, i upravo zbog te 2
prirode postoji potreba za interpretacijom. Čiji je zadatak tumačenje pisma? Književnika. Jer je Biblija bila knjiga data društvu, društvo je odredilo da postoji potreba da neko tumači tu knjigu društvu. Tako da su ti ljudi nazvani književnici, a posle se razvijaju u rabine. Njihov zadatak je interpretacija Biblije. Efescima 4:13 – Bog je dao neke ljude da budu apostoli – njihova uloga je da prenose svoja iskustva sa Isusom na druge ljude. Mi bi to danas nazvali kroskulturalna služba. Ući u novu teritoriju, doći u novom vremenu, i kazati kako to treba činiti. Kako ćete tumačiti Bibliju. Ko su proroci? Profemi – govoriti, pro – za. Govoriti za Boga. Ljudi obično na narodnom nivou smatraju da su proroci ljudi koji govore o budućnosti. Međutim, to znači govoriti za Boga. Proroci su oni koji tumače Bibliju, hrabre, ukoravaju i izgrađuju. Tu su i pastiri, oni koji se brinu o malim, slabim ovčicama, a oni su i učitelji, to znači da ih i vode negde. Ne dozvoljavaju da stanu tu gde jesu, već dobri učitelji vam otvaraju vrata novog sveta, kako bi videli stvari iz nove perspektive. To je narodno razumevanje, dajte ljudima Bibliju, i svako će sve razumeti. To je škotski zdravorazumski pristup. Nakon doba prosvetiteljstva kada su ljudi stvorili pesimistički pogled, škotski filozofi su rekli da će svaka osoba prepoznati istinu. Cela Amerika je zasnovana na ovakvom razmišljanju. To su ljudi koji sami sebe stvaraju, izgrađuju. Najveći junak je Abraham Linkoln. Bio je drvoseča, postao je pravnik, a posle toga predsednik. Nije se ni školovao. Samo je čitao knjige. To je čovek koji sebe stvara. U Americi je Vilijam Miler zemljoradnik, ali on osniva novu crkvu. «Šta će nama škola», to je taj način razmišljanja. Zašto učiti grčki i jevrejski, uzmite samo Vukov prevod i konkordans i jednostavno, iskrene duše će uvideti istinu. Ako ovo ne razumete, nećete razumeti adventističku misiju. Ona je zasnovana na ideji da samo delimo literaturu, kao lišće u jesen, i sve iskrene duše će videti istinu. Zaista? Da li su ljudi toliko zainteresovani da čuju istinu? Reći ću vam nešto o sebi. Kada mi moja žena kaže, «Daniele, ti imaš taj problem», ne uživam da to čujem. Kada moja žena kritikuje ono što radim, ja ne uživam. Zašto? Jer u tome ima istine koju ne želim da čujem. Učio sam da su stvari koje mi se sviđaju, kao čokolada, i sladoled...stvari koje su mi najmanje potrebne. I stvari koje ne volim...brokoli, i druge stvari...to su stvari koje su mi istinski potrebne. Ali doktrina o iskonskom grehu uči da istina nije nešto što ljudi rado prihvataju, nego je to nešto od čega ljudi prirodno beže. Trebam da postanem svestan da su stvari koje ne želim da čujem, meni zaista potrebne. Hrišćanstvo je način, put na koji smo krenuli. Biti adventista znači prihvatanje današnje istine. Ja trebam da čujem istinu, ne samo istinu o suboti...trebam da čujem i druge stvari koje prirodno ne želim da čujem jer sam na tom putu u svom životu i sutra želim da budem bolja osoba nego juče. Zbog toga je potrebno da čujem istinu. U Starom zavetu ste imali rabine. To su bili ljudi koje je društvo zamolilo da im tumači Pismo. U Novom zavetu je prisutan taj škotski zdravorazumski pristup, «dajte ljudima Bibliju i sve će razumeti». To nije prisutno u Novom zavetu. Duhovni darovi pomažu da vidimo Bibliju. Potrebni su nam učitelji. Ako ste ikada imali dobrog učitelja u životu znate o čemu pričam. To su ljudi koji znaju da vas inspirišu, ljudi koji veruju u vas, ljudi koji vas dovode u situaciju da razvijete sebe i da postignete maksimum. Potrebni su vam i ljudi koji će vas ohrabriti kada padnete. I ljudi koji će vam reći istinu koju ne želite da čujete. A vama su potrebni ljudi da kada se vremena promene, mogu da vam kažu da slediti Isusa Hrista u toj situaciji, znači to i to... setite se Pavla u Atini, koji se šeta i gleda šta se zbiva oko njega...ne znam ko je bio njegov starozavetni heroj...siguran sam da je u dečjoj subotnoj školi slušao o herojima, možda je to bio Isus Navin, koji je bio borac protiv Hananejaca, da li je to bio Ilija, koji je bio u stanju da učini da vatra padne sa neba; kada je išao kroz ulice Atine, razumeo je da ne trebamo da sečemo glave ljudi, da ne treba zvati vatru da padne na neznabožačke gradove, nego kaže, znate šta, kad sam hodao vašim ulicama, video sam nešto što mi se sviđa kod vas...vi ozbiljno uzimate vašu religiju. Da li znate da nas je Bog stvorio da bismo ga tražili? Filozofima je cilj da traže istinu. Oni uzimaju jednu ideju i pokušavaju da otkriju istinu vezanu za to pitanje. To je Pavle tražio. On shvata da metod Isusa Navina i Ilije neće doneti učinka, jer to drugačije vreme, druga era...potreban vam je neko ko će tumačiti Bibliju u tom vremenu. Da li vam je jasno da nije problem u tome da li verujete da je Biblija nadahnuta, već je problem u tome kako je tumačiti? Svi tumače Bibliju. Dao sam samo dva osnovna teksta...jedno je osnova hrišćanstva, a drugi tekst je ugaoni kamen adventizma...i nigde ne možete da stignete osim ako tumačite te tekstove. Rabini U Starom zavetu imate dve vrste rabina: Tora rabine – oni su diskutovali o Bibliji. Postavljali su pitanja studentima. Tora rabini su imali svoje studente. Kada neko pita šta znači da se u subotu ništa ne sme raditi, šta to znači, kako to primenjujemo? Ovi Tora rabini su nešto dozvolili, a nešto su i zabranjivali. Kada kažu, ako ideš 800 koraka u subotu, to je dozvoljeno, to je još uvek držanje subote, ali ako ideš 1000 koraka, to znači da si odbacio Toru. Ako ste učinili 800 koraka, ispunili ste Toru, ako ste učinili više, ispraznili ste Toru, prekršili ste je. U umu ovih rabina, ako se tumači ovako, to nije ono što je Bog želeo. Ako je student razumeo suštinu, po mišljenju rabina, onda bi rekli, „da, razumeli ste Božju nameru“, i rabini će reći da je na taj način ispunjena Tora. Kada Isus kaže u besedi na gori, Matej 5:7...blaženi su 3
siromašni. Molim? Posle 16 stihova je rekao, zar ne vidite da sam došao da ispunim zakon a ne da ga ukinem. Kada Isus propoveda, ono što ljudi čuju nije ono što su oni učili, to je nešto drugačije. «Ja sam tu da bacim telo i krv na Toru. Tu sam da vam prikažem šta je Bog imao na umu». Ako stavite zajedno ono što su rabini dozvolili i zabranili, to se zvalo rabinističko breme. Ako ste poznavali rabina, tačno ste znali kakvu vrstu bremena podučava. Budući da su većina rabina bili Tora rabini, oni su podučavali breme nekoga ko je bio poznat. Kada ste išli u sinagogu u subotu, unapred ste znali kakvu vrstu propovedi ćete čuti. Jer breme će biti breme Tora rabina. Isto kao što to mi danas znamo subotom kada čujemo ko propoveda. S vremena na vreme, dolaze smiha (smichah) rabini. To je jevrejska reč za autoritet. To je rabin koji smatra da postoji novi način za razumevanje Biblije. To razumevanje je bliže Božjoj nameri. On bi došao sa novim bremenom, novim učenjem, novim načinom tumačenja Tore. Zamislite da neko dođe i kaže, slušajte, ovo što vam sada govorim je bliže Božjoj nameri...koje je prvo pitanje koje će tumači Pisma, književnici i fariseji postaviti? Ko stoji iza tebe? Ko ti je dao autoritet, kako znaš da je to način za interpretaciju? Da biste bili smiha rabin, treba vam potvrda dva rabina, kako biste imali autoritet da podučavate. Setite se kada Jotor dođe Mojsiju i kaže, imaćeš srčani udar. Ne možeš da nastaviš tako. Izaberi ljude koji će tumačiti Toru i suditi ljudima, a ti ćeš se baviti stvarima koje oni ne mogu da reše. Izabrali su 70 starešina. Mojsije i Aron su trebali da rukopolože 70 starešina, njih dvojica. Smiha rabini su znali celu Toru napamet. Zamislite da jedan takav rabin poseti vaš grad, Tora rabin bi vam rekao, rabin Hilal je rekao to i to .... a smiha rabin bi rekao, čuli ste kako je to objašnjavano, ali ja vam kažem kako trebate to da radite. Da li ste čitali Matej 5...čuli ste kako je to objašnjavamo, kazano je... ali ja vam kažem! Isus je smiha rabin. On je onaj koji kaže u Mateju 11 «uzmite moje breme, jer je lako». Čuli ste da se stihovi tumače na ovaj način, ali ja vam kažem kakvu je Bog imao nameru. Luka 20:1-2 – oni nisu imali problem sa Tora rabinima. Isus dolazi u Sinagogu u Luci 4 i zamole ga da propoveda, jer ga smatraju Tora rabinom. On još nije poznat. Ali kada propoveda u Mateju 5, kada je već postao poznat, onda je to drugi pristup...rečeno je, ali ja vam kažem, ljudi pitaju ko vam je dao autoritet? A Isus ih pita – šta on radi? Hajde da vam postavim pitanje. Šta radi? On je rabin, oni podučavaju postavljanjem pitanja. Najbolji učitelji su oni koji postavljaju najbolja pitanja. Možda su frustrirajuća, možda su pitanja sa kojima se ne slažem uvek, ali to su pitanja na koja nemam odgovor. Isus to ovde radi. Isus je to pitao, jer u Mateju 8 čitamo nešto, da je Jovan Krstitelj koji je smiha rabin, govori, čuli ste kako je kazano, ako ste deca Avrama, sve je u redu, ali ja vam kažem, ako ne donese rodove pokajanja, onda će sekira rešiti problem. Nemojte kazati da ste deca Avrama, neće vam to pomoći. Jednog dana on kaže, «gledaj! Jagnje Božje uze na se grehe sveta, a on je veći od mene. Ja nisam dostojan ni da mu odvežem pertle». A zatim dolazi glas sa neba. «Ovo je moj Sin, u njemu nalazim dobru volju, slušajte ga». Dva glasa! Dva čoveka su potvrdila da je Isus smiha rabin. A fariseji su rekli da neće postavljati takva pitanja, jer ako kažu da je Jovan bio sa neba, onda trebaju da priznaju da je potvrda Jovanova za Isusa validna. Jevrejski čitaoci su čitajući Jevanđelje po Mateju shvatili ove aluzije. Tako da su odmah razumeli da je Isus Hrist novi rabin koji je došao sa novim bremenom. Ovi smiha rabini su imali učenike, a Tora rabini studente. Razlika između učenika i rabina U judaizmu su prepoznali da budćnost nacije zavisi od obrazovanja ljudi. Kad imate 6 godina, upisaće vas u školu. Oni će reći da neće nikoga mlađeg od 6 godina da prime na obrazovanje. Od šeste godine mi ćemo uzeti dete i kljukaćemo ga kao gusku. Kljukaćemo ga Torom. Ide u kuću knjige. Za 4 godine će naučiti celo Petoknjižnje napamet. Kad napunite 10 godina rabin će vas pogledati, i reći, ti si naučio koliko si mogao, sad idi kući kod svojih roditelja, i postani ono što su tvoji roditelji. Ako su roditelji obućari, i ti trebaš da budeš obućar. Ali, rabini bi izabrali neke učenike i rekli, vi trebate da nastavite školovanje. I oni bi išli u kuću Tore. Tamo bi napamet učili celi Stari zavet. Ko to može? To je skroz drugi tip društva. Njihov tip društva je zasnovan na pamćenju, a naš na pisanju. Kada napune 15 godina, rabin ih šalje kući. A neki od ovih učenika će postati studenti određenih rabina. Rabin je taj koji bira vas, a ne birate vi nastavak školovanja. Tom procesu nema kraja. Zatim se ide u kuću Talmuda. Rabin neće uložiti vreme u vas ako ne veruje da možete biti kao on. Živite sa njim, sve vreme provodite sa njim, a cilj je postati kao rabin. U tome je razlika. Ovde su oni tu da budu podučavani (studenti), a učenici su tu da budu kao rabini. Kada je Isus rekao, ja sam vas izabrao, šta je rekao? Ko je bio Jovan, Petar kad ih je Isus pozvao da budu učenici? Oni su bili ribari. To znači da ih je neko pogledao i rekao, vi idite kući (ali su znali Petoknjižnje). Niste dovoljno dobri. Luka 5 – čudotvorno ribarenje...Petar kaže Isusu, idi od mene, ja sam grešan čovek. On ne kaže, hajde da se mi družimo. Ja ću ti dati brod, mrežu, a ti nam pokaži gde da bacimo mrežu, a dobit ćemo podeliti. Ne, on kaže, kada sam sa tobom, ja shvatam ko sam. Ja sam grešan čovek. A Isus kaže, ne brini, ja ću vas načiniti ribarima ljudi. Dođite i sledite me. Tekst kaže 11 stih da su sve napustili i oni su ga sledili. Ja sam kao mlad propovednik propovedao kazavši, zamislite ostavili su ceo čamac pun riba i sledili su 4
Isusa. Jer sam iz moje perspektive čitao taj tekst. A da je Petar imao mobilni telefon, i da je pozvao kuću i rekao, jedan rabin me poziva da budem njegov učenik, mama, šta da radim, šta bi ona rekla? Idi, idi! Niko u istoriji naše porodice nije pozvan na takvu čast, idi! Postoji razlika između studenta i učenika. Ako vas Isus poziva to znači da vi možete biti Njegovi učenici. I zapazite u novozavetnom grčkom nismo pozvani da budemo studenti, nego učenici. Dobro je studirati na fakultetu 4 godine, ali mi učimo da postanemo kao što je on. Pitanje: Pretpostavljamo li na osnovu ovoga da je Isus vraćen kući jer je bio tesar? Verovatno je sa 15 godina poslat kući. Zato su ljudi bili iznenađeni, kako on sve zna, a nije učio sa njima. Kada su rabini podučavali, imali su tehničke izraze za taj proces bez kraja – zabrana i dozvoljavanje. To se zvalo bind – vezati nešto, i loose – odvezati nešto. Ako pogledate Anchor I tom, strana 743, i pročitate članak vezan za ovo, veoma je interesantno...nešto svezati je značilo nešto zabraniti, a razvezati je značilo dozvoliti. Ako ste bili u mogućnosti da to radite, imali ste ključeve carstva. Matej 16:19 Isus kaže, ja ću vam dati – „vam“ je množina, a katolici kažu da ključeve ima samo sveti Petar – Isus je rekao da će dati njima ključeve neba. Matej 18:18 takođe govori svim učenicima, što svežete na zemlji, biće svezano na nebu...drugim rečima on kaže svojim učenicima, vi trebate da tumačite Bibliju. Doći će Sveti Duh, koji će ih odvesti svakoj istini, i ne samo da im daje autoritet, već očekuje da će oni raditi to. Vi, moji učenici ste oni koji trebaju da tumače Bibliju. Djela 15 – trebate da razumete veliki kamen međaš u istoriji apostolske crkve. Prvi učenici su jevrejski sledbenici jevrejskoj rabina. Oni su obrezani, jedu košer hranu, recituju jevrejske molitve, drže jevrejske praznike i sastaju se u jevrejskom hramu. Oni su jevrejski sledbenici jevrejskog rabina koji je živeo jevrejski život u jevrejskoj naciji. Jednom kada su počeli da propovedaju dobru vest o Isusu, svaka vrsta ljudi je odgovorila na taj poziv. Crkva u Antiohiji, setite se Sirije, severno od Jerusalima, Sirija je ojačala. I upravo zbog toga su tamo počeli da slede Isusa. Nisu se oblačili, nisu bili kao Jevreji. Šta znači biti hrišćanin za ove ljude? Šta je značilo za te ljude u prvom veku u Antiohiji da počnu da žive istinu o Isusu Hristu? Prvi hrišćani su znali da je Isus za svakoga, ne samo za Jevreje. Kako će da rešavaju taj problem? Setite se da su ti ljudi iz Sirije. Trebate da razumete nešto iz istorije... šta je Antioh uradio Jevrejima. Zabranio je obrezivanje. Rezultat – Jevreji su počeli da zaboravljaju ko su oni. Tako da imate taj pokret čiji je cilj bio da se obnovi judaizam. Jer su naučili nešto iz istorije – ako zanemarite obrezivanje, vaš nacionalni identitet će početi da nestaje. Deca zaboravljaju ko su... tu je problem. Tu su hrišćani u Antiohiji, u Siriji, i šta da uradimo sa njima? U Djelima 15 oni su sazvali sabor, ješiva, i diskutovali su sa obe strane. Odlučili su da će nešto dozvoliti, i da će nešto zabraniti. Ako čitate Djela 15:28-29, šta oni rade? Oni donose odluke šta znači biti učenik u novonastalnoj situaciji... tu postoje određene stvari koje ćemo dozvoliti i zabraniti. Oni se jednostavno sastaju zajedno i kao zajednica donose zaključak kako da tumače Pismo. Čine upravo ono što ih je Isus zamolio da čine. Dao im je ključeve. Dao im je autoritet da tumače Bibliju. Koji je bio rezultat? Hrišćanstvo je postalo religija svetskih razmera. Da su tu pogrešili, hrišćanstvo bi bilo sekta u okviru judaizma. Šta ovo znači za nas? Pitanje koje vam postavljam – kako stojimo sa našim bremenom? Jer je to i naše breme. Biti hrišćanin u 2007. u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji...to znači postaviti pitanje, šta me je Gospod zamolio da radim i da ne radim? Sa ovim trebamo da se borimo kao zajednica. Jer je Biblija knjiga društva, zajednice. Bog je progovorio, a sada je na nama da učinimo da ljudi razumeju, da to primenimo u životu. Ako smo ozbiljni u vezi ovoga, moramo biti iskreni u našem tumačenju. Zašto tumačimo na ovaj način? Trebate razumeti da se tumačenje menja kako vreme prolazi! Klasičan primer bi bio poređenje Danila 1 i I Kor. 8. Danilo kaže da neće jesti meso koje je žrtvovano idolima. Ovde smo u 6 veku pre Hrista, i Danilo odlučuje da neće da jede to meso. Zato što je žrtvovano idolima. Da bi se ovo razumelo treba postaviti pitanje koji je prinicip i primena ovoga? Prinicipi su večnog karaktera, a primena je lokalna, kulturalna i vezana za određeno vreme. Koji je osnovni problem u Danilovoj situaciji? Izrazimo svoju veru u Boga Oca. On veruje da je Bog tvorac celog svemira, on neće da jede meso koje je žrtvovano idolimo. Idite napred, do I veka naše ere, I Kor. 8. Pavle kaže, ako želite da pokažete vašem bližnjem vašu veru, idite i sve što vam da, pojedite. Ne brinite se da li je žrtvovano idolima. Kako je moguće da Pavle u I veku kaže jedite, kad je Danilo rekao, nemojte jesti? I obojica imaju blagoslove da budu verni? Koji je princip ovde prisutan? Princip je isti, ali je primena drugačija. Ako hoćeš da pokažeš da je idol samo parče kamena koji stoji tamo, jer mu donose uveče hranu, a budući da idol ne jede, kada ujutru donesu novu hranu, šta će raditi sa starom hranom? Uzmu je i prodaju je na pijaci. Pavle kaže, uzmite i jedite to. Pokažite da je idol samo parče kamena i da nema veze sa tom hranom. Nije taj kip pljuvao tu hranu. Ja verujem da je Bog tvorac neba i zemlje. On je živi Bog, a idol je samo parče kamena. Zapazite, prvi vek, kako izražavate taj princip u životu? Na taj način što ga jedete. U šestom veku pre Hrista, ključna stvar je odvojiti se. Navuhodonosor je odvojio hranu za njih, on izigrava malog boga, on praktikuje svoj autoritet na njima. I Danilo kaže, ne, neću to da jedem. Legalisti se diže kosa na glavi. Kako da znam šta da radim? U nekim situacijama jesti, ne jesti... zbunjen sam. Problem je ako primenite primenu, kraj toga će biti glupost. Većina ljudi kažu da je Biblija nadahnuta, hajde da uzmemo primenu i bacimo primenu na bilo koje mesto na koje želimo. Bez obzira na vreme, mesto, kulturu. Ali na taj način ne primenjujemo princip, već 5
primenu. Sigurno ste čuli o ljudima tj. ženama koje dolaze u crkvu sa maramama na glavi. Zašto to rade? Zato što trebamo biti verni Bibliji. Biti veran Bibliji znači postaviti pitanje principa. Šta znači kada Pavle kaže, treba da se pokriva glava? Pavle pita, zar vas priroda ne uči tome? Ne, Pavle. Priroda me ne uči tome. Da li znaš odakle ti to? Iz kulture. Kada budete u Londonu, posetite Britanski muzej, i videćete statue iz rimskog perioda. Svi muškarci su imali kratku kosu, a sve žene su imale dugu kosu. A Pavle kaže, zar vas priroda ne uči? Ne. Kada pogledam lava on ima dugu kosu, a kad pogledam lavicu ona ima kratku kosu? Da li ste to naučili iz prirode? Ne, to je iz kulture. U tim danima nisu imali žutu štampu. Ako je prostitutka htela da se reklamira, radila je to tako što je odsecala svoju kosu. U tim danima nisu imali devojke na Teološkom fakultetu jer su smatrali da je to gubljenje vremena i novca. Možete li da verujete da ima ljudi koji tako razmišljaju? ☺ Smatrali su da će se one udati, rađati decu, zašto ih edukovati...ali su prostitutke htele da budu u kontaktu sa muškarcima, one su da bi zadobile pažnju muškarca, imale edukaciju, kako da pričaju sa muškarcima. Zato Pavle kaže kada žena stoji iza katedre i govori mudro, koje pitanje će postaviti muškarci sebi? Kako to da moja žena ne može biti ovako mudra kući? Ali Pavle kaže, ja znam zašto neko tako mudro govori...zato što je prostitutka. Zato je Pavle rekao da žene ne trebaju da podučavaju. Kada osoba dođe sa ulice u crkvu i sedi pozadi, i vidi ženu sa kratkom kosom, šta će pomisliti? O, znao sam šta je radila sinoć. Znam gde je bila juče. Pavle zato kaže, stavite marame. Da bi se ljudi koncentrisali na propovedanje jevanđelja, a ne da razmišljaju šta je ova sestra radila juče. Primena je pokrivanje, ili žene ne podučavaju...ali sve to zavisi od mesta, kulture i vremena. Postoji li nešto u prirodi žena, da one ne mogu da podučavaju? Ili je problem mesto i kontekst u kojem je Pavle razvio ovakvo razmišljanje? Kako dobiti odgovor na ovo pitanje? Ne, ništa ovde nema o prirodi žena. Nego o prirodi mesta o kome on piše. Setite se Korinta, sve luke nisu bile poznate po visokom stepenu moralnosti. Korint je imao dve luke. Na grčkom, „živeti kao Korinćanin“, to znači živeti nemoralan život. Ako postoji nešto u prirodi žena, onda bi Pavle na kraju svojim poslanica pisao, nemojte zaboraviti da stavite marame, blagodat vam i mir i ne zaboravite marame. Ne, on samo u jednoj poslanici to spominje, a u II Korinćanima to i ne spominje. Zašto? Zato što se to ticalo prirode mesta kome je uputio poruku. Vi danas imate ljude koji žele da budu verni Pavlu, koji ne razumeju da je Biblija otvorena knjiga, niko ih nije podučio razlici između principa i primene...zato uzmu Bibliju i sve to slede. Kada muškarac dođe sa ulice i pogleda svoju okolinu, pita se šta tu nije u redu? Kako to kada je vidim u banci u sredu izgleda normalno, a u crkvi u subotu izgleda kao čudak? Šta će on pomisliti? Zašto ta promena? Zapazite šta je uradila. Primenom primene idete tačno protiv principa. Da li ste verni Pavlu? Ne, idete protiv onoga što je rekao. Jer je on rekao da ne sme da postoji prepreka propovedanju jevanđelja... a vi mislite da ste verni... a idete jasno protiv prinicipa. Pravite prepreke propovedanju jevanđelja. Ovo trebamo prepoznati. Hajde da postavimo pitanje. Kada evangeliziramo, da li ljude učimo prinicpima, ili primeni? Ako radite ovo...to je način kako da držite subotu...nemoj ovo da radiš...učimo li ih aplikaciji? Ako ih učite samo aplikaciju (potrebno je i nešto aplikacije), ali ako ih učite samo tome, učinićete ih nesposobnim da donesu odluku za primenu određenih prinicipa zavisno od mesta, vremena... ako radite na taj način, rezultat je da ne stvarate zrele studente. Stavljam vam na srce – trebamo ozbiljno da uzmemo u obzir naše breme. Kao sledbenici rabina trebamo znati šta radimo. Budite iskreni po tom pitanju. Kada sam bio mali, kada su ljudi pitali zašto ne pušimo, pastor je obično rekao, da je Bog hteo da pušimo, stvorio bi nas sa dimnjakom na glavi. Kada bi vam to rekao, vi biste se smejali, jer je to objašnjenje odgovarajuće u 1930-tim godinama, ali ne i danas. Takođe ne želim reći kakve sam argumente čuo u vezi muzike u crkvi... Hajde da budemo iskreni kada je reč o našoj primeni. Niko nije objektivan. Zato je Biblija data celoj zajednici. Potrebni smo jedni drugima. Da možemo jedni drugima pomoći da čitamo knjigu, da je tumačimo. Često čujem kako ljudi kažu – imam ovaj problem, ne znam šta da radim, čujem šta ova osoba kaže ili ona...još više sam se zbunio, a sada radim samo ono što Biblija kaže. Zaista? Čuo sam poznate adventističke govornike koji kažu, svako vam daje sopstvenu interpretaciju Biblije, ali ja vam dajem ono što Biblija govori. Svako ima svoju agendu. Svi je imaju. „Što više ljudi insistiraju da je njegov način čitanja Biblije objektivan, to ta osoba postaje neobjektivnija“. Često mi ljudi kažu, o ti voliš ove stvari jer si teolog...a ja samo prihvatam ono što pročitam, ne treba mi egzegeza ili biblijska teologija. Ali je upravo to problem. Način kako čitamo, to znači kako ja čitam. Biblija nije napisana juče u Beogradu, na srpskom jeziku. Zato što je napisana pre dve hiljade godine na drugom mestu, u drugačijoj kulturi, na drugom jeziku, moramo je tumačiti. Upravo to je problem. Način kako je ja čitam, z調ači da vi ignorišete ovaj jaz od dve hiljade godina. Moja perspektiva postaje Pavlova perspektiva. Način kako ja čitam, smatram da je to Pavlovo razumevanje? Ali, kako to znaš? Pre tri sedmice vodio sam diskusiju u najjačoj belačkoj crkvi u Engleskoj. Zamolili su me da imam predavanja o ulozi žena kao starešinama crkve. Ono što je zanimljivo je da su konzervativci imali takvo poverenje u mene, da trebam da prezentujem njihove stavove, a druga strana je smatrala da trebam da prezentujem liberalne stavove. Prezentovao sam obe strane, pa smo profesor Turner i ja odgovarali na pitanja crkve. I jedan čovek je citirao da starešine trebaju da imaju jednu ženu. Mi u engleskom kažemo husband of one wife, u grčkom, muškarac od jedne žene, što znači, zaključuje taj čovek, starešina mora da bude muško. Rekao sam mu da li je siguran da je Pavle to imao na umu? Da, muškarac, mora biti muško. A ja sam rekao da postoji 8 tumačenja te fraze, muškarac sa jednom ženom. Da, ali trebamo da 6
razumemo Bibliju kako piše. Da, ali mi to ne činimo jer rukopolažemo i one koji nisu oženjeni, što je kršenje tog principa da muško treba da ima ženu, rukopolažemo oženjene koji nemaju decu, i one koji imaju samo jedno dete, jer tekst kaže da trebaju da imaju decu... i takođe rukopolažemo ljude čija deca nisu u crkvi. Šta radimo? Tumačimo tu frazu. Nisam hteo da kažem javno, ta interpretacija je drugo najgore tumačenje. Jedino koje je gore od toga je katoličko – oni kažu da ta fraza znači da čovek treba da bude posvećen crkvi (ženi). Budući da katolički sveštenici nemaju suprugu... Problem nije u mojim pretpostavkama, problem nije u tome da imam određen ukus pa bih hteo da nešto bude drugačije, problem je što ja učitavam ono što ja mislim u Pavlove reči. Ako ignorišem ovaj jaz uzrokujem da je ono što ja vidim ono što je Pavle rekao. Postoji jedna osnovna svrha Biblije – Biblija treba da bude korektivna kad je reč o mom razumevanju. To je način kako mi Bog kaže – Danijele, malo si zašao sa puta. Kako će mi Bog reći da sam zašao ako je sve što ja čitam upravo ono što je Pavle hteo da kaže. U tome je problem, to je problem subotne škole. Ako čitate Bibliju samo da potvrdite ono što verujete, kako će me to ispraviti? U Mateju 12, učenici idu kroz žito subotom i budući da ih niko nije pozvao na ručak, počeli su da jedu trgajući klasje. Fariseji su ih videli i počeli da viču „greh, greh, greh“. To ne možete da radite u subotu. A Isus kaže, izvinite, ja sam stvorio subotu, mogu li da predložim nešto u vezi toga kako se drži? «Ne, ako previše pričaš, razapećemo te»... to je upravo problem. Nisu mu dali da da interpretaciju koja je drugačija od njihove. Čuli ste da je rečeno, ali ja vam kažem...ne možeš to uraditi...ali meni je to potrebno. Mislite li da smo tačni u našem tumačenju Biblije? Smatrate li da nam nije potrebna nikakva korekcija? 1844 rodio se jedan pokret. Rekli su da su oni pokret koji će opet da razmisli o stvarima. Jeste, u crkvenoj istoriji je bilo onih koji su pokušali da dozvole držanje subote. Nikejski sabor 325 je rekao da ljudi ne trebaju da budu lenji u subotu, već u časnom danu sunca trebaju da idu u crkvu. I ovi ljudi su tu rekli, čini nam se da upravo ovo svezivanje i odvezivanje nije u skladu sa onim što je Bog želeo. Mi trebamo da ponovo razmislimo o tim stvarima. Biti veran Bogu znači sećati se subote. Ovi ljudi su ispred svog vremena, ispred kad je reč o teologiji...uzmite doktrinu o svetinji, Bog će dozvoliti sud, izuzetno drugačiji od kalvinističkog Boga, trebate da mu se zahvaljujete na tome. Po pitanju socijalnih prilika su takođe ispred nas (shvatanje žena), Bog kaže da će izliti duha na svakoga, i žene će prorokovati, i oni će reći sredinom 40-tih godina 19. veka da nije bitno kog ste pola, već koji ste duhovni dar dobili. Oni su ispred svog vremena po pitanju ropstva. Kada neki kažu, da je Bog želeo da se ropstvo prekine, Pavle ga ne bi spomenuo u Bibliji...ali oni kažu da je to protiv ljudskog bića držati robove. Što se tiče zdravlja – hidroterapija je bitna...važno je kako jedete. Oni su ispred svog vremena u svemu. Da li možete da zamislite da u ovaj pokret za ponovno promišljanje, neko dođe i kaže, mi nismo navikli na to što kažeš? Da li se to tiče naše navike ili tog promišljanja, razmišljanja? Što više insistiram da sam objektivan, to sam manje objektivan. Potrebno mi je da mi Bog kaže, Daniele, još uvek ima mesta za tvoj rast. Mi moramo ponovo razmisliti o ovom procesu, moramo shvatiti da ovaj proces nije završen. Djela 15:28 – kada su se prvi apstoli sastali na saboru, uvideli su da ne mogu da reše problem glasanjem. Ne možete glasati po pitanju istine. Oni su diskutovali, debatovali, i na taj način došli su do zaključka. Kad sam vodio ovu debatu pre 3 sedmice, ljudi su rekli – sve dok je jedna osoba protiv, ne bi trebali da idemo napred sa ovim. To nije ono što su ljudi uradili u Djelima 15. Oni koji nisu bili zadovoljni odlukom, nisu išli okolo i bojkotovali sve, govoreći, hajde da napustimo crkvu, hajde da ne dajemo desetak...oni su bili dovoljno zreli da jednostavno kao zajednica ostanu zajedno. Mogu da živim sa tobom i ako se ne slažem sa tobom. Da bismo bili zajednica ne trebamo da se slažemo u svemu. Djela 15:28 – činilo se dobro nama. Prave monumentalnu odluku crkvu, i najbolji zaključak koji mogu dati – čini nam se da možemo ići u tom pravcu. I smatramo da se Sveti Duh slaže sa nama. Ne postoji apsolutni put. Ne možemo reći da je nešto ono što Bog apsolutno želi. Koristiti ovaj jezik, to je ono što Bog želi, postoje određeni pisci u adventizmu i kažu u kakvoj muzici Bog uživa...ako koristite apsolutni jezik terate sebe u ćošak. Jer svako ko se usprotivi nečem takvom to je kao da se suprotstavlja Bogu. Ako želite da budete spašeni, ne želite da idete protiv Boga. Možete da se ne slažete sa mnom a da i dalje imate dobru ocenu. Sin mi je rekao pre neki dan, da je dobio nazad rad od profesora, pisao je o Hjumu i pitanju čuda...Hjum je bio poznati filozof koji je smatrao da se čuda ne dešavaju. Liberalizam počinje sa Hjumom. On smatra je samo iskustvo koje je ponovljivo istinito. Tako da ako ne vidim vaskrsenje na groblju u Beogradu, to znači da se nije desilo u nedeljno jutro u Jerusalimu. Moj sin je kritikovao Hjuma u radu iz filozofske perspektive. Rad mu je vraćen, profesor je napisao, ne slažem se sa tvojim stavovima, ali je tvoj način argumentacije neverovatan. Dobio je 10+. Ako kažemo, ovo je način kako Bog to želi, onda svaka druga interpretacija ide protiv Boga, onda ko želi da ide protiv Boga? Ali ako kažemo da se za 10 godina nešto drugo može činiti dobro, crkva može da ide napred u svom tumačenju. Ono što je predivno u Djelima 15:28, je da su donošenjem odluke preuzeli odgovornost na sebe, ali su prepoznali da nisu aposolutni u svom razumenju. Shvatili su da stalno razmišljanje, razmatranje treba da bude prisutno. Priznali su da njihovo tumačenje nije savršeno. Postoji 7
jedna zdrava tenzija između toga da pokušavaju da daju svoj maksimum a to nije kao da je sve savršeno. Ako je ovo istinito, onda je to moguće samo zato što je Biblija živa. Postoji jedna stvar koju je potrebno prepoznati. Ono što Biblija opisuje je istinito ne samo zato što se to dogodilo, već zato što se to i događa. Govorićemo o tome da Biblija ima jako malo dokaznih tekstova. Nema mnogo konceptualnih istina. Biblija se uglavnom sastoji iz priča. Priča koje opisuju događaje. Ono što je važno u vezi ovih priča je da su one postale deo našeg života. To nije samo to da je Eva uzela zabranjeno voće, to je i naša priča. Svi smo uzeli zabranjeno voće. Svi smo prešli granice. Svi smo doneli odluke da učinimo određene stvari, da kada pogledamo nazad kažemo, pa o čemu sam ja razmišljao? Svi mi možemo sebe da pronađemo u tome da smo gledali na nešto što nam se činilo jako privlačnim, a nakon toga smo prepoznali da posledice takve odluke ostaju sa nama dugo vremena. To je istina za nas ne samo zato što se to dogodilo u određeno vreme, već zato što se to dešava ovde i sada u mom životu. Još jednom, kad je reč o dobu prosvetiteljstva, naše razumevanje toga šta je istinito, je jako čudno izobličeno. Uzmite Matej 8 – Isus u 5 glavi prvo priča o blaženstvima, govori da smo mi so, govori o Tori, da je Bog zainteresovan za naše zajedništvo, a ne za zakon, kaže da trebamo da ljubimo bližnje, trebamo se moliti, trebamo postiti, trebamo da skupljamo blago na zemlji, ne trebamo da se brinemo, ne trebamo da sudimo drugim ljudima... trebamo da tražimo, da kucamo, trebamo ući na uska vrata i trebamo roditi dobar rod. I ako mi sve to činimo, mi smo slični onome koji gradi kuću na steni. Zapazite u našoj pesmarici Na večitoj steni zidamo, ta pesma kaže da budući da verujemo, to verovanje znači da gradimo na steni...ne, Isus kaže ako činite ovo što sam vam rekao onda gradite na steni. Kako činite ono što Isus govori u svojoj besedi na gori? Da li to činite? Pogledajte sledeći događaj u Mateju...Matej 8. Guba. Gubavac dolazi Isusu i kaže, ako želiš, isceli me. A Isus kaže, šta? Da li je problem sa onim da li ja hoću? I onda pruža ruku i dodiruje nedodirljivog. Da li se ovo desilo nakon besede na gori? Ne. Ako čitate Jevanđelje po Luci, videćete da nije. Zašto ga je Matej stavio ovde? Jer on ima teološku svrhu. Kad čujete besedu na gori, ko bi vi trebali da budete, kako trebate da živite, kako se onda osećate? Kao jedan takav čovek, nečist. A Isus dolazi i dodiruje tebe i mene. I kaže, ja želim da ti budeš čist, da budeš nova osoba. To je istinito, ne samo zato što se to dogodilo, to se dogodilo, on je iscelio ovog gubavca, ali za Mateja je to ključno važno, da se to može desiti u vašem i mom iskustvu ponovo. Sama činjenica da se hronološki nije desilo tada, to nije bitno. Bitno je da se to desilo. Sećate li se čitanja psalma? Kada smo izašli iz Egipta, činilo nam se kao san...voda sa leve, desne strane, a mi smo prošli kroz suvu zemlju. Kada je taj psalam napisan? U vreme Davida, otprilike 1000- te godine pre Hrista. Izlazak je bio 1500 godina pre toga. Kako su ti psalmisti mogli reći, kada smo izašli iz Misira, videli smo vodu sa leve i desne strane, oni to nisu iskusili? Za njih je priča istinita jer im se dešava danas u njihovom životu. Za njih je ta priča njihova priča. Idite napred 1800 godina, idite u Severnu Ameriku na te plantaže, a tamo crnci pevaju, ja imam cipele, ti imaš cipele... a onda dolazi robovlasnik i tuče ih. Šta pevate? Pa nemaš cipele, nemaš ništa na nozi. Šta njega briga šta ovi pevaju dok rade na njegovom plantaži? Neka pevaju šta žele. Ne, on razume. Ako imaš cipele u umu, samo je pitanje vremena kada ćeš ih imati na nozi. Zašto? Jer dok pevaju tu pesmu, njihov život postaje deo te priče. „Let my people go“. Zašto oni pevaju? Zato što je to njihova priča. „Da si bio tamo kad je moj Spas bio razapet“, ne, ne, nisam ja bio tamo, ja nemam ništa sa tim. To su oni... Da si bio tamo kad je razapet moj Spas. Ponekad takve misli čine da zastanem, da zadrhtim. Zašto? Jer ponekad shvatim, da, ja sam bio tamo. Taj događaj je ustvari moja priča. Ja sam odgovoran za ono što se dogodilo na krstu. Ja imam svoj udeo u tome. Ta priča je živa u mom životu danas. To je naša priča. Ta priča u Bibliji pokazuje kako stoje naše stvari. A to znači da se Biblija tiče današnjice. Tako često čujemo da trebamo Bibliju učiniti relevantnom, a onda ispada da ona to nije. A ja je činim relevantnom. Ne, ona to jeste. Ono što ja trebam da uradim je da pokažem kako je relevantna. Kako ćete ljudima pokazati da je relevantna za njihov život? Kako to radite? Na taj način što ću pokazati da principi koji stoje iza primena su večni. Zato trebate znati nešto o istorijskoj pozadini, razliku između principa i primene, i onda te principe treba primeniti u svojoj situaciji. Šta znači? Treba da bude povezano sa onim šta je značilo. Ako «šta znači» nije povezano sa onim što je značilo, onda može sve i svašta da vam znači. I zato sa dobrim konkordansom možete sve da dokažete iz Biblije. Ali nam Biblija nije data u tu svrhu. Biblija nije priručnik koji nam pomaže da rešimo sve teške situacije u životu. Biblija nije Talmud gde su vam prikazane određene situacije, pa ako ti se desi to i to, to trebaš da rešiš na taj i taj način... Biblija je priča. Pre dve godine smo se vratili iz crkve, i dok smo ručali pitao sam sina, kako ti se svidelo u crkvi danas? Propoved je bila o tome da trebamo biti poslušni Bibliji. A on je rekao, tata, kaži mi kako ćeš biti poslušan literaturi? Pastor nije znao o čemu priča. Kao profesor ja nikad ne kritikujem propovednike, ali moj sin je tada bio u srednjoj školi, i on je na tom nivou shvatio da ni sam pastor nije shvatio o čemu govori. Kako možete biti poslušni poeziji? Zavisi i od toga šta je svrha Biblije? Da, sigurno trebamo biti poslušni Bibliji. Ali kada ljudi odu kući, niko nije otišao kući pametniji pitajući se a kako to da činimo? Trebate razumeti šta je to značilo. Pre nekoliko godina imali smo subotnoškolsku lekciju o toj tematici. U pouci je pisalo da neki vide tri osobe u Pesmi nad pesmama – devojku, pastira i cara. Neki ljudi vide samo dve osobe – devojku i cara. 8
