ERICH FROMM: DJELA
Erich Fromm
u 12 sYczaka
Izdaju
•
»NAPRIJED« Izda...tko ttgova~ko ndua organizacija Zagreb, Palmotiteva 30
Bekstvo od slobode
NOLIT Izdava~ka
ntdna orga.olz:acija Beograd, Teruije 27
Preveli Slobodan :E>ordevic Aleksandar I. Spasic
UrttNii
:leljko Falout i Gv02de.11 Flego
ZAGREB 1986
s~drZ2j
I
SLOBODA -
PSlllOLOSKI PROBLEM?
II PROCES INDIVIOUACIJE I DVOSMISLENoST SLOBODE
III SLOBODA U DOBA REFORMACIJE 1. Sredn)Ovckovno naslcilc i renesansa 2. Razdoblje rcformacijc
IV
v
VI
DVA VIDA SLOBODE ZA MoDERNOG COVEKA
NGJlov Uvomlk.a
23
34 34
47 78
100
MEHANIZMI BEKSTVA 1. Autoritarizam 2. Ru.Silahvo 3. Saobrala\'anjc pojcdinca
103 127 131
PSIHOLOGIJA NACIZ.MA
146
VII SLOBODA I DEMOKRATUA 1. Obmana o individualnosti 2. Sloboda i spontanost
Erldl Fl"O!DIIl ESCAPE FROM FRJ!EDOM @ Holt, Rlnehart and Winstoa. New Ycrit, "41.
9
168 168 178
DODATAK
193
Karakter i dru!tveni proces
195
J NDEKS POJMOVA I !MENA
211
Ak tJisam za scbe, ko
Nismo ti dali ni nebesko 11i z.cmatjsko, ni smrl· tJO ni bcsmrtno obl~i• da bl mogao da butUJ slobodan, po vlastitoj volji i l ast!, da budd v!dstiti tvorac i 11eimar. Samo smo ttbi dali da ra.st.S i razvijaJ se po slobodnoj volji. Ti 11osii u sebi klice jednog sveopJteg !ivota. l'iko a. slika jc zastarela. S to je srednja klasa uspdnlje lomila moc politickih ill verskih poglavara, !to su vUc !judi uspevali da ovladaju prirodom i !to su vUe milionl pojedinaca postajali ekonomski nezavisnl, to je vile rasln vera u racionalan s~et i u ooveka kao su!tinski racionalno bi6e. Mral!ne i davolske sile eovekovc· prirodc prognane su u srednji vek t u jos raniia istorijska razdoblja i objaJnjavane pomanjl sebi malo delujc na njegovu li~nost; ono nc budi nove nagone niti karakternc osobenosti. Dioami~no prilagodavanje odnosi se na prilagodavanje do koga dolazi kada se, na primer, jedan delak potlini naredbama svog strogog i opasnog oca - zato !to se plaJi da druk~ije postupi - i postane •dobroc dele. Dok sc prilagodava potrebama situ-
16
acije, nelto se u njemu zbiva. On moie da razvije duboko neprijateljstvo prema svom ocu, koje potiskuje zato §to bi bilo suvi!c opasno da ga izrazi ill, lak, da ga postane svestan. Medutim( to potisnuto neprijateljstvo, mada ne ocigledno, jeste dinamilni linilac njegove karakterne strukture. Ono moie da stvori novo ncspokojstvo i da iako dovede do jo§ dublje potliojenosti; ono mofc da izazove neodrel!en prkos, lcojl nije upravljen ni protiv koga odredeno vee! pre protiv fivota uop!tc. Mada se i ovde, kao i u prvom slulajo, pojedinac prilagol!ava izvesnim spolja!nim okolnostima, ovakvim prilagodavanjem stvara se u njcmu neJto novo, bude se novi na~oni i novo nespokojstvo, Svaka llcuroza je primer za to dinamilno prilagodavanje; ona je u su!tlni prilagodavanjc onim spolja5.njim uslovima (poscbno onima u ranom dctinjstvu) koji su sami po sebi lraclonalni i, uopSteno govorcei, ncpovoljni za :rast i razvoj dctctn. Sli~no tome, one dru§tvcn~psiholo§ke pojave koje se mogu uporediti sa neuroti~nim pojavarna (kasnije eemo raspravljati o tome zaJto ih ne treba nazivatl neurotilnim) - kao §to su sna1ni ru!ila~ki ill sadistilld impulsi u druJtvenim gruparna - jesu primer di· namiekog prilagodavanja dru!tvenim uslovima iracionalnim i ~tet nim po Jjudski razvoj. Pored pitanja o tome do kakvog prilagodavanja dolazl, treba odgovoriti i na druga pitanja: !ta nagoni loveka da se prilagoduje gotovo svim uslovima fivota i lvck najvl§e pla§i: od izdvojenosti. Neodoljivu potrebu za izbcgavanjem moraine izdvojenosti najsnafnije je opisao Balzak na ovom mestu iz Patnji jednog pronalata~a:.
