Medicinski leksikon

MEDICINSKI LEKSIKON V, preštampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD - ZAGREB

a. (anat), skrać. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoñavanje. A (elektr.), amper, anoda. A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska težina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smeše izotopa, imaju atomsku težinu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske težine se nazivaju relativne atomske mase. a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fizičku veličinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena jedinica SI (Meñunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekundi na kvadrat - m/s2. aa.,(anat.) skrać. za arteriae, arterije. aa(čita se ana), skrać. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili više sastojaka stave u Iek u podjednakim količinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. ac.,acid.,v. acidum. Ac, hem. simbol za radioaktivni element actinium (aktinijum). A.C.E., smeša jednog dela alkohola (A), dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opšte anestezije (narkoze) udisanjem. ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptičkim i paraventrikularnim), a de-

ponovan je u zadnjem režnju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izlučuje omogućujući reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tačno odreñenoj) količini. Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro. a.m.u., skrać. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). aq., skrać. za aqua, voda. Aq. dest., skrać. za Aqua destillata, destilovana voda. Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas argon. As, hem. simbol za metaloid arsen. A.T. 10, skrać. od reci antitetanična supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slično dejstvo kao i hormon paratireoidnih žlezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u tečenju hipokalciemičkih tetanija. Au, hem. simbol za aurum, zlato. abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. . abasia, abazija, nemogućnost hodanja pri očuvanoj svesti, mišićnoj snazi i osetljivosti. V. astasia. Abbéova operacija, v. operacija. abdomen, trbuh, trbušna duplja, deo trupa izmeñu grudnog koša i karike; a. acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obično praćeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, začepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis bušnog organa. Obično zahteva hitnu hirušku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukleštena kila, ruptura nekog od šupljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penñulosum, viseći abdomen, posledica labavosti trbušnog zida, tako da prednji trbušni zid visi nad stidnjačom. Sin. venter propendens. abdominalis, abdominalan, trbušni, koji pripada trbuhu. abdominalna trudnoća, v. graviditas. abdominalni tifus, v. typhus abdominalis. abñominalni tip disanja, d. uslovljeno kontrakcijom prečage i trbušnih mišića. V. disanje. abdominotorakalni, trbušno-grudni, ono što pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. abducens, koji odmiče, odvodi, odvodni. abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u nekom zglobu, pri čemu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije šake ili stopala. abductor, abduktor, koji odmiče, mišić odmicač. abdukcija, v. abductio. abduktor, v. abductor. aberacija, v. aberratio. aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duševno poremećenje; (3) nepravilna refrakcija nekog sočiva ili nepravilno stvaranje žiže nekim sočivom; a. loci, v. heterotopia. abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika. abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loše apsorpcije masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom. ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremećaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oštećenjem funkcije nekih tki-

abnormalan va. Poremećaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i mišićna distrofija. ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljuštenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjače. Odvajanje sudovnjače od njene podloge tečnošću koja se ispod nje nakupila. Javlja se najčešće posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupčenja na očnom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje normalno usañene posteljice. Posteljica se odlubljuje najčešće samo delimično pri poroñaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeñu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje je samo intrauterino (unutrašnje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najčešći uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi činioci, kao što su oboljenja srca, poremećaji u zgrušavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrežnjače. Ono se dogaña izmeñu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela mrežnjače; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrežnjači kroz koje prodire tečnost staklena i odiže mrežnjaču; sekundarna a.r., odlubljivanje mrežnjače tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreñene smetnje pred okom, pad oštrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurški, a sekundarne zavisno od uzroka. ablepharia, ablefarija, v. ablepharon. ablepharon, ablefaron, nedostatak očnog kapka, uroñen ili stečen. A. može biti delimičan ili u celini. Sin. ablepharia. abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog, zdravog.

abnormitet

abscessus

se u cilju lečenja, omogućavanja goniosabnormitet, abnormalnost, nešto što odskopije ili pregleda očnog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija. tium, abrazija zuba, progresivno trošeabortus, pobačaj, prekid trudnoće pre 28. nje čvrstih tkiva zuba; fiziološka a., nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog umereno trošenje usled trenja zuba pri meseca, kada plod još nije sposoban za žvakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterični život; a. arteficialis, vešloška a., prekomerno trošenje zuba na tački, nasilni pobačaj izveden iz meditipičnim i atipičnim delovima krunice cinskih razloga, u cilju spašavanja žene usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno sprečavanja pogoršaled nepravilnog opterećenja zuba u manja nekog već postojećeg oboljenja. lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje Može biti izvršen i iz socijalnih indikacija komadića sluznice ili ćele sluznice mau slučajevima kad trudnoća ugrožava terice oštrom kašikom (kiretom) u cilju socijalni položaj žene i porodice. Radi postavljanja dijagnoze ili provoñenja tese u medicinskim ustanovama, a vrše ga rapije. nadležni lekari ginekolozi. Za trudnoću do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, služi kao kontrastno traindikacije, nadležni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoća preko 12. nedelje jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, može se prekinuti samo po odobrenju flebografiju Hd. naročito odreñene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna misije. Komisija postavlja indikacije i dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoće, a nadležna cija praćena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoće u maloletnica; a. cionim poremećajima, povišenom temcompletes, potpuni pobačaj, tj. kad u peraturom; a. acutus, akutni zagnoj materici nema više delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme. minalis, kriminalni pobačaj, pobačaj izPonekad je praćen povišenom telesnom vršen van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoće smatra se krimigim simptomima; amebni a., obično nanalnim bez obzira na to da Ii je izvršen staje u jetri, a izazvan je histolitičkom od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u ćelijpecijaliste, babice, stručnog medicinsko-masnom tfâvu okoline čmara; biloskog osoblja, nestručnih osoba ili same kularni a., gnojna dvodelna kolekcija, žene trudnice; a. habitualis, pobačaj tj. dva susedna meñu sobom vezana koji se ponavlja kod više od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi ne trudnoće iste žene; a. imminens, oblik hematogenog osteomijelitisa u preteći pobačaj koji se u većini slučajemoždinskom kanalu metafize loptastog va još može zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbačaj koji je počeo i trudnoća se ne vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmože više održati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobačaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ograničeno gnojno zalovi ploda, najčešće posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara šupljita); a. spontaneus, spontani pobačaj u na ispunjena gnojem. Postaje prelasželjenoj trudnoći, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, čeonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda. nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju pluća ili trauabrasio, abrazija, istrošenost tkiva usled matskim unošenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili površnih pecheov a., apsces koji se brzo razvija a slojeva tkiva; a. corneae, delimično ili praćen je iznurenošću i nešto povižepotpuno skidanje epitela rožnjače. Vrši

abacessu* nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom špagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbušnih organa, naročito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i jajnika i zagnojene vanmaterične trudnoće) i kao ograničeni apsces u najnižem delu trbušne duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeñu tvrde moždanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praćen mnogo većim otokom, izraženijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod kože; fiksa* cioni a., veštački stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadražajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokožni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokožni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potiče od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim žlezdama. Gnoj se od kosti širi u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeñu mišića, razdvajajući ih i stvarajući na taj način šupljinu ispunjenu gnojem. Na unutrašnjoj strani ove šupljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog čega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, najčešće posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u niži ili dublji deo tela; hemoragički a., apsces koji u sebi sadrži krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ograničen gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), češće na više mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbušnoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatičke arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-

abscessus kusa. Simptomi: septičke temperature,, uvećana i osetljiva jetra i žutica; a. infraorbitalis, podočni apsces sa jakim znacima zapaljenja. Prodor infekcije preko angularne i oftalmičke vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa; a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praćeni su znacima sepse, trizmusom, onemogućenim uzimanjem hrane i tečnosti, jakom dehidracijom; intraduralni a., apsces koji se stvara izmeñu tvrde moždanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj jami; a. linguae, javlja se posle povrede ili per continuitatem. Otežani su govor i ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obično embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjišta putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani apscesi koji prate piemiju; a. palatinus, apsces ispod sluzokože nepca; paranefritički a., apsces u rastresitom tkivu oko bubrega, koji najčešće nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjišta (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled onemogućene drenaže gnoja iz desničnih džepova u usnu duplju. Akutni p.a. praćen je pulsirajućim bolom, otokom i klaćenjem zuba. U kroničnog p.a. postoji fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim koštano tkivo; a., perimandibularis, gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitički a., apsces u predelu slepog creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili bež nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u prostoru izmeñu krajnika i zida peritonzilarne lože, kao komplikacija gnojne angine; Pottov a., hladni apsces, koji je u vezi s tuberkulozom kičme; psoasni a., apsces koji se nalazi u slabinskom mišiću (m. psoas major) ili u njegovom aponeurotičkom omotaču. Često se spušta i izbija iz karlice ispod Pouparto-

absentismus ve veze i pojavljuje se pod kožom butine. P.a. je posledica tuberkuloze pršljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces pluća, gnojno ognjište u plućnom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plućnog in filtrata ili septičke metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu ždrela, najćešće u odojčadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kičmenog pršljena. Glavni simptomi su otežano gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezičnom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilični apsces ispod donje vilice s pobočnim edemom vrata. Distalniji apscesi praćeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti pobočni edem podjezičnog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim mišićima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjišta na ruci, naročito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potprečažni (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje učahurena u prostoru izmeñu prečage i jetre. Najčešće nastaje per continuitatem ili limfogeno polazeći iz nekog zapaljenjskog ognjišta ili usled perforacije nekog od trbušnih organa; a. tonsillaris, krajnički zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obično u dnu neke lakune. Može da se javi u toku gnojne angine. absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predviñeno vreme prouzrokovan različitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesreća, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoća, vojna vežba) i neodobreni i neopravdani izostanci. Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku čaja za popravljanje apetita. absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tečnost ili čvrstu supstanciju ili tečnosti u čvrstu supstanciju; (2) pro-

absorptio diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; (3) zadržavanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreñene talasne dužine u nekoj tečnosti ili gasu), v. apsorpcioni spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak materija kroz sloj ćelija u krv ili limfu. Apsorpcija sastojaka hrane vrši se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Složene organske materije - belančevine, ugljeni hidrati i masti - u priboru za varenje razgrañuju se do aminokiselina, monosaharida, masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gašenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih zrakova, pri čemu se temperatura tela koje ih apsorbuje polako povišava; karakteristična a., a. koja se javlja ako je foton u stanju da izbaci elektron iz unutrašnje atomske ljuske. To je moguće kad je talasna dužina apsorbovanog fotona upravo ravna'karakterističnom zračenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), čiji su izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska spektrografska analiza; a. rendgenskih zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u materiji čitav niz promena: rasipanje (disperzija), fluorescencija (sekundarno zračenje), emisija elektrona (fotoelektrični efekat) i vibracija (toplota). A. može biti potpuna i delimična. Potpuna je onda kad se svi zraci utope u telu (nestanu); delimična je kad jedan deo upadnih zrakova proñe kroz telo, Npr., čovečje telo samo delimično apsorbuje rendgenske zrako ve, zbog čega je mogućna njihova primena u medicini; m. ugljen-dioksida, metoda kojom se u toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.

abstinentio zračne energije, odnos smanjenog intenziteta zračne energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io • Id Apsorpcija = ---- . Io abstinentio, apstinencija, uzdržavanje, lišavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola.

Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest. abulia, abulija, nedostatak volje. Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se dobiva arapska guma. acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani. Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.

acanthochelionema perstans, v. Filaria. acanthocyt, akantocit, patološki izgled eritrocita, karakterističan po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naročito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt. acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristična pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia. acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih ćelija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od načina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu). acanthopelvis, akantopelvis, patološka karlica s manje ili više bodljastih i grebenastih izraštaja kao posledica periostoze. acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patološkim umnožavanjem ćelija; a. nigricans, retko, hronično oboljenje kože s pigmentacijom, zadebljanjem, delimično bradavičastim bujanjem kože na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u većem procentu karcinom (želudac, jajnici, dojke). acanthrocyt, v. acanthocyt. a c arias is, akarijaza, kožno oboljenje izazvano pregljima.

acceptor acarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je više-manje loptasto, trbuh bez članaka i obično srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Dišu trahejama ili kroz kožu. Obično su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i više mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su česte i opasne štetočine na mnogim životnim namirnicama. Neobično su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnože u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva prašina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brašna Tyroglyphus farinae, koji napada žito, brašno, proizvode od brašna i druge životne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brašno s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom množenju prelaze i na čoveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih često pate i ćele porodice u zaraženim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaćih životinja izazivaju teška, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.

Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei. acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika. acatalasia, akatalazija, uroñeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta. aecelerin, akcelerin, VI činilac koagulacije. acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vrše uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove akceptor (vodonični akceptor). (2) Pri stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje drugih atoma, a atomi koji nemaju završenu elektronsku konfiguraciju iskorišćavaju ovaj elektronski par da dopune

accessorius svoj elektronski omotač i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija). accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoćan. accommodatio, akomodacija, prilagoñavanje; (oft.) a. oka, proces koji omogućava jasno viñenje predmeta bližih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavičnog mišića dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za čahure sočiva usled čega se sočivo ispupčava, odnosno povećava svoju prelomnu moć. U dece prelomna moć sočiva pri najvećoj kontrakciji trepavičnog mišića povećava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoñavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastičnosti sočiva. Nemogućnost prilagoñavanja sočiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoñaciona širina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udružena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni grč. accouchement force, (fr.) prisilan poroñaj, naglo veštačko otvaranje materičnog ušća i izvlačenje ploda u cilju ubrzanja poroñaja. accretio, akrecija, meñusobno srašćivanje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, srašćenje srčane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarñii, akrecija perikarda, srašćenje spoljašnje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koša i prečagom. accuminatus, kupast, šiljat, zaoštren. V. papilloma. acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. acetabulum, čašica karlične kosti, zglobna jama za glavu butne kosti. Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U našoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretičko i analgetičko sredstvo. acetati, soli sirćetne kiseline .

acetU-koenzim A acetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. Acetest, tableta za odreñivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokraći; sadrži natrijum-nitroprusid, aminosirćetnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje pretežno s acetosirćetnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokraće. acetfenetidin, v. Phenacetinum. acetil-celuloza, estarski proizvod koji se dobiva dejstvom anhidrida sirćetne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). acetilen, etin, nezasićeni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid i služi za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan služi za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadrži tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smešu. Prečišćen a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. acetileni, alkini, nezasićeni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, čija je opšta formula CnH2^2. acetil-holin, estar sirćetne kiseline i hoiina, oslobaña se, kao medijator, na završecima holinergičkih vlakana, razgrañuje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze. acetil-koenzim A9 složeno jedmjenje koenzim A sadrži aktivnu grupu SH koja služi za aciliranje i to jedinjenje se može predstaviti skraćenom formulom KoASH. Kada se KoA acetilira sirćetnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim A skraćene formule KoAS-. Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u procesima metabolizma u organizmu, specijalno u procesima sinteze i meñusobnog pretvaranja jednih organskih supstancija u druge.

acetilovanje acetilovanje, uvoñenje acetii-grupe  u neko organsko jedinjenje koje sadrži jednu ili više hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri sirćetne kiseline. acetil-salicilna kiselina, v. acidum. acetil-sirćetna kiselina, v. Acidum diaceticum. acetonaemia, acetonemija, povećanje koncentracije acetona u krvi, najčešće u bolesnika koji boluju od šećerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. acetonska koma, v. coma. acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova). acetonska tela, hemijska jedinjenja koja spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana služe i kao dobri rastvarači za masti, smole itd. acetonuriâ, acetonurija, izlučivanje acetona mokraćom, najčešće u šećernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju. acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima, može prouzrokovati hepatitis i žuticu, i zato neki autori smatraju da ga više ne treba upotrebljavati. Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, činjeni terapijski pokušaji u nekim poremećajima krvotoka. Oficinalan je prema našoj farmakopeji; v. acetil-holin. achalasia ahalazija, nedovoljno opuštanje glatkih mišićnih vlakana želudačno-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno opuštanje sfinktera jednjačko-želudačnog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih ćelija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltičku aktivnost, te se proširuje (megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih ćelija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proširenje debelog creva iznad njega. V. Hirschprungova bolest 8

achromatopsia acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne. achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeñu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia. ahilloplastica, ahiloplastika, produženje Ahilove tetive plastičkom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zašivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin). achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurško presecanje Ahilove tetive; vrši se najčešće pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove operacije. achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia. achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka šake. achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u želudačnom soku posle maksimalnog draženja želudačnog lučenja. Posledica atrofije želudačne sluznice. Sin. anaciditas gastrica. acholia, aholija, potpuni prestanak lučenja žuči. acholuria, aholurija, nedostatak žučnih pigmenata u mokraći. achondroplasia, ahondroplazija, najčešći oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraženom kratkoćom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okoštavanja -, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremećaj je izražen često pri roñenju. Inteligencija nije poremećena. Sin. chondrodystrophia foetalis. Achorion Schönleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji jodom. achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroñeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je najčešće udružena s

achromia nistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na očnom dnu obično nema promena. achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koži. achvlia gastrica, ahilija želuca, nedostatak hlorovodonične kiseline i enzima u želudačnom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatička ahilija, prestanak lučenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroničnog pankreatitisa. acidaemia, acidemija, povećanje koncentracije jona vodonika u krvi. acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belančevine dejstvuje nekom razblaženom kiselinom. Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji. acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokraću, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptički samo u kiseloj mokraći (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin). acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomoću rastvora baze odreñenog normaliteta. aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreñuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se količinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odreñuje volumetrijski; želudačni a., kiselost želudačnog soka koja potiče od hlorovodonične kiseline koju luče izvesne ćelije želudačne sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonične kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonične kiseline vezan je za belančevine u želudačnom soku (vezana hlorovodonična kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-

actdum talni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Količina slobodne hlorovodonične kiseline povećana je pri grizlici želuca i dvanaestopalačnog creva, a smanjena ili je uopšte nema pri raku želuca. acido-bazna ravnoteža, odreñen odnos izmeñu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH) jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubrežnim mehanizmima. acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naročitog oblika, koja služi za odreñivanje koncentracije masti u mleku. acidosis, acidoza, povećanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi čoveka niži je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metaboličke acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog povećanja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolička acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metaboličke acidoze koji nastaje zbog oštećenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom usled smanjenog izlučivanja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unošenjem energetskih hranljivih materija. acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili više atoma vodonika, koji se mogu zameniti

aciñum pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdružuje dajući hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradeći soli, a s alkoholima gradeći estre; A. aceticum , sirćetna kiselina; A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana sirćetna kiselina, jetko (kaustičko) sredstvo za skidanje bradavica i žuljeva; Aa. dilutum, razblažena sirćetna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna sirćetna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i sirćetne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se više ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasićene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naročito u rastvoru, brzo oksidiše (stoga ima redukcione osobine). Igra važnu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u životinjskom organizmu. Pojačava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksičnost. Dnevna potreba čoveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u šipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanaću, jagodama, pomorandžama, limunovima, gloginjama, luku, peršunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatična kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. Čvrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, često empirijski, kao ekspektorans; A. ß-oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina,  CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i 10

acidum mokraći obolelog od šećerne bolesti. Nastaje usled poremećaja metabolizma masti i belančevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptičko sredstvo, koje se upotrebljava za lečenje rana u obliku masti ili praška za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokraćne bešike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim kožnim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasićena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. maslačna kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustično sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Služi za lečenje gastričke ahilije (umesto hlorovodonične kiseline); sa šećerom služi za spravljanje osvežavajućeg pića. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penušaju u vodi zbog oslobañanja ugljen-dioksida, kao što je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosirćetna kiselina,  CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokraći osoba u kojih postoji acidoza, najčešće u dijabetičara; A. diaethylbarbituricum, v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom lišću (npr. spanaću), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo lečenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokraći biljoždera; A. hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblažena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu želudačnog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,

acidum HCN, lako isparljiva tečnost koja miriše na gorki badem. Ponaša se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajući sa oksidacionim enzimima kompleksna jedinjenja, usled čega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska k., mlečna kiselina, -COOH, bezbojna gusta tečnost koja ima kaustično i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasićena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za lečenje infekcija mokraćnih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je ß-piridin-karbonska kiselina. V. niäcin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustičko sredstvo; A. n. /Mmans, pušljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasićena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taložeći kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Važan činilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi-ß — ß — dimetil-butiril-ß — alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretičkim i antireumatičkim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na-

acidum padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraćeno ime za ortofosfornu k., 4, čiji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se još i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptičko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublažava bol. Upotrebljava se za lečenje opekotina, u histološkoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogrožñana k., meñuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina,  COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a služio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V. Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()І-, prema Ph. Jug. II, smeša stearinske k. i promenljivih količina palmitinske i drugih masnih kiselina. Služi za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis aërophorus (kipeći ili šumeći prašak) i Pulvis aërophorus laxans (Pulvis aërophorus Seidlitzensis), U tim praškovima služi kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaña ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-sirćetna kiselina. Ona služi za taloženje belančevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokraćna kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo prašak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokraći čoveka, a u naročito velikim količinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sačinjava velik deo nekih mokraćnih konkremenata. U krvi se nalazi u 11

aciduria većoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u četiri izomer-na oblika. Obična valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. aciduria, acidurija, izlučivanje kiselina mokraćom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za povećano izlučivanje orotske kiseline mokraćom, megaloblastnu anemiju i usporen psihički i fizički razvoj. acidus, kiseo, v. aciditet acinus, mešak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih žlezda. Sastoji se od specifičnih žlezdanih ćelija grupisanih u obliku meska, a oivičenih osnovnom opnom. Izmeñu meškova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji služe za izmenu materija. aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoñavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fizioloških reakcija značajnih za osposobljavanje za život u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimični pritisak kiseonika niži, postiže se povećanjem broja crvenih krvnih zrnaca, količine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti ćelija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postiže se povećanjem kapaciteta znojnih žlezda. Količina izlučenog znoja u osobe izložene nekoliko nedelja vrućini, udvostručava se. acme, akme, vrhunsko ekstatičko stanje pred sladostrašćem. acne, akna, kožno oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne tačke (comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne, jod-akne), morfološki sjtčne a. vulgaris; a.necroticans (varioJÉormis), papule 12

acrocyanosis veličine sočiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim ožiljkom, lokalizovane na granici čela i vlasišta glave; a. oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem kože (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene slične onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hronično kožno oboljenje u osoba zrelijeg doba (četvrta-peta decenija života) lokalizovano na nosu, obrazima, čelu, bradi u vidu hroničnog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u muškaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih žlezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kožno oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi izmeñu 13. i 25. godine života u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leñima i grudima. U slučaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jače (a. abscedens), kada zaostaju i ožiljci (a. indurata). acné excoriée des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u slučaju a. vulgaris. acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naročito na licu) sa zalečenjem malih ožiljcima bakarne boje. Acocanthera ouabaio, afrička biljka, sadrži glikozid uabain (identičan glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), moćno kardiotoničko sredstvo. acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), čiji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptičko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraženom simetričnom plavocrvenom bojom kože šaka

acrodermatitis chronica atrophicans i stopala, posebno prstiju, usnih školjki i nosa, s profuznim znojenjem i osećajem hladnoće u prstima. Syn. Raynaudova bolest acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija kože koja nastaje posle početnog otoka i zapaljenja. Koža je veoma istanjena, plavičasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se javljaju u početku na stopalima i šakama, odakle se proširuju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s početkom na akralnim delovima tela (šake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih žlezda u dečaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa continua, hronično, pustulozno zapaljenje kože, koje počinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest. acrodynia, akrodinija, teško oboljenje u dece, nepoznatog porekla. Šake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled Čega dolazi do oštećenja kože koja se Ijušti u većim komadima. Kosa opada. Postoje i poremećaji u funkciji srca i drugih organa, naročito povišen krvni pritisak, hipotonija mišića i fotofobija, apatija i razdražljivost. Uzrok je najčešće intoksikacija živom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest. acroerythrosis, akroeritroza, hronični otok i crvenilo šaka i stopala kao posledica oštećenja hladnoćom. acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje kože ekstremiteta. V. progeria. acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojačana sekrecija znoja ruku i nogu. acrokeratosis verruciformis (Hopf), kožno oboljenje koje se javlja porodično, a manifestuje se keratotičkim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na leñnim stranama šakr. i stopala.

actinotherapia acrolein, akrilni aldehid, nezasićeni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je oštrog i neugodnog mirisa. acromegalia, akromegalija, patološko stanje uslpvljeno pojačanim lučenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakteriše uvećanje isturenih delova tela (šaka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutrašnjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku. acroparaesthesia, akroparestezija, neurotički poremećaji senzibiliteta na šakama i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, osećaja žmaraca, napetosti i krutosti. acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa. ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg režnja hipofize. Podstiče lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda, naročito glikokortikoida. actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana. Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokovač maleusa, sakagije ili gunturaća, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih životinja na čoveka, a samo izuzetno sa čoveka na čoveka. Ova bakterija je ranije bila nazivana raznim imenima. Meñu njima su bila najčešće Malleomycës mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffërella mallei, Actinobacillus mallei. Skorašnji naziv je Pseudomonas mallei. actinomycosis, aktinomikoza, hronično oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je najčešća. U predelu ugla donje vilice stvara se čvrst, bolan otok, koji se kasnije razmekšava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koži ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica. actinotherapia, v. therapia.

13

activismus sexualis activismus sexualis, naziv za sadizam. V. sadizam. acumetria, akumetrija, metodi merenja oštrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine tačke na telu u cilju ukidanja bola ili lečenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurške intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inače staru metodu. acusticus, akustičan, slušni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius. acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnožavanjem ćelija ovojnica perifernih živaca. Najčešća lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim živcima je VIII moždani živac; slušni živac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potiče od Schwannovih ćelija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava. acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sirćetne kiseline  COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak sirćetne kiseline , nazvan acetil-radikal. ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se označi količina proceñene tečnosti, v. colatura. ad usum proprium, skrać. ad us. propr., »za sopstvenu upotrebu«, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao. adacrya, adakrija, poremećaj ili potpuno odsustvo lučenja suza. adamantin, zubna gleñ, beličasta supstancija koja pokriva površinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagrañena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meñusobno spojene cementnom supstancijom tako čvrsto da se ne mogu odvojiti, 14

adaptacija već je prelom školjkaši. Prizme su grupisane u pojase*, ima i leže upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevučeni vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.