I onda su na pouci rekli, mi znamo da ne mogu biti tri osobe u knjizi, jer je mladoženja simbol Hrista, pa ako imate tri osobe on ne može biti simbol Hrista. Ko odlučuje imate li dve ili tri osobe u poeziji? Čitajte poeziju i vidite sami za sebe. Ako tamo vidite tri osobe, nemojte reći, on nije ovde, jer se to ne uklapa u moju mentalnu sliku. Ko donosi odluku šta da vidimo u njoj? Autor. To je deo problema sa kojim se suočavamo. U egzegezi je namera autora najvažnija. Šta je ono što je autor hteo da kaže? Evo problema...ako odete na beogradski univerzitet da studirate književnost, naučiće vas da je značenje u umu čitaoca. Zašto da se u Srbiji bavimo Šekspirom? Jer on znači nešto ljudima danas. U čemu se krije značenje Šekspira? U umu čitaoca. U postmodernom društvu imate različite čitaoce, i različita značenja. Da li su spisi Mojsija, Danila važne? Ne pitam da li su zanimljive, već da li su važne? Da li su značajni za danas? Jesu. Zašto? Zato što su to nadahnute reči Boga. Da li verujete u to? Ako odete na svetske fakultete i učite teologiju, te knjige će biti tretirane kao svedoci o određenom istorijskom periodu, ali ih stavljaju u istu kategoriju sa drugim književnim izvorima tog vremena. Zbog čega su danas značajni biblijski spisi? Značenje ne može biti u umu čitaoca. Značenje je u umu autora. Kada sam bio u Rusiji držao sam evangelizaciju, i čitao sam tekst o ratu na nebu, Mihajlo se sa anđelima borio protiv aždaje. Jedna osoba je podigla ruku i pitala, da li ovaj tekst govori o Gorbačovu? Zvezda je pala sa neba, i ime zvezde je Pelen. Znate li kako se kaže pelin na češkom jeziku? Černobil. O čemu govori Biblija? O Černobilskoj katastrofi. Nema teorije! Ono što znači treba da bude povezano sa onim što je značilo. Da bismo razumeli šta je bilo u umu autora, mora se pitati šta je značilo za njih. Ako se to pitate, takođe postavljate pitanje – šta kaže? Ovo je pitanje prevoda. I onda postavljate pitanje – šta je značilo, to je pitanje egzegeze. Ko govori? Jeste li primetili kada citiramo knjigu o Jovu, u 90% slučajeva citiramo Jovove prijatelje. Kad smo imali pouku o Jovu, zamislite da je zlatan stih bio ono što je duh kazao jednom od Jovovih prijatelja. Video sam duh te noći i taj duh mi je kazao... Ko ovde govori? Kome? Biblijska teologija se bavi pitanjem zašto on govori ono što govori. Biblijska teologija ide iza teksta. Postavlja pitanje, šta je autor verovao, kakav je bio svet verovanja autora, kakav je bio njegov način razmišljanja. Da vas pitam... da li apostol Pavle istinski misli da žene ne trebaju da imaju službe u crkvi? Kada u Galatima 3:28 kaže da nema tu Jevrejina ni Grka, mi muškog ni ženskog...da li to ima na umu? Ako dozvoljava u I Kor 11 da žene mogu da prorokuju u crkvi, da li je to zaista verovao, ili zbog kulture daje ovu primenu i kaže, to treba primeniti na ovaj način, na ovom mestu? Kada imamo taj tekst u I Timotiju sa kakvom crkvom imamo posla? nikad nisam u toj diskusiji u vezi službe žena čuo takvo pitanje – o kakvoj crkvi se ovde radi? Zbog biblijske teologije Pepeljuge. Ljudi ne razmišljaju uopšte tako. Šta je zdrava crkva a šta bolesna crkva u Novom zavetu? Šta su novozavetni autori verovali da je zdrava crkva? Ako imate zdravu crkvu to je bio model kako da vodite taj posao, ali ako imate bolesnu crkvu, onda joj prepisujete recept, lek kako bi se oporavila. Problem je ako uzmemo taj lek za bolesnu crkvu, i damo ga nekoj drugoj, zdravoj crkvi u 21. veku. Crkva može da umre od pogrešnog leka. Kada govori o čoveku sa jednom ženom, to je čovek posvećen odnosima. Nema to veze sa tim da li je to muško ili žensko. U Efescima nam je prikazana slika zdrave crkve. To je primer zdrave crkve. Ali ako čitate I Timotijevu, videćete da Pavle kaže Timotiju, ja sam te ostavio tamo da izlečiš bolesnu crkvu. Bez da ljudi zadovolje te i te kriterijume, ne mogu biti učitelji. Šta je on verovao? Drugim rečima, zato što je Biblija živa, to dodiruje ono što mi možemo da iskusimo danas. Ali da bismo to razumeli moramo razumeti odakle ona dolazi. Ne može uzeti izjavu iz jednog pisma, poslanice upućene jednoj osobi u određenoj istorijskoj situaciji i staviti je u drugi kontekst, drugu situaciju, bez da se prvo razume koji je bio kontekst tamo. Drugim rečima, izjave Biblije nisu izolovane prirode. Biblija nije kuvar, ili uputstvo za upotrebu. To je nešto sa čim se borite. Čitate uputstvo za upotrebu samo kad nešto pođe naopako. Tek ako ne instalirate dobro video, onda uzimate uputstvo. Ali mi imamo Bibliju koja nam je potrebna svakog dana, jer je potrebno da se borimo sa njom. Da li je potrebno da uradim ovo ili ono? Ne znam, nekad mi se čini jedno nekad drugo ispravno. Borimo se sa tim, možda i sumnjamo, da li Bog zaista želi da to učinim. Bio sam ubeđen da sam to trebao da uradim a sada stvari vidim drugačije. Genije hrišćanstva je: nije važno šta se desilo juče, nije važno gde si danas, već gde ćeš biti sutra. Da li si voljan da naučiš lekciju iz onoga što se juče desilo? Ako da, to je najbolja stvar. Nije važno šta se dešavalo juče, Bog je spreman sve da oprosti. Ali da li hoću da se pomerim sa mesta? Jedini način da učite je da se borite. Jovan 15:15 – ne zovem vas više slugama, jer sluge kažu, da gospodine, radiću kako kažeš. Na vašu zapovest. Ja vas zovem prijateljima, jer želim da razumete. Nema drugog načina da razumete ako ne postavljate pitanja. Da imate veliku veru trebate da postavljate pitanja – šta je autor hteo da kaže, šta je to značilo za prvobitne slušaoce? Kakav misaoni svet je on imao? U čemu se razlikuje ono što je rekao autor Knjige propovednika od onoga što je rekao Mojsije? Ako je to to značilo tada, šta to znači za mene danas? Stvarni ljudi u stvarno vreme na stvarnim mestima, i Gospod nas susreće tamo gde jesmo. On govori jezikom koji razumemo. I zato ulazi u zavet. To je legalni dokumenat. Ne da Bog ne može da laže, već koristi jezik tog vremena jer želi da komunicira i kaže «uzmi ovo za ozbiljno. Ja uzimam ovo za ozbiljno». On je taj koji je na neki način obeležio svojim potpisom taj zavet. Zašto? Jer želi da vidi tebe kako ozbiljno uzimaš zavet. 9
Jezekilj 40: Devet glava opisuju hram koji nikad nije sagrađen. Da li je Bog znao da neće nikad biti sagrađen? Naravno da je znao. Ali je želeo da im kaže – zamislite, ako mi budete verni, to će se dogoditi, ja sam sve smislio. Na kraju jevanđelja po Marku, iskušenje Isusa Hrista je predstavljeno tim redom kao ceremonija krunisanja u rimskom društvu – upravo njegovi čitaoci koji su bili upoznati sa tom ceremonijom, oni su to videli, i mogli su da kažu, aha, pravi Cezar nije taj koji sedi u Rimu, već je Isus pravi Cezar. Kad Jovan piše Maloj Aziji...oni su imali 3 boga: Dionisija, pretvarao je vodu u vino, Asklepije – bog doktora, i Demetra – bog hleba. Koja su prva tri čuda u jevanđelju po Jovanu? U drugoj glavi, Isus pretvara vodu u vino, bolji je od Dionisija, glava 4, čini isceljenje na distanci od 25 km. Glava 6 – hrani mnoštvo od 15000 ljudi, a Isus uzima 5 hlebova i svakoga hrani. Prva tri čuda pokazuju da je Isus veći od 3 najveća boga Male Azije. Isus je bolji. On govori tim ljudima u toj kulturi, u tom vremenu. A onda opet neko kaže «Ali trebamo da uzmemo Bibliju doslovno»...a profesor Turner kaže, «Da, a Biblija kaže da će se dece spasiti rađanjem dece». Znači ako si neudata bez dece, ili si udata a nemaš decu, šta je onda sa spasenjem? Vidite li zašto je to rečeno? Pavle je pisao Timotiju, a Timotije je u Efesu. A tamo je zastupljen kult boginje Artemide. Možda je na ćošku. Ljudi veruju da Artemida sa rađanjem dece spasava žene. Svaka druga ili treća žena je umirala pri porođaju u to vreme. A Pavle kaže, ne, nije Artemida ta koja spasava, već je to Bog. Glava 1 u Otkrivenju – videćete da ima veze sa Domicijanom. On je bio Cezar u Rimu. Domicijanove igre su počinjale tako što bi se obratio liderima 7 provincija, onda su imali hor od 24 starešine, onda su pevali hvalospev Cezaru, i kad je to završeno, onda počinje trka sa kočijama. A Jovan u Otkrivenju vidi Isusa Hrista koji je živ, koji je istiniti Gospodar nad gospodarima, car nad carevima... on šalje poruku u 7 crkava. Zatim imate nebeski hor koji peva hvalospev Bogu i jagnjetu. U 6 glavi počinje konjska trka. Kada su oni to čitali u tom vremenu, videli su poruku za njih. Biblijski autori su komunicirali tako da ljudi mogu da ih razumeju. Šta je naš cilj ovde? Ne da se vratimo tamo gde su stvari bile. Sve do 1964. godine adventizam je odlično funkcionisao. Jer su ljudi sve do tad govorili, kao što je Noje propovedao 120 godina pre potopa...samo budimo istrajni i doći će kraj. Ali je 1964. nastupila kriza u adventizmu. Koliko dugo možeš da vičeš „vuk, vuk, vuk dolazi“, i još uvek da vas shvate ozbiljno? Godine 1966. Robert Pirs je izabran za presednika GK. Vraća se iz Indije u Ameriku nakon 23. godine i otkriva da je Amerika koju je napustio potpuno drugačija od Amerike 1964. Odlučio je da stavi agendu po strani, i da se mole, jer im je trebalo probuđenje i reformacija. Odbacio je liberalizam jer on praktično smatra da je to problem. I smatra da će time sve rešiti. Onda dolaze Stendiš braća, Kolin i Rasel, i oni kažu, ključni problem je što smo 1956. započeli diskusiju o doktrini. Moramo da se vratimo u vreme pre 1956. Robert Viland i Short dolaze i kažu da trebamo da se vratimo u 1888. Svako ima neko svoje rešenje. Trebate da se vratite negde u neko vreme u prošlosti da biste rešili problem. Ako čitate Bibliju – da vam kažem, počinje u vrtu a završava se u gradu. Zašto? Jer ne možete da se vratite. Ne možete ići nazad. Rešenje nikad nije ići nazad, već ići napred. Da, biti veran Bibliji, verovati ono što govori, ali postaviti pitanje, šta ona znači za danas? Za mene? Ako želimo da se vratimo i da verujemo kao pioniri, mi znamo koje će biti posledice...istorijske protestantske crkve su taj put prešle pre nas. Neko kaže, trebamo verovati samo kao što je Luter verovao, ili samo kao što je Kalvin verovao. Rezultat toga su prazne crkve i puni grobovi. Ako se pitamo za značenje danas, onda postoji budućnost za adventizam. Šta znači u 2007. godini čitati Bibliju? Šta znači Danilo 8:14 u 2007. godini? Ako kažemo da nismo navikli na takvo čitanje, da li je to iskreno čitanje? To je ono što nam Bog kao društvu govori danas. Najbolji dani adventizma su ispred nas, jer se to tiče toga kako čitamo Bibliju, kako je tumačimo. Budući da Bog govori jezik koji ljudi razumeju, pošto se spušta na nivo kulture čoveka, postoji nada za nas. Bog radi sa stvarnim ljudima, u realnom mestu, u realnom vremenu. Ne postoji nebeski jezik koji govori o nebeskim stvarima. Ako Bog želi da dopre do naše realnosti, on uvek dolazi u određeno vreme, u određenoj kulturi. Ali, postoji nešto natprirodno u tom otkrivenju. Ova tenzija je večno značenje i partikularni uslovi koji se tiču određene kulture i vremena, stvaraju ovu tenziju u Bibliji. Ignoriše jedno, uništiće ga. Vi se odnosite prema Bibliji kao prema večnoj aplikaciji. Ignoriši kulturu koja je na neki način ograničena, i na taj način ćeš Bibliju svesti na listu stvari koje ćeš nastojati slepo da slediš. Klasičan primer toga je zajednica Amiša. Ako bi želeo da budeš veran Bogu, trebaš da živiš kao što su tvoji preci živeli u 16. veku u Švajcarskoj. Sve što je moderno je loše, ne koriste automobile, kompjutere...jer ako želite da se promenite, to je opasno. Može se izgubiti suština. I jezik koji se koristi je jezik 16. veka, ne možete napisati nijednu novu propoved, jer je to donošenje nečeg novog. Samo ponovite ono što su vaši očevi radili. I na taj način naglašavate večnu relevantnost toga. To je ustvari rezultat toga da ste prenaglasili relevantnost Biblije za sva vremena. Sa druge strane ako prenagalasite činjenicu da vas kultrua stavlja u određene uslove, slobodni ste da sve menjate. Jer sve je kulturološki određeno. Ako Biblija govori o pranju nogu, kazaćete, umesto toga, to se može zameniti rukovanjem. Kada Biblija govori o vinu i hlebu, vi to možete zameniti koka kolom i keksom. Kada Biblija govori o suboti, vi ćete to zameniti sa nekim sastankom bilo kada u sedmici. Biblija 10
govori o Bogu kao Ocu punom ljubavi, a mislite, možete se moliti nebeskoj majci. Bilo šta, jer u takvom razmišljanju sve je ograničeno kulturom. Pitanje je koliko kontinuiteta postoji sa ortodoksnim hrišćanstvom? Postavlja se pitanje kako održavati ovu tenziju? Da, Biblija je večno relevantna ali je kulturološki uslovljena. Martin Luter je to tako lepo rekao, „hrišćanin je kao pijani seljak koji usmerava magarca.“ Znamo da će pasti, samo ne znamo da li će pasti na desnu ili levu stranu. Jedna od najgorih stvari koje je greh učinio nama je da mi ne možemo da održimo balans. Ljudi vide Bibliju kao večno relevantnu bez kulturoloških ograničenja, ili idu u drugu krajnost, misleći da je sve određeno kulturom. Dela apostolska Koja je svrha knjige Djela apostolska? Najteže pitanje između adventista i pentakostalaca je rešenje ovog pitanja. Kakva je bila Lukina namera kada je pisao ovu knjigu? Da li je opisnog karaktera, ili želi nešto da nam nametne? Da li Luka samo opisuje ono što se zbilo ili govori šta bi trebalo da bude? Harizmate kažu da kad je reč o Delima, ako je neko tada verovao, znak je bio govorenje jezicima. I zato, ako ne govoriš jezicima, znači da još nisi primio Svetog Duha. I ako neko može da govori i engleskim, i ruskim...to nije relevantno. Ne radi se o tome. Jer si radio na tome, naučio si to. To je zanimljiv pristup, jer ako radite na vašoj propovedi, znači da to nije od Svetog Duha. Ispada da je od Svetog Duha samo nešto na čemu niste radili. Jedan pastor je imao takvo razmišljanje – da treba da da mesta Svetom Duhu, pa je spremao samo pola propovedi, a Sveti Duh je trebao da je završi. Jedna devojčica ga je pitala – kako da ja znam koji je deo vaš, a koji je Svetog Duha? I kaže, ja uvek više volim taj vaš deo, nego deo Svetog Duha. Martin Luter kaže da mi iz iskustva možemo da naučimo da Bog više voli da koristi punu glavu, nego praznu. Šta je svrha ove knjige? Ja bih predložio na osnovu prvih 8 stihova da on opisuje kako se crkva razvila iz Jerusalima prema Judeji, u Samariju, do kraja sveta. Knjiga Djela apostolska nije poenta, to nije svrha. Čak i harizmatici još uvek kad trebaju da naprave neki izbor neće to uraditi tako što će iz šešira izvlačiti imena, iako je bilo ljudi u crkvenoj istoriji da je to način da se to načini izbor, to čitamo u Djelima 1. To možda ne bi trebalo da se zove Djela apostola, nego greške apostola. Jer prva greška koju prave je da kažu da im treba cifra, treba im broj, jer ne mogu da obave posao. Zato biraju dvanaest apostola i više ih nećete sresti u ovoj knjizi. Ne čujemo kako ih je Bog pojedinačno upotrebljavao. Videćete da je Bog imao na umu ljude koje je sam izabrao. U devetoj glavi vidite još jednog koga nisu oni, nego Bog izabrao. Drugim rečima ako je Bog na pravom mestu sa pravim ljudima, to nas uči da je Bog na delu 2007. godine u Beogradu sa vama. Šta je poenta? Da li je poenta da budemo kao Djela apostolska, ili je cilj - hajde da vidimo šta Bog želi da radimo danas sa našim talentima? Gde duva vetar duha danas? Šta je to što Bog blagosilja? Kada su ljudi dodirnuti? Kada su srca promenjena? A kada ljudi prihvataju Hrista i počinju da žive nov život? Vidite li razliku? Šta je poenta ove knjige? Odgovorite na ovo pitanje i odmah ću znati kakav pristup imate Bibliji. Reći ću vam da li ste adventisti ili harizmatici ili nešto drugo... Sam rast, razvoj crkve nije osnovna tema ove knjige. Ako jedan student napiše magistarski rad o razvoju jugoslovenske crkve u Engleskoj, očekivao bih više statističkih podataka, koliko je članova imala...ko su bili pastori, kakvi su bili programi. Ako pogledate ovu knjigu videćete da je tamo bilo 3000 ljudi, cifra je rasla, dosta verništva, jasno je da su u 4. glavi Petar i Jovan lideri, u 15. glavi je jasno da je Jakov taj koji vodi, ali nije jasno kada je došlo do promene, jer on je piše knjigu o razvoju crkve. Knjiga govori kako Bog radi u paganskom svetu. To onda znači da Bog nastoji da radi sa istim principima danas, a naš zadatak je da razumemo principe, zato trebamo da proučavamo Djela da bismo bolje savladali principe kako bismo pokušali da to primenimo. Kakvu vrstu crkve imamo? Jer drugačije treba voditi crkvu u Beogradu, a drugačije u nekom malom selu. Ako kažete da je to cilj ove knjige, onda imate jedan restauracioni um. Prvi pioniri su došli iz Hrišćanske veze, iz te crkve je došao Bejts i Džejms Vajt. Zašto je istorijski adventizam toliko privlačan adventistima? Kolin i Rasel su nedavno publikovali knjigu „50 godina otpada“. Zašto je to tako privlačno? Zato što je to taj um restauracije. Stalno težite da se vraćate na staro stanje. Siguran sam da je vest o opravdanju došla sa neba, ali da li to znači da ako je bio u pravu u vezi opravdanja verom trebam da verujem u sve što su Džons i Vagoner verovali? Ne, njihova teologija Svetog Duha je više ličila na harizmate. Džons je verovao da tuširanjem može da se izlije duh na vas. Da li je cilj da vidimo šta možemo crkve naučiti, šta Bog može da uradi kroz nas? Šta Bog danas radi u našem društvu? Kako ćete prepoznati ono što je Bog učinio, i kako ćete uraditi nešto što Bog želi da uradi kroz vas danas. Ako stalno samo ponavljate nešto što je već bilo, Bog ne može kroz vas nešto novo da uradi. Jednog dana Bog kaže da će sve novo uraditi, ali pre toga će Gospod makar neke nove stvari uraditi. Ako to ne prepoznate, onda on ne može ništa novo da uradi za vas. Zapazite kako je to bilo u ranoj crkvi. II Petr. 3:16 – Petar stavlja Pavla na isti nivo kao Stari zavet. Dakle Pavlovi spisi imaju isti autoritet kao Stari zavet. To je zanimljivo jer se tiče samog vremena života apostola Pavla. Razlika između smrti Petra i Pavla je dve godine. Još dok je Pavle bio živ njegovi spisi su bili isto tako autoritativni. Hoće da kaže da su Pavlovi spisi nadahnuti. Druga stvar – Pavlovi spisi sadrže određene stvari koje je teško razumeti. Ako je nešto nadahnuto, kako je to teško razumeti? Ja mislim da nešto što je nadahnuto svaka budala može da razume. O tome ne treba ni razmišljati. Ne, ovde kaže da postoje stvari koje je teško razumeti. I kaže da nestabilni ljudi izvrću to na svoju propast. Zamislite, to je bilo teško razumeti nekim 11
ljudima koji su bili prvobitni primaoci. Ako je to bilo teško za razumevanje njima, koliko je teško meni u drugoj kulturi, drugom jeziku, drugom kontekstu? Ako smo Amerikanci, napisaćemo knjigu „Biblija, laka i jednostavna za razumevanje“. Vi trebate da proučavate godinama da biste je razumeli. I posle 40 godina srešćete stvari koje ne razumete. Ja sam počeo da učim teologiju pre 29 godina. I još uvek ima stvari koje ne razumem. To ne znači da ništa ne razumemo, ali postoji proces. I taj proces podrazumeva određenu metodologiju. Ali čak i dobra metodologija ne znači da ćemo sve razumeti. Ako je Bog vodio ljude tamo i tada, voljan je da vodi i vas i mene, ovde danas. Ako verujete da Bog radi i danas, onda ste otvoreni da naučite šta to hoće On da nas nauči. Ako smo otvoreni, možemo nešto i da uradimo. Ako je naš pristup...aaaa..plašim se, samo da nešto pogrešno ne razumem, onda ne možete puno postići. Ako kažete, da, Bog je radio tada, želim da i danas radi... Da li su apostoli pravili određene greške? Da li mi pravimo greške? Da, ali to nije poenta. Poenta je u tome da je Bog nešto veliko tada učinio, i to će učiniti i danas. Sećate li se žene Samarjanke? Četiri muža, a već radi na petom slučaju. Isus joj otkriva, „Ja sam Mesija“, kao nikom drugom. Zato što prošlost nije odlučujući faktor za nju. Otvorenost. I bila je otvorena. Bila je otvorenija čak i od učenika. Mogao je da joj kaže stvari koje nije rekao učenicima. Zajednica koja je spremna da se bori sa tim nivoom nelagodnosti, je zajednica koja ide napred. Vernost Bogu ne znači, nemojmo ništa menjati. Šta znači biti veran Bogu? Da sve uradimo kao naši roditelji, ili kao što se radilo pre 25 godina? Ljudi dođu u crkvu i kažu, nije kao što je bilo pre 10 godina. Aliluja! Danas je svet drugačiji. Kada sam podučavao predmet na Newboldu, Podučavanje, podelili smo studente na različite tipove bogosluženja. Jedno od njih je bilo bogosluženje u Vestminsterskoj opatiji. I tamo dobijete program, a na njemu piše da se ova služba nije menjala od 1756. godine. Wau! To mi govori jedno...ili to nije bilo u skladu sa 1756. godinom ili to nije u skladu sa današnjim vremenom. Oni smatraju da vernost Bogu znači da se ništa ne menja. Izvinjavam se što koristim taj primer, ali kada adventistička crkva bude tako stara, sigurno će postojati crkve koje će sa ponosom pisati isto to. Ako čitam Bibliju na ispravan način, Luka 15 mi kaže da postoji radost na nebu kada se ljudi vraćaju Bogu. Jer su izgubljeni ljudi značajni Bogu. Bog ima jedno veliko oduševljenje, a to nije za klasičnu muziku, nije za određenu liturgiju, nego za izgubljene ljude. Da li izgubljeni ljudi mogu da pronađu Boga ovde, ako ne, koga briga kakva je liturgija. Neće nas ortodoksija spasiti. !Nećete verovati ali još uvek postoje ljudi koji veruju da će kad dođe do poslednjeg suda, postojati user name i password. User name - koji je dan svetkovanja. Password je odgovor na pitanje - šta se dešava sa dušom kada umre? Davanjem tačnog odgovora, rampa se podiže. Budući da smo deca prosvetiteljstva mi tako razmišljamo, ali to ne nalazimo u Bibliji. Rabini su imali blagoslov sa tekstovima koje nisu razumeli. «Hvala ti Bože što u jednom trenutku u budućnosti doći će svetlost na mene.» Jer najvažnija stvar nije da danas sve razumemo, već da hodamo u svetlu koje imamo. Avram nije zato bio otac svih vernih, već zato što je imao kapacitet da ide tim putem napred kada bi mu Bog nešto pokazao. I Moj 32 – Jakov se plaši susreta sa bratom. On deli svoju imovinu i jednostavno šalje poklone, deli porodicu, da ako jedan deo umre, drugi može da se spasi, a onda se i molio. Bog koji je bio njegov prijatelj, stavlja ruku na njegovo rame. A on misli da je to Isav i hoće da ga ubije. I onda počinje ta njegova muka. Posle borbe upali mu se lampica, da je hteo da me ubije, već je mogao to da uradi. Ako me nije ubio, znači da nije protiv mene. I kazao je da ne želi da ga pusti dok ga ne blagoslovi. I on kreće da ga blagosilja, ali od tog momenta pa nadalje od će hramati. Postoje neke ljudi koji nemaju limit kad čitaju Bibliju, jer nisu iskusili borbu u čitanju Biblije, ali ako ste se borili, mučili, onda ćete hramati. Juda 3 – agonizomai – da se borite za pravednu veru. Šta znači borite se? Agonija. Da li Gospod želi da to doživimo? Da li je to ispravno razumevanje stvari? Nadam se da ćemo u ova četiri dana otvoriti nove prozore za vas, videćete stvari koje do sad niste videli...sa druge strane, to će biti samo početak novog procesa, nešto što će biti dobro i lepo, a možda ćemo reći za neke stvari, tu trebam da budem pažljiviji. Ovo nije tako jasno kao što sam mislio. Možda trebam da imam više strpljenja sa ljudima kojima nisu sve stvari jasne. 13.02.2007. Postoje dva tipa pitanja: zatvorena i otvorena. Zatvorena su na koja odgovarate sa da i ne. Počećemo sa zatvorenim pitanjima. Da li ste nešto naučili juče? Da. Nastaviću sa otvorenim pitanjem. Šta ste naučili juče? Sistematska teologija se bavi primenom, šta to nama znači, a primena je stvar misiologije. Predstavimo to ovako: V Moj 29:29 – otkrivene stvari pripadaju nama i našoj deci, a neotkrivene stvari su Božje. Sve što radite zavisi od vašeg IQ i od novca koji imate. Ne želim da provociram, ali pitam koliko nobelovaca ima Srbija? Jednog. Da li je to zato što nema dovoljno pametnih ljudi u Srbiji? Ne, ali je problem da ako živite u Americi imate više novca i možete da uložite u otkrivanje novih stvari. U teologiji to ne važi. Mi bi voleli da 12
vidimo studente koji su pametni i naravno, ako studenti imaju više novca, mogu sebi više i da priušte. Naravno, ako imaš novca možeš da izabereš gde ćeš da se školuješ, možete više vremena da posvetite studiranju...ali u teologiji je važno da vaš uspeh ne zavisi od IQ. Ja sam predavač poslednjih 19 godina, i naučio sam da su ljudi koji su najbolji studenti retko i najbolji pastori. Zašto? Jer u Jovanu 7:17 Isus kaže, ako hoćeš da saznaš Božju volju, znaćete da li jeste ili nije. U teologiji je mnogo važnija tvoja spremnost da činiš ono što Bog želi od tebe. Ne želim da zađem u psihologiju, ali recimo to ovako, ne možete izbeći bol u ovom životu. Stvoreni smo za savršenu okolinu, međutim, ako živimo na ovom svetu, iskusićemo bol. Život je jedna vežba u tome kako da izbegavamo bol. Juče smo rekli da nam Biblija govori stvari koje ne želimo da čujemo i ne želimo da činimo. A pitanje je – šta raditi tada? Ako izbegavate da radite ono što trebate, kako biste izbegli bol, onda nećete uspeti da saznate Božju volju. To je kao igla u kompasu. Ako igla pokazuje pravac gde se nalazi sever, a ti kažeš, ne sviđa mi se i okreneš iglu na drugu stranu, saviješ je, iskriviš. Sledeći put će biti jako teško da tačno odrediš u kom pravcu igla pokazuje. U religiji zavisimo od Božjeg otkrivenja. Ono što je Bog otkrio možemo da znamo. Ne postoji ništa što možemo da otkrijemo u teologiji. Možete da nešto otkrijete u fizici, hemiji, medicini, ali u teologiji ne. Ako je nešto novo to jako retko istinito. A ako je nešto istinito, jako je retko novo. U hrišćanstvu sve zavisi od Božjeg otkrivenja. Theology – to je logična nauka o Bogu, prva stvar su biblijske studije, jer proučavate Božje otkrivenje. Tako da tu možete da idete ili u pravcu Starog ili Novog zaveta. Biblijske studije vas uče kako da radite egzegezu Biblije. Rekli smo da u egzegezi, egzageo, znači voditi napolje. U egzegezi se pitamo šta je autor hteo da kaže. To je razlika između ajzegeze, jer u njoj čitate U. Ja učitavam svoje ideje u Pavla. Šta je autor pokušao da kaže. Tu postoji biblijska teologija i to je pitanje koje sam postavio. Ali tu je i sistematska teologija. Generalno govoreći, sistematska teologija govori o tome kako su hrišćani u proteklih 2000 godina razumevali Bibliju. Ako je vaša specijalnost iz sistematske teologije, učićete o Avgustinu i Pelagiju, koje je bilo njihovo razumevanje ljudskih napora, učićete i o Martinu Luteru i njegovom opravdanju verom, razumećete zašto je Kalvin predstavio učenje o predestinaciji. Kako su hrišćani kroz istoriju razumevali Bibliju. Tu je i pastoralna teologija, tj. crkva i služba. Pitanje je kako primeniti teologiju u svakodnevnom životu. Kada pitam šta je biblijska teologija, a vi kažete, to je primena, to nije pravi odgovor. Gde je uloga istorijske teologije? Ona je podsekcija sistematske teologije. Biblija je otvorena knjiga koju treba tumačiti. Svako ko zna za Bibliju, na neki način je tumači. To je sada pitanje – kako znam da je način na koji je tumačim pravi način tumačenja? Jer ako je tumačim na pogrešan način, onda je to jako opasno. Opasno je za moj sadašnji život, može da bude opasno za moje večno spasenje, može da bude opasno i za moje bližnje. Ako neko nekoga ubije, i kaže sudiji, Bog mi je rekao da ubijem tu osobu, to ne dodiruje previše sudiju, i jednostavno ga pošalje u zatvor. Juče sam pokušavao da kažem da je Biblija otvorena knjiga, živa knjiga, i zato ima značenje za danas i svako je tumači. Način kako je ja tumačim zavisi od toga kakav pogled imam na Bibliju. Koja je najveća razlika između Kurana i Biblije? Kuran je bio diktiran, i zato ne može biti preveden. Mora se čitati na arapskom jeziku ako želite da je razumete. Ako se upustite u prevođenje Kurana to podrazumeva interpretaciju. Biblija je knjiga principa, a Kuran je knjiga primena. Kuran vam kaže da možete imati do četiri žene. Ako živite u Srbiji i imate dve žene, zatvoriće vas u zatvor. Kuran kaže da možete istući ženu ako je neposlušna. U civilizovanim zemljama idete u zatvor ako to uradite. Zašto? Zato što su se uslovi promenili. U Kuranu mogu postojati neke stvari ali su one dobre u 6. veku u arapskoj pustinji. Ali ako živite u 21. veku u Evropi, sama primena nije dovoljno dobra. Okolnosti su se promenile, ljudi takođe. Sa druge strane Biblija je knjiga principa. Žao mi je što to moram da kažem, ali mi to ne razumevamo, a to je suština. To je knjiga principa. I uvek treba postaviti pitanje šta stoji iza ovoga. Kad to otkrijemo pitamo se kako to primeniti danas? I zbog toga možemo reći da je to živa knjiga. Rekli smo da je Biblija otvorena knjiga a to znači da rešenje nije stavljeno u naše ruke unapred. Ne možemo ako imamo problem otvoriti 1123 stranu i naći rešenje. Ljudi pokušavaju da rade tako. Bože, koga da oženim? Neko to i radi...uzeću knjigu Osije, ili Marko 17. Da li da radim za IBM ili za Microsoft? Gde to piše u Bibliji? Kada sam bio mlad u crkvi sam uvek čuo poziv, mladi proučavajte Bibliju jer je u njoj odgovor na svako pitanje. Ne! Ne postoji odgovor na svako pitanje u Bibliji. Kad ne možeš da se konektuješ na internet sa laptopom, onda nećete u Jezekilji naći odgovor. Ako vaš televizor ne radi nemojte odgovor tražiti u knjizi Otkrivenje. U Bibliji nalazite odgovor na pitanja koja su autori postavljali. Ako postavite pitanje da li hrišćanin može da ide u bioskop, koji biblijski tekst ćete citirati? Psalam 1. Tužno je kako se taj tekst loše tumači... Biblija je otvorena knjiga, treba je tumačiti, svi je tumače, i Isus očekuje da je Njegovi učenici tumače. Želimo da istaknemo da je to nalog, mandat koji nam je Isus dao. Ako kažete, ja samo prihvatam ono kao što je zapisano, neću da razmišljam o tome...hoću da vam kažem da to zvuči pobožno, ali je to jako opasno, jer niste svesni jaza između vas i autora. A postoji jaz, vremenski jaz od 2000 godina, u jeziku, jer on je govorio grčki ili jevrejski, vi govorite srpski...u kulturi – II Moj 3:5 Bog kaže Mojsiju, izuj se, ovo je sveto mesto. Da li izuvate svoje cipele kad ulazite u crkvu? Da li to znači da ne verujete da je crkva sveto mesto? Verujemo, ali način na koji pokazujemo poštovanje u ovoj kulturi se razlikuje od načina poštovanja u istočnoj kulturi. Svi biblijski autori su jevrejski mislioci, vi i ja smo grčki mislioci, jer smo deo 13
bivšeg rimskog društva koje je bilo pod uticajem grčke filozofije. Jevrejsko razmišljanje postavlja pitanje „Zašto, koja je svrha?“ Grčko razmišljanje postavlja pitanje „kako“? Podučavam hristologiju na nivou magistrata, i ljudi me pitaju, šta se desilo sa Isusovim božanstvom kad je umro? Ako kažemo da je umro, da je božanstvo bilo mrtvo, trojstvo je ostalo sa dva člana. Ako kažemo da božanstvo nije umrlo, onda je pitanje da li je zaista bio mrtav? Šta je odgovor na to pitanje? Kad se osoba rodi prima 23 hromozoma od oca i isto toliko od majke. Isus se rodio od Marije. Ako je bio rođen od device, odakle je dobio drugih 23 hromozoma? Od Svetog Duha. Da li Sveti Duh ima 23 hromozoma? ☺ Ne možemo u Bibliji naći odgovor na svako pitanje, jer biblijski autori pitaju zašto, za koju svrhu. U Bibliji ćete naći - Matej 1:21 koja je svrha Isusovog rođenja – da bi izbavio ljude od greha. Biblija ne daje odgovor na vaše pitanje, jer vaše 調itanje nije pitanje biblijskog autora. Mi postavljamo različita pitanja, ne moraju biti sva loša, ali moramo znati da ne postoje biblijski odgovori na ta pitanja. Moj odgovor je isto tako dobar kao vaš, a vaš je isto tako glup kao moj. Zbog razlike u vremenu, kulturi, i načinu razmišljanja, postoji jaz između autora i vas. To je realnost, to nije problem. Ali ako niste toga svesni, onda je to problem. To uvek trebate imati na umu. Ako želite bolje da razumete Bibliju, trudite se da naučite biblijski jezik. I vi znate kako je poznavanje grčkog i jevrejskog korisno. Reći ću vam jednu tajnu. Najvažniji razlog zašto trebate da naučite biblijske jezike nije da naučite te jezike, svrha je da se ostavi utisak na vas u tome kako čitate sam tekst. Čitanje je dodeljivanje značenja rečima. Ako kažem „hund“- to ne znači ništa. Ako kažem „pas“, aha, to nešto znači. Neko vam je dok ste odrastali rekao da povežete zvuk pas sa životinjom koja ne mjauče kao mačka. Kad kažem „mund“ to vam ne znači ništa, jer niste navikli da povežete tu reč sa tom životinjom. Samo kad je naučite, povezujete asocijaciju. Čitanje je dodeljivanje značenja rečima. Kako ćete pripisati značenje? Tu je ključ. To radite asocijacijom. Kada čitate nešto, vi povezujete to sa nečim što vam je već poznato. Drugim rečima, vidite u tekstu ono što bi želeli da vidite, jer je to povezano sa nečim što znate. Ali kad uzmete grčki tekst, Jovan 1:1, šta vam to znači? Ništa. Ne razumete same reči. „Mlad čovek“ – ne znači vam ništa. Morate da učite da biste videli nove asocijacije. Ja. na primer, više ne čitam slovačku Bibliju jer sam je čitao otkad sam naučio da čitam. Treba mi 3, 4 minuta čitanja da shvatim da čitajući ne pridajem važnost onome što čitam, jer znam kako idu stihovi. Toliko puta sam ih čitao, da automatski vidim unapred šta će biti napisano. Onog trenutka kad uzmem drugi prevod, stvari počinju da se menjaju. Zato što pripisujete značenje na osnovu vaših asocijacija. Kad naučite biblijske jezike prisiljeni ste da pravite nove asocijacije. I odjednom vidite takva povezivanja koja ranije niste videli. Mnogo je veća verovatnoća da vidite te veze koje je autor video, od onih koje vi vidite. Svako tumači Bibliju, i Bog to očekuje od nas. Isus je dao zadatak učenicima da to rade, pošto hrišćanstvo nije statična religija. Jer uslovi menjaju slučaj. Trebate u novoj situaciji opet da interpretirate stvari. Protestantska reformacija je zasnovana na tome. Osnovni princip je da trebate da interpretirate Bibliju sa ciljem da vidite da li je vaša interpretacija ono što je autor imao umu ili ne mislite na prvobitnu nameru. Martin Luter nije verovao da Biblija postoji kao knjiga. On je čuo u crkvi izraz, čitanje iz Jevanđelja, čuo je izraz „čitanje iz poslanica“, ali tek kada je postao monah u manastiru je otkrio da postoji jedna velika knjiga koja je zavezana za zid lancem. Zašto je knjiga vezana za zid? Ko bi ukrao knjigu koju ionako niko ne može da razume? Napisana je na latinskom. Obični ljudi je nisu razumevali. Kad je Luter otkrio tu knjigu, otkrio je da se ono što vidi tamo razlikuje od onog što može da pročita. Zato je odlučio da je prevede na jezik koji ljudi mogu da razumeju. Najveći doprinos Martina Lutera je bilo učenje o sveštenstvu svih vernih. Jer čim je odlučio da da Bibliju ljudima, crkva je rekla, ‘ne, ti ne možeš dati Bibliju u ruke ljudima jer će oni zastraniti‘. A Luter je rekao, ‘ne, svako stoji pred Bogom na svoju odgovornost‘. Ja i Gospod. Ne moj otac, majka, ne moj sveštenik, to se tiče mene i mog Gospoda. Vaš pastor nije bliži Bogu nego što ste vi. Svako od nas ima poseban odnos sa Bogom. Zato nam je potrebna Biblija. Da možemo da vidimo kako se ono što piše odnosi na nas. Zato što je živa knjiga mora se tumačiti ponovo i ponovo. To je razlika između čitanja radi informacije. Kada čitate zbog toga, pitate se šta se dešavalo sa Avramom, šta se dešavalo sa Nikodimom? Koliko puta trebate da čitate da biste to razumeli? Jednom, neki ljudi možda i dva puta. Posle toga vi već znate. I mi ipak Bibliju čitamo ponovo i ponovo. Zato što je ne čitamo radi informacija, već radi komunikacije. U čemu je razlika? Čitate roman zbog informacija. Čim znate ko je ubica, gde je leš sakriven, nema poente da ponovo čitate, jer ste već upoznati sa informacijama. Ali Bibliju možete ponovo i ponovo čitati jer vam uvek govori nešto novo, jer je to živa reč Gospodnja. I slušate propoved i kažete, ‘kako to nisam ranije video‘. Nekad je to tako zato što niste ni pretpostavili da je to tako, pastor priča gluposti, on podučava alegoriju. Znate kada Solomun peva hvalospev o dve dojke, o čemu to govori? Zašto ne o Srbima i Hrvatima? Kako znate da se radi o Starom i Novom zavetu? Kažete, to je alegorija. Ako to znači, onda može da znači bilo šta. Može da se tiče Miloševića i Mladića. Bilo šta. Ono što znači mora da bude povezano sa onim što je značilo. Zasigurno je Solomun kad je pevao hvalospev o devojci mislio na Stari i Novi zavet ☺ Ako svako bude čitao i tumačio Bibliju, zar neće to dovesti do podele u crkvi? Hajde da se sa time suočimo. U slobodnom svemiru, ovo je stvarna mogućnost. Zato katolici kažu da je religijska sloboda put u 14