Ali znaj ovo, ureU 10 u svoj jo§ tako mek mozak: eovck se ufa· sava &amoee. A, od svake sam~e, moralna usamljcnost ullva najvi§e straha. Ervi pustlnjacl fiveli su s Bogom, ziveli su u najgu!ce naseljenom svetu, duhovnom svetu ... Prva misao kod eoveka, makar on bio i gubavac ill robija!, propalica ill bolcsnik, jcste da l>Otra!i druga sebi. Da bi z:~do•-oljio to o~je, koje je su1tina livota, on upotreb)java sve svoje sposobnosti, svu svoju m~, sav 1ar svojeg zivota. Da nijc tc svemoeee zelje, zar bi sotona mogao da nadc drugove? .•• 0 tome bi se mogla ispevati ~itava pesma koja. bi. bila predigra Izgubljenom raju, jer on nije ni§tn drugo ncgo pravdanje pobunc.•
19
. Sva_ki po~u~aj da se odgoyori na pitaD.je za~to je strah od JZdvoJenostl tako snafan u wvcku odvco bi nas daleko od glavnog pura koga so u ovoj knjizi drl.imo. Medutim da &talac ne bi stekao utisak da potreba saoseennja sa drushna ima neko tajanst\•eno svojstvo, voleo bih da ukaiem na pravac gde mi· slim, leu odgovor. ' J~~an od ~l!ajnih elemenata je i &njenica da !judi ne mosu da uve bez bilo kaltve saradnje s drugim.a. U svim moguam kul~ma . wvek treba,. ako fell da opstaD.e, da saraduje s dru· guna, b~o. 1:4to da bt ~e odbranio od neprijate)ja ill prirodnih ?Pas~sti, di zato da bt bio u stanju da radi i proi.zvodi. Cak je 1 Robmzona Krusoa pratio njegov wvek Petko; bez njega bi on, verova_tnc;>, _ne samo poludeo zbilja, umro. U detinjstvu svako doiiVIJUJC tu potreb_u za tudom pomoci \-eoma suro\"0. ~g stvarne nesposobnosu da se samo stara o svojim fivot· ~ P_Otrebama, detetu je opJtenje sa drug:ima pitanje fivota 1 smrti. Moguenost da bude ostavljeno samo je prema tome najozbiljnija pretnja l!itavom detetovom op~. ' Med;ttim, jo~ jedan element postoji zbog koga je potreba za •pnpadanjemc tako neodoljiva: samosvest sposobnost m!Sljenja, pomocu koje wvek biv3 svestan d3 j~ pojedinal!no biee da s~ razli!'ttje od prirode. ~ ~gih !judi. Mada se stupanj ov~ svesti mt;nJa, kao Jto ~e btti JStaknuto u idueem poglavlju, nje· II? postoJnnje suol!ava wvek:t s :problemom koji je suJtastveno IJudski: sveJ~u ~ je odvojen od prirode i drugih Jjudi, sveJcu - rna 1 vcoma nejasnom - o smrti, o bolesti o starenju· wvek nufn? ose~ d3 je bemal!ajan i slcu§:ur u ~redenju sa' svemiro~ 1 sa SVllll3 dru~ima k?ii nisu •Orur. Kad nc bi imao negde SVOJe. mesto, knd nJegov f1v0t ne bl im:Lo ncki smisao i put, on. b1_ sc osecno kno !runl!ic3 prnJinc i bio bi svladan svojom poJedmal!nom beznal!aJnoJcu. On ne bi bio kadar da se vefc ni za kakav ~istem koJi. bi dno smisao i pr3vac njegovom Zivotu, o~uzela b1 ga SumnJa, a ta sumnja bl, kunal!no, parali.zovala nJegoVll .s posobnost delanja - to jest fivljenja. Mofda bi, pre no Jto nastavimo, bilo korisno da safmemo ono . ~to smo istakli u vezi sa na~im op!tim pristupom problcmima socijalne psiliologlje. Ljudska priroda nije ni bioloski utvr4en i urocten ukupan zbir nagonA, nitl jc beZivotna senka kulturnih obrazaca kojim3 se lako prl.t.godava; ona je proizvod ljudskc ~olucije, ali ona 1m3 takode izvcsne sebi svojstvene mchanizme 1 zakone. Izvesni &nioci ljudskc prirode utvrcteni su i nepro-
v=.
20
menljivi: potreba zadovoljavanja faiolo§Jd uslovljenih nagona i potreba i:tbcgavanjn ·izdvojenosU 1 moraine. usamljenosti. Videll smo da pojedinac mora da prihvat.i obllk zivota koji poti~e od sistema proizvodnje i rospodelc specifi~nog za svako dato dru!h·o. U procesu dinamil!nog prilagodavanja kulturi _razvija se viSe mOCnih nagona koji motiviJu radnje I oseeanja :pojedinca. Pojedinac mofe a nc mora da bude sves tan tih nagona, oni su u svakom slul!aju snafni i zabtevaju zadovoljenje &m se raz. viju. Oni postaju moene snage koje deluju na formiranje dru· stvenog procesa. Kako ekonomskl, psilio!o!ki i ideo!o~ki Cjnioci me4usobno deluju i bkav se dalji op!ti zakljul!ak u vezi s tim mectusobniln delovanjem mole izvesti, raspravljaeemo kasnije, u toku anali.ze reformacije I fui.zma.' Ta rasprava ~e uvek bili usred· sredena na gla\onu temu ove k:njige: da 00\-ek, stiruCi sve me slobodu u smislu i.zdi.zanja i.z prvobitnog jedinstva sa wvekom i prirodom, I postaju~i sve vi!c •pojedillacc; nema drugog iz· bora do sjedinjenja sa svetom u spontanosti ljubavl i proi.zvod· nog rada, ill, pak, tra!enja nekakve bezbednosti u vezama sa svetom koje razaraju Ijudsku slobodu i integritet pojedillame li~nosti.•
BELI!UE UZ GLAvU PllVIJ