I-adamantanamin, v. amantadin. adamantinoma, adamantinom, neoplazme èpitelnog porekla koje nastaju od ostataka gleñnog organa zuba. adamant in us, čeličan, tvrd kao čelik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, šubstantia adamantina.

adamantoblastus, v. ameloblastus. Adamova jabučica, v. pomum Adami. Adamova operacija, v. operacija. Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma. adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac koji u malim količinama izaziva kijanje, povraćanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se može upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se ispraši, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca. adaptacija, (1) proces prilagoñavanja (2), rezultat prilagoñavanja, tj. prilagoñenost na sadašnje odnosno na ranije promene u uslovima za život. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na ćelu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfološkog ili fiziološkog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoñavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku ćeliju korisne i koje dovode do sticanjâ novih osobina, koje joj omogućavaju život i razmnožavanje u datim uslovima života; a. mirisa, gubljenje osećaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvrñeno da od receptora odilaze podsticaji i do l časa; a. oka, povećanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog povećanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (čepićima i štapićima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzoričkih receptora, sastoji se od snižava-

adaptacijski period u vojsci nja učestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podražaja. Receptori koji se sporo prilagoñavaju ili se ne prilagodavaju do »gašenja« zovu se »tonički« a oni koji se brzo adaptiraju »fazičkim«. adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreñen način života u vojnoj sredini: povinovanje vojničkom redu, disciplini, životu u manjem ili većem kolektivu, naporima u savlañivanju vojne obuke itd. adaptacijski sindrom, opšti, v. stres. adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreñenog genotipa koja, u poreñenju s prošekom iz opšte populacije, doživljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledećoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doñe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji više^ tipova. adaptor RNK, v. transportna RNK. adaptorski molekul, RNK male molekulske težine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog uključivanja u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadržanoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK. adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeñu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima više, obeležavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.). Addison-Biermerova anemija, v. anaemia. Addisonova bolest, v. bolest. adductio, (1) adukcija, primicanje, privoñenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret očne jabučice ka unutra, prema nosu. Pokret vrši m. rectus internus. adductor, aduktor, koji primiče, privodi, mišić primicač.

adenocarcinoma uteri adekvatni nadražaj, (fiziol.) prirodan nadražaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najniži. Adelmannova operacija, v. operacija. adenalgia, adenalgija, bol u nekoj žlezdi. Sin. adenodynia. adenectomia, adenektomija, hirurško uklanjanje neke žlezde. adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklični adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je ključni ćelijski medijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkciju ćelija. adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. adenitis, zapaljenje žlezda, naročito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, povećane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis. adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s pločastim epitelnim ćelijama izmeñu ćelija koje se rasporeñuju u žlezdane tvorevine. adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (površinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaćena skoro ćela površina materične duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili veći prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od površinskog dela epitela ili od dubljih žlezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patološkohistološkim pregledom materijala dobivenog struganjem materične duplje. Mikroskopski se odlikuje raznoobličjem karcinomatoznih ćelija od indiferentnih do žleždano formiranih. 15

adenohypophysis adenohypophysis, adenohipofiza, zajednički naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova ždrela embriona. V. hypophysis; prednji režanj hipofize sadrži nizove ili grupe mnogobrojnih žlezdanih ćelija izmeñu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih ćelija deluju na razviće organizma, na druge endokrine žlezde, na razviće i funkciju polnih žlezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne ćelije izlučuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomernö izlučivanje izaziva pojavu džinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno lučenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne ćelije luče proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izlučivanje mleka razvijene i za lučenje pripremljene mlečne žlezde i potpomaže lučenje progesterona žutog tela; tireotropne ćelije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razviće i funkciju tireoideje; gonadotropne ćelije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimulišući ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji podstiče razviće meškova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujući hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju meškova jajnika (stvaranje žutih tela) i na sintezu androgenih inkreta meñuprostornih ćelija semenika (ICSH); adrenokortikotropne ćelije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimuliše sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute ćelije sadrže u citoplazmi odgovarajuće specične kapljice ili granule koje se otkrivaju naročitom tehnikom. Postoje i ćelije bez gra-nula, koje se smatraju matičnim ćelijama ili ćelijama koje su se oslobodile gra-nula; pars tuberalis, žlezdane ćelije rasporeñene pored kapilara duž hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da luče dijabetogeni inkret; srednji režanj oblaže zadnji režanj i teško se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeñeni su nizovi ćeli16

adenovirosis ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimulišući hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju kože; zadnji režanj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroñaja, kada izaziva grčenje (»bolove«), zatim vazopresin, koji izaziva grčenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, regulišući promet soli. añenoiñne vegetacije, v. vegetationes adenoideae. adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina. adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnožavanjem epitela žlezda. Obično sporo raste, ograničena je i po grañi veoma slična žlezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, čvrsti, hemisferni tumori do veličine graška, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne kože ili crvenkasti (teleangiektazije na površini). Genodermatoza koja može biti udružena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksički adenom štitaste žlezde, kompenzovani ili dekompenzovani, čvor štitaste žlezde koji je, histološki, dobroćudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, isključio iz fiziološkog regulacionog sistema svog tzv. »feed-back«-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksičkim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne žlezdane cevi na sekundarne cevi i meškove. adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uvećanje tkiva podviličnih i podbradnih limfnih žlezda. Najčešće je posledica patoloških procesa u predelu zuba, lica i vilica. adenotomia, adenotomija, hirurški zahvat koji se vrši u cilju odstranjenja trećeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomoć specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna

adenovirusi oboljenja disajnih organa i vežnjača, koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljična infekcija od koje najčešće obolevaju predškolska deca, i to preko ćele godine. adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajednički su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoñenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-ćelija in vitro. Pomoću reakcije neutralizacije može se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi najčešće akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipične pneumonije, aseptički meningitis i dr. adenovirusne infekcije, v. adenovirosis. adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranože. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na položaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), čiji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid. adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Ciklički AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutrašnji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktiviše kompleks hormona i receptora u opni ciljne ćelije. Ciklički AMP izaziva: porast enzima u ćeliji, promenu propustljivosti ćelijske pphe, započinje sintezu specifičnih unutrašnjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat. adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim ćelijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula povezana pomoću veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a još jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon

adipositas rature i koncentracije reagujućih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija osloboñena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Služi kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Prečišćen vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se pretežno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Služi za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Služi kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Služi kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kožu, ali se srazmerno lako razgrañuje (užegne) i tada lokalno draži. adhaesiolysis, v. adhaesiotomia. adhaesiones, adhezije, priraslice, srašćenja dve površine koje leže jedna naspram druge. Najčešća posledica organizacije zapaljenja tih površina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). adhaesiotomia, adheziotomijä, presecanje i razdvajanje priraslica. adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogućnost brzog izvoñenja naizmeničnih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom oštećenja malog mozga. Adiejev sindrom, v. syndroma. adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-sirćetne kiseline, antispazmodičko sredstvo; deluje, pretežno, direktno na glatke mišiće. adiposis, v. adipositas. adipositas, gojaznost, suvišno nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbušnom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naročito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ograničeno nagomilavanje masnog tkiva, naročito u žena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

17

adipozogenftalna distrofija insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po ćelom telu, kao i u unutrašnjim organima. Sin. adiposis. adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlañuje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakržljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povećan, ali mišići nisu obuhvaćeni. Na ekstremitetima mast se slaže prema rizomeličkim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananošću. Uzrok adipozogenitalnog sindroma leži u promenama podbrežja (hipotalamusa), izuzetno u poremećaju hipofize. Najčešće je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremećaj mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbrežja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreñeni odnos masnih naslaga prema mišićnoj masi, različan u muškom i ženskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uobličenosti. aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana. adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg režnja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omogućava reapsorpciju vode u bubrežnim kanalićima, služi za lečenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema našoj farmakopeji. adneksni tumor, opšti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina može da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Može da bude samo zapäljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode. adjuvansi, nespecifične supstancije koje se dodaju .antigenu radi povećanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po18

adrenergički receptori red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Guérin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita. adnexa uteri, adneksi, materični privesci, tj. jajnici i jajovodi. adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i jajovoda. Zapaljenjski proces najčešće je prouzrokovan piogenom infekcijom jajovoda posle pobačaja i poroñaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbušnu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog srašćivanja, kako izmeñu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis može biti akutan, subakutan i hroničan. adolescentia, adolescencija, mladost (životno doba koje počinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a završava se prestankom telesnog rastenja). adoptivni transfer, imunološka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozračen, pa tako predstavlja »živu epruvetu« za ispitivanje imunih svojstava ćelija davaoca. adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrežne žlezde. Sin. suprarenalectomia. adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetičkim rastvorima za produženje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja. adrenergička nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. adr energički kočioci (simpatolitička sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih ćelija na impulse adrenergičkih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna ćelija. adrenergički receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.

adrenergički živci Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu učestalosti srca i pojačanju njegovih kontrakcija. adrenergički živci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg režnja hipofize koji podstiče lučenje horm ona kore nadbubrežnih žlezda. adrenosteron, androgena supstancija koju proizvodi kora nadbubrežnih žlezda (Grollman-Howard-Millerova zona), nešto slabijeg dejstva nego testosteron. adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji čisto fizički vezuju na svojoj površini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekretâ, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jače ukoliko je površina adsorbensa veća. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum. adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tečnosti i rastvorenih čestica na površini čvrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u površinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreñivanja šećera u mokraći vrši se odbojavanje pomoću ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokraće. adukcija, v. adductio. aduktor, v. adductor. adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina. adventitia, adventicija; tunica a., spoIjašnja ovojnica organa. Aëdes. v. Stegomya. aequivalens, v. ekvivalent. aeracija, (1) propuštanje vazduha kroz neku tečnost; (2) arterijalizovanje venske krvi u plućima. Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa čahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proširene u prirodi. Često su sastavni deo normalne flore čoveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliničku sliku sličnu oboljenju koju iz-

aerosinusitis aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, može biti uzročnik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uzročnika zaraznih proliva, naročito odojčadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time što su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. aerobna moć, najveća količina energije u jedinici vremena osloboñena iz izvora čije korišćenje zahteva direktno učešće kiseonika. Merilo - maksimalni utrošak kiseonika u minutu. Osnovni fiziološki pokazatelj fizičke radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji težak rad. U žena prosečno manja nego u muškaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utrošenog kiseonika u minutu u fizički prosečno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fizički izvanredno izdržljivih sportista. aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska ćelija raspolaže potrebnim enzimima, disanje će biti aerobno. aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokraćne bešike, u koju se ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia. aeroheliotherapia, v. therapia. aerootitis, bol i eksudacija u srednjem uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled sniženja vazdušnog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne dopušta slobodno izjednačenje pritiska usled katara ili zapušenosti njenog ušća. aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum. aerophagia, aerofagija, pojačano gutanje vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u slučaju obole log jednjaka i želuca, kao i pri žučnim i bubrežnim napadima (kolika). aeroplanska udlaga, v. udlaga. aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim šupljinama izazvani sniženjem vazdušnog pritiska u njima, a 19

aerosol!

koji ne može da se izjednači sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapušeni sekretom ili polipima. aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspršene čvrste ili tečne supstancije u čestice čije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tečnosti, reč je o magli, a ako su u pitanju čvrste čestice u vazduhu, reč je o dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhališu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju često dezodoransi i insekticidi. aesthesiologia, v. esthesiologia. Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za lečenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether açeticus. Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaženi etanol), oba su oficinalna prema našoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurške instrumente i za kožu, i kao rastvarač za druga sredstva za dezinfekciju kože(npr., jod). Aether anesthesicus, etar za narkozu, naročito prečišćen etar koji služi za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema našoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) služi za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vañenju rasklaćenih zuba). Aetherolea, etarska ulja, aromatične, lako pokretljive tečnosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomoću vodene pare, ekstrakcijom ili ceñenjem. Neka etarska ulja su na običnoj temperaturi čvrsta, ali zagrevanjem postaju tečna. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz svežeg lišća drveta Eucalyptus globulus. Sadrži eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem

20

afekt

vodene pare) u lečenju hroničnog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadrže razne terpene i bornil - acetat, a služi za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slačice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta četinara. Služi kao flogističko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, prečišćeno terpentinsko ulje. Služi za inhalaciju vodene pare u lečenju hroničnih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifičnoj nadražajnoj terapiji. Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opšte anestezije (narkoze) inhalacijom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakološke osobine kao i kodein, ali se danas više upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadražajnog dejstva. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. afakija, v. aphakia. afazija, v. aphasia. afebrilis, afebrilan, koji je bez povišene temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris. afekt, vrlo jako osećanje, koje obično nailazi naglo, praćeno karakterističnim promenama telesnih funkcija, većinom kao posledica dogañaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne može brzo da se prilagodi; duševno uzbuñenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitički pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) osećajnog (afektivnog) dela neke nagonske težnje. Svaka misao, težnja, slika, svaki psihički sadržaj uopšte ima svoju osećajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta pratnja nepri-

afektivnost jatna svesti (npr., mržnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije može ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inače nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vrši potiskivanje je tzv. cenzura ili »nad-ja«, tj. kritička sposobnost, savest, moralno osećanje. Kao rezultat meñusobnog sukoba suviše aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pražnjenje a., sin. iživljavanje a., više ili manje burne telesne propratne pojave jakog osećanja posle kojeg se vraća stanje prethodnog »duševnog mira«. Sudbina a. obuhvata, osim pražnjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premeštanje ili projekciju, kao i zračenje na druge objekte. Najčešće je to prosto slabljenje vremenom, »bleñenje«. afektivnost, osećajnost, stanje osećanja, raspoloženja, način na koji osećanja prate psihička zbivanja, npr. živa a., povišena a., snižena a. V. temperament. afektni grčevi, nastupi grčevitog plača, smeha ili vrištanja, praćeni dubokim disanjem u histeriji. aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni). aferentan, v. afferens. afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitališ, nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zgušljivosti krvi. afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema nečemu; (2) (hem.) privlačna snaga koja dejstvuje izmeñu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. afosfogenijski, svaki poremećaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu. agalactia, agalaktija, izostajanje lučenja mleka. Totalna agalaktija opaža se vrlo retko (Sheehanov sindrom). agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.

aglutinatio agar-agar, morska alga; služi kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu čvrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala. agens, nosilac činilaca odreñenog dejstva; supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadrže DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konačna klasifikacija još ne postoji. aggravatio, agravacija, (1) pogoršanje dosadašnjeg stanja (2) svesno, namerno preuveličavanje postojećih pojava oboljenja od strane obolelog. agitacija, telesna i psihička uznemirenost, psihomotorni nemir. agitans, koji se trese. V. paralysis agitans. agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuñen. aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat. aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroñena nepravilnost, propraćena ekstremnom uskošću vilica, nepravilnim položajem zuba i poremećajima funkcije gutanja i govora. aglutinat, gomilica bakterija ili drugih ćelija. V. aglutinacija, agiutinogeni. aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje, vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih ćelija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifičnih faktora. Aglutinacija je jedna od najviše korišćenih seroloških reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a pošto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 21

aglutinini se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog čega se nazivaju aglutinini »na hladno« a fenomen se naziva aglutinacija »na hladno«. Ovo se koristi u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipična pneumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobilišu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujući se na njihovoj površini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u živim ili mrtvim ćelijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifičnih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roñenja, i to ako eritrociti deteta ne sadrže odgovarajuće aglutinogene, usled unošenja hranom, bakterijama ili nekim drugim načinom malih količina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za površinu ćelije, zbog čega se one, u prisustvu odgovarajućih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita čoveka sadrže oko trideset antigena, od kojih su zbog izraženih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama značajne skupine antigena koje se označavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izražena antigena svojstva, značajni su za proučavanje načina nasleñivanja gena, odnosno za utvrñivanje očinstva. agnosia, agnozija, opšti pojam koji označava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomoću odreñenog čulnog modaliteta, uprkos tome što je senzorič-ki modalitet očuvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog režnja velikog mozga. A. može biti taktilna, vidna, slušna itd.; akustička a. ili slušna, duševna gluvoća; optička a., duševno s.lepilo, nemogućnost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno očuvanom vidu u slučajevima oštećenja konveksnog dela potiljač-ne kore leve moždane hemisfere (u dešnjaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni

22

Ahilov refleks agonist, (I) koji se prvi pokreće; (2) mišić koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista. agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od širokog prostora, strah od prelaženja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi. agrafija, v. agraphia. agrammatismus. agramatizam, poremećaj govora koji se sastoji u rñavom obrazovanju rečenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. agranulisani endoplazmični retikulum, v. citoplazma. agranulocitoza, v. agranulocytosis. agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri čemu postoje promene u ždrelu i na drugim sluznicama, kao i septičke temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest. agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno očuvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, šake i prstiju. agravacija, v. aggravatio. agregatno stanje, stanje u kome se nalazi neko telo pod izvesnim spoljašnjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela može biti čvrsto, tečno i gasovito. agresini, toksične supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu moć leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma. agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje. agripnija, v. insomnia. ahilija, v. achylia gastrica. ahilodinija, v. achillodynia. Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije štitaste žlezde, pri čemu se koriste fotoelektrični postupci prilikom izvoñenja Ahilovog refleksa »Photomotograph« - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za povećane ili sma-

ainhum njene funkcije štitaste žlezde (»ahilogram«). ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nožnog palca u crnaca u Južnoj Americi i Africi. akcesoran, v. accessorius. akcidentni srčani šum, v. šum. akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom draži. Ulaženje natrijuma u ćeliju, nastalo zbog povećanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaženja kalijuma iz ćelije i uspostavljanja električnog stanja opne, svojstvenog za nenadraženu ćeliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadražaja širi se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadražaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon »sve ili ništa«). akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti mišića ili usled snižene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Označava i veštački izazvanu nepokretnost, npr. očnih kapaka u operacijama na očnoj jabučici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog čega ih bolesnik izbegava. Najčešće je histeričkog porekla; (oft.) prolazna pareza miši.ća kapaka i spoljnih mišića oka izazvana injekcijom novokaina. Onemogućuje pokrete kapaka i očne jabučice u toku operativnog poduhvata. akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najbliže tačke jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjače akomodacije. A. r. izražava se u dioptrijama; ona je najveća u detinjstvu, s godinama opada, te oko šezdesete godine praktički potpuno prestaje. V. presbyopia. akomodaciona uzetost, v. paralysis. akomodacioni grč, grč cilijarnog mišića oka, obično prolaznog karaktera. Pri maksimalnom grču oko je podešeno za najbližu tačku oštrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi oštro. Uzroci:

aktiničko dejstvo ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u slučaju histerije, psihičkih smetnji i dr. akomodacioni obim, jačina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najveći je oko desete godine života, praktički prestaje oko šezdesete godine. V. presbyopia. akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan, akratoterma, v. acratotherma. akridin, organska materija čiji derivati (akridinske boje) služe u medicini; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); služe kao antiseptička i dezinficijentna sredstva. akridinske boje, v. boje. akrilat, opšti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i delimične proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujući a., služi za izradu individualne kašike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i delimičnih proteza. akrocentričan, hromosom sa centromerom smeštenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. akrocijanoza, v. acrocyanosis. akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon. aksonski brežuljak, zadebljano područje tela ćelija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ü ovom delu neurona. aksoplazmatski transport, prenošenje materija iz ćelije u akson. aktin, fibrilarna belančevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji mišića. aktinički zraci, v. zraci. aktiničko dejstvo, u svim razdobljima u vidu zapaljenjskog crvenila kože manje je u žene nego u muškarca. Najveće su zapaljenjske pojave u oba pola u trećoj deceniji života, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet diže.

23

aktinoidi aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. aktinomicin D(daktinomicin), citotoksičko sredstvo, rëaguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktivišući je. aktinomiozin, kontraktilna materija u mišiću koju čine aktin i miozin. aktivacija jajeta, prva posledica oploñenja. Semeglavac je aktivator deobne moći jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajašce nije sposobno da se deli. aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreñenom uzorku pomoću jonizujućih zračenja (fotona, naelektrisanih čestica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za tačno odreñivanje sastava tkiva i organa, naročito elemenata u tragu. Metod može da se primeni i uživo za fluorescentno varničenje. V. scintigrafija. aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za sprečavanje razvoja ankiloze donjoviličnog zgloba; a. po Fryju, naprava slična prethodnoj. aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojačavaju ili olakšavaju dejstvo enzima. aktivizam, seksualni, v. sadizam. aktivna elektroda, v. elektroda. aktivna intimizacija, efikasna specifična profilaktička mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, veštačka imunizacija ili vakcinacija. aktivni kiseonik, v. oxygenium. aktivni mulj, metoda za prečišćavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u trećem se ostvaruje taloženje i delimično se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za sušenje mulja. aktivni pokreti, voljni pokreti. aktivni transport, transport materija kroz ćelijsku opnu pomoću molekula nosača, iz područja manje u područje veće koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP.

24

alantois aktivni ugalj, v. Carbo. akustički, slušni. akustički nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis). akustički put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom mozga i prenose razdraženje do kortikalnog slušnog centra (Heschlova vijuga). akušer, lekar specijalista za poroñaje. Prema sadašnjem programu specijalizacije, istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akušerstvo i ginekologiju). akušerka, babica sa završenom babičkom školom, osposobljena za obavljanje normalnog poroñaja i negu porodilje u babinjama. akušerska šaka, položaj ruke bolesnika u toku napada tetanije koji podseća na pršte skupljene za prodiranje u matericu. akušerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patološkim poroñajima. V. opstetricija. akutna kaverna, v. caverna. akvedukt, v. aqueductus. ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti. alabaster-gips, sitnozrnast, prozračan gips. V. gips. alanin, alfa-aminopropionska kiselina, CH3CHNH2COOH. alantohorion, horion obložen (potpuno ili delimično) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.). alantoidna cev, v. alantois. alantoidna kesa/ v. alantois. alantoidna tečnost, v. alantois. alantois, kobasičasti iz vrat repnog dela primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od embrionalnih privezaka koji ne iščezava potpuno, nego jednim delom zaostaje razvijajući se u mokraćnu bešiku. U pileta se već pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbušnom zidu repnog creva majušni izvrat, alantoidni špag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, čineći alantoidni pupoljak, koji sve više raste, predstavljajući disajni organ. I u sisara se alantois vrlo rano javlja. U nekih ostaje manji

alaris (mikroalantoidni sisari: torbari, glodari i dr.), dok je u nekih većih razvijeniji: megaloalantoidni sisari. alaris, alaran, koji pripada krilima. alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom prognozom, koji se javlja u endemskim krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, čiji je sadržaj beličast (mlečna variola). alatus, krilat. Albée-Delbetova operacija, v. operacija. Albers-Schönbergova bolest, v. osteopetrosis. Albertova operacija, v. operacija. albicans, beličast, npr. corpus albicans, beličasto telo u jajniku. albinismus, albinizam, uroñeni nedostatak pigmenta u koži, kosi, očima i drugim organima. albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam. Albrightov hormon, inkret poznat još i kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve ćelije. Albrightov sindrom, v. sindrom, albugineus, beličast, npr. tunica albuginea, beličasti omotač, beličasta ovojnica. albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za belančevine u mokraći. albuminati, jedinjenja koja odgovaraju solima. A. nastaju dejstvom, jačih baza na belančevine. albumini, v. proteini. albuminimetar, v. albuminometar, albuminometar, specijalno graduisana epruveta u koju se sipaju mokraća i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog taloga odreñuje količina belančevine u mokraći. Danas se rede upotrebljava. V. Esbachov reagens. Sin. albuminimetar. albumoze, proizvodi hidrolize belančevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku molekulsku težinu. Albumoze se mogu iz svojih rastvora staložiti solima lakih metala. albumozurija, izlučivanje albumoza mokraćom. V. albumoze. albus, beo. Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni Štapić, bez čahure. Ne razgra-

aldosteronismus ñuje nijedan ugljenikov hidrat, što se koristi za diferencijalnu dijagnozu od laktoza negativnih enterobakterija, naročito Salmonella typhi. Ova bakterija je slabo patogena. Često se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od enterokoiitisa; neki je smatraju za uzročnika tih oboljenja. alcaptonuria, alkaptonurija, izlučivanje mokraćom alkaptonskih jedinjenja, najčešće homogentizinske kiseline. U alkaptonurije mogu postojati ohronoza i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremećaj metabolizma tirozina s izlučivanjem homogentizinske kiseline mokraćom. Alcohol, alkohol; A. absolutus, apsolutni a,, sadrži najmanje 99,5% etil-alkohola; etil-alkohol, a. koji postaje alkoholnim vrenjem šećera, obično se naziva »alkohol«. Sin. Aethanolum, Spiritus; a. u krvi, da bi se utvrdilo da Ii je prilikom neke saobraćajne nesreće vozač bio pod uticajem alkohola, odreñuje se koncentracija alkohola u krvi. Pri velikom broju saobraćajnih nesreća količina alkohola u krvi vozača je povećana, ali ne toliko da bi nastupilo očevidno pijanstvo. I u povreñenih pešaka često je količina alkohola u krvi povećana. Po propisima važećim u nas, 1.000 ml krvi ne smeju sadržavati više od 0,5 g alkohola. Aldacton, aldakton, komercijalni naziv za spironolakton (v. tamo). aldehid-alkoholi, organska jedinjenja koja pored aldehidne grupe sadrže jednu ili više hidroksilnih grupa. Meñu ugljenim hidratima aid oze su aldehid-alkoholi. alñehidi, oksidacioni proizvodi primarnih alkohola koji sadrže svojstvenu jednovalentnu grupu -CHO; daljom oksidacijom prelaze u kiseline (karbonske). aldehid-oksidaze, enzimi pod čijim se katalitičkim dejstvom alñehidi oksidišu u kiseline. aldosteronismus, aldosteronizam, patološko stanje nastalo usled abnormno velike koncentracije aldosterona u krvi; a. može da bude primaran (primarni a., v. syndroma Conn) ili sekundaran, zbog 25

aldoze smanjenja zapremine krvne plazme (srčana dekompenzacija, ciroza jetre i dr.). aldoze, prosti ugljeni hidrati (monosaharidi) koji u svom molekulu sadrže jednu aldehidnu grupu, npr. glukozu i galaktozu. V. ugljeni hidrati. alecitna jaja, jaja koja imaju sasvim malo hranljivog vitelusa, za razliku od onih koja ga imaju mnogo (polilecitna jaja). aleksin, v. komplement. alel, alternativni oblik gena. Jedan član iz para gena smeštenih na istom lokusu homolognih hromosoma. Oba alelska gena regulišu isti proces, bilo u istom, bilo u suprotnom smeru i u tome mogu da budu dominantni, recesivni ili intermedijarni. V. dominantan, recesivan. alelizam (alelomorfizam), prisustvo alela. alelski, proizveden dejstvom alternativnih gena. alelsko isključenje, v. neispoljeni alel. alergeni, supstancije najčešće belančevinske strukture koje u organizmu stvaraju specifična antitela. Alergeni senzibilišu organizam, dospevajući u njega preko kože, creva, disajnih puteva itd.; a., disolvo, (stom.) raspadni produkti tkiva žarišta koji mogu da senzibilišu organizam i da dovedu do alergije i oboljenja u udaljenim organima. alergija, reakcija preosetljivosti organizma ili organa na ponovno unošenje antigena, reakcija koja se odigrava kao posledica susreta antigena s prethodno stvorenim specifičnim antitelima. Nazivi »preosetljivost« i »hiperergija« su sinonimi današnjeg naziva alergija; atopijska a., alergija u osoba s naslednom sklonošću da na antigene koji se svakodnevno sreću (pelud biljaka, organske materije u prašini) stvaraju specifičan tip antitela, tzv. reagine ili senzibilišuća antitela koja ne nalazimo u normalnih ljudi. Pri reakciji antigena s ovim antitelima nastaju lokalne ozlede tkiva. Meñu atopijske alergije kojima su uzrok reagini ubrajaju se: urtikarija, peludna groznica, astma, egzem i želudačno-crevni poremećaji, a., kontaktna (stom.), vrsta alergijske reakcije pri kojoj se na sluznici usta ili na rumenom delu usana, posle ponovljenog lokalnog 26

Q-čestica kontakta s alergogenom materijom, javljaju crvenilo, mehurići, erozije i ulceracije; npr. kontakt akrilatne proteze s sluznicom nepca. Sin. stomatitis venenata, glossitis venenata. V. cheilitis venenata. alergijske reakcije, osnovna podela na ranu i kasnu preosetljivost, hiperosetljivost. Po Gellu i Coombsu postoje četiri tipa alergijskih reakcija. I tip: anafilaktička reakcija; učešće reagina, oslobañanje farmakološki aktivnih supstancija. II tip: citotoksičke reakcije nastale usled delovanja antitela na ćelije tkiva; u ovim reakcijama mogu učestvovati i mononuklearne ćelije. III tip: oštećenje tkiva delovanjem kompleksa anti-genantitelo u zidovima krvnih sudova i bazalnoj membrani, što dovodi do lokalnog zapaljenja. IV tip: reakcije kasne preosetljivosti (npr. tuberkulinska reakcija) u kojima najvažniju ulogu imaju T-limfociti. V. i reakcija. aleucaemia, aleukemija, (l)-deficit leukocita u perifernoj krvi; (2) aleukemijska leukemija. V. aleukia, leucaemia. aleukemijska leukemija, v. leucaemia. aleukia, aleukija, smanjenje ili potpuni nedostatak leukocita u perifernoj krvi; a. congenitalis, uroñena neutropenija; a. haemorrhagica, jedan od izraza za aplastičku anemiju. Sin. neutropenia. Alexander-Adamova operacija, v. operacija. alexia, aleksija, slepoća za napisane reci. Poremećaj koji nastaje pri razaranju odreñenih područja moždane kore iznad vidnog dela, a kajakteriše se nesposobnošću razumevanja napisane reci. alfa-adrenergički blokatori, sredstva koja deluju na alfa-receptore (alkaloidi ražane glavnice, njihovi dihidroderivati, haloalkil-amini, tolazolin, fentolamin).