pakao. Jer svako ide u pakao na svoj način. A vama treba neko kao što je crkva da vam kaže šta trebate da verujete. I u poslednjim dvadesetim godinama katolici dopuštaju svojim vernicima da čitaju Bibliju. Kratak odgovor na to pitanje bi bilo, ako dišeš, postoji mogućnost da ubaciš virus u svoje telo. Neki od njih su smrtonosni i možeš umreti. To je mogućnost. Kakvo je rešenje za to? Da li je rešenje ne disati? Umrećemo za dva tri minuta. Hajde da dišemo i verujemo da će se naš imuni sistem izboriti. Kakvo je rešenje? Uzmi časove egzegeze, hermeneutike, i biblijske teologije, tako da znaš šta radiš. Jer kad znaš šta radiš, onda je mogućnost da napraviš neku glupost veoma niska. Naučio sam u službi da ljudi koji znaju najmanje imaju najveću sigurnost da su u pravu. Zato sam vam rekao juče, što sam stariji sve sam uvereniji – epistomologija je način. Samuele Bakijoki – prvi koji je studirao na papskom unvierzitetu u Rimu. Ako ste čitali njegovu knjigu «Od subote do nedelje», znate da je to odlična egzegeza istorijskog materijala. On je pokazao da nedelja nije otpočela sa apostolima u Jerusalimu, već je počela u Rimu progonstvom careva, za vreme antisemitskog razmišljanja. Hrišćani nisu hteli da se druže sa Jevrejima, pa je držanje nedelje bio način da se odvoje od njih. To je istraživanje na svetskom nivou. Kada se Bakijoki vratio u Ameriku ponudio je ovu disertaciju Review and Herald a oni su rekli da neće da je izdaju, jer nisu verovali da će uspeti da prodaju 5000 kopija ove knjige. Nisu verovali u to. Rekli su, ovo je takav akademski nivo, da ljudi to neće kupovati. Bakijoki je odlučio da je sam prodaje. Kada sam poslednji put proverio na naslovnoj stranici, pisalo je da je prodao 185 000 kopija. To vam govori kakva je to knjiga. A zatim je došao na ideju da izdaje knjigu svake godine. Ako vam tako dobro ide to je super. Ali kad piše knjigu o ženama, on ne govoiri kao egzegeta velikog glasa, piše kao Italijan, a to i ne zna. Ja sam ono što jesam. Ja sam Daniel Duda, i ja čitam Bibliju na način na koji ja čitam. Zato mi je potrebna zajednica da bi mi neko rekao, ‘Daniel, malo si pogrešio‘. Ali ako si na svetskom glasu onda je teško poslušati nekoga ko kaže da si malo pogrešio. A to se odnosi na svakoga od nas. U pravu ste, možemo zaista pogrešiti prilikom čitanja Biblije, ali jedino rešenje za to je znati da postoji ta mogućnost i trebamo postavljati pitanja. Da su samo pripadnici Dejvida Koreša postavljali pitanja, ‘kako to da ti možeš spavati sa mojom ženom a ja ne mogu‘, ‘otkud znaš da si baš ti Mesija‘, da su ljudi pitali Džima Džonsa ‘kako znaš da mi baš trebamo da idemo u Gajanu‘? Godine 1978. preko 900 ljudi je otišlo tamo, popili su otrov i umrli. Zašto? Zato što nisu postavljali pitanja. Sledili su autoritet. Znate šta iznenađuje? Kada čitam Bibliju, otkrio sam da Bog kaže, hajde da razmislim... Isus kaže, ja idem a niko od vas ne pita, kuda ideš, a ja sam tužan zbog toga. Ja bih želeo da mi postavite pitanje. Zamislite... U I Moj 18:19 Avram pita Boga zar neće sudija cele zemlje suditi pravo? Šta ako ima 50 pravednika? Bog kaže, ok, neću uništiti grad. A Avram kaže, a šta ako ih ima 45... neću ih ni onda uništiti, a Avram ide dalje, oprosti ako suviše pričam, ali šta ako ih bude 10? A Bog kaže, ‘ko si ti da tako pričaš sa mnom? ‘ Istina? Ne. Bog kaže, ‘Avrame načiniću te uzorom onoga što svaki vernik treba da bude‘ - jer Bog želi da postavljamo pitanja. I Carevima 13 - tu je priča na osnovu koje verovatno nikad niste čuli propoved. O starom proroku i mladom proroku. Mladi prorok ide kod cara i kaže, to što radiš care nije kako treba. Zamislite da u tom vremenu sluga dođe kod cara i kaže tako nešto. Car samo kaže, straža, uhvatite ga. A njegova ruka usahnula. I onda pošto se predomislio, kaže, ako se pomoliš, a moja ruka se vrati kako je bila, možda ću razmisliti. Prorok se pomoli, ruka se iscelila i car kaže, pa verovatno si u pravu. Ali ja ću ipak raditi ono što trebam da činim. Ali da pokaže poštovanje, car ga zove da jede. Razmislite o kulturi. Vi ne razumete šta znači u istočnjačkoj kulturi kada neko kaže „hajde da jedemo zajedno“. Zamislite šta je tada značilo kada car kaže „ja hoću da jedem sa tobom“. Zamislite koliko jaka ličnost on treba da bude kada kaže, ‘jedi ti svoju supu sam, i samo ti jedi svoju šniclu, ali ja neću da jedem sa tobom‘.‘Nemoj me pogrešno razumeti, nemam ništa protiv tebe, ali mi je Bog rekao da idem da kažem to caru, i da se vratim nazad. Nemoj da ideš nigde‘. Stari prorok je čuo za to. Došao je neki mladi prorok i rekao caru, ti ne radiš kako treba, car se obratio, i možda je stari prorok rekao, možda sam ja to trebao da uradim. Bog je to rekao drugom proroku jer ja nisam hteo da razgovaram sa njim. Uđe u sportski auto, dođe kod mladog pastora i hoće da razgovara sa njim. A mladić neće da razgovara. Jednog je obratio i neće da razgovara. Stari ga zove, hajde da jedemo, a mladić neće. Izašao sa fakulteta, mlad, ponosan, ne poštuje stare, nemojte me shvatiti pogrešno, ali je meni Bog rekao da ne teram ni sa kim da jedem. Na to stari prorok kaže, o dobro, i ja imam nekog keca u rukavu. Bog je meni rekao da trebaš da dođeš kod mene da jedeš, a mladi prorok kaže, -ima nalepnica na američkim autima - ‘ako je Bog kazao, ja to verujem i to je sve što je bitno‘. Bog ti je rekao da trebam da idem sa tobom, ok, idem. Znate kraj priče, izašao je na autoput, naišao je veliki kamion i udario ga. Ovo je tip priče - mama pita malog dečaka šta je bilo u dečjoj subotnoj školi, a dečak kaže da su čuli priču o Mojsiju. Kako je Božji narod izašao iz Misira, hteli su da ih ubiju, a onda je Mojsije uzeo rakete, tenkove, puške i rasturio ih. I mama ga gleda, i kaže, to ti je učitelj rekao? ‘Ne, ali ako ti kažem kako je ona meni to ispričala, ne bi mi verovala‘ ☺ Možda nije to bio kamion, ali mi ne biste verovali da sam vam ovo ispričao drugačije. Zašto bi Bog stavio to u Bibliju? Jer postoje tri reči u 18 stihu: i slagao je. Zašto je Bog stavio takvu priču u Bibliju? Jer ne želi da ti budeš lakoveran. Bog želi da budeš siguran da je ono u šta veruješ ono što On kaže. Postoje mnogi ljudi u ovom svetu, pastori, vođe, koji vam kažu, samo radite ono što ti ja kažem, 15
to je ono što Bog želi. A Bog ti kaže, nemoj da budeš lakoveran. Nemoj da veruješ svemu što ljudi kažu. Posebno kada to kažu u Božje ime, budite veoma pažljivi. Djela 11:17 Pavle propoveda nove stvari, daje novo tumačenje Biblije, znate šta ljudi rade? ‘Hajde da proverimo da li je apostol u pravu‘. A Pavle kaže, ‘kako se usuđujete? Vi mene proveravate? Ja sam apostol! ‘ Ne. On kaže, ovo su bili dobri vernici. Kad bismo imali takve ljude u svakoj crkvi. Svaki put kad ljudi nešto tvrde na osnovu funkcije, položaja, to je veoma sumnjivo. Isus to nije radio, ni učenici, a ni ti ni ja to ne trebamo da radimo. Da li ste videli budalu sa doktoratom? Da, ima ih. Jedini autoritet koji mi imamo je autoritet Istine. Gledate me ove sedmice i mislite o ocenama, ali ja nisam autoritet što se istine tiče. Moj jedini autoritet je istina. Uzmite ono što vam govorim i proverite. Istražite da li je to tako. Ako vam se čini da nisam u pravu, nije problem, neću se uvrediti. Zato sam se ustezao da kažem šta mislim o Bakijokiju. I ako mislite da je najveći teolog na ovom svetu to je ok. To je vaše mišljenje sa kojim se ne slažem. Ali mogu da vidim i velike stvari koje je učinio. I to cenim. Ali on ponekad stvarno govori kao starešina neke crkve koji ne zna mnogo o Bibliji. Možda nikad nismo propovedali o tom proroku, jer je malo surova sudbina tog proroka koji nije poslušao Boga.. Vreme, jezik, kultrura. Ono što se čini surovo nama u 2007. godini, ne mora biti tako surovo ljudima tog vremena, u drugoj kulturi. Moramo shvatiti kada je to napisano. Pre 3500 godina. Nemojmo očekivati da će takva priča pogoditi naš ukus. U zapadnom svetu ako mučite mačku, stave vas u zatvor. Ako bombardujete Beograd, to je u redu. Da, za moj ukus to izgleda okrutno, ali zašto? Zato što sam osetljiva osoba? Ne, nego zato što sam dete centralne Evrope u 21. veku. Ako imate teološki problem...ne bih rekao da ga je Bog ubio. U to vreme su lavovi šetali okolo. A kada lav sretne čoveka...da li ga je Bog ubio ili ga Bog samo nije štitio? ‘Bog ga je dao lavu‘. Kakve misli dolaze u vaš um? Da li se čitali u I Samuilovoj da je Bog ubio Saula jer od njega nije tražio savet? Da li to piše? Ako čitate I Sam. 28 videćete da je Saul otišao kod one žene da je pita za savet jer mu Bog ništa nije govorio. U 43 glavi čitate kako ja Saul umro – samoubistvo. Bacio se na mač. Kako Biblija govori da je Bog ubio Saula jer ga nije pitao za savet? Mi ovako razmišljamo jer imamo grčki način razmišljanja, pitamo „kako se to desilo“, a Jevreji pitaju „zašto“. Imate problem sa tim jer razmišljate na grčki način ali biblijski pisci nemaju problema sa tim. Ako ste pristalice Majkla Kluda, pastora koji veruje da Bog nikoga ne ubija, onda ste u problemu. Kako ćete objasniti potop, smrt asirskih vojnika? Onda je stvarno potrebna egzegeza. To je možda problem našem zapadnom ukusu da ga je Bog ubio, ali sam čuo propovedi gde su pastori govorili o potopu i nisu imali problem da kažu da je Bog ubio narod. Ali nisam čuo priču o ovom mladom proroku. Zašto? Zato što pastori ne propovedaju o tome „ vi ne verujete u to što kažem“. Imam dva dečaka, kada je Roman imao 4 godine, došao je plačući i rekao „tata, Marko je uzeo moje bojice“. A ja sam re調ao „dobro, idi i reci mu kako se osećaš po tom pitanju“: Otišao je u drugu sobu i rekao, «Marko, tata kaže da trebaš da mi vratiš moje bojice». A ja kažem, «Roman, da li sam to rekao?» Zašto je to rekao? Zato što je on smatrao da je mali dečak, a Marko je 2 godine stariji od njega, i može da mu radi šta hoće. Zato je uzeo mene kao potporu i kaže, tata je rekao. Ako se pastor oseća tako kao da smo svi mala deca, onda verovatno nećemo reći, ne govorim ja, nego Bog. Da li ste tako sigurni da to Bog kaže, ili samo pokušavate da pored sebe stavite Boga da bi vaša reč imala veći autoritet? Pomenuo sam Kuran, ako u civilizovanom svetu nekoga udarite, to nije prihvatljivo. Ne možeš to da radiš, jer imaš masnicu kojom ćeš pokazati da si iskusio bol. To nije prihvatljivo, ali ako kažete reči koje mogu drugoga povrediti, niko ništa ne čini po tom pitanju. Ne možeš pokazati masnicu na svojoj duši. Hajde da vam kažem nešto kao profesor psihologije. Postoje masnice na duši koje ostaju čitavog života. Postoje reči koje je neko rekao a mi ih pamtimo celog života. Postoje kasete koje se okreću u vašoj glavi celog života. Moć reči je neverovatna. Zato ne možete uzeti Boga kao neki autoritet i upotrebiti ga kao nekoga ko će uveriti nekog drugog. Ako hoćete da ljudi nešto urade, onda ih ubedite, nadahnite ih, ali nemojte ih udarati sa velikim rečima. Koliko puta kada sedim u crkvi, slušam propoved, i pričaju ‘ako ne idete od vrata do vrata, nemojte ni pomisliti da ćete biti spaseni‘. Dalje ruke od mog spasenja! Moje spasenje je stvar mog Boga i mene. Ako govorite sa ljudima koji ozbiljno govore o spasenju, onda će uraditi sve pod suncem jer svi žele da budu spaseni. Ako hoćete da rade sa knjigama uverite ih, motivišite ih, nemojte ih primoravati. U novozavetnoj eri svako je služio sa svojim duhovnim darovima. Postoje duhovni darovi prodavanja, ali ako je neko introvertan i nema taj dar možda može da posluša neku napaćenu dušu u crkvi. Nemojte ga terati da radi ono što mrzi. Džordž Najt priča priču o plemenu u Južnom Pacifiku i istraživač pita ove ljude kako ste došli ovde, odakle ste došli na ovaj svet? Oni odgovaraju, ‘naši preci su se spustili sa neba na užadima‘. Ništa ne pada sa neba, sve ima istoriju i pozadinu. Ako razumete istorijsku pozadinu, razumećete zašto su stvari takve kakve jesu. A to je istinito u svakom aspektu života. Tekst bez konteksta je skakaonica. Sa tog teksta onda možete da letite bilo gde. Ako hoćete da razumete ovaj predmet morate razumeti istoriju iza ovoga. Rekao sam da je ovo dosadan deo, ali je važan deo. Dosadno je jer se pitate zašto ovo moram znati, a interesantno je jer ako ovo znate, znate zašto smo postali ovo što jesmo. 16
Istorijska pozadina Evo priče. Ovo je istorija. Dok su apostoli živeli nije bilo problema. Oni su bili autoritativni tumači Isusovih reči i dela. Ako su imali problema sa razumevanjem onda su išli kod apostola a apostoli su bili u kontaktu sa Isusom. Pošto je poslednji apostol zatvorio oči, preminuo, nastao je veliki problem. Kako da ovu knjigu učinimo živom danas? Jer nema autoriteta koji će reći, ovako treba da izgleda. Postoji još jedan problem. Primećujemo da postoji problem između onoga što kaže Pavle i Jakov. Postoji razlika između Starog i Novog zaveta. Problem različitosti i jedinstva. Bilo je problema čak i kad su oni bili živi, ali su to rešavali. A kako ćemo to rešiti? Hajde da predložim da je to problem koji danas imamo i nije ga jednostavno rešiti. Prvi koji je pokušao da ga reši je Marcion. Izbacio je, isekao ono što mu se ne sviđa. I ljudi to i danas rade. Ako mi se u Bibliji nešto ne sviđa, to nije od Boga, to nije nadahnuto, i radim egzegezu da bismo umanjili značaj toga. Tu je i Origen. On je došao sa filozofskim rešenjem. Jer sada hrišćani treba da objasne svoje učenje Grcima koji su filozofi. A Origen kaže da svaka budala može da čita tekst i da ga razume. Ono što je stvarno duhovno je sakriveno ispod površine. Postoji duboko duhovno značenje ispod teksta. Može ga shvatiti samo duhovna osoba. Danas mnogo ljudi sledi Origena. On je započeo sa alegorijom. I tako se hrišćanstvo deli na dve važne škole – aleksandrijsku i antiohijsku. Pobedilo je alegorijsko tumačenje. I tako su se stvari odvijale do reformacije. Kada je Luter pročitao Bibliju, otkrio je da se činjenično stanje stvari razlikuje od onoga što piše u Bibliji. Zbog alegorije. Duboko značenje biblijskog teksta... aleksandrijska škola je zastupala alegorijsko tumačenje, a antiohijska doslovno. Odličje reformacije sola scripture – jer Pismo objašnjava samo sebe. Morate naći rešenje problema u Bibliji. Ali nije bilo razlike između onoga što Biblija uči i šta crkva uči. Dogmatska teologija je biblijska, a biblijska teologija je dogmatska. U vreme posle reformacije, biblijska teologija je počela da se koristi. To je bilo za vreme protestantske ortodoksije. U protestantskoj ortodoksiji imate izraz „dokazni tekst“. Biblijska teologija je korišćena za kolekciju tih dokaznih tekstova koji su pokazivali da je protestantsko učenje bolje od katoličkog. Znate da u katolicizmu nije samo Pismo autoritet, već i tradicija. Biblijska teologija se koristila da dokaže da je protestantska teologija bolja od katoličke. Drugi put kad je korišćen ovaj izraz – biblijska teologija – vreme pijetizma. Znate šta je proizvela ova ortodoksija? Da su ljudi bili osušeni doktrinama. Najvažnija stvar je bila verovati ispravnu doktrinu. I tako je Spener došao i rekao da je svrha Biblije da iskusite nešto u životu. Biblijska teologija je bila program koji se protivio protestantskoj. Biblijska teologija je sada značilo kako koristiti Bibliju da bi u vama stvorila lepo osećanje. Onda dolazi prosvetiteljstvo. Ono stavlja naglasak na ljudski razum. Kažu, crkva uči mnogim čudnim stvarima, neko može da prihvati samo one stvari koje su logične. Šta je to večnost? Koja istina može logički biti dokazana? I tako je biblijska teologija korišćena da dokaže doktrine koje su logične i večne. Devičansko rođenje – niko to još nije video, prosvetljeni razum to ne može da prihvati. Zlatno pravilo – ponašajte se kako drugi želite da se ponašaju prema vama, i tako se ovde biblijska teologija fokusira na ono što je logično. I onda odbacite bezgrešno rođenje ali zadržite učenje koje govori o ponašanju prema drugima. Zaharijus je napisao četiri toma knjiga o ovome 1771, išao je kroz Bibliju i pokušao je da pročisti stvari koje su logične. Biblijska teologija u to vreme jeste ono što može od strane svakoga da bude prihvaćeno jer se to obraća vašem razumu. Vidite li kako je ta životinja postala? Biblijska teologija je kažemo, stvar mlađa od 300 godina. Pre toga niko nije čuo za nju. Prvi put kada je ovaj termin korišćen je u okviru prostestanske ortodoksije. Biblijska teologija je kolekcija dokaza. Biblijska teologija je ono što greje vaše srce kako biste više voleli Isusa. To nije sholastičko učenje, to je iskustvo zajedništva sa Bogom. I treće, biblijska teologija je ono što svi mogu da prihvate. Kada skinete te ljušture i ostane srž, to je biblijska teologija. Sve bi ovo bilo srećno zaboravljeno 100 godina kasnije da nije bilo mladog čoveka Johanna Philipp Gablera. Bio je profesor na fakultetu u Aldrofu. Kao što je bilo normlano, kad postanete profesor, dajete uvodno predavanje. 30. marta 1787. godine imao je prvo predavanje na univerzitetu i kao što je bio običaj, to je uradio na latinskom. Govorio je o razlici između biblijske i dogmatske teologije i ispravnog ograničenja njenih granica. U suštini, Gabler je rekao da trebamo da napravimo razliku između čiste i istinske teologije. Čista biblijska teologija je biblijska teologija. Istinita je dogmatska teologija. Biblijska teologija je istorijska, i opisna. Ona opisuje ono u šta su biblijski autori verovali. Istinita teologija je dogmatska, i ona je bezvremenska, univerzalna, nije istorijska i ona je preskriptivna, određujuća. Ona definiše šta bi svako trebao da veruje. Postoje neke večne istine od Boga u koje bi svako trebao da veruje. Dogmatska teologija ima normativni aspekt. Drugim rečima, možete da razlikujete ono što je božansko od onog što lje ljudsko. I to je zadatak teologa. Razlikovati ljudske i božanske stvari u spisima svog vremena i one istine koje se odnose na sva vremena. Naravno, on je genije. Problem je što je dete svog vremena. On smatra da to tako možete da uradite. Ali kako? Jer je on kao dete prosvetiteljstva smatrao da svojim razumom možete prići Bibliji spolja i razdvojiti stvari koje su istorijske, kulturne, večne. Standard za razdvajanje istine je 17
osnovan na filozofiji. A filozofija nam kaže da su večne stvari realnije od onih zemaljskih, privremenih. Možete reći, koga briga za ovog tipa. Ali moramo shvatiti, njega zanima Biblija. Dogmatska teologija tlači crkve. A prosvetiteljstvo pomaže ljudima da spoznaju stvari koje ranije nisu znali. Stvari koje se suprote onome što crkva uči i kaže. I šta ćemo uraditi po tom pitanju? Da li ćemo to ignorisati? Kako da se pozabavimo tim problemom? To je problem koji se ne može lako rešiti. Hrišćanstvo kaže da je ovaj svet odvojen od Boga, iako ga je On stvorio, i proučavajući svet možemo saznati neke stvari o Bogu. I tako proučavamo stvari, rođena je nauka, imamo pristup, i šta vidimo? U proučavanju sveta umesto da se približimo Bogu to nas dovodi u konflikt sa crkvom. Pre Kalvina ako ste hteli da služite Bogu bili ste ili sveštenik ili monah. Ako ste bili žena, postajete ili medicinska sestra ili redovnica. I nemojte se iznenaditi jer je pre 50 godina u adventizmu bilo nešto slično, ako ste muškarac postajete pastor ili medicinski brat... a ako ste žena, učiteljica ili medicinska sestra. Ako je neko pre 50 godina rekao da hoće da bude biznismen, bio bi isključen. A u Rimljanima piše da postoji dar davanja. A sreo sam ljude koji su se molili, daj mi dar davanja. Postoje ljudi za koje Bog ne očekuje da otvore svoja usta, već svoje novčanike. Kalvin dolazi i kaže, «ne, ne», on će tom teologijom rada promeniti rad zauvek. On kaže da svako zvanje koje radiš sa osećanjem poziva je Božji poziv vama i on je svet. Vi služite Bogu ispunjavajući svoj poziv. Rezultat je da od toga vremena najbolje glave, umovi, nisu išli da studiraju teologiju. U teologiji nemamo najbolje studente. Jer ako ste zaista pametni idete da studirate druge stvari. Za neke ljude teologija je ono što studirate ako ne uspete da upišete ništa drugo. Ili ako ste novopečeni vernici. Ljudi koji su u crkvi oko 3 godine su najčešći studenti teologije. Bog je zaslužan za to, i kao rezultat njihove promene, oni su odlučili da posvete život Bogu. Problem je što u službi ti ljudi ne izdrže previše dugo. Znate zašto? Jer njihovi životi imaju velike preokrete. Išao sam ovamo, upoznao Isusa, i sada idem natrag. Imate polukružno okertanje. Dolazite u crkvu, propovedate, objašnjavate ljudima kakvi treba da budu, i šta je rezultat? Ništa. Ne čuju šta pričate. I vernici vas pitaju baš za ono o čemu ste pričali a pitate se zar me već niste čuli? Ti ljudi imaju problem da shvate da je crkva kao prekookeanski brod koji se ne može tako lako okrenuti, tim velikim brodovima treba 20 km da samo malo uspore a kamoli da se okrenu. Crkva je takva. Ne možete je odjednom okrenuti. Ljudi koji su novi u službi, to ne razumeju. Ako sam se ja tako brzo okrenuo, zašto oni ne mogu? Gableru je stalo do Biblije. Hteo je da ljudi razumeju Bibliju. Crkva ih je na neki način terala i oni su otkrivali nove stvari o Bogu, kad su otkrili nešto što nije u skladu sa crkvom, rekli bi, ne, mi podučavamo u Božje ime. I šta kažu naučnici? Ne, moji eksperimenti kažu, ne ja sam u pravu. Kako rešiti ovaj konflikt? Gabler daje rešenje, koje je idealno za to vreme. On uzima filozofske pretpostavke i kaže, sad imamo alat kako da se pozabavimo ovim. Da vidimo šta se dogodilo. Da li je to bilo ok ili nije. Prva stvar koja se desila nakon njega, kada su ljudi sa entuzijazmom počeli da proučavaju biblijsku teologiju, bilo je to da su otkrili videći različitost u biblijskim spisima da postoji razlika između Starog i Novog zaveta. Prva stvar koja se desila kao rezultet korišćenja ovog pristupa je da se biblijska teologija podelila na dve glavne discipline. G.A. Bauer – Stari zavet se veoma razlikuje od Novog zaveta. Rezultat toga je da se različitost sve više naglašava. Problem sa Gablerovim pristupom je da svoj razum stavljate iznad otkrivenja. A onda vidite razlike, i ako hoćete da budete pravedni prema razlici, onda Stari zavet proučavate zasebno od Novog zaveta. Postavlja se pitanje autorstva, dokaza... on je počeo tibigensku školu a oni su odvojili biblijsku teologiju Starog i Novog zaveta. I od tog vremena si specijalista ili za Stari ili za Novi zavet, ali ne za biblijsku teologiju. Dok su proučavali starozavetnu i novozavetnu teologiju otkrili su da zapravo religija Izraela nije drugačija od religije drugih okolnih naroda. I tako, Vilijam Wrede 1897. godine pokrenuo je pristup istoriji religije. Ako hoćeš da razumeš Stari Zavet moraš da studiraš i razumeš religije Bliskog Istoka. Što bolje to razumeš, bolje ćeš razumeti religiju Izraela. Jer je religija Izraela jedna od religija iz tog kulturnog doba. Wrede kaže, ako hoćeš da razumeš Novi zavet moraš razumeti grčku i rimsku kulturu. Biblijska teologija mora da se pozabavi dokumentima tog vremena. Da ih shvati objektivno. Šta posle teolozi rade sa tim, nije bitno... ono što radite u biblijskoj teologiji nezavisno je od onoga što se radi u sistematskoj teologiji. Ja sada proučavam palestinsku istoriju. I naravno zato što stavljamo razum iznad otkrivenja, krajnja posledica je da ne verujemo u značaj... kada sam rekao da je Otkrivenje nastalo za vreme Domicijana ...onda hoće da kažu to je način da kažu da nije Cezar taj koji je glavni već naš Bog. Zanimljivo je to otkriti, ali moja epistomologija što se tiče otkrivenja...Božje otkrivenje je uslovljeno vremenom i kulturom a ja se pitam kako da prenesem tu poruku u vremenu u kom živim, jer i dalje verujem da je to nadahnuta reč Božja. Profesor Galus mi je juče rekao da ovde na univerzitetu ne postoji odsek teologije. U Nemačkoj, na univerzitetima tog vremena, izbačen je odsek teologije a uveden je odsek religije. Ono što vi ovde radite je uporedna religija a ne teologija. Ovako je bilo do I Svetskog rata. Onda dolazi Karl Bart. Predavao je svojim seljanima u Švajcarskoj. Ljudi su se razočarali svetom jer su videli da razum ne može da reši probleme čovečanstva, da ih prosvetljeni um vodi do toga da ubiju nekoga. I živimo samo jednom, ako vas neko ubije kad ste mladi, niste mnogo iskusili. I onda se uplašite. Bart koji je bio produkt harburške škole video je da ovim pristupom nema šta da kaže. Kad pročitate njegovu knjigu, videćete da je u Rimljanima video nešto što 18
dotiče njegov život. I iznenađenje, ljudi su verovali. Došlo je do jačanja biblijske teologije. I tako dolaze na svet novi teolozi koji stavljau naglasak na biblijsku teologiju. Potraga za istorijskim Isusom. Koja je razlika između Hrista vere i Isusa iz istorije. Rezulat ovoga jeste da nemamo starozavetnu teologiju, ona se raspada u teologije. Imate teologiju jahvista, elohista, svešteničkih rukopisa, teologiju protoisaiju, teuteroisaije, teologiju šest proroka posle izgnanstva, kod Bultmana istoriju Jovana. A sasvim je drugačija teologija Luke, pa apostola Pavla, a postoji i rasprava o izvorima. Zašto? Zbog različitosti u idejama. I takve su stvari bile sve dok nisam počeo da studiram. 1978 velika imena su bila Bultman... Ali sada imamo 3 različita razvoja krajem 20 veka: 1. pristup biblijskoj literaturi (literalni) – razlog zašto je ovo došlo na svetlost dana je istorijsko kritička metoda rada. Gabler je verovao da ako imaš objektivan alat možeš doći do objektivnih rezultata. Ako koristiš naučni alat možeš doći do naučnog zaključka. I to je ostalo na pretpostavci da je sadašnjost ključ za stvari prošlosti. Ako hoćete da razumete nešto što se desilo nekada davno morate shvatiti stvari koje se danas dešavaju. Kada Novi zavet kaže da je Isus ustao, to ne znači da je grob prazan, jer ja još nisam video prazan grob. To je samo metafora da Bog sa vama želi da započne novi život. Sadašnjost je ključ za razumevanje prošlosti. Radi tog napretka nauke krajem 20. veka naučnici će vam reći da je ovaj metod filozofija. Bultmanov problem – pisci I veka su bili naivni. Nisu imali naučno razumevanje stvari. Znamo da je problem sa Bultmanom što nije dovoljno naučan, jer nauka onog vremena je drugačija od današnje. Danas će vam reći da je ovo u suštini filozofski pristup, i ne možete uzeti metod prosvetiteljstva i primeniti ga na literaturu pre 2000 godina. Tu počinje literalni pristup. Ako hoćeš da razumeš tu literaturu, priđi joj sa pretpostavkama koje je imao njen autor. Ako hoćete da imate pastore u crkvi koji će govoriti razumne stvari njima treba obrazovanje koje je na nivou tog vremena. Žao mi je što pokazujem neznanje, ne znam kako je delo nastalo u YU, ali kada je počinjalo u Čehoslovačkoj, 1901 pastori su imali kurs od 1 godine. Posle I ili II svetskog rata dobili su još jednu godinu obrazovanja, jer je većina ljudi imala osnovno obrazovanje. Onda dolaze 50-te, tad je obrazovanje već trajalo 3 godine, i sada u Bg studirate i 4 godine. Znate li da transevropska divizija ima pravilo – ako hoćete da budete pastor u transevropskoj diviziji trebate da budete magistar. Bićete pastori ljudima koji imaju fakultetsko obrazovanje. Naravno, to je pitanje novca i pristupa. Različite unije imaju različite probleme što se tiče magistarskih studija, ali će se to pre ili kasnije desiti. Svi pastori će imati 5 godina studiranja. Ako hoćete da imate petogodišnje studiranje koje će vam priznati vlada, morate imati profesore koje će prepoznati vlada. Kada imate kurseve od godinu, dve, svaki pastor može da vas poučava. Ako hoćete da imate školu koja je priznata od strane države, morate da imate profesore čije su diplome priznate. U adventizmu 20-tog veka, počeo je trend da neki profesori dobijaju obrazovanje van adventističkih fakulteta. 60-tih su počinjali prvi doktorati, u javnom govoru. Nisu išli i studirali o teologiji, imali ste doktorat iz retorike... sve više 60-70-tih profesori su dobijali druge diplome. Svaki profesor je poučavan po principima istorijske kritike. Godine 1964., došlo je do promene u adventizmu, jer smo imali 120 godina od razočarenja. Novi predsednik GK Pirson, kaže da je najveći problem crkve sekularizam. Postali smo slični svetu. A ko je kriv za to? Ljudi koji imaju obrazovanje. Jer su oni naučili da gledaju stvari sa druge strane. I tako je počeo lov na veštice u adventizmu. Svako ko je imao akademsku titulu bio je sumnjiv. Ja sam proveo 5 godina kod Luterana. Ne zato što sam ja tako izabrao, nisam želeo da idem tamo, mnogo sam se borio, jer sam mislio da tamo ne mogu ništa da naučim. Ni moja okolina mi nije mnogo pomogla, došla sam na propvednički sastanak, a oni su me pitali, da li oni razumeju subotu, brate? Ne. Zašto onda gubiš vreme? Ali su te naučili jevrejskom, grčkom, istoriji tumačenja Biblije, nije to tako loše. Postoje ljudi u crkvi koji kažu da je Isus vaskrsnuo u subotu. Kada kaže „prva subota“, prva od drugih subota – godine kada je Isus vaskrsnuo sedmična subota i ceremonijalna su došle dan za danom i Isus je ustao prve subote, sedmične subote. I kada svet kaže da držimo nedelju, oni nisu u pravu, jer je Isus vaskrsao u subotu. I ako propovedamo da je vaskrsnuo u subotu, nemamo šta da kažemo. Najveći njihov argument zašto svetkuju nedelju, mi smo im oduzeli. I sada ja kao pastor kažem mojim ljudima, to je interesantno. Drago mi je što znaš grčki, što si ga učio. ‘A ne, nisam‘.‘E pa ja jesam 5 godina. Da si imao samo 2 nedelje grčkog, video bi da ovo ne možeš tako da prevedeš‘. Ovde se radi o prvom danu nedelje. Dakle, moje studiranje grčkog je veoma korisno. Pričate sa Jehovnim svedocima i oni kažu da je reč bila bog. Neki tamo bog. Pa i sotona se naziva bog ovog sveta. Isus je isto tako bio neki bog. A ja kažem...pa ti znaš grčki dobro...a ne...e pa ja znam. Nema šanse da to tako prevedeš. Ako si imao više od 2 nedelje grčkog to bi znao. Bilo je teško dobiti ovu diplomu 60-tih godina... Kao što Pavle kaže ako budeš imao ženu,imaćeš problema – isto tako ako odete izvan adventističke škole, imaćeš problema. Adventizam i dalje raspravlja da li da koristimo istorijsko gramati調ki metod ili istorijsko biblijski metod. To je tehničko pitanje. A teologija se u međuvremenu promenila. Literalni pristup kaže to je narativ, i tako treba i da se posmatra. Naravno i to ima svoje probleme, kao ASD ne možete se složiti sa svime, ali je danas jednostavnije studirati. 2. kanonski pristup. Brevard kaže, nije me briga za ovo. Biblija nam je došla u kanonu. Hajde da uzmemo taj kanon i da proučimo ono što imamo. Briga me za istorijsku pozadinu. 3. Treći pristup je artikularni, posebni pristup. Da li ljudi u Africi drugačije čitaju Bibliju od ljudi u Nemačkoj? Setite se robova na plantažama. Koja priča u Bibliji najglasnije priča o ovim robovima? Izlazak iz Egipta. Prorok Amos kaže ako zloupotrebljavate moju decu nemojte reći da ste moj narod. To je 19
teologija oslobođenja. Kako čitate Bibliju kao crnac? A kako kao Latinoamerikanac? Kao stanovnik trećeg sveta? Feminističko čitanje? Bio sam na sastanku profesora, koji se održava jednom godišnje, većina teologa se sastane na Američkoj akademiji religije. 11000 teologa. Četiri dana čitaju radove, raspravljaju. Kada sam bio tamo, dobijete knjigu sa naslovima radovima koji će se čitati, i trebate da izaberete čemu ćete prisustvovati. Jedan naslov me je pogodio. ‘Čitanje Danilove knjige kroz oči Wini Pua‘. Kada sam poslednji put ovo predavao na Newboldu, kopirao sam 5 različitih članaka. Kroz njih su čitali Bibliju kao crnci, kao feministi, kao stanovnici trećeg sveta... Pročitajte ih sve, rekao sam i onda izaberite dva i kritikujte ih iz svoje perspektive. Mislim da je to bila zanimljiva vežba. Odjednom su se ljudi pitali, kako baš ta osoba vidi to u Bibliji? Mislite li da vidite pogled na Bibliju koji je partikularan? Da ste rođeni 20 godina ranije ili kasnije da li biste je čitali drugačije? Da ste rođeni u Gvatemali kao žena, da li biste je čitali kao muškarac rođen u Srbiji? Na Newboldu ima oko 50-60 nacionalnosti. Vrlo jednostavna vežba. Rekao sam im – «priča o Josifu». Šta vam prvo padne na pamet kada ovo kažem? Ako pitam belca iz Evrope, on kaže – Potifarova žena. Zamislite. Ona mu kaže, ne brini ništa, niko nikad neće saznati. A on ima petlju da kaže, nema šanse. Afrikanac kaže, dobio je poziciju u vladi, i onda je doveo celu porodicu. Pobrinuo se za sve njih. Verujem da je biblijska teologija otvoren put. Pomaže mi da vidim zašto razumevam Bibliju kako je razumevam, da vidim stvari koje trebam da vidim. I od sada pa nadalje želim da vam ubedim da je to pravi način. Koja je razlika između dobre biblijske teologije i hermeneutike? To su dve različite stvari. Hermeneutika je nauka o tumačenju biblije. Egzegeza je drugačija od hermeneutike. Hermeneutika objašnjava korake kojima dolazimo od teksta do nas. To je nauka o tumačenju Biblije. Svo tumačenje Biblije je hermeneutika. Ako uzmete uži pristup, postoje tri osnovna pitanja koja treba da postavite svakom tekstu : šta kaže taj tekst, to je egzegeza, drugo je šta je taj tekst značio nekada, to je biblijska teologija, treće pitanje je šta znači danas – to je hermeneutika. Postoji li mogućnost da se bez predispozicija čita Biblija? Misliš li da postoji neko bez pretpostavki? Svi imamo neke pretpostavke. Nije problem u tome da li ih imamo, svi ih imaju. To je kao kad mladi pitaju kako da znam Božju volju, a pastor kaže, moraš da ugasiš svoju volju. To je besmislica, jer svi imamo želje, svi znamo šta želimo da uradimo. Tako je i sa pretpostavkama. Bilo bi lepo čitati bez njih, ali ih imamo. Ako mislite da ih nemate, daću vam tekst koji će vam pokazati da ih imate. Problem nisu pretpostavke, već ako nisi svestan toga da ih imaš. Ako ih nisi svestan, one će ipak obojiti rezultat do kojeg ćeš doći a to nećeš znati. Shvatajući pretpostavke autora – aha, mogu bolje da razumem kako u mom vremenu sa mojim pretpostavkama taj princip može u mom životu da bude primenjen. Jevanđelje po Mateju – Prvih 17 stihova, genealogija. Prva stvar kad dođem u Bg, traže mi pasoš. Isto je u judejskom svetu. Ako nemaš genealogiju, ne postojiš. Matej hoće da kaže da je Isus Davidov sin i može da bude car. A onda počinje priča o Josifu. Postojao je čovek. Imao je san. San je došao od Boga. Zamislite da ste Jevrejin, i neko vam kaže, hajde da vam ispirčam priču. Bio je čovek, zvao se Josif... i Bog mu je rekao ovo... da li ste čuli za to ime? Da. Jeste li čuli priču o Josifu? Ok, u I Mojsijevoj. A kakva je bila priča o njemu? Imao je san, sanjao je. Kakav je bio san? Bio je smešan san. Ali niko nije verovao da će se tako desiti, ali se desilo. I ovaj Josif je takođe sanjao. I Marija ga sreće i kaže, imam da ti kažem dve stvari. Loša vest je da sam trudna, a dobra je – nisam ti bila neverna. Šta će uraditi Josif? Anđeo je došao, i žena je zatrudnela...to niko neće poverovati. Misliće ono što uvek misle. Ali je to bilo do Boga. Jer Bog i danas deluje kao što je nekada delovao. I rodio se mali dečak. Ali car hoće da ubije malog dečaka. Da li ste čuli nekada tu priču? Car hoće da ubije sve dečake, ali ne i onog pravog, jer je on pobegao? I gde beži? U Egipat. U Mateju 3 on ide u Egipat, (asocijacija na Mojsija), i kad se vraća ide u vodu krštava se (prolazak kroz Crveno more). Zatim ide u pustinju, 40 dana. Zatim ide na brdo. A na brdu daje svoj zakon. Postoji 5 glavnih delova jevanđelja po Mateju, kao što ima pet delova knjige Petoknjižnja. Vidite? Matej je pisao Jevrejima, i želi da oni vide tu vezu jer imaju pretpostavke. Svaki Jevrejin ima svoje pretpostavke. Ali mi čitamo Mateja kao da je to došlo juče u Beograd. Zato ne razumem šta hoće da kaže. Ali kad shvatim šta je pisac verovao, čitam Mateja drugačijim naočarima. Onda Matej ima drugačije značenje za mene. Znate li zašto u Jovanu Isus nikad ne dodiruje ljude? Kada jednom dodirne čoveka u 9 glavi, čovek nije izlečen. U Jovanu, čovek nije izlečen dodirom, već mora da ide do banje...čudo se dešava kada je on tamo, Isus radi na razdaljini. Zašto? Jer nemamo privilegiju da idemo za Isusom, on ne živi u mojoj kući. Zato Jovan ima poruku za mene, Njegova reč je dovoljna kao i Njegovo prisustvo. Kad to razumem, mogu da vidim da u mom životu...bilo bi fino kada bi Isus spavao tu sa nama, ali ne spava. Da li to znači da ne mogu biti dobar hrišćanin? Ne, mogu i dalje imati dobar odnos sa njim. Problem nije pretpostavka, već neznanje. Kad naučite da čitate Bibliju, videćete drugi svet. 20
Znate šta je problem sa subotnom školom? Ljudi odlaze isto glupi kao što su i došli. Prazni. Neko će možda biti i iskren pa će reći da je to protraćeno vreme. U životu trebate da radite dve stvari: egzegezu Biblije i egzegezu života.