1. Termin fa!izam ill autoritarizam upotrebljavam kao oznaku za diktatorskl sistem nemnlk.og iii itnllJanskog tipa. Xad imam u vidu posebno nemal!ki sistem, nazivat\1' ga nacizmom. 2. D1on Djui (John Dewey), Sloboda i kultura (Freedom and Culture), Allen and Unwin, London, 1940. 3. Psihoanalltl~kl pristup, kojl sc, mada jc zasnovan na bitninl dostlgnu~ima Frojdove teorijc, ipak ra.Wkuje od Frojda u mnogim va!nlm pogledima - mo!e sc nat! u Novim putevima u psihoanaliti (New Way.s bt Psyclloano.lysis) od Karen Homijeve (Karen Homey), Kegan Paul, London, 1939, 1 u S/IVatanjima modeme psihijatrije (Conceptions of Modem Psycltiatry) Harija Steka Salivena (Harry Stack Sullivan) - Tl~ First William Alanson White Memorial Lectures, Psycblntzy, 1940), Vol. 3, No. 1. Mada se ova. dva nutora u mnoglm pogledima rnzlilcuju, stanovi.§te koje se ovde Wafe slafe sc umnogomo sa glediJtem 1 jednog I drugog. 4. Jacob Burekhnrdt, Tlte Civilk;ztion of tile Renaissance in Italy, Allen and Unwin, London, 1921 (isp. Jacob Burckhardt, Eultura rtnesanse 11 ltallji, pre1-eo Milan Prelog, Matioa HrYatska, Zagreb,
21
1953, str. 84, i dalje; ~ltalae ee i ubuduee bit! upu~ivan na nde izdanje Burklmrtova deJa - prim. prev.). S. Nav. delo, str. 165 i dalje. 6. Sr. priloee sociolop Di. Dolarda (J. Doll:ml), K. Manhajma (K. Mannhelm) i H. D. Lasve!a (H. D. Lasswell), i antropologa R. BenediktO\'C (R. Benedict), DZ. Ha!ovela (1. Halowell), R. Untona (R. Linton), M. llfidove (M. Mead), E. Sapira (E. Sapir), i A. Kardioerovu (A. Kardiner) prlmenu psihoanaliti&lb pojmova na auttopolosiju. 7. Hteo bih da upozorim na zabunu do koje 6esto dolazi u vezi s ovlm problemom. Ekonomska struktura jednos dru§tva dejstvuje pri odredlvanju oblika Zivota pojedinca kao us/ov za razvitak UC. nostl. Ti ekonomski t<Siovi sasvim se mzlikuju od sul>jektivnih ekonomsklh motiva, kao ~to je zelja za matcrijalolm bogatstvom, na koju su mnogi pi.sci, od renesanse pa sve do izvesnih markslstllkih autora koji nisu uspeli da shvate Marksove osnovne poj· move, gledali kao na glavni motiv ljudskog pond::mja. U stvari, neodoljiva 2elja za materijalnim bogatstvom jc potreba svojstvena jedino nelcim kulturama, a drukaji ekonomski uslovi mogu da stvore osobine licnosti koje se gnulaju materijalnog bogatstva ill su prema njemu ravnoduJne. 0 ovom problemu podrobno sam rasprnvljao u •tlber Methode und Aufpbe einer anaJyti. scben Sozialpsychologiec, Zeitschrift fur So:;ia/forschung, JUrsch. !eld, LaJpcls, 1932, Vol I, str. 28 i dalje; v. 8. svezal< ovog izdanja, str. 7-36. 8. I!atnje jednog pronalazaea je trea deo l:;gtd>ljenih ilutija. Mesto JC navedeno prema prevodu Jelisavete Markovi~, l:;gubljene i/uzije, Prosveta, Beograd, 1961, str. 724-725. - Prim. prev. 9. u dodatku ro podrobolje rnspravljati 0 op§tim vidovima ttt:ljamnos odnosa psiholo~kih i drustveno-ekonomskih sruga. 10. Proulavanje razlieitih vldova slobode prilcnzano je, posle zavr~enja ovog rukopisa, u knjiz.i Z11acenje slobode (Freedom, Its Meaning) koju jc zamislila i priredila R. N. An~o (R. N. Anschen), Harcourt, Brace and Co., Njujork, 1940. Ovde blh naro~lto hteo da uputlm ~ltaoca na radove A. Bcrgsona, Df. Djulja, R. M. Mckajvera (R. M. Mciver), K Riclera (K. Riezler), P. Tilih:~ (P. Tillich). Sr. i K. Stojerman (Carl Steuerm:~nn) Der Mensch aut dcr Flucht S. Fischer, Berlin, 1932. '
II
Proces individuacije i dvosmislenost slobode
Pre no §to do R. Hjuz (R. Hughes) u Otuji na Jamajci (A High Wind in la· maica) izvanredno opisuje kako se u desetogodi~njeg deteta budi
svest o vlastitoj individualnosti: I tada se Bmilijl desi ne§to veoma va!no. Ona najednom shvati leo je. Tdko se mofe objasniti wto joj se to nije desilo pet go. dina ranije iii pet godina kasnije; a uop!te $e nc mofe objasniti :za!to jc do toga do!lo ba§ tog popodneva. Jgrala se domaCice u kutlcu na samom. pramcu, iza villa sa sidrom (o koje je obesila grebcn za vunu kao zvekir); i, zasitiv!i se lgrc, !etala se prilimo besclljno pd .knni neodreaeno razmi!ljaju6i o p«!ama i villnskoj Jcraljlcl, kad joj najednom sinu da je ona zaista ona. Zastade kao ukopana i po~ na sebi da razgleda svc !to jc blla kadra da obubvall poglcdom. Mogla je da vidi samo svoju baljinu u perspektlvi i svoje rukc, lead ih je podigla da lb lsp!ta; no to joj jc bilo dovoljno da otprilike zamisli sicu!no tclo kojc je odjednom shvntila kao svoje. Ona pol!c da so smejc donekle podsme!ljivo. •Pnc, pomisll, •za· misll da si jedino ti od svih )judi ovalco izncnoda uhva6cna! Sad iz toga zadugo no moieS iziCi: pre AAo !to s.! izvu~! iz te lude kge, mora6e§ da odraste§ i da ostari!!c Re!cna da izbegne sve sto bi moglo da ponomcti ovaj veoma vabn sticaj prilika, ona ~ da se penje w: vx::zu lea svom omiljenom sedalu na vrhu jarl>ola. Mec!utim, lead god bi pokrenula ruku ill nogu u toku te jednostavne radnje, otlaKe da je one tako spremno slu!aju ispunjavalo bi je novim zaprepa!6enjem. Pam
3.2.
4. L. Bernard (L. Bernard), Instinkt (lnstitu:t), Holt and Co., Niu• jork, 1924, str. 509. s. Sr. Ralf Unton (Ralph Linton), Proulavanje l!oveka (Study of Mmr), Apple1on, London, 1936, glava IV.