d-aminoizovalerijanska kiselina, v. vaUn. d-čestica, slobodna jezgra helijumovog atoma, tj. helijumov atom bez dva periferna elektrona. Zato što se sastoji od 2 protona i 2 neutrona, ima naelektrisanje od 2 elementarna kvanta elektriciteta. Masa joj je četiri puta veća od mase

r alfa-fenoksibenzil-penicilin vodonikova atoma ili dvanaestine C-12. Sin. helion. alfa-fenoksibenzil-penicilin (fenbeniciHn), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. alfa-fenoksipropil-penicilin(propicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu kiseline. d-glicerol-fosforna kiselina, a-glicerin-fosforna kiselina, jedinjenje koje nastaje od glicerola kad se jedna primarna al7 koholna grupa glicerola esterifikuje fosfornom kiselinom. Iz a-glicerol-fosforne kiseline izvode se a-lecitin i a-kefalin. alfa-heliks, polipeptidni lanac u vidu jednolančane spirale; nastaje stvaranjem vodoničnih veza izmeñu karbonilne grupe ostatka jedne i imino-grupe ostatka sledeće četvrte aminokiseline duž peptidnog lanca. alfa-karboksibenzil-penicilin (karbenicilin), polusintetski penicilin sa širokim antibakterijskim spektrom. alfa-prodin, derivat fenil-piperidina, anal* getičko sredstvo. alfa-ritam, obrazac elektroencefalograma dobijen registrovanjem s površine lubanje u odrasle osobe koja miruje, ne misli ni na šta i ima zatvorene oči. Talasi imaju amplitudu od oko 50 mikrovolta i frekvencu od 8 do 12 u sekundi. Najbolje je izražen u temeno-potiljačnom području. alfa-talasemija, v. thalassaemia. alge, jednoćelijski ili višećelijski živi organizmi, pokretni ili nepokretni. Razlikuju se od gljivica koje poseduju hlorofil. $iroko su rasprostranjene u prirodi, bez neke karakteristične geografske specifičnosti. Igraju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže u površinskim vodama i količine kiseonika u vazduhu. algesia, algezija, osećaj bola. V. algia. âlgia, algijâ, osećaj bola. Izraz se upotrebljava većinom kao deo složenih reci, npr. myalgia. algolagnia, algoiagnija, seksualna perverzija u kojoj se polno zadovoljavanje postiže putem nanošenja povreda i zlostavljanja erotskog objekta. U tu vrstu perverzija svrstavaju se sadizam (aktiv-

alkalna rezerva na a. ili seksualni aktivizam) i masohizam (pasivna a.). alhemija, nazovihemija, težila je preobražavanju običnih metala u skupocene (zlato), ponikla u starom Egiptu. Iz nje se razvila hernija kao nauka. Alibertova bolest, v. mycosis fungoides. alifatiĆka jedinjenja, sva organska jedinjenja u kojima su ugljenikovi atomi povezani u otvorenom nizu. alil, jednovalentni nezasićeni radikal CHž=CH-C№. alimentarna intoksikacija, v. intoxicatio alimentaris. alimentarni infantilizam, zastoj u rastenju i u sazrevanju gonada. Ogledno je dokazano da je za hipofiznu auksogenu funkciju od velikog značaja ishrana. U inaniciji svi se hormoni prednjeg režnja (sem ACTH) izlučuju u nedovoljnim količinama (pseudohipofizektomija). Supstituciona terapija (unošenje gonadotropina) dovodi do popravljanja sta-, nja, i pored gladovanja. alimentarni miksedem, intenzivno smanjenje štitaste žlezde izazvano osiromašenjem u belančevinama. Bazalni metabolizam opada, té se u nekih bolesnika javljaju znaci miksedema: opadanje kose, polna impotencija, trofičke promene u nokatnoj matrici (onihodistrofija). Sekundarni miksedem može da nastane i usled delimične insuficijencije prednjeg režnja hipofize. I u tom slučaju ženski pol trpi češće nego muški, u kojeg ni najobilniji gubitak krvi ne proizvodi slično stanje. alizarin, dioksiantrahinon, kristalna crvena boja koja se upotrebljava kao indikator. alkalimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentracija (normalitet) rastvora baze pomoću rastvora kiseline poznatog normaliteta. alkalinuria, alkalinurija, lučenje alkalne mokraće. alkalitherapia, v. therapia. alkalna rezerva, sposobnost plazme da vezuje ugljen-dioksid. U plazmi je ugIjen-dioksid manjim delom rastvoren, a većim delom vezan u obliku natrijum 27

alkalna sredstva -bikarbonata. S obzirom na to da od ukupnog CO2 iz plazme dolazi na bikarbonat oko 95%, to se može praktički uzeti daje alkalna rezerva, u stvari, merilo količine bikarbonata u plazmi. Alkalna rezerva se ranije izražavala brojem ml COa na 100 ml plazme izdvojenog dodatkom kiseline (normalno je oko 60 ml/100 ml plazme, u acidozi 10-15 ml CO2/100 ml plazme, a u alkalozi 80-90 ml CO2/ml plazme). Po novom sistemu (SI) alkalna rezerva se izražava brojem mM CO2 u jednom litru plazme (normalna vrednost iznosi oko 28 mM u acidozi 5-10 mM, a u alkalozi 40-50 mM u jednom litru plazme). alkalna sredstva, baze [NaOH, KOH, Ca(OH)2 itd.] ili soli koje u vodenom rastvoru usled hidrolize reaguju bazno (NaaCOa,  itd.), alkalne vode, v. voda. alkalni metali, metali čiji su hidroksidi jake baze. V. alkalije. alkalni mineralni izvori, v. voda. alkaloid!, grupa jedinjenja biljnog porekla s jakim fiziološkim delovanjem, s baznim svojstvom uslovljenim azotom u molekulu alkaloida. Alkaloidi su obično u obliku heterociklusa s azotom. U biljkama su većinom u obliku soli. Otrovna su jedinjenja. alkalosis, alkaloza, smanjenje koncentracije jona H u organizmu ispod normalnih vrednosti, zbog nagomilavanja baza ili gubljenja kiselina u organizmu; hipokaliemijska a., metabolička a. zbog smanjenja kalijuma u serumu; metabolička a., a. zbog nagomilavanja bikarbonata u organizmu ili gubljenja kiselina iz organizma (naročito povraćanjem); respiratorna a., a. zbog povećanog gubljenja ugljen-dioksida preko pluća. alkili, jednovalentni radikali koji postaju, kako se misli, od zasićenih ugljovodoni* ka alkana oduzimanjem jednog atoma vodonika, npr. metil - odgovara metanu , etil -CaHs odgovara etanu CaHe itd. alkil-nitriti, vazodilatatorna sredstva (pentanol-nitrit). 28 Vi':

UL

alloploid alkil-sulfati, sredstva koja izazivaju skleroziranje (za lečenje varikoznih vena), npr. natrijum-tetradecil-sulfat. alkohol, v. Aethanolum. alkoholičarska ciroza, v. cirrhosis hepatis. alkoholičarska halucinoza, v. halucinoza. alkoholičarska paraliza, oboljenje koje se javlja u alkoholičara, i po simptomima podseća na progresivnu paralizu (demencija, poremećaj govora, poremećaj reakcije ženica). alkoholičarske psihoze, ludilo u alkoholičara, duševni poremećaji koji se javljaju u alkoholičara, kao što su delirijum tremens, alkoholičarska halucinoza, Korsakovljeva psihoza, alkoholičarska pseudoparaliza. alkoholizam, raniji sin. hronični a., zavisnost od alkoholnih pića ili navika na njih; dovodi do telesnog, psihičkog i društvenog propadanja. alkyl-, v. alkili. allodiploid, alodiploid, ćelija odnosno jedinka čiju diploidnost sačinjavaju hromosomi koji potiču od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, diphid. allodiploidia, alodiploidija, posedovanje dve garniture hromosoma dobivene od roditelja različitih vrsta. allogeni, alogeni, antigenski različite ćelije i tkiva u jedinki iste vrste. V. izogenskL allopathia, alopatija, način lečenja koji se sastojao od herojskog simptomatskog lečenja (puštanje krvi, davanje emetičkih i purgativnih sredstava), sve dok simptomi bolesti ne iščeznu; odavno napušten. alloplastica, aloplastika, plastička hirurška intervencija u kojoj se kao kalem upotrebljava materijal nebiološkog porekla, npr. slonova kost ili srebro i razne veštačke plastične materije (akrilat, orlon, dakron itd.). alloploid, aloploid, ćelije odnosno jedinke koje poseduju dve ili više garnitura hromosoma nasleñenih od roditelja koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, alodiploid, allopolyploid.

alloploidia alloploidia, aloploidija, posedovanje diploidnog ili poliploidnog broja hromosoma koji su dobijeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. diploidija, poliploidija. allopolyploid, alopoliploid, ćelija odnosno jedinka čiju poliploidiju sačinjavaju hromosomi nasleñeni od prethodnika koji pripadaju različitim vrstama. V. hibrid, poliploid. allopolyploidia, posedovanje više od dva kompleta hromosoma dobivena od roditelja različitih vrsta. V. poliploidija. allorythmia, aloritmija, nepravilan srčani ritam, koji se ispoljava ekstrasistolama, prevremenim srčanim kontrakcijama u pravilnim vremenskim razmacima. V. bigeminia i trigeminia. allotransplantatio, alotransplantacija, presañivanje tkiva jedne, osobe u telo drugog člana iste vrste, drugog genotipa u odnosu na davaoca. allotyp, alotip, imunološka oznaka za aleIe koji u jedinki iste vrste izazivaju različitu primarnu strukturu polipeptidnih lanaca u njihovim imunoglobulinima, iz koje proističe i njihova antigenska raznovrsnost. alloxan, aloksan, (hem.) mezoksalil-ureja, crvenkasta kristalna materija; ubrizgana u dovoljnoj količini oglednim životinjama, razara beta-čelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa, zbog čega nastaje šećerna bolest (v. tamo); mezoksalil-ureja je proizvod oksidacije mokraćne kiseline. allozym, alozim, enzim čije je svojstvo uslovljeno specifičnim alelom, a ne posttranskripcionim činiocima ili delovanjem okolne sredine. V. izoenzim, izolocus. Aloantigeni, antigeni u istoj životinjskoj vrsti. Aloë, aloj, osušeni sok lišća raznih vrsta biljaka Aloë, laksantno sredstvo, danas napušten zbog neželjenih dejstava. aloerotizam, razvijanje erotizma prema drugoj ličnosti, u prvo vreme homoseksualno orijentisano (naročito u ženskog pola), a tek docnije postaje jasno heteroseksualno.

alosterični proteini alogeno, označava različiti genetski'sastav u jedne životinjske vrste. alokeratoplastika, zamena obolelog ili zamućenog dela rožnjače materijalom koji nije biološkog porekla. alopecia, alopecija, opadanje kose; ćelavljenje; a. areata, opadanje dlaka u kružnim poljima na vlasištu, bradi. Ovo je opadanje mahom preobratljivo; a. atrophicans, trajno, nepreobratljivo opadanje dlaka u manjim poljima u parijetalnom predelu vlasišta. Sin. pseudopelade Brocq; a. climacterics, opadanje kose u žena u vreme menopauze; a. congenita circumscripta, uroñena, atrofijom izazvana ćelava polja na vlasištu; a. congenita totalis, uroñena totalna ćelavost; a. liminaris frontal is, opadanje kose u žena na granici vlasišta i čela, usled trajnijeg zatezanja kose. Sin. a. marginalis trawnatica, • marginalis mechanica; a. mucinosa (mucinosis follicularis), ovalni, zapaljenjski infiltrati proširenim folikulima i opadanjem dlaka, pretežno na vlasištu; a. parvimaculata, endemičko opadanje kose u malim poljima u male dece; a. pityroies s. seborrhoica, sve veće opadanje kose na seboroičnom terenu, koje dovodi do ćelavosti (calvities Hippocratica); a. praematura, prerani gubitak kose. V. a. pityroides; a. senilis, degenerativno opadanje kose u senijumu; a. symptomatica diffusa, javlja se posle nekih febrilnih stanja (grip, tifus i dr.); preobratljiva; a. syphilitica (specified), preobratljivo opadanje kose u manjim poljima u sekundarnom stadijumu sifilisa. Sin. a. areolaris; a. totalis (maligna), potpuni gubitak dlaka na čitavom telu. Dishormonija? alopurinol, sredstvo za lečenje podagre (gihta) koje koči stvaranje mokraćne kiseline u organizmu. aloritmija, v. allorythmia. alosterični efektori, mali molekuli koji se preobratljivo vezuju za alosterične proteine van područja njihovih reaktivnih zona. alosterični proteini, belančevine čija je reaktivnost s drugim molekulima izme-

29

alotipska specifičnost njena usled vezivanja alosteričnih efektora za ove proteine. alotipska specifičnost imunoglobulina, antigenske razlike imunoglobulina u istoj životinjskoj vrsti. Alotipski obeleživači mogu se naći na lakim (L) i teškim (H) lancima, a uslovljeni su razlikama jedne ili dve aminokiseline u konstantnorn delu polipeptidnih lanaca. V. imunoglobulini. Ove razlike su pod kontrolom gena i nasleñuju se. Na kapa- lakim lancima nalazi se alotipski obeleživač InV sastavljen od InV/1, InV/2 i InV/3. Aloantigeni na teškim lancima su: Gm na gama-, a Am na alfa-lancima. Slični alotipski antigenski sistemi postoje i u nekih životinjskih vrsta. alpska klima, v. klima. Althaea officinalis, beli slez, lišće (Althaeae folia) i koren (Althaeae radix) sadrže mnogo sluzi; od korena se pravi althaeae sirupus. Upotrebljava se kao antiflogističko sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Aluminii hydroxydum (aluminijum-hidroksid), pod ovim nazivom je, prema našoj farmakopeji, oficinalna smeša baznih aluminijumovih jedinjenja, koja, pretežno, sadrže hidratisani aluminijum-oksid; upotrebljava se kao antacidno sredstvo. Aluminii subacetatis solutio (Liquor Burowi), oficinalan rastvor koji, prema jugoslovenskoj farmakopeji, sadrži najmanje 7,5% monobaznog aluminijum-acetata. aluminium, aluminijum, Al, hem. element, najrasprostranjeniji metal na Zemlji (ima ga 7%). Upotrebljava se za posuñe i ambalažu. aluminijumska bronza, legura aluminijuma i bakra. Ranije je upotrebljavana, pored drugih neplemenitih legura, kao zamena za zlato. Danas se upotrebljava kao materijal za vežbanje pri izučavanju protetike. aluminosis, aluminoza, pneumonokonioza u vidu silikoze izazvane dejstvom prašine od gline i ilovače. Ovi aluminijum-silikati sadrže ponekad i do 60% slobodne silicijumove kiseline.

30

amalgamatio alveolalgia, alveolalgija, bolna alveolna čašica posle vañenja zuba. alveolna pregrada, septum, v. septum. alveolna ventilacija, cirkulacija vazduha u plućnim mehurićima. Veličina a.v. izražava se zapreminom vazduha koji proñe kroz alveole za jedan minut. U uslovima mirovanja iznosi prosečno 4200 ml. alveolni, saćast, sastavljen od meškova; ono što pripada alveolama. alveolni greben, v. alveolus. alveolni luk, v. alveolus. alveolni nastavak, v. processus alveolaris. alveolni vazduh, vazduh koji ispunjava plućne mehuriće. Parcijalni pritisci (u mm Hg) gasova u a.v. su: O2 100; CÖ2 40,0; H20 47,0 i N 573,0. alveolotomia, alveotomija, odstranjenje neravnog i podminiranog dela alveolnog grebena u cilju pripreme za proteznu nadoknadu. alveolozubno vezivo, zadebljanje spoIjašnje strane zubne kesice. alveolus, alveola, mešak, mehurić (npr. u plućima ili žlezdama); a. dentales, zubne alveole ili jamice u kojima su uglavljeni koreni zuba, u obema vilicama. Svaka zubna alveola ograničena je s prednje i zadnje strane vilica alveolriim grebenima. Luk koji čine jamice gornjih i donjih zuba naziva se alveolnim lukom. Gornji alveolni luk predstavlja deo elipse, a donji je oblika parabole; a. pulmonis, plućne alveole, v. plućni mehurići. Alzheimerova bolest, v. bolest. amalgam, legura sastavljena od žive i nekog drugog metala. Amalgami su najčešće sastavljeni od srebra i kalaj a, (50-70% srebra, 25% kalaja) a može imati i dodatke zlata, platine, cinka, bakra i drugih metala. Legura pomešana sa živom i dobro izmešana daje plastičnu masu kojom se popunjava šupljina zuba pripremljena za plombu. amalgamatio, amalgamacija, proces formiranja legure amalgama mešanjem žive i strugotine metala. Vrši se ručno, u staklenom tarioniku pomoću staklenog tučka i mašinski. V. amalgamator.

amalgamator amalgamator, aparat za mehaničko mesanje amalgama. amanitin, toksin gljive Amanita phalloides. amantadin (1-adamantanamin), kristalni amin, deluje na razne sojeve virusa azijske A2-influence (gripa). amara, gorka sredstva, materije biljnog porekla različitog hemijskog sastava, gorkog ukusa, služe kao sredstva za izazivanje odnosno podsticanje apetita; prema našoj farmakopeji, oficinalni su Absvnthii summitas (pelen), Centauri herba (kičica), Gentianae radix (koren lincure), Gentianae tinctura (tinktura od lincure), Species amarae (gorki čaj) i Tinctura amara (gorka tinktura). amastia, amastija, nerazvijenost dojki u žene; sreće se kao poremećaj u uroñenoj hipotrofiji i atrofiji gonada. amaurosis, amauroza, potpuno slepilo usled oboljenja oka, očnog živca ili centralnog nervnog sistema, različite etiologije; a. partialis fugax, v. scotoma scintillans. amaurotička idiotija, (1) infantilni oblik (Tay-Sachs), pored opštih simptoma na očima se javljaju: beličasto ognjište u predelu makule s centralnom mrljom boje višnje, progresivna atrofija optikusa, amauroza; (2) juvenilni oblik (Vogt-Spielmeyer), pored opštih simptoma na očima postoji progresivni degenerativni proces mrežnjače, koji za h vata njene centralne ili perifernije delove. V. idiotija. amaurotično mačje oko, sivkastožućkasti refleks iz predela ženice u slučaju tumora mrežnjače u dece, V, retinoblastoma. Ambardova konstanta, Ambarova konstanta, ranije vrlo često upotrebljavan test za ispitivanje bubrega, kojeg je danas zamenio klirens ureje. V. klirensi. ambarski moljac, v. Tinea granella. amber-kodon, stariji izraz koji je još u upotrebi, a označava triplet UAG koji ne reguliše sintezu nijedne aminokiseline, već služi za završetak sinteze polipeptidnog lanca. Kodoni UAA i UGA takoñe imaju sličnu funkciju. Sin. »nonsense« kodoni. V. »nonsense« mutacija.

ameboidno kretanje ambigonadni hermafroditizam, stanje jedinke u kojoj se nalaze obe vrste gonada (semenici i jajnici). Takav je hermafroditizam vrlo redak (oko 45 slučajeva). ambiguiditet, retka nenormalna pojava koja se sastoji u mogućnosti sinteze više od jedne aminokiseline na jednom kodonu. V. degenerate codon (engl.). ambiseksualne osobe (nazivane još i biseksualnim), homoseksualne osobe u kojih heteroseksualni odnosi predstavljaju prigodne i podreñene odnose iz nužde, utoliko češće ukoliko su u osobi genitalno suprotnog pola ostvareni vangenitalni karakteri pola kome taj »biseksualac« pripada. ambitendencija, slično ambivalenciji (v. tamo), istovremena težnja ka vršenju sasvim suprotnih radnji u shizofreničara. anibivalencija, stav prema nekome ili nečemu koji u sebi sadrži istovremene sasvim suprotne sastavne delove, simptom shizofrenije. V. shizofrenija. amblyopia, ambliopija, slabost oštrine vida pri kojoj ne postoje organske promene očne jabučice. Najčešće se javlja u slučaju nepravilnog položaja očne jabučice; a. ex anopsia, nastaje usled neupotrebe jednog oka. Leci se vežbanjem slabo vidnog oka. V. pleoptika. amboceptor, vrsta specifičnih antitela koja senzibilišu ćelije, tako da uz dodatak komplementa nastupa liza (bakteriolizini, citolizini, hemolizini). Sin, »sensibitisatrice« (fr.). ambustio, ambustija, oparenje, oparina, opekotina izazvana dejstvom vodene pare ili vrelog gasa. V. combustio. ameba, v. Amoeba. amebiasis, amebijaza, oboljenje prouzrokovano amebama, npr. leukociti. V, pseudopodi. amebna dizenterija, v. dysenteria. ameboidno kretanje, kretanje poput kretanja amebe. Strujanjem citoplazme ćelija ispušta produžetke (lažne nožice, pseudopodije), pa se, potom, citoplazmično telo povuče za produžetkom. Mnoge ćelije puštaju citoplazmične produžetke da bi njima obuhvatile česticu i uvukle ih u citoplazmu. V. fagocito za. 31

ameloblastoma ameloblastoma, ameloblastoma, v. adamantinoma; a. mandibulae et maxillae, odontogeni tumor u predelu gornje ili donje vilice. ameloblastus, ameloblast, visoka cilindrična ćelija, oko 40  duga i 7 M široka. Ove çelije grade unutrašnji gleñni epitel u glednom organu i učestvuju u stvaranju gledi. Sin. adamantoblastus, ganoblastus. amelogenesis, amelogeneza, razvoj i stvaranje gledi zuba; a. imperfecta, nasledna strukturna anomalija zuba s poremećenim stvaranjem gledi; zahvaćeni su mlečni i stalni zubi. Hipoplastički oblik (kvantitativna deficijentnost \ gleñnog tkiva): gleñ je tvrda ali veoma tanka i brzo se troši, Hipomineralizovani oblik (kvalitativna deficijencija gledi): gleñ je normalne debljine ali meke konzistencije, lako apsorbuje boje i vrlo se brzo troši i odlama. Sin. herediiarnadisplazija gledi. ameloplasti, v. adamantoblasti. amenorrhoea, amenoreja, nedostatak ili izostanak menstrualnog krvarenja. Fiziološka pre puberteta, za vreme trudnoće, dojenja i u menopauzi, a patološka u vreme polne zrelosti. Patološki izostanak može biti primaran, kada žena nije imala nikad spontane menstruacije, i sekundaran, u žene koja je dotle imala normalna menstrualna krvarenja. ametopterin, v. metotreksat. ametropia, ametropija, nepravilnost refrakcije oka. Javlja se kao miopija, hipermetropija i astigmatizam. V. emmetropia, anisometropia. amforičko disanje, v. respiratio. amfoteran, dvojak, i kiseo i bazan. Amfoterna jedinjenja ponašaju se i kao kiseline i kao baze. Amfoterna jedinjenja su: (1) amfotefni oksidi, koji se ponašaju u kiseloj sredini kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline; (2) amfoterni hidroksidi daju soli i s kiselinama i s bazama; (3) aminokiseline su takode amfoterni elektroliti blagodareći tome što sadrže amino-grupu koja reaguje s kiselinama i karboksilnu grupu koja reaguje s bazama dajući soli. 32

aminokiseline amidi, amidi kiselina, derivati kiselina nastali kad se u karboksilnoj grupi kiselina hidroksilna grupa zameni amino-grupom -NH2. amil-alkohol, jednohidroksilni alkohol koji postaje kad se u pentanu jedan vodonikov atom zameni hidroksilnom grupom. Od osam izomernih amil-alkohola najvažniji je izobutil-karbinol ()222 ili običan amil-alkohol, glavni sastojak patoke. amilaza, v. dijastaza. amiloid, v. amyloidum. amilorid, diuretičko sredstvo. amiloza, polisaharid čiji se molekul sastoji od mnogo ostataka d-glukoze povezanih u pravom nizu. Škrobna zrnca biljaka sastoje se od dva dela. Opna škrobnih zrnaca sastoji se od amilopektina, a njihovu sadržinu čini amiloza. amini, derivati za koje se može zamisliti da nastaju zamenom jednog ili više vodonikovih atoma u amonijaku ili amonijum-hidroksidu alkilima (radikali alifatičnih ugljovodonika) ili arilima (radikali aromatičnih ugljovodonika). Prema broju zamenjenih vodonikovih atoma u amonijaku a. se dele na primarne, sekundarne i tercijarne. Zamenom četiri H-atoma iz amonijum-hidroksida nastaju jake kvaterne amonijum-baze. Amini u kojima su zamenjeni alkili zovu se alifatični, a oni u kojima su zamenjeni arili aromatični amini. aminoaciduria, aminoacidurija, povećano izlučivanje aminokiselina mokraćom. Syn. acidaminuria. aminoacil-sintetaza, enzim koji katalizuje reakciju aminokiseline sa ATP-om; u reakciji se stvaraju AA-AMP (v. AA-AMP) i pirofosfat; takode se vrši prebacivanje aktivisane aminokiseline do tRNK (v. tRNK), pri čemu se stvaraju AA-tRNK (v. AA-tRNK) i slobodni AMP; pripada velikoj grupi od bar 20 enzima. aminobenzol, v. anilin. aminokiseline, organske kiseline u kojima je vodonik u alifatičkom ostatku zamenjen amino-grupom -NH2. Amfoterni su elektroliti. A. su važni proizvodi razlaganja belančevina i mogu se podeliti u tri grupe: (1) alifatične a. (gliko-

Aminophenazonum kol, alanin, valin, leucin i dr.), (2) aromatične a. (fenil-alanin, tirozin) i (3) heterociklične a. (triptofan, histidin i dr.). Aminophenazonum, aminofenazon, antipiretičko, analgetičko i antireumatsko sredstvo. aminopirin, v. Aminophenazonum.' aminopterin, antagonist pteroil-glutaminske kiseline (sprečava pretvaranje pteroil-glutaminske kiseline u citrovorum-faktor). Aminothiazol, aminotiazol jedan od lekova iz grupe antitireoidnih supstancija. Upotrebljava se u lečenju hipertireoza. amiotericin B, antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces nodosus; ima fungicidno i fungistatičko dejstvo. amiotrofička lateralna skleroza, v. sclerosis lateralis amyotrophica. amitriptilin, derivat dibenzocikloheptadiena, antidepresivno sredstvo. Ammonii chloridum, amonijum-hlorid, nišador, unesen u organizam izaziva acidozu i povećava kiselost mokraće, služi i kao ekspektorantno sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonii sulfogyrodalas, amonijum-sulfogirodalat, smeša amonijum-soli sulfonskih kiselina, uljastih supstancija dobivenih destilacijom bituminoznih škriljaca, a sadrži i male količine amonijum-sulfata i vode; skoro crna, gusta tečnost, slična katranu, svojstvena mirisa. Upotrebljava se kao antiseptičko sredstvo i sredstvo za ubrzanje resorpcije eksudata u kataru materice i eksudata u privescima; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Ammonov bedem, bedem na medijalnoj strani hemisfernih moždanih mehurova sa zadebljanjem njihova zida. Predstavlja začetak posebne moždane vijuge (gyrus fornicatus). Ammonov rog, v. cornu Ammonis. amnesia, amnezija, gubitak pamćenja, nesećanje; anterogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili neposredno po dolasku sebi iz stanja nesvesti; retrogradna a., gubitak pamćenja za dogañaje koji su se desili pre nekog 3 Medicinski leksikon

amonijačko vrenje oboljenja, gubitak svesti. V. epilepsia, commotio cerebri. amnion, unutrašnji ovoj (»bćla košuljica«) ploda, kesasti ovoj ispunjen tečnošću. Poznat još i kao vodenjak. U prvo vreme se nalazi na leñnoj strani embriona u vidu amnionskog nabora, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Taj nabor je sastavljen od dva lista somatopleure (amnionski i horionski list), koji se stapaju iznad amniona u amnionsku duplju. amnionska ploča, leñni list vanembrionskog mezoderma, koji se uvlači izmeñu amniona i trofoblasta. amnionske rojte, oko pripoja pupčane vrpce u preživara amnionski epitel pokazuje naročito razvijene rojte koje, oko pripoja, imaju bradavičasta zadebljanja (carunculae amnioticae). amnionski nabor, u toku stvaranja pravog amniona na leñnoj strani embriona javlja se izdizanje somatopleure, u čijoj se duplikaturi nalazi deo celomne duplje. Amnionski nabor ograničava oko embrionalnog polja amnionski oluk. Sam nabor je sastavljen od dva lista somatopleure. Jedan je uputrašnji (amnionski list), dok je drugi spoljašnji (horionski list), i ograničavaju na leñima embriona amnionsku duplju. Kad se gleda kroz otvor ograničen amnionskim naborom (leñni umbilikalni otvor), u dnu te duplje vidi se embrion. amnionski pupak, v. amnionski nabor. amodijahin, antimalarijsko sredstvo, deluje samo na eritrocitnu fazu. Amoeba, ameba, vrsta protozoa (praživotinja) koje se kreću pomoću pseudopoda. Izvesne vrste izazivaju bolesti (npr. Entamoeba histolytica - amebnu dizenteriju). V. protozoa. amonifikacija, izdvajanje azota u obliku amonijaka prilikom razlaganja belančevina, peptona i aminokiselina. Proces amonifikacije može se zbivati u prisustvu aerobnih i anaerobnih bakterija. amonijačko vrenje, vrenje pri kome se iz ureje stvaraju amonijak i ugljen-dioksid. A. v. nastaje, npr., pod uticajem raznih mikroorganizama (Micrococus 33

amonijak ureae, Bacterium ureae i dr.) u mokraći, kad ova duže stoji. amonijak, NHa, gas bez boje sa oštrim osobenim neprijatnim mirisom. Odlično se rastvara u vodi a vodeni rastvor reaguje alkalno. Javlja se pri industrijskim procesima i truljenju organskih materija. U vodi može da bude neorganskog i organskog porekla. Pokazatelj je fekalnog zagañenja vode. Može se koristiti kao dehlorant. Izaziva nadražaj na kašalj, a 5-7 g m3 vazduha smrt. V. SoIutio ammoniae. amonijum-hlorid, v. ammonii chloridum. amonijum-magnezijum-fosfat, NÜ4MgPCU, nalazi se u alkalnoj mokraći, gradi kristale koji liče na poklopac mrtvačkog sanduka. Sin. »trojni -fosfat«. amonijum-silikofluorid, so silikofluorovodonične kiseline, kristalasti beli prah bez mirisa, veoma dobro rastvorljiv u vodi (156,3 g na lit. vode na 150C). Molekulska težina 178,16. Upotrebljava se za fluorisanje vode. amonijum-sulfat, (NH4)2SO4, amonijumova so sumporne kiseline, bela kristalna supstancija. Upotrebljava se za odvajanje pojedinih frakcija belančevina krvne plazme. amorfan, bezobličan, koji nema odreñen oblik; (hem.) koji nije kristalan. amphiarthrosis, amfiartroza, zglobovi s prisustvom meñuprostornih koturova umesto šupljina u vidu zglobovnih koturova (v. discus) ili prstenova (menisci). amphikaryon, amfikarion, jedro zigota nastalog spajanjem muškog i ženskog pronukleusa. Sadrži diploidni broj hromosoma. Sin. synkaryon. amphimixia, amfimiksija, mešavina muškog i ženskog hromätina. ampicilin, polusintetski penicilin sa širokim spektrom, stabilan je u kiseloj sredini (može se davati oralno), ali nije otporan prema dejstvu penicilinaze. amplektaciona težnja, težnja za telesnim posedovanjem odreñene ličnosti. Ta se težnja ne poklapa u svemu s kontrektacionom. U muškarca ona nije samo težnja za prisnim telesnim dodirom (zagrljajem) nego i želja da se telo partnera 34