Obrazac Božjeg delovanja Kada počnemo sa Biblijom, susrećemo se sa pričom. Većina stvari na svetu koje su uticale na stvari su stavljene u kontekst priče. Ako pitate zašto smo mi Slovenski narodi različiti od Engleza...nekada davno, bila su tri brata. Čeh, Leh i treći (zaboravio sam) ☺ Oni su došli u Evropu i odvojili su se. Leh je ostao na severu i od njega su nastali severnoslovenski narod. Čeh je otišao na zapad, to su Česi i Slovaci. Treći je otišao na jug i južnoslovenski narodi su nastali od njega. Postoji legenda o tome da su bila ova tri brata i da su njihovi potomci slovenski narodi. I ja se kad dođem ovde, osećam kao slovenska duša. Kada govoirmo o Bibliji kažemo, to je istina. Niko ne kaže da je ova legenda istinita, ne mora ni biti, to nije bitno. Važno je da objasnimo zašto postoje sličnosti između ovih naroda. Interesantno je kad dođemo do Biblije ona ne počinje sa I Moj 12. Zašto smo mi Jevreji ovde? Živeo je nekada momak koji se zvao Avram, i Bog mu je rekao imam nešto za tebe. On je rekao, da, evo tu sam. Otišao sam iz Ura Haldejskog i evo tako je započela naša nacija. Imao je sina, koji je imao 12 sinova, i dolazi 12 plemena od njih... ne, Biblija ne počinje tako. Ona počinje od 1 - 11 poglavlja – prvobitna istorija. I onda imate priču o Avramu, Isaku, i Jakovu. Zašto imamo ovu prvobitnu istoriju? Mi se pitamo šta je to pisac imao u glavi? Egzegeza pita šta je autor želeo da kaže. Biblijska teologija postavlja pitanje zašto je napisao ovo, kakve su bile njegove misli? Sada se pitamo, šta je on verovao? Zašto nije započeo sa pričom o Avramu? Zašto imamo 11 poglavlja? To nije samo zato što je verovao da je Bog Avramov, Bog celog sveta. Oni su imali lokalne bogove. Hananci su poštovali Bala... Nije hteo samo da kaže imamo drugačijeg Boga... Autor hoće da kaže da nećemo razumeti poziv Avrama ako ne razumemo primarnu istoriju. Prva lekcija iz ovoga je da je na početku Bog stvorio nebo i zemlju. Zemlja je bila bez obličja i pusta. Bez oblika i prazna. Šta Bog onda čini? Počinje da stvara. Kako stvara? Dajući oblik. Prvog dana on odvaja svetlost od tame. Drugog dana razdvaja vode iznad svoda od voda ispod svoda. Trećeg dana odvaja more od kopna. Kako on to radi? Daje formu razdvajajući stvari. Ali nije bila samo bez obličja, nego je bila i pusta. Šta Bog čini četvrtog dana? Ispunjava ono što je prazno. Imamo dan i noć, stvara sunce, mesec i zvezde. Ispunjava ono što je prvog dana stvoreno. Petog dana stvara ptice i ribe, jer je odvojio svodove. Šestog dana stvara živa bića. Vidite li strukturu? I to je bio kraj stvaranja? Tačno? Ne. Zašto kažete ne? Jer 1 Moj 1:26 –hajde da mi načinimo čoveka po našem obličju i stvorio ga je kao muško i žensko. Primetite prvi stih, Bog, drugi stih, Duh se dizao nad vodom, treći stih – i Bog reče (Reč). Stih 26 – da MI stvorimo čoveka po NAŠEM obličju. Šta naučimo? Bog je zajednica. Bog postoji u odnosu. Kada on stvara ljude po svojoj slici, on stvara zajednicu. Kada je Bog koji je tri u jednome, stvara ljude po svom obličju, stvara dvoje ljudi. Bog stvara zajednicu ljudi. Koji je cilj stvaranja? Divan svet? Predivne ptice i ribe? Da li je stvaranje završeno? Bog stvara posebno vreme. Zašto? Za odnose. Jer su odnosi najvažnija stvar u univerzumu. Ništa vas ne može toliko zadovoljiti kao odnosi. Ništa vas neće toliko povrediti kao odnos koji ne funkciniše. Zašto? Zato što Bog koji postoji u okviru odnosa stvorio je nas za zajednicu, odnos. Kao adventisti mi ne obraćamo suviše pažnje na ovo. Zašto? Jer smo deca našeg vremena. Kad je adventizam počeo? U novoj Engleskoj u 19. veku. A šta je bilo tadašnje pitanje? Miler je promenio teologiju, bio je genije, ali je uneo zbrku u celi svet. Rekao je da svet neće biti bolji, Mesija dolazi. Ali tada niko nije razmišljao o tome. Oni su se pitali: šta je istina? Postoji jedna crkva, druga crkva. Ovo je prezbeterijanska a ovo anglikanska crkva. Koje pitanje postavljaš? Gde je prava istina? Koja crkva je prava crkva? Šta je pitanje koje se svi pitanju danas u Beogradu, 2007. godine: šta ja imam od ovoga? Kako iz tesne kože? Da li vidite razliku u pitanjima? Recite mi kakve reklame pamtite? Pivo. Video sam neke fantastične bilboarde u Beogradu. To je pokušaj da se proda produkt u postmdernom svetu. Šta god da pamtite, pokazao bih vam da je ono što prodaje stvar ili iskustvo ili vam pokazuje šta možete dobiti. Ako ne kupite taj proizvod nećete uživati u životu. Jer se ljudi to pitaju. Ali je adventizam nastao u drugo vreme. Zato smo mi kao adventisti opsednuti istinom. Kad čitamo Bibliju, šta vidimo u I glavi? Da je Bog opsednut odnosima. Postojaće ljudi koji će doći na nebo i tamo će proslaviti svoju prvu subotu u životu. Zato što istina nije tako bitna za Boga, Bog će ih spasiti jer su imali pravi odnos sa njim. Odnosi su za Boga najvažnija stvar. Adventizam me tome nije naučio. Ali biblijska teologija jeste. Kao svaki muškarac imam tendenciju da razmišljam da je moj posao najvažnija stvar. Ali Biblija kaže, ne, Bog poziva Adama u petak veče, pošto je video prvi zalazak sunca, i kaže mu ... sve je ovo tvoje, ali ova lepota te ne može usrećiti. Eva ne može da te usreći. Ti si stvoren za zajednicu sa mnom. Hajde da prvi pun dan u tvom životu provedemo u zajednici, kao simbol onoga što tvoj život treba da bude. Moraš da budeš u pravom odnosu sa mnom. Subota je prava blagodat. Stajati pred Bogom sa praznim rukama. Najvažnije nije ono što ćeš 21
da uradiš, ili ono što si, nego to da si ušao u zajednicu sa Bogom. Prvo poglavlje kaže da imamo sposobnost da uđemo u vertikalni odnos sa nekim ko je veći nego ja. I to me čini čovekom. Razumem da taj odnos nešto znači za mene, ali zamislite Jovan 14:1-3 – pripremiću vam mesto, i kad ga pripremim, odvešću vas sa sobom, tako da budete tamo gde sam ja. Zamislite, nebo nije nebo za Isusa, ako mi nismo tamo sa njime. On kaže, odnos sa vama meni nešto znači. To je nešto što ne razumem. Ja znam da moja veza sa Bogom meni nešto znači, ali ne mogu da zamislim da za Boga nešto znači. Ali to kaže Biblija. Šta znači biti stvoren po Božjem obličju? Imamo sposobnost da budemo u odnosu sa nekim ko je veći od nas. Da li je to sve? Druga glava kaže da imamo kapacitet za horizontalni odnos. Nije ostalo tako. Treća glava kaže da se desio „pad“ u調greh. Koji je prvi greh? Origen kaže da svaka budala može da shvati tekst. Ali je pravo značenje ispod. Zato što mala deca već čitaju ovu glavu ne kaže se to jasno, ali znate šta hoće da se kaže. Muž i žena imali su odnos i to je najveći greh. Bog kaže množite se, a kad oni poslušaju, ok, sad vas imam. Stvarno? Ili da li on čita tekst od grčkih filozofa? Imate loše telo i dobru dušu? I sve što ima veze sa telom je loše? Ne biste verovali koliko katolika će jednog dana postojati u našoj crkvi. Oni misle kada umremo mrtvi smo, ali i dalje veruju da nešto zlo postoji u našem telu. Ovo nije biblijsko učenje. Biblija kaže da je telo dobro. Biblija ne poznaje drugo postojanje osim u telu. U Bibliji čak i Bog ima telo na neki način. Trebate biti grčki filozof da biste rekli da Bog postoji u nekom eteričnom obliku, želatinu, magli. U Bibliji Bog sedi na svom prestolu. On ima duhovno telo. Ali postoji u nekoj formi tela. Biblija ne poznaje neko postojanje izvan tela. Telo je dobra stvar. Avgustin veruje da je Bog tako stvorio čoveka da ne treba da ima telesnu zajednicu sa nekim. Koja je uloga zmije u trećoj glavi? Cilj zmije nije da Eva pojede plod, nego da uništi odnose. Eva, vidiš kako je lep dan. Postoji nešto što ne razumem. Zašto bi Bog stvorio sva ta drveta u vrtu a onda zabranio da jedeš sa njih? Zašto da mu služite kad radi takve gluposti? Ali, to je samo jedno drvo? Stvarno, koje je to drvo? U čemu se to razlikuje? Ma nemoj to da shvataš tako ozbiljno, ne možeš da veruješ Bogu. Ali rekao je da ćemo umreti. Ma samo hoće da vas uplaši. Ako vas ubije zato što fali jedna jabuka sa ovog drveta, kakav je on Bog? Sećate se kad ste bili mali, mama spremila kolačiće i kaže, imamo goste, nemojte dirati to, a vi ste ipak uzeli kolačić...mama je saznala, da li vas je ubila zbog toga? Ne, nije bila sretna ali vas nije ubila. To govori zmija. Šta radi? Pokušava da uništi zajednicu, odnos. On nije tako dobar prijatelj kao što ti misliš da jeste. Pokušava da sruši odnos sa Bogom, jer ako to uradi samo je pitanje vremena kada će posegnuti za plodom. I žena u 6 stihu vidi da je plod lep. Kad vidite da je nešto lepo možete li videti da će vas plod umudriti? Ili je to kao kad kažemo, aha, znam šta hoćeš da kažeš? To znači da se slažem sa tobom. Ona se složila sa sotonom. A rezultat je – uzela je, pojela, malo je propovedala, dala je svom mužu, vidite li rezulatat? Srušena zajednica sa Bogom vodi kršenju zapovesti i odnosa sa drugima. Onda dolazi 4 poglavlje – velika stvar, jedan plod nedostaje. Stvarno? Vidite anđela sa pumparicom koji čuva ulaz u raj...nešto se strašno desilo što ne shvatate. Svet više nikad neće biti isti jer se nešto strašno desilo. Čitajte 4 glavu. Koji je prvi greh posle pada? Dve bakice ogovaraju uz čaj treću bakicu? Ne. To je ubistvo. Brat ubija brata. U glavi 4 i 5 svet ide na dole. Zatim dolazi glava 6. Postoji jedno pravilo veoma važno ako hoćete da razumete nešto iz Biblije, uvek pogledajte gore kada se nešto pojavi po prvi put. Kada se nešto pojavi prvi put, onda je vrlo važno da shvatite to. Šta vidite u 6. glavi? Tu je prvi kraj u Bibliji. Tu je obrazac koji se razvija. a. situacija raspada. Sve se raspada. Sve što su ljudi mislili samo je bilo zlo. I Bog oseća zlo. Zapazite ovde...ako Bog zna sve, on je unapred znao šta će se dogoditi. Filozofi imaju veliki problem. Prvo, Bogu je onda dosadno. Drugo, ako sve zna unapred, da li ja imam neki slobodan izbor? Jer ako nešto izaberem, da li to radim zato što ja to hoću? Ali, Bog koji je znao da će se ovo desiti je iskusio nešto. Rekao je, baš me briga...? Ne, Bog je osetio bol. Nije mu bilo dosadno. b. Bog će nešto uraditi u vezi toga. Obećava rešenje. U 6:7-13, poslaću potop. c. Ovo je staranje za ostatak. Svi oni koji hoće da budu spaseni imaju šansu. Zato što tvoj izbor odlučuje tvoju sudbinu. Možeš biti deo ostatka. d. Dvostruki sud. Koja je svrha suda? Da spasi. Zbog zla koje napreduje oni koji žele da služe Bogu to ne mogu da čine, zato će Bog da smisli rešenje tako da oni koji žele da mu služe, mogu da mu služe na pravi način. Ako odlučite da imate zajednicu sa Njim, onda učestvujete u spasenju. Ako odlučite da zajednica sa Bogom nije nešto najvažnije, Bog neće poštovati vaš izbor. I to je ono što se desilo u potopu. Voda je počela da se diže, ljudi su počeli da lupaju na vrata. Zašto? Jer su promenili mišljenje o Nojevoj poruci? Ne, nego zato što su osećali vodu u cipelama. Znali su da će za pet minuta voda biti njima do kolena, pa do pojasa...a kada dođe do usta, pluća, gotovo je. e. Novo stvaranje. Prvi kraj u Bibliji, a tu je i obrazac kako Bog radi. Ovo je jezik koji će Biblija koristiti do kraja. Šta će se desiti? Nakon novog stvaranja, šta se dešava? Opet imate situaciju potopa, Bog obećava rešenje, neki će biti verni ostatak..staju na Božju stranu, i onda novo stvaranje. To je način Božjeg delovanja kroz celu Bibliju. 22
Da li se priča o ostatku završava sa adventističkom crkvom? Nijedan koncept ne pada sa neba. Svi imaju istoriju. Ako hoćete da razumete ostatak u adventizmu, morate da pronađete kako je do njega došlo. Veliko razočarenje desilo se 23. oktobra 1844, većina ljudi je digla ruke. A onda je do decembra EGW dobila viziju. Kakva je bila prva vizija? Uzan put. Ljudi idu uzanom stazom prema Jerusalimu. Svrha je bila ohrabrenje raštrkanom stadu. Da pokaže da mileritski pokret nije bio pogrešan, da je hermeneutika bila ispravna. Kalkulacija je bila pogrešna. Njihov pristup Bibliji je bio ispravan. Postmilenijanizam nije odgovor. Svet će postajati sve gori dok Isus ne dođe, a onda će biti bolji. Kada su pioniri koiristili izraz ostatak mislili su da su naslednici Milerove hermeneutike. Biti ostatak za njih znači nastaviti prema Jerusalimu. Biti ostatak u tom kontekstu znači da je taj pristup Bibliji bio ispravan. Šta ostatak znači danas? Na nekom narodnom nivou to znači mi smo bolji od njih. Mene više voli od njih. Kako smo došli do te tačke? Možete li da vidite da je potebno da ohrabrimo te ljude, koji nemaju mnogo znanja...sledite svetlo. Nije to stvar IQ, egzegetskih sposobnosti, jednostavno sledi ono što Bog govori. Bogu je bilo važno da ohrabri taj narod. Kako je lako uzeti taj koncept, i smestiti ga u drugu kulturu, drugo doba i reći, mi smo crkva ostatka! Gde u Bibliji imate crkvu ostatka? To nemate. Imate ostatak. Mi smo institucionalizova調i ostatak. Zašto smo to uradili? Jer se Otkrivenju piše mnogo o Vavilonu? Ali gde je on? Već sam vam rekao pravilo. Ako hoćete da vidite šta je Vavilon u Otkrivenju, gde idete? U I Mojsijevu 10. gde se spominje prvi put. Jer ono što se nekada prvi put dešava je odlučujuće. Šta učite tamo o Vavilonu? Vavilon je način razmišljanja. Šta je problem posle novog stvaranja? Neki ljudi su rekli – ako potop opet dođe bolje da imamo kulu da se sami spasimo. Da li Vavilonjani ne veruju u Boga? Oni veruju, kada Bog pošalje potop..a Bog je pre toga rekao da će ga poslati...oni veruju u Boga ali ne veruju Bogu. A ko su vernici koji su Vavilon? To je komplikovano. Moraš da zagledaš u svoje srce. To ćeš uraditi tako što ćeš institucionalizovati Vavilon!!! To su oni koji su napolju. A šta onda? Onda ste institucionalizovali ostatak. Da li onda radite biblijsku teologiju? Ne, onda radite lošu sociologiju. Ostatak je dobar biblijski koncept ali ga moramo tumačiti u svetlu Biblije a ne sociologije. A sociologija kaže - grupe koje su kao mi su dobre, a one koje razmišjlaju drugačije su sumnjive, drugačije, treba ih tući. I tako je zemlja koja je nekada bila raj, uništena. Kada pogledate I Mojsijevu otkrivate da postoji svrha postojanja prvih 11 glava. Bog je želeo da se ustanovi obrazac, šta Bog pokušava da uradi sa ovim svetom. I mi vidimo da on ne samo da stvara savršeni svet, ne samo da daje slobodu izbora, već on takođe naglašava i odnose. Možete postaviti pitanje: ako je Bog znao da će Adam i Eva sagrešiti, zašto nije uradio nešto da to spreči? Stavljanje drveta u vrt je dovelo do nevolje. Ali ako pogledate iz druge perspektive, hajde da postavimo pitanje ovako: iz perspektive ove zemlje, koji je bio prvi greh? Pad Adama i Eve u vrtu. Ali iz perspekive celog univerzuma, koji je bio prvi greh? Pad Lucifera. Jer je u I Moj 3 zmija već neprijatelj Božji. Tako da je pad Lucifera bio pre ove glave. Ako gledate iz te perspektive, vidite da je drvo stavljeno tu da bi ih zaštitilo. Ako gledate samo iz ljudske perspektive, zašto je Bog stavio drvo poznanja dobra i zla tamo? Da sam postavio to pitanje u subotnoj školi, koji bi bio odgovor? Jer je hteo da ih iskuša. Da vidi da li će biti dobri ili ne. Pitanje je da li je Bog to znao. Ako je znao zašto je imao potrebu da ih stavi na test? Kada to sagledate iz perspektive širokog univerzuma vidite da Bog želi da ih zaštiti, jer to postavlja Boga u drugo svetlo. Jer se Bog sastaje sa njima kod tog drveta, i dok god oni dolaze kod njega, oni izražavaju zavisnost od Njega. A Sotona može da 調aže, ok, ti pričaj sa njima, ali i ja imam da kažem svoju priču. Da li ja mogu da im kažem moju stranu priče? I naravno, Bog kaže, evo tu ti je mikrofon, izvoli. Ovde je tvoje drvo. A gde je on postavio to drvo? Da li ga je stavio negde na deponiju, u ćošak, gde ide jednom mesečno? Ne, stavio ga je pored drveta života. Zašto? Jer kada dođu da pričaju i da se druže sa Bogom, on je hteo da donesu svesnu odluku. Da li ću slušati ovu priču ili ću se složiti sa drugom pričom. Bog je želeo da donesu odluku. Sloboda mu je važna. Sa druge strane, on ih štiti. Setite se, sotona je duhovno biće. Biće višeg reda. Sotona ne bi imao nikakve šanse ako bi ih vijao po vrtu i govorio „hoću nešto da vam kažem“. On je bio ograničen na drvo. Drvo je tu da bi ih zaštitilo. U biblijskoj teologiji postavljamo pitanje „zašto“, šta je to što je on verovao? Vaša perspektiva u vezi sa ovom pričom pokazuje šta verujete. Ljudi se pitaju zašto je trebalo to drvo da se postavi tamo, oni bi još bili u raju da nije bilo drveta. Da, ako gledaš iz te perspektive. Gledano iz druge perspektive, videćeš drugačije. U jednoj jednostavnoj priči, stvaranje i pad, Bog daje najdublju pouku u celom svemiru. Dolazimo do priče o potopu. To je prvi kraj u Bibliji. I tu vidimo obrazac. Kakva je šema? Problematična situacija, obećanje za rešenje, staranje za ostatak, dvostruki sud, i novo stvaranje. Zapazite jezik dvostrukog suda. On je bio veran. Kada imate ovaj dvostruki sud u slučaju Kaina, žig je tu da ga zaštiti, da ako ga neko pronađe, da ga ne ubije, a to je i znak da Bog želi da ga spasi. Koji je jezik ovde prisutan? I Moj 7:19-20 – šta se ovde zbiva? Kad smo imali priču stvaranja, rekli smo da je zemlja bila bez obličja, Gospod je razdvojio tamu i svetlost, i razdvojio je vode ispod i iznad. Šta se ovde dešava? Ovde imamo pozitivnu i negativnu stranu suda. Tekst kaže da vode koje su bile gore su sišle, a one koje su bile dole su otišle gore. Dolazi do poništavanja stvaranja. Biblija je događaj koji govori o Božjem delovanju. Prvo Božje delovanje je stvaranje. Drugo delo Božje je potop. Ali primetite da kada govori o ovom delu, on 23
ustvari koristi jezik stvaranja. Kada govori o potopu koristi jezik stvaranja. Potop je poništavanje stvaranja, vraćanje na stanje pre stvaranja. Ovo je veoma važno zapaziti, jer postavljamo pitanje šta je autor verovao. Učimo da kada Bog nešto radi koristi jezik iz prošlosti. Bog uvek koristi jezik prošlosti. Proroci nikad ne pričaju jezikom budućnosti. Kada govore o budućnosti oni koriste jezik prošlosti. Da li znate koje je bilo sledeće veliko delo Božje? Novo stvaranje. Zatim je tu izlazak iz ropstva. Kad je opisan taj događaj, kakav jezik je upotrebljen? Jezik stvaranja i jezik potopa. Koje je sledeće Božje delo? Vraćanje iz vavilonskog ropstva. Koji je jezik ovde korišten? Jezik izlaska. Ja ću da ponovim izlazak iz Vavilona. Sledeće je prvi dolazak Isusa Hrista. Kako će biti opisan? On će biti novi Adam. Prilikom preobraženja o čemu su razgovarali sa Isusom Mojsije i Ilija? O Izlasku. Kada Isus kaže farisejima, ako vas sin oslobodi zaista ćete biti slobodni. Šta kažu, mi nismo nikada nikome robovali. Zaista? Izgubili ste istorijsku perspektivu. Šta je sa vavilonskim ropstvom? A šta je sa onim rimskim vojnikom na ulici? Isus kaže ja sam tu da vas izvedem iz ropstva, da ponovim taj događaj. Još jedno delo Gospodnje je II dolazak Isusa Hrista, novo stvaranje, ponovljeno vraćanje iz ropstva (upotrebljen jezik Jeremije). Pad antitipa Vavilona. Kakav jezik će Otkrivenje koristiti ovde? Kaže da se Eufrat isušio, pa carevi sa istoka mogu da dođu. Koji je to jezik? Jeremija. Naši adventistički pioniri su to doslovno tumačili i mislili su da doslovni Eufrat treba da se isuši. Ali Biblija kada govori o budućnosti koristi jezik prošlosti. Kako bi Vavilon ovde pao? Kir o kome govori Isaija, koji je nazvan moj Mesija, moj Pomazanik, on je bio taj koji je učinio da izokrene tok reke Vavilona. I vi znate šta se desilo, grad se nije mogao osvojiti na drugi način, ali su menjanjem toka reke ušli u grad. Vidite li ovu šemu koja je prisutna od samog početka I Mojsijeve? Bog radi nešto ali uvek ponavlja nešto iz prošlosti. Tako da možemo da razumemo da on ne sledi slepo tu šemu, on je Bog koji je slobodan i kreativan, može da radi šta god želi, ali da bismo ga razumeli, on radi kroz određenu šemu. Svako novo delo Božje na neki način upućuje na njegova prethodna velika dela. I još će malo da proširi, učiniće ga univerzalnim. I Moj 8:1 – nisam znao da je Bog zaboravan i da ima amneziju. Zašto ovde kaže da se opomenu Noja? Zato što se vraćamo novom stvaranju. Da li ste pre toga već sreli vetrove sveta? I Moj 1:2. Bog šalje vetar i rezultat toga je da zemlja postaje suva. Šta imamo ovde? Treći dan stvaranja, jezik tog dana. Glava 8:22 – nikad neće nestati. Jezik četvrtog dana stvaranja. Glava 9 – to je jezik šestog dana stvaranja. Šta imamo ovde? Novo stvaranje. Glava 10 – tablicu naroda. Zašto je to ovde? Vratićemo se na ovo. Glava 11 – ceo svet je govorio jednim jezikom. Nisu hteli da budu rašireni po celoj zemlji. A Bog im je rekao da se raziđu, da na taj način spreče širenje zla. Da li ste zapazili da se u 8 glavi nije promenilo razmišljanje ljudi? Zaista? Zašto je onda Bog to uradio? Da li je postigao svrhu? Šta je želeo da postigne? Iz biblijskog teksta to ne možemo da zaključimo, ali postoje određene aluzije u Zahariji 4:6, kaže ne sa ljudskom silom, nego sa duhom. Kada evangelizatori koriste ovaj tekst, oni kažu, ne sa ljudskom silom, ljudskom moći, nego silom Duha Svetoga. Drugim rečima, imate slobodu da koristite ljudsku silu za dobru svrhu. Stvarno? Da li će Bog na taj način da reši probleme i dođe do pobede? Kada čitate EGW, otkrićete nešto interesantno. Ona kaže u Patrijarsima i prorocima da do vremena kad smo došli u 6 glavu, bilo je problema u rukovodstvu Božjem. Rečeno je da je ono što nam je potrebno moćna pesnica, jak vođa, sa ovim treba neko da napravi red u ovoj zloj gomili. I Bog nešto radi. On poliva vodu na njih. Poliva ih kao miševe. Rezultat? U osmoj glavi kaže da neće više ubijati...u glavi 9 Noje pravi probleme. Neće svi koji su spaseni biti sveti, savršeni. Ne, ja sam ovde pročitao da je Noje bio savršen. Da, ali u našem apsolutističkom umu naš koncept savršenstva je drugačiji od jevrejskog. Ovo je pisano za biblijski um. Iz perspektive neba, možete videti da ne sa silom, ne krepošću, možete rešiti problem. Potop nam pokazuje da se problemi ovog sveta ne mogu rešiti silom. Kada dođemo do II Isusovog dolaska kako će doći kraj? Kao dečak sam imao sledeću predstavu..postoji digitalni sat na nebu i na tom satu je napisano 27. maj 2012, 17:45, a postoji i drugi sat a na njemu piše 13. februar 2007, 15.00. I kada vreme bude izjednačeno na oba sata, onda će doći kraj. I Prvi sat ide, kad se vremena poklope, onda dolazimo do kraja vremena milosti. Drugim rečima, Bog ima jedan nebeski sat, gleda na njega, i kaže, spreman ili ne, ja dolazim. Da li je to tačno? Bog će doći ne zato što je izgubio strpljenje, već zato što je izgubio svoje pacijente. (patience – patients). Ne silom ni krepošću, nego na taj način kako Duh Sveti radi. I kada Duh Sveti nema više koga da ubedi, kada niko nije zainteresovan za način delovanja, Sveti Duh će se čak povući sa ovog sveta. Šta to znači? Ljudi drhte i kažu, moramo da živimo bez posrednika! Isus je rekao kako vi koji ste zli možete davati dobre dare deci? Ako ste vi takvi koliko će većma Bog dati Svetog Duha onima koji ga traže? Želi li Bog da ga uzme onima koji ga žele? Naravno da ne. Bog će uzeti Svetog Duha od onih koji ga ne žele. A kada oni više to ne budu želeli Bog je izgubio pacijente. Ako postavimo pitanje da li je Bog ograničen u svojoj milosti? Koji ću odgovor dobiti u subotnoj školi? Jeste, zato što će doći kraj vremena milosti. Da li je Bog ograničen u znanju? Ne, on sve zna. Da li je ograničen po pitanju sile? Ne, on je svemoćan. Da li je ograničen svojom prisutnošću? Ne. Ako nije ograničen u ovome, onda nije ograničen ni u milosti. Kraj vremena milosti ne dolazi zbog gubljenja strpljenja, već zbog gubitka pacijenata. Ne postoji ništa više što može da uradi. Otkrivenje govori nešto interesantno – postojaće granični prelaz, kontrolni punkt – u prošlosti, kad Bog koristi silu prilikom potopa, neki ljudi su ušli u kovčeg. U izlasku, jedan narod je bio pomešan. Vidimo da je bog Crvene zvezde veći od boga Partizana. Veliko mnoštvo je izašlo. Ovde imamo 24
sedam poslednjih zala. Koja je njihova svrha? Kad sam bio mali, čuo sam mnogo propovedi o 7 zala. Video sam mnogo ljudi koji gube svoju veru i odlaze zato što su plašeni ovim. Štaviše slušao sam i na sahranama propovedi o ovome. Kada sam jednom pitao starijeg pastora, nakon njegove propovedi – da li ste nekad razmišljali o tome koja je osnovna svrha sedam zala, on je rekao, nisam o tome razmišljao. A ja sam pomislio, ‘sa kojim pravom govoriš o tome šta će doći‘, ako nisi razmišljao o tome, zašto će to da se desi? Misliš li da time što govoriš šta će se dogoditi, da će to biti propovedanje jevanđelja? Ako ti nije jasno zašto će to doći.. ovde postoji kontrolni punkt. Bog pokazuje svoju silu, svoju moć. Koliko ljudi je bilo spaseno u potopu? 8. u Izlasku nekoliko hiljada, i imali su probleme u pustinji. Kad smo motivisani strahom, to ne ide. Tu ima onih koji čekaju dolazak, ali to ne traje dugo, a kad je došao 23. oktobar nije ih ostalo mnogo. Koliko je ljudi promenilo način razmišljanja posle 7 zala? Koliko ih se pridružilo Božjim ljudima? Niko. Zašto? Jer je Bog izgubio svoje pacijente. Drugi dolazak je zato što nema više poente čekati, jer niko se neće promeniti. To je osnovna svrha potopa, pokazati univerzumu da ne možeš rešiti problem koristeći silu. EGW kaže da se pojavila kriza u nebeskom vođstvu, hteli su jakog lidera. Hteli su da Bog nešto uradi. A on je odlučio da im pokaže da to tako ne ide. Dolazimo do 11 glave i šta srećemo? Mutnu situaciju. Grade kulu koja seže do neba. A tekst kaže da je Bog morao da se spusti da vidi šta to oni rade. Oni su mislili da je to tako visoko, a Bog vidi da je to nešto malo... Biblija vrlo često koristi humor. Viktorijanska kultura 19. veka kaže da ne smemo da koristimo humor u crkvi. Hajde da vas pitam nešto, da li ste to naučili iz Biblije ili iz viktorijanske kulture? Dobro pitanje je pola odgovora. Bog obećava da će nešto učiniti. Staranje za ostatak. Gde je to staranje za ostatak? Avram. Glava 12:1-3. Mi to ne vidimo, jer mi vidimo da između 11 glave i 12 imamo jaz od 400 godina. Ali, ovde je ostatak. Poziv Avrama. Bog poziva novi ostatak. Šta je onda svrha 10-te glave? Imate 70 nacija. Zašto toliko? Jevreji su verovali da postoji 70 naroda na svetu. I zato što ih je toliko, glava 10. je ispunjenje 9. glave. Šta se kaže u 9:1-2, šta Bog kaže Noju i njegovoj deci? Izađite i napunite ceo svet. A glava 10, tablica naroda, govori šta – da je to ispunjeno. Ima 70 naroda na svetu. Hajde da pokažem kako Biblija funkcioniše. Koliko je učenika Isus imao? 12. Koje jevanđelje ja čitam? Matej 10. Zašto? Zato što okuplja ostatak. A koliko plemena ima u ostatku? 12. To je isti Bog koji radi velike stvari. Kome Matej piše? Jevrejima. Luka 10 – koliko učenika? 70. Kome Luka piše? Neznabošcima. Zašto ima 70 učenika u Luci? Nikad ne bi razumeli, ali Biblija nije pisana za vas i mene. Čitajte I Moj 10. Zašto je Isus imao 70 učenika? Jer treba da pošalje učenike svim narodima. P.S. Da li je Matej znao nešto tome? Matej 28:19. Matej 10:23 – nećete obići sve gradove u Izraelu dok ne dođem. A Matej 28:18-20 – idite u ceo svet. Matej zna nešto što Luka 10 piše. Ali Matej će to isto reći drugačije od Luke. Luka će to reći, Isus sa 70 učenika. I ako postavite pitanje, šta je autor verovao, on je verovao da ima 70 nacija u svetu. Zato se spominje 70 učenika. Jer isusova poruka treba da ide svima. Kad dođete do Otkrivenja, jedan hermeneutički princip je da brojevi u Otkrivenju znače kvalitet a ne kvantitet. Ništa ne brinite, mi smo iz drugog sveta, kulture i nama to znači nešto drugo. I uvek kada govorimo o Bogu kaže se On je onaj koji je bio, koji jeste i koji će doći. Anđeli pevaju, svet, svet, svet, jer je Gospod Bog svemogući. Svet, svet, svet, to nije audio snimak, to je trojstvo. Kada dođemo do zemlje, koji će biti broj? Četiri. Koliko anđela stoji? Četiri. Četiri kraja zemaljska. Koliko anđela je u Otk 14 – tri. Jer je to Božja poruka. A zato što poruka treba da ide svakom plemenu, jeziku, narodu i kolenu tu su četiri anđela. To je ista poruka kao što smo čitali da je imao 70 učenika. Matej će reći imao je 12 učenika, i neće svršiti sve gradove dok Isus dođe. Tu je jedan tvrd orah za vašu egzegezu. Šta to znači? Sve zavisi od toga kako definišete Izrael. Luka sa druge strane kaže 70, jer ima 70 nacija u tablici naroda. Jovan kaže da poruka treba da ide... vidite li šemu? U kom jevanđelju pastiri dolaze da posete Isusa? Luka. U kom jevanđeju tri mudraca dolaze da vide Isusa? Mateju. Jer Matej piše Jevrejima da je Isus car, pa ko posećuje cara? Tri cara. Znamo da ih nije bilo tri, da nisu carevi nego mudraci, ali car je posećen od strane careva. Luka je neznabošac, on njima piše. Piše onima koji su odbačeni. Koja je njegova profesija? Lekar. Morate znate da je svet u to vreme bio podeljen u 10 klasa: car, bio je sin Božji, to je on smatrao za sebe; sveštenici; plemići; slobodni ljudi; robovi itd... znate li ko je bio na dnu lestvice? Prostitutke, ljudi iz gradske čistoće, pastiri i lekari (zato što su dodirivali bolesnike, i čudne stvari su izlazile iz bolesnog tela). I zato Luka piše, kada se Isus rodio, ko je znao da se On rodio? Pastiri. Najniža klasa. Danas u Vitlejemu, Spasitelj je rođen, koji će biti Spasitelj za svakoga. Čak i za one koji su u tom svetu bili niko i ništa. Ako dobra vest nije dobra za svakoga, onda nije dobra za nikoga.
25
14.02.2007. Da li ste nešto naučili juče? Da. A šta ste naučili? Važno je videti veliku sliku. Šta ste još naučili? Kad se nešto spominje po prvi put, to je obrazac za sledeća tumačenja. Za opisivanje budućnosti koristi se jezik prošlosti. Ne možemo koristiti jezik koji će se koristiti za 20 godina jer ga ne znamo. Kada EGW opisuje događaje poslednjih dana i kada kaže da će se izliti zakon za smrt, i kada neprijatelji Božjeg naroda odluče da ih ubiju, onda će se pojaviti mali oblak na nebesima. I ona kaže, mač će ispasti iz ruku Božjih neprijatelja. Ja mogu da zamislim nekoga u Americi kako se šeta sa mačem u ruci? Prorok ne može da govori jezikom budućnosti. U Bibliji ne nalazite spejs šatlove, hidrogenske bombe, jer proroci uvek koriste jezik prošlosti. Šta smo još naučili? Istorijski razvoj biblijske teologije. Samo budala ima odgovor na svako pitanje. Počeli smo sa I Mojsijevom. Šta ste iz nje naučili? Obrazac. Nisam se bavio strukturom, jer sam hteo da pokažem glavni razvoj misli autora. Ako hoćete da razumete biblijsku teologiju, tu šemu razmišljanja biblijskih autora, morate primetiti razvoj u mislima autora. Imate 3 vrste odnosa: -Odnos sa Bogom -Odnos jedni prema drugima -Odnos čoveka prema okolini i životinjama Kako su ovi odnosi prekinuti? I Mojsijeva stavlja dosta veliki naglasak na odnose. Meni je žao što moram to da kažem, nije da smo to videli tamo, nego nam je društvo pomoglo da razumemo važnost odnosa. A onda smo pogledali u Bibliju, i rekli, aha, evo ga, tu je u tekstu. I Mojsijeva 12:1-3: Bog poziva Avrama i obećava mu tri stvari – blagoslov, zemlja i potomstvo. I Mojsijeva 17:1-8: vidite li razliku ovde? Ponovo je obećana zemlja, potomstvo znači da će biti velika nacija, a šta je sa blagoslovom? Blagoslov je objašnjen kao odnos sa Bogom. Zar nije čudno? Zamislite da vam se Bog pojavi jedno veče i kaže, želim izuzetno da te blagoslovim. Ok, ja zamišljam blagoslov potpuno drugačije. Da sam imao san u kojem Bog kaže, Daniele, hoću da te blagoslovim i da mi kaže da ću imati 17 dece i daće mi parče zemlje u pustinji, nisam siguran da bih rekao, kako je to fantastično... Imam dva sina i to je više nego dovoljno. Zemlja...ako bih imao nešto u Beogradu, možda bi mi i vredelo, ali odrastao sam kao propovedničko dete, imao sam romski stil života, tako da se ne vezujem za neki prostor. Teško mogu da razumem da neko sa 70 godina želi da se vrati iz Kanade kako bi bio sahranjen u domovini. Ja sam oduvek putovao. Zašto Bog blagosilja Avrama na ovaj način? Zašto ova tri obećanja? Nećete razumeti I Moj 12 ako ne razumete prvih 11 poglavlja ove knjige. Primarna istorija je ključ za sve ostalo. Šta se desilo u I Moj 3? Koje su posledice pada? Odnos sa Bogom je postao strog, poslati su izvan edemskog vrta, zemlja je trebala da rađa korov i trnje, a porođajni bolovi će biti pretnja nastavku čovečanstva. Neko je to lepo rekao – kad bi se muškarac i žena menjali kad je reč o rađanju dece, nijedna porodica ne bi imala više od troje dece. Jer ako bi muškarac preživeo prvi porođaj, drugi put to ne bi radio. Ne možete razumeti ono što Bog obećava Avramu. Ako bi se Bog pojavio muškarcu danas i rekao, hoću da te blagoslovim, on bi rekao, ok, daj mi BMW i milion dolara. To je po našem razumevanju blagoslov. Ali da vam neko kaže da ćete imati mnogo dece, zemlju, za mene obećana zemlja liči ili na Slovačku ili na Švajcarsku...prelepa zelena država sa planinama. Idite u Palestinu, i šta, ovo je obećana zemlja? Da li možete zamisliti nešto bolje od toga? Ali ovo ne razumete dok ne razumete šta se dešavalo u trećoj glavi. A nećete razumeti treću glavu, sve dok niste razumeli šta se dešavalo u prvoj glavi. A šta se tamo dešavalo? Bog je stvorio ljude za odnose, daje im zemlju da vladaju njom, i kaže, rađajte se i množite. Ovo su tri stvari, tri blagoslova koje ljudi primaju ovde. A onda se nešto dešava i pojavljuju se loše posledice ovoga. I kada Bog odlučuje da pozove Avrama, Avram je novi ostatak novog ciklusa. Ono što je Bog obećao Avramu povezano je sa onim što se desilo pre toga. Bog pozivanjem Avrama poništava posledice prethodnog. Kada Bog poziva Avrama on radi nešto za ceo svet. Da vas Bog pozove, to znači, biti pozvan da budete blagoslov drugima. Božji poziv nije u tome da uživate u sebi, Bog vas poziva zato što nekog drugog voli. On želi da vi budete blagoslov, oruže u blagosiljanju drugih. To je važno razumeti. Imate odnos sa Bogom, odnose sa drugima, i vlast nad zemljom. Avramovi blagoslovi su tu da na neki način ponište prokletstva pada. Do ovoga je prvi došao David Clines. To su šarke na vratima, to su šarke Petoknjižja. Kad ovo razumete, sve ćete shvatiti. Jer se pitamo, šta je autor verovao? Ja nisam uzeo znak teološkog autoriteta danas, nisam uzeo kravatu jer sam vas ubedio da je potrebno da studiramo samu šemu biblijskog studiranja. Kad Pavle kaže u Rimljanima 4, Avram je trebao da nasledi celu zemlju, kako je to on znao? Odakle je uzeo tu misao? Nema teksta u Starom zavetu koji govori o tome da je Avram trebao da nasledi ceo svet, Hanan da, ali ne ceo svet. Pavle je to dobio iz te šeme biblijskog razmišljanja; ne počinje sa pozivanjem Avrama, već sa prvobitnom istorijom. Ona nije tu samo da bi nam pokazala da je Avramov Bog, Bog celog sveta, već da pokaže da je ono što se desilo sa Avramom povezano sa onim što 26
je pošlo naopako, i nešto što je kreirano kao deo originalne priče. Pavle je čitao I Mojsijevu kao Jevrejin. Čitao je ovo imajući na umu obrazac biblijskog načina razmišljanja. Šta ovo znači? Blagoslov. Kakva vrsta blagoslova je bio Avram u svojoj okolini? Pitajte faraona, Avimeleha, šta bi vam rekli? ’Dobar tip, ali što dalje od njega. Već imam iskustvo sa njim’. Šta je sa zemljom? Jeste li primetili da je posle velikog iskustva na brdu Moriji, cela 23. glava posvećena jednoj stvari? Avram kupuje jednu pećinu. Zašto? Kada njegova žena umre, neće imati zemlju u koju će je sahraniti. Cela jedna glava je posvećena opisivanju kupovine jedne pećine. Da li je to značajno? Ne za mene, ako pitate, šta mogu iz ovoga da naučim danas, ne mnogo, jer to nije pisano za mene. Ali da li je to važno za Avrama? Izuzetno je važno za njega, jer za njega je prvi znak da će primiti zemlju. Nasledstvo – šta je sa tim? Posle 25. godina dolazi do zaključka da Bog ne može da ispuni ono što je obećao. Trebamo da mu pomognemo u tome. Pokušava da mu pomogne. Znate šta je rezultat toga? PLO je rođen. Palestinska liberalna organizacija. I danas imate problem na Bliskom Istoku. Jer se sinovi Ismaila bore protiv Avramovih sinova. I zatim kada je njegov sin Isak napokon rođen, Bog mu kaže, idi i žrtvuj ga. I jednostavno se pojavljuje opasnost da izgubi sina obećanja. A onda kada se Isak oženio, šta se događa? Imao je dva sina. Isav kaže, kada otac umre, ubiću svog brata. Jeste li zapazili nešto u I Mojsijevoj - svaka žena je nerotkinja. Ne može da ima decu. Sara, Reveka, Rahilja... znate šta se događa? A onda pastor dođe u crkvu i kaže, čitajte Bibliju. Da, pastor kaže mladima, čitajte Bibliju. I onda počnete da osećate grižu savesti i počnete sa čitanjem I Mojsijeve. I kada dođete do III Mojsijeve umorite se i stavite Bibliju po strani. A onda čujete da pastor opet poziva na čitanje. I opet je čitate od I Mojsijeve a drugog puta ćete stati u II Mojsijevoj. Šest meseci kasnije kad im savest kaže da treba nešto da učine po pitanju duhovnosti, oni uzimaju Bibliju, ovog puta su odlučni da će to uraditi, i ovog puta staju u IV Mojsijevoj. Postoji nešto što ostaje u njihovom umu. To su priče iz I Mojsijeve. Onda ih pozovu pred crkveni odbor jer postoji veliki problem. Moraju hitno da se ožene ili udaju. Pastore, ali ja ne razumem. Samo jednom smo bili zajedno. Da, zato što ste čitali I Mojsijevu. A u I Mojsijevoj sve žene su nerotkinje. Ali u stvarnom životu to ne funkcioniše tako. Zašto? Životi patrijaraha su životi konstantne frustracije. Joel Ostee - harizmatični govornik iz Teksasa. Ljudima se sviđa njegova knjiga jer je jedan od najvećih zastupnika jevanđelja prosperiteta. Ima crkvu sa 20000 vernika. Kaže da Bog želi da budete bogati, popularni. Wau...jeste li čitali I Mojsijevu? Po pitanju svakog obećanja, Avramov život je život frustracije. Da li u vašem životu nešto nije kako treba? Ništa novo pod nebom. Božji ljudi su uvek prolazili kroz takva iskustva. Kada jednom razumete I Mojsijevu 12, razumećete Petoknjižje. Zato što će se ove teme razviti u I Mojsijevoj. Ovde su Avram i Sara, a kada dođete do kraja I Mojsijeve, koliko ljudi odlazi u Egipat? 70. Nasledstvo se spominje u I Mojsijevoj. Zemlja se spominje u IV i V Mojsijevoj. U V Mojsijevoj je reč o podeli zemlje. I naravno, u knjizi Isusa Navina dolazi do podele. Gde spominjete odnose sa Bogom? U II Mojsijevoj i III Mojsijevoj. Sva obećanja će se razvijati u Petoknjižju. Celo Petoknjižje će biti razvijanje ovih obećanja. I šta ćete dobiti posle toga? Jednu tešku situaciju padanja, Bog nešto želi da uradi za svoje ljude i onda dolazi novo stvaranje. Nakon prvog velikog dela, dolazi potop a onda novo stvaranje. Gde je ono? Neka moj narod ide! Mojsije dolazi kod faraona i kaže, neka moj narod ide. Kako je Izrael pozvan u II Mojsijevoj 4:22 - moj prvenac. Prvorođeni sin. Izrael postaje novi Adam. Ko je bio Božji prvorođeni sin? Ovde se ponavlja ta šema. Ako čitate V Mojsijevu 11:22–25, govori o vlasti koju će Izrael dobiti. Isto kao što Adam ima vlast. U II Mojsijevoj učite nešto o zavetu u koji Bog ulazi sa Izraelom. U II Mojsijevoj 8 čitate o hrani i o iskušenju, njihovom padu koji je sličan padu koji je imao Adam. U II Mojsijeva 16:4, Bog se postarao za manu, i on daje hranu i kaže, budite zadovoljni, ali šta se dešava, IV Mojsijeva 21, nisu zadovoljni, i onda dolaze vatrene zmije, Izrael pada. Ponavlja se priča o Adamu. Vidite li ovu šemu? Ako čitate u II Moj 14:21-22 o izlasku, koji jezik se tu koristi? Tu je more, a onda dolazi vetar. I rezultat je stih 22 – voda se podelila i pojavila se suva zemlja. Da li ste to već čuli? Priča o stvaranju. Jezik izlaska je jezik stvaranja. Zašto je Bog vezan za istoriju kada je reč o izlasku? Zašto je izlazak tako važan? Jer će izlazak postati spasonosno delovanje u Starom zavetu. Ono što Bog želeo da učini od stvaranja, ono što je želeo da uradi pozivom Avrama, sada radi prilikom izlaska. I sa celi Izraelom će to uraditi. Oni odlaze u Egipat, da mogu da se množe, da steknu nasledstvo, i šta se događa? Njih 70 se tako umnožilo da ih ima 2 miliona. Gospod im želi dati zemlju, želi da postanu svetlost ovom svetu i na taj način se ostvaruju ti odnosi, oni postaju svetlost za svakoga. Oni su pod jurisdikcijom inostranog kralja i Bog ih poziva da budu pod njegovom jurisdikcijom. Jer On stvara novu zajednicu, novo društvo. Šta je nameravao sa stvaranjem? Zajedništvo. Zajednicu kako bi nebeska porodica i zemaljska bile u skladu. Pad, potop, ropstvo u Misiru su postali opasnost za tu zajednicu. Vi i ja smo produkti zapadnog individualističkog razmišljanja, i pitamo se šta je sa mnom, šta će biti sa mnom? Da li ovde čitate nešto o individualističkoj eshatologiji? Mi pitamo šta će biti sa nama, „ništa ne brini dok dođemo do Otkrivenja, videćete da ćemo biti vaskrsnuti“. Ali ovde nema ničeg o vaskrsenju. Jer nije značajna individualistička eshatologija. Bitno je zajedništvo. Ako vam je teško da ovo razumete, zapamtite da oni govore više o ljudima, nego o samom Bogu. Jer su ovi ljudi bili 400 godina u ropstvu, nisu naučili da cene drugo ljudsko biće. Oni ne osećaju da su nacija u kojoj postoji određena sloga, i Bog treba da ih nauči da se drže jedni drugih. Vi ste jedna nacija, jedna zajednica. 27