TII
Sloboda u doba reformacije
1. SREDNJOVEKOVNO NASLEDE I RENESANSA Prcdstava o srednjem veku1 dvostruko jc izopa~avana. Modern! mclonalizam posmatrao ie srednji vck kao su~tinski mra~no razdobljc. On je ukazivao na opm nedostntak li~e slobode, na eksploataciju masa od nekolicine !judi, na sku~enost zbo~ koje su .seljaci iz bliske okoline - a da i ne govoril:no o Jjudima iz drugih zemalja - bill za gradskog stanovnlkn opasnl i sumnjivi tu4inci, i na 'SUjevemost i 11eznan'je tog doba. S druge strane, ve(!inom reakcionami filozofi, ali ponekad i progresivnl kriti~ modcmog kapitalizma idealizovali su 'Srednji vek. Qni su ukazivali ~a osebnje solidamosti, na podre4enost ekonomskih potreba ljudskima. na neposrednost i konkretnost Jjudskih odnosa, na nad.nacionalno na~o laltolicke .crkve, :na ose6ulje bezbednosti kojc jc odlikovalo srcdnjoveko~og eoveka. Obe predstave su ta~ne; obe su pogre~ne .ako imamo u vidu jednu od njih a nc vidimo drugu. Ono . ~to odlil.:uje srednjovekovno dru§tvo ·od modernog jeste ncdostatak slobode pojedinca. Svako .je u ranljem nzdoblju bio prikovan za svoju ulogu u dru§tvenom porctku'. Covck je imao malo izglcda da, u dru~tvenom poglcdu, prclazl iz jedne klase u drugu; tc§ko da je bio u stanju da, cak i u geografskom pogledu, prclazi .iz jednog grada u drugi iii lz jednc zemlje u drugu. On je gotovo uvck morao da ostanc tamo gde je ro4en. Cesto nije bio slobodan Cak ni da se odeva po volji nili da jede §ta je hteo. Zanailija je morao da prodaje po odre
42
od njih su to postajali. No sto se yge pove~avno broj kalfi kod jednog majst~ra, Sto je .~·ise. kapitala..bilo potrcbn? .da s: pos· tane majstor 1 Sto su VJSC gdde dobJJale mooopohshcko 1 ek5 lcluz.ivno obclclje, to je manje bilo povoljoih prili.k a za kalfe. }\"jihovo sve vccc nez:adovoljstvo, obrazovanje vlastitih organiza· cija, 5trajkovi, pa 6>k i silovite pobune ukaz.ivali su na pogor· savanje njihovog ekonomskog j drustvenog polo1.aja. Ono ~to je bilo reeeno o sve izrazitijem kapitalistickom raz. voju zanatskih gildi jos je oeiglednije ~ odno.su na trgovinzl. ·Dok ·je srcdnjovekovna trgovina uglavnom bila sitan posao unu· tar grada, u eetrnaestom i petnacstom veku naglo 'se razvijaju naclonalna i internacionalna trgovina. Mada so ·istori~r! ne sla." fu u tome k.ada su upravo poccle da se razvijnju velikc trgovac· ke kompanijc, ipak se slazu da su ove u potgacstom veku posta· jale sve mocnijc i da su se razvHe· u llJOnopolo koji su vecom snagom Jcnpitala. ugrozavali kako sitnog sopstvcnika tako i potro~a~. Rcforma cara Sigismunda u pelnacstom vc.~ poku~ala je da. pomocu zakonodavstva obuzda moe monopol:vlpak poloiaj sitnog trgovca postajao je sve ne$igurniji; on j~ •imao ta· man toliko uticaja da se njegovo negodovanjc culo, ali '!le i toll.ko da .izn.udi delotvornu radnju•"· Ogorni dde svu robu pod S\'Ojim nadwrom i bez prikrivanja ko. ristc sve one smicalice koje smo pomcnuli; oni po volji di.Zu i obaro,iu eeoc i tla~ i upropa~uju sve sitne trgovcc kao stuka silne ribe u vodi, ba! kao da su gospodari bo;jih stvorcnja i oslobo4cni svih znkona vere i ljubavi. ()vc Lutcrovc l'CCi mogle b i biti 11apisanc i danas. Strah i bes kojc je srcdnja klasa ose~a prcma bogdtim mo•1opolistima u pctnaestom. i ~esnaestom veku slicni su u mnogo cemll sa ose· ~anjcm koje u na;oj cri odlikujc slav srednje klasc prema monopolima i mocnim kapitalistima. Uloga knpitala rnsla je i u iudttstriji. Upadljiv primer za to je rudorska industrija. Prvobitno je udeo Sl'akog ~lana rudarskc gildc bio srazmeran kolicini obavljenog r.tda. Ali jo~ pre pet· naestog vck.a ti udcli su u ncklna slueajevima pripadali kapitalistima, koji sami nisu rodili, a rad su svc vi~ obavljali radnici kojima su isplacivane nadnicc i koji nisu imali svoj udeo u pre· 43
duu~u. Do istog kapitalistickog razvoja do!lo je i u drugim industrijama, a on je ubrzao proces koji je proizi~ao iz sve vere uloge kapitala u zanatskim gildama i u trgovioi: sve vere podvajaojc siroma§nih i bogatih i sve v~e nezadovoljstvo siroma§. nih klasa. Sto se stanja selja§tva tiee, miSijenja istorieara se razlikuju. lzgleda da Sapiroovu sledefu analizu dovoljno podupiru nalazi v~ine istoricara.
Uprkos. tim dokazima o blagostanju, stanjc selja§tva brzo se pogorbvalo. Odista, poeetkom XVI veka veomn mall broj ne:zavisnlh sopstvenika koji su sami obradivall zemlju blo je zastup.. !jen u mesnim skup~tinama, §to je u srednjem veku oznaeavalo klasnu nczavisnost i jednakost. Ogromna ve~inn be§e Hoerige, klasa mno slobodnih ljudi cija je zcmlja bila opterooena da:!binama, a pojcdinci su podlegli slu:!bama prema sporazumu... Up.. rovo su Hoerige bill stub svih zemljoradnlcklh ustanaka. Ovaj seljnk iz srednje klase, Ziv~i u polunczavisnoj mjednici u blizlni gospodareva imanja, postao je svestan da ga pov~e da:!blna i du:!nosU praktieno preobrafava u roba, a seosku utrlnu u deo aospodareva imanja... Ekonomski razvoj kapitalizma pratile su znaeajne promene u psiholonoj atmosferi. Duh nemira poCeo je da proZima Zivot pri kraju srednjeg veka. Poeeo je da se razvija pojam o vremcnu
u modernom smislu. Minuti su postali dragoeeni; simptom tog novog oseeanja vremena bila je llnjenlea §to su u Nirnbergu. pooev od §esnaestog veka, easovnlci otkueava!i eetvrtine easovatt. Na pretcmn broj praznllnih dana Jjudi .su poCeli da gledaju kao na zlo. Vreme je postalo tako dragoccno da je ~vek osecao da ga ne sme nekorisno tro~iti. Rad je sve vi~e postajao vrhovna vrcdnost. Razvio se nov stav premn radu, koji je bio tako izrazit da je srednja klasa pocela da ncgoduje protiv ekonomskc neproizvodnosti crkvenih ustanova. Kalulfcrima prosjacima Z3111Cralo se da su neproizvodnl, te otud ncmora!ol. !deja o delotvornostti dobila je ulogu jedne od naj~ih moraloih vrlina. U isto ''reme, ~clja za bogatstvom i materijainim uspesimn postala je neodoljiva strast.