amputatio potpuno potčini namerama subjekta i da se slomi svaki otpor objekta. amplifikacija (»korisnost«) kontrolnog sistema, stepen efikasnosti. Izražava se brojem koji pokazuje koliko puta je promena neke konstante u organizmu manja od prornene koja bi u odreñenim uslovima nastala ako kontrolni sistem ne bi delovao. amplifikacija gena, prolazno povećanje broja gena za sintezu odreñenih rRNK koje se dešava u oocitima nekih vrsta. amplifikatori, slušni, slušni aparati za nagluve. Vrlo precizno i minuciozno izrañeni tranzistorski aparati, koji se sastoje od mikrofona, pojačala, slušalice i baterije. Izrañuju ih specijalizovane fabrike. Neki su tako mali da se mogu smestiti u krilo naočara ili u kutijicu, koja je kao privesak smeštena iza usne školjke. Manji aparati daju pojačanje zvuka do 40 puta, a veći 60-70 puta. Služe za audiološku rehabilitaciju nagluvih osoba. amplitudni diskriminatori i analizatori, elektronski ureñaji koji se primenjuju u nuklearnoj medicini. Obavljaju odreñene funkcije zavisno od amplitude impulsa koji dolaze na njihov ulaz. U ovu grupu instrumenata spadaju integralni diskriminatori, jednokanalni i višekanalni analizatori. ampularna trudnoća, vanmaterična trudnoća koja se razvija u ampuli jajovoda. ampulla, ampula, sud s grlićem, trbušasto proširenje nekog cevastog organa; a. epiphrenica, epifrenička ampula, kruškasto proširenje jednjaka iznad prečage; varijetet, ne treba ga brkati sa hijatalnom hernijom. Utvrñuje se rendgenskim pregledom; a. hepatopancreatica Vateri, proširenje u zidu nishodnog dela dvanaestopalačnog creva, gde se najčešće zajedno ulivaju žučovod i izvodni kanal gušterače. amputacioni neurom, v. neuroma. amputacioni ulkus, v. ulcus. amputatio, amputacija, odstranjivanje, najčešće hirurško, celog uda ili jednog njegovog dela. Visina a. odreñuje se proširenošću oboljenja ili povredom ekstremiteta. Vrši se na tipičnim mesti-

amputatio ma, koja osiguravaju dobar patrljak za protezu. A. dolazi najčešće u obzir u dijabetesnoj i staračkoj gangreni, gangreni usled embolije zacepljujućeg endarteritisa, gangreni usled arterijske embolije, malignih tumora, Raynaudove bolesti, ponekad u veoma teškim povredama ekstremiteta. A. se zove još i odstranjivanje većih delova teIa (dojke, muškog polnog uda itd.); Alansonova a. cirkularna amputacija, pri čemu patrljak dobiva vid šupljeg konusa; amniotska a., amputacija ekstremiteta fetusa amniotskom trakom; aperiostalna a., amputacija u kojoj je pokosnica uklonjena s kostnog patrljka; Bierova a., osteoplastička amputacija, u kojoj površine golenjače i lišnjače, nastale pri amputaciji gnjata, bivaju pokrivene periostno-kostnim kalemom uzetim sa golenjače; centralna a., amputacija u kojoj se ožiIjak nalazi u središtu patrljka ili u njegovoj blizini; Chopartova a., amputacija stopala u kojoj se ne odstranjuju petna i skočna kost i drugi delovi nožja. Naziva se mediotarzalnom a.; cineplastička a., amputacija u kojoj je patrljak obrazovan tako da može služiti motoričkim zahtevima; Dieffenbachova a., v. operacija; Farabeufova a., amputacija noge »na mestu izbora« uz primenu velikog spoljašnjeg režnja; giljotinska a., brza cirkularna amputacija uda jednim potezom noža i pilom, pri čemu nastala rana ostaje nezašivena zbog kontraindikacije, iz bojazni od daljeg razvoja ili ponovnog vraćanja infekcije; Gritti-Stokesova a., modifikacija Grittijeve a.," pri kojoj se koristi prednji ovalni režanj; Grittijeva a., v. Grittijeva osteoplastička amputacija; interpelvičko-abdominalna a., uklanjanje buta uz isecanje bočne polovine karlice, sin. Jaboulayova a., meñulopatično-grudna a., amputacija ruke uz istovremeno uklanjanje lopatice i ključnjače. V. interpelvičko-abdominalna a.; Kirkova a., tendoplastička amputacija iznad gležnja butnjače s prišivanjem tetive četvoroglavog mišića nad okrajkom presečenog femura; Le Fortova a., modifikacija Pirogovljeve amputacije pri kojoj se petna kost pre-

amyotrophia seca mesto vertikalno horizontalno; Lisfrancova a., uklanjanje dela stopala izmeñu nožja i donožja; Malgaigneova a., amputacija stopala ispod petne kosti; mediotarzalna a., v. Chopartova a.; osteoplastička a., spajanje, približavanje osveženih okrajaka susednih kostiju, koji nastaju amputacijom; patološka a., amputacija jednog dela obolelog tela; Pirogovljeva a., v. Pirogovljeva osteoplastička amputacija; primarna a., vrši se posle iščezavanja šaka- i pre nastajanja infekcije; a.pulpae, v pulpotomia; Sabanejevova a., osteoplastička amputacija, modifikacija Grittijeve amputacije noge. Mesto čašice na povmnu preseka femura kao kalem stavlja se parče uzvišice tibije; sekundarna a., amputacija koja se vrši posle izlečenja granulacione površine; spontana a., otpadanje dela uda bez hirurške intervencije u leproznih, dijabetičara i pri Buergerovoj bolesti; Symeova a., amputacija stopala u visini skočnog zgloba uz odstranjenje oba gležnja; traumatska a., amputacija dela tela pri nesrećnom slučaju; Vladimirov-Mikuliczova a., v. operacija. amygdala, v. tonsilla. amygdalitis, v. tonsillitis. amyloidum, amiloid, supstancija čiji tačan hemijski sastav nije poznat, mada sadrži frakcije belančevina i polisaharida koji imaju u svojoj strukturi sumpor. Smatra se da je glikoprotein u kome je mukopolisaharid vezan za globulin. Taloženje amiloida prati dugotrajne infekcije, procese raspadanja tkiva, tuberkulozu, lepru, osteomijelitis. Smatra se da je rezultat poremećaja metabolizma belančevina. Taloži se u meñućelijskim prostorima zidova najsitnijih arterija. Po izboru se boji jodom metil-violet i kongo-crvenom bojom. Verovatno je proizvod imunobioloških procesa precipitacije u organizmu. Amylum, amilum, škrob. amyotrophia, amiotrofija, suprotno od dobre uhranjenosti mišića, njihovo sušenje, atrofija; a. neuralis progressive, progresivna neuralna a., progresivna 35

anabolic! primarna, nasledna mišićna atrofija, usled atrofije nervnih stabala s početkom na nogama. Sin. morbus Charcot-Marie -Tooth; a. spinalis progressive, progresivna spinalna mišićna distrofija, endogeno oboljenje prednjih rogova sive supstancije kičmene moždine. Počinje većinom u muškaraca izmeñu 25. i 45. godine s atrofijama malih mišića šaka, zbog kojih dolazi do deformacija (najpre »majmunska šaka«, pa »kandžasta« i najzad »skeletna šaka«). Postoje fibrilarni trzaji, a refleksi se gase. Ako bolest počne u detinjstvu na mišićima karlica i butina, po pravilu je familijarna i naziva se Werdnig-Hoffmannova bolest. Sin. Aran-Duchenneova bolest. anabolic i, hemijska jedinjenja koja potiču od testosterona (v. tamo), a koriste se kao lek za podsticanje anabolnih procesa (v. anabolismus). anabolizam, sinteza složenih organskih materija u organizmu uz vezivanje energije. anabolni steroidi, sintetski steroidi, slični u hemijskom pogledu prirodnim androgenima, u kojih je jače izraženo anabolno dejstvo. anachoresis Ascoii, Askolijeva anahoreza, pojava nagomilavanja mikroorganizama iz cirkulacije u tkivima u kojima postoji zapaljenje. Ovi mikroorganizmi zatim bivaju uništeni, ali ako se to ne odigra, može doći do aktivisanja dotada neaktivnog žarišta.

anaciditas gastrica, v. achlorhydria. anaemia, anemija, malokrvnost. Smanjenje broja eritrocita, količine hemoglobina ili mase eritrocita u celokupnoj zapremini krvi, zbog nesrazmere izmeñu veličine gubljenja (krvarenjem ili razgradnjom) i stepena obnavljanja eritrocita; a. achrestica, ahrestička a., megaloblastna anemija, koja ne odgovara na davanje vitamina І2; a. acuta, ime za sve anemije koje nastaju usled akutnog gubljenja velike količine krvi ili akutne hemolize; Addisonova, Addison-Biermerova a., a. perniciosa; a.aplastica, a. zbog aplazije kostné srži^uvek postoji pancitopenija. Poznata i kao aleukia 36

anaemia haemorrhagica; a. aregenerativa, a. aplastica; autoimuna hemolizna a., stečeni oblik hemolizne a. u koje je hemoliza izazvana prisustvom u plazmi toplih ili hladnih antitela protiv sopstvenih eritrocita; Biermerova a., a. perniciosa; Blackfan-Diamondova a., uroñena hipoplastička a.; botriocefalusna a., a. megaloblastnog tipa izazvana parazitom Diphyllobothrium latumom; a. cameloidea, a. u kojoj postoje eliptoidni eritrociti; a. chlorotica, hloroza, stari naziv za a. zbog deficita gvozda u mladih devojaka; Cooleyeva a., v. thalassaemia; a.e dilutione, dilucijska a., prividna a. zbog povećanja krvne plazme; drepanocytosis, drepanocitoza, anemija srpastih eritrocita, nasledna hemolizna a. koja pripada hemoglobinopatijama. Potpuno se ispoljava samo u homozigotnom stanju, kada najveći deo hemoglobina u eritrocitima čini Hb-S. U heterozigotnom stanju postoje samo srpasti eritrociti bez izraženije a. Sin. Herrickova a.; a, elliptocytosis, v. a. cameloidea; a. erythf oblastica, eritroblastna a., svaka a. u kojoj se u perifernoj krvi nalaze eritrociti s jedrom (eritroblasti); a. essentialis, esencijalna a., primarna a., koja se javlja nezavisno od neke bolesti; a. Heinzovih telašaca, velika grupa hemoliznih anemija u kojih se u oštećenim eritrocitima nalaze Heinzova telašca: a. haemolytica, hemolizna a., grupa anemija etiologije u kojih je a. uslovljena skraćenim vekom eritrocita, koji ne može da se kompenzuje ubrzanim stvaranjem eritrocita; a. haemolytica acquisita, stečena hemolizna a.; a. haemolytica acuta, hemolizna a. u koje naglo nastaje hemoliza; a. haemolytica congenitalis, nasledna hemolizna a., zajedničko ime za sve hemolizne anemije u kojih postoje odreñeni poremećaji (nasledni) eritrocita koji su povod za hemolizu; a. congenitalis nonspherocytica, zajednički naziv za sve nasledne hemolizne a. u kojih ne postoje sferocitoza ili nenormalni hemoglobini; a. haemolytica infectiosa, povećana hemoliza izazvana infektivnim uzročnicima, kao i protozoama; a. haemolytica mic-

anaemia roangiopathica, intravaskulna hemolizna anemija u mikrocirkulaciji koja izaziva fragmentisanje eritrocita; a. haemolytica toxiea, a. izazvana toksičkim činiocima; a. haemorrhagica, a. nastala posle akutnog gubljenja većih količina krvi; a. hypochromica, hipohromna a., u koje postoji izraženo smanjenje hemoglobina u eritrocitima; eritrociti su obično smanjeni (mikrociti); a. hypochromica hyposideremica, hipohromna anemija s istovremenim smanjenjem količine gvozda u serumu; a. hypochromica microcytica, hipohrçmna a. s malim eritrocitima; a. hypoplastica» hipoplastička a., refraktarna a. zbog hipoplazije eritrocitne loze, bez leukocitopenije ili trombocitopenije; a. izazvana kozjim mlekom, makrocitna a. u dece (naročito u Nemačkoj i Italiji), izazvana kozjim mlekom kao glavnom hranom; Ledererova a., akutno nastala hemolizna a. nepoznate etiologije; a. macrocytica, makrocitna a., a. raznovrsne etiologije u koje postoje eritrociti veći nego normalni koji sadrže veće količine hemoglobina; a. megaloblastica, megaioblastna a., u koje postoje megaloblasti u kostnoj srži; a. microangiopathica, a. haemolytica microangiopathica; a. microcytica, a. s malim eritrocitima, obično u hipohromnoj a.; a. myelophthisiea, mijeloftizna a., v. leukoerythroblastoste; a* neonatorum, a. u novoroñenčadi, obično izraz za fetusnu eritroblastozu; a. normocytica, normocitna a., a. u koje postoji proporcionalan pad hemoglobina, hematokrita i broja eritrocita u cmm; a. nutritiva, nutritivna a., a. u koje nedostaju pojedini nutritivni činioci eritrocitopoeze; a. osteosclerotica, a. koja je posledica skleroze kostne srži; a. perniciosa, perniciozne a., megaloblastna a., zbog loše apsorpcije vitamina І2 u ileumu, usled deficita unutrašnjeg činioca želudačnog soka ispoljava ginotropni karakter: češće je u žena nego u muškaraca. Sin. Addison-Biermerova a., Biermërova. a.; a. physiologica, fiziološka a., normohromna i normocitna a., koja se normalno javlja u drugom ili trećem mesecu života; a. posthae-

anaerobni kapacitet morrhagica, a. haemorrhagica; a. pseudoleucaemica infantum, sin drom anemije, lèukocitoze, splenomegalije, otečenih limfnih žlezda, koji u male dece mogu izazvati infekcije, po thranjivanje i hemoglobinopatije; a. osetljiva na piridoksin, vrsta sideroblastne a. u koje postoji povoljno reagovanje na piridoksin; a. refractaria, a. aplastica; a. refractaria sideroblastica, sideroblastna a. koja ne reaguje na antianemijske lekove; a. secundaria, se kundarna a., a. koja se javlja u toku od reñenih bolesti; a. sideraemica, sideremijska a., zajedničko ime za sve a. u ko jih su vrednosti gvozda u serumu nor malne ili povećane, ali se gvožñe ne iskorišćuje za sintezu hemoglobina; a. sideroachrestica, sideroakrestička a., a. sideroblastica; a. sideroblastica, side roblastna a., grupa a. u kojih na raznim mestima sinteze hema postoje poreme ćaji, tako da se gvožñe nagomilava u će lijama retikuloendotelskog sistema i u eritroblastima, koji su tada poznati kao sideroblasti; a. sideropenica, sideropenijska a., a. u kojih je smanjena količina gvozda u serumu, uglavnom u a. zbog deficita gvozda u organizmu i u infekci jama; von Jakschova a., pseudoleucae mica infantum; a. zbog deficita folne kiseline, megaloblastna anemija, česta u trudnoći; a. zbog deficita enzima dehidrogenaze glikoza-6-fosfata (G-6-PD), nasledna hemolizna a., zbog deficita spomenutog enzima, koja obično nastaje posle uzimanja odreñenih Iekova. anaeroban, kome za život nije potrebno prisustvo vazduha (molekulskog kiseonika). anaerobna respiracija ili anaerobno disanje bakterija, disanje pri kome su krajnji primaoci vodonika neka neorganska jedinjenja (nitrati, sulfati, karbonati), a ne kiseonik, jer se disanje obavlja bez prisustva kisepnika. anaerobni kapacitet, najveća količina energije ili najveći intenzitet rada koji se može ostvariti korišćenjem izvora energije bez direktnog učešća kiseoni37

anaerobno kultivisanje bakterija ka. Zbog ogromnog utroška energije trajanje ograničeno na 30-40 sekundi. Pokazatelj je maksimalni kiseonički dug koji se može podneti. V. kiseonički dug. anaerobno kultivisanje bakterija, v. kultivisanje bakterija. anaesthesia, anestezija, neosetljivost uopšte, gubitak osetljivosti izazvan bolešću, oštećenjem nervnog sistema ili anestetičkim sredstvima; balansirana a., anestezija koja koristi više anestetičkih sredstava udružujući njihove dobre osobine, a izbegavajući toksičke; bazalna a., anestezija koja deluje kao osnova za dalju i dublju anesteziju; bulbarna a., centralna anestezija usled lezije ponsa; a. caudalis, anestezija izazvana ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kaudalni ili sakralni kanal; a. dolorosa, bolna neosetljivost, gubitak osećaja za dodir, bol i temperaturu, praćen bolovima; teški bolovi posle pojave paralize koja nastaje u izvesnim oboljenjima kičitiene moždine; duboka a., anestezija izazvana velikim koncentracijama anestetika u organizumu. Nedostatak osećaja u kome se položaju nalaze pojedini delovi tela; električna a., privremena anestezija izazvana prolaskom električne struje; endotrahealna a., opšta anestezija pri kojoj se u dušnik kroz usta, rede kroz nos, uvlači gumena ili plastična cev kroz koju bolesnik udiše kiseonik i anestetike; epiduralna a., v. lokalna a.; histerička a., anestezija tela koja nastaje u histeriji; infiltracijska a., v. lokalna a.; inhalacijska a., anestezija koja se postiže udisanjem inhalacijskih (gasnih ili isparljivih) anestetika; interkostahia a., v. lokalna a.; intraosalna a., anestezija izazvana ubrizgavanjem anestetika u strukturu kosti; intravenska a., unošenje anestetičkog sredstva direktno u krvotok intravenskim putem. U cilju izazivanja anestezije najviše se koriste barbiturati s ultrakratkim dejstvom. Oni nisu pravi anestetici, ali kao odlični hipnotici brzo izazivaju san, a anestezija se zatim produbljuje inhalacijskim anesteticima. Sada postoje sredstva koja intravenskim putem izazivaju potpunu anesteziju; a. Ku-

38

anaesthesia lenkampffovog pleksusa, lokalna a. gornjeg ekstremiteta izazvana ubrizgavanjem anestetika u neposrednu blizinu brahijalnog spleta; lokalna a., gubitak osećaja za bol u jednom delu tela ili čitavom području tela bez gubitka svesti. Može se postići primenom hladnoće, kompresijom nerava, anemijom tkiva i primenom lokalnih anestetika. Kompresija nervnih stabala i anemija tkiva ne koriste se više za izazivanje 1. a., a anestezija primenom hladnoće ograničena je na odreñene indikacije. Za lokalnu a. danas se najčešće koriste prokain, ksilokain, pantokain i dr. Dodavanje adrenalina lokalnom anestetiku produžava njegovo dejstvo. Po načinu primene La. može biti površinska La. koja se vrši nanošenjem (sprejanjem, premazivanjem, ukapavanjem) lokalnog anestetika na površinu sluznica; infiltracijska La. postiže se infiltracijom tkiva lokalnim anestetikom na mestu nameravanog operativnog reza ili oko operativnog polja; sprovodna La. (regionalna a.) označava prekid u šprovoñenju nerva ili grupe nerava (spleta). Jedan od jednostavnih oblika sprovodne ä. je meñurebarna a., kojom se postiže prekid u šprovoñenju meñurebarnog živca. Može se izazvati prekid u šprovoñenju grupe nerava (blokada pleksusa brahijalnog spleta). Jedan od oblika sprovodne - regionalne anestezije je i lumbalna ili spinalna a. Anestetik se uvodi u subduralni prostor lumbalnog dela kičme, čime se postiže prekid u sprovodljivosti nervnih korenova i spinalnih ganglija. Periduralna ili epiduralna a. podrazumeva unošenje lokalnog anestetika u prostor izmeñu koštanog dela kičmenog kanala i tvrde moždanice na visini grudnog ili slabinskog dela kičme. Jedan oblik periduralne a. je i ubrizgavanje lokalnog anestetika u sakralni kanal kroz sakralni zjap, čime se postiže sakralna ili kaudalna a. Refrigeracijska a. je lokalna a. koja se postiže hlañenjem ekstremiteta na koji je plasirana Esmarhova poveska. Opšta a., besvesno stanje praćeno mišićnom relaksacijom i neosetljivošću na bolove, koje se koristi pri izvo-

anaesthetics ñenju hirurških intervencija. Može se izvesti inhalacijskim ili intravenskinS anesteticima; etarska a., hirurška a. koja se postiže udisanjem etarskih para i označava gubitak svesti, osećaja za bol i mišićnu relaksaciju; a. olphactoria, olfaktorna a., gubitak osećaja mirisa; a. optica, anestezija očnog živca koja ima za posledicu privremeno slepilo; paravertebralna a., oblik lokalne a. koji se postiže blokadom spinalnih živaca na njihovom izlasku iz kičmenog kanala; parcijalna.a., a. pri kojoj je sačuvan izvestan stepen senzibiliteta; rektalna a., anestezija izazvana unošenjem anestetika u rektum; segmentna a., gubitak osetljivosti koji zahvata segment tela, a nastaje usled oštećenja jednog živčanog korena; a. sexualis, seksualna a., polna neosetljivost, odsustvo interesa za polni odnos; a. splanhnikusa, blok-anestezi-ja pri operacijama u gornjem abdomenu, postiže se ubrizgavanjem lokalnog anestetika u predeo polumesečaste ganglije; a. stabla II i III grane trogranog živca, neosetljivost celog inervacionog područja maksilarnog ili mandibularnog živca. Anestetičko sredstvo se unosi u predeo u kome nerv napušta bazu lubanje; steroidna a. oblik intravenske anestezije; postiže se i.v. ubrizgavanjem steroida (Viadrila), koji nema hormonsko delovanje; subperiostna a., a. nastala ubrizgavanjem lokalnog anestetika ispod periosta; taktilna a., gubitak ili oštećenje osećaja dodira; termička a., gubitak osećaja toplote; traumatska a., gubitak osetljivosti izazvan povredom živca; unilateralna a., gubitak osećaja na jednoj strani. anaesthetica, anestetici, lekovi ili sredstva koja se koriste za uklanjanje osećaja bola; lokalni a., sredstva čije je anes-tetsko delovanje ograničeno na deo tela u koji je uneto; opati a., sredstva koja, uneta u organizam, izazivaju opštu anesteziju; površinski a., lokalni anestetici koji se primenjuju direktno na mesto koje treba anestezirati (obično sluznice).

anafilaksijski enteritis, v. enteritis. anafilaktička kriza» v n.sts.

analgesia anafilaktički šok, tipična alergijska reakcija ranog tipa sa sistematskom reakcijom. Javlja se posle ponovnog unošenja iste supstancije. anafilaktogen, antigen koji izaziva anafilaksiju. Većinom je belančevinaste prirode. anafilatoksin, medijator zapaljenjske reakcije, izaziva degranulaciju mastocita i bazofimih leukocita pri čemu se oslobañaju biološki aktivni amini (histamin). A. nastaje u procesu aktivacije komplementnog sistema (v.komplement). anaforeza, v. elektroforeza. anafrodizija, manja ili veća seksualna otupelost i neosetljivost. Sin. anhedonija. anagocitičko dejstvo, dejstvo koje se pri upotrebi neke mineralne vode ispoljava usporavanjem razvoja živih ćelija. anagotoksičko dejstvo, dejstvo nekih mineralnih voda koje se suprotstavlja potencijalnoj, ali ne i manifestnoj toksičnosti. Ova osobina prema nekim toksinima utvrñena je ogledno sa pojedinim mineralnim vodama. To dejstvo na neke toksine nejednako je i zavisi od prirode vode. analbuminaemia, analbuminemija, bolesno stanje usled deficita ili potpunog odsustva albumina u krvnoj plazmi. analeptica, analeptici, sredstva za oživljavanje, deluju nadražajno na vitalne centre u izduženoj moždini (centar za disanje, vazomotorni centar) i na koru velikog mozga. Priméri ovakvih lekova su pentazol, niketil-amid, kofein i dr. analfalipoproteinaemia, analfalipoproteinemija. Sin. Tangierova bolest. V. bolest analgesia, analgezija, gubitak osetljivosti za bol; neuroleptička a., intravensko ubrizgavanje lekova, jednog neuroleptika i jednog analgetika u cilju ukidanja bolova, pri očuvanoj svesti, u cilju izvoñenja hirurške intervencije; opstetriĆ* ka a., davanje lekova, izvoñenje lokalne anestezije (kaudalni blok) ili udisanje inhalacionih anestetika u cilju izazivanja bezbolnošti ili ublažavanja bolova u toku poroñaja. 39

analgetica analgetica, analgetici, sredstva koja ublažavaju odnosno suzbijaju osećaj bola. analizatori, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini; jednokanalni a., ureñaji s dva nivoa diskriminacije, koji daju izlazni impuls čija je amplituda u kanalu izmeñu 2 nivoa diskriminacije; višekanalni a., ureñaji koji klasifikuju ulazne impulse po amplitudama u veći broj kanala. analna opna, čmarna opna, manji zadnji (repni) deo urorektalne pregrade. analne kvrge, čmarne kvrge koje se nalaze uz čmar. analni erotičari, osobe koje s posebnim zadovoljstvom podvrgavaju pri defekaciji najvećim naporima čmarni predeo, koji im je prvorazredna erogena zona. analni predeo, v. regio analis. analog azotne baze, purin ili pirimidin čija se struktura deliniično razlikuje od strukture normalne azotne baze; neki od analoga se mogu ugrañivati u nukleinske kiseline umesto normalnih baza. anamnesis, anamneza, podaci dobiveni od bolesnika, njegove rodbine ili nekog iz njegove okoline o sadašnjoj bolesti, bolestima koje je ranije preležao i podaci o njegovoj porodici i okolini u kojoj živi. anamnestička reakcija, sekundarni imuni odgovor. V. imunološka memorija. anamnezijski, koji pripada anamnezi. V. anamnesis. anaphrodisiaca, anafrodizijaci, sredstva koja suzbijaju polni prohtev. anaphylaxis, anafilaksija, alergija, preosetljivost izazvana anafilaktičkim (homocitotropnim) antitelima. U čoveka to su IgE-antitela (v. homocitotropna antitela; IgE). U anafilaksnoj reakciji učestvuju antitelo, antigen i biološki aktivni amini (medijatori reakcije) koji se oslobañaju iz mastocita i bazofilnih granuločita za koje su vezana antitela (v. alergijske reakcije). anaplasia, anaplazija, pretvaranja ćelija u primitivnije, embrionske ili nediferentovane oblike. 40

anastomosis anasarca, anasarka, uopšteno nagomilavanje tečnosti u tkivnim prostorima potkožnog masnog tkiva. anastomosis, anastomoza, spojnica; (l)komunikacija izmeñu dva krvna suda putem pobočnih grana; (2)otvor stvoren hirurškim putem, traumatskim ili patološkim procesom izmeñu dva prostora ili organa normalno odvojenim jedan od drugoga; antiperistaltička a., enterostomija, spojnica izmeñu zjapa segmenata creva tako da peristaltički talasi segmenata imaju meñu sobom suprotan pravac; arteriovenska a., krvni sud koji spaja arteriju i venu i vrši ulogu santa u zaobilaženju kapilara. Ona se izvodi i hirurškim putem; Braunova a., stvaranje anastomoze izmeñu dovodne i odvodne crevne vijuge blizu gastroenteričke stome (gastrojejunöstomije) u cilju izbegavanja pogrešnog opticaja (circulus vitiosus) želudačnog i duodenumskog sadržaja; Cladoova a., anastomoza izmeñu apendikularne i jajničke arterije u istoimenoj vezi; Galenova a., anastomoza gornjeg i donjeg grkljanskog nerva; izoperistaltiĆka a., anastomoza izmeñu dve vijuge creva postale na taj način što se u oba spojena dela peristaltički talasi kreću u istom smeru; portosistemska a., anastomoza izmeñu portne i sistemske (kavne) venske cirkulacije u cilju smanjivanja portne hipertenzije; Riolanova a., anastomoza izmeñu gornje i donje mezenterne arterije; Rouxova Y-a., anastomoza tankog creva u vidu slova Y koja se izvodi na taj način što se zjap presečene jedne vijuge spaja sa stranom druge vijuge; terminoterminalna a., (1) hirurška anastomoza izmeñu perifernog kraja arterije s centralnim krajem odgovarajuCe vene i izmeñu centralnog kraja arterije i perifernog kraja odgovarajuće vene; (2) spajanje zjapa kraja dva crevna segmenta hirurškim putem; ureterouretelna a., operacija kojom se spajaju zjapovi istog uretera koji je pri povredi prekinut ili mu je jedan deo operativno odstranjen zbog patološkog procesa na njemu.

anastomozni anastomozni, ono što pripada i u vezi je s anastomozom. anastomozni ulkus, v. ulcus. anatom, stručnjak koji se bavi anatomijom. anatomija, nauka koja se bavi proučavanjem oblika i grañe tela živih bića i odnosima izmeñu pojedinih delova tela; topografska a., deo anatomije koji proučava položaje i meñusobne odnose organa po predelima tela. anatomohirurški, ono što se u isto vreme odnosi na anatomiju i hirurgiju. anatomska burmutica, v. fovea radialis. anatomska nomenklatura, v. nomina an at o mica. Andersenova bolest, v. glycogenoses. androfilna homoseksualnost, v. homoseksualnost androgamon, supstancija koju proizvode semeglavci i koja uzima udela u procesu oploñenja. Istraživanja su otkrila ove važne činjenice: (1) ginogamon I aktiviše pokrete semeglavaca i, privlačeći ih, olakšava oploñenje; (2) androgamon I teži da paralizuje semeglavce, što verovatno produžuje njihovu oplodnu moć; (3) ginogamon II izaziva zgomilavanje semeglavaca samo u velikim dozama. U manjim dozama izaziva zgomilavanje semeglavaca stranih vrsta i sprečava hibridovanje; (4) androgamon II olakšava prodiranje semeglavaca rastapanjem zaštitnog omotača. androgene supstancije, supstancije koje u muških polno nezrelih ili kastriranih životinja prouzrokuju razvijanje muških sekundarnih seksualnih odlika (testosteron, androsteron, dehidroepiandrosteron itd.). androglotija, dubok glas muškog tipa u muški uobličene žene. androidna gojaznost, v. gojaznost, android na. androidna žena, muški uobličena žena. androlog, stručnjak za andrologiju. V. an drologia. andrologia, andrologija, nauka koja se bavi proučavanjem maskuline konstitucije i bolestima muških polnih organa, posebno muških reproduktivnih organa.

aneroidni barometar andropauza, klimakterijum u muškarca; naziv se smatra neprikladnim jer se u andropauzi ne javljaju klinički znaci i simptomi koji se javljaju u menopauzi. androspermije, v. determinacija pola. androstan, ugljovodonik iz koga su, može se smatrati, izvedeni svi hormoni nazvani androgeni (І9 - steroidi). Postoje dva stereoizomerna izomera, i to 5a - androstan i 5ß - androstan. Testosteron je najvažniji hormon iz grupe androgena. androtrihija, prekomerno razvijena dlakavost bručika u androidne žene. androtropne bolesti, v. bolest. anemija, v. anaemia. anemijski infarkt, v. infarctus. anemograf, aparat za registrovanje brzine i pravca vetra. Aparat se sastoji od motora s vetrokazom i izdubljenim poluloptama na krstu, kao i od aparata za registrovanje. anemometar, aparat za merenje brzine vazdušnog strujanja (vetra). Razlikuje se: diferencijalni a., a. koji se upotrebljava za merenje vetra male brzine, naročito pri ravnomernom kretanju vazduha, kao, npr. pri ispitivanju veštačke ventilacije, da se ustanovi količina vazduha koja ulazi i izlazi kroz ventilacione cevi; dinamički a., koji brzinu vetra izračunava po broju okretaja jednog rotacionog ureñaja: statički a., koji brzinu vetra izračunava po njegovom pritisku. anencephalia, anencefalija, manji ili veći nedostatak lubanje i mozga. anergia, anergija, imunološka hiporeaktivnost; nastaje usled nedostatka limfocita, smanjene produkcije limfokina, smanjene produkcije leukocita, zračenja poremećaja lizozimnog enzimskog sistema, pothranjenost, nedostatka antitela usled poremećaja diferencijacije B-limfocita, nedostatka nekih komponenata komplementa i dr. Stepen anergije zavisi od faktora koji su je uslovili. aneroidni barometar, sprava za merenje atmosferskog pritiska u kojoj se nalazi kutijica s vakuumom koja se pod uticajem spoljnog pritiska više ili manje ugiba, a te promene se prenose na kazaljku koja se kreće pp skali barometra.