Rekli smo da je ono što trebamo naučiti – da je život oca svih vernika bio život stalne frustracije. Ako je neko ko je bio tako veran kao Avram nazvan prijatelj Božji i prošao kroz tolike frustracije, zašto mislimo da ćete vi ili ja imati lep i ugodan život? Reći ću vam zašto. Jer ste više pod uticajem američkog sna, nego pod uticajem čitanja Biblije. Više ste pod uticajem Holivuda, nego Biblije. Da li je on imao blagoslov? Da. Ali pored toga je imao mnogo frustracija. Da li je imao zemlju? Da, jednu pećinu. Nasledstvo? Da, ali nije znao šta će Ismailo uraditi Isaku. Pisac Jevrejima poslanice u 11 glavi kaže - dok je išao ka Moriji, mislio je da ili će ga Bog vaskrsnuti ili će mu dati drugog sina. On će se postarati za rešenje. I Gospod je pronašao rešenje. Zašto čega Bog daje obećanja koja neće ispuniti kao što ih Avram očekuje? To je teško pitanje, jer je teško reći šta je Avram očekivao. U Jovanu 8 je jedno moguće objašnjenje. Stih 56 – kad smo govorili o drvetu poznanja dobra i zla, ako gledate iz ljudske sebične perspektive, teško je razumeti zašto je Bog postavio drvo tamo. I jednostavno postavljate Boga u pogrešno svetlo. Ja sa svojim glupim umom mogu da smislim dobre ideje za rešenje tog problema i razmišljajući tako mislim da nije bilo dobro staviti tamo drvo koje je izazvalo pad. Ali ako ga posmatrate iz perspektive krize u svemiru, prepoznajte da je Bog pokušao 調sitinski da pomogne Adamu i da bude istovremeno fer prema đavolu. Da niko nije mogao dati nijednu zamerku...zato što si na taj način igrao, nisam mogao da pobedim. Jer bi đavo rekao, hoću da kažem moju stranu priče. Videćemo na čiju će stranu stati. Bog je fer Bog, zato daje đavolu tu priliku. Ovako bih to objasnio: Otkrivenje 12 kaže da je đavo opadač braće, takođe i sestara, ali ih u to vreme nisu računali. EGW kaže u Put Hristu, „naša sudbina ne zavisi od povremenih dobih dela ili nedela, već od našeg usmerenja u životu“. Zamislite, kada je Avram lagao u vezi žene, tehnički nije lagao, bila je istina ono što je rekao...ali je varao faraona. Faraon je to shvatio. Avimeleh je imao isto to iskustvo. I ono što je otac uradio, sin je ponovio. Zamislite kako je to bilo na nebu. Sotona je rekao, „jesi li ih video, i ti kažeš, to je tvoj prijatelj. Da li sam dobro čuo da je otac svih vernika“. Jako dobar primer. Zamislite kakvu vrstu ruganja je sotona napravio. Bog nas ne sudi po našem delu ili nedelu. Bog zna da je Avram dobar dečko ali kako to može dokazati celom univerzumu? Jednog dana Avram se moli, Bože, hteo bih da bolje razumem ovaj sistem žrtava. Ne razumem dovoljno ove žrtve, šta one znače? Jednog dana, Bog mu kaže, Avrame, idi na brdo Moriju i žrtvuj sina. Avram kaže – molim, da li sam dobro čuo? Zar nisi rekao da si drugačiji od neznabožačkih bogova koji traže ljudsku žrtvu? Ali zapazite, on prepoznaje glas svog Gospoda, i šta radi, isto ono što je uradio u Uru Haldejskom, hoda, ide. Kaže u Patrijarsima i prorocima da nije razgovaro sa ženom o tome jer je znao šta će reći. I tri dana i noći on postavlja teška pitanja, jer ne zna šta to treba da znači. Znate šta je naš problem? Kada trebamo da upoznamo Božju volju, postajemo paničari. Brzo mi reci šta trebam da radim! Nećete znati Božju volju u krizi ako ne naučite da slušate Božji glas onda kada sve ide dobro. On je naučio da sluša Božji glas i sada kad mu je došao, zaključio je šta znači i mogao je da ide napred. Autor Jevrejima poslanice zato kaže, da je zaključio da će ga Bog ili vaskrnuti ili će dati neku vrstu rešenja. I on ide, priprema Isaka, podiže ruku, Bog se okreće svim anđelima na nebu i kaže, „ima li još pitanja? Ima li sumnji? Da li je na mojoj strani?“ I zaustavlja mu ruku. Tu je rešenje. Jovan 8:56 kaže da je Avram razmišljao o tome i rekao, ok, sada shvatam. Kad je bila reč o mom sinu onda je bilo zamene, a kada se radilo o Njegovom sinu nije bilo zamene. Otišao je kući i rekao, hvala ti Bože, radujem se ovom iskustvu. Naučio sam nešto o tome ko si ti. Vidite li na koji način ta velika borba modelira stvari, kako nam pomaže da gledamo teške situacije? Kada sam bio propovednik pokušao sam da naučim ljude da Biblija ne govori o nama, nego o Bogu. I to sam propovedao 2, 3 godine, onda sam došao u dečju subotnu školu, tu je bila tabla, na njoj nacrtan oltar koji govori o Avramovoj velikoj veri. Šta??? Zar vas nisam učio da se tu ne radi o Avramovoj velikoj veri, radi se o Avramovom velikom Bogu! Zašto? Jer ako je to priča o Avramovoj velikoj veri, šta je pouka iz I Mojsijeve 22? Da li znate ko je Bog? On se igra sa vama kao mačka sa mišem. Jednog dana vam daje sina, a istog dana vam ga uzima. Kaže, hajde mi ga sada vrati. Ne znam da li je neko od vas roditelj, ali da vam kažem, kada budete imali decu, molićete se – Bože, biću i misionar u Africi, u najgoroj zemlji, samo molim te sačuvaj moju decu. I ko je Bog? On uzima ono što najviše volite? Da li je Bog takav? Da li je znao kakva je bila vera Avrama? Naravno. Ovo nije priča o Avramovoj veri, to je priča o Avramovom velikom Bogu. Ako je ovo priča o Avramovoj velikoj veri, ko je glavni junak? Avram. I kad to čitamo, šta kažemo – Gospode, nisam tako siguran. Ako mi kažeš, ok, Daniele, ubij Marka, ja bih rekao, nemoj to tražiti od mene. Ja nemam takvu veru. Ali ako je priča o Avramovom velikom Bogu ko je heroj ove priče? Bog. I znam da šta god da me snađe u životu, bilo kakav pad, Bog će pokazati pred celim univerzumom, da to nije pravi Daniel. Ja znam njegovo srce, jer je na mojoj strani. Bog nikada neće izblamirati svoju decu javno. P.S. Ako Bog to ne radi, ni mi to ne trebamo da radimo. Ne biste verovali koliko okrutni i surovi mogu biti hrišćani jedni prema drugima. Ali ako je ovo priča o Avramovom velikom Bogu, ja sam sa njim siguran. Ja sam napravio nekoliko gluposti u životu, ali mogu da pogledam gore i 28
kažem, Bože, ti znaš ko sam, i ja želim da živim najbolji život sutra. Dakle, kada jednom imate model za razumevanje Biblije, to vam pomaže da razumete najteže priče. Pričali smo o Avramovim blagoslovima. V Mojsijeva 28 – imate još jedno ključno poglavlje. Pogledaćemo zavet. Da imam više vremena išao bih u glavu 17, kako Bog koji ne može da laže se spušta na nivo ljudskog bića i kaže da će ući u zavet sa Avramom, da bi znao da mu uvek može verovati. I on uzima ceremoniju opšte poznatu u to vreme i Bog prolazi kroz životinje, ustvari obojica su trebali da prođu, ali Avram nije mogao da prođe jer je spavao. Šta je radio za njegov deo spasenja? Ništa, spavao je. Sam Bog je prošao kroz to. To je simbol toga da kao što su ove životinje bile podeljene, to će biti sudbina onih koji ne slede taj zavet. Dispenzacionalisti kažu da ćete se u starom dispenzacionalističkom sistemu delima spasiti. Čitajte I Moj 17 – čista blagodat. V Mojsijevoj 28, budući da Bog govori jezikom zaveta, ljudi ga mogu razumeti. V Mojsijeva 28:1-14 – blagoslovi V Mojsijeva 28:15-68 – prokletstva Kada čitate Petkonjižje, setite se da vam govori više o tome kakvi su ljudi bili, nego kakav je Bog. Zašto je u samo 14 stihova pričao o blagoslovima, ali imamo 53 stiha o prokletstvima? Ako imate decu razumete. Jer ako kažete, ovo je dobro za tebe, oni ne slušaju. Ali ako im kažete, ako se ovo dogodi, biću veoma ljut, onda odmah dobijate njihovu pažnju. Ovo nešto govori o ljudskoj pažnji. Bog govori i da vidimo blagoslove: Plod utrobe će biti blagosloven, produkti vaše zemlje će biti blagosloveni, imaćeš te blagoslove. Stih 8 – Gospod će poslati blagoslov na žitnice. Stih 9 – bićete poseban narod, imaćete poseban odnos. Šta se ovde događa? Jezik ovih blagoslova je jezik I Mojsijeve12. Stih 15 – ali ako ne poslušaš, šta će se desiti? Primetite šta će se desiti... bićete oterani od njegovog prisustva, zemlja neće roditi i vaše potomstvo će biti ubijeno. Primetite da u I Mojsijevoj kraj nije događaj. Ako ćete biti poslušni, započeće proces. Proces je restauracija edemskog vrta. Nećete imati bolesti, imaćete više dece jer nećete imati velike bolove. Zemlja će vam dati puno roda. Ljudi će vam doći i kroz vas će bolje upoznati Boga. Ono što je uništeno padom u greh, polako će se dovesti u red. To je postepeni proces. Ako niste verni, šta će se desiti? Progresivni pad. Rezultet toga je V Mojsijeva 30:15-19 – ja vam dajem ove opcije, izabrite život, to vam ja savetujem. V Mojsijevoj 28 kaže da imamo dve mogućnosti – ako ste poslušni, edemski vrt će biti obnovljen, ako ste neposlušni, bićete u ropstvu i rasuti. Primetite, kao što je I Mojsijeva 12 šarka Petoknjižja, V Mojsijeva 28 je šarka istorijskog dela Biblije. Nakon što uđete u obećanu zemlju, koja je sledeća faza u istoriji Božjeg naroda? Koji je to istorijski period? Sudije. Šta se dešava u ovom periodu? Imamo li tu neku šemu? Vrlo jasnu. Kad su bili poslušni, sve je bilo dobro. Kad su počeli da zaboravljaju Gospoda, druga nacija je došla i potisnula ih. Povikali su Gospoda i on se pobrinuo za goela, sudiju, izbavitelja. To je bio tip izbavitelja. On u stvari čini moćno delo Božje, oni su toliko sjajni da za jedno vreme postaju poslušni, i šta se događa? Imate situaciju gradacije, i koliko puta se to ponavlja? Koliko je sudija u knjizi? 12. Kako je istorija Izraela evaluirana u knjizi o Sudijama? Na osnovu V Mojsijeve 28. Šta se događa na kraju knjige o sudijama? Jevreji žele cara. I ako se to Samuilu ne sviđa, Bog mu kaže, nisu tebe odbacili, već mene, i budući da je Božja milost „ograničena“ on se vređa, i kaže, šta hoćete? Hoćemo cara. Kakvog cara? Koji je visok kao Filisteji. Ok, daću vam nekog niskog koji hramlje... istina? Ne. Šta on radi? Daje im upravo ono što žele. Evo tu vam je najbolji car. Visok, wau...sjajno. I Bog čak menja njegovo srce, jer je znao da to neće ići. Ali ako ne bude funkcionisalo, šta će ljudi reći? Ne radi jer se Bogu nije svidela ideja. Zato mu menja srce, da ne bi rekli da je problem u Bogu. I ako ne bude išlo kako treba, postoji samo jedan problem. Jer Saul nije napravio mudar izbor. Kako će kralj biti evaluiran? Da li ste zapazili taj obrazac, car je učinio ono što je dobro u Gospodnjim očima, ili car je učinio ono što je bilo zlo u Božjim očima? Kako će se ovo vrednovati, ko odlučuje ko je dobar ko je loš car? Na osnovu V Mojsijeve 28. To je ono što ćete dobiti. Koji je vrhunac? Vrhunac moharhije je vladavina Davida i Solomuna. Za nekih 70. godina, nacija se ujedinjuje. Jedino vreme u istoriji kada je Izreal ujedinjen kao nacija. Ako pogledate II Samuilovu 7:8-10. primetite da imaju teritoriju, imali su mir, stvari su išle dobro. Na osnovu poslušnosti Davida. P.S. Kada Bog kaže Solomunu, ako budeš poslušan kao tvoj otac David, sve će biti u redu. Ako budeš hodao savršeno preda mnom kao David, sve će biti dobro. Solomun je sigurno pomislio, sigurno si zaboravio kako sam ja rođen. Ako mi kažeš da je moj otac David savršen hodio pred tobom...ne, Bog ne razmišlja u kategorijama apsolutizma kao što mi to činimo. On razmišlja jevrejskim umom. Pre dva meseca sam propovedao u Engleskoj, imali smo pitanja i odgovore, jedan stari brat je pitao da objasnim Matej 11:21 – za sve što se budete molili, dobićete. Da, što da ne. Kako je razumeš? Naravno, kako što piše. Pokušavaš da mi kažeš da način kako ti razumeš jedan izraz koji izražava kvantitet „bilo šta“ je isto kao što su Jevreji razumevali? Da, sigurno. Ja mu kažem otvori Matej 1 glavu i tamo je spisak svih generacija od Avrama pa nadalje...hajde izbroj poslednjeg. Koliko ih ima? 12. Matej 29
kaže, 13, a kad ih izbrojiš 12. A sada idi u Luku. Koliko je generacija bilo od Davida do ropstva? Ne 13. Kako to da Matej kaže da je svih generacija bilo 13? Jer „sve“ za Mateja, znači nešto drugo nego što znači za vas. Kada vi kažete kompjuteru da izbriše sve fajlove sa nastavkom .doc sledeći dan možete da plačete, ali te dokumente nećete vratiti. Svi fajlovi za mene znače nešto drugo nego što su „sve generacije“ značile za Mateja. Kad je pao grad u Mojsijevim knjigama, ubio je svu živu stoku Egipta. Onda dolazi sledeće zlo i sva stoka je uginula. Kako to misliš? Već je bila mrtva. Kad dođe sledeće zlo, opet piše, sva živa stoka, pa već su dva puta umrli. „Sve“ u jevrejskom umu ne znači sve u našem shvatanju. Sve generacije koje sam vam ja dao, jel ovo znači 13 generacija? I kad je sva stoka uginula, što znači, da, svi su uginuli, ali to ne znači sve. Oni koji nisu uginuli, nisu uginuli. Kad Isus kaže, da ćete dobiti sve, rekao bih, ako se molite za belog mercedesa, Bog vam ga neće parkirati sutra ujutru ispred kuće. „Da, ali Biblija kaže, sve“. To ne znači ono što znači u našem kontekstu. 15.02.2007. Harizmatici veruju da je vera osvedočenje. Ako veruješ u nešto dovoljno čvrsto, to će se desiti. To je besmislica. Vrednost vaše vere ne zavisi od toga koliko čvrsto verujete. Kvalitet vaše vere zavisi od toga koliko je verodostojan onaj na koga je vera upućena. Ako neko posudi novac od vas, i vi verujete da ćete taj novac dobiti natrag, šta odlučuje, ko odlučuje da li ćete novac videti ili ne? Ja bih hteo da ga vidim, ali ne zavisi od toga koliko ja čvrsto verujem... zavisi od toga koliko je vredna poverenja osoba kojoj ste novac posudili. Ako je to osoba dostojna poverenja, dobićete novac, ako ta osoba nije dostojna, možete verovati koliko hoćete, novac je propao. Razlog zašto Pavle kaže tamničaru u Filibi – ako trebam da sumiram celokupno hrišćanstvo u jednoj reči, veruj u Isusa Hrista. To je jedino. To je dobra biblijska teologija. Samo veruj. Ništa više, a ni manje. Samo veruj. Pitanje je, šta to znači verovati? Ko će to definisati? Zavisi li to od toga šta ja hoću, šta bih ja voleo da bude, ili to zavisi od toga šta je biblijski autor mislio pod time? Čovek koji hoda po užetu, stavio je svoje uže iznad vodopada na Nijagari, i ljudi vide da će se nešto desiti, i počeli su da se skupljaju. Čovek je hodao po užetu i prešao na drugu stranu. Ljudi su bili oduševljeni, aplaudirali, i on je poslao svoj šešir da skupi novac. I pitao je, da li verujte da mogu da se vratim natrag? Da. I on je to uradio. Ljudi su bili oduševljeni. Opet je poslao šešir. A zatim je uzeo kolica, i pitao, koliko vas veruje da ne samo ja mogu da pređem preko užeta, nego mogu to i sa kolicima? Uzeo ih je i prešao. Ponovo skuplja novac. A onda je pitao, koliko vas veruje da sad u ovim kolicima mogu da prevezem nekoga. Neko je rekao, ja. Gospodine, dođite u kolica. O, ne, nizašta na svetu. Ovo je dobra ilustracija o tome da je vera više od mišljenja. Čovek je imao mišljenje da je to moguće, ali nije verovao u to. Jer smo vi i ja deca prosvetiteljstva. I zbog toga verujemo da verovati znači stvoriti mišljenje. I ako ste stvorili mišljenje, vi verujete. Sećate li se da će ljudi kad dođu do nebeskih vrata morati da imaju password i username? Ako imaš mišljenje koji je pravi dan, da li smeš da jedeš svinjetinu ili ne, ti imaš mišljenje, a ne veru. Matej 16:17 – harizmate kažu da treba pričati novim jezicima. Onda sam govorio o dugom i kratkom završetku Marka. Jer u najboljim manuskriptima Marko se zaustavlja na 16:8, i objasnio sam biblijsku teologiju Marka za 3 minuta. U stihu 17 ima pet stvari: govorenje jezicima, stavljanje ruku na ljude i lečenje, bavljenje zmijama, piti otrovne napitke i izgonjenje đavola. Misliš li da je fer uzeti jednu od tih 5 stvari i služiti se tim da time procenjuješ druge ljude, kako bi ponizio ljude? Moramo zahvaliti harizmaticima...početkom 20 veka oni su podsetili hrišćanstvo na nešto što je bilo zaboravljeno. Da je Sveti Duh važan u životu hrišćanina. Ali ne možete ponižavati druge samo zato što se vaše razumevanje govorenja jezika razlikuje. Moramo zahvaliti luteranima jer su podsetili hrišćanski svet da je opravdanje verom značajna činjenica. Svaki put kada jedna grupa pomisli da je bolja od drugih, ima nešto pogrešno u tome. Kada subotari zbog subote misle da su bolji, nešto nije u redu sa njihovim hrišćanstvom. Ako razumete dobru biblijsku teologiju to će biti najbolje oružje. Delovi Biblije koji vam nikad nisu progovarali sada se otvaraju. To će biti fantastično za vaše propovedanje. Jer ćete imati nešto da kažete ljudima u njihovom položaju. Koji je biblijski tekst najvažniji tekst za jednog Jevrejina? V Mojsijeva 6. Ali koji im je biblijski tekst rekao da su pozvani kao narod? I Mojsijeva 12:1-3. Zašto je to važan tekst? Jer taj tekst govori da je Bog pozvao Avrama. Zašto su oni poseban narod, Božji narod? Jer je Bog pozvao Avrama. Ali šta znači da te Bog pozove? Zašto je Bog pozvao Avrama, zašto je pozvao Izrael? Da bi bili blagoslov drugima, zato što je hteo da blagoslovi druge narode. Bog uvek poziva da bi blagoslovio nekoga drugoga. Ako te je Bog pozvao u službu, to je zato što želi da blagoslovi druge ljude preko tebe, i ti ćeš dobiti blagoslov u tom procesu, ali ti nisi cilj, ti si oruđe. Otkrivenje 18:4 – izađite iz nje, narode moj. Odakle? Iz Vavilona. Gde je Božji narod? U Vavilonu? Zašto Bog poziva svoj narod? Jer ga voli. Ali gde su? U Vavilonu. Ako hoćete da znate ko je pravi i lažni 30
prorok u Starom zavetu karakteristika po kojoj ga prepoznajete – kakav je njegov odnos prema Božjem narodu. Ako on kaže „vi ste toliko loši da ne želim da budem sa vama“, budite sigurni da je to lažni prorok. Pravi prorok bi rekao, momci nešto je pogrešno u našoj teologiji. A sada imam vest za vas. Ali će on ostati sa narodom, jer je deo tog društva. Sećate se kad je Navuhodonosor došao u Jerusalim i rekao Jeremiji, ti si dobar momak, daću ti zelenu kartu, dođi u Vavilon. Zašto je to učinio? Jer Jeremija nije govorio, mi smo hram Božji, ništa se neće dogoditi Jerusalimu. On je govorio, nemojte se boriti jer će sve biti razoreno. Zato ga je zvao. Ali je Jeremijja odlučio da ostane sa svojim narodom. Kad se narod pobunio protiv Navuhodonosora, Jeremija kaže, nemojte se oslanjati na njih, ludo je pobuniti se protiv Navuhodonosora. Bog vam neće pomoći a ni Egipat. Pobunili su i ipak otišli. A šta je Jeremija uradio? Otišao sa njim. A znao je šta treba da uradi, ali je otišao sa njima. Verujem da je Bog pozvao adventističku crkvu. Verujem da imamo poruku, ali ne verujem da smo bolji od drugih. Ne verujem da me Bog voli više od naših suseda. Kad Bog poziva ljude, to čini jer hoće da blagoslovi druge. Zato je najvažniji tekst I Mojsijevoj 12:1-3. Bog poziva Avrama, Jevreje. Jer želi da spase sve narode. Poziv Avrama je povezan sa padom u greh i stvaranjem. Da li piše da Moavac i Amonac ne može da ulazi u sabor Izrailjev, nego da prvo mora da prihvati pravila? Imali su zabrane. I da i ne. Juče sam vam rekao da Bog ima težak zadatak. Mora da uzme tu grupu robova koji nemaju samosvest o tome ko su, jer su 400 godina bili robovi, nemaju pojma ko su. Ti ljudi koji imaju nizak nivo samopoštovanja, uvek imaju sklonost da misle da je ono što drugi misle bolje. Setite se da je faraon rekao neću pustiti narod. Jer bog Crvene zvezde nije bolji od boga Partizana. Hoćete da kažete da je vaš Bog bolji od naših? Ok, hajde onda da ti se predstavim. Naravno da su mislili da je ono što su drugi ljudi imali bilo bolje. A ne zaboravite na grešnu ljudsku prirodu. Obožavanje na visinama je uvek privlačnije od pevanja himni. Jer su na vrhu planine. Imali su kultne prostitutke, da se ne bi momci dosađivali za vreme bogosluženja. To je bilo mnogo zanimljivije nego prinošenje jagnjeta i razmišljanje, šta to znači za mene? Bog hoće da im kaže da postoji nešto loše sa Amoncima i Moavcima. Ali ono što je loše nije loše u ljudima već je loše ono što čine. Nemojte činiti ono što oni čine. Pogledajte ono što piše u Ruta 1. Tvoj Bog je moj Bog, tvoj narod je moj narod. Ona je postala Davidova baka. Da li je Bog imao nešto protiv Moavaca? Ne, tamo nema nacionalizma. Ako ona kaže, hoću da sledim vašeg boga, Bog je prihvata. Kada stignem na nebo, ja bih voleo da razgovaram sa Rutom. Reći ću joj, kako su te prihvatili u crkvi? Gde si morala da sediš? Kako su braća i sestre postupali prema tebi? Jesu li rekli, fantastično što je neko iz moavske porodice došao? Ili su rekli, sedećeš u poslednjem redu, i rekli čuvaj se moavskih žena, one su opasne; kako si preživela sve to? Jer znam koliko okrutni mogu da budu sveci. Ali ona nije odustala. Nije pitanje kako su Jevreji razumeli ovo, oni su to pogrešno razumevali, isto kao i mi. Ali ako čitate biblijskim očima biblijsku teologiju, onda shvatate šta je Bog želeo da nam kaže. Šta ćemo da kažemo, šta je biblijska teologija? Šta je bilo u umu pisca? Šta je video? Zašto se izrazio na taj način? U egzegezi se pitate šta je rečeno, ali u biblijskoj teologiji se pitate zašto je on to tako rekao. U ovom univerzumu ima stotinu drugih načina da se nešto kaže. Postoji razlog zašto je rekao to na taj određeni način. Pošto je nadahnuti autor, neću samo da radim analizu njegovih reči, što radim u egzegezi, već hoću da vidim kakav je obrazac njegovog razmišljanja, jer mogu nešto da naučim o tome. Mogu da vidim kako autor gleda na svet. Ako uzmem novozavetni primer, ne moram mnogo da čitam da bih shvatio da je misaoni svet apostola Pavla različit od misaonog sveta apostola Petra. Da Jakov gleda drugačije od Luke. Ako shvatite misaoni svet nadahnutog autora videćete nešto što nikada ranije niste videli. Zamislite samo u međuljudskim odnosima, kada učinite neki napor da razumete zašto neka osoba prilazi pitanju iz određenog ugla, u stvari hoćete da nađete odgovor na misaoni svet te druge osobe, ne samo da joj se približavate, već ćete uspostaviti bolji odnos. Zato je toliko važno razumeti biblijsku teologiju? Svi znaju da je poziv Avrama bio veoma važan. Ali kada to vidite u pravom kontekstu, i kad vidite šta je bilo ranije, dobijete drugu perspektivu. Onda ćete shvatiti šta dolazi posle toga. Kada gledate I Moj 1, počinje se sa haosom. Voda je prekrivala sve. Onda imate Duh koji je iznad svega, a onda imate podelu vode, suvo tlo se pojavljuje, ljudi se stvaraju po obličju Božjem, onda dobijaju vlast da vladaju, kako se to dogodilo? Adam je zaspao, žena je stvorena, govori se o raju, imate drvo života, zatim dolazi test zato što je i zmija tamo, I Moj 2:24 – čovek će ostaviti oca i majku i prilepiće se ženi i dvoje će postati jedno telo. To pokazuje da postoji neki zavet. Nije spomenut izričito, ali se podrazumeva. Idete u sledeće moćno delo Božje – da kažem ovo – Biblija kaže da se moćni Bog spušta da interveniše u čovekovom životu. Sećate se kad smo pričali o istorijsko kritičkom metodu, kako je bio problem kad je rekao da nije video nijedno vaskrsenje, pa to znači da se to ne događa. Sadašnjost je ključ prošlosti. Ako pogledate sa biblijske tačke gledišta, Biblija kaže, da, ja nisam danas to video, probudio sam se, istuširao, molio se, ali Bog mi nije progovorio, nijedan anđeo me nije odneo gore, ništa nisam video ali to ne znači mnogo, zato što je prošlost ključ sadašnjosti. A šta kaže prošlost? Da je nekada Bog intervenisao. Nekada je On sišao dole i učinio nešto. Od 1-6 glave još jedno moćno delo Božje. A ostala slede u II Mojsijevoj. Postoji velika vremenska razlika između njih. Temeljni problem sa harizmaticima – kažu, ako se jače molim, ako imam veću veru, imaću više čuda u mom životu. Stvarno? Odakle vam to? To sigurno niste naučili čitajući Bibliju. 31
Problem nije sa našim položajem, već sa mislima. Problem je ako ne znate odakle dolazi. Ko je bio prvi čovek u Bibliji koji je učinio neko čudo? Mojsije. Stavio je ruku u nedra, izvadio je, a tu je i čudo sa zmijom. Mojsije je živeo 15 veku pre Hrista. To vam govori da se 3500 godina nije događalo nikakvo čudo. Dolazimo do Mojsija i Isusa Navina, ko je sledeći ko čini čudo? P.S. pričao sam vam o Avramovoj velikoj veri. O čemu se radi u p調iči o Gedeonu? Da li se radi o njegovoj velikoj veri? Radi se o velikom Gedeonovom Bogu. Jednog dana kad je Gedeon vršio pšenicu, sakrivao se jer se plašio da će ga Madijanci pronaći, pojavljuje se anđeo i kaže, zdravo brate ☺ Bog me poslao da ti kažem da ćeš biti vojskovođa Božje vojske. Ja? Ne ja. Ali poslao me Gospod da ti kažem. Nema šanse. I onda dobija odličnu ideju. Možda samo sanjam. Možda ovo nije pravi anđeo. Hajde da to ustanovim. I kaže anđelu, pričekaj ovde da pripremim malo hrane za anđela. Znate kakvu je hranu pripremio? Ne pizzu, ne hamburger, ne fast food, ubio je vola. Koliko treba vremena da pripremite hranu ako ste ubili vola? Onda priprema hleb od 36 kg brašna. Koliko je anđeo tamo sedeo? Zašto nije pripremio hleb od pola kg brašna? Nada se da će dok napravi toliko hrane, anđeo otići. I konačno je sve pripremio, otišao opet do tamo, a anđeo tamo sedi. Znate kakva je to misao rukovodila Gideonov um? Ako ovako jede, on nije anđeo. Ali anđeo stavlja svoj mač i sve ode u paru. Sve nestaje. I Gideon kaže, oho, izgleda da ću morati da postanem vojskovođa. Gore je nego što sam mislio. I te noći se moli, hvala ti Bože što si mi poslao anđela. Izgelda da ću morati da budem vojskovođa, ali onda kaže, ali znaš šta, ja neću da budem to. Poslao si anđela, ali hajde da to ovako kažem, biću vojskovođa ali staviću runo napolje i ako ujutru sve bude suvo a runo mokro, onda ću znati da je to od tebe, i biću vojskovođa. A Bog kaže, o pravedniče moj. Poslao sam ti anđela, izveo je čudo, a tebi to nije dovoljno dobro? Gavrilo, opali ga. Udari toga nevernika. Istina? Gavrilo, pobrini se da njegovo runo bude mokro sutra. On se budi ujutru, budilnik je zvonio, on ga isključi, nastavi da spava, nešto kasnije ustaje, i kaže, o, šta je sa runom? Ide napolje, gleda, mokro je. Moram da budem vojskovođa. Razmišlja o tome celog dana. Uveče ide u postelju i kaže, Gospode izgleda da ću postati vojskovođa. Ali znaš šta, razmišljao sam nešto danas popodne, malo sam isključio budilnik jer sam hteo da spavam duže, ustao sam kasnije nego obično, a sećam se dok sam išao u školu da su nas učili iz fizike da runo privlači vlagu iz vazduha, možda je bilo 9,10 sati kad sam ustao, pa sam razmišljao, možda je runo bilo mokro jer je privuklo vlagu iz vazduha. Možda trebam da tražim još neko čudo. I da ja tebi to objasnim – neće od mene biti vojskovođa. U redu, shvatam da si poslao anđela, učinio si čudo, ne znam da li jesi ili nisi...u redu, biću vojskovođa, ali sutra runo treba da bude suvo, a sve okolo treba da bude vlažno. A Bog kaže Gavrilu, udari ja malo jače ☺ Istina? Ne. Gavrilo, pobrini se da dobije ono što traži. O čemu se tu radi? Da li se radi o Gideonovoj velikoj veri? Da li je imao veliku veru? Ne, on nije imao veru. On nije primer za mene. Kada bi ova priča bila o Gideonovoj velikoj veri, kad biste imali hrabrost i drskost da stavite runo ispred sobe devojaka kako biste saznali koja će vam biti žena...ali se ne usuđujete da to uradite. Jer shvatate da to nije primer za koji se treba boriti. Ne radi se o Gideonovoj velikoj veri, već o Gideonovoj maloj veri i njegovom velikom Bogu. Gideon kaže, „Ja sam najmanji u domu oca svojega, a moja porodica je najmanja u plemenu“. Kada odluči da poseče dreće, otkrivate da je taj lug, to svetilište u vrtu njegovog oca. To znači da je svetilište tog sela bilo u vrtu njegovog oca, što može da znači da je njegov otac bio gradonačelnik. On svakako sam nije sekao sve drveće. Uzeo je nekoliko robova, a kaže, ja sam najmanji. Ovaj čovek ima problem sa samopoštovanjem. Ok, Gavrilo potrudi se da dobije ono što traži. Jer je to priča o Gedeonovoj maloj veri i njegovom velikom Bogu. Ko je posle Mojsija učinio veliko čudo? Ilija, a posle toga Jelisije. Imate li pojma o tome kad je živeo Ilija? 8 vek pre Hrista. To znači, 700 godina bez čuda. Sledeće čudo - Isus. Kad je živeo? To je prvo stoleće. Imate 800 godina bez čuda. Kada mi harizmate kažu da će se čuda desiti ako se molim...da li je to biblijski način razmišljanja? Ne, u Bibliji vidim 3500 godina bez čuda, 800 godina, 700 godina...a ja očekujem da Bog čini čuda za mene svakog dana? Smem li da se molim za čuda? Naravno, ali će Bog odlučiti šta će učiniti. Ako je potrebno čudo, onda se moli za čudo. Ako nemate, nemate jer ne tražite. Ako vam je potrebno, tražite čudo. Ali pustite da Bog bude Bog. Neka On odluči da li će vam dati čudo ili ne. Jer je On suveren. Vera nije konopac kojim vučeš Boga dole na zemlju. Kvalitet vaše vere ne zavisi od toga koliko čvrsto verujete već koliko je verodostojan onaj u koga verujete. Ako Bog odluči da vam da čudo, aliluja. Slavim Boga za svaki tumor koji je iscelio, ali suočimo se sa tim, ima hiljade ljudi za koje smo se molili, a ništa se nije dogodilo. Ne zato što njihova vera nije bila dovoljno velika...setite se Ilije, otišao je na nebo u kočijama. A Jelisije je umro od raka. A Jelisije je napravio dvostruko više čuda od Ilije za druge. Ali kada se radi o njemu, molio se za čudo a ništa se nije desilo. Neka Bog bude Bog. I Mojsijeva 6: Vode pokrivaju zemlju, vetar, tu je kovčeg, a zatim se ponovo pojavljuje kopno, suva zemlja. Bog nije zaboravan kad ponavlja sve ovo. Ne radi on to automatski. Ima ovde nešto novo, ali je velik deo obrasca koji se ponavlja. Nova zemlja umesto raja, opet je obnovljen zavet. Noje prinosi žrtvu i Bog je prihvata. Pojavljuje se duga. Zapazite šta Bog radi u II Mojsijevoj. Duhovni haos. Primećujete li nešto? U 6 glavi haos nije kao u 1 glavi, već znamo šta trebamo da očekujemo. Da li imamo haos? Da, ali u duhovnom haosu. Tu je i Crveno more, 32
ponovo vetar duva, vode se dele, pojavljuje se suva zemlja. Voda je bila levo i desno, a narod je prošao kroz suvo. Zatim prvorođeni – Izrael. Imate Adama, a to je ovde Izrael. Ponovo dobija vlast nad Hananom, ovde postaju narod. Zašto ih je Bog izveo iz Egipta? Jer nisu bili narod, već grupa ljudi. Oni su bili pod vlašću zlog vladara, trebalo je da budu pod vlašću Božjom. Zašto su otišli u Egipat? Jer su Vitlejemu, kući hleba, je bila glad. A Egipat je bio pun hrane. Sedamdeset ljudi ide iz Vitlejema u Egipat, a dva miliona ljudi izlazi iz Egipta u obećanu zemlju, gde teče med i mleko, mi bi rekli šećer i holesterol ☺ Bog ih je odveo u Egipat da bi se umnožili. To se nije moglo desiti u pustinji, već u Egiptu. Ali je problem u tome kad jednog dana odeš u Egipat, on uđe u tvoju glavu. Zato ih Bog izvodi iz Egipta, ali je Egipat ostao u njihovoj glavi. Stvara se nacija, narod, gde je drvo života? Mana, Bog obezbeđuje manu. Tu je iskušenje u pustinji. A tu su zmije, ognjene zmije i ponovo Bog sklapa zavet. Možete li videti sistem, kako Bog deluje... Spomenuli smo izlazak. II Mojsijeva se može podeliti na: poglavlja 1-10, kada je narod legalno uspostavljen, zatim 11-24 zavet je verifikovan, i glave 25-40 je osiguranje održavanja zaveta. Izgradićete mi svetinju, ja ću biti tamo, i kako će to funkcionisati. III Mojsijeva – kako će funkcionisati svetinja? Šta je bogosluženje u biblijskoj terminologiji? Juče sam rekao harizmatskom bratu – počeli smo pesmom, molitvom, imamo uvod...hoćeš da mi kažeš da smo mogli da počnemo sa radom sa zmijama? Da anakonda ide od ruke do ruke? Da li to radite u svojim crkvama? Ne. Zašto mi onda govorite da je pogrešno što ne govorim jezicima? Jer u tekstu piše da će Hristovi sledbenici uzimati zmije u ruke a vi to ne radite. Ako ne radite ono što piše u tekstu, zašto govorite da ja ne činim nešto što tekst ne kaže. U redu, kao da mi kažete, sledeći put kad se budemo sastali pićemo otrove. Baš me zanima koliko bi ih došlo. Zašto počinjemo sa pesmom? Šta je bogosluženje? Kako se srećemo sa Bogom? U Starom zavetu bogosluženje je ponavljanje, govorenje o Božjim moćnim delima. Šta je Biblija? Priča. Zašto je priča važna? Jer je lako pamtite, podseća vas na nešto, a bogosluženje je podsećanje na Božja moćna dela. Kako se to čini? U Starom zavetu, žrtve, svečanosti, praznici, zatim pevate Bogu u slavu, zatim molitve. Kako je izgledalo bogosluženje u Starom zavetu? Svake večeri i jutra donosite žrtve. Ako ste daleko od hrama neko to čini umesto vas. Vi samo plaćate hramski porez. Ali tri puta godišnje idete u Jerusalim i držte praznike, sedam praznika ima, ali ste obavezni da dođete na tri. Onda pevate hvalu Bogu i molite se. U III Mojsijevoj nalazimo zapis o žrtvama i praznicima. Jeste li primetili nešto interesantno u vezi sa ovom knjigom? Imate 27 poglavlja o savetima, ali nijedna reč objašnjenja. Sećate li se kad je Isus očistio hram? Zašto je to uradio? Donosite žrtvu u hram, jer zakon kaže da mora biti bez mane, sveštenik mora da je pregleda. I onda pogleda vaše jagnje i kaže da nije dovoljno dobro. Šta onda činite? Ne možeš da se vratiš 25 km do kuće, pa ga moraš prodati. Kolika će biti cena ako moraš da ga prodaš? Upola manja. I sad imate problem, nemate žrtvu. Šta onda? Idete kuć? Ne, morate da ga kupite. Kolika je cena kad morate da ga kupite? Velika. Ali znate, dolazite samo 3 puta godišnje pa morate da je kupite. Daćete poslednji dinar za žrtvu. EGW kaže u Želji vekova da su ljudi mislili da bez prolivanja krvi nije bilo oproštenja greha. Zato su davali sve za žrtvu. Ali onda otkrivate da je jagnje koje ste juče prodali za male pare, danas prodato vašom komšiji za mnogo novca, a ovaj put je jagnje prošlo kroz test. I Isus dolazi i kaže, ovde se ne radi o poslovima. To je mafija u hramu. Ovde se radi o odnosima a ne o poslovima. Ne možete kupiti oproštenje. Zašto je Hrist tako strog? Jer kaže ako ste sveštenik, morate da objasnite narodu šta sve znači, a vi ste se pretvorili u mafiju koja kupuje i prodaje. Bog nije zainteresovan za to. On je zainteresovan za ljude. Odnosi su najvažniji. Moj dom treba da bude dom molitve za sve narode. Za sve narode. Jer kad Bog poziva nekoga On poziva svakoga. Ovo nalazimo u Starom zavetu. Gde? III Mojsijeva. Šta je zadatak sveštenika? Da objašnjava, da bi ljudi shvatili da Bog voli da oprašta. Da li su žrtve jedinstveni element jevrejskog bogosluženja? Da li su narodi oko njih takođe prinosili žrtve? Oni nisu jedinstveni. Ali šta je jedinstveno u Izraelu? Šta je normalna žrtva? Jagnje. Ali ako ste siromašni pa ne možete da ga prinesete, onda donosite goluba. Ako ste kmet u selu, šta vi donosite? Vola. Da li vam jagnje kupuje više oproštenja od grlice? U čemu je razlika u ovome između Izreala i drugih naroda? Drugi narodi su mislili da će prinošenje deteta kao žrtve doneti više oproštenja. Njihova prvenstvena uloga žrtve je da promeni Božji odnos prema njima. Koja je svrha žrtava prema Bogu? Da umilostive Boga. Koja je najokrutnija religija? Religija Asteka. Jednom godišnje, prinosili su devojku devicu i dečaka. Otvarali su im grudi i da bi njihovo srce koje još kuca prineli bogu. Kad dovedete devojku i momka, onda će bog reći, biću ti milostiv. Ali pošto je zaboravan, sledeće godine rade to isto. Da li vam to donosi više oproštenja od jagnjeta? Ne, jer u biblijskom razumevanju Božji odnos sa nama nije promenljiv. Kad ovo objasnim preći ću na objašnjenje prvog biblijskog principa. Greh – čiji odnos menja? Da li se menja Božji odnos prema nama? Ne, već naš odnos prema Bogu. Kako znate da se Božji odnos prema nama nije promenio? I Mojsijeva 3. Ne jedite, ako jedete umrećete. Zmija kaže, ne brini, pokušava da te uplaši. A ako je on Bog koji će te ubiti samo zato što mu fali jedan plod sa drveta, to nije vaš prijatelj. I oni jedu. A u I Mojsijevoj 3:9 piše – otvorile su im se oči. Sotona je bio u pravu, problem je što je on uvek delimično u pravu, a sledeće je – Bog ih traži. Adame, gde si? Zašto Bog to kaže? Bog traži informacije? Da li je Bog znao iza kog su drveta? ☺ Šta smo rekli, šta je svrha Biblija? Ne čitamo je zbog informacija... Čitamo je zbog komunikacije. I zašto Bog pita, Adame gde si? Zbog komunikacije, pokušava da uspostavi odnos. Kako to da si se juče radovao da me 33
vidiš, a danas se kriješ od mene? Adame, danas ti dolazim na isti način kao i juče. Šta Bog želi da utisne u misli Adama i Eve? Ništa se nije promenilo sa moje strane, ali se nešto tragično dogodilo sa tvoje strane. Božja ljubav je nepromenljiva, bezuslovna. Ona ne zavisi od mojih dostignuća. Bog me voli kad sam dobar, i kad sam loš. Božja ljubav se ne menja, zavisi od toga kako se ja ponašam. Božja ljubav je po biblijskom razumevanju stabilna, postojana. A šta greh čini? Menja moj odnos prema Bogu. Zašto se Adam i Eva sakrivaju? Zato što se boje. Osećaju se krivim. Oni veruju o Bogu ono što im je sotona rekao. Nešto se promenilo, ali gde? Nešto između njihovih očiju. Oni misle da će ih Bog sada tražiti sa kalašnjikovim. Ali Bog kaže, ništa se nije promenilo sa moje strane, već sa tvoje. Sve što radimo u religiji, ima samo jednu jedinu svrhu. Koju? Da obnovi naš odnos sa Bogom. Juče su me pitali da li sam prvi put u Bačkom Petrovcu? Ok, doći ću opet. Znate o čemu ću pričati sledeći put? O molitvi. Bez obzira kojoj denominaciji pripadaju, ljudi se mole. Ali ako objavite da ćete govoriti o zveri, ko će doći? Sve što radimo u religiji, ima samo jednu svrhu. Da obnovimo naš odnos sa Bogom. Koja je svrha molitve? Da li je svrha molitve da dobijemo odgovor? Da li je svrha da dobijem odgovor koji ja želim? Ili je svrha molitve izgrađivanje odnosa sa Bogom? Da li je svrha molitve da se promeni Božji odnos prema meni? I ako sve kažem tako lepo, mogu li tako impresionirati Boga? Da li je svrha molitve da deluje na Boga tako da ga pobedi – daje im ono što tražim? Svrha je da se moj odnos prema Bogu promeni, tako da ja dobijem novu perspektivu. Možete kupiti bilo koju knjigu o molitvi, „Molitva – kako da dobijete od Boga ono što želite“. Odakle im to? Ne od čitanja Biblije. Idite u savremeno društvo. Jer kako izgleda? Kako mogu da dobijem ono što želim? Molitva je razmena mišljenja. Dolazite u kancelariju šefa sa svojim mišjenjem, a odlazite sa šefovim mišljenjem. Svrha molitve je razmena mišjenja. Dolazite kod Boga sa svojim mišljenjem, a napuštate Božju prisutnost sa Njegovim mišljenjem. Ako mislite da je svrha molitve dobijanje odgovora, čitajte knjigu o Jovu, za sve za šta se molio da se ne dogodi, dogodilo se. A bio je pravedan čovek. Da li je dobro biti pravedan? Ako mislite da biti pravedan znači da će se događati ono što želim, birajte drugu planetu, jer se na ovoj planeti loše stvari dešavaju pravednima. Morate imati biblijski način razmišljanja, a ne holivudski. Traženje je važan, sastavni deo molitve. Ali ako vaše molitve ostanu samo na nivou traženja, nešto nije u redu. Jer je svrha menjanje mene, a ne Boga. I pošto sam sebičan, treba molitva nešto da učini za mene. Ja moram da se menjam u procesu molitve. Prekrasan primer toga je u Luka 15 – izgubljeni sin. Dolazi ocu i kaže – oče daj mi. Daj mi ono što je moje. Da li je nešto pogrešno u traženju? Ne. Zato što i u molitvi „Oče naš“ se nešto traži. Traženje je integralni deo molitve. Problem je što ne kaže ništa više. Problem je što kad kažete zemaljskom ocu daj mi, to znači – ja bih radije da umreš pa da dobijem ono što mi pripada. Kad kaže „daj mi“, kakav je rezultat, kakav je rezulat? Rasulo. A šta kaže kad se vratio? Oče, učini me da budem kao jedan od tvojih slugu. A otac kaže, ne, ne ja ću te ponovo učiniti sinom. Primetite da više nije rekao, daj mi. On kaže, oče, učini me. U redu je tražiti, daj mi, ali zašto tražite da vam da? Da li to tražite zato što ste sebični? Ja sam jutros tražio od Boga da mi da kako bih mogao dati studentima. Pogledajte kolika je važnost biblijske teologije. Ako tražite „daj mi“ da bih mogao dati, Bog vam radosno daje. Ako tražite da biste mogli uživati, Bog kao mudar otac zna da nije uvek mudro zadovoljiti tu želju. Ako hoćete nešto da naučite o molitvi i hvaljenju čitajte Psalme. Pre neki dan sam govorio o Mateju 16, nisam siguran da li sam ja pogrešio ili prevodilac...Matej 16:16 je jednina a ne množina. Tebi dajem ključeve. Matej 18:18 je množina – vama dajem ključeve. Druga stvar u vezi koje hoću da se pokajem – kada sam rekao u ponedeljak, u vezi jevrejskoj obrazovanja, govorio sam to napamet, ali sam u Uniji imao svoje beleške, i tamo sam shvatio da se radi o bet-sefer (kuća knjiga – uči se V knjiga Mojsijevih), bet talmud, (kuća talmuda, uči se ceo Stari zavet), bet midrash – (kuća učenja - učenje proroka). Kojoj kući je pripadao Isus? Moguće je da je učio od 6 - 10-te godine Bet Sefer, a možda je bio tamo i od 10-15 godine (kuća Bet Talmud). Ali ne znamo da li je Isus sigurno išao u školu. Juče sam rekao da je u Knjizi po sudijama funkcioniše 12 plemena. Nekad se tri ili četiri plemena ujedinjuju i bore se protiv zajedničkog neprijatelja. Postoje ciklusi koji se ponavljaju. Govori se o vernosti sudija, da je narod bio veran pod sudijama. Sudija je uvek domaći čovek, imamo ih 12, posle smrti sudije dolazi sledeći deo ciklusa, tlačenje, plaču za izbavljenjem i Bog podiže sledećeg sudiju. I opet sve ispočetka. Svrha ove knjige je da pokaže da su podeljeni. I da treba da budu ujedinjeni. Da bi mogli da funkcionišu kao narod, društvo, moraju da se ujedine. Kada su odlučili da izaberu kralja, Bog im kaže, to nije dobra ideja. Ali sećate se da u 7 glavi V Mojsijeve već imate propise o caru. Kada budete otišli u obećanu zemlju poželećete da imate kralja i ovo su propisi. Interesatno je da je Samuel bio iznanđen. Uzeo je to lično. Mislio je da nije dobar. Ne, ne radi se o tome. Slučaj sa tvojim sinovima je drugačiji, ali evo razloga zašto misao o kraljevima nije bila dobra. Ko je sledeći sudija? Ko će biti sledeći sudija? Onaj koga Bog izabere. To je harizmatska ličnost. To je osoba koja ima dar za to. To je osoba koju je izabrao Bog. To je osoba koja čini ono što Bog čini. A ko će biti sledeći kralj? Kada uvedete kraljevstvo, ko će biti sledeći kralj? Najstariji sin prethodnog cara. Bez obzira na njegov odgovor Bogu, bez obzira na njegove duhovne darove. Novi period počinje sa monarhijom u Izraelu. Sada će postojati napetost između kralja i proroka. Kralj je veći politički autoritet. On je najviši vojni zapovednik. I on ima iskušenje da misli da je i 34