plemcnltlje nauke zanete su trgovinom, koja je danas toliko protela nepo!tenjem da predstavlja poslednjl posao .kojim eastan 00. vek tn:ba da se bavi." Na svakog je utieala vidna posledica opisanih ekonomskih ~~ mena. Srcdnjovckovni dru!tveni sistem bio je unllten, a. s ~Jun i stabilnost i rclativna bezbednost koje je on pru!ao poJedincu. Razvitkom kapitalizma, sve dru!tvene klase poeelc su da se kreCu: u ekonomskom poretku lovek vi!e nije imao utvrlfen. poloiaJ )c:oji bl se mogao smatrati pri~dnim: neosp~rnim po)o~Jem. Pojedinac je bio prepuUen sebr; sve 1" z.avrsrlo od nJegovog vl~ tilog truda, a ne od bezbednosti njegovog tradlc/oltalnog polofaJa. Melfutim, ovaj ra:r:vitak razlicito je uti~o na. svaku klasu. Za gradsku slrotinju, radnike i ~egrte, on JC znacto svc. vccu eksploataciju i slroma~cnje; za seljake jc takolfc znac10 pove~n ekonomski pritisak na li~nost; nl:!e plcmstvo jc suoceno ~a P~ pa§cu, mada na drukliji nacin. Dok j~ za .ovc. kla~e novt razvt: tak bio u su§tini promena na gore, sttuactja JC bila mnogo. ~ mrienija za gradsku srednju klasu. Govorili ~mo o sye, vecOJ difercncijaciji koja sc zbivala u njenim stalefuna.. Yell~ d~o kl~ se bio je dovoaju~i zaseb-
nu i nezavlsnu iivotnu snagu, on je potaaao provo da, kao n.~d' moCan partner, dill!an i opasan svct. Nova sloboda obavezno stvar:t duboko oseeanjc ncsigurnosti, nemoei, sumnje, usamljenosti i ncsJ)okojs~va.. Ta su se osceanja morala ublaZiti ako jc trebalo da pOJedinac uspe§no dela. 2. RAZDOBUE REFORMACIJE
Na ovom stepenu razvitka pojavili su se luterDJ!Sivo .j kalvinizam. Te nove rcligije oisu bile religije bogate vi~e kJase vee gradsk~ srcdnje klase, gradske sirotinje i seljaka. One su tc g~pe pr~ vlalilc :zato !to su izrafuvale novo oseeanje slobode 1 nezavtsnosti, kao i oseeanje nemoei i ntspOkojstva, koje ih je proi.imalo. Ali nove religijskc doktrine oisu jasno izrazlle samo oso. eanja pobullena promenama ekonomskog poretka. One su ih svojim u~cnjima i poja
47
Pre nego lto pOCl!emo analizu dru!tvenog i psiholoskog znatih novih religijslcih doktrina, evo nekih primedaba koje se odnose na metod n:ISeg pristup:. i koje mogu da pomognu razumeva.o.ju te onalize. Pri prou~vanju psiholo~kog zna~aja jedne religijske ill polit~ke dolctrine, moramo Dajpre imati na umu da psiholoskom analizom nije obuhva~n sud o istinitosti doktrine koja se anaJ.izira. Ovo drugo pit:lnje mole se rniti jedino u vezi sa logickom strukturom samog problema. Analiza psiholoJkih moth·acija koje stoje iza izvesnih doktrina ill ideja nikada ne ·mo7e da bude zamcna rncionalnom sudu o \'aljanosti doklrine i o vrednoslima koje ooa obuhVllta, mnda takva analiza moie da dovede do boljeg razumevnnja stvarnog znneenja jedne doklrine, pa time utiee i na vrednost suda. Ono sto psiholo~ka analiza doklrina m~e da pokaZe jesu subjektivne motivaeije koje cine da l!ovek post:lne svestan iz. vesoib problema i da u izvesnlm prnvcimn tra!i odgovore. S\'llko miSijenje, bilo taeno ill pogreJno, ako nije slepo povinovanje konvencionalnim idejama, motiv!Je se subjektivnim potrebama i intcresima oooga lroji razmi§lja. Doga"a se da su neka interosovanja podstaknuta :teljom za iznaldcnjem istine, a druga za njenim uni~tenjem. No u oba slu~ja psiholo§k.e motivacije su vami podsticajl za izvo.,enje izvesnih zaldjuCaka. Moremo reti l!ak i to da ideje koje ne potieu iz unutraSnjih polreba licnosti malo uti~u na postupke i na l!itav !ivot osobe o kojoj je rcl!. Ako analizirnmo rcligijske iii politi~ke doktrine s obzirom na njihov psiholo§kl znaeaj, moramo povu6i razliku izme"u dva problema. Mi mo!cmo da proueavamo karnkternu strukturu pojcdinaca koji stvaraju nove doktrlnc i da poku§amo da razu: memo kojc su osobinc uslovile njihovo mi§ljenje. Konkretno govore6i, to zoaci da mornmo aoalizirati karakternu strukturu Lutera ill Kalvina, na primer, da bismo iznam ·k oje su ih tclnje nagnale da d~u do izvesnih znkljueaka i da formulisu izvesne doktrine. Drugi problem se ne sastoji u proueavanju psiholoskih motiva stvarnoca neke doktrine vee psiholoskih motiva dru· stvene grupe kojoj se ta doktrina obrata. Uticaj svake doktrine iii ideje zavisi od toga koUko se ona obraca psihllkim potrebama karakterne strukture onlh kojima jc uputena. !deja ce postali matna sila u istoriji samo ako zadovoljava snalnc psi)lolo§ke potrebe izvesnih drustvcnih grupa. ~:.ja
4&