41

anerotizam anerotizam» umanjen ili odsutan polni prohtev. anestezijski šok, v. šok. anestezijski tehničar, medicinski tehničar obučen da pomaže lekaru anesteziologu u poslovima anestezije. anesteziolog, lekar specijalista za anesteziologiju. arietodermia, anetodermija (labavost kože usled gubitka elastičnih vlakana u krznu); a. maculosa, u početku crvenkaste, zatim beličaste, sitno naborane, atrofyčne pege. Sin. dermatitis atrophicans maculosa; a. striata, v. striae atrophicae. aneuploidia, aneuploidija, varijacija u broju hromosoma, samo u pogledu viška ili manjka pojedinih hromosoma u njihovim kompletima (genomima), a ne u smislu promene broja celih kompleta. U Downovom sindromu postoji, npr. trisomij.a - ukupno 47 hromosoma (2 N +1), a u Turnerovom sindromu monosomijaza -ukupno 45 hromosoma (2N- 1), gde N označava haploidan broj hromosoma. Aneurini chloridum, aneurinhlorid, v. Thiamini chloridum. aneurysma, aneurizma, ograničeno proširenje arterije koje nastaje istezanjem svih slojeva njenog zida; a. arteriosclerotica, arteriosklerotička a., prouzrokovana procesom arterioskleroze u zidu arterije; a. arteriovenosum, arteriovenska a., nenormalna veza izmeñu arterije i vene. Obično prouzrokovana traumatskom penetracijom kraj arterije i vene; a, cerebralis, a. na arterijama mozga. Njeno prskanje je čest uzrok moždanog krvarenja; a. congenitališ, uroñena. Često se javlja na površnim krvnim sudovima velikog mozga; a. dissecans, razdružujuća a. nastaje prodorom struje krvi izmeñu slojeva zida arterije; a. mycoticum., mikotička a. Nastaje u manjim arterijama na mestu gde je lokalizovani zapaljenjski proces prouzrokovao dovoljno slabljenje zida arterije i doveo do širenja; a. syphiliticum, sifi lisna a., pozna manifestacija sifilisa, obično nastaje u uzlaznom delu luka aorte, u trbušnom delu aorte ili u drugim sifi-

42

angina lično promenjenim arterijama; a. spuria, lažna a., obično je organizovani hematom koji je u vezi sa zjapom arterije. Zid aneurizme u ovakvim slučajevima ne sadrži elemente zida arterije. aneurysmectomia, aneurizmektomija, ekstirpacija aneurizme uklanjanjem njene kese. aneurysmoplastica, aneurizmoplastika, plastika arterije u lečenju aneurizme. aneurysmorrhaphia, aneurizmorafija, operacija sašivanja aneurizme. aneurysmotomia, aneurizmotomija, operacija prosecanja aneurizmne kese. angiectasia, angiektazija, proširenje krvnih i limfnih sudova; a. cavernosa multiplex fibrinopenica, v. Kasabach-Merrittov sindrom. angiitis, zapaljenje -krvnog ili limfnog suda; a. cutanea allergica, a. izazvan alergijskom reakcijom, ispoljen u vidu makule, papule, vezikule, urtike i dr.; a.necroticans, poliarteritis; a. visceraHs, izraz za grupu poremećaja ispoljenih u vidu naročitih promena u malim arterijama u toku oboljenja poliarteritis nodosa, a. allergica i lupus erythematosus disseminatus. Sin. vasculitis. angina, (1) akutno zapaljenje krajnika i ždrela s pojavom temperature, gušoboIje, otežanog gutanja i otoka podviličnih žlezda. Angina je posledica kapljične infekcije bakterijama, virusima i gljivicama. Klinička slika i prognoza zavise od prirode etiološkog faktora; a. agranulocytica, agranulocitna angina, angina praćena veoma izraženim padom broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi, uz nekrotičke ulceracije sluznice usta i ždrela. U većini slučajeva je prouzrokovana preosetljivošću na toksički efekat izvesnih lekova (najčešće amidopirin) ali i dinitrofenol, arsfenamin, tiouracil i sulfonamidi; difterička a., v. diphtheria; gljivična a., mlečac (izazivač Candida albicans), angina koja stvara bele, tačkaste kolonije ili trošne naslage na krajnicima, a često i na sluznici usta i desni; a. lacunaris, lakunarna angina, teži oblik gnojnog zapaljenja krajnika, koji su povećani, crveni i obloženi žućkastim čepićima koji mogu da se sliju u skrame.

angina Ide s visokom temperaturom, glavoboljom i otokom podviličnih limfnih žlezda. Sin. a. follicularis; a. Ludovici, phlegmona baseos oris, flegmona dna usne duplje, akutno flegmonozno zapaIjenje mekih delova ispod jezika, obično nastalo na osnovu mešovite aerobnoanaerobne infekcije, koja rapidno napreduje. Katkad je zahvaćena samo loža iznad dijafragme oris ili ispod nje, katkad i obe. Potrebno je hirurški otvoriti flegmonu, a često i izvršiti traheotomiju zbog pro.pratnog edema grkljana; a. monocytaria, monocitna a., virusno oboljenje. Jako zapaljenje tonzila prate duže povišenje telesne temperature i monocitna reakcija u krvi; mononukleozna a., v. mononudeosis infektiva; a. phlegmonosa, flegmonska a., difuzno i infiltrativno zapaljenje u krajnicima i u okolnom tkivu; streptokokna a., angina koja se odlikuje visokom temperaturom, jakim crvenilom guše i gnojnim čepićima ili skramama na tonzilama; a. syphilitica, sifilisna angina, nije oboljenje tonzila, nego sifilisni eritem na slobodnom rubu mekog nepca u ranom drugom stadijumu bolesti; a. ulceromembranacea (Plaut-Vincenti), ulceromembranska a., usnim spirohetama i vretenolikim bacilima izazvano zapaljenje koje se ne lokalizuje samo na krajnicima nego i na sluznici usne duplje i obraza; virusne a., angine koje obično imaju blag tok s kataralnim ili vezikuloznim promenama, a izazivaju ih respiratorni virusi; (2) grčevit, vrlo izražen bol, koji se danas skoro isključivo upotrebljava da označi pektoralnu anginu; a. abdominalis, crevna a., vrlo izražen bol u trbuhu, koji je najčešće u vezi sa aterosklerozom abdominalnih, naročito mezenterijskih arterija; a. cordis, a, pectoris; a. cruris, claudicatio intermittens; a. decubitalis, srčani bol (pektoralna angina) koja se javlja pri ležanju; a. hysterica, bol koji simulira pektoralnu anginu u histeričnih osoba; a. intestinalis, a. abdominalis; a. pectoris, pektoralna angina, paroksizmni bol u grudima, obično iza grudne kosti, praćen osećajem gušenja i neminovne sm-

angiokardioscintigrafija rti, uslovljen anoksijom miokarda, a izazvan uzbuñenjem ili fizičkim naporom. Sin. a. cordis, angorpectoris, stenocardia; a. pectoris vasomotoria, prekordijalni bol zbog vazomotornih poremećaja u venačnim arterijama, bez organskih promena u njima; preinfarktna a., status anginosus; Prinzmetalova a., vrsta a. pectoris koja se javlja u miru, dok fizičke radnje nisu praćene stenokardijom. Ovi napadi praćeni su uzdizanjem ST-segmenta; a. sine dolore, koronarna insuficijencija u koje ne postoji stenokardija. anginozni napad, v. stenocardia. angioblasti, mezodermne ćelije koje stvaraju krvne sudove i ćelije. angiocardiographia, angiokardiografija rendgenografija velikih krvnih sudova i srčanih šupljina posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (visokoprocentni rastvor organskog jodnog preparata, npr. Joduron, Jodamid, Urovison). Ubrizgava se u venu ruke (obično desne), vratnu venu ili preko katetra neposredno u srce. angioderm, v. angioblasti. angiographia, angiografija, rendgensko snimanje krvnih sudova posle ubrizgavanja nekog pozitivnog kontrastnog sredstva u njih. V. phlebographia, arteriographia. angiohaemophilia, angiohemofilija, nasledni hemoragijski sindrom koji se nasleñuje autosomno dominantno i u kojeg postoji sklonost krvarenju po koži i sluznicama. Krvarenje je posledica nenormalnosti krvnih sudova, loše adhezivnosti trombocita i smanjenja VIII činioca koagulacije. Sin. v. Willebrandova bolest angioid streaks, (eng.) javlja se u sklopu Grönblad-Strandbergovog sindroma. Pukotine u Bruchovoj opni sudovnjače, koje se na očnom dnu vide kao neobične linije, obično u blizini papile vidnog živca. Promene napreduju i dovode do teških komplikacija na očnom dnu. angiokardiografija, v. angiocardiographia. angiokardioscintigrafija, v. scintigrajija. 43

angiokeratoma

angiokeratoma, angiokeratom, grupisane kavernomatozne malformacije do veličine graška s lako orožanom površinom; a. corporis diffusum Fabri, pretežno po trupu rasejani angiokeratomi. Istovremeno postoje povišen krvni pritisak i hipertrofija levog srca; a. digitorum acroasphycticum Mibelli, angiokeratomatozne tvorevine na dorzalnim stranama prstiju šaka, odnosno na mošnicama. angiologia, angiologija, grana medicine koja se bavi izučavanjem srca i krvnih sudova. angioma, angiom, benigni tumor nastao proliferacijom krvnih (hemangiom) ili limfnih (limfangiom) sudova. angiomatosis, v. bolest, Oslerova; a. retinae, anomalije kapilara u vidu tumora koji zahvataju mrežnjaču. Ovi hemangiomi mogu se javiti i u drugim delovima tela. Skoro uvek obole oba oka. Na očnom dnu vide se veoma proširena i izvijugana arterija i vena, koje se stiču u tumorsku, okruglastu formaciju. Rede se nañe više ovakvih angiomatskih čvorova na istom oku. V. bolest, Hippelova. angioneuroma, angioneurom, arteriovenska anastomoza koja se normalno nalazi u koži. Uključena je u mehanizam regulacije temperature. Neoplazma na staje proliferacijom ćelija koje gradi ovu anastomozu. angioneurosis, angioneuroza, patološke pojave koje nastaju usled poremećene inervacije krvnih sudova. One mogu biti lokalne ili opšte i ispoljavaju se na više načina: trajno proširenje krvnih sudova kože praćeno crvenilom i znojenjem (konstitucionalna a.), Quinckeov edem, Raynaudova bolest i eritromegalija. angioneurotički edem, v. oedema. angioneurotički spazam, v. spasmus. angiooedema, angioedem, v. oedema. angiopathia retinae traumatica Purtscher, v. retina. angiorrhaphia, angiorafija, zašivanje krvnog suda. angloscintigraflja, v. scintigrajija. angiotenzin, (hem.: dekapeptid), vazo konstriktorna materija u krvi; dejstvom 44

anhidrid i enina (v. tamo) na jedan krvni globulin (angiotenzinogen) nastaje angiotenzin I, koji pod dejstvom jedne peptidazo (»converting enzyme«) prelazi u aktivni oktapeptid, angiotenzin II (koji se pod dejstvom različitih peptidaza pretvara u neaktivne peptidne fragmente). angiotrib, vrlo snažna klešta sa zavrtanjem za stezanje; instrument služi  zarobljavanje tkiva u kome se nalazi arterija, čije se krvarenje na ovaj način zaustavlja. angiotripsija, zaustavljanje krvavljenja primenom angiotriba. angulatio condyli mandibulae, stvaranje abnormalno velikog ugla izmeñu disk/kovanih patrljaka prilikom prelom* kondila donje vilice. angulus, ugao; a. infectiosus (stomatitis angularis), žvale, kontagiozno, infektivno oboljenje usnog otvora (jednostrano ili obostrano): ograničeno crvenilo, razjedena sluznica, naprsline, krvarenje, bol. Uzročnici su streptokoki ili gljivice (Candida albicans). Traje više nedelja ili meseci, navraća se. Značajnu ulogu igra i nedostatak vitamina 62 (laktoflavina ili riboflavina); a. Ludovici, a. sterni, ugao na grudnoj kosti izmeñu njene drške i trupa. Sin. stomatitis angularis; a. oculi, v. canthus; a. oris, usni ugao; a. pontocerebellaris, pontocerebelarni ugao, koji grade bočne strane mosta i izdužene moždine, s jedne strane, i prednja strana malog mozga, s druge strane. Spreda ga zatvara zadnja strana piramide slepoočne kosti. Sadrži krvne sudove i moždane živce (V-XI); a. visorius, v. vidni ugao. anhedonija, seksualna otupelost i neosetIjivost sladostrasnih osećaja (»uživanja«). Sin. anafrodizija. anhidrid, jedinjenje koje nastaje kada se iz baza ili kiseoničnih kiselina odvoji voda. Iz baza nastaju anhidridi baza ili bazni oksidi, a iz kiselina anhidridi kiselina ili kiseli oksidi. Iz organskih kiselina nastaju anhidridi organskih kiselina, koji nastaju odvajanjem vode iz dve kai boksilne grupe.

r

anhidrooksiprogesteron anhidrooksiprogesteron, v. pregneninolon. anhidrosis, anhidroza, smanjenje ili prestanak lučenja znoja; a. hypotrichotica, pored suvoće kože sa teleangiektazijama postoji poremećaj rastenja dlake, zuba, noktiju, suznih žlezda. anhidrotica, anhidrotici, sredstva protiv znojenja. Znojenje se može suzbijati davanjem atropina (koji suzbija mnoge sekrecije, pa i znojnu) ili agaricina ili kamforske kiseline (koji suzbijaju samo znojnu sekreciju). Lokalno znojenje (ruku i nogu) može se suzbiti lokalnom primenom rastvora formaldehida (formalina). anhydraemia, anhidremija, smanjenje vode u krvnoj plazmi. Sin. dehydratio. anictericus, anikteričan, bez ikterusa; u kojeg nema žutice. anileridin, derivat fenil-piperidina, analgetičko sredstvo. anilidi, jedinjenja koja postaju iz anilina zamenom vodonika u grupi NH2 nekom acil-grupom, npr. acetilnom grupom, pri čemu nastaje acetanilid, koji je ranije upotrebljavan kao antipiretičko i analgetičko sredstvo. anilin (aminobenzen), najjednostavniji aromatični amin; bezbojna tečnost svojstvenog mirisa. Izaziva hronična profesionalna trovanja. V. anilizam. anilizam, profesionalno trovanje osoba koje rade s anilinom ili njegovim jedinjenjima. Pri tom pokazuju sledeće tegobe i znake: u akutnom trovanju - glavobolju, vrtoglavicu, pospanost, oštećenje miokarda, anemiju hemolitičkog tipa i žuticu. Može doći do kolapsa, kome i smrti. Uz methemoglobinemiju mogu se otkriti Heinzova telašca, a u mokraći proizvodi anilina. U Kroničnom trovanju: astenija, cefaleja, vertigo, tremor, cijanoza, egzematozne i verukozno-hiperkeratozne promenena koži. Na sluznici mokraćne bešike mogu nastati hematurički cistitisi i papilomi, koji mogu evoluisati maligno. animalan, životinjski; .a. funkcije ili somatske nazivaju se funkcije primanja informacija i motorne reakcije koje se ostvaruju skeletnim mišićima. Vegeta-

anizostenija tivne funkcije bi bile sve one koje osiguravaju razmenu materija u organizmu, rastenje i razmnožavanje. Podelu je uneo francuski fiziolog (Bichat) početkom XIX veka. aniridia, aniridija, nedostatak dužice; traumatska a., nastaje posle teških povreda očne jabučice; uroñena a. često je udružena s drugim anomalijama očne jabučice. V. irideremia. aniseiconia, anizeikonija, razlika u veličini i obliku slika na mrežnjači oba oka. Usled teškoća u spajanju slika dolazi do smetnji u binokularnom vidu. Uzrok može biti anizometropija. anisochromasia, anizohromazija, prisustvo u krvi eritrocita koji imaju obojenu samo perifernu zonu. anisochromia, anizohromija, različita obojenost eritrocita zbog različite koncentracije hemoglobina u njima; a. iridis, v. heterochromia iridis. anisocoria, anizokorija, nejednakost ženica. Može biti kongenitalna ili stečena. Ćest simptom nervnog sifilisa. anisocytosis, anizocitoza, prisustvo u krvi eritrocita čija veličina može biti veoma različita. anisometropia, anizometropija, nejednako stanje refrakcije oba oka, bilo različite jačine iste refrakcione anomalije, bilo različitih refrakcionih anomalija (npr. jedno oko je kratkovido, a drugo dalekovido itd.). Naročito velik stepen a. javlja se u jednostranoj afakiji. anisopoikilocytosis, anizopojkilocitoza, prisustvo u krvi eritrocita različite veličine i različitog oblika. anisorhythmia, anizoritmija, poremećaj srčanog ritma u kojem postoji poremećaj sinhronizma u ritmu pretkomora i komora. anisuria, anizurija, naizmenična pojava oligurije i poliurije. anizogamija, seksualno spajanje gameta različite veličine i strukture. anizostenija, poremećaj u ravnoteži mišićne napetosti mišićnih grupa suprotnog dejstva. Poremećaj čest u oboljenjima malog mozga. Ustanovljava se naročitom probom. 45

r

anjoni anjoni, negativno naelektrisani joni. anketa, metod koji se koristi u istraživanju raznih društvenih pojava s ciljem da se upoznaju odlike jednog područja, jedne populacije, mišljenja i shvatanja ljudi, razni vidovi ljudske delatnosti i si. I pored toga što anketa može da se koristi u raznim oblastima, najveću primenu ima u društvenim naukama (popis stanovništva, ispitivanje načina života, proučavanje kvaliteta, kvantiteta i načina ishrane, proučavanje korišćenja slobodnog .vremena, proveravanje inteligencije ljudi, fizičkih, socijalnih i mentalnih problema starih). anksioznost, strah, neprijatno osećanje nastalo usled nekog intrapsihičkog konflikta koji izaziva doživljavanje preteče opasnosti čija priroda i poreklo pri svemu tome nisu dati svesti. ankyloblepharon, ankiloblefaron, sraslost očnih kapaka. Može biti delimična ili potpuna. Javlja se uroñeno ili stečeno. ankyloglossia, ankiloglosija, anomalija razvoja. Uzica jezika je kratka ili pripojena blizu vrha jezika, pa manje ili više ograničava njegove funkcije. Sin. frenulum linguae breve, vezan jezik, sapet jezik. ankylopoeticus, ankilopoezni, ono što dovodi do ankiloze. V. ankylosis, arthrodesis. ankylosis, ankiloza, nepokretljivost i kru tost zglobova usled srašćivanja zglobnih površina kostiju (hrskavice), skvrčavanja zglobne čahure ili kontrakture ligamenata i tetiva; a. dentis, srašćenje zuba za alveolnu čašicu; ekstrakapsulna a., ankiloza koja nastaje skvrčavanjem struktura izvan čahure zgloba; fibrozna a., smanjena pokretljivost zgloba usled bujanja vezivnog tkiva; intrakapsulna a., nemogućnost pokretanja zgloba posle oboljenja, povrede ili hirurške intervencije u unutrašnjosti zglobne čahure; kostna a., srašćivanje zglobnih površina kostiju usled proliferacije kostnih ćelija, što ima za posledicu nepokretljivost ili krutost zgloba; a. temporomandibularis, nepokretljivost ili 46

anomalna korespondencija mrežnjaće smanjena pokretljivost donjeviličnog zgloba; kada se javi u prvoj godini ili u ranom detinjstvu, izaziva zaostajanje razvitka donje vilice. V. micrognathic mandibularis. Ankylostoma, ankilostoma, končast parazit dug oko l cm. Najčešće boravi u duodenumu i tankom crevu; A. duodenale, rudarska glista, crevni parazit iz grupe crva (Nematodes) koji živi poglavito u duodenumu, nagriza sluznicu i usisava krv. Jaja se razvijaju samo u mlakoj i vlažnoj sredini (blato u rudnicima, tunelima, pirinčanama). Izrasle larve, dolazeći u dodir s kožom nogu, ruku ili drugim delovima tela, prodiru kroz folikule dlaka u limfne sudove i kapilare, preko desnog srca dolaze u pluća, penju se do grkljana, prelaze u jednjak želudac i u tanko crevo, gde izrastu, oplode se i ponovo nose jaja. Parazit izaziva bolest ankilostomijazu. V. Necaior americanus. Sin. Uncinaria duodenalis. ankylostomiasis, ankilostomijaza, oboljenje koje prouzrokuje parazit Ankylostoma duodenale (Uncinaria duodenalis). Praćeno je želudačno-crevnim poremećajima, bolovima u trbuhu, povišenom temperaturom, progresivnom anemijom, bledilom, otocima i mršavljenjem. Sin. uncinariasis. anodni trzaj, kontrakcija mišića koja se javlja pri jednopolnom nadraživanju živaca, kad je aktivna elektroda anoda.

anodni zraci, v. zraci. anodontio, anodoncija, uroñeni nedostatak zametka zuba; multiple a., nedostatak zametaka većeg broja zuba. V. oligodontio; parcijalna a*., nedostatak zametaka pojedinih zuba; totalna a., nedostatak zametaka svih zuba. cnoksičan, koji pripada anoksiji ili je izazvan anoksijom.

anomalna korespondencija mrežnjača, pojava kada se lik predmeta koji se posmatra ne stvara na oba oka na identičnim (korespondirajućim) tačkama mrežnjaće. Ako bi se takve mrežnjaće stavile jedna iznad druge, te tačke se ne bi poklopile. V. neidentične tačke mreznjače.