najviši verski autoritet. Imamo već problem sa prvim carem, Saulom. Kada Samuel zakasni, on ide i prinosi žrtvu. a to je glupo, to se od tebe ne očekuje. I podseća ga da mora imati na umu svoje mesto. Saul i Samuel, David i Natan, Ehav i Ilija, Jezekilj i Isaija, Sedekija i Jeremija, Jerevoam II i Amos. Uvek postoji ta napetost. Političke i verske vođe funkcionišu odvojeno. Problem je u tome da je telo snažno koliko i glava. Ali ima i nešto dobro u monarhiji. Bog uvek radi sa onim što ima. Bog je iskoristio Davidovu vernost i kad se govori o Mesiji, kaže, biće sin Davidov. Bog ga na neki način upoznaje sa kraljem. Ako je kraljevstvo tako loša ideja, zašto Bog sebe predstavlja kao cara? I Dnevnika 14:17 – Izreal je postao velika sila. Ako pogledate I Carevima 8:56 Solomun može da kaže ono što je rečeno preko Mojsija, o blagoslovima koji će doći na Božji narod, sve se ispunilo. Čitajte ponovo V Mojsijevu 28:1-14, i pogledajte kako se to obistinilo za vreme Solomunove vladavine. Božja reč se nije prazna vratila na zemlju, ona se ispunila. A vrhunac monarhije je I Carevima 9:3-9. A od I Carevima 10 imate nizbrdicu niz koju se kreće moharnija. Solomun je bio najmudriji, i sluša ih, i katastrofa se zbiva. Monarhija se raspada. Tragičan rezultat. II Dnevnika 36:14-16,20-21: kako Biblija teološki procenjuje monarhiju? V Mojsijeva 28 kaže, ako poslušaš, ovo će se desiti. A Solomun kaže, da, ispunili ste svoje obećanje. Da, mi smo na putu poslušnosti. Progresivna eshatologija. Ali žao mi je što nije ostalo tako. Potencijal je bio veliki. A stihovi 1568 - ako ne poslušate, ovo će biti posledice... Bog je slao glasnika za glasnikom, da ih vrati na put poslušnosti, ali nisu slušali. I tako ih je Bog predao drugim narodima. II Dnev. 36:20-21. Šta ovde kaže? Otići će u Vavilon. Zašto? Zbog neposlušnosti? Kako se ovde vidi monarhija? Kako je ona postala deo izrelske scene? Šta tekst kaže, ja ću vas poslati u Vavilon...zašto? Da se zemlja odmori. Da zemlja ima svoje subote. Sećate se onog propisa da ćeš 6 godina raditi, a sedma godina je subota zemlji. Nemate ciklus od šest dana, već i ciklus šest godina i sedma godina. A onda imate i 69 i 70-tu godinu. Svi znaju kada je Saul bio krunisan. Godine 1025. Svi znaju kada je Navuhodonosor došao u Jerusalim. Godine 605. Razlika je 420 godina. Ovaj period od prvog do poslednjeg kralja je 420 godina. Kako procenjuje pisac dnevnika to? Da li je to bilo vreme poslušnosti? Ne, bilo je to vreme neposlušnosti. Niste išli ovim putem. Niste išli putem V Mojsijeve 28. išli ste putem neposlušnosti. I sada je zemlji potreban odmor. Kada podelite 420 sa odnosom 6:1 (šest dana radi, sedmi je odmor), koliko dugo će biti u izgnanstvu? 70 godina. Šta će se desiti 536 godine? Bog je to rekao Isaiji...moj Mesija, moj Pomazanik, Kir, on će ih poslati kući, on će im dati slobodu. Danilo se ovde moli. I šta se moli? Bože, bili smo neposlušni. Bili smo buntovni. Postoji razlog zašto smo u ropstvu. Ali nismo bolji nego što smo bili. Ako sam čitao knjigu proroka Jeremije, da, shvatam da moramo otići kući posle 70 godina, ali ne vidim promenu u razmišljanju, ne verujem da će se to desiti. Nismo naučili lekciju. Ali Bože, tebe radi, budi nam milostiv. Učini nešto za nas. Daj nam svoju blagodat. I dolazi Danilo 9, Gavrilo kaže, dobićete još jedan period milosti. Koliko su dobili? 70 godina. A sada ćete dobiti 7x70. Dobiće novo vreme milosti. Sedam puta duže. Da li će naučiti lekciju? Da li su krenuli putem poslušnosti? Na kraju, zbog neposlušnosti, na ovom nivou, izgubili su kralja. Nikad više neće imati kralja. Da li su naučili lekciju? Da li su sada krenuli putem poslušnosti? Izgubili su status. Hajde da vidimo šta će se desiti. Da li vidite o čemu se radi u Bibliji? Kada Bog želi da nam kaže nešto važno, on ne kaže, ja postojim, drži subotu, ne jedi svinjetinu, plati desetak...ne, mi to vidimo tako jer smo deca prosvetiteljstva. Mi kažemo, nemoj mi mnogo pričati, daj mi 5 tačaka koje mogu da radim, tako da zaslužim nebo onim što činim i šta god. Ne, Bog kaže, hajde da ti ispričam priču, da vidiš gde se uklapaš u veću priču. Biblija nam dolazi u 66 knjiga. Da je Bog zaista bilo toliko zainteresovan za ono što činimo ili ne činimo, Biblija bi se sastojala iz jedne stranice. Vi trebate da radite a ovo treba izbegavati. Ali za Boga ono što činiš nije toliko važno. Naravno, to je važno jer utiče na kvalitet tvog života. Ako bih hteo da vas učim sutra, bilo bi dobro da odem u grad danas popodne, i da ne ukradem ništa kad odem u grad. Jer ako budem ukrao nešto možda neću biti ovde sutra. Kvalitet mog života zavisi od onoga što činim. Ali to nema veze sa mojim spasenjem. To ne određuje moje spasenje. Da je Bog tako zainteresovan za ono što činimo Biblija bi imala jednu knjigu. Tu je 66 knjiga jer ima da se nauči nešto više od toga - uradi ili ne uradi. I zato je tu proza, poezija. Imate istorijski materijal, imate apokaliptički materijal, jevanđelja, poslanice, 66 knjiga u toku dugog vremenskog perioda, jer Bog pokušava da nam kaže priču. A zašto je tako važno? Sećate li se šta je bilo bogosluženje? Recitovanje priče. Kada je recitujete, dobijate novu perspektivu. Da vam kažem tajnu. Znate li koji je najsigurniji način da zapalite varnicu u braku? Počnite da se sećate kako je sve počelo. Počnite da pričate priču...sećaš li se kad smo se prvi put videli...uspeva svaki put 100%. A šta je bogosluženje? Pričanje priče. Znate li koji je najvažniji glagol u Starom zavetu? „Zakar“ – sećaj se. Kad god su se sinovi Izrailjevi setili Boga sve je bilo u redu, kad su ga zaboravili, stvari su krenuli naniže. Kad je Isus rekao učenicima – „setite se mene“, mislio je, da, biće lepo ako se s vremena na vreme setite onoga što sam uradio za vas... Ne, ne, koštalo ga je nešto da se On njih seti. Zašto je umro? Zbog naših greha. Setio se, a sada traži da se i mi setimo njega. Svaki put kad se Izraelac seti Boga, to je bogosluženje, to je recitovanje Božjih dela. Rekao sam da je problem molitve – daj mi, daj mi...šta trebamo da uradimo? Treba da se sećamo. Bože, kada izbrojim svoje blagoslove, vidim ovo i ovo, i ovo...i perspektiva se potpuno menja. Sećate se Psalma 66 – kad smo izlazili iz Egipta činilo se kao da sanjamo, voda s leva, voda s desna, a mi prođosmo suvi. To je to moćno Božje delovanje. On je poslao vetar da podeli vodu i da se pokaže kopno. To je jezik stvaranja. Moćna dela Božja. O čemu priča? To se desilo 500 god pre nego ste se rodili. Ti nisi izašao iz Egipta. Šta je to? To je podsećanje, ponavljanje 35
Božjih moćnih dela. Jer kad oni ponavljanju njihovu priču, priču svojih otaca, ta priča postaje njihova priča. A moja priča je deo njihove priče. Meni treba da izađem iz Egipta. Ja imam u svom životu položaj kad je more ispred mene, planina sa obe strane, neprjatelj iza mene, i nemam izlaza. A onda shvatam da ako Bog ne učini nešto za mene znam kakav će biti ishod. Ja trebam da prođem kroz suvu zemlju, kada izgleda da će me sve potopiti. Ja idem u pustinju, ja lutam, ja sam se izgubio. Ja imam periode kad mi je potrebno više nego što sam mislio. Ja idem kroz svoju pustinju. Meni treba da uđem u obećanu zemlju. Meni treba da pređem preko Jordana. Ja sam taj koji se boji da načini korak napred. Ja moram da naučim lekciju, kad su pitali sveštenika, ko će ići prvi? Ko treba da ide prvi? Vi, vi ste oruđa promene. Morate da iskoračite i kad to uradite, Jodan će se razdovojiti. Zašto to čitamo? Radi inofrmacije? Trebam to da čitam jer je to ponavljanje Božjih moćnih dela. Jer onda moja priča postaje deo njihove priče. Vidim svoje mesto u istoriji. Biblijska teologija je katedrala, prelepa katedrala. Nje svaka cigla tako važna kao sve druge. Ima celo poglavlje koje govori kako je Avram kupio pećinu. Nije svaka cigla jednako važna. Za Avrama je ta pećina bila jako važna, jer je to za njega ispunjenje obećanja da će mu Bog dati parče zemlje. Ni u katedrali nije svaki prozor jednako važan. Ima i stubova koji su važniji od drugih. Biblijska teologija je katedrala. Kad dođete do Biblije morate je videti. Ali moram da kažem, često kada dođem u crkvu i slušam propoved, čujem prekrasne reči o cigli ovde, ili propoved o ovom prozoru, ili svi grlimo neki stub, ali ne vidimo katedralu. Mi je ne cenimo. Znate onu priču – kada je kralj došao do čoveka koji je obrađivao kamen, pitao ga je, šta radiš? Odgovorio je - zarađujem za život? Koliko te plaćaju? Eto toliko za ovaj kamen. A šta ti radiš – pita on kralja. Ja osiguravam svojoj deci da mogu da žive. Da mogu da nahranim oca jer se brinuo o meni. Hranim sebe i svoju decu, jer će se i oni brinuti o meni kad ostarim. A šta ti radiš? Ja gradim katedralu. Različito radite na svom kamenu. Kada shvatite da postoje gladna deca koja čekaju na vas, život postaje lakši kad vidite da ima svrhe u njemu. Ali ovaj kaže, ja gradim katedralu. Stvarno? Ono što ti činiš ima širi značaj. I Korinćanima 12 – svi duhovni darovi su horizontalni. Pavle kaže Korinćanima vi ste kao mala deca. Svi bi želeli da budete na platformi, da pričate, jer mislite ako govorite sa katedre da ste veliki momci. Svi želite da govorite jer mislite da su duhovni darovi orijentisani vertikalno. Ali ne, oni su horizontalni. Oni koji kuvaju su jednako sveti i važni kao oni koji pričaju. Šta činiš? Gradim katedralu. Zamislite koliko bi crkva bila drugačija, kada bismo mi kao vođa rekli vernicima, Bog je tebi dao duhovne darove. Ima malo stvari u kojima uživaš...neke stvari činiš bolje od drugih. Ima malo stvari kojima se raduješ dok ih radiš... U filmu „Ognjena kola“, pitaju aktera „zašto trčiš“? Bog me je stvorio da trčim, Bog me je stvorio brzim. Kada trčim osećam božansko zadovoljstvo. Kada imam tešku zamisao koju malo ljudi razume, ja kažem, hajde da se pozabavim time, i kad to objasnim narodu, i kada čujem da oni kažu, to nisam nikad još video, ja osetim da nisam zabadava živeo. Ja mogu da otvorim vrata za ljude i oni kažu, tu je cela soba. Nije mi teško da proputujem pola sveta, jer je moj najveći dar podučavanje. Ja uživam u tome. Ja kažem, ja bih besplatno podučavao. Jedino bi me trebali platili za ispite i čitanje radova jer to mrzim. Ja mogu da kažem, evo tu je brdo na koje trebaš da se popneš. Ja to mogu da kažem jer je moj drugi dar vodstvo. A treći je evangelizam. Gledam kako se ljudi obraćaju. Osećam da ne živim uzalud. Gradim katedralu. Kada bi ljudi to shvatili, da introvertna osoba nije u stanju da sastavi rečenicu, nemojmo očekivati od njega da kuca na vrata stranaca po Beogradu, ali ta osoba može da se pobrine da ovaj tepih bude čist i svetao, jer i tu on gradi katedralu. Oni koji kuvaju našu hranu, rade jednako svet i važan posao kao i oni koji govore. Sa svom skromnošću mogu da vam kažem, ta sestra dole ne bi ovo shvatila. Ali Bog to i ne očekuje. Bog očekuje da ja to shvatim, tako da vi ne kažete kako je ovo dosadno. Ali Bog od nje očekuje da skuva dobar ručak, da posle dosadne lekcije ne kažete, kako dosadan ručak. Ja gradim katedralu. Zamislite koliko bi crkva bila drugačija, kad bi svako služio Bogu svojim duhovnim darovima. Da bi se to dogodilo morate otkriti svoje duhovne darove, a morate videti i katedralu. Jer se radi o katedrali. Ne o stubu, prozoru, o cigli, nego o katedrali. Da, zanimljiv je prozor, stub je prekrasan, ima nešto i u cigli. Ali da li se vidi katedrala? Kad Isus kaže, zbog neverstva njihovog nije učinio nijedno čudo... kako gledate na ovaj tekst? Ko određuje da li je Isus Mesija ili ne? To se određuje na osnovu činjenica. Osim istorijskih knjiga su tu i proroci. Oni kažu da će jednog dana doći Mesija, i ovo će on činiti...ko je Mesija određeno je na osnovu ovih nadahnutih spisa. I onda dođe vreme, Isus dođe jednoj grupi ljudi, čini nešto, kaže nešto, što je u skladu sa rečima ovih proroka. I on kaže, da li to doprinosi da čujete zvonce? Da li čujete nešto? Da li je to kliknu調o u vašem umu? Oni kažu ne, ništa nismo videli. Mesija...o ne, ne...Mesija će biti snažan oslobodilac od Rimljana. A odakle vam to? Iz Biblije ili ste gledali kroz prozor? Biblijska teologija ili vaše razmišljanje? Dobro, ti hoćeš da budeš Mesija, ako hoćeš da te mi priznamo, moraš da uradiš ovo, ovo i ovo. A Isus kaže, neću da igram vašu igru. Niste mi vi potrebni kao oni koji će me priznati. Za mene je najvažnije da me Otac priznaje. Drugo, činiću ono što trebam da činim, a ne ono što vi želite. Taj tekst govori o tome – on ne čini nešto samo zato što oni ne veruju. Oni žele da propišu Mesiji šta treba da čini. A Isus kaže, neću da igram na vašu muziku. To je ono što tekst kaže. Naravno, za njih čudesa znače prisutnost Božju, on to čini, jer Bog čini sve što je neophodno da bi narod prepoznao svetlost. Ali, kada se čuda pojavljuju u Bibliji? Da li dolaze u vreme velike vere ili male vere? Ako čitate harizmatsku literaturu, čuda osvedočavaju prisutnost velike vere. Kada postoji velika vera, postoje velika čuda. Ali ako razumete 36
biblijsku teologiju, prvo Mojsijevo čudo – da li je to bilo vreme velike ili male vere? Kada je Ilija činio čuda, da li je to bilo vreme velike vere ili velikog otpada? Kada je Isus činio čuda da li je to bilo vreme velike vere? Ne. Ako treba da se desi čudo da bi Bog pokazao na krst, Isus će to učiniti. Sledećeg dana kada narod dođe, Jovan 6, on kaže, o znam zašto ste ovde. Uštedeli ste nešto novca juče zaručak. Došli ste da vas opet nahranim, ali neću to da učinim. „Pa šta misliš ko si ti? Mojsije je hranio narod 40 godina, a ti to uradiš jednom i misliš da si neko.“ Onog trenutka kada se ljudi navuku na čuda, možete reći, propao je. Nije mogao ništa ni da učini jer su mu propisivali šta da učini. Da vam kažem tajnu...Bog je spreman da čini čuda, kroz vašu i moju službu, jer nije srećan da ljudi pate. Ali ne može to da uradi. Zbog tebe i mene, jer nismo spremni, nismo dovljno zreli. Šta bi bilo sa pastorom koji bi krstio 100 duša u Srbiji. Imao bi veliku glavu. Konfrencija ne bi mogla ništa da mu kaže...niko mu ne bi bio autoritet. Šta bi neko ko ima metastaze raka, i pošto održiš moćnu propoved, o Božjim načelima, Božja reč moćno deluje, i nakon toga počneš da dodiruješ ljude i isceljuješ ih? Šta bi se dogodilo? Šta bi se dogodilo s nama kao pastorima? Ljudi misle da je to cilj. Ali nije. Cilj je razumeti Bibliju. Cilj je da se održi moćna propoved. Da bi videli kako se njihova lična priča uklapa u veću priču. Ako bi Bog dao nama, tebi meni taj dar šta bi se desilo? Mislim da bi većini od nas to donelo više štete nego koristi. A kako bi to delovalo na naše vernike. Kad bi ti kao pastor izlečio nekoga, šta bi oni radili ...? rekli bi susedima, rođacima...dođite kod nas. Mi radimo stvari koje luterani nisu u stanju, ni baptisti...dođite k nama. Dođite jer će predavati Daniel Duda, on je profesor. Koga je briga da li je profesor ili prosjak? On može da kaže nešto koherentno, ako kaže nešto što je u skladu sa Biblijom, hvala Bogu, ali ako govori gluposti može imati 6 doktorata, ali sve je to smeće. Ali šta bi to učinilo našim vernicima? Dođi ovamo, jer se čuda dešavaju. Da li su čuda ta koja su tako važna? Ne. Ima još jedno poglavlje u Bibliji, Otkrivenje 13. Tamo je još jedan period kad trebaju da se događaju čuda, a to je kraj vremena. Ali Otkrivenje 13 kaže u to doba, biće drugačije. U vreme Ilije kada su se molili, vatra je pala sa neba i pao je na pravi oltar. U Otkrivenju 13 kaže doći će vreme kada će se ljudi moliti za čudo, i Bog će dozvoliti da oganj padne sa neba, ali na pogrešan oltar. Rezultat toga je da će cela zemlja poći za zveri. I celi svet će biti prevaren. Jer će kazati, kad vidim čudo, ne moram da razmišljam. Nije me briga za biblijsku teologiju. Ja samo vidim čudo. I tako Biblija kaže, odoše u propast. Nije to još potpuna istina. Otkrivenje 14:1-ali jedna mala grupa je krenula za Jagnjetom. Nisu išli za čudima, išli su za Jagnjetom. Jer slediti jagnje je važnije nego slediti čuda. Luka 5 ...posle najbolje ribarske ekspedicije u životu Petar je rekao nakon poziva, evo me. Ostavio je ribe, upravo je prisustvovao čudu, ali je ostavio ribe, jer je slediti Jagnje važnije od čuda. Kada to shvatite, Bog može da čini čuda tu i tamo, ali ako bi to učinio sutra, šta bi bio rezultat, Otkrivenje 13:8 – da bi celi svet pošao za zveri. Pričali smo o tome da je biblijska teologija pronalaženje obrasca biblijskog razmišljanja. Šta biblijski autori misle, šta je bilo u njihovoj glavi. Već smo videli kako Biblija dolazi k nama kao priča. I zato je istorijski materijal Biblije tako važan. Ali osim istorijskog materijala imamo tu i druge materijale. Koji deo Biblije je istorijska literatura? Od Mojsijeve knjige do knjige Dnevnika. Zatim je tu literatura mudrosti. Šta je svrha ove literature? Istorijskoj literatura je pokrivena zavetnim odelom. A zavet je – ako budeš poslušan, ovo će se dogoditi, obnoviće se raj, bićeš plodan, umnožavaćeš se, bolesti će nestati, živećeš duže i duže, ako si neposlušan, bićeš rasejan, drugi narodi će preuzeti tvoju zemlju, decu će ti pobiti, žene će biti silovane itd. Nećeš moći da spavaš, nećeš imati mira...tako funckoniše deuteronomski sistem razmišljanja. Sve ono što dolazi posle 28. poglavlja je duga propoved koja treba da ilustruje ovo. Ovaj zavet je refleksija određenog stanja uma. Kada su moja deca bila mala, govorio sam im, u ovoj kući imaćemo ova pravila: pre nego odete u krevet, morate da operete zube. A zašto to da radimo, meni se ne peru zubi? Ne, ti ćeš prati zube jer je to veoma važno. Zavisno od uzrasta mogu da im održim propoved, ali ne cene mnogo moje propovedi. Zato trebam da ih naučim...Marko, jesi li oprao zube? Jesam. Kako onda da je četkica za zube suva? Pokušavao sam da ih naučim koliko je važno oprati zube. Mogu i da ih nagradim. Ako dakle pereš svoje zube dobićeš ove blagoslove. Mogu im dati bombonu, to je samouništavajuće, ali vidite poentu. Ponekad zato što sam umoran, ili sam iscrpeo kvotu propovedi, samo kažem, momci, ako ne operete zube, jako ću se naljutiti. Bićete u nevolji ako ih ne budete oprali. Ako mi kažete da ste to uradili a četkica je suva, u nevolji ste. Da li postižem cilj? Ponekad da, ponekad ne. Šta je moj cilj? Da li je moj cilj da operu zube? Ne, moj cilj je da shvate šta znači voditi kvalitetan život. Jer želim da moja deca imaju kvalitetan život. Sada su obojica na univerzitetu, ne mogu da proveravam da li peru zube. Ali to nije ni bio cilj. Vidite vrednost u ovom pristupu, ali ima i opasnosti. Možete stvoriti utisak da je pranje zuba najvažnije ili da je ispunjavanje zapovesti cilj. Možete stvoriti utisak da je izbegavanje da nekoga naljutite cilj. Ima ljudi koji su rastureni jer su naučili da je izbegavanje sukoba način na koji treba postupati jer je neko bio tako snažan da ste hteli da izbegnete sukobe. Kada bih pitao majku, zašto to tako kažeš, ja se sa tim ne slažem, majka bi rekla, e zato što sam ja rekla. Ja sam tvoja majka. U redu, ja kažem mojoj deci, cenim što to govorite. Sećam se 1989, želeo sam da moj sin nauči engleski, i pošto sam bio u biblioteci, nisam mogao da ga učim, pa sam ga stavio u zabavište, imao je 4 godine. Jednog dana sam došao kući na ručak a on je došao iz zabavišta. Bojio je knjigu. Tu je bilo drvo a on bojao stablo. Ne sećam se koja je bila boja u pitanju, neka siva, rekao sam mu, trebao bi da ga obojiš smeđe. On me je pogledao i rekao „zašto? to je moje drvo, a ne tvoje“. Nisam mogao da verujem svojim ušima. Jer sam 37
odmah shvatio...da sam ja rekao mojim roditeljmam ovo je moje drvo a ne vaše, nešto bih naučio. I onda sam shvatio, dajem novac za američko zabavište i oni te to uče. I rekao sam, odlično. Ja to nikad ne bih rekao mojoj majci. Jer ovaj stadijum u životu je vreme kada treba da nauči nešto, da ima osećanja. Ja zato što sam jači, mogu da mu nametnem svoju volju. Mogu prelomiti njegovu volju, ali ako to uradim, kasnije ću to žaliti. Jer kad odraste, kada ja budem očekviao da kaže ne, nečemu, a pošto sam slomio njegovu sposobnost da kaže ne, on neće reći ne drogama, alkoholu... ovaj pristup je mnogo dobar. Posebno za one koji su mali, za robove. Ali ima i opasnosti. Da mislite da je slediti pravila cilj. Izbeći da nekoga razljutiš je cilj. I zato se pojavljuje mudrosna literatura. Knjiga o Jovu – bio je najbogatiji čovek na svetu. I odjednom je sve izgubio. Došli su njegovi prijatelji, i kažu mnogo smo te poštovali jer si bio najbogatiji. Jer ako si bogat znači da te je Bog blagoslovio. A sad kad si sve izgubio postoji jedno objašnjenje. Uradio si nešto loše. Priznaj! Mora da si nešto strašno uradio! A dobri Jov kaže, koliko mogu da se setim, ne mogu da se setim ničega. Ja sam čist kao ljiljan. Ovaj čovek je razumeo opravdanje verom. Jer ako bi neko meni rekao da sam nešto loše učinio bio bih tako uplašen da bih se setio i da sam ukrao narandžu kad sam imao 5 godina. A Jov kaže...ne,ništa nisam učinio. Čist sam kao ljiljan. A prijatelji kažu, nema šanse. Nije stvarnost takva. Nešto si uradio. Kad dolazite na kraj knjige, šta vidite? Kaže Bog da nisu govorili ono što je pravo. Da li gledate boks meč? Na kraju sudija dolazi, uzme ruke obojice, Bog uzima ruke Jova i njegovih prijatelja i kaže, ovo je pobednik. Vi niste govorili o meni što je istina, a on jeste. Šta knjiga o Jovu pokušava da nas nauči. Ponekad se u životu ne događa sve u skladu sa V Mojsijevom 28. Nekad u životu oni koji su poslušni ne dobijaju sve. Ponekad se loše stvari događaju dobrim ljudima. Ne zbog njihove loše vere, ne zato što se Bog naljutio, već je to način na koji svet funkcioniše. Nekad je đavo iza toga, ponekad je sama zemlja iza toga. P.S. Godine 1750 zemljotres u Lisabonu. Do te godine ljudi su verovali da ako se dogodi zemljotres to onda gnevni Bog kažnjava svoj narod. I zato kada je počeo zemljotres, kuda su otišli ljudi? Otrčali su su hram da se mole Bogu. Jer su mislili da je Bog ljut na njih. Trebalo je da sveštenici objasne narodu ali nisu i narod je pomislio da treba da udovolje Bogu. Znate rezultat? Šta se dešava ako ste u katedrali za vreme zemljotresa? Zemjotres u Lisabonu nije bio najgori, poginulo je 50000 ljudi. Ali je strašno što je većina ljudi poginula u katedrali a bordel je na obali ostao neoštećen. Svakako da je Bog znao gde su grešnici. Očigledno je da Bog nije znao gde su grešnici. I znate šta se desilo? Posle Lisabona, niko nije verovao da su zemljotresi izazvani Božjim gnevom. Jer 調osle toga, to ne možete verovati. Posle toga je počela seizmologija. Ona kaže da zemljotresi nisu izazvani gnevnim Bogom, već zbog pokreta u zemljinoj kori. Kada se nešto loše dešava ne znači da je Bog uvek iza toga, ne znači da ste neposlušni, možda je đavo iza toga. A možda to nije ni Bog ni đavo. Ko je izazvao cunami? Pokreti zemljine kore. Bog nema ništa sa tim. Mudrosna literatura nam kaže da to nije zato što smo neposlušni, ponekad je to tako u životu. Psalam 73 – i gledah i videh da bezbožnik napreduje a da pravednik propada. I nisam to mogao da shvatim. Sa modelom iz V Mojsije to i ne može da se shvati. Ali gde je Psalam 73? Mudrosna literatura. Priče 5. Priče imaju dve poruke – čuvaj se lakog novca. Ako ti neko obeća laku zaradu on nikad nije lak. I lak seks...uvek beži od toga. I u Pričama 5 se kaže – ima žena koje kažu, dođi. Da imaš lepe trenutke. Ne brini, sve će biti dobro. A znate šta kažu priče? A budala se hvata u njenu mrežu. I Bog će onda biti izuzetno gnevan, neće ništa baciti na tvoju glavu, samo, budala se hvata u njenu mrežu. Sve je isto, život se nastavlja, da, dobro je slediti pravila, a postoje loše posledice njihovog kršenja. Ali to je samo u opštem smislu tačno. Narodi koji slede pravila su bolji, bogatiji od onih koji to ne čine. Ali to ne funkcioniše na pojedinačnom nivou. Ako imate 2 dece, ne morate ima 1 dečaka i 1 devojčicu. Statistika ne deluje na pojednačnom nivou. Ima velike istine u V Mojsijevoj 28. Ali ona deluje na opštem nivou. Na pojedinačnom nivou ne deluje uvek tako. Nikad ne koristi okolnosti u životu kao merilo tvoje duhovnosti. To je veoma opasno. Možda ti dobro ide kada si duhovno bankrotirao, a možeš biti blizu Boga kada stvari idu loše. To je mudrosna literatura. Knjiga propovednikova, šta je to? Mudrosna literatura. On nikad ne kaže, taština, taština je sve bez Boga. Zašto ljudi to govore? Jer je njihov model -model Jovovih prijatelja. Jer znaju da ako si poslušan trebaš da budeš blagosloven. Ne možeš onda reći sve je taština. On ima pravo. Život je taština. Nema svrhe život. Ne možeš naći svrhu u životu samom. Ne možeš naći sreću u životu. Ako budeš trčao za srećom, nećeš biti srećan. Nećeš naći novac, zadovoljstvo, nema sreće ni u vrhu, tada ćeš shvatiti da tamo nema ništa. Svi pokušavaju da nešto dostignu, ali i to je taština. U pravu je. Svrha života treba da bude data spolja. Bez obzira da li si poslušan ili neposlušan...i pravednik umire kao nevernik. Sve je taština. Nama se ne sviđa ta poruka jer imamo teologiju Jovovih prijatelja...ali svrha čitanja Biblije nije da potvrdiš ono što već veruješ već da popraviš ono u šta veruješ. Da usaglasiš svoj način razmišljanja sa biblijskim. Interesantno je videti kako ljudi ne žele da uče biblijsku teologiju u okviru subotne škole. „Nemoj da diraš moju teologiju“. Mi moramo čitati Bibliju, da bi neko promenio našu teologiju. Mudrosna litreratura je jako važna za razumevanje biblijske teologije. Da li je istinit ovaj način razmišljanja po V Mojsijevoj? Da. A po mudrosnoj literaturi? Da. A trebaju vam dva krila da biste trebali da letite. 38
PROROCI Koja je uloga proroka? Sećate se Samuela, on je poslednji od sudija, lokalni sudija, koji je došao do nacionalnog priznanja, ali je prvi naavi, prvi prorok. I onda dolazi do borbe između Samuela i Saula. I cela istorija monarhije u Izraelu je napetost. Zato što je prorok bio najviša duhovna vlast. A vladari uvek misle da su to oni. Uloga proroka je da uvek iznose sveže otkrivenje od Boga. Oni su profemi – govore za Boga. Govornici Božji. Posebno u 8. veku, pojavljuje se proročki put. I proroci će govoriti sveže otkrivenje od Boga. A kakvo je? Dve stvari – zbog zaveta u V Mojsijevoj, i zbog neposlušnosti nacije, rezultat će doći. Koji? Izgnanstvo iz zemlje. Potomstvo će biti pobijeno. Imate preegzilske proroke koji kažu ne govorite da smo deca Božja, ne govorite da Sion nikada neće pasti, jer ćete se udariti u nos. Jeremija 7 – preegzilski prorok, a i za vreme egzila, ali u sedmoj glavi on kaže, ne govorite, ovo je hram Božji, mi smo Božji narod, ništa nam se loše ne može desiti. Nešto strašno će nam se dogoditi. I ono što je obećano, izganstvo, dogodilo se. Dolazi do rasejanja. Ono što se događalo moćnim delovanjem Boga u egzodusu, da imate Božji narod u celoj zemlji, to je propalo. Osija – hronološki on je jedan od prvih proroka. Godina 760-ta. On je savremenik Amosov. Amos kaže, ako tlačite udovicu i sirotu nemojte govoriti da ste Božji narod. Ne razumete šta ja hoću da kažem. O čemu se radi u Božjem pozivu – da budeš blagoslov drugima. Ako tlačiš onoga ko nema nikoga da ga brani, ne možete reći da ste Božji narod. Nemojte ni da pomislite da te pesme koje pevate, da ja u njima uživam. Da, mislite da ja uživam u tim visokim tonovima koje možete držati tako dugo. Ne, to nije bila moja namera. U religiji se radi o tome kako se ponašaš prema bližnjima. To je poruka pastira. Ovo je prava poruka. Osija – sećate se pobožnog pristupa Bibliji? Ljudi kažu, ja nisam o tome razmišljao. Kako čitam, tako razumem. Stvarno? Jednog dana Bog kaže Osiji, idi tamo i oženi prostitutku. Ja ti garantujem da ako budeš tražio ženu i ako ti Bog kaže u toku noći, idi i oženi prostitutku, poslužićete se svom suštinom egzegeze, poslužićete se i veštinama za koje ne znate da imate i reći ćete, ma sigurno nije to mislio. Jedna od dužnosti proroka je da deluje u poslovicama. On ne samo da propoveda poruku, on nju živi. Osija živi u vremenu blagostanja. Uzija je car, Jerovoam II je u Izraelu, vreme ekonomskog blagostanja. Osija 2:8 – pšenica i ječam su bile dve popularne žitarice. To je vreme dobrih žetvi. Vreme blagostanja. Problem je što Osija kaže, što su uzimali ta bogatstva, srebro i zlato i služili Valu. Stih 14-15: Šta govori? Bog će nešto uraditi, još jedno moćno delo. Šta će to biti? Koji je to rečnik? Koristi jezik II Mojsijeve. To je bilo vreme kada je počela ljubav i dobri odnosi između Boga i Izreala. Tu su počeli da postoje kao nacija. Novi Izlazak će se dogoditi. Biće to izgnanstvo, mislićete da vas mrzim, ali zapravo, Osija kaže da će to biti novi Izlazak. Novo delo spasenja. Mihej – dvadeset godina kasnije. 740-tih, živi u Judi. Mihej 7:15 novi izlazak iz Egipta će se desiti. Gde smo geografski? U Judi. On je prorok iz Jude, Palestine. Ali sveže otkrivenje od Boga dolazi od proroka, i on kaže, sećate se haosa sve do zaveta, on kaže novi Izlazak iz Egipta će se desiti. Još jedno novo moćno delo. Bog će ponoviti ono što je učinio ranije. Kad god prorok govori o budućem događaju, koristi jezik prošlosti i zato kaže da će se desiti još jedan izlazak. Kako možete imati izlazak iz Egipta ako ste u Judi? Morate razumeti duhovnu prirodu toga. To će biti nešto novo i prošireno... Haos je u trećem delu Božje duhovne prirode. Sada je i Egipat duhovne prirode. Izlazak je tip, simbol duhovnog događaja koji će se zbiti. I onda im kaže, da će uraditi nešto za njihovo spasenje. Interesantno je da on zida na njihovom shvatanju Izlaska. Oni gledaju na to vreme kao na dobra stara vremena, i on kaže, ja se spuštam na njihov nivo, imaćemo opet ta dobra stara vremena. Usput, postoji jedna knjiga koja govori o tome da ne postoje dobra stara vremena. To je samo prevara koju vaš um stvara. To je selektivna zaboravnost. Zaboravljate ono što je bilo loše i sećaš se samo onog što je bilo dobro. Ali to nisu dobra stara vremena. Knjiga u Bibliji koja to jasno kaže je – Knjiga o Sudijama. Upravo taj restauracijski um dolazi iz romanticizma. Proučavajte istoriju filozofije i umetnosti, posle prosvetiteljstva dolazi romanticizam. Da se vratimo na dobra stara grčka vremena, jer je tada bilo dobro. Ali ako živite u 19 veku i ako ste vernici crkve Hrišćanska veza, može neko da opravda vaše romantičarsko shvatanje, ali ako živite u 21. veku, posle 2 svetska rata, posle holokausta, bombardovanja Jugoslavije, posle događaja u Sudanu, nešto je loše sa tobom ako si i dalje romantičan. Ta ideja da se možeš vratiti u istorijski adventizam...odakle si ti? Sa Marsa? Jeste li deca svog vremena ili razmišljate? Mihej kaže da će se desiti novi izlazak. Glava 7 – šta će to biti? To će biti vreme opraštanja greha. Baciću ih u dubinu morsku. Aha, bili su neposlušni, i Bog će ih sada opet izbaviti, što je zapravo opraštanje njihovih greha, što je interesantno, jer za mene oproštenje greha znači da nema kazne. Da, za mene oproštenje znači da moraš da pretrpiš posledice svojih dela ali Bog je pozitivno raspoložen prema tebi. Moraš da vidiš u tim teškim iskustvima da te Bog voli. Već kao mala deca razmišljamo, „udaraš po stvarima i kažnjavaš ih za ono što su uradila. Da si me volela, dala bi mi tablu čokolade. Nimalo me ne voliš!“ zavisno od vašeg modela razmišjanja...ali ako zdravo razmišljate...mama će reći, volim ja tebe, ti to možda ne vidiš, ali meni je stalo do tebe. Ali ako nemate zdrav način razmišljanja, reći ćete, kako se 39
ponašaš, ja sam tvoja majka! Neću te ubiti, detetu samo treba osvedočenje da smo voljeni. Nije lako kad se osećate loše da shvatite da je to dokaz ljubavi. A to kaže Mihej, moj Bog. Pokušaj da vidiš Izlazak kao novo spasenje. Šta je svrha istorijskog materijala? Da ispriča priču o Božjim namerama, da prikaže relanost, kako se ta namera ostvarila i kao istorijski materijal nastoji da opiše rezultate. A ključ toga je poziv Avrama (šarka S.Z.) I na tome je zasnovana V Moj 28, a to je šarka ostatka SZ. Tu je i mudrosna literatura. Koja je njena svrha? Individualizacija zaveta. Jeste li gledali film „Poslednji poljubac“? Ne preporučujem ga, samo sam ga spomenuo. U tom filmu, on je oženjen, njegova žena očekuje bebu. On sreće jednu smeđokosu ženu, Rejčel. I on je zanesen. Kada se vrati kući njegova žena ga zove na mobilni, i pošto on to ne očekuje, prepoznaje da je trebao da bude na drugom telefonu, toliko ga je taj poziv uznemirio da ne zna šta da joj kaže, ...ide priča, ne može da se skoncentriše. Odjednom prolazi taksi ispred njega, on okreće volan udesno i da skratim priču, udara u drvo. Ništa strašno, nije izgubio život, auto nije mnogo oštećen...i on sedi tamo i kaže „znao sam da će se ovo desiti!“ znao sam da će se nešto ovakvo dogoditi. Literatura mudrosti. Šta se dešava u vašem životu kada se ništa ne događa? On zna da je uradio nešto loše, što nije smeo da uradi, i onda kada se nešto događa, kada je kažnjen zbog neposlušnosti, on kaže, znao sam da postoji調neko ko će me kazniti. Literatura mudrosti kaže da ne funkcioniše sve baš tako. Da li je tvoje razumevanje biblijskog razmišljanja ono što Bog želi? Na nivou zaveta iz V Mojsijeve, ili se možete podići na drugi nivo? Čak i tada ako neće maslina davati roda, čak i kad grožđe neće davati roda, čak i tada ću služiti Gospodu. Vidite li svrhu te literature? Jeste li zapazili u Propovedniku, da li je ciničan, depresivan, da li kaže sve je taština, radite šta god želite.. Pitanje je šta ti radiš kad jednog danas prepoznaš da je sve taština? Šta radiš kad shvatiš da neće svaka tvoja molitva biti uslišena? Da možeš da se moliš dok ne izdahneš i neće se desiti čudi. Da vam kažem šta ljudi rade...oni odbace religiju...ja sam tebi Bože dao to i to a ti mi ovako vraćaš...zaboravi. Toliko sam čvrsto nastojao da ti ugodim, a to sam dobio. To nije dobar biznis. Jer se ljudi uvek pitaju kakvu korist mogu da imam iz ovoga. Ali onda ću reći...zaboravi. Znaš šta kaže Propovednik? Uživaj u životu, i čini ono što je pravo. Jer će jednog dana biti sud. Nema cinizma, nema nihilizma, Alber Kami kaže da je jedino pitanje, pitanje samoubistva. To nije ono što nam govori knjiga Propovednika. Da, sve je taština, ali sa Bogom, bez Boga...sećate li se antecendent čitanja...da, on je zaboravio I Korinćanima 15. Naravno da jeste kad je nije ni čitao, ali to nije ono što on radi. Sve je taština, sa Bogom i bez Njega. Ali šta radiš kad postane očigledno da je sve taština? Da ti se neće svi deseci vratiti jednog dana i da tvoja vernost neće biti nagrađena? Jer ako kreneš putem neposlušnosti, možda nećeš dobiti kaznu? Šta onda radiš? Zato postoji treća vrsta literature – to je jako lično pitanje za biblijsku teologiju. Galatima 3:19 kaže da je zakon dodat zbog prestupa. Zakon je paidagogos, treba da nas dovede Hristu. Paidagogos je bio rob koji je uzeo decu i odveo ih učitelju. Zašto im je bio potreban? Da ne bi upali u reku usput. Da momci ne zafrkavaju devojke usput nego da dođu do škole. A onda Pavle kaže, kad je Hrist došao, više nam nije paidagogos potreban. Šta to znači? Da sam možemo da ubijamo, lažemo...? Ali vam sada nije potreban niko da vas uzme za ruku i da vas vodi u školu. Sada znate da je to korisno od vas. Ako sutra parče papira padne sa neba a na njemu piše da je 10 zapovesti ukinuto od sada, to je istina, tu je pečat...to nije đavolski trik...i ako Bog jasno da do znanja da 10 zapovesti više ne važe – da li će se vaš život promeniti? Ako kažete „juhuuu“ to sam jedva čekao, hajde da se opustim, onda još uvek trebate dosta da čitate zavet iz V Mojsijeve. Jer postoji veliki problem negde. Ali ako kažete, da, ali je način na koji živim najrazumniji, ne želim ništa da promenim, nema ničeg boljeg nego živeti u harmoniji univerzuma tada imate zrelog vernika. Kako postajete stariji, otkrićete da nisu sve molitve nagrađene, nije svaka neposlušnost kažnjena, i to će ustvari dovesti mnoge ljude do krize vere. Ali ne bi trebalo. Neko bi trebao da se probudio prve subote prvog januara, u subotnoj školi i da kaže, ok, društvo, učili smo istorijski materijal do sada, a sada ćemo se baviti knjigom Propovednika, što je literatura mudrosti...hajde da vam kažem o čemu se ovde radi. Hajde da ne razgovarmo kako mi jj prišla korpica dok sam sedeo u crkvi i imao sam 50 dinara ovde i 100 din u drugom džepu, zaboravio sam šta je u kom i greškom sam stavio 100 din u korpicu za dar. A kad sam to video, pokajao sam se. Ali je to problem jer nisam mogao da ga izvadim korpice, pa sam žalio ceo dan i nisam mogao da se koncentrišem na propoved. A onda kad sam se vraćao kući, video sam ispred sebe 500 dinara. Wau...Bog je nagradio moju vernost. Hajde da ne pričamo ovakva iskustva. Slava Bogu ako imate iskustva, ali nemojte pokušavati da štedite na Bogu. Jer ćete to pamtiti do kraja života. Ali ovog tromesečja hajde da se setimo iskustva Jova, i hajde da se bavimo sa knjigom Propovednika. Po ovom pitanju moja omiljena priča je o čoveku koji je bio jedini adventista u svom selu. Ljudi su ga ismevali. Kakvu čudnu veru ti imaš. Zašto daješ desetak. I on je rekao, zato što me Bog štiti. Želim da budem zahvalan. I jednog dana, došli su skakavci do sela, praktično su sve pojeli, sva polja su uništili. A i polje našeg brata. I ovi ljudi su rekli, vidiš, tvoje polje nije drugačije. Gde je bio tvoj Bog, nije te zaštitio. A on je rekao, gledajte ako Bog ne prihvata moj desetak, zašto bih bio zabrinut? Svrha proroka – sveže otkrivenje. Šta još? Hrabre. Oni primenjuju Božje otkrivenje u novoj situaciji. 40
Prva grupa proroka (pre ropstva): Druga grupa proroka (za vreme ropstva): Jeremija, za vreme ropstva, Danilo i Jezekilj. Proroci posle ropsta: Zaharije, Malahija i Agej. O Joilu nema dovoljno informacija, pa ga ne možemo smestiti ni u jednu grupu. Osija i Mihej su rekli da će doći novo slavno delo Božje. Novi izlazak. Zato što oni trebaju da govore jezikom prošlosti. Kako danas zovemo taj događaj? Ne zovemo ga izlazak. Zovemo za povratak iz ropstva. Oni to nazivaju novim izlaskom. To bi trebalo da bude vreme velike ljubavi. To je kao kad sam ti se udvarao u Egiptu. Mihej kaže to je vreme oproštenja. Dobijaju novo razumevanje oproštenja. Da, opraštam ti. Pa šta? Da li to znači da posledice ne važe? Ako je problem legalne prirode, onda oproštaj znači da ne moram da te kaznim. Ali ako je problem stvarni problem onda se oproštenje ne bavi sa posledicama. Ako vam kažem – opraštam vam ispit sutra? Da li je to dobra vest? Da, jer to vidite kao legalni problem. Ako kažem da nema potrebe da vas mučim...wau...on je dobar momak. Mihej kaže u 7 glavi da će se desiti novi izlazak i da će ovaj novi izlazak baciti sve grehe na dvn mora. To je izraz moje ljubavi. Mihej je živeo 740-te Onda dolazi Isaija – 740-680. Glava 11:15-16 – šta će se dogoditi? Bog će nešto uraditi. Presušiće zaliv mora Misirskog i reku Eufrat, i on će poslati vetar tako da njegov ostatak...i kod ovog novog dela Gospodnjeg imate ostatak...i taj ostatak će ići u sandalama. Šta će on učiniti? Isaija kaže da će to biti novi izlazak. Ponovo imate proširenje. Ovde nije reč samo o Crvenom moru, ovde je isušena i reka Eufrat. (u engleskom prevodu se spominje reka Eufrat). Ako pitate Beograđanina koja je „ta reka Beograda“, svi znaju o čemu se radi. Isaija 4: oni koji ostanu u Sionu. Šta će ovo značiti? Stih 4–6, to je oproštaj, čišćenje. Bog će napraviti novi izlazak. Uradiće nešto veliko za Jerusalim. Isaija 43:16-19 – šta ćete uzeti? Setiti se ili zaboraviti. Jer Biblija govor調 i jedno i drugo. Svaki put kad su Jevreji zaboravili Boga došli su u problem. I Bog ih podseća da zapamte. A ovde kaže, zaboravite. Šta da uradim? Možete li uraditi obe stvari istovremeno? Ne, isključuju jedna drugu. Postoje stvari koje je potrebno zapamtiti a postoje one koje treba zaboraviti. Vidite, ja radim novu stvar. Odmah će nastati. Još u načiniti u pustinji put. Zapazite kako on menja sliku koja je zamišljena. Ono što ću učiniti je slično tome da pustinja procveta i bude plodna zemlja. Ali Bog ponavlja prošlost i dolazi do novog izlaska, ali nije vezan svakim detaljem. Prošlost nam daje jezik a ne obavezno model. Da li to znači da mora u svim detaljima biti potpuno isti? Obrati pažnju, uradiću nešto novo. Isaija 65:17-19 – šta se neće pominjati? Njihova neposlušnost zavetu Mojsijevom. Ali radujte se zbog onog što ću stvoriti. Primetite da je ovde u pitanju nešto radikalno novo, zato se koristi jezik stvaranja. Neće se čuti plač ni jauk. Novo nebo i zemlja. O čemu govori? Na koji se događaj ovo odnosi? Stih 20 – da li vas ovo zabrinjava? Mene je brinulo i rekao sam, hajde da vidim šta kaže EGW o tome, pošto je moj otac bio jedan od pastora koji je imao index tih spisa, otišao sam tamo da vidim rešenje. Jer sam pomišljao da je zadatak pastora da rade egzegezu. Ne možete da zamislite moje razočarenje. Kad sam otvorio index, za svaki biblijski tekst imate citate EGW. Postoji Isaija 65:19 i 65:21. I, o čemu on govori? On govori o izlasku iz Vavilona. Govori o samom povratku iz Vavilona. To je ono što ću uraditi. Da li govori o novom nebu i zemlji? Ne. Nasuprot tome, kada Jovan u Otkrivenju govori o događajima budućnosti on koristi jezik prošlosti, tako da će koristiti jezik Isaije 65:17 – novo nebo i zemlja, i to će biti još bolje, jer uvek je novo bolje. Setite se, u svetu, što je starije, to bolje. Gde ste vi adventisti bili pre 200 godina? Što je nešto starije to je bolje. Ali Bog će stvoriti nešto bolje a Jovan ovog puta to kaže, da neće biti smrti. Jezekilj 36:22 - sada smo u vremenu ropstva. Ono što je Isaija prorokovao nikad nije video. 100 godina pre ispunjenja toga je umro. A ovaj ga proživljava. Do vremena izlaska nova stvar se pojavljuje pred prorokom. Isaija tek počinje da govori o tome. Kad smo imali tablicu carstva...420 godina monarhije, 70 godina ropstva i kažemo to je kraj carstva, nikad više neće imati cara. Ipak Isaija kaže da će se pojaviti car na prestolu Davida. A ovde se kaže kako će se to nova budućnost ostvariti. Danilo kaže da nismo još naučili lekciju jer smo bili neposlušni. Da zavisi od nas nikad se ne bi dogodilo. Nove stvari će nastati. To se neće dogoditi zato što smo dobri. Dovešću vas u novu zemlju, poškropiću vas vodom – oproštenje, daću vam novo srce...stih 27 – ovog puta će se nešto dugačije dogoditi. Neće se dogoditi zato što su poslušni. To će se dogditi zato što će Bog intervenisati u istoriji. To je nova eshatologija. To nije progresivna eshatologija koja podrazumeva da se stvari malo po malo poboljšavaju. Ovo nije funkcionisalo. Nego Bog pokazuje, da kao što oni idu, on će ući u njihove živote i počeće novo doba.