Narnvno, oba problema, psihologija volta i psihologija sledbenika, tesoo su povezaoa jedan s drugim. Alco ih privla~e iste idcje, njihova karakterna struktura mora u vdoijim vidovilru! biti sli~na. Sem naroeitog dnra za mmjenje i delanje, v~eva J<arakterna struktura obi~oo ekstremnije i jasnije pokazuje strukturu li~nosti onlh kojima se njegove doktrine obrataju; on moze da d~e do jasnije i otvorenije formulacije izvesnih ideja za koje su ojegovi sledbenici vee psiholoski pripremljeai. Cinjenica da karakterna struktura voda jasoije ispoljava izvesne osobine koje se mogu nat~ u njegovih sledbenika mole da bude posledica jednog od dva ~inioca ill njihova udrulivanja: prvo, njegov dru· stveni polo'laj je tipiean za one uslove koji uoblieuju licnost litave grupe; drugo, one istc odlike koje kod grupe proizlaze iz ojeoog drush·enog polohja znatno su razvijcnije u v~a za. hvaljujuci slueajnim okolnostima njegova odgoja i njegovih pojedinaCnih dofivljaja. U na§oj analizi psiholoskog znal!aja protest:lntske i kalvinistitke doktrine mi ne rasprnvljamo o Luterovoj i Kalvinovoj licnosti vet o psiholoskoj situaciji drush·enih ldasa kojima su se njihove idejc obraCale. Pre nego sto poenem da raspravljam o Luterovoj teologiji !elim da napomenem da jc Luter kao 1\ovek bio tipiean predstavnik ooog •nutoritarnog karakterac koji cu kasnije opisati, Buduci da ga jc vaspitao neobi~no strog otac i buduci da je kao dete mivao malo ljubavi iii bezbednosti, njcgovu li~nost je stalno mzdirno ambivnlent:ln stav prema autoritetu; on ga je mrzeo i bunio se protiv njega, mada mu se istovremeno i divio i tcllo dn mu sc potcini. Tokom citavog svog Zivota on se jednom auloritetu suprotstavljao a drugom d ivio - u mladosti svom ocu 1 mnnaslirskim staresinama, kasnije papi i kne~evima. Obuzimalo ga jo krnjnje osecanje usamlj 51
i doktrine o predestinaciji, on je bio prinuden da se poslu!i najzamticnijim konstrukcijama; medutim, mada izgleda da te konstrukcije ne rclavaju protivreenosti na zadovoljavajuci na&!, on ne odstupa od doktrine o slobodi volje i o ljudskom trudu kao korisnim sredstvima za eovekovo spasenje, l!ak i ako je toj volji potrebna poddka bozje Inilosti". 0 slobodi volje, Toma Akvinski veli da bi su§tini boije i Covekove prirode protivreeilo neverovanje u eovekovu slobodu odlu~ivanja i, l!ak, odbijanja milosti koju mu bog nudil>. Drugi teolozi su viSe od Tome Akvinskog podvla~ili ulogu truda u ~ovekovu spasenju. Prema Bonaventuri, bog namerava da ~oveku ponudi rni·lost, ali nju primaju samo oni koji se za to pripremc svojim delima. Uloga truda sve se vi§e isticala u toku trlnaestog, cetrnaestog i petnaestog veka u sistemima Dansa Skotusa, Okama i Bila, i taj razvitak je bio osobito va!an za razumevanje novog duha reformacije, buduci da su Luterovl napadi bill naprijateljstvo se izra!avalo I na taj na& !to ga je eovek upravJjao protiv samoga scbe. Vldcti smo kako su vatreno Luter i Kalvin isticati oovekovu greAnost i uati samollllHavanju i samoomalova1avanju kao os.novi svih vrtina. Jzvesno je da oni svesno nisu imali na umu ni!ta drugo do krajnju poniznost. No ,.,vak ko dobro poznaje psiholo!ke mehanizmc samooptufivanja ·i samounifavanja ne mo!e da sumnja u to da je koren ovakve •poniznostic u iestokoj mdnji, koja, iz ovog ill onog razloga, ne mole da se upravl na spolja!njl svet, te deluje protiv covekovog ·licnog ja. Da bismo potpuno razumell tu pojavu, moramo shvatiti da su oovekovi stavovi prema drugima i prema sebi u nacelu paralelni, a nikako DC protivreee jedni drugima. Sarno, dok je neprijateljstvo prema drugima cesto svesno i moze otvoreno da se izrazi, Dcprljatcljstvo prema samome sebi obil!:no je (sem u patolo§kim slucajcvima) nesvesno, te se .izrdava u posredo.im i racionalizovanim oblicima. Jedan od njih je ~ovekovo aktivno nagla~avanje vlaslite grdnosti i bczna~ajnosti, o cemu smo upravo govorili; drug! se javlja prerusen u savest ill dumost. Upravo kao sto postoji poniznost koja nema nikakve vezc sa mrznjom pre. ma samome sebi, t.ako postoje istinski zahtevi savesti i oseeanje dumosti kojl ne poti~u iz neprljateljstva. Ta lstinska sa· vest prcdstavlja deo integrisane li~nosti, a priddavanje njenih zahteva jeste potvrda ~itavog lil!nog ja. Me
68
Zima Zivot modcrnog oovek:a od reformacije do danas. •Savestc je gonic robova•. kome je C!ovek u samome sebi na§aO' mesto. Ona ga goni da postupa po uljama i eiljevima za koje veruje da su licno njegov!, mada su oni, u stvari, intemalizacije spoljasnjih druAtveDih zahteva. Ona ga nagoni grubo i svirepo, za. branjajuCi mu zadovoljstvo i sre~u. da mu ~tav :livot bude ispa· stanje Dekakvog tajanstvenog greha". Ona je, isto tako, osnova .unutrdnjeg svetovnog asketizmac, koji jc tako svojstveD ranom kalvinizmu i poznijem puritanstvu. Neprijateljstvom u kom je ukorenjena ta moderna vrsta poniznosti i oseeanja dumosti obja!njava se i jedna inaee priliblo zbunjujuea protivreenost: tal.