anomaloskop anomaloskop, aparat za ispitivanje raspoznavanja boja. Omogućava tačno odreñivanje tipa uroñenog poremećaja u raspoznavanju boja. anonychia, anonihija, nedostatak noktiju. Uroñena ili stečena agenezija u epidermolysis bullosa dystrophica, trihofitija, egzema. Anopheles, anofeles, rod komaraca u koji spadaju komarči koji prenose malariju. anophthalmia, anoftalmija, v. anophthalmus. anophthalmus, anoftalmus, nedostatak jednog ili oba oka, uroñen ili. stečen. Sin. anophthalmia. anorchidia, anorhidija, odsustvo muške polne žlezde (semenika) predstavlja retku pojavu. Treba isključiti prisustvo semenika ü trbušnoj duplji (distopija) ili krajnju zakržljalost (aplaziju). anorectitis, anorektitis, zapaljenje završnog dela rektuma i anusa. anorexia, anoreksija, inapetencija, neješnost, nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naročito uživanja u jelu. Sin. inapetentia; a. men tališ, mentalna a., primarno, jako izraženo krajnje mršavljenje uz povraćanje i amenoreju iz nedovoljno poznatih razloga, najverovatnije u neurotičnih ženskih osoba. anosmia, anosmija, gubitak čula mirisa. anosognosia, anozognozija, psihički poremećaj u kome bolesnik nije svestan svoje bolesti ili nekog telesnog defekta (npr. oduzetosti jedne polovine tela). anostosis, anostoza, defektni razvoj kostiju. anovaria, anovarija, postojanje uroñene aplazije jajnika. anovularna menstruacija, v. menstruatio. anoxaemia, anoksemija, nedovoljna količina kiseonika u krvi. Može biti posledica smanjene količine kiseonika u vazduhu, smanjenja plućne ventilacije ili difuzijskog kapaciteta respiracijske membrane ili smanjenja količine hemoglobina u krvi. anoxia, anoksija, smanjenje ili nedostatak kiseonika; smanjenje količine kiseonika u tkivima ispod njegovih fizioloških vrednosti; anemijska a., a. zbog smanjenih vrednosti hemoglobina; anok-

antagonist sična a., a. zbog nedovoljnih količina kiseonika u plućima; fulminantna a., nagli pad kiseonika u krvi; histotoksička a., a. izazvana nesposobnošću tkiva da iskorišćavaju kiseonik; miokardna a., nesposobnost venačnog krvotoka da snabde miokard dovoljnim količinama kiseonika; a. neonatorum, a. novoroñenčadi; stagnaciona a., a. zbog usporenog krvotoka kroz telesne kapilare; visinska a., a. uslovljena smanjenim pritiskom kiseonika na velikim visinama. ansa, zamka, vijuga, petlja; a. Heniei, Henleova petlja, deo mokraćne cevčice izmeñu njenog ravnog i srednjeg dela; a. intestinalis, vijuga tankog creva, normalan savijutak tankog creva u obliku vijuge. antabus (anti abusus), zaštićeno ime za tetr aet il-tiur am-disulfid. Upotrebljava se za lečenje alkoholičara. Unošenje antabusa izaziva preosetljivost prema alkoholu, a time se alkoholičari odvikavaju od unošenja alkohola. Pod imenom Disulfiramum (disulfiram) oficinalan je prema našoj farmakopeji. antacida, antacidi, antacidna sredstva, sredstva protiv kiseline u želucu; upotrebljavaju se u prekomernom lučenju hlorovodonične kiseline u želucu (hiperaciditet) ili u oralnom trovanju nekom kiselinom. U želucu se kiselina može hemijski neutralisati (v. Natrii hydrogencarbonas, Calcii carbonas, Calcii hydroxydum, Aqua Calais, Magnesii oxydum, Magnesii peroxydum, Magnesii subcarbonas) ili fizički vezati (v. Magnesii trisilicas) ili se u želucu povećano lučenje hlorovodonične kiseline može suzbiti (v. atropin i Extractum Belladonnae). antagonist, koji ima suprotno dejstvo (neki mišići, nervi ili neke hemijske supstancije); antagonističke dejstvo hormona, suprotno dejstvo hormona (npr. insulina i adrenalina na koncentraciju glukoze u krvi); (stom.) zub jedne vilice koji se artikuliše sa zubom druge vilice. V. agonist; enzimski a., v. antimetaboliti; konkurentski a., v. antimetaboliti; metabolički a., v. antimetaboliti. 47

antagonizam antagonizam, oprečnost, suprotnost, suprotno dejstvo. ante, pred, napred, pre; kao prilog ili sastavni deo drugih reci označuje da je nešto vremenski ili prostorno pre ili ispred nečeg (npr. ante mortem, pre smrti; anteversio, nagib u napred). ante mortem, oznaka da je bolesnik u predsmrtnom stanju. antebrachium, podlaktica, deo ruke izmeñu lakta i korena šake. ante fleksija, v. anteflexio. anteflexio, pregib unapred, savijanje unapred; a. uteri, antefleksija materice, unapred nagnuta materica, položaj materice kada je ona svojim telom savijena napred tako da ugao savijanja izmeñu nje i njenog tela predstavlja tup ugao od oko 90 do 100 stepeni. Takav položaj je normalan položaj materice. antenatalna zaštita, staranje o ženi od početka trudnoće do poroñaja i predstavlja skup mera koje se sprovode za zaštitu zdravlja trudnice i pravilnog razvoja ploda. Zaštita se najbolje sprovodi organizovano, putem savetovališta za trudnice pri domovima zdravlja, bolničkim ustanovama i klinikama. U savetovalištima se vrši sistematska kontrola trudnica i time i smanjuje broj patoloških trudnoća i poroñaja, kao i procenat smrtnosti porodilja i novoroñene dece. antepositio, (oft.) hirurško presecanje i pomeranje mišića pokretača očne jabučice od njegovog pripoja prema napred u cilju korekcije strabizma; a. uteri, položaj materice u kome je ćela materica (telo i grlić) potisnuta napred u pravcu prednjeg zida karlice (prema simfizi). anterior, postavljen napred, prednji: npr. facies anterior, prednja strana. anterogradna amnezija, v. amnesia. anteversio, ante verzija, nagnutost unapred, povaljenost; a. uteri, anteverzija materice, položaj materice pri kome je ona svojim telom nagnuta napred, tako da izmeñu njenog tela i grlića postoji ugao veći od 100 stepeni. Telo materice leži skoro normalno u maloj karlici ali grlić odstupa od normalnog i upravljen je prema zadnjem zidu karlice. 48

antiandrogeni anthelix, predzavojak, ispupčenje, reljef na spoljnoj strani usne školjke. Leži ispred zavojka (helix). anthelmintica, anthelmintici, sredstva protiv crevnih parazita. Izbor anthelmintičkog sredstva zavisi od vrste crevnog parazita. Prilikom neopreznog davanja nekih anthelmintika može doći do teškog trovanja. anthracosis, antrakoza, deponovanje uñisanog uglja u pojedinim organima, u limfnim prostorima pluća, u limfnim čvorovima (antrakoza pluća, kože i dr.). V. pneumonoconiosis; a. cutis, prožimanje kože česticama uglja; a. pulmonum, antrakoza pluća, prožimanje plućnog tkiva česticama ugljene prašine ili čañi. U jačem stepenu a.p. spada u profesionalna oboljenja. anthrax, antraks, crni prišt, prostrel, bedrenica, teško akutno profesionalno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva B. anthracis. Klinička slika i prognoza zavise od ulaznih vrata antraksnih bacila. Kožni a. je najčešći i javlja se na licu i vratu. Karakterišu ga maligna pustula (»crni prišt«) i želatinozni otok, koji se brzo širi, te jako deformiše lice. Crevni a. nastaje upotrebom zaražene hrane i javlja se kao preteški toksički enterokolitis s krvavo-sluzavim stolicama i lošom prognozom. Plućni a. nastaje udisanjem prašine u kojoj su antraksne spore, koje izazivaju pretešku hemoragičku bronhopneumoniju s kolapsom i smrtnim ishodom. Antraksna sepsa se razvija prodorom bacila u krvotok i završava se smrću. anti-(ant-), protiv (npr. antidot, protivotrov; anthelmintičan, protiv crevnih parazita itd.). antiadrenergička sredstva, sredstva koja blokiraju adrenergičke neurone (gvanetidin, bretilijum, metil-dopa, rezerpin itd.). antiandrogeni, materije koje kompetitivno blokiraju periferne receptore androgeno aktivnih receptora (v. androgene supstancije), posebno testosterona (v. testosteron) (»materije koje izazivaju hemijsku kastraciju«).

r antianemijski činilac antianemijski činilac (princip) stari izraz, koji se danas više ne upotrebljava, za spoljašnji Castleov činilac. Danas se zna da je to vitamin І2- V, antiperniciozni faktor, vitamin Biz, antianemijski princip, v. antipermciozni faktor. antiastmatičke cigarete, cigarete spravljene, uglavnom, od lišća biljke Datura Stramonium, koja sadrži alkaloid atropin. Upotrebljavaju se protiv bronhijalne astme. antibakterijski antiserum, \.antiserumi. antibiotica, antibiotici, supstancije biološkog porekla, tj. proizvodi živih bića, koje sprečavaju razvoj izvesnih patogenih bakterija ili ih uništavaju. Spravljaju se od kultura nekih vrsta gljivica i bakterija, a neki i sintetičkim putem. Waksman je 1941. god. dao definiciju i uveo naziv antibiotik. antibiotikogram, rezultat ispitivanja osetljivosti mikroorganizama prema antibioticima i hemioterapeuticima. antibiotikografija, metoda koja služi dobivanju antibiotikograma. antibiotikoprofilaksa, upotreba antibiotika radi sprečavanja pojave bolesti u osoba koje su bile izložene infekciji. antibiotikoterapija, lečenje antibioticima svih oboljenja koja izazivaju bakterije, spirohete, rikecije i gljivice. antibioza, zaseban vid antagonizma izmeñu dve ili više vrsta raznih mikroorganizama. anticiklonsko strujanje, strujanje vazduha koje se obrazuje na prostoru visokog pritiska, maksimuma ili barometarskog maksimuma. Vetar kruži u smeru kazaljke na časovniku na severnoj polulopti, a u obratnom smeru na južnoj. anticipacija, tendencija da se neke nasledne bolesti javljaju sve ranije i u sve težem obliku u svakoj sledećoj generaciji. anticodon, antikodon, grupa od tri uzastopna nukleotida (triplet) transportne ribonukleinske kiseline (tRNK), koja prepoznaje odgovarajući kodon mRNK i komplementarno se spaja s njegovim tripletom u toku sinteze proteina, pri čemu se odgovarajuća aminokiselina 4 Medicinski leksikon

antiformin postavlja na svoje pravo mesto u polipeptidnom lancu. antidepressiva, antidepresivi, sredstva za suzbijanje depresije (inhibitori monojminooksidaze, amitriptilin itd.). antidiabetica, antidijabetici, lek koji, prvenstveno smanjujući povišene vrednosti glikoze u krvi, povoljno utiče na aktuelni tok šećerne bolesti (v. tamo). antidiarrhoica, antidijaroici, sredstva protiv proliva (npr., Tinctura Opii, albumin-tanat, bizmut-subgalat i dr.). antidifterički serum, v. serum. antidiuretički hormon, v. adiuretin. antidotum, antidot, protivotrov, sutuk, sredstvo (lek) protiv dejstva nekog otrova (npr., razblaženo sirce u trovanju kamenom sodom, dimerkaptopropanol u trovanju arsenom itd.). antidromno sprovoñenje, sprovoñenje impulsa uz akson ka telu neurona; suprotno od normalnog ortodromnog sprovoñenja u živom organizmu, gde impulsi putuju od sinapse ili od receptora duž aksona do njegovih završetaka. antidysenterica, antidizenterici, v. emetin, sulfaguanidin,. succinylsulfathiazol, phthalylsulfathiazol, carbarson, chiniofon (um). antiemetica, antiemetici, sredstva protiv povraćanja koja deluju centralno (npr., skopolamin) ili periferno (npr. led koji se guta). antiestrogeni, supstancije koje podstiču lučenje gonadotropnih hormona iz hipofize, odnosno otklanjaju inhibitorno dejstvo estrogena na lučenje gonadotropnih hormona (npr., klomifen). antifebrin, v. acetanilid. antifoni, čepovi za zaštitu slušnog organa koji se stavljaju u slušni hodnik i ostavljaju u njemu dogod traje izloženost industrijskoj ili drugoj jačoj buci. Umanjuju buku za 20-30 dcb. antiformin, mešavina natrijum-hidroksida i natrijum-hipohlorita. Razara sve organske supstancije osim voštanih supstancija i lipoida (od kojih se sastoji opna M. tuberculosis). Upotrebljava se za ho mogenizovanje ispljuvka koji se pregleda radi utvrñivanja prisustva M. tuberculosis (»metoda nagomilavanja«); u 49

antigeni

stom. služi za čišćenje zubnih kanala u putridnom procesu, jer rastvara gangrensko tkivo i deluje antiseptički. antigeni, visokomolekulne supstancije, najčešće proteini, sposobne da izazivaju specifičnu imunsku reakciju; osnovna je produkcija antitela. Jedan antigen može se praktično defmisati putem dva svojstva, i to (1) izazivaju stvaranje specifičnih antitela i (2) specifično reaguju in vitro i in vivo s odgovarajućim antitelima. antigenska kompeticija, kompeticija antigena, sprečavanje ili umanjenje imunog odgovora na jedan antigen ako se istovremeno ili sukcesivno unosi drugi antigen. Ima praktički značaj u pripremi polivalentnih vakcina, kada se mora utvrditi takav odnos izmeñu raznih antigena u vakcini koji ne dovode do kompeticije. U francuskoj literaturi ovaj se fenomen često naziva konkurencija antigena. antiglaukomatozna iridektomija, v. tridectomia. antihemofilijski faktor, v. antihemofilijski globulin. antihemofilijski globulin, belančevina plazme koja učestvuje u koagulaciji krvi i koja nedostaje u obolelih od hemofilije; antihemofilijski globulin A, ili VIII činilac koagulacije, nedostaje u plazmi obolelih od prave hemofilije; antihemofilijski globulin B, ili IX činilac koagulacije (Christmasov činilac), činilac koagulacije koji nedostaje u hemofiliji B (Christmasovoj bolesti). V. coagulatio. antihijaluronidaza, specifična antitela, nalaze se u serumu posle infekcije mikroorganizmima koji stvaraju hijaluronidazu. antihistaminica, antihistaminici, supstancije koje poništavaju ili uklanjaju dejstvo histamina. U organizmu postoji enzim histaminaza, a sintetski spravljeni preparati upotrebljavaju se za lečenje nekih alergijskih stanja. antihormoni, antitela stvorena ubrizgavanjem nekih hormona (npr. gonadotropnih hormona) u heterogenih vrsta. Stva50

antiphlogistica

ranjem antihormona može da se spreči dejstvo odgovarajućih hormona (npr. gonadotropnih hormona). antikatoda, anoda u savremenoj rendgenskoj cevi koja služi kao meta katodnim zracima budući da stoji naspram njihovog izvora. antikseroftalmični vitamin, v. axerophtholum. antiluetica, v. antisyphüiüca. antimalarička akcija, v. malaria. antimalarička profilaksa, v. malaria. antimalarički lekovi, v. malaria. antimetaboliti, jedinjenja slična nekom bitno važnom metabolitu, koja su neaktivna, ali ga mogu zameniti, npr., sulfonamidi, koji mogu, u metabolizmu nekih bakterija, zameniti za njih neophodnu paraaminobenzojevu kiselinu. Zovu se još i enzimski antagonisti, konkurentski antagonisti i metabolički antagonisti. antimitotica, v. cytostatica. antimon,Sb, hemijski element, polumetal. V. stibium. antimoni!-, jednovalentni radikal - SbO. antineuralgica, antineuralgici, antineuralgička sredstva, lekovi za ublažavanje neuralgičkih bolova. Mnoga sredstva iz te grupe spadaju i u grupu antipiretičkih sredstava (npr., amifenazon, antipirin). antineuritički vitamin, vitamin Bi. V. aneurin. antiparasitica, antiparazitici, sredstva protiv parazita, npr., na koži ili u crevima. V. antiscabiosa, anthelmintica. antipelagra-vitamin, v. niacin. antiperniciozni faktor, nekadašnji naziv za hipotetičnu materiju koja bi trebalo f?a nastane kao rezultat spajanja spohašnjeg i unutrašnjeg faktora. Danas se zna daje a.f. vitamin І2 čiju resorpciju u terminalnom ileumu omogućava unutrašnji faktor. V. intrinsic factor, vitamin B^2. antiphlogistica, antiflogistici, sredstva kojima se suzbija ili ublažava zapaljenje. Antiflogistički deluju lokalno sluzava sredstva (mucilaginosa - npr., koren od belog sleza), adsorptivna sredstva (ad-

antipireza sorbentia - npr., životinjski ugalj), masne materije (u farmaceutskom smislu) i cvet titrice (Flos Chamomillae). Antiflogistički putem krvi deluju, npr., kalcijumove soli. I neki hormoni kore nadbubrežnih žlezda i njihove sintetske zamene mogu da se upotrebe za lečenje zapaljenja (kortizon, hidrokortizon, prednizon, prednizolon itd.). antipireza, snižavanje povišene telesne temperature. Osim fizički (kupanje u mlakoj vodi, hladni oblozi), povišena telesna temperatura može se sniziti i davanjem naročitih lekova antipiretika (npr. aminofenazon, antipirin, acetil-salicilna kiselina, fenacetin). antipoluti, naročiti prstenovi koji sprečavaju poluciju. antipsihij atrija, socijalno-politički pokret koji smatra da psihijatrija ne pripada medicini zbog toga što psihičke bolesti ne odgovaraju modelu kojim se medicina bavi: uzrok-telesno ošteće-nje-simptomi. Psihički poremećaji su socijalnog porekla i treba ih lečiti socijalnim metodama. Naročito su opasne i štetne psihijatrijske ustanove u kojima se svim mogućim fizičkim, psihičkim i hemijskim sredstvima oboleli primorava, navodno, na pokornost i konformizam u odnosu na zajednicu. antipyretica, antipiretici, sredstva za sni žavanje povišene telesne temperature (natrijum-salicilat, acetilsalicilna kiselina, antipirin, aminofenazon, fenacetin). Antipyrinum, antipirin, fenil-dimetil-pirazolon; ima antipiretičko i analgetičko dejstvo; daje se u obliku praška i u obliku tableta. antirabička vakcina, v. vakcina.

antirahitički vitamin, v. calciferolum. anti-Rh-aglutinin, stvara se u Rh-negativnih osoba posle unošenja Rh-faktora u crvenim krvnim zrncima Rh-pozitivnih osoba. U Rh-negativne majke čije je dete od oca nasledilo Rh-faktor stvaranje anti-Rh-aglutinina može dovesti do fetusne eritroblastoze, oboljenja karakterisanog aglutinacijom i hemolizom eritrocita.

antistreptoHzinski titar antirheumatica, antireumatici, anlircumatička sredstva (natrijum-salicilat, acetil-salicilna kiselina, aminofenazon i dr.). antiscabiosa, lekovi za lečenje šuge (svraba); u nas je oficinalan benzil-benzoat (Benzylis benzoas). Za lečenje šuge može se upotrebiti i peruanski balzam (Balsamum peruvianum). antisepsis, antisepsa, sprečavanje razmnožavanja klica koje izazivaju oboljenja, vrenja i truljenja; mokraćna a., sredstva za dezinfekciju mokraćnih puteva (heksametilen-tetramin, mandelati, Folia Uvae ursi, neki sulfonamidi, neki antibiotici, nalidiksična kiselina, nitrofurantoin, 5-nitro-8-oksihinolin). antiseptičan, (1) koji sprečava raspadanje i truljenje; (2) koji sprečava rastenje klica, ne ubijajući ih. Sin. bakteriostatican. V. aseptičan. antiserotonini (antagonisti serotonina), sredstva koja sprečavaju dejstva serotonina, u prvom redu, na glatke mišiće ili na nervne elemente, delujući na serotoninske receptore na ćelijskim opnama (metisergid, ciproheptadin itd.). antiserumi, imunski serumi; dobivaju se od aktivno imunizovanih životinja. Mogu sadržavati antitela prema različitim uzročnicima zaraznih bolesti. Antimikropski ili antibakterijski a. sadrže aglutinine, bakteriolizine i druga antitela. Antitoksički serumi sadrže uglavnom an ti toksine.

antiskorbutni vitamin, v. Acidum ascorbicum. antispasmodica, antispazmodici, antispazmodična sredstva, lekovi koji ublažavaju ili suzbijaju grčeve (npr., creva, žučnih i mokraćnih puteva, krvnih sudova). U antispazmodična sredstva ubrajaju se alkaloidi atropin, papaverin i dr. antistreptokinaza, različite loze patogenih streptokoka proizvode streptokinaze, koje se izmeñu sebe imunološki razlikuju. Streptokinaze stimulišu formiranje specifičnih antistreptokinaza u organizmu domaćina. antistreptolizinski titar (AST), v. strepioHzinski titar. 51

antisyphilitica antisyphilitica, antisifilitici, lekovi koji služe za lečenje sifilisa. Danas je glavni lek u lečenju sifilisa penicilin. Prvi lekovi za lečenje sifilisa bili su živa i neke njene soli, zatim su uvedeni organski preparati arsena i preparati bizmuta. Pojedini simptomi sifilisa mogu se odstraniti i davanjem nekih preparata joda. antitela, specifične materije koje se stvaraju u organizmu čoveka i životinja kao reakcija na uneti antigen. Antitela su proteini i vezani su za globulinsku frakciju proteina plazme, najčešće za gama-globuline. Prema vrsti antigena i prema osobinama antitela govori se o antitoksinima, precipitinima, aglutininima, lizinima, reaginima itd.; a. odgovorna za alergiju, antitela u alergiji razlikuju se, ne samo od imunskih antitela, nego i meñu sobom: postoje cirkulišuća antitela, blokirajuća antitela i reagini; teorije stvaranja a., selektivna t.s.a. (po Ehrlichu), molekul antigena vezuje se za već postojeće krajeve krajnjih lanaca aminokisèlina na površini limfocita i na taj način izaziva stvaranje novih specifičnih lanaca koji se zatim pojavljuju u serumu kao antitela; instruktivna t.s.a., antigen se vezuje za ćeliju koja sintetiše gama-globuline i tako »instruira« ćeliju da sintetiše lanac aminokiselina koji se stvara prema prisutnom antigenu; nastaju antitela, odnosno imunoglobulini; selekcija klona, receptori za antigen na površini limfocita nastaju spontano, tj. u odsustvu antigena. Antigen bira receptor koji mu odgovara i tako dovodi do proliferacije jednog specifičnog klona ćelija koje stvaraju antitela samo za odgovarajući antigen. Ima mnogo modifikacija ovih teorija, ali nijedna potpuno ne objašnjava mehanizam stvaranja antitela. antiterminacioni faktor, (eng. anti-termination factor), belančevina koja sprečava normalni završetak sinteze (terminaciju) RNK. antitetanusni serum, v. serum. antitireoiñne materije, lekovi koji suzbijaju efekte hormona tireoideje (v. tamo), zbog čega se koriste u lečenju bo52

antrahinon lesti nastalih kao posledica pojačanog lučenja ovih hormona. Oni sprečavaju sintezu tiroksina u tireoideji. Usled ovoga dolazi do povećanog lučenja tireotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize, što ima za posledicu hiperplaziju tireoideje. Glavni predstavnici ove grupe lekova su propil-tiouracil (Propylthiouracilum, oficinalan prema našoj farmakopeji), tiamazol (Thyamazolum, oficinalan prema našoj farmakopeji) i aminotiazol. Služe za lečenje hipertireoza. Sin. tireosupresivne supstancije. antitoksična jedinica (standardna jedinica), meñunarodnim sporazumom usvojena mera za ocenjivanje antitoksičke moći seruma. Ona predstavlja najmanju količinu antitoksičnog seruma, u stanju da neutralise odreñenu količinu odgovarajućeg toksina. Meñunarodna standardna jedinica predstavlja jednu antitoksičnu jedinicu. Postoje antitoksične jedinice za svaki serum. U Nemačkoj se obeležava sa AE (Antitoxineinheit), u Britaniji i SAD sa AU (Antitoxic Unit), u našoj zemlji sa AJ. antitoksini, antitela koja neutrališu dejstvo odgovarajućih toksina, vezujući se s njima specifično, a nastaju u serumu , životinje imunizovane odgovarajućim toksinom ili anatoksinom. antitussica, antitusici, sredstva protiv kašlja, npr. kodein, zatim neka sluzava sredstva (beli slez, salep i dr.). antivitamini, supstancije koje sprečavaju dejstvo vitamina time što ih razaraju ili što se s njima vezuju i stvaraju neaktivna jedinjenja ili, najzad, što se u ćelijama vezuju za iste receptore za koje se vezuju i vitamini. Antonova očna reakcija, v. reakcija. antracen, aromatični ugljovodonik s tri kondenzovane benzolove jezgre. Bela kristalna supstancija koja se dobiva iz katrana kamenog uglja. antrahinon, oksidacioni proizvod antracena. Trioksimetil-antrahinon (emodin) i dioksimetil-antrahinon (hrizofanska kiselina) aktivni su sastojci laksantnih sredstava iz grupe antrahinonskih droga. V. Rhizoma Rhei> Cortex Frangulae, Folia Sennae, Aloe.

r antralin

______________________

antralin, sintetske jedinjenje, slično hrizarobinu. Služi za lečenje psorijaze i hroničnih dermatoza. antralni gastritis, v. gastritis.

antrodynia, antrodinija, bol u sinusnoj šupljini. antrooralna fistula, komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine kao poslediča infekcije sinusa. antrooralna komunikacija dentogenog porekla, sveza komunikacija izmeñu sinusne i usne šupljine koja se dešava u toku vañenja zuba ili frakturisanih korenova. a ntr oporne trija, merenje ljudskog tela, obrada i proučavanje dobivenih mera. Široke je primene u školskoj, sportskoj i vojnoj medicini, a koristi se i u drugim granama medicine, kao i u srodnim naukama. Antropometrija treba da ustanovi stepen razvoja tela, uoči napredak, stagnaciju ili nazadovanje u razvoju i, na osnovu tih podataka, da doprinese morfološkoj karakterizaciji ljudskog tela. Osnovni instrumenti: vaga, visinomer, pelvimetar, kefalometar, klizni kaliper, vrpca za merenje i kaliper. Mere mogu biti: longitudinalne, transverzalne i cirkularne. antrostoma, hirurško otvaranje sinusa prema nosu ili prema usnoj šupljini. antrotomia, antrotomija, operativno otvaranje najveće pneumatske prostorije u mastoidnom nastavku slepoočne kosti (antrum mastoideum). Danas je to samo deo mastoidektomije, jer se uvek teži za odstranjenjem svih pneumatskih ćelija ako postoji mastoiditis. Jedino u odojčeta, u slučaju da postoji mastoiditis, može da se govori o antrotomiji, jer u njega obično druge pneumatske ćelije još nisu razvijene. antrum Highmori, Hajmorova šupljina, šupljina u telu gornje vilice iznad alveolarnog grebena, bočno od nosne šupljine, s kojom je u vezi. V. sinus maxillaris. antu, alfa-naftil-tioureja, rodenticid, beo prašak koji se dodaje mamcima. Letalna doza za pacove 1-15 mg/kg težine. Brzo ubija pacova selioca, a slabo je otrovan za domaćeg pacova. Mamci se mogu izlagati samo jedanput godišnje.

aorta anularis (annularis), prstenast. anulospiralni receptor, završeci aferentnog neurona obavljeni oko intrafuzalnih vlakana mišićnog vretena koja se nadražuju pri jednolikom i brzom istezanju mišića ili samog vretena, što je praćeno kontrakcijom mišića. Značajan u održavanju dužine mišića; ako se mišić istegne, broj impulsa se poveća; ako se skrati, odašiljanje se smanji, pa se mišić relaksira. anulus (annulus), prsten, prstenast otvor (npr. a. inguinalis); a. femoralis, butni prsten, prstenast otvor, medijalno od butne vene, iza preponske (Poupartove) veze, a ispred prednje ivice preponske kosti. Kroz a. femoralis može da proñe butna kila (hernia femoralis). anuria, anurija, prestanak lučenja mokraće. Sin. anuresis; a. angioneurotica, a. izazvana nekrozom kore bubrega; a. calculosa, a. izazvana bubrežnim kamencima; a.obstructiva, a. izazvana blokadom mokraćnih puteva; a.postrenalis, a. izazvana opstrukcijom ureter a, prostatom ili promenama u uretri; a.prerenalis, a. zb.og smanjenja krvnog pritiska ispod vrednosti potrebnih da održe odgovarajući filtracijski pritisak u glomerulima; a.renalis, a. zbog insuficijencije bubrega; supresivna a., izraz za nestvaranje mokraće u bubrezima. anus, čmar, otvor kojim se završava debelo crevo (čmarno crevo, rectum). anxiolytica, anksiolitici; sredstva za lečenje anksioznih stanja, tj. stanja straha (meprobamat, Meprobamatum, i hlor-diazepoksid, Chlordiazepoxydum - oba oficinalna prema našoj farmakopeji i dr.). aorta, glavna arterija velikog krvotoka; polazi iz leve komore srca. Delovi aorte su: proširenje (bulbus aortae), ushodni deo (aorta ascendens), luk (arcus aortae), suženje (isthmus aortae), grudna aorta (aorta thoracica) i trbušna aorta (aorta abdominalis); coarctatio • a., koarktacija aorte, uroñeno suženje aortnog zjapa; c. a., adultni tip, suženje aorte ispod arterijskog voda; infantilni tip, suženje aorte izmeñu mesta odvajanja leve potključne arterije i pripoja ar53

aortitis terijskog voda; stenosis a., aortna slenoza, uroñeno suženje aortnog ušća. aortitis, zapaljenje aorte; a. acuta, najčešće se javlja u sepsi i tifusu; a. chronic a izazvan je aterosklerozom ili sifilisom (a. luetica, sin. mesaortitiš luetica). aortna insuficijencija, v. insufftcientia aortae. aortografija, rendgenografija aorte, u koju se ubrizgava pozitivno kontrastno sredstvo. Ubrizgavanje se vrši pomoću katetra uvučenog u aortu kroz butnu arteriju. A. služi za dijagnostikovanje kardiovaskularnih malformacija (npr. otvoren ductus Botalli, koarktacija aorte) ili njene prolaznosti; translumbalna a., a. koja se vrši translumbalnim ubrizgavanjem pozitivnog kontrastnog sredstva u abdominalnu aortu. Danas se rede koristi. aortographia, v. aortografija. aparat, v. apparatus. aparat za elektroforezu, naprava pomoću koje se, putem jednosmern<e struje, unose lekovi u obolela tkiva. Osnovni delovi aparata su: miliampermetar, potenciometar i menjač polova. Aparat se povezuje aktivnom i inaktivnom elektrodom. V. electrophoresis. aparat za livenje (stom.), a. koji služi za izlivanje stomatoloških nadoknada od metalnih legura. Livenje se obavlja na principu centrifugalne sile, vazdušnog pritiska ili u vakuumu. aparat za raspršivanje, »spray«-aparat, ureñaj kojim se u usnu duplju ili na kožu, u cilju lečenja, nanose lekovi (rastvori, emulzije ili suspenzije) u vidu mlaza sitno raspršenih kapi. Sin. atomizer. aparati, slušni, elektronski aparati za pojačanje zvuka konstruisani na osnovu mikrofona i slušalice malog volumena i vrlo malih bakterija. Daju pojačanje zvuka do 80 dcb. Neki se nose neprimetno iz.a usne školjke, neki su smešteni u krilu naočara. apathia, apatija, nedostatak osećanja, smanjena uzbudljivost, ravnodušnost. apatogen, koji nema sposobnost da prouzrokuje bolest. apendiks, v. appendix. 54

aphasia apendiks semenika, privezak na gornjem delu semenika (Morgagnijev privezak); bogat krvnim sudovima. Embrionalni zaostatak koji odgovara otvoru jajovoda. apercepcija, svesno poimanje nekog zapažanja ili predstave. aperistalsis, aperistaltika, prestanak peristaltičkih talasa u šupljim organima. apertognathia, apertognatija, otvoren zagrizaj. V. occlusio aperta. apertura, otvor, npr. apertura thoracis superior, gornji otvor grudnog koša. apetit, želja za uzimanje odreñene vrste hrane, koja nije praćena osećanjem bola, kao što je to slučaj kad je posredi glad. apex, vrh, npr. apex cordis, vrh srca. aphagia, afagija, nejedenje; a.algera, nejedenje zbog bolova koje izaziva uzimanje hrane. aphakia, afakija, nedostatak očnog sočiva. Veoma retko je uroñena. Obično nastaje posle povrede ili operacija zamućenog sočiva. Popravlja se odgovarajućim staklima, a u slučaju jednostrane afakije kontaktnim staklom. aphasia, afazija, nemogućnost govora ili razumevanja govora pri potpuno očuvanosti svesti i pribora za govor i sluh; motorna a. (Broca), nemogućnost govora uz očuvan aparat za izgovaranje. Uzrok m. a. obično je razmekšanje mozga u oblasti zadnjeg dela, treće frontalne vijuge; senzorna a. (Wernicke), Wernickeova a., poremećaj razumevanja govora uz očuvan sluh. Bolesnik ne može da kontroliše'ni ono što sam izgovara, otuda su mu reci pogrešne (tzv. žargonska afazija ili parafazija). Uzrok W.a. obično je razmekšanje mozga u oblasti zadnjeg dela Silvijeve brazde (fissura cerebri lat.), koje zahvata gornji deo slepoočnog režnja, a pošteñuje precentralnu vijugu. A. u dešnjaka nastaje kada je oštećena leva moždana hemisfera, i obratno; totalna a., istovremena motorna - ekspresivna i senzorna - receptivna a.; žargonska a., nerazumljiv govor usled okolnosti da oboleli ni samog sebe ne razume usled senzorne a.