41
Postoje tri stvari: - nacija će biti obnovljena (Mihej 4:1-8, Isaija 33:17-22; Isaija 49:14-26). To znači da će se vratiti u Jerusalim i da će Jerusalim postati centar istorije. Sin Davidov će vladati tamo i sva plemena sveta će učiti od njega. Carstvo će se obnoviti i sve će biti centrirano na Jerusalim. - Ovaj ulazak Gospoda u našu relanost znači individualnu eshatologiju. Sve do ovde ne srećemo individualističku teologiju. Jov je rekao, znam da je živ moj Iskupitelj, 19:25. On razume da postoji neka budućnost, ali nije jasno objašnjeno kakva vrsta budućnosti. Jer samo ta zapadna filozofija nas navodi da se pitamo, šta je to sa mnom, šta se sa mnom dogoditi. Naučili smo da brinemo samo o sebi, a to nekada nije bilo tako. Možda ne možemo ni da zamislimo da je 1000-te godine u Evropi prosečan život bio 40 godina. Nisu imali velika očekivanja. Biće nove eshatologije. Isaija 44:22, Jeremija 17:9, Isaija 1:3-6, Isaija 36 novi zavet, Jeremija 31:31-34 – novo srce. Ovog puta nije samo narod, zajednica, već pojedinac. Bog će nešto tebi lično uraditi. Šta je sa onima koji su umrli? Isaija 26:19 – biće nešto čak i za njih. U budućnost koju će Bog stvoriti, biće nešto čak i za njih. Nešto potpuno novo. - univerzalna eshatologija. Bog će transformisati ne samo Jerusalim nego ceo svet. Isaija 11:6-9. lav će ležati pored jagnjeta. Kada će se ovo desiti? Posle povratka iz ropstva. Isaija 65;25, Isaija 35:1-2 .pustinja će postati bogata zemlja. Čak će i prirodni svet biti promenjen. Isaija 42:16 – trnje će biti uklonjeno, bolesti ivše neće biti 42:16, 55:13, Zaharija 14:6-8, Isaija 60:19-20. Ova promena će imati veze sa prirodom, ceo svet će biti promenjen. Sve što je zaraženo grehom će biti promenjeno i vraćeno na original. I onda dolazi povratak iz ropstva – Nemija, Jezdra, postaju uzbuđeni...Nemija kaže trebam da se vratim i uradim nešto veliko za Gospoda. Nemija živi, ima takva unosan posao za cara, a kaže da pored toga treba da uradi veliki posao za Boga. A Jezdra isto postaje uzbuđen i vraća se . Gleda teleskopom i šta vidi? 42 000 ljudi. Krenuli su na put da se vrate u Jerusalim a onda su se setili da nema sveštenika. Kako će izgraditi Jerusalim ako nemaju seštenika? Pošalju poruku Vavilonu i zamole da sveštenici pođu sa njima. Zamislite nakon 70 godina, 500 000 ljudi, (721 godine je severno carstvo otišlo sa Asirijom)... ali ovde imate 500 000 ljudi, nakon 70 godina, oni su deo vavilonske kultrure. Tamo su pustili korenje, dobro ide posao, imaju blagoslove, ono što je trebalo da bude prokletstvo, postalo je blagoslov. Kada uzvik dođe i Božji Mesija kaže da mogu da idu kući oni kažu, ne ne, mi smo kući. Njima je tamo dobro. Manje od 10% odlučuje da se vrati. Sami sveštenici kažu, mi ovde imamo dobar posao ko će ići u pustinju. Ipak su neki otišli da se vrate i uradili su veliku stvar. Nemija kaže, čak i naši neprijatelji su bili zadivljeni. Za 52 dana smo obnovili zid. Godine 444. napokon su obnovili i hram. I oni koji su se sećali starog hrama su plakali. Pitali su se da li je to ispunjenje, da li je to Bog obećao. I naravno, ne. Ali Agej kaže da će slava ovog hrama biti veća. Kako? To je kraj SZ. Stari Zavet je nezavršena knjiga. Niko ne može da gradi religiju samo na Starom zavetu, ili ćete uzeti Mišnu i Talmud da ga dopunite ili ćete uzeti Kuran da ga dopunite ili ćete uzeti Novi zavet. Jer jednog dana, novo moćno delo – sin Davida dolazi, novi Mojsije, on počinje novi izlazak, stvara novu zajednicu. Skuplja 12 ljudi oko sebe i kaže, ovo je Bog nameravao. I imate novu vrstu društva. U kome su svi prihvaćeni. Novi tip društva. Jasno je調da kada Mesija dođe mora stvoriti novo doba. Nacija će biti obnovljena, priroda će biti transformisana. Da li se to desilo? Ne. Koji je rezultat? On nije bio Mesija. Trebamo da uradimo nešto sa ovim ludakom. Ludaci bez mozga. Kada apostol Pavle ide u Damask da se oslobodi tih ludaka, Pavla neko ruši sa konja i on pita, ko si ti? Ja sam Isus. Šta? To znači da je sve drugačije. To znači da On jeste Mesija. Ali to ipak ne može biti istina, jer proroci tačno kažu šta će se desiti. 14 godina on pokušava da shvati ovo u svetlosti Starog zaveta, a onda shvata...da, kada Isus dođe, desiće se novo slavno delo Božje. Novo doba počinje. Ali se staro doba nastavlja. Zato što to nije sve. Postoji nešto što je već tu i nešto što još nije. Treba da napravite razliku između te dve stvari. Šta je to što će se dogoditi? On prepoznaje da pravi Izrailj nije taj koji ima malu operaciju već taj koji se okuplja oko sina Davida. To je onaj koji prepoznaje Mesiju, koji nudi novo značenje života. Budući da tu nema Jerusalima, jedini Jerusalim je na nebu. On razvija eshatologiju koja je univerzalna. Vavilon je svuda gde ljudi vavilonski razmišljaju. Ceo svet bi trebao da dođe pod uticaj novog društva. Ljudi nisu Jevreji i neznabošci, muškarci i žene, svi su na istom nivou, zato što su braća i sestre prihvataju jedni druge. A svet je promenjen. Čak i sam robovlasnički sistem se ruši. U subotnoj školi i robovlasnik i rob sede u istom razredu. I postoji još jedno slavno doba – kraj starog doba. Nebo nije naš cilj. Nebo je srednjevekovna izmišljotina, gde ćete sedeti na oblaku i svirati na harfama. Kada idete u crkvu bilo koju, šta vidite? Kakav je odnos u procentima između muškaraca i žena? Velika većina u crkvi su žene. Zato što ako imate problem u braku, onda će žene biti te koje će otići kod savetnika. One su naučile da ako želite da preživite trebate a rešite problem. Muškarci imaju potrebu da budu jaki i da ne priznaju problem. A ako mislite da nemate probleme, nemate šta da rešite. Za žene crkva kaže, postoji rešenje za vaše probleme. I one to žele da čuju. One dolaze, to iskuse, nešto reše, nešto ne, neki problemi se pojavljuju. A šta crkva nudi muškarcima? Ništa. Tu sedi tiho i budi dobar dečko. Lepo se ponašaj. Poslednja stvar koju muškarac želi je da bude mali dečko koji mirno sedi. Ako crkva nema šta da mi ponudi nije zainteresovan. O biznisu misle, super, to je veliki izazov. A svaki muškarac želi da ima veliki izazov sa kojim može da se suoči. Sve dok crkva govori budi dobar dečko, neće biti puno muškaraca u crkvi. Kad shvatite da hrišćanstvo nudi 42
nešto predivno, Luka 15 kaže, ko među vama, ko ima 100 ovaca i jedna se izgubi neće ostaviti 99 i otići za tom jednom? Ko od vas to neće da uradi? Šta je odgovor? Niko to neće uraditi. Trebate biti budala da to uradite. Ako tu jednu pronađete i vratite se, šta ćete pronaći? da li imate 99? Ovce su ovce. Razbežaće se. Ko među vama to ne bi uradio? Ako se jedna izgubi neće otići za njom. Isus kaže da Isus ima jednu strast da nađe izgubljeno. Da uloži sve. Isus kaže, Bog je kao žena. Zamislite. U tom društvu da neko kaže, Bog je kao žena. Ko ima 10 novčića (miraz), ako se razvede, njen muž mora da joj ga vrati. To je socijalna sigurnost. To je penzija. Niko joj neće platiti penziju, ona živi od toga. Kaže da ima 10 novčića koji su joj sigurni. Ako se jedan od 10 izgubi, koga briga? Ne, ona će prevrnuti kuću jer će ići da ga traži. Bog je kao žena. On ima samo jednu strast. Da nađe novćić. Izgubljeni su važni za Boga. Ima onih koji kažu radije bih te video mrtvog, dobro, evo tu je tvoj deo. Hajde da ti dam pored toga ekstra novac za putne troškove. Juče mi je jedan tip rekao da je dobar biblijski model zaštiti ljude od činjenja loših stvari. I da smo mi pastori krivi što se mladi ne venčavaju a spavaju zajendo. Mi smo krivi jer to nismo sprečili. A Isus kaže, Bog je kao otac. Da, postojalo je nekad patrijarhalno društvo i u njemu je mjuškarac bio glavni gazda i on je imao pravo da svoju volju nametne svakome. Mogao je da bude oštar, jer je bio glava. Gde vi živite? Da li živite tamo? U redu, ako vas društvo nije naučilo da poštujete ljudska prava, hajde da vam ispričam priču. Postojao je otac i dođe mu sin i kaže voleo bih kad bi umro. Ne mogu da dočekam da umreš. Zar ne bi mogao nekako da izbučem tvoj novac? A otac kaže – evo ti. I on mu daje novac. Nije ga sprečio da ode od kuće. On odlazi i troši novac, i kad odluči da se vrati, ovaj otac trči da bi ga susreo. Mi to ne razumemo, živimo u drugoj kulturi. Jedan arheolog mi je jednom rekao, kada sam živeo na istoku video sam kako je jedan auto udario na ulici starca. Nisam razumeo, jer da je starac samo malo brže išao ne bi ga udario. A onda mi je objasnio. Stari čovek treba da bude uzvišen u javnosti. On nikada ne trči. Dečaci od 10 godina trče po ulici. Bog je kao otac. Kad vidi sina kako se vraća, on trči da bi ga susreo. Bog ima samo jednu strast. Izgubljeni ljudi su mu važni. Zamislite da crkva to razume. Ako bi ljudi svoje duhovne darove otkrili, i ako bi prepoznali svoje talente uživali bi u onome što rade. I pitali bi, kako ovo da iskoristim na korist izgubljenih ljudi.
43
Pitanja i odgovori: Pitanje u vezi Armagedona koje je bitka za um, i onih zala koje razumemo kao kontrolni punkt. Stara teologija je verovala da Armagedon podrazumeva prolazak kroz korito reke Eufrat. Da će postojati rat na Bliskom istoku, rat će biti povezan sa naftom. Kada pogleadm Otkrivenje 12 vidim da se bitka tiče načina na koji obožavamo Boga. Da li je kraj vremena milosti dolazi pre, šta je svrha Armagedona ako se svrši vreme milosti? Da li se i tamo dobija bitke za um? Odgovor je, da, kraj je bitke, šta će nam to? Mislim da vam je Ranko objasnio da se sva zla povezana sa onim što se već događalo. Oni su mislili da u ime religije možete da svoju volju nametnete nekome, možete biti nasilni ako ste u pravu. Knjiga otkrivenja kaže da su oni prolili krv i da im je Bog dao krv da piju. Oni su sledili zver, obožavali su stvorenje i upravo zato sunce će da ih žeže. Tako da će stvaranje da im nanese štetu jer će videti da im neće doneti dobro ako se klanjaju nečemu. Sva ta zla se odnose na stvari koje su se pojavile u prošosti. Ono što se događalo pre završetka kraja milosti je povezano sa zalima. Od glave 12-kada je veliki rat na nebu, od tog momenta imate veliku borbu za um. Borbu za um anđela. Da li ste čitali u Isaiji kako te pao kao zvezda Danica? O kome govori? O Luciferu. U Otkrivenju 22 Isus je nazvan zvezda Danica. Kako Isus može da bude zvezda Danica? I Kako Lucifer to može da bude? Da li su oboje zvezde Danice? To vam nešto govori o konfliku u svemiru. I naravno ako verujte da je EGW prorok nemate problema sa tim, jer razumete da je Bog jednog dana pozvao celu porodicu i rekao, ili obožavate ovog, ali ne obožavate ovog. Ova zvezda Danica, Aranđeo je Bog kao ja. To je isus. A ovaj drugi Aranđel, druga zvezda Danica je stvoreno biće. Nemojte ga obožavati. Borba za um počinje da se odvija. Da li ćete poštovati ovo što Bog kaže i reći ,anđeo kao anđeo, nema razlike. Da li ćete poštovati ono što Bog kaže, ima li pravo da vam kaže koga da obožavate? Borba za um se dešava. Bog kaže jedite s ovog drveta ali ne i sa ovog. Zašto ako postoji lep mango na jednom a ndrugom trulu trešnju lako je napraviti razliku. Idiete na onu koja je lepša. Ali ako ne postoji razlika, kako odlučujete sa kojeg ćete drveta jesti. Hoćete li poštovati ono što Bog kaže. To zavisi od vaše slike, o vašem shvatanju Božeg karaktera. Postoji rat za um na nebu, dva drveta, a Otkrivenje vam kaže, da dva dana na kraju. Ljudi ne vide nikakvu razliku. Prvi ili sedmi nije važno. Jednog dana kada se konflikt završi vreme blagodati će se završiti. Ljudi su skupljeni na veliki dan borbe Gospodnje. Neko će reći ne možeš da doneseš odluku o nečijem karakteru na osnovu jednog dana. Bog želi da pokaže celom univerzumu da je ispravno čitao srca ljudi. Dolazi kontrolni punkt i tu je bitka za um. Ne u tom smislu da može da promeni vaše odluke. Nego da on ustvari otkriva šta se pre toga događalo. Kad Isus bude došao ljudi odlaze za 1000 godinu. Jako mala evakuacija. 1000 godina kad uporedite sa večnošću to je ništa. To je praktično smešno kazati da idemo na nebo. Jer je u Bibliji zemlja to mesto gde trebamo biti. Obnovljena zemlja. Nakon 1000 godina, Jerusalim se spušta na zemlju i šta dolazi? Novi Jerusalim, a ljudi su vakrsnuti i svi su na okupu. I dolazi do Armagednona. Ljudi su oko novog Jerusalima, i odvija se bitka za njihov um. Oni koji su napolju gledaju na one u gradu i pitaju se kako oni mogu biti tamo a Otkrivenje 20 kaže da su svi suđeni na osnovu svojih dela. Knjige su otvorene i odvija se bitka za um. Konačno, oni su zadovoljni i priznaju da su ispravno suđeni. Mi smo van Jerusalima ne zato što voliš plavuše a ja sam brineta, već zbog izbora koje smo napravili. U tom smislu, borba za um počinje od tre調utka između dva anđela kada su trebali da odluče između njih, Bitka se spušta na zemlju, i traje čak i kad se novi Jerusalim spusti. Ja to tako vidim. Bog otvrdnu srce faraonu? Da li je ovo pitanje grčko ili jevrejsko? Kako razumeti otvrdnuće srca faraona, da li je to grčko ili jevrejsko pitanje. To je čisto grčko pitanje. Kako možete mehanizam otvdnuća srca opisati. Nema problema sa grčkim pitanjima jer tako razmišljamo. Ali nemam jevrejski odgovor. Ako niste zadovoljni i to je u redu, nemam bolje. Kakav je mehanizam faraonovog srca – imate 3 vrste teksta- faraon je otvrdnuo svoje srce, tekst koji kaže da je Bog to uradio, i faraonovo srce se samo po sebi otvrdnulo. Ako ste deca Njutnove škole, ne biste razumeli. Ako ste deca savremene nauke, rekli biste da su odgovori sva 3..ili ništa od toga. Ne znam. Postoje 3 vrste nadahnutih tekstova. Vi imate problem jer ste grčki mislilac i dete Njutonske nauke. Istina ne može da kontrira istini. Ili je to uradio sam ili je Bog to uradio. Kako postoje dve opcije? Sva 3 odgovora su pravilna jer su sva tri nadahnuta. Ako kažem kako se to desilo da je faraon odgovoran za svoja dela, da, jeste. Da li može da kaže nemam ja ništa sa tim, ti si mi otvdnuo srce, otvori mi rampu? Bog kaže, ti si odgovoran za svoja dela. Bog govori ljudima koji žive u primitivnom društvu. Postoje male bogovi koji su odgovorni...postoji bog kiše, munje, bog grmljavine...za sve pojave postoje posebni bogovi. I on pokušava da im da do znanja da ne postoje mali bogovi. Postoji samo jedan Bog. Ako kažeš da postoji samo jedan Bog, šta će biti posledica toga. To znači da je taj Bog odgovoran za sve. Ko je onda odgovoran za ovo srce? Bog. Taj tekst je u redu. Ja mogu da vam dam i drugo objašnjene, prva 3 puta faraon je otvdnuo svoje srce a nakon toga Bog je rekao hajde da na tebi pokažem nešto što će koristiti drugima. Za vreme prvih zala on je sam sebi otvrdnuo srce. Ja 44
nemam problem sa time. Ne znam. I treće – njegovo srce se samo stvrdnulo i to je istina. Kad napraviš lošu odluku manje si ostetljiv na Božji glas. Na taj način tvoje srce postaje tvrdo. Sam sebi to radiš. Potrebna ti je teologija koja uzima u obzir sva tri teksta. Da li činjenica da Bog nešto zna, znači da on ustvari izaziva da se tako nešto dogodi? Ja bih rekao ne. Ada je decembar, -15 stepeni a vi ste u košulji i trčite napolju, a ja vam kažem nemoj to da činiš jer ćeš se razboleti a vi se razbolite, da li možete da kažete da sam ja kriv za to? Da sam ja odgovoran zbog vaše bolesti? Ne ja sam znao šta će se desiti. Ako ste kalvinista u vašoj teologiji, onda ljudski izbor nije za vas toliko značajan, rezultat da Bog nešto zna on će po tom razmišljanju nešto uraditi. Ako ste armenisti, (adventisti su linija Armenija) onda imate model velike borbe kada svako odlučuje sam za sebe. Đavo, ti, ja, svako. Činjenica da Bog nešto zna, ne znači da on odlučuje o tome. A najbolji dokaz toga je poslednji sud. Ako imate doktrinu poslednjeg suda to znači da stvari nisu predodređene. Ako je tako, sud nema svrhu. Duh Gospodnji je otišao od Saula i uznemiravao ga je zao duh od Gospoda. Kako da bude zao duh od Gospoda? Na pravom si putu. Ako je Bog odgovoran za sve za ove ljude, koje odgovoran za ovo ? Bog. Ako se pitate kakav je to mehanizam, da li Bog ima grupu zlih duhova koje drži, da rade prljave poslove. Naravno da ne. Šta se dešava kada se ukloni Božji duh, sotona je rekao, eto go je prilika za mene i onda šalje svog demona. Kako bi monoteistički način razmišljanja objasnio ovo? Da je sve od Boga. Kada Jevreji kažu Bog je okrivljen za stvari koje nije uradio, već je dozvolio da se to desi. Da se obraćate politeističkom društvu i ako dođete u NZ to nije problem jer ljudi su već počeli da razmišljaju grčki i nemaju problem sa time. U Bibliji u tim delima, stavlja mu se na dušu ne samo ono što je uradio već i ono što je dozvolio. Isaija kaže ja sam stvorio dobro i loše. Da li je on stvorio loše? Ne, ali ako imate grčki um onda se pitate kako se to ddesilo? Ne, on to nije stvorio nego je sotona doneo svoje odluke. A jevrejski um će reći da li je on to znao? Da, i zato je odgovoran. I zato Bog uzima odgovornost na sebe. Zato donosi spasenje. Šta da činite da biste bili spaseni? O brate drago mi je što si me to pitao. Ali treba uraditi mnogo stvari. Držati subotu, dati desetak, ne jesti svinjetinu, ne ići u bioskop, ne nositi minđuše...ne. Šta radite da biste bili grešnici. Ništa. Šta treba da radite da biste bili spaseni? Ništa. Jer Isus je to za tebe učinio. Samo je potrebno da mu kažeš, da, ja to prihvatam. Jer Bbog je uzeo na sebe odgovornost da reši tu zbrku. Ali je nije on stvorio, on je odgovoran za nju. I zato hoće da je reši. Kad su moja deca bila mala, uzeli su kamen i bacili ga na prozor prodavnice, izlog, ko će to da plati? Tata. Ja ih nisam to učio, ja sam im rekao da nije reč o Davidovoj velikoj veri, ne radi se o Davidovim veštinama, ali su im deca u subotnoj školi rekli da je David video tamo 5 stena u koritu, stavio ih je u džep i kad je doško do problema, uzeo je praćku i odmah je bio blagosloven. Ja sam ih učio, da to vas mogu učiti tamo ali je to loša egzegeza. Bog ne blagosilja dečake ako nose kamenje u džepovima. Ali ako razbiju izlog ja moram to da platim. Jer sam odgovoran za to. Ja sam ih doneo na ovaj svet. Tako da je Bog na taj način odgovoran za sotonu.