-va ponimost javlja sc zajedno sa prezirom prema drugima, a liceme'rje je stvarno zamenilo ljubav i mllosri%e. To ne bi mogli da uCi.ne istinska poniznost i istinsko osceaDje dumosti prema bliZDjima; no samouni!avanje i •sa\·estc .koja uni!tava li~no ja predstavljaju samo jednu stranu Deprijateljstva, a druga strana su prezir i mdnja premn drugima. Cini nam se da na osnovu ove kratke analize zna~enja slobode u razdoblju reformacije mozcmo izncti zakljuCke do kojih smo dosli u vezi sa posebnim problcmom slobodc i opstim problemom uzajananog delovanja ekonomskih, psiholoskih i ideoloskih ~ini laca u druAtvcDom procesu. Slom srednjovekovnog feudalnog dru!tva imao· je u jednom pogledu osobit znaeaj za sve dru§tvene klase: pojedinac je bio napu~teD i izolovan. Bio jc slobodan. Ta sloboda jc imala dvostruku posledicu. Covek jc bio lisc.n bczbednosti koju je ufivao, li!en Dcospornog osc~anja pripadnosti, i bio je otrgnut od sveta, koji je i ekonomski i duhovno zadovoljavao njegovo traganje za bezbedDos~u. On sc osecao usamljcn i ncspokojan. No on je isto tako mogao 1 nczavisno da dcla 'i rnisli, cia bude gospodar samoga sebe i da snosl svoj :!ivot onako kako moze - a De o'!lako kako su mu drug! nare
69
one su mornle da vladaju masama i da vodc medusobnu borbu, te tako ni njihov poloi!aj nije bio po§tc(fen osnovne nesigurnosti i nespokojstva. Ali, u celini uzev, pozitivno znaeenje sJobode bilo je m novog kapitalistu najvafnije. Ono se izrafavalo u kulturi koja se razvila na tlu te nove aristokratije, u kulturi renesanse. Renesansa je u umetnosti i u filozofiji izr:llavala novi duh ljudskog dostojanstva, volje i vlasti, ali eesto i OO:ljanje i skepticizam. Nagla!avanje pojedina~e aklivnosli i volje moz~ se naci i u teolo§kim ueenjima katoli~ke crkve u toku poznog srednjeg veka. Skolasti~ari iz tog razdoblja nlsu se bunili protiv autori.t~ta; onl su . prihvatili njegovo vollstvo; no oni su istakli po. ztllvno znaeenJC slobode, covekov udeo u odredivanju svoje sud· blnc, njegovu snagu, dostojanstvo i slobodu voljc. S drugc stranc, ntte klase - siroma§no stnnovni§tvo gradova, t1 na~ito scljaci bile su primorane da ponovo tragaju za slobodom i da se vatreno nadaju u okon~njc sve ·ve6eg ekonomskog i litnog tlacenja. One su imale malo §ta da izgube a mnoc;o da dobiju. Nisu ih zanima!e dogmatske tananosti, vee osnovna naeela Biblije: bogatstvo i pravda. Njihove nadc aktivno su se ispoljile u mnogim politick.im bunama i u versk.im poJcre. tima, koji su se odlikovali nepomidjivim duhom tipiCnim za poeetak hri§tanstva. Medutim, na5e g!avno zanimanje posve6eno je reakciji srecf. nje k!ase. Mada je dprineo njenoj ve6oj nemvisnosti i inicija· tivi, razvitak kapitalizma je predstavljao veliku pretnju. Na po~etku §esna.cstog veka pojedinac koji je pripadao srednjoj klasi jos nije moga.o novom slobodom da steb.-ne veliku moc i bcz. bcdnost. Vi§e nego snagu i pouzdanje, sloboda je donosila izolovanost i li~nu beznacajnost. Sem toga, pojedinnc je bio duboko ozlojcc!!cn raskoSju i rnoCi bogatih klasa, uklju~ujuci tu i hije· rarhiju rimske crkve. Protestantizam jc lzrazio ta oseeanja bezna~jnosti i ozlojega k:lpitala, a rasla je i opreenost izmeCI:u dru!tvenih Jdasa u graclovima. Kao i uvelc u istorijl, svi element! novog dru!tvenog sistema ve~ su se bill razvili u rnnijcrn poretku koji jc smenjm novim. No ma.da je vamo da se prou~l koliko je modemili elemennta postojalo u poznom srcdnjem vcku i koliko srcdnjovckovnih elemenata po.stoji i dalje u modcmorn dru!tvu, svako teorijsko shvatanjc istorijskog procesa bilo bi nemogu~ ako bi se podvla~enjcm neprekidoosti poku!ale da umanjo bitne razlike lzmeelu srednjovekovnog i modemog dru§tva iii da se odbace pojmovl kao !to su •srcdojovelcovno dru§tvoc i •kapitalisticko dru!tvoc kao nenau~ne konstrukcije. Takvi poku!aji, zaodenuti ntiUClom objektivno~ i ta~~. svode, u stvari, istrativanje dru!tva na skup!janje nebrojenih pojedinosti, te ometaju svako razumevanje strukture C!ruStva i njene dinamike. Jacob Burckhardt, Kullura renesanse u Italiji, Matica Hrvatska. Zagreb, 1953, str. 79. Nav. dclo, str. 8. Nav. dclo, str. 79. Burlpadnoj i sredojoj Evropi, dok su sc druge javile tek po uvr§etku renesansoog rru:doblja. To isto obrazloienje koristilo se i prollv svih shvatanja koja. srednjovekomo feudalno dtultvo suprotstavljaju modemom kapitRJistiakom. Ono §to je gore r~eno o tom obrazloi!enju vall I za lait.iku Burkharta. Burkhart je shvallo su§tinsku razliku izmedu srcd.njovekovne i modeme Jrulture. On je, mofda, odvi!e upotrebljavao •renesansuc i •srednjl vekc bo idealne tipovt- i govorio o kvantitivnim razlikama kao o kvalitativnima; fini mi se, . ipak, da je on bio u stanju da jamo uoi\1 posebne odlike 1 dinamiku onilt strujanja koja ~ u toku evropske istorije od kvantltativnih preci u kvalitativne. 0 .Stavom ovom problemu sr. i odll~nu studiju Carlsa E. Trinkhauza (Charles E. Trinldtaus) Plemi~l trenuzJtine (Adversity's Noblemen), Columbia University Press, Njujork, 1940, koja konstruktivno laltikujc Burkbartovo delll, analizirajuci poglede italijanskih humanista o problcmu sre~ u 1ivotu. S obzirom na probleme ·o kojlma so u ovoj knjizi rnspravlja, posebno su zna~jne njegove primcdbc o nesigurnosti, pomlrenostl 1 ~janju kao pos!edicama svc ve~ konkurcntske borbc !judi za vlastiti napredak (str. 18). 6. Sr. Huicinga, str. 159. 7. Sr. Diltajevu analizu Petrarke (nav. dclo, str. 19, i dalje) i Trinkhauz.ovo PlemiCe nemaitine.. 3. Nav. delo, str. 84. 9. Sr. Maks Veber (Max Weber), Protestantska etika i dull kapitali~na (Tire ProtestMit Etlric and t/u: Spirit of Capitalism), Allen and Unwin, London, 1930, str. 65. 10. Sr. Ernst Trell (Ernst Trocltsch), Renaissa~tce 11nd Reform 81