aphosphorosis

apoplexia

aphosphorosis, afosforoza, patološko sta- apoenzim, apoferment, koloidni nosilac enzima, njegov termolabilan, belančenje izazvano nedostatkom fosfora u ishvinski deo. rani. aphrodisiaca, afrodizijaci, sredstva za po- apoferitin, protein na koji se vezuje gvožñe prilikom resorpcije iz creva, pri jačavanje polnog nagona. To su, uglavčemu nastaje feritin (glavni oblik u nom, ona sredstva koja izazivaju hiperekome se gvožñe deponuje u organizmu). miju u polnim organima (npr., johimbin). Danas nemaju nikakav značaj u apofiza, v. apophysis. apokrine žlezde, v. glandula. medicini. aphtha, afta, v. stomatitis aphthosa; a. con- Apomorphini chloridum (apomorfinfluens, slivena afta, promena na sluznihlorid), sintetski dobiven alkaloid koji ci usne duplje, nepravilnog oblika, nase spravlja iz morfina oduzimanjem jedstala spajanjem dve ili više afti; a. solinog molekula vode. Dat potkožno, izazitaria, solitarna afta, jedna, izolovana afva povraćanje draženjem centra za potozna promena na sluznici usta. V. stovraćanje; oficinalan je prema našoj farmatitis aphthosa. makopeji. aphthae habhuales, habitualne afte, nep- aponeurosis, aponeuroza, opnasta tvorerekidno prisustvo afti u ustima: dok jedvina od vezivnih vlakana i spljoštenih ne promene iščezavaju, pojavljuju se ćelija (npr. aponeurosis plantaris, tanove, tako da bolest neprekidno traje. banska aponeuroza). Pljosnata tetiva na krajevima pljosnatih mišića (npr. apoapicalis, apikalan, pripada vrhu nekog orneurosis m. obliqui externi abdominis, gana. aponeuroza spoljašnjeg kosog mišića trapicotomia, apikotomija, resekcija vrha buha). korena, odsecanje inficiranog apikalnog dela korena zuba uz istovremenu aponeuroza, aponeuroza, v. aponeurosis. kiretažu i potpuno odstranjenje pato- apophysis, apofiza, koštani nastavak. Sin. loškog procesa iz periapikalnog prostoprocessus. ra. Sin. resekcija korena zuba. apoplecticus, apoplektičan, koji je u vezi apikalno, u pravcu vrha nekog organa. V. s vaskularnim poremećajem u mozgu apicalis. (tromboza, embolija, spazmi, krvavljeapireksija, v. apyrexia. nje). aplastička anemija, v. anaemia. apoplektička cista, v. apoplektičku zariste. aplazija muške gonade, primarna zakr- apoplektička koma, v. coma, apoplexia. žljalost semenika koji su funkciono iz- apoplektičko žarište, mesto u moždagubili vrednost (»prepubertetna funkcija nom tkivu u kome je nastupilo oštećekastracije«). U mošnicama mogu se opinje (apoplexia cerebri). Najčešće se u pati samo fibrozne trake (ostaci nerazmozgu stvara šupljina ispunjena razvijenog začetka semenika i ostatka mekšanim nekrotičnim tkivom i krvlju. WoIIfovog kanala). Posle resorpcije ovog sadržaja stvara se apneustički centar, skup neurona u doapoplektička cista ispunjena bistrom njim delovima mosta koji pretpostavlja tečnošću. se, tonički odašilje podsticaje koji sti- apoplexia, apopleksija, nagli prestanak muliraju inspiracijske neurone u izdufunkcionisanja izvesnih delova organa ženoj moždini. Periodična inhibicija ili celoga organa usled oštećenja krvoudisaja putem odvodnih vlakana vagutoka, najčešće začepljenja krvnih sudosa i aferentnih vlakana iz pneumotakva (tromboza ili embolija), rede usled sičnog centra deluje na apneustički cenprskanja krvnog suda (hemoragija) u tar, a ne direktno na inspiracijske neubolesnika s arteriosklerozom ili hiperrone. tenzijom; a. cerebri, apopleksija mozapnoe, apneja, kratki periodi zastoja disaga, nagli prestanak funkcije mozga usnja. led krvarenja ili tromboze u njemu. Po55

apoteka sle tromboze retko nastupa'koma i tada je kratkotrajna; u hemoragiji koma je duboka i dugotrajna. A.c. obično prouzrokuje oduzetost jedne, i to suprotne strane tela. Sin. ictus apoplecticus, moždana kap, moždana kaplja. apoteka, zdravstvena organizacija koja izgrañuje i nabavlja Iekove i druga sredstva za predohranu i lečenje, ispituje njihovu valjanost i njima snabdeva stanovništvo, radne organizacije i druge korisnike. Posebnim propisima apoteci se može odobriti i nabavka, izrada i stavljanje u promet sredstava za ličnu higijenu; a., vojna, v. vojna apoteka. apparatus, aparat, sprava, pribor, skup raznorodnih organa koji doprinose izvršenju odreñene funkcije; a. circulatorius, pribor (organi) za krvotok i limfotok, sastoji se od srca, arterija, vena i limfnih sudova; a. digest or ius, pribor (organi) za varenje, v. tractus; a. lacrimalis, suzni aparat, sastoji se od suzne žlezde, suzne kesice i kanalića; a. locomotorius, pribor (organi) za kretanje, kojeg sačinjavaju kosti, zglobovi i mišići; a. respiratorius, pribor (organi) za disanje, v. tractus; a. urogenitalis, urogenitalni pribor, sastoji se od mokraćnih i polnih organa. appendalgia, apendalgija, bol u predelu crvuljka. Simptom apendicitisa. appendectomia, apendektomija, operacija kojom se odstranjuje zapaljeni crvuljak (appendix vermicularis). V. appendicitis, perityphlitis, typhlitis. appendicectomia, apendicektomija, v. appendectomia.

appendices epididymidis, v. semenik. appendicitis, apendicitis, zapaljenje crvuljka, pogrešno nazvano zapaljenje slepog creva (v. epityphlitis, perityphlitis); a.acuta, akutno zapaljenje crvuljka, obično se javlja iznenadno, s bolovima po ćelom trbuhu, ali najčešće u desnoj po lovini donjeg dela trbuha sa zatezanjem trbušnih mišića u tom predelu (defense musculaire), povećanim brojem leukocita.u krvi (l0.000-30.000), povišenom temperaturom, gañenjem i povraća56

apraxia njem. Teški oblici a.a., zbog opasnosti od opšteg peritonitisa, jesu perforantrii i gangrenozni a.; a. chronica, hronični apendicitis, primarni a., koji od početka protiče hronično, bez akutnih napada; rezidualni, sekundarni, koji se nadovezuje na akutni napad; hronični povratni, koji u svom toku ima nekoliko napada. appendicocefe, apendikocela, hernija koja sadrži crvuljak. appendicolithiasis, apendikolitijaza, prisustvo kamenčića (koprolita) u zjapu crvuljka, koji mogu da budu uzrok apendalgije i apendicitisa. appendicostomia, apendikostomija, Mrurško otvaranje zjapa crvuljka i njegovo prišivanje za površinu trbušnog zida; svrha a. je da se kroz nju ispira i drenira debelo crevo. appendix, apendiks, prilog, dodatak, privezak, nastavak; a. vermiformis, crvoliki nastavak, crvuljak, deo creva koji se slepo završava a visi o dnu slepog creva. Sadrži veliki broj limfnih čvorića i lako podleže zapaljenju (appendicitis, zapaljenje slepog creva). appendix actinomycosis, aktinomikoza koja se odlikuje zadebljanjem zida crvuljka i grizlicama na sluznici, u kojima nalazimo gljivice. appendix carcinoid, neoplazma crvuljka s infiltrativnim rastenjem i pojavom metastaza. Spore je evolucije. Veruje se da nastaje umnožavanjem Kulchiskyjevih ćelija. appendix carcinoma, epitelna neoplazma apendiksa nastala umnožavanjem ćelija žlezda sluznice apendiksa. appendix mucocoelle, mukocela apendiksa, nastaje posle potpunog začepljenja usnog dela zjapa apendiksa, posle čega se himen cistično proširi i ispuni sluzi. apraxia, apraksija, nesposobnost izvoñenja celishodnih radnji pri potpunoj očuvanosti motornog aparata, očuvanoj osetljivosti i shvatanju. Nastaje usled oštećenja funkcije izvesnih delova moždane kore ili njenih puteva (motorna i ideomotorna a.) ili difuznih oštećenja mozga (ideatorna a.); ideokinetička a.

aproksimalan je poremećaj izvoñenja radnji pri kome se mogu izvesti samo proste radnje dok pri izvoñenju složenijih zadataka dolazi do besciljnih, tzv. amorfnih pokreta, ili do zamenjivanja jednih pokreta i radnji drugima, ili najzad do potpune motorne zbunjenosti i ponavljanja istih radnji (perseveracije). Sin. ideomotorna apraksija. aproksimalan, susedni, jedan do drugog; približan. aproksimalni prostor, v. spatium interdentalis. aprosexia, aproseksija, nesposobnost koncentracije misli, rasejanoši*

apsolutna limfocitoza, v. lymphocy toste < apsolutna nula, najniža teorijski moguća termodinamička temperatura. To je temperatura na kojoj je termalna energija kretanja čestica sistema u termičkoj ravnoteži ravna nuli. Prema tome, apsolutna nula označava nulu termodinamičke temperature, odnosno OK. Veza izmeñu Kelvinove i Célzijusove temperaturske skale data je relacijom: OK » 273,160C. apsolutna temperatura, v. termodinamička temperatura.

apsolutna vlažnost, v. vlažnost. apsolutna vrednost, sin. modul, odreñena količina (neimenovani broj) neke veličine, koja ne zavisi od znaka date količine. apsolutni alkohol, v. Alcohol absolutus. apsorbancija A, sin. ekstinkcija E, optička gustina ili gustina transmisije. Predstavlja logaritamski odnos intenziteta Io upadne i Ia apsorbovane svetlosti, tj. A e log lo/Ia, odnosno A= - logT, gde T označava transparenciju svetlosti. Apsorbancija zavisi od vrste i debljine uzorka. Za dati uzorak zavisi od talasne dužine svetlosti. apsorpcija, v. absorptio.

apsorpcijski spektar, v. spektar. apstinent; onaj koji se uzdržava i lišava nečeg svojevoljno (npr. onaj koji ne pije alkoholna pića). apstinentske pojave, telesne i psihičke pojave koje se javljaju kao posledica prestanka unošenja nekog sredstva uzimanog u svrhu uživanja (npr. alkohola,

arachnodactylia morfina) u osoba s izraženom patološkom navikom. aptyalismus, aptijalizam, smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja pljuvačke (npr. posle teškog stomatitisa). apyrexia, apireksija, odsustvo ili prestanak povišene telesne temperature. aqua, voda; izraz koji se upotrebljava u farmakologiji; A. Amygdalae amarae, voda od gorkih badema. Dobiva se od gorkih badema. Sadrži l°/oo cijanovodonične kiseline. Danas služi, i to retko, samo kao korigens za ukus i miris u kapljicama morfina i sličnih alkaloida; A. aromaticae, aromatične vode, rastvori nekog etarskog ulja u vodi, eventualno s dodatkom etanola, služe kao korigensi za ukus i miris; A. calcis, krečna voda. Sadrži oko 0,15-0,17% kalćijum-hidroksida. Upotrebljava se kao adstringens u prolivu i kao antacidno sredstvo. Ulazi u sastav Linimentum calcis; A. Cinnamomi, voda od cimeta, služi kao korigens za ukus i m iris; A. destiilata, destilovana voda, dobiva se destilacijom čiste vode za piće, iz koje se moraju po potrebi, prethodno odstraniti amonijak i organske supstancije; A* fervida, vrela voda (izraz koji se upotrebljava u recepturi); A. foeniculi, voda od morača, voda od komorača, služi kao korigens za ukus i miris; A. fontana, obična voda (za razliku od destilova-ne vode), izraz koji se upotrebljava u recepturi; A. Menthae piperitae, voda od pitome nane, voda od paprene metvice, služi kao korigens za ukus i miris; A. redestillata (A. bidestillata), dvaput destilovana voda, sveže destilovana voda ponovo podvrgnuta destilaciji; A. regia, carska voda, smeša koncentrovane azotne i koncentrovane sone kiseline u srazmeri 1:3 ili 3:1. Upotrebljava se u zubnom lekarstvu za širenje zubnih kanala. aqueductus (aquaeductus), akvedukt, vodovod, kanal; a. cerebri SyIvii, Silvijev kanal, koji spaja treću i četvrtu moždanu komoru. arachnodactylia, arahnodaktilija, upadljivo dugački tanki vretenasti prsti ruku u Marfanovom sindromu. 57

arachnoidea arachnoidea, arahnoideja, paučinasta moždana opna odvojena vrlo uskim prostorom od tvrde moždanice, a vezana za meku moždanicu tananim gredicama. A. kičmene moždine je siromašna gredicama. Subarahnoidalni prostor (cavum subarachnoidale) ispunjenje istom tečnošću koja ispunjava moždane komore. A. služi i kao hidraulično jastuče koje štiti mozak i kičmenu moždinu od mehaničkih potresa pri kretanju tela. arahnoideja, v. arachnoidea, meninges. arachnoiditis opticochlasmatica, kompleks simptoma nastao, usled oštećenja prednjeg dela vidnog puta, u predelu hijazme. Dolazi do pada oštrine vida, neobičnih ispada u vidnom polju, bledila papile. Posledica je zapaljenja ili nastaHh ožiljaka na bazi mozga u predelu hijazme. arahnoidni prostor, meñumoždanički prostor (izmeñu paučinaste i meke moždanice) ispunjen moždanokičmenom tečnošču (liquor cerebrospinalis). Aran-Duchenneova bolest, v. bolest. Aranñelovačka Banja, v. Bukovička Banja. arapska guma, v. Gummi arabicum. arbor vitae, (1) putanje bele mase nalik na grane drveta, koje se vide na središnjom preseku malog mozga; (2) granati sluznični nabori grlića materice. arborizacijski blok, v. block. arbor-virusi, Arbor (od arthropod borne: prenosi se preko artropoda). U grupu arbor-virusa ubrajaju se virusi različite veličine (od 15 do 130 m). Postoje grupe A, B, C i virusi van tih grupa. U ljudi izazivaju različite kliničke slike: febrilna oboljenja, gripozno stanje, aseptički meningitis ili encefalitis. Identifikacija i grupisanje ovih virusa vrše se ukrštenim imunskim reakcijama, fiksacijom komplementa i reakcijom hemaglutinacije. arcuatus, lučni. arcus, luk, tvorevina nalik na luk; a. aortae, luk aorte, početni deo aorte u obliku luka, od koga polaze arterije za glavu, vrat i ruku. V. aorta; a. dentalis (su58

argentum perior et inferior), zubni luk (gornji i donji), potkovičasti luk koji grade svi zubi jedne vilice; a. juvenilis, prstenasto zamućenje periferije rožnjače usled taloženja lipida. Zahvata površinske slojeve rožnjače. Razvija se postnatalno. Kada se javi kao uroñeno zamućenje, onda nosi naziv embryotoxön; a. palatoglossus i a. palatopharyngeus, v. arcus palatini; a. palatini, nepčani luci, parni lučni nabori sluznice, koji se spuštaju od ivice mekog nepca: prednji luk (a. palatoglossus) ide do bočne ivice jezika, a zadnji luk (a. palatopharyngeus) spušta se prema bočnom zidu ždrela; a. senilis, starački luk, starački prsten, prstenasto zamućenje ivice rožnjače usled taloženja lipida. Sin. gerontoxon. area, areja, površina, polje, oblast (npr. area striata, prugasto polje, sedište kortikalnog optičkog centra). areflexia, arefleksija, nedostatak ili gubitak refleksa. aregenerativna anemija, v. anaemia. areola, okruglo polje, kolut; a. mammae, mrki kolut oko bradavice dojke. areometar, stakleni instrument s razmernikom koji služi za merenje gustine tečnosti ili odreñivanje koncentracije pojedinih supstancija u rastvoru (odreñivanje masti u mleku, odreñivanje etanola u alkoholnim pićima i dr.). V. laktometar. argentaffinoma, argentafinom, neoplazma nastala umnožavanjem Kuichitsky jevih ćelija u Lieberkühnovim žlezdama sluznice digestivnog trakta. argentum, Ag, srebro, hemijski element, metal; A. colloidale, koloidno srebro, sadrži najmanje 70-80% srebra. U vodi se rastvara koloidno. Ranije se upotrebljavao lokalno kao antiseptičko ili dezinficijentno sredstvo u okulistici i u gonoreji, cistitisu, pijelitisu; A. nitricum, srebro-nitrat, lapis, bezbojne prizme koje brzo pocrne na svetlosti. Ima adstringentno (u maloj koncentraciji) odnosno kaustičko dejstvo (u velikoj koncentraciji) ili u supstanciji. Deluje i antiseptički odnosno dezinfikujući. Upotrebljava se kao kaustičko sredstvo u obliku štapića (»pakleni kamen« Lapis in-

arginin fernalis) za skidanje bradavica i za І-nje zagañenih ulceracija. Rastvori se upotrebljavaju u akutnim i hroničnim zapaljenjima i kataru sluznica. arginin, aminokiselina (amino-gvanidinvalerijanska kiselina), hem. formula NH2C(NH) 2 (2) CHNH2 - CO2H, v. test, argininski. argiria, argirija, taloženje soli srebra u koži, u sluznicama raznih organa (bubreg). Sin. argirosis. argon, Ar, hemijski element, spada u inertne (plemenite) gasove, Argyll-Robertsonov fenomen, reflektorna ukočenost pupile; direktna ili indirektna reakcija nä svetlost je smanjena ili ugašena, dok je na akomodaciju veoma živa. Ako je praćena miozom; täbes dorsalis, progresivna paraliza; ako je bez mioze: tumori predelä corpora quadrigemina. argyria, argirija, taloženje soli srebra U organima i bojenje organa (kože, bubrega* creva) modrikastosivom bojom. Nastaje pri dugotrajnom unošenju preparata srebra u organizam. ariboflavinosis, ariboflavinoza, bolest izazvana vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom vitamina BZ (riboflavina) u organizmu. Znaci i keratitis, heilitis, promene na koži i na sluznicama. aril-, prefiks koji u herniji označava neki aromatični radikal. aritenoidni pupoljci« zadebljanja glavenog kraja primitivne disajrie cevi u predelu mezobranhijalnog polja u vidu dva bočna mezodermna zadebljanja sa svake strane grkljansko-dušničkog oluka. Aritenoidne hrskavice se u njima javljaju krajem 2. meseca, a završavaju svoj razvoj u 4. mesecu. aritmičan, aritmijski, svaki poremećaj srčanog ritma. aritmija^ v. arrhythmia, arkada, anastomoza, spojnica krvnih sudova u vidi! luka. Mnogobrojne arkade nastaju spajanjem grana crevnih arterija, od kojih polaze grančice za zid tankog i debelog creva. armijski Sanitet, v. sanitetska služba (oružanih snaga).

arsenovodonik Arnethova formula, v. leukocitna formula. aromatica, aromatična sredstva. Sadrže razne lako isparljive materije (etarska ulja), uglavnom prijatnog mirisa. Obično služe u medicini kao sredstva za popravljanje mirisa. aromatična jedinjenja, derivati benzena. V, ciklična jedinjenja, alifatična jedinjenja. aromatični amini, v. aminl

arrhenoblastoma, arenoblastom, opaki tumor heteroseksualnog karaktera u devojčica, nastao od mezenhimnih, muški determlnisanih ćelija sa znatno povećanim izlučivanjem androgena, što ima kao posledicu maskulinizaciju prevremeno polno razvijene ženske jedinke. arrhythmia, aritmija, odsustvo, nepravilnost ritma; a. absoluta, potpuno nepravilan ritam srčanih komora usled lepršanja ili treperenja pretkomora. Sin. a. completa; a. oordis, aritmičan rad srca; a. extrasystolica, povremeni nepravilan srčani ritam usled pojave ekstrasistola, prevremenih srčanih kontrakcija; a. irregularis perpetua, v. a. absoluta; a. respiratoria, promene u učestalosti srčanog rada u vezi s disanjem. Sin. sinus a. arsen, As, hem. element, metaloid, tj. nalazi se izmeñu metala i nemetala. Vrlo je otrovan (smrtonosna količina 0,2 g). arsenik, Arseni trioxydum, arsenik, sićan, anhidrid arsenaste kiseline, upotrebljava se u zubarstvu (lokalno za uništenje pulpe i nerva u karioznim zubima). Može prouzrokovati akutna i hronična trovanja. Oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sin. Acidum arsenicosum. arsenizam, profesionalno trovanje arsenom; javlja se pri proizvodnji pariški zelenog, u industriji stakla i porculana itd. Kao posledica trovanja razvija se pone kad i rak pluća, a dolazi i do profesionalnog karcinoma kože. arsenovodonik, hidrid arsena, AsHa, kratkotrajan, nestabilan nervni i krvni bojni otrov; bezbojan gas, u čistom stanju skoro bez mirisa, a raspadanjem daje miris na beli luk. Zbog velike ispar59

arsenska pasta ljivosti brzo se postižu smrtne koncentracije. Gas-maska potpuno štiti od a. arsenska pasta, kaša koja sadrži anhidrid arsenaste kiseline (AsaOa); upotrebljava se pri devitalizaciji zuba da bi se izazvala nekroza pulpe. arsenska trovanja, trovanja koja nastaju pri unošenju toksičnih količina arsena. Akutno trovanje nastaje pri oralnom unošenju velike količine arsena, obično belog arsenika (sićana). Smrt može nastupiti posle 1-3 dana. Hronično trovanje nastaje pri čestom unošenju manjih količina arsena (radnici u rudnicima i topionicama itd.). arsenska voda, v. voda. arterenol, v. levarterenol. arteria, arterija, odvodnica, krvni sud koji odvodi krv od srca ka organima tela. Anastomotične arterije grade spojnice s granama susednih arterija i omogućuju uspostavljanje pobočnog krvotoka. Završne arterije se ne anastomozuju granama obližnjih arterija, te začepljenje takvih arterija ima za posledicu izumiranje tkiva koje dptična a. vaskularizuje; a. axillaris, pazušna arterija; a. basilaris, bazilarna arterija, nastaje spajanjem kičmenih arterija, delimično vaskularizuje mozak; a. brachialis, nadlakatna arterija; a. carotis communis, zajednička karotidna arterija, glavna vratna arterija, svojim završnim granama (a. carotis externa et interna) vaskularizuje glavu i vrat; aa. coronariae cordis, koronarne, venačne arterije; ima ih dve (desna i leva) ishranjuju srce, terminalne su; aa. cerebri, arterije mozga, potiču od unutrašnje karotidne i od bazilarne arterije, ishranjuju mozak i terminalne su; a. femoralis, butna arterija; a. hepatica communis, zajednička jetrena arterija namenjena jetri, žučnom mehuru, dvanaestopalačnom crevu i želucu; a. iliaca communis, zajednička ilijačna arterija, parna završna grana trbušne aorte, vaskularizuje karlicu (a. iliaca interna s. hypogastrica) i donji ud (a. iliaca externa); a. lienalis, slezinska arterija; a. mesenterica superior et inferior, gornja i donja crevna arterija, vaskularizuju tanko i debelo 60

arterijski pritisak crevo; a. poplitea, zakolenska arterija u zadnjem delu kolena (fossa poplitea); a. pulmonalis (truncus pulmonalis), plućna arterija (plućno stablo), polazi od desne komore srca, ide koso ispred početnog dela aorte i ispod luka aorte i zav'ršava se deobom na dve grane, levu i desnu, koje ulaze u odgovarajuće pluće; a. radialis, žbična arterija, u podlaktici, najčešće se koristi za pipanje pulsa; a. subclavia, potključnjačna arterija, namenjena gornjem udu, grudnom košu, vratu i mozgu; a. tibialis anterior et posterior, prednja i zadnja golenjačna arterija, vaskularizuju potkolenicu i stopalo; a. ulnaris, lakatna arterija, u podlaktici; a. vertebralis, vertebralna, kičmena arterija, grana potključnjačne arterije, gradi sa svojim parnjakom bazilarnu arteriju, namenjenu mozgu. arteriectomia, arteriektomija, isecanje začepljenog dela arterije koje se primenjuje u slučaju obliterantnog endarteritisa (jedna od Lericheovih operacija). Cilj joj je da se ukloni ožiljačno promenjena i obliterisana arterija kao polazno mesto simpatikusnog refleksa, čija je posledica grč pobočnih arterija, odnosno smanjenje pobočnog krvotoka. V. endarteritis obliterans, Buergerova bolest i th romboa ngiitis. arterijalizacija, pretvaranje venske krvi u arterijsku u plućnom krvotoku, pri čemu se venska krv zasićuje kiseonikom uz oslobañanje ugljen-dioksida; a. venačne arterije, spajanje aorte s venačnim sinusom pomoću presada, tako da se venski krvotok koristi za priliv arterijske krvi, odnosno da se postigne »obrnuti krvotok«. Da bi priliv arterijske krvi bio umeren venačni sinus se sužava podvezivanjem. Operacija se primenjuje u grudnoj angini. arterijska glavica, prednji deo srčane cevi u toku razvoja čoveka. arterijska hipertenzija, v. hypertensio arterialis. arterijski pritisak, pritisak u velikim arterijama koji za vreme svakog srčanog ciklusa u odraslog čoveka dostiže maksimum od oko 120 mm Hg (sistolički pritisak) i pada do minimuma od oko 70

arterijsko deblo mm Hg (dijastolički pritisak). Razlika ove dve vrednosti naziva se pritiskom pulsa. arterijske deblo, arterijski lukovi ushodne aorte koji se sjedinjuju u deblo iz koga potiču plućna arterija i aorta. arteriographia, arteriografija, rendgensko snimanje arterija posle ubrizgavanja pozitivnog kontraštnog sredstva neposredno u arteriju. A. ima dijagnostički značaj, naročito u izvesnim oboljenjima i povredama arterija (endarteriitis obliterans, embolija, aneurizma, povreda, ruptura). V. phlebographia. arteriola, mala arterija, krajnji ogranak arterije koji prelazi u kapilar. arteriolonecrosis, arteriolonekroza, nekroza arteriola, koja se često viña u nefrosklerozi. arteriolosclerosis, arterioloskleroza, skleroza i zadebljanje zidova arteriola. Vidi se u malignoj hipertenziji, nefrosklerozi i u sklerodermi. V. odgovarajuće bolesti. arteriosclerosis, arterioskleroza, zajednički pojam za grupu bolesti u kojima postoji zadebljanje arterijskog zida, kao i gubljenje njegove elastičnosti. Tri glavne grupe a. čine: ateroskleroza, Mönckebergova a. i arterioloskleroza; a. cerebralis, a. cerebralnih arterija; a. coronaria, a. venačnih arterija; a. hypertensiva, a. izazvana povišenim krvnim pritiskom; a. infantilis, a. izazvana arteritisom u dečjem dobu; intimska a., a. u kojoj se najveće anatomske promene nalaze u unutrašnjem sloju arterija; medijska a., a. većih arterija u kojoj se glavne promene sastoje u razaranju mišićnih ćelija ili elastičnih vlakana u srednjem sloju i njihovom zamenjivanju vezivnim tkivom; Mönckebergova a., skleroza srednjeg sloja s taloženjem velike količine kalcijumovih soli. Normalna pojava u starosti; a. nodularis, stvaranje fibroznih čvorića ili ploča u adventiciji arterija; a. obliterans, a. manjih sudova koja, zbog proliferacije unutrašnjeg sloja i tromboze, dovodi do potpunog začepljenja zjapa arterija; periferna a., a. ekstremiteta, naročito donjih; a. presenilis, prerana pojava a.,

arthralgia bez nekog očevidnog uzroka, fiziološke a; a. senilis, a. koja prati staračko doba. arterioluminalni sudovi, direktni spojevi venačnih arteriola sa šupljinama srca. arteriosinusoidni sudovi, sudovi slični kapilarima kojima se krv iz svih delova srca izuzev Ieve komore vraća u šupljine srca. arteriovenske anastomoze, kratki sudovi koji direktno spajaju arteriole s venulama, pa krv mimoilazi kapilare. Odlikuju se razvijenim mišićnim slojem i velikim brojem vazokonstriktornih nervnih vlakana. arteritis, zapaljenje arterija; a. brachiocephalica, bolest bez pulsa; a. cranialis, a. temporalis; a. deformans, hronični endarteritis u kojem postoji veliko taloženje soli kalcijuma u zidu arterija; a. gigantocellularis a. temporalis; Hortonov a., a. temporalis; a. hyperplastica, a. u kojem se stvara novo vezivno tkivo; a. infantilis, difuzni a. u novoroñenčadi i male dece, kojeg može da prati arterioskleroza; lokalizovani visceralni a., alergijski vaskulitis; a. nodosa, polyarteritis (periarteritis) nodosa; a. obliterans, endarteritis obliterans; a. rheumatica, opšte zapaljenje arteriola i arterijskih kapilara u reumatskoj groznici; a. syphilitica, pozno ispoljavanje sifilisa s proliferacijom unutrašnjeg sloja i degeneracijom srednjeg sloja, naročito ushodnog dela i luka aorte, i plućne arterije, koje može da dovede do stvaranja aneurizmi; a. temporalis, temporalni arteritis, hronična bolest arterija, nepoznatog uzroka, uglavnom ograničena na sistem karotidnih arterija u vidu zapaljenja s džinovskim ćelijama i stvaranjem granuloma, praćenim teškim glavoboljama, slabošću, septičkim temperaturama, otežanim žvakanjem i dr.; a. tuberculosa, endarteritis ü arterijama koje se nalaze u tuberkuloznim ognjištima; a. umbilicalis, septičko zapaljenje pupčane arterije u novoroñenčeta. arthralgia, artralgija, bol u zglobu. Sin. arthrodynia. 61

arthritis arthritis, artritis, zapaljenje zgloba; a. acuta, akutno zapaljenje zglobova zbog reumatske groznice, gihta, gonoreje; a, articulationis temporomandibularis, bakterijsko, alergijsko, hipertrofičko, reumatsko, reumatoidno, senilno, specifično ili traumatsko zapaljenje donjoviličnog zgloba; a. Bechterew, zapaljenje zglobova kičmenog stuba, sin. rheumatoidspondylitis; a. chronica, razni oblici hroničnog artritisa, sin. rheumatoid arthritis; a. deformans, hronični oblik zapaljenja zglobova, koji dovodi do deformacija i ankiloza; sin. Recklinghausenova bolest; a. degenerativa,- degenerativni artritis, degeneracija ligamenata i hrskavice zgloba s reaktivnim pojavama hipertrofije u obližnjim delovima; dizenterički a., artritis u toku dizenterije; gonokokni (gonoroički) a., akutni artritis prouzrokovan gonokokima; a. hypertrophica, hipertrofični a., u suštini degenerativna promena hrskavica zgloba s pojavom hipertrofije koštanih delova obloženih hrskavicom; infektivni a., artritis prouzrokovan nekom infekcijom (tuberkuloza, gonoreja, sifilis itd.); klimakterički a., artritis žena u toku menopauze; neuropatsld a., artritis usled nervnih poremećaja (tabes, siringomijelija); a. rheumatica, v. febris rheumatica; a. rheumatöides, reumatoidni artritis, hronično nespecično zapaljenje praćeno atrofijom i proliferacijama. Rasprostranjeno oboljenje, naročito meñu ženama u reproduktivnom uzrastu. Vodi do teškog invaliditeta. Etiologija je nepoznata, mada ima razloga za mišljenje daje verovatno prouzrokovan streptokokima. Ligamenti sitnih zglobova šaka i nogu su najčešća lokalizacija deformacija s pojavom potkožnih čvorova i deformacijama zglobova. Prve promene se odigravaju na sinovijalnim ovojnicama zgloba na kojima se javljaju čvorovi slične histološke grañe s onim u reumatičkim čvorovima; a. senilis, starački artritis, nazvan još i osteoaortritis, u suštini je degeneracija na hrskavicama s reaktivnim promenama na kostima koje oblažu; a. suppurativa, gnojno zapaljenje zglobo62