16.02.2007 Trentski koncil je zapovedio sveštenicima da tri puta godišnje propovedaju. I pobuili su se, jer nisu znali kako da to učine. Ako dođete u crkvu u 16. veku sveštenik će vam reći, jednog dana Petar je hteo da izađe u kafić. I shvatio je da to nije baš dobro. Nije trebao da ide tamo kao apostol, ali je iskušenje bilo previše jako i on je otišao. Odjednom 3 velika čoveka ulaze u kafić, i oni su nacrtali liniju u vazduhu i rekli, ovi ljudi su u redu, nećemo ih dirati, a ove sa druge strane ćemo prebiti. I onda je otišao kući prebijen. I onda je naučio lekciju da ne treba da se ide u kafić. Posle određenog vremena, kad je lekcija iščeznula iz njegove glave, opet je došao u iskušenje da ide u kafić. I otišao je. I kad je ušao setio se da je poslednji put kad je bio tu bio pretučen. Pošto je to zapamtio seo je na drugu stranu. Tog momenta kad je počeo da pije, ušla su tri velika momka, nacrtali su liniju u vazduhu i rekli, prošli put smo prebili ovu stranu, sad ćemo drugu. U ime Isusa, amin, možete da idete. Zamislite, sveti Petar i sveti Jovan su otišli na misionsko putovanje. I kad je noć došla ušli su u gostionicu, platili su sobu i otkrili su da tamo ima krpelja. Šta će da urade? Sveti Petar je rekao, vi stvorenja, ostavite svetog apostola da bude sam. Čuli su se čudni zvuci i sve te bube su izašle kroz vrata. I onda su Petar i Jovan lepo spavali, i kada su nastavili svoje putovanje, on otvara vrata i vidi da su krpelji poređani u red. I onda je rečeno bubama, vi stvorenja ste bili poslušni rečima svetog apostola, sad imate pravo da se vratite. Šta je to? Zamislite kakve su takve propovedi imale uticaj na ljude. Kada je biblijska teologija počela, ona je bila razumevana kao pobuna protiv autoriteta. Suština je dokazni tekst koji stvara drugu opresiju. Spener i Semler su rekli da je biblijska teologija iskustvo. Ali je onda iskustvo postalo merilo – moje iskustvo je veće od tvog. Kada se dečaci igraju u pesku. Gebler je došao i rekao trebate da napravite razliku između čiste i istinite teologije. On je nameravao da vrati Bibliji stvarno 45
mesto. I dobro je to nameravao. Jer čista teologija je teologija biblijskih autora. Verovao je da to toga može da dođe tako što odstranjuje različite slojeve tradicije. A istina je za dogmate, to svi mogu da vide. To je taj zdravorazumski pristup. To će prosvetljeni umovi da prihvate. Tako da npr sama ideja da se devica porodila je nešto što ne možemo da prihvatimo. Ali zlatno pravilo, da trebamo da ljubimo neprijatelje, sa tim će se svi složiti. Biblijska teologija počinje kao borba protiv pogrešnog autoriteta. Tako da je to ustvari pokušaj da dozvolimo Bibliji da govori za sebe. Prvobitni princip Svaki put kada nešto prihvatate, nešto se događa. Imate subjekat a tu je i objekat. Kada jednom pokušate da razumete objekat, onda dolazite do znanja. Problem je što to nije tako jednostavna. Drugim rečima, subjekat nije u situaciji da samo slika objekat. Recimo da će objekat biti list. Hoćete da izučavate list, a onda nećete izučavati samo formu, nego ćete videti da postoje različite boje...želite dubinski da ga izučite. I tako stavljate list ispod mikroskopa. Da biste bolje izučili strukturu. Da vas pitam, ako osoba koja ima doktorat iz nauke o drveću, pogleda u mikroskop, da li on vidi isto ono što vi vidite? On sigurno vidi isto, to je isti list u koji i vi gledate, ali sa druge strane, on vidi tamo ono što vi i ne primećujete. On vidi stvari koje ti ne vidiš. Zašto? da li postoji razlika u objektu? Ne. Razlika je u subjektu, u sočivu kroz koje subjekat posmatra svet. Uzmite bombone, dajte ga detetu u Africi, on ga gleda, baciće bombon a sačuvaće papir kao posebno blago. Ne radi se o objektu već o subjektu. Kad dođe belac u Afriku i donese koka kolu, i da je nekom primitivnom čoveku, on ga pogleda, pokušava da otvori, on to izliva, uzima bocu i zakači je kao minđušu. Kada vi u Beogradu u toku leta dođete do koka kole, to vama nešto znači. Kako je moguće da posmatrate te stvari drugačije? Zašto ljudi kupuje BMW? I zastava će vas istim putem odvesti od jednog mesta do drugog. Postoji nešto što će reći okolini, ja sam važna osoba. Uzmite BMW i odnesite ga u Amazon. Mislite da će im značiti isto? Oni će mu se klanjati na drugačiji način. Da se vratim na ono što sam juče rekao, Talmud je lepo rekao, mi ne vidimo svet onakav kakav jeste. Gledamo na svet, kakvi mi jesmo. I ove pretpostavke, apriori, nešto što se dešava pre nečega, to je uvek na strani subjekta. Zato je naše znanje subjektivno. Niko nema objektivno saznanje. Niko ne može da kaže „ovo je istina“. Svi imaju pretpostavke. Ne postoji takva situacija kada neko može da kaže da nema pretpostavke. To je kao da stavite čist CD u plejer. Pokušavate nešto, a ništa se ne dešava. Tu je struja, čujete zvuk, ali ništa ne vidite. Ne prepoznaje operacioni sistem. Vama je potreban operacioni sistem, pretpostavke. Pretpostavke će odrediti kako gledate na realnost. Gde nalazite pretpostavke? Prve principe biblijskog pogleda na svet? Šta je Biblija? Priča. I to je jako važno. Jer ako je Biblija priča, onda je interesantna ako je razumete. Prva lekcija – ako je Biblija priča, i ako razumeš tu priču, razumećeš sve. Ako nisi suštinsku priču razumeo, nisi razumeo ništa. Najvažnije u Bibliji nije da razumete svaki detalj, da znate šta znači pojedinačna cigla u Bibliji, zašto je ovo ime spomenuto o rodoslovu. Ne, shvatite priču i shvatili ste sve. Promašite suštinu priče, možete znati sve detalje, i na grčkom i jevrejskom, ali ste promašili poentu. Jer je Biblija priča. To je priča o istoriji jedne nacije. To je istorija Izraelske nacije, ne srpske, ne američke, već je to priča Jevreja. Ali kao što ste spomenuli, konačno gledajući, to nije o Jevrejima. Kada počnete da čitate priču, videćete da se Jevreji koriste kao građevinski materijal subjekta, ali je to zapravo priča o Bogu. Jer iz načina kako se brine o tom narodu učite nešto o Njemu. Gde ćete naći prvenstveni princip? U Bibliji. Gde ćete onda početi? Na početku. I Mojsijeva 1:1. I šta tamo možete da naučite? U početku – Bog. Odmah se govori o čemu je knjiga. O Bogu. I govori vam da je ovaj Bog bio prisutan kada je počeo početak. Pre bilo čega, Bog jeste. Postoje dve stvari u svemiru. Bog i sve drugo. To učite iz prve tri reči. Postoji fundamentalna razlika između Boga koji je stvoritelj i stvaranja. U početku je Bog stvorio. On je Bog koji deluje, čini nešto. Tako da postoji stvoreni univerzum, i Bog. Bog ne zavisi od univerzuma. On postoji odvojeno od Njega. Njemu ne treba svet. Meni treba svet. Ja trebam da jedem. Trebam da se hranim materijalnim stvarima. Ako ne jedem, ne dišem, ne živim. Bogu to nije potrebno, nije mu potreban svet da bi postojao. On je sam sebi dovoljan. Pored njega je samo adventistički pastor sebi dovoljan. Oni su mali bogovi. Ništa i niko im ne treba. Ali Biblija kaže da postoji samo jedna takva osoba. On je ta konačna stvarnost. Šta je suština realnosti? Koja je konačna realnost? Sam Bog. Konačna realnost nije ono što vidim, nije o čemu mogu da razmišljam, konačna realnost je Bog. U početku je Bog stvorio nebo i zemlju. Šta nam to govori o nebu i zemlji u suštini? Ako su stvoreni od strane Boga, onda će nam to nešto reći o samom Bogu. setite se gnosticizma, u njemu materija, suština je zla. Kroz čitav srednji vek ljudi su verovali da je telo zlo, jer je materijalne prirode, ali imamo dobru dušu koja nije materijalna. Oni koji se bave telom su svetski ljudi. A oni koji se bave sa dušom su sveti ljude. Jeste li gledali film „Thorn bird“? Reč je o ptici iz Australije. Radi se o svešteniku u Australiji (ptice umiru pevajući). Ptica leti, udara u trnje i umire. Tamo je jedan katolički sveštenik i hoće da služi Gospodu. A u crkvi je lepa devojka, Megi. I on se zaljubljuje u nju, a i ona u njega. I ceo film pokazuje tu njegovu unutrašnju borbu koja traje decenijama. Jer on voli nju i želi da bude sa njom, ali hoće i da služi Gospodu. A u vama sve viče, budi sa Megi, budi sretan, ali ne, on želi da služi Gospodu. Ne može da ima i jedno i drugo. Jer je jedno duhovno a drugo je materijalno, i ono mora biti loše. To je jedan romantičan film, ali je veoma dubok. Megina baka prosipa kapljice mudrosti, kao da je to 46
rekla EGW...sama poruka je veoma duboka. Već sam vam rekao da je dobar film bolji od loše propovedi. Ako pogledate dobar film, on zna da dodirne vaše srce. Jeste li gledati Kišnog čoveka? Na koji način su vrednosti predstavljene. Ili Blistavi um...to je dobra ilustracija. Kada konačno shvati da je ta devojka postojala samo u njegovoj glavi...on je profesor koji vidi ljude koji ne postoje. I godinama tako živi. To upropaštava njegovu porodicu. On misli da ima jako važnu ulogu, misiju kao špijun, i jednog dana shvata, video sam ovu devojku kad sam bio student u Oksfordu, a i dalje je viđam. Kako još uvek ima 9 godina? To je prvi put kada on pomišlja da ona možda ne postoji. Zanimljiva scena na stepenicama kada se ona pojavi, a on kaže, ja sa tobom neću više da pričam. A profesor mu onda daje mogućnost da se vrati u razred, i kaže, znaš, mnogo rizikujem. Kako stoje stvari koje si viđao? A on kaže, da još uvek ih vidim. Ali sam naučio da ne razgovaram sa njima. I kada ne razgovaram sa njima, ne viđam ih tako često. Ni one ne govore meni. To je suština hrišćanskog života. Ja vidim stvari koje mi govore, ali one su iskušenje za mene. Vekovima su hrišćani mislili da mogu da pobegnu. Ali ne možete. Imate grešnu prirodu. Svuda je nosite sa sobom. Ljudi su naučili da čak i u manastirima, gde god da odete, iskušenja idu sa vama. Ali sam naučio da ne razgovaram sa njima. I kad ne razgovaram sa njima, ni oni ne govore meni tj. oni ne postaju tako privlačne za mene. Kada prima nagradu u Stokholmu, zahvaljuje se supruzi koja je verovala u njega. To je lepa propoved o hrišćanskom životu. Postoje dve stvari u svemiru: Bog i sve drugo. Ono što je Bog stvorio je dobro. Ne postoji ništa loše u tome. Ne biste verovali koliko katolika sedmog dana tako misli. Koliko viktorijanskih adventista imamo u crkvi. Jer u toku viktorijanske ere, oni bi čak pokrili i same noge žene koja svira klavir. Jer su verovali da što više stvari pokrivate, to će vam manje govoriti. Žena se ne bi ni gledala u ogledalo, jer postoji nešto grešno vezano za ljudsku ideju. Da li se to uzeli iz Biblije? Ne, nego iz kulture. Ona vas je naučila da je to loše. Biblija kaže da je stvaranje dobro. Zašto bi Bog stvorio nešto što će ga zaraziti, nešto nekompatibilno? U Bibliji je stvaranje dobro, jer u svim drugim naukama, priroda je produženje Boga. Čak i u hrišćanstvu postoje ljudi koji su panteisti – misle da je Bog u svemu. Ne možete da ubijete bubu jer je Bog i u njoj. U hrišćanstvu Bog nije produžetak prirode. Zato ljudi mogu da proučavaju prirodu. Proučavanje prirode možete nešto da naučite o Bogu. Sećate se na koji je način počeo konflikt između nauke i Boga. Kad su proučavali prirodu, bilo je ok, niste trebali da budete sveštenik da biste služili Bogu. zašto je otpočela nauka u hrišćanstvu? Jer u drugim religijama, ako je priroda Bog, kako da proučavate Boga? Kada vaša majka umre nećete otvarati njeno telo, ako je to vaša majka. Ako je priroda vaš Bog, nećete ga izučavati, poštovaćete je. Ali ako priroda nije Bog, možete sve da radite. Tako je počelo izučavanje prirode. Kada je došao Vilijam Miler ceo svet je verovao u deizam. Setite se lisabonskog zemljotresa. Nakon njega ljudi su počeli da veruju da je Bog udaljeni Bog. On je jako daleko. On nema ništa sa stvaranjem. On se ne meša sa ljudima. On je to stvorio, postavio je da stvari funkcionišu i onda odlazi. Stvorio je sat, navio ga i sada sat ide sam po sebi. Miler je deista, a i ljudi posle zemljotresa ne veruju da Bog zna za grešnike. Ali Miler ide u rat, i tada vidi kako ljudi umiru. I kažu u rovovima da istina postoji. Kad smo u rovu svi smo vernici. Neki ljudi su se molili i bili spašeni. Ono što ga je iznenadilo je da on nije umro. Iznenađen je i odlučuje da čita Bibliju kako bi našao nešto o svom Bogu i šokiran je. Tamo su proročanstva koja kažu da će Bog doći na ovu zemlju. Šokiran je jer je deista. A verovao je da se Bog uopše ne meša sa svetom. On je postmilenijalista. Veruju da će sve biti bolje. I onda odjednom shvata da će Bog doći na svet. Šokiran je i ne želi to da propoveda svetu. I ostalo je istorija. U biblijskim prvim principima, šta se kaže o deizmu? Može li univerzum postojati sam od sebe? Ne. Jer Bog nije samo Stvoritelj, on je onaj koji održava. Univerzum postoji jer ga Bog održava. Stvorene stvari nemaju život same po sebi. Postoji jedna implikacija iz I Moj 1:1 – tu je Bog i sve ostalo, a postoji jaz između te dve kategorije. Između nas i Boga. Veliki jaz. Kada Biblija govori protiv idolatrije, Isaija 44:13-21 – Isaija kaže ovo je nemoguće. Uzmeš drvo, isečeš ga, podeliš ga na tri dela, sa jednim se greješ, od drugog dela praviš drva za pečenje hleba a od trećeg praviš kip kojem služiš. U čemu je problem ? Ne postoji razlika između stvorenja, stvorenog i Stvoritelja. Kad dođete do 10 zapovesti, prva zapovest kaže služi i poštuj Boga koji je nešto učinio za tebe. Ja sam te izveo iz ropstva. Bili ste sluge, robovi, radili ste od jutra do mraka, sada vas vadim odatle. I to radi ljudima koji ne razmišljaju na taj način, nisu naučili da sami nešto smisle, i ne znaju šta će sami sa sobom. Imaju nevolju jer ne znaju šta da rade. Zato sam rekao da zakoni više govore o ljudima i o tome gde se oni nalaze nego što govore o Bogu. Bog kaže, postoji jaz između mene i vas. Služite Bogu kjoi je nešto uradio za vas. Druga zapovest – nemojte praviti idole. Nemojte da brišete ovaj jaz. Onog trenutka kada se jaz izbriše, nastaje velika konfuzija. Poštovanjem stvorenog ne dolazite bliže Bogu. Kada slavite nešto stvoreno, ti nisi bliži Bogu, nego ideš sve dalje i dalje. Vi i ja ne služimo nečemu što smo stvorili rukama, ali služimo onome što smo stvorili u umovima. Idejama. Slici o sebi, kako želim da vidim život, druge ljude. Vidiš svet na način koji si ti stvorio. Pogledajte Djela 17, rekli smo da prema prvobitnom principu postoji veliki jaz između Boga i stvorenog. Bog nije ono što je stvoreno, a stvoreno nije Bog. Apostol Pavle dolazi u Atinu i tamo hoće 47
nešto da kaže filozofima. I šta kaže. Posle 24 stiha – Bog koji je stvorio sve što je na zemlji, Gospodar neba i zemlja, ne živi u rukotvorini – on kaže Bog nije Bog koji je napravljen rukama. On je Onaj koji je stvorio svet. Tada su postojali epikurejci i stoici. Epikurejci su mislili da je svet rezultat atoma, a Pavle kaže, ne, Bog je stvorio svet. To znači da je Bog veći od stvorenog, ne možeš ga staviti u mali hram. Ako napraviš hram svojim rukama ne možeš staviti celog Boga u to. Jer je veći od hrama. Niti prima ugađanje iz ruku ljudskih. Pavle ne samo da kaže da Bog Tvorac, drugačiji, već ako pokušaš da mu služiš kroz stvari koje su stvorene rukama, stvaraš ga po svojoj slici, kao ličnost kojoj je još nešto potrebno. A on ne treba ljude koji će mu govoriti kako je velik. Nemoguće je za Boga da treba stvoreno biće. Ali kaže u tekstu, da svima daje život i disanje. On je izvorište svega. Atinjani su imali blesavu ideju da je svet počeo sa njima. Oni su početak cele civilizacije. Lucijan (grčki filozof), se smejao tome. Atinjani su rekli da je prvi čovek nastao od kupusa i da se to dogodilo u Atini. Pavle kaže ovim filozofima, znate da ne možete da stavite Boga u jedan hram. Ako stvorite nešto sa rukama, Bog neće to da jede, neće živeti u tome. Možda obični ljudi tako misle, ali vi filozofi znate bolje. Ako pogledate u jaje, možete da ga analizirate, ali nema šanse da iz jajeta zamislite kokošku. Ali sve što je pile nalazi se u tom jajetu. Čuvaj to jaje na određenoj temperaturi određeno vreme, ako povećate temperaturu, dobili ste doručak, ali ako su uslovi idealni, dobićete pile. Jer je u tom jajetu sve što je potrebno da bi se stvorilo pile. Izuvačanjem jajeta neće nikad doći do zaključka ja to pile. Ako izučavate DNK ptice ne možete da zamislite pero. Ono je tamo, ali ne možete ga razumeti. Proučavanjem stvorenog ne možete razumeti Boga. Postoji samo jedan način na koji se to može rešiti. Ovaj Bog je došao na zemlju i otkrio se. Jevrejima 1:1. Mnogo puta na različite načine Bog je govorio kroz proroke našim ocima. Druga stvar koju Biblija govori o prvim principma, ne samo da je u početku bio Bog, nego da je Bog vrhovna realnost, ne samo da je ovaj Bog uradio nešto, već Bog govori ; „Bog reče“. „Bog govori“. I govorenjem on stvara. Prvi moćni Božji čin, Bog reče i postade. On je zapovedio i stvorilo se. Moćna dela Božja su nastala rečju. Kako je došlo do potopa? Bog reče i voda je krenula. Izlazak, pusti moj narod. Bog kaže faraonu, pusti moj narod. Faraon kaže, ko je Bog, ja ga ne znam, i Izrael neće izaći. O, dozvoli da se predstavim. Faraon kaže, razlog zbog kojeg ste robovi je zato što je vaš Bog slab. I Bog se pokazuje. Kada reka izađe iz svog korita to je katastrofa, ali kada Nil to uradi to je blagoslov za zemlju. U Egiptu ljudi su se svaki dan klanjali Nilu. I Mojsije dolazi do reke sa štapom i pretvara je u krv. Ljudi se klanjaju reci ali sada reka donosi nevolju. Bog ništa nije mogao da uradi. Oni su poštovali druge stvari, ali svih 10 zala su napali njihove bogove. Oni su služili žabama. Arheolozi su kopanjem utvrdili da se to dešavalo. Imali su Boga žabu i klanjali su se žabi. Bog kaže, dobro, ako verujete da je ovo bog, Mojsije spušta štap , i onda se pojavljuju žabe na sve strane. I bog ti iskače iz šerpe. Iz kreveta ti iskaču žabe. Pazi kako ćeš da legneš da ne bi ubio svog boga. Da li vam ovo nešto govori o Bogu? I ne samo to, već Mojsije opet dolazi i tog trrenutka, sve žabe umiru. Zamislite vrelu klimu Egipta, žabe su baš svuda, odjednom su mrtve, posle samo jednog dana, smrad je neverovatan. Šta ćete onda. Uzmete četku i pokupićete na jednu gomilu sve žabe. Pogledate na sat, vreme je za molitvu, uzmete dete, i odete da se molite toj gomili. A dečak kaže, tata, kako možeš da se moliš dobrom bogu koji je sada mrtav. „Zaštiti naše bake“...tata kako će čuvati bake kad ne može ni sam sebe da zaštiti, mrtav je. To nešto radi tvojoj religiji. Bog se predstavlja da bi ljudi shvatili da je realnost drugačija. Postoji jaz između nas i Boga i jedini način da se taj jaz premosti je ne da mi razmišljamo, nego da On siđe i da nam se otkrije. Zato V Mojsijeva 29:29 kaže, otkrivene stvari pripadaju nama i našoj deci, da ih istražuju, da uče, ali sakrivene stvari su Božje. Ne možete pronaći nešto novo u teologiji. Bog mora da se otkrije. Ako on ne preuzme inicijativu, mi ne znamo. Biblija nam ne daje odgovor na svako pitanja. Daje odgovor na pitanja koja su autori postavljali. Na pitanja koja je Bog odlučio da nam otkrije. Pre ne tako mnogo vremena video sam adventističku knjigu o dinosaurusima. Šta? Šta Biblija govori o njima? Ništa. Ok, možeš da pišeš knjigu o pticama na Marsu. To je naučna fantastika. Biblija ne govori ništa o tome. Kao znate nešto što nije otkriveno? Postoji problem, jer postoje rupe u Otkrivenju. Drugim rečima, Bog ne odgovara na sva naša postavljena pitanja. postoje stvari koje ne znamo. Ali čovek 21 veka ima potrebu da zna sve. Posebno ako ste muškarac teško vam je da priznate da nešto ne znate. Ali調ne znamo. I jedan od razloga zašto Bog otkriva ono što otkriva je da otkriva ono što nam treba, da bismo bili spaseni. Biblija je tu da pokaže put spasenja. I druga stvar, treba da nas čini poniznima. Ono što ne znamo je veće od stvari koje znamo. Kako da budemo ponosni ako smo neznalice. Kada dođemo do epistemologije, kako znamo ono što znamo. Postoje 3 izvora na osnovu kojih čovek saznaje nešto. Kako znamo ono što znamo? Možemo da razmišljamo i dođemo do odgovora. Dekart kaže, mislim, dakle postojim. Razum je jedan od izvora istine. Možeš da pronađeš nešto razmišljanjem. I tako imate kola, kompjutere... razum je alatka za pronalaženje. Mislim dakle postojim, znači da sumnjam dakle postoji. Misliti znači postavljati pitanja. a postavljati pitanja znači sumnjati u nešto. I tako vam se nove stvari otkrivaju. Zato studenti teologije prolaze kroz krize u 2 godini. To nema veze sa fakultetom. Ljudi dolaze jer žele da služe Bogu. smiri se, grčki I. Ne treba mi to, ja sam došao da propovedam. Smiri se, idemo na grčki I. Hajde da te naučim malo psihologije. Ne treba mi to. I odjednom, čovek koji je bio tako siguran u vezi onoga što će propovedati, učeći šta je Frojd rekao, i Skiner, humanistička psihologija, istorija, da ono što on govori ljudi su već verovali u 3 veku, više nije tako 48
siguran. I onda u drugoj godini svi prolaze kroz krizu. Ako niste tako brzi, stići će vas u trećoj godini. Jer shvatate da su stvari drugačije. Kada sam bio na Newboldu, čitao sam evaluacije koje su studenti pisali o predmetima. Pričao sam sa studentima i oni su govirli, nama ne treba taj predmet, zameni tog profesora, on postavlja suviše pitanja. on me je naterao da sumnjam. Taj predmet nije dobar jer moram da razmišljam. Ali toga nam treba više. Kako ćeš reći osobi koja je u krizi govoriti o tome, znam kroz šta prolaziš? Mogu to da zamislim jer sam i ja bio u krizi i ovo je ono što mi pomaže. Moramo da napravimo krizu u vašoj veri dok ste ovde. Tu smo da vama pomognemo, ali je naša namera da je imate. Jer ako je nemate, onda izađeš van i kažeš, nisam tako siguran da Bog postoji, neko ti kaže. Nisam siguran da brine. Mislim da moje molitve idu samo do plafona. Bog ne odgovara. Šta radite? Brate, kako možeš da razmišljaš tako. Nemoj to ni da izgovoriš, ohrabri se, Bog postoji. Sve je u redu? Da li pomažemo? Ne. Sledeći put neće hteti ni da razgovara sa tobom. Ne rešavate problem tako što ih potiskujete. Neće otići tako. Budite srećni kada ljudi podele probleme sa vama. I nemojte im govoriti da ne smeju da pričaju o njima. Bogu je potrebno da se otkrije. Ako to ne uradi, ne znamo ništa o njemu. Dolazimo do episemologije. Kad postavljamo pitanja, sumnjamo, i trebamo da sumnjamo u sve, sem u činjenicu da sumnjaš. Ako ne sumnjaš dovoljno, ne možeš otići dovoljno daleko. Ako sumnjaš previše završićeš na psihijatriji. Jer jednog dana razmišljaš, možda ova soba ne postoji. Dolazi Džon Lok i kaže, ako staviš štap u vodu vidiš kao da je polomljen. Ali nije polomljen. Možeš da ga izvučeš. Kada pogledaš u šine, na kraju se sastavljaju i odeš tamo da to vidiš, a to nije tako. Trebaš iskustvo. Kako znaš ono što znaš? Imam iskustvo. Kao što je razum validan izvor inofmracija, tako je i sa iskstvom. Kada o nečemu govorimo u subotnoj školi, neko ustane i kaže, da, to je interesantno, ali ja sam se molila i to se desilo. I sedne. Dobro, pa šta onda? Koliko puta kada vam ljudi ispričaju svoje iskustvo, ja se probudim i kažem, moja kćerka ima groznicu, uzrajan sam, vodim je u bolnici i ima ozbiljnu dijagnozu. Ja sam se molio i Bog je učinio čudo. I ja sam tu, svedočim da je zdrava. Aliluja. Drago mi je za sve koji su se iscelili, ali koliko često u pozadini imamo drugu poruku, sakrivenu? Kada sam se molio, Bog je to uradio za mene. Ako se ti moliš, Bog će to uraditi za tebe. Kompanija Xerox kaže na svojim bilboardima, iskustvo ne može da se kopira. Kada se moliš, i on se moli, rezulatati su različiti. Jer se iskustvo ne može kopirati. Neka Bog bude Bog. On je Vladar i on će odgovoriti na način na koji on odluči. Molitva nije konopac koji vučete Boga dole , da bi se vaša volja ostvarila. Treće tačka je otkrivenje. Postoje stvari koje ne možete razumeti ni razumom ni iskustvo. Ako ga Bog ne otkrije ne može se drugačije saznati. Za mene je ovo izvor istine. Ovo drugo su alatke, mogu biti blagoslov, ali nisu krajnji izvori istine. Razum i iskustvo nisu kraljnji izvori istine. Kako znam? Na osnovu prvih principa Biblije. Bog govori preko proroka, Isusa Hrista..Jevrejima 1:1, on otkriva sebe i u poslednje vreme govori nam preko Sina. Isus je najjasnije otkrivenje Božje. Nama treba otkrivenje da bi sve imalo smisla. Možete imati svoje teorije, možete tumačiti iskustvo iz vaše perspektive subjektivne, i onda gde neko vidi Božju ruku, drugi neko ne vidi tu ruku, ali konačno ste zavisni od Otkrivenja. Vidite li zašto su prvobitni principi bitni? Kada je počela biblijska teologija počela je kao pobuna. Ljudi se osećaju opterećeni dogmatikom, filozofijom, učenjem otaca. Ne možete doći ni sa čim, jer je sve već odlučeno. A onda dolazi adventistički pokret, a on kaže, mi ćemo tumačiti Bibliju samo pomoću Biblije. Genijalnost adventizma nije u tome što imamo subotu, što jedemo zdravo, dajemo desetak, verujemo da su ljudi mrtvi kad su mrtvi...sve to možete naći u drugim crkvama. Originalnost crkava je da su pioniri uzimali Bibliju i rekli ovo ćemo tumačiti samo na temelju same Biblije. Kada dođu u tvoje selo i propovedaju Bog očekuje da držiš subotu. Ti kažeš, da, ali sveštenik kaže...ne, ne to nije bitno, bitno je šta Biblija kaže. Nije bitna ni tradicija, to je ono što Bog kaže. Ti ljudi nisu imali mnogo egzegeze oni kažu često da shvate onako kao što je napisano. Danas, kada svi vi imate srednju školu, situacija se promenila, ova ideja prihvati to kao što i jeste, stvara mnogo problema. Jer se svet promenio za poslednjih 50 godina više nego ikada pre u istoriji. 1920-tih godina u Bačkom Petrovcu kada starešina kaže, vi žene ne možete ovde pričate, niko ništa ne govori, jer je svet tih godina bio isti kao svet Martina Lutera, a svet Martina Lutera nije bio različit od Isusovog sveta, a Isusov svet nije bio različit od Avramovog. Ali ako to kažeš danas, prva devojka koja ima srednje obrazovanje, pitaće vas, izvinite, ako postoje žene koje mogu da idu na kosmos i uče to vašu decu u školama, zašto ne mogu da kažem nešto u crkvi? Šta kažete? Biblija kaže. Ajde da idemo u to. Koja je lekcija iz ovoga? Postoji razika između Boga i onoga što je stvoreno, i potreban je Bog da premosti ovaj jaz. Šta je razlika? Ako zaboravite sve drugo, ovo zapamtite: tumačenje vs. tekst. Morate razlikovati tumačenje i tekst. Nećete verovati ali ovo je najbolje. Razlikujte tumačenje od teksta. 95% ljudi u crkvi to ne može da uradi. Slušajte sutra u subotnoj školi, da, ali Biblija kaže...šta oni kažu? Biblija kaže. Stvarno? Da li to kaže Biblija? Ne, to je tvoje tumačenje. To je duhovno nasilje. Uzimam velikog tipa na moju stranu, jer kažem, apostol Pavle kaže, ti ne možeš ništa. Mogu da te udarim Biblijom. U civilizovanom društvu ne možeš to da radiš. Tekst ostaje zauvek, tumačenje se menja, koje je uslovljeno našim razumevanje. Da li je to naše tumačenje ili ono što tekst kaže? 49
Primer iz subotne škole, koji crkva toliko voli. Bila je konferencija o veri, bila je sugestija, da trebamo da promenimo 6-to osnovno verovanje koje govori o stvaranju koje će reći ne samo da je Bog stvorio svet za doslovnih 6 dana, već da ga je stvorio u 6 dvadesetčetvoročasnovih dana, između kojih nema razmaka i koji su išli jedni za drugim. I rekli su, odlično! Dok neko nije rekao – ako je ovo ono što Bog želi da kaže, zar ne mislite da bi to već rekao? Ako to nije rekao na taj način, zašto pokušavate da unapredite ono što je rekao u 4-toj zapovesti. Mi namećemo naše mišljenje tekstu. Mi smo nepomična stena. To je to što kaže i nema druge. Ako je to to, onda ne može više ništa da se kaže. Ne možeš se pomeriti. Ali je hrišćanstvo nazvano putem. Napravi razliku između tumačenja i teksta. Biblijska teologija će vam pomoći u tome. Ne očekujte da dobijete odgovore na sva grčka pitanja. Čovek jedne žene – to je ono što tekst kaže. Ali postoji 8 načina da se to razume. Kad neko kaže, on mora biti čovek jer to Biblija kaže, ti kažeš, ne, to je ono što ti razumeš. Nema ništa pogrešno da neko pokuša da to tumači, ali moraš biti svestan činjenice da je to tumačenje. Kada je sabor u Nikeji 325 rekao, subotom ljudi ne bi trebali da budu lenji kao Jevreji, trebaju da rade u poljima, ali u časni dan sunca treba da se odmaraju i služe Bogu, mi kažemo, da, to je interpretacija. Kada papa piše encikliku, kaže, kao što zapovest kaže, sećaj se subotnog dana da ga svetkuješ, zbog treba nedelju da shvatamo ozbiljnije. I mi kažemo da je u konfuziji sa tekstom. 4-ta zapovest ne govori ništa o tome, to je tvoje tumačenje. Na temelju mog čitanja, čini mi se da je važno da Bog kaže sećaj se sedmog dana, a ne „sećaj se dana“ – bilo kog. Mi sledimo sedmi dan. Ako smo želji da se samo razlikujemo od katolika, moramo dozvoliti ljudima u našoj crkvi da se razlikuju od nas. Moramo da se složimo da mora postojati kišobran ispod koga ćemo se ujediniti, a to je adventistička crkva. Ako igraš u dresu Partizana za Crvenu zvezdu, ljudi će biti zbunjeni. Kako ćemo objasniti neke stvari ako nisu zapisane u Bibliji? Npr, samoubistvo. Kako se ideja samoubistva razvijala kroz vekove. U srednjem veku je to bio smrtni greh. Jer ako si hteo da ti greh bude oprošten morao si da ga priznaš a ne možeš da ga priznaš ako si mrtav. Zato u srednjem veku samoubice nisu sahranjivane na grobljima. Objasni zašto su došli do ovog zaključka. Jer postoji soteriologija iza toga. Luka 15 kada sin piše ispovest, i kaže šta će reći kada dođe kući, on dolazi kući, počinje da priča, a Otac kaže, volim te, i sklanja papir. Šta dolazi prvo? Oproštenje ili priznanje? Oproštaj. U subotnoj školi bi odgovor bio – priznanje. Da li je oproštenje nagrada za ono što radim? Ili je priznanje ono što radim nakon što sam otkrio da mi je već oprostio? Na krstu Hrist je oprostio sve grehe, svim ljudima u svim vremenima. Postoji razlog zašto ljudi to veruju. To je tvoje tumačenje. Sve zavisi od tvog shvatanja Boga. Da li je on nebeski policajac koji gleda na zemlju, kako te nisam uhvatio da rade nešto loše...ili je Otac pun ljubavi koji kaže, kako da nađem razlog da ih dovedem gore. Prosudite koja je slika srednjevekovnog hrišćanstva. U psihologiji postoje stvari koje su već ugrađene u nas. Ako sedite na ivici bazena i neko dođe i gurne te sa leđa u vodu, nećeš da kažeš, o, čekaj da uzmem malo vazduha, trebaće mi dole. Ne to radiš automatski. Ako ću pasti, neću pasti na svoje lice. Postoji nešto u meni što će mi pomoći da stavim ruke ispred sebe. Tako stvari funkcionišu. Ako neko može uzeti svoj život to znači da stvari više rade normalno. Točikići se ne okreću na pravi način. Biblija vam daje teologiju spasenja. Ali vam Biblija ne daje patologiju spasenja. Biblija ne kaže šta se dešava kada se točkići ne okreću kako treba. Mogu da razumem da su ljudi to drugačije razumeli, jer oproštenje ne zavisi od ispovesti, jer Bog zna da bi rekla, oprosti mi, da si živela 10 minuta duže...Bog je Otac koji voli i zato što točkići nisu u redu, postoji patološki problem, neki ljudi dolaze do zaključka, nije baš tako jasno da će svi koji su se ubili otići u pakao. Neki od njih će možda biti na nebu. Teško je biti dogmata u vezi stvari koje nisu otkrivene. Evangeliziranje počinje sa slušanjem. Postoje dva tipa ljudi – oni koji imaju pitanja i oni koji imaju odgovore. Najgore je kad se ove dve vrste ljudi sretnu. Adventistička tradicija smatra da imamo sve odgovore. To nas čini užasnim slušačem. Jer ako imaš sve odgovore, zašto bi slušao? Evangelizam počinje sa slušanjem. Kako ćeš pomoći ljudima ako ih ne razumeš, ako ih ne slušaš? Prvo moraš znati gde su, i onda trebaš da im daš nešto što razumeju. I kada neko kaže, gorim za Hrista, hoću da propovedam...polako, ako hoćeš da propovedaš tekst moraš prvo da ga razumeš. Ne možeš ga primeniti ako ga ne razumeš. Zato moraš znati nešto o biblijskoj teologiji. Onda ćeš shvatiti nešto. Ako znaš nešto, nešto možeš i primeniti. Hajde da se suočimo sa tim, hajde da kažemo iskreno – prva stvar, niko svakako nije zainteresovan za ono što želite da kažete. Ljude baš briga šta ćete da kažete. Mi nismo slavni. S vremena na vreme pitaju anđelinu Džoli, Dejvida Bekama...usput, šta vi mislite?... jer su poznati. Ni njih ne pitaju često, jer bi dosadili. Ali vi i ja nismo slavni. Niko vas neće ciitrati u novinama. Ljude ne interesuje šta vi mislite. Ako verujete da će ljudi da vas slušaju, budimo iskreni. Drugo, što je još gore, mi nemamo mnogo toga da kažemo. Ne znam za vas, ja sam jednostavan čovek, nemam ništa da kažem. Osim ako nađete put da imate poruku koja nije od vas, jer vi nemate ništa da kažete. Ali kako da nađete poruku koja nije iz vašeg mozga, ako ste jednostavni, ja ponizno preporučujem da je biblijska teolgija jedan od načina kako ćete vi jednostavne osobe naći poruku koja je tako zadivljujuća, tako relevantna, i iz vašeg uma ovom svetu, da ljudi vide, da se oduševe, da kažu da je to nešto što dodiruje njih i njihove potrebe. U tome je vaša perspektiva u ovoj službi. Ne morate da budete propovednici da biste služili Gospodu, Bog daje 50
različite darove. Psalmi kažu neka svaki duh slavi Gospoda, to ne znači da svi trebaju da pevaju u horu, neki ljudi doprinose Božjoj slavi više ako drže zatvorena usta. Bog je pozvao neke ljude da otvore usta i da govore. Neke poziva da pevaju, neke da otvore svoje novčanike. Rimljanima 12:8 – duhovni dar davanja. Još nisam sreo u svom pastorskom iskustvu osobu koja bi rekla, daj mi ovaj dar davanja. Kao što je jedan posetilac hrama rekao, ako gledate u likove svetaca, shvatate da imaju skupljene a ne raširene ruke. .. Prvi princip – odakle ga dobijate? Da li ga dobijate iz filozofije, Holivuda, kulture? Holivud vam kaže da ako možeš da napraviš novac onda si uspešan. Što više novca imaš, to si bolja osoba. Koja glupost. Vrednost žene ogleda se u tome koliko je privlačna - koje je to đubre. Bog kaže da je vrednost jedne žene u tome da je dete Božje. Bez obzira koliko imate, postojiš samo ti takav u univerzumu. Ljudi plaćaju milione dolara za klavir, zamislite da neko plati 2 miliona dolara za to, a možete da ga kupite za 200 eura. Zašto? Džon Lenon je na njemu svirao. Da li je taj klavir drugačiji? Vrednost zavisi od veze sa poznatom osobom. E pa onda se vratite ka najznačajnijoj osobi u univerzumu. Vi ste originali. Niko kao vi ne postoji u univerzumu. Ako imate original Pikasa, koliko to košta? To je original. Ne verujte u ono što kaže Holivud. Biblija kaže treba ti voda da ispere ono što imaš u sebi, treba ti voda drugih vrednosti da bi se od ovih budalaština ovog sveta očistio. Gering je rekao, nemački ministar, kada laž ponovite 1000 puta postaje istina. I ako nešto Holivud ponovi 1000 puta, vi ćete verovati. Interesantno da kažemo katolicima, vaša tradicija se ne važi, ali kada dođemo do adventističke, to nam je sve na svetu. Nikada niko to nije uradio na takav način – to su poslednje reči mrtve crkve. Odakle ti to? Iz Biblije. Biblija je priča. Ima veoma malo dokaza...da I Jov 1:7 – Bog je ljubav. kako znate? Čitajte priču. Čitaj priču kako se ophodio prema ženi uhvaćenoj u prevari. I onda imate dokaz da je Bog ljubav. problem je što te priče dajemo deci. Uzimamo dokazne tekstove i dajemo ih odraslima. Deca ne znaju šta da rade sa pričama, sviđa im se ako je to interesantno...kada sam bio u Americi, u toku ručka sam uključio hrišćanski kanal i to je bilo pre Božića, intervju sa biznismenom koji je proizvodio igračke, rekao je zar nije užasno da hrišćanski svet kupuje sve ratoborne igračke, zato ja pravim hrišćanske igračke, da se deca ne igraju rata. I koja je najbolje prodavana igračka? David i Golijat. ☺ Priča se sviđa deci jer je to kao ono što gledaju na tv-u. Da li uzimamo to što svet kaže, zato što to svet kaže, ili uzimamo prve principe jer su u Bibliji? Šta su oni? Biblija je priča. Uzmi priču i imaš sve. Nemoj da je uzmeš, nije važno koliko znaš teologiju, ne znaš ništa. Počni ispočetka. Šta učiš u I Moj 1:1. Postoji Bog koji stvara. Postoji razlika između stvorenja i Stvorenog. I postoji jaz koji ne možeš da premostiš ako se On ne otkrije. Ali moramo biti svesni onoga što kaže, moramo to razumeti na pravi način. Zato se stalno moramo vraćati u tekst. Jednom kada si razumeo tekst, možeš da vidiš kako ćeš da ga primeniš. Biblija je priča, i ovo je osnova - stvaranje, pad, otkupljenje. Cela priča je o tome. Sve je bilo divno. Nešto je pošlo naopako i Bog će ponovo učiniti da sve bude dobro. Da li razumete ovo? Imaćete drugačiji pristup Bibliji. Biblija nije više kolekcija dokaznih tekstova, već morate razumeti priču. Ako kažete, ok, koja je uloga žene u crkvi danas? Hajde da vidim kakva je bila situacija pri stvaranju? Na kom je nivou? Jednaki su bili. Šta se desilo prilikom pada? Koje su posledice greha? Onda dolazi Isus, s kojim razlgoom. Da stvori društvo koje se vraća ovim idealima. Nema Grka, Jevrejima... ako razumete priču, dobićete suštinu. Tražite dokazni tekst i izvrćete ga kako god hoćete... Šta radite sa stvarima koje nisu pomenute u Bibliji? Budite fleksibilni, otvoreni. Ako to nije u Bibliji verovano nije tako važno. Neverovatno je koliko se ljudi bore oko stvari kojih nema u Bibliji. Koliko se bore oko božićnih jelki? Da li Biblija to uopšte spominje? Ne, ali ljudi znaju šta je Božja volja po tom pitanju. Sećam se kad je gitara bila veliki problem, čak i burme. Ja sam 23 godine u braku a nemam burmu, jer me neki ljudi neće slušati ako je imam. Kada sam služio dve godine u vojsci, bio sam u barakama, imao sam svoju burmu jer me to podsećalo na ženu. Niko od svetaca me nije video. U Americi žena će se šminkati, izgledaće kao mumija, ali neće staviti burmu. Nakićena i ofarbana, ali neće staviti burmu. U Evropi, žene nemaju problem sa burmom, ali je šminka problem. I kažu, to je u Bibliji. Novi zavet Kako u NZ pisci primenili razumevanje SZ? Rekao sam da je SZ nezavršena knjiga. Morate naći način da ga osavremenite. Spomenuli smo da proroci govore o trostrukoj transformaciji. Da će Bog doći i promeniti realnost, a šta Novi zavet radi sa ovim? 1. Hristološka interpretacija – to znači da sve stvari imaju značenje u Hristu. Hrist je onaj koji je ispunio Toru. Zapamtite, V Moj 28 kaže ako ste poslušni, ovi blagoslovi će doći na tebe, ako si neposlušan ove kletve će doći na tebe. Hrist je savršeno poslušan. Nije zgrešio ni u mislima, ni u delima, on je vrhunski savrešno poslušan. Šta dobija? Sva prokletstva neposlušnosti. Vaša deca će biti ubijena, on nema decu, umire, umire go, ne verujte ono što vidite na srednjevekovnim slikama, gde je sa lepom odećom oko struka, oni ga oblače da bi mogli da ga gledaju. Bio je neodeven, žedan, plače, Bože, Bože 51
moj zašto si me ostavio. Sva prokletstva 28 glave su se na njemu ispunila. Isus koji je primio sve kletve, sada može da da sve blagoslvoe koji pripadaju njima. Nama koji zaslužujemo kletve. Matej 18:20 – taj tekst ne znači vama mnogo. Ali ako imate istorijsku pozadinu znali biste da u Ivekovnom shvatanju postoji mišjlenje, ako je dvoje ili troje oko Tore, Božja slava je sa njim. A hram je bio uništen, Navuohodonosor ga je uništio, i ako nemate hram kako da služite Bogu? ne možete doneti žrtvu u dnevnu sobu. Sinagoge su počele u vreme vavilonskog ropstva. Ovaj put ne donose žrtve, oni se okupljaju oko Tore, i pokušavaju da je razumeju. I slava Božja ga je napustila, otišla je na istočnu stranu ,sećate se sa koje će strane Isus doći u Otkrivenju? Slava je otišla, ima li smisla bogolsuženje? Da, gde su dvoje ili troje okupljeni oko Tore, svetotost slave Božje je sa njima. Isus kaže gde su dvoje ili troje okupljeni oko moga imena, Ja sam sa njima. On kaže, ja sam Bog, ja sam Jahve. Uništi ovaj hram i ja ću ga opet sazidati. Ja sam veći od Solomuna. Sećate se vrhunca monarhije? Nijedna reč ne pada prazna na zemlju, sva obećanja su došla, ko je to rekao? Solomun. Ali Hrist kaže da je veći od Solomuna. Ja sam veći od hrama. Ja sam Bog koji je došao k vama. Galatima 3:29 – ako ste sa Hristom, seme ste Avramovo. Ako pripadate Hristu, pripadate Jahveu. Vašom vezom sa Hristom, više ste Jevreji od bilo kog drugog Jevreja. Jer ono što znači biti Jevrejin definisano je odnosom sa Hristom. II Kor 1:20 – sva obećanja Božja. Sve što je Bog ikada obećao u Bibliji naći će ispunjenje u Hristu. Sva obećanja. I istinit je, amin. Čitao sam knjige o obećanjima u Bibliji koji kažu da morate da ispunite uslove. Samo će tada doći. To je biblijska teologija? Ne. Hrist je ispunio uslove. On je bio savršno poslušan. Svi blagoslovi pripadaju Njemu. Sva Božja obećanja su, da u Njemu. Šta je moj posao, moja briga? Da budem u Hristu. Moja briga nije da brinem o uslovima. Kako tumači Novi zavet Stari zavet? Hrist je sve ispunio. Zašto ne donosimo žrtve? Hrist je prineo žrtvu. nema više oltara. U NZ je samo jedan oltar. Krst Golgote. Ekleziologija – ona objašnjava da se sve ispunilo u Hristu, sve se ispunilo u crkvi. I Petrova 2:9 – vi ste izabrani narod. Carsko sveštenstvo. II Moj 19. kome je to rečeno ovde? Zajednici Izrailjaca ispod Sinaja. Kome Petar ovo govori? Vernicima koji su došli iz neznaboštva. Kako može ista stvar biti rečena njima? Kako može biti primenjea na njih. Otkri 5:9-10 – otkupio si nas, i učinio carevima i sveštenicima. II Moj 19 se citira. Isaija 49:3-6 – zašto je I Moj 12 važna? Kad Bog nekoga zove on ga zove da bude blagoslov drugima. Isaija je prorok. 722 kada je severno carstvo otišlo u ropstvo zbog neposlušnosti. Isaija kaže, Bog će nešto uraditi. Šta je to? On će obnoviti pleme Jakovljevo i ostatak Izrailjev. I rezultat toga je da ćeš donesi svetlost za spasenje. Postigao je ono što je uvek želeo. Djela 13:46-47 – šta rade Pavle i Varnava? Oni citiraju Bibliju, momci, razmišljajte šta radite. Ako je On veći od hrama, ako smo zajedno u njegovo ime, tu je prisustvo Božje i ako vam propovedamo ovog Hrista, a vi ga odbacujete, shvatate li šta radite? Stavljate sebe među neprijatelje Božje. Irod, Pilat i Jevreji koji su se suprotili Hristu su neprijatelji, a oni koji stoje uz Hrista, pa makar došli iz neznaboštva su pravi Izrailjci. ako ste u Hristu, onda ste seme Avramovo. Produhovljenje, svakog dana postaje šira, uzrok-uzrok, duhovnost. Postaješ duhovniji. Onda progonstvo, ovo je bilo duhovno progonstvo, iz Vavilona. Isus dolazi sledeći, i nije bitno da li si krvno povezan, ako si duhovno u Hristu, ti si duhovni Jevrejin. Nije to rodoslov koja odlučuje gde si. Univerzalna interpretacija ako svako ko pripada Hristu je Izrailjac, onda gde god da su ljudi koji su u Hristu, tu je crkva. U SZ ste imali svet i svetu zemlju. A u svetoj zemlji ste imali sveti grad a u njem調 sveti hram a u hramu sveto mesto, a na svetom mestu, najsvetije mesto, a u NZ nema svete zemlje, grada...i sveto mesto je na nebu. Ne bilo gde. Ne postoji sveta zemlja u NZ. Biblijskim terminima govoreći, Beograd je isto tako blizu svetog mesta kao i Damask. I od Los Anđelesa je jednako daleko do svete zemlje Galatima 4:26 – gde je Jerusalim? Gde je sveti grad? Jerusalim je na nebu. Ne postoji geografska lokacija. Dispenzacionalisti kažu – sve oči ka Jerusalimu. Tamo će se izgraditi hram. Gluposti. Jeste li to dobili čitajući Bibliju? Pavle kaže Jerusalim je gore. Isus ima da kaže samo dve reči Jerusalimu, bežite od njega. Jerusalim ne igra značaju ulogu. Gde je Vavilon? U zemlji Sadama Huseina? Ne. Ovde. Tamo. Svuda. Gde ljudi razmišljaju na vavilonski način. Bila su dva svedoka, oni su u Egiptu i Sodomu. Kako možeš biti na dve lokacije u isto vreme. Otkrivenje 11 kaže da su dva svedoka ubijena tamo. Zašto? Gde je Egipat? Svuda gde ljudi kažu, ko je Bog, ja ću raditi šta ja hoću. A gde je Sodom. Gde je životni stil važniji od vrednosti. To je svuda. Kako NZ tumači biblijski tekst? Hristološki, ekleziološki i stavljajući sve u univerzalne kategorije. Kako smo došli do toga? Kako su biblijaki autori došli do ovog zaključka Jer je Hrist novo stvaranje. Isaija 65:17 – Bog kaže, kada se vratiš iz izgnanstva, ja ću učiti nešto novo. Stvoriću novo nebo 52
i zemlju. Matej 1:1. naš prevod nije dobar. Piše – ovo je knjiga o tom plemenu. Biblos genesios. Šta je to? To je knjiga postanja. To je knjiga geneaologije Isusa Hrista. Isus je novi početak, novo stavaranje. Jovan 1:1 – u početku, a stih 3 kaže, i Bog reče, bila je Reč u početku...vidite vezu. Ko je Isus za Njega. Novi Stvaralac. On polazi od Hrita. Luka 1:35 – anđeo dolazi Zahariji svešteniku i kaže, imaćeš sina. Kako? A anđeo kaže, zato što nisi verovao bićeš nem do njegovog rođenja. Isti anđeo dolazi 13-godišnjo devojčici kaže imaćeš bebu. Imala je 13 godina? A 15? Koliko misliš da je imala? Da li su se devojke tada udavale u 20-toj godini? Sigurno nije imala više od 16 godina. Dolazi mladoj devojci, i kaže, imaćeš dete. A ona kaže, kako je to moguće? Isto pitanje. Kada dvoje ljudi rade to nije isto. Stih 35 – šta je to, oseniće te? Jest li čuli za to da duh pokriva ranije senkom? I Moj 1. novo stvaranje će začeti u tebi. Isus je novo stvaranje. Danilo 7 – tamo je bilo veliko more, i vetar je duvao, životinje su došle na suvo. Stih 13 – sin čovečji se pojavljuje. Bilo je mnogo vode, vetar, suva zemlja, životinje, i posle 4 zveri, dolazi sin. Šta je to? Novo stvaranje? Ko je sin čovečji? Isus, on je novi Adam. On ima dominaciju nad zverima. NZ Jovan 21: - pecali smo celu noć i ništa nismo uhvatili. Stavite mrežu sa sunčane strane. Jesi li lud, ti si stolar, misliš da će riba čekati da padne mreža na njih? Postoji razlog zašto pecamo noću. Stavi mrežu sa sunčane strane. I to oni rade, i vade 153 ribe jer Sin čovečji ima moć da upravlja i ribama. Isus je novi Adam. Novo stvaranje, u Hristu je novi izlazak. Setite se šta su Mojsije i Ilija rekli u Luci 9:23. o svom izlasku. Šta Isus radi? Ponavlja priču izlaska. Čitajte Matejevo jevanđelje. Isus je novi Izrael. Kada je Izrael bio mali, otišao je u Egipat. Onda se vraća, ide kroz vodu, pustinju, tamo je kušan, pada. Kada je Hristos mlad, ide u Egipat, Matej kaže, iz Egipta dozvah sina, i ljudi kažu kako to? Jer isus ponavlja priču Izrailja, ide kroz pustinju tamo je 40 dana, kušan i tamo gde je Izrael pao on je pobednik. I sada hajde da vam dam svoju Toru. Isus je Novi Mojsije. Zašto? Jer u V Mojsijevoj 18 kaže pozvaću proroka između vas. Isus je taj prorok. Isus je novi sin Davidov. On je sveštenik. Isus ponavlja istoriju Izraela. On je novo stvaranje, novi izlazak, on je otkupitelj monarhije, i kroz njega novi izlazak dolazi. Ako me prihvatite, bićete zaista slobodni. On kaže Jervrejima, vi nikada niste izašli iz ropstva. Samo ste promenili lokaciju, ali ste još uvek pod Rimljanima. Prihvatite mene i bićete slobodni. Biblijski autori ne čitaju Bibliju kao mi. Čitaju je u drugom svetlu. Svetlu biblijske teologije. Ne postavite pitanje šta to znači meni, da li vas to podseća na nešto ? Da li su tu frazu već negde čuo? Jer ako smo to čuli u NZ vidimo da je to obećanje ispunjeno. Ispunjenje koje je šire, duhovnije, tako da uključuje i vas i mene i ceo svet. Zamislite šta znači za vas i mene, bez obzira na vašu prošlost. U Hristu, vi ste novo stvorenje. Imate novu istoriju. Što se desilo desilo se. Zaboravljeno je i oprošteno. Kada bih samo mogao da verujem. Tvoj život sutra može biti drugačiji, reći ćeš samo kad bih mogao da počnem ispočetka. Kada sam bio mali slušao sam stvari u koje nisam mogao da verujem. Govorili su mi stvari koje sam rekao da nikad neću reći svojoj deci. I najveća moja frustracija je da kada otvorim usta moje uši čuju da govorim stvari koje sam rekao da nikad neću reći. Radim stvari koje mrzim. Radim stvari koje ne želim da radim. Pavle kaže, ako je neko u Hristu, novo je stvorenje. Računajte sebe mrtvima grehu. Kada bismo samo mogli da vidimo sebe u novom svetlu. Ono što ljudi trebaju nije više informacija, već inspiracija. Kad bi oni mogli da veruju da će sutra biti drugačije, stvari bi počele da se dešavaju. Ako razumete o čemu se radi u biblijskoj telogiji to vam neće pomoći samo u razjašnjavaju stvari. Kako sam došao do tog zaklučka? Čuo sam od starešina...a to je došlo od nekog iz srednjeg veka. Kada će biti kraj vremena milosti? Kada se broj ljudi koje je Bog iskupio ispuni. Pošto su anđeli zgrešili, Bog mora da ispuni njihov broj sa ljudima. Treba nam još trojica. Dobro, dignite ruku, ko još prihvata Hrista. Poslednji poziv... žao mi je trebamo još jednog. To nas vraća u srednji vek. Pomoći će vam u razumevanju Biblije i prvo i najvažnije daće vam novo razumvanje onoga ko se i ko možete biti. Možete biti svež hleb ljudima, a nahraniće i vas na novi način.
53