kurenata ili bezliroih ekonomskih snaga. IndividU!llistiC.ki odnos prtma bozu bio je psilroloska priprema %11 individua/istiCki karakter &vekovih svetovuih delatnosti. Mada je individualisticki karaktcr tog ekonolliSkog sistema ne. spoma cinjenica i mada se jedino mofe sumnjatl u dejstvo koje taj ekonomski individualizam ima na uvec!anje usamljenosti pojedinca, ono o eemu eemo sada raspravljati protlvreci nekim najrasprostranjenijim konvencionalnim pojmovima o kapitalizmu. Ti pojmovi pretpostavljaju da je u modemom dru!tvu covek postao sredi~te i svrba citave delatnosti, da on sve ani radi scbe, da su naeela Jicne koristi i egoizma svemoonc motivacije Ijud· ske delatnosti. Iz onog sto smo rekli na pocetku glave sledi da verujc.mo da je to donekle tacno. Za posljednjih eetiri stotine godina eovck jc mnogo ucinio za sebe, za svoje vlastite cl· Ijeve. Pa ipak, mnogi ciljevi nisu bili 11jegovi, iako se njemu cinilo da jesu, ako pod •njim• ne razumcmo oradnikac, omanufakturistu« ve6 konkretno ljudsko bic!e, sa svim njcgovim emocionalnim, intelektualnim i culnim moguc!nostima. Pored potvr· (!ivanja Iicnosti pojedinca, kapitalizam je doveo i do samoporicanja i asketizma, koji su se neposredno nadovez.ivali i na protestantsld duh. Da bismo objasnili m-u tezu, moramo najprc pomcnutl cinjenicu koju smo vee! izlo!ili u prelhodnom poglavlju. U srcdnjovekO\'IIOrn sistema kapital je bio covekov sluga, a u modernom sistema postao je njegov gospodar. U srednjovekovnom svetu ekonomska delatnost bila je sredstvo za jedan cilj; taj cilj bio je sami iivot, iii - kako ga je katolicka crkva razumevala - duhovno spasenje ~ovekovo. Ekonomska delatnost je nufna, pa cak i bogatstva mogu da posluie u bozje svrhc, aU svckolika spoljasnja delatnost znacajna je i dostojanstvena samo dok pomaie ostvarivanju iivotnih ciljeva. Ekonomska delatnost radi nje same i !clja :za dobitkom radi dobitka bile su za srednjovekovnog mislioca isto toliko iracionalne koliko je njihovo odsustvo iracionalno za modcrnog mislioca. Ekonomska dclatnost, uspeh, materijalni dobicl postaju u kapitalizmu ciljevi po sebi. Covekova sudbina postaje doprinos razvitku ckonomskog sistema, nagomilava.n je kapitala kao takvo, a ne radi CoVCkove sreee iii Spaseoja. Covck je postao :tubac na toeku ogromne ekonomske ma!ine - vaian ako je !mao mnogo kapitala, nevaian ako ga nije imao - ali uvek zubac koji treba da shl!i neeem !to se oalazi izvan njega. Madn Luter i Kalvin 82
nilr.ako nisu nameravali da odobre takvu vrho\•nu vlast ekonomske delatnosti, protestantizam je, u stvari, pripremio coveka da svoje liCno ja poltini vanljudskim ciljevima. Ali lomea eovekovu duhovnu kiemu, njegovo osec!aoje dostojanstvn i ponosa, ueeti ga da delatnost mora da pomaie ostvarivanju ciljeva izvan njega, oni su svojim teoloskim ucenjem po!o!ili temclj tom razvltku. Kao !to smo videli u prethodnom poglavlju, jedna od glavnih taeaka u Luterovim u~enjima bilo je nagla!avanje r4avosti Covekove prlrode, beskorisnosti njegove volje i njegova truda. Kal· vin je podjednako nagl'!-5avao eovekovu grdnost, i u srediste citavog svog sistema poslavio ideju da eovek mora do krajnosti dn se ponifava. r, staviSe, da covek niposto ne odre 83
doprinelo da oovek radi z.a vanli~ne ciljeve, na~inilo ga slugom upravo one masine koju je on izradlo, le mu je, na taj natin, d~lo oseeanje litne beznnl!ajnosti I nemoci. Dosad smo raspravljali o onim pojedincima u modernom dru!tvu koji su posedovali kapital i koji su bill kadri da svoje za. rade pretvore u nov ulog. Bez obzlra da li su bill krupni iii sitni kapitalisti, njihov fh-ot bio je posveeen ispunjavanju njihove ekonomske funkcije, nagomilavanju kapitala. Ali !Ia da kafemo o onimn koji nisu posedovali kapital, I koji su morali da za. raduju z.a iivot prodavanjem svog rada? Psiholo§ka posledica njibo,•a ekonomskog polofaja nije se mnogo razlikovala od posledice ekonomskog polofaja kapitalista. Pre svega, to !to su bili zaposleni zna~ilo je da zavise od zakona trti!ta, od prosperiteta i depresije, od usavriene tehnike, koja se nalazila u rukama poslodavaca. On je njima neposredno rukovao i za njih je postao predstavnik vise moci, kojoj su se morali pol
govo nagla!avanje nesebicnosti sa modemom doktrinom o cgotizniu koja veli, da se poslulimo Makijavelijevom formulacijom, da je' egotizam najja¢3 pokrcta