IL

articulatio va (najčešće posle povreda); a. tuberculosa, tuberkulozni artritis tuberkulozno oboljenje zglobova, nastalo najčešće širenjem procesa tuberkuloze s.koštanih struktura. Zahvaćenai sinovija zgloba je zadebljala zbog prisustva granulacionog tkiva tuberkulozne prirode. IzIečenje u većini slučajeva vodi ankilozi zgloba; a. urica, artritis u podagri, gihtu, v. diathesis urica. arthritismus, artritizam, gihtna dijateza; naročita sklonost organizma za dobivanje bolesti zglobova. arthrodynia, artrodinija, bolovi u zglobu. Sin. arthralgia. arthrographia, artrografija, rendgensko snimanje zglobova posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva (vazduh, kiseonik, ugljen-dioksid ili rastvor organske jodne soli). Najčešće se pravi a. kolena i kuka. arthroh, zglob, v. articulatio. arthropathia, artropatija, oboljenje zgloba. arthroplastica, artroplastika, stvaranje veštačkog zgloba reparaturnom operacijom. Sin. arthroplastia. Arthusov fenomen, lokalno alergičko zapaljenje s nekrozom, koje nastaje kada se antigen ubrizga u kožu životinje prethodno senzibilisane na istu antigensku belančevinu. Arthusova reakcija, v. reakcija. articulatio, zglob, prisan odnos dveju ili više kostiju, u kome se vrši pokret. Prema tome da Ii zglob grade dve kosti ili više njih, zglobovi su prosti ili složeni. Prema obliku zglobne površine dele se na poluloptaste, jajaste, sedlaste i točkaste zglobove, kao i na šarkolike zglobove (u obliku šarke). Prema pokretljivosti dele se na pokretne, polupokretne i nepokretne. Pokretni i polupokretni zglobovi imaju zglobne površine pokrivene hijalinom hrskavicom, zglobnu čahuru, čiji je spoljašnji list fibrozan, a unutrašnji sinovijalan, zglobnu bezvazdušnu šupljinu, i veze (ligamenta) koje pojačavaju zglobnu čahuru spolja. Sin. articulus; a. acromioclavicularis, zglob izmeñu ključnjače i akromiona lopatice; a. coxae, zglob kuka, tj. zglob iz-

articulus meñu butne i karlične kosti; a. cubiti, zglob lakta, tj. izmeñu ramenice i kostiju podlaktice; dentis, kontakt zuba donje i gornje vilice van centralne okluzije; a. genus, zglob kolena, tj. zglob butne kosti s golenjačom i čašicom; a. humeri, zglob ramena, tj. izmeñu lopatice i ramenice; a. mandibularis (a. temporomandibularis), viliehi zglob, tj. izmeñu donje vilice i obeju slepoočnih kostiju; a. radiocarpea, zglob izmeñu kostiju podlaktice i gornjeg dela ručja; a. sacroiliaca, sakroilijačni zglob, izmeñu krsne kosti i obeju ilijačnih kostiju; a. sternoclavicularis, zglob izmeñu ključnjače i grudne kosti; a. talocruraHs, gornji skočni zglob izmeñu kostiju potkolenice i skočne kosti (talus); a. tarsi transversa Choparti, poprečan zglob nožja, sastavljen od dva zgloba; jedan je izmeñu skočne i čunaste kosti, a drugi izmeñu petne i kockaste kosti; a. tarsometatarsea Lisfranei, sastoji se od tri zgloba koje grade kosti nožja i donožja. articulus(J.N.A.), zglob. V. articulatio.

artificial dentin, v. flečer. artikulator, mehanička naprava koja sadrži veštački temporomandibularni zglob i omogućava postavljanje modela vilica na način koji imitira njihove odnose. Obezbeñuje različite pokrete donje vilice. artralgija, v. arthralgia.

artrikularni reumatizam, v. rheumatismus. artritis, v. arthritis.

artrogena kontraktura, v. contractura. artroscintigrafija, v. scintigrafija zglobnih šupljina i sinovi je. arythenoiditis, aritenoiditis, zapaljenje aritenoidne hrskavice i njene okoline u grkljanu, najčešće u tuberkulozi grkljana ili u prisustvu malignog tumora u blizini. asbestos, azbest, mineral vlaknaste strukture, neupaljiv, koji može da izdrži vrlo visoke temperature. Hemijski, azbest je magnezijum-silikat s primesama gvozda i kalcijuma. asbestosis, azbestoza, profesionalna pneumonokonioza izazvana dužim, ob-

ascites ično višegodišnjim udisanjem prašine minerala azbesta (v. asbestos). Od nje obolevaju: rudari koji kopaju azbest, oni koji ga melju i prebiraju, osobe koje od azbesta izrañuju azbestni beton, kočnice, filtre, filtre »tekstil« i dr. Azbestne iglice se iz vazdušne struje zabadaju u sluznicu disajnih puteva, na kojoj izazivaju sitna krvavljenja, koja postaju ognjišta za zapaljenjske procese (bronhitisi, peribronhitisi, apscesi i si.), a u plućnom parenhimu azbestne čestice izazivaju difuznu fibrozu s posledičnim emfizemom i oštećenjem desnog srca. Težina oštećenja se, kao i u drugim pneumonokoniozama, odreñuje prvenstveno na osnovu funkcionog stanja disajnih organa i stanja srca. Ascaris, rod okruglih parazitskih crva; A. lumbricoides, čest crevni parazit u ljudi. Do infekcije dolazi stavljanjem zagañenih prstiju u usta (deca) ili hranom (npr. neopranom salatom, povrćem i si.). Može ponekad da uñe i u žučni kanal ili u slepo crevo. ascendens, ascendentan, ushodan, uzlazan, npr. colon ascendens, ushodni kolon. ascendentan, v. ascendens. AschheimZondekova reakcija, v. testovi trudnoće. Aschoffova telašca, specifične promene u reumatskoj groznici. Javljaju se u srčanom mišiću, arterijama, ligamentima, potkožnom tkivu i nervnom sistemu. ascijatičan, koji ne daje senku; odnosi se na ogledalo i izvor svetlosti koji onemogućuju da predmet dâ senku. ascijatična operaciona lampa, lampa ili reflektor u operacionoj sali koji osvet-Ijavaju operativno polje, onemogućujući da operator i njegovi pomoćnici, nad-neti nad operacionim poljem, stvaraju senke koje bi otežavale operaciju. ascites, prisustvo slobodne tečnosti u trbušnoj šupljini. Sin. hydrops abdominis; a. adiposus, a. mlečnog izgleda zbog prisustva u njemu velikog broja ćelija u kojih postoji masna degeneracija; bili-jarni a., choleperitoneum; a. chylifor-miš, prisustvo limfe u trbušnoj šupljini zbog začepljenja ili povrede a. thoraci63

ascitičan

cusa; a. exsudativa, a čija je tečnost eksudat; a. haemorrhagica, prisustvo krvi u ascitesu; mlečni a. a. adiposus; a. praecox, a. koji se pojavljuje pre edema u konstriktivnom perikarditisu; a.transudativa, a. čija je tečnost transudat. ascitičan, koji je u vezi s ascitesom,. Ascolijeva reakcija termoprecipitacije, v. test. asepsis, asepsa, stanje u kome nema živih mikroorganizama; (hir.) metod lečenja rana i izvoñenja operacija u kome se upotrebljavaju instrumenti, zavojni materijal, rukavice i dr. bez mikroorganizama. Mikroorganizmi su uništeni fizičkim sredstvima (ključalom vodom, vodenom parom, vrelim vazduhom, ultraIjubičastim zracima). V. autoklav. aseptičan, slobodan od mikroorganizama, koji nema mikroorganizme. aseptička traumatska groznica, neznatno povišenje telesne temperature (do 37,70C) usled apsorpcije proteina iz hematoma oko preloma kostiju lica; skoro je normalna pojava u toku prvih dana stvaranja kalusa. aseptički infarkt, v. infarctus. asfiksija, v. asphyxia. asimetričan ugljenikov atom, v. carboneum. asimilacija, u biologiji skup procesa u kome organizam izgrañuje organske supstancije iz neorganskih. asinergija, v. asynergia. asinhronija pokreta donje vilice, (stom.) neujednačenost pokreta povreñenog kondila, koji zaostaje u kretanju u odnosu na zdravi kondil. Znak je preloma ovog dela mandibule. asistolija, v. asystolia. askorbinska kiselina, v. Acidum ascorbicum. asocijacijska područja mozga, područja koja nemaju direktnu ulogu u nastajanju osećaja ili motorne radnje, ali često primaju poruke iz raznih senzoričkih ulaza, kao i iz drugih asocijacijskih područja. Različite poruke koje dolaze u jedno asocijacijsko područje deluju jedna na drugu u vidu zapreka ili olakšanja. Neka asocijacijska područja se nala64 IiL

asphyxia ze u kori, a druga u nižim predelima mozga. asocijaciona vlakna, spojna vlakna, živčana vlakna koja spajaju razne delove moždane kore na istoj polutki mozga. asocijacioni centri, centri u velikom i malom mozgu koji upravljaju združenim pokretima, tj. onim nevoljnim pokretima koji prate izvršenje hotimičnih radnji. asocijacionizam, psihološka doktrina osnovana na Aristotelovom učenju o asocijaciji ideja koje su bilo slične, bilo sa-svim suprotne odnosno prostorno ili vremenski povezane. asocijalno, nesocijalno, nedruštveno, tj. u suprotnosti s interesima zajednice. asocirani pokreti, združeni pokreti, pokreti koji neminovno idu jedan uz drugi (npr. podizanje očnih jabučica pri zatvaranju kapaka). asocirati, pridružiti, združiti, spojiti, veza ti, povezivati. asparagin-sintetaza, enzim koji učestvuje u sintezi asparagina. Ogledno je utvrñeno da ga neke maligne ćelije nemaju. aspekt, izgled, vid. asper, hrapav, npr. linea aspera, hrapava linija na butnjači. aspergillosis, aspergiloza, sekundarna infekcija saprofitnom gljivicom iz reda Aspergillus. Najčešće se javlja u plućnim apscesima (a. pulmonum) i u bolesnika podvrgnutim lečenju antibioticima ili steroidima; a. uha, v. otomycosis. aspermia, aspermija, nedostatak semeglavaca u semenu. asphyxia, asfiksija, pojava izazvana nedostatkom kiseonika u vazduhu koji se udiše, praćena neposrednom opasnošću od prestanka života; a. carbonica, a. zbog udisanja ugljen-monoksida; a. cyanotica, a. livida; a. foetalis, a. intrauterina zbog anoksije izazvane ranim odlubljivanjem posteljice, upotrebom anestetika i dr.; a. lividia, a. u koje je koža cijanotična; a. localis, m. Ravnaud; a. neonatorum, ugušenje novoroñenčadi prouzrokovano začeplje njem bronhiola sirastim mazom. Pluća su čvrsta kao tkivo jetre, a potopljena u bistru vodu tonu; a. palida, a. u koje je

r Aspidium filix mas koža bleda; a. secundaria, a. koja se ponovo javlja posle prividnog prestanka zagušenja; a. traumatica, a. posle velike kompresije grudnog koša ili gornjeg dela trbuha. Aspiñium filix mas, prava paprat. Rizom paprati sadrži aktivne sastojke koji parališu glatku muskulaturu pantljičare. Ekstrakt iz rizoma (Extractum Filicis tenue) ranije je služio kao sredstvo za isterivanje pantljičara; danas napušten zbog svoje toksičnosti. aspiracija, v. aspiratio. aspiracijska pneumonija, v. pneumonia. aspiraciona drenaža, v. drainage. aspiratio, aspiracija, isisavanje nagomilanog gasa ili tečnosti (pljuvačke, gnoja, krvi) iz telesnih šupljina i šupljih organa pomoću aparata na principu pumpe ili brizgalicom. V. aspirator, suctio; a. stranog tela, usled trenutnog poremećaja refleksa može neko formirano telo iz usne duplje sa strujom vazduha ući prilikom udisaja u donje vazdušne puteve, gde igra ulogu stranog tela. U tom slučaju potrebna je hitna bronhoskopska ekstrakcija. aspirator, usisivač, sprava za evakuaciju tečnosti i gasa iz prirodnih ili patološkim procesima stvorenih šupljina u telu. Sve češće služi u toku operacija za otklanjanje krvi, eksudata i sadržine šupljih organa (želudačnog i crevnog sadržaja, mokraće, bronhijalnog sekreta itd.). Najpoznatiji su električni a., a. po Potainu, po Dieulafoyu itd. V. drainage.

aspirin, v. Acidum acetylsalicyliciim.associatio, asocijacija, (1) udružena pojava dva obeležja u odreñenoj populaciji čija učestalost prevazilazi njihovu slučajnu pojavu. Asocijacija ukazuje na uzročnu povezanost ovih karakteristika, kao, npr. krvne grupe O i duodenalnog ulkusa; (2) vezivanje pojedinih neuropsihičkih procesa (osećaja, opažaja, predstava, osećanja, voljnih impulsa, misli) koje se obrazuje prethodnim istovremenim odigravanjem u svesti. Ta veza se docnije ogleda u mogućnosti da se u svesti izazove jedan od procesa kada je drugi prisutan (munja-grom; ruža-miris; knjiga-ñak); (3) u herniji i fi5 Medicinski leksikon

asthma zici, povezivanje dvaju ili više jednostavnih istih molekula u složenije grupe molekula iste supstancije [npr. molekuli vode asociraju HzO ... H27 - CH - CH(CHz)? -COOH nezasićena viša masna kiselina. Sastojak je naročito ulja; organske kiseline, organska jedinjenja koja sadrže jednovalentnu karboksilnu grupu (- COOH). Po svom hemijskom ponašanju organske kiseline su slične neorganskim kiselinama. kiselo mleko, mlečni proizvod, dobijen pod uticajem bakterija: acidi lactici i bacillus bulgaricüs, koji razlazu laktozu u mlečnu kiselinu. U kiseloj sredini kazein se zgrušava. Kad mlečna kiselina dostigne nivo od l °/o zaustavlja se dalji razvoj bakterija. Delüje povoljno na floru digestivnog sistema, suzbija preterani razvoj E. coli. kiseljak, kisela voda, koja sadrži uglavnom ugljenu kiselinu, odnosno ugljen-dioksid. V. voda (kisela). Kiseljak kod Sarajeva, banja pokraj rečice Lepenice, u najlepšem mestu sarajevske okoline, na 476 m n.v. Ima klimat koji deluje sedativno. Postoje više izvora (temperature 12° i 130C) istog sastava. Voda s ovih izvora je alkalna, zemnoalkalna (hidrokarbonatna), slabo sulfatna i murijatička, ugljenokiseia (ukupno sadrži 6,2595 g %). Voda se koristi za piće, za kupanje (prethodno zagrejana) i za izvoz u bocama. U ovoj banji lece se: poremećaji i oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva, šećerna bolest, urički artritis (giht), oksalatna dijateza i gojaznost. kiseonički dug, količina kiseonika koja se, po završenom radu, naknadno, unosi i troši kao višak u odnosu na količinu 418

klauden koja bi se unela da rada nije bilo. Otplata kiseoničkog duga može potrajati i čitav sat. Utoliko je veći ukoliko je prethodni napor bio većeg intenziteta i dužeg trajanja. Funkcija otplate kiseoničkog duga je ukloniti nagomilane raspadne produkte (mlečnu kiselinu) i obnoviti rezerve energetskog materijala neophodnog pri naporima velikog ili maksimalnog intenziteta. Najveće vrednosti do 10 lit. u netreniranih, a preko 20 lit. u treniranih. kiseonik, v. oxygenium. kišomer, aparat kojim se meri količina vodenog taloga. Kišomer je sud odreñene površine, u kom se visina sloja vodenog taloga meri u milimetrima; HeIImanov k., ima površinu dna 500 cm2, ispod kog se nalazi boca za skupljanje i merenje taloga (5 cm2 skupljene kišnice odgovara visini kiše od 0,1 mm). Kišomer se postavlja tako da je zaštićen od vetra i udaljen od zidova i drveća. Sneg, grad i inje moraju se pre merenja otopiti. kivetisanje, (stom.) ulaganje proteze izmodelisane u vosku i s postavljenim ^ veštačkim zubima u kivetu s gipsom radi oblikovanja akrilatnog materijala u željeni oblik proteze. Kjeldahlov metod, metod za odreñivanje celokupnog nebelančevinskog azota u telesnim tečnostima. klaćenje (sredogruña), v. mediastinal flutter, pneumothorax, traumatopnoea. klamerica, metalna naprava za fiksiranje koferdama na zub. V. koferdam. Klark I (Clark 1), naziv za difenil-hlor-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca (v. tamo). Primenjuje se u obliku aerosola kao i Klark I (v. tamo). Klark U (Clark 2), naziv za difenil-cijan-arsin, kratkotrajni BOT iz grupe kijavaca; primenjuje se u obliku aerosola. Od svih nadražljivaca iz grupe arsenskih BOT ima najjače toksičko dejstvo na čoveka. Gas-maska štiti ako ima ugrañen protivdimni filtar. V. kijavci, Klark II. klauden, ekstrakt životinjskih pluća koji se u vidu praha ili solucije upotrebljava za zaustavljanje krvarenja posle vañenja zuba.

Klebs-Löfflerov bacil Klebs-Löfflerov bacil/ v. Corynebacterium diphtherias. Klebsiella, vrsta gram-negativnih asporogenih, nepokretnih bacila s čahurom. Rasprostranjeni su u prirodi, u ljudi se mogu naći u digestivnom traktu, mada pokazuju veći afinitet za sluznice disajnog trakta. Ova grupa obuhvata tri vrste: K. ozaene, izaziva hronični rinitis; K. pneumoniae (Friedländerov bacil), izaziva oboljenja disajnog trakta; K. rhinoscleromatis, prouzrokovao rinoskleroma. Sin.: Bacterium rhinoscleromatis, Frichov bacil. kleptoman, osoba obolela od kleptomaniJe. kleptomania, kleptomanija, bolesna sklonost ka krañi kojoj se ne može odoleti. Kleptoman krade bilo šta, bez obzira na vrednost i korist. kleâta, instrument s dva ukrštena kraka. V. forceps; arterijska k., klešta za hvatanje i stezanje arterije; Ashova k., za repoziciju nosne pregrade; bajonet-klešta, klešta kojima se vade zaostali korenovi zuba u gornoj vilici; bulldog k., opružna klešta za hvatanje arterije u cilju hemostaze. Obično su obložena gumom da ne bi oštetila zid krvnog suda; DaMgrenova k., naročito konstruisana klešta za sečenje kosti lubanje pri trepanaciji; k. za držanje igle, v. iglodriač; Esmarchova k. za jezik, klešta za izvlačenje jezika kad ovaj u toku narkoze zapadne u ždrelo i zbog toga može izazvati asfiksiju. Ova klešta su neophodan deo pribora za narkozu; k. za klips, klešta za stavljanje klipsova, koji se najčešće primenjuju u neurohirurgiji; Kocherova k., jaka klešta za držanje tkiva u toku operacije i za stezanje tkiva koja krvave; k. za kost, klešta za držanje kosti za vreme operativnog rada na istoj; litotomska k., klešta za vañenje kamena iz mokraćne bešike pri litotomiji; moskito-k., mala klešta za hvatanje krvnih sudova pri hemostazi; Péanova k., kriva ili prava klešta za hvatanje krvnih sudovci radi hemostaze; Walshamova k., za repoziciju pomerenih nosnih kostiju. klica, mikroorganizam, naziv uglavnom za spore i vegetativne oblike bakterija, kao 27*

klimat i za sve jednoćelijske organizme. V. mikroorganizam. klicina pljošta, (embr.) tvorbena citoplazma koja se u sauropsida pretvara u germinativni kotur. klima, v. klimat. klimaks, v. climacterium. klimakterijum, v. climacterium. klimakteričke tegobe, nastupaju u klimakterijumu zbog prestanka jajničke funkcije, što sekundarno prouzrokuje promene u funkciji hipofize. Zbog toga mogu nastati vazomotorni simptomi kao navala toplote u glavu, vrat i gornji deo toraksa, povećanje arterijskog krvnog pritiska, znojenje, često profuzno, zatim noćni strah, razdražljivost itd. klimat, skup geografskih i atmosferskih uslova u nekom mestu, nekom predelu ili čitavoj pokrajini i njihov odnos prema životu nastanjenih živih bića uopšte, pa i ljudskih bića posebno. Sin. klima; alpski k., v. visinski k.; kontinentalno-nizinski k., klimat mesta na visini ispod 300 m, a najmanje na 50 km od morske obale. Odlikuje se visokim vazdušnim pritiskom, prilično stalnom temperaturom, većom vlažnošću, umerenom svetlošću i vetrovima itd. Na tim osobinama osniva se njihovo umirujuće dejstvo. Takav je klimat, npr., Palica i nekih drugih banja:, nizinski k., klimat mesta u ravnici na 0-300 m nadmorske visine; ova mesta nalaze se u kontinentalnom delu ili na primorju. V. kontinentalni k. i primorski k.; planinski k., klimat planinskih mesta koja se dele na: slabovisinska (u podnožju planina), 300-600 m; srednjevisinska, 600-1.100 m; visinska, 1.100-2.000 m. V. visinski klimat, srednjovisinski klimat; primorski k., klimat čije su glavne osobine: ujednačenost meteoroloških uslova (relativno stalna temperatura vazduha, povećana atmosferska vlažnost, postojanje naizmeničnih vetrova s kopna i s mora, visok atmosferski pritisak). Morski vazduh'bogat je kiseonikom i ozonom. Svetlost na moru je jaka i obilna (posredna i neposredna). Meñu ovim osobinama ima i nadražajnih, podsticajnih i umirujućih elemenata. Ukratko, primorski klimat

419

klin

klimatizacija

podstiče organizam i jača zdravlje; sedativni k., klimat koji deluje umirujuće na organizam, v. kontinentalno-nizinski k.; srednjo-visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 600 do 1.100 m koji ima osobine i efekte na organizam na sredini izmeñu visinskog i slabo visinskog i nizinskog klimata. On odgovara većem broju bolesnika. Njegovo dejstvo je da više snaži, ali da ne nadražuje. On se i bolje podnosi nego visinski klimat. To je klimat mnogih sanatorijuma za plućnu tuberkulozu. V. subalpski k.; stimulantni k., klimat koji deluje podsticajno na metabolizam i ima opšte toničko dejstvo na organizam, tj. jača telo. V. primorski k., visinski k.; subalpski k., v. srednjovisinski klimat; visinski k., klimat planinskih mesta na visini od 1.100 do 2.000 m koji se odlikuje time što je u njima atmosferski pritisak snižen, vazduh razreñen, stepen vlažnosti manji, srednja temperatura vazduha niža, vazduh hemijski čist i što obiluju direktnim sunčanim zracima. Planinska klimatska mesta obično su zaklonjena od nesnosnih vetrova. Ukratko, njihovo opšte delovanje je sledeće: podsticaj metabolizma i toničko dejstvo na organizam, ali ne i nadražajno. Sin. alpski klimat. klimatizacija, podešavanje (specijalnim ureñajem) temperature i vlažnosti vazduha neke prostorije (bolesnikove sobe, operacione sale i dr.) po želji i po potrebi, nezavisno od spoljnih atmosferskih uslova; k. prostorija, veštačko regulisanje lokalnih klimatskih osobina u prostorijama i zgradama, prema higijenskim principima. Zadatak klimatizacije je popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih klimatskih uslova u radnim prostorijama i prostorijama uopšte. Pri tom se centralno regulišu pojedini meteorološki faktori u vazduhu u cilju njegovog optimalnog poboljšanja. Prema potrebama, vazduh se filtruje, suši ili ovlaži, zagreva ili rashlañuje. Ovako kondicionisani vazduh razvodi se zatim sistemom kanala po celoj zgradi. 420

klimatizam, pojam koji obuhvata niz pitanja (privrednih, tehničkih, medicinskih) koja se odnose na klimatska mesta i njihov meñusobni odnos. klimatologija, (medicinska za razliku od geografske, poljoprivredne), grana medicine koja proučava elemente i osobine pojedinih klimata, odreñenih geografskih mesta i analizuje njihovo dejstvo na zdrav i bolestan organizam. klimatopatologija, deo medicinske klimatologije koji se bavi nepovoljnim (patogenim) dejstvima klime na ljudski organizam. klimatoterapija, v. therapia. klimatske komore, v. komora. klimatski šok, v. šok.

-

klimatsko mesto, naziv za mesto u dolini, na planini, obali jezera ili mora, s povoljnim i odreñenim klimatom, koje je izgrañeno i opremljeno za lečenje i oporavak izvesnih bolesnika. Pravo klimatsko mesto je samo onda kada je u njemu ostvarena administrativno komunalno-urbanistička, higijensko-zdravstvena i socijalna organizacija. Postoje dve vrste klimatskih mesta: specifična (sanatori-jum), za lečenje plućne tuberkuloze (Ozren, Surdulica, Knez-selo, Golnik i dr.) i kostne tuberkyloze (Kraljevica, Rovinj i dr.), i nespecifična, za lečenje ostalih hroničnih bolesti, funkcionih poremećaja i patoloških naklonosti. klin, upotrebljava se obično u ortopedskoj hirurgiji; Jewettov k., klin za unutrašnju fiksaciju preloma trohantera. On se pričvršćuje za ploču radi fiksiranja glave i vrata kosti o telo kosti; Kuntscherov k., veliki cevasti metalni klin za intramedulnu fiksaciju preloma; Neufeldov k., klin za fiksiranje intertrohanternog preloma butnjače s tim da se jedan krak klina zabija u vrat butnjače idući kroz trohanter, a drugi, čiji je odnos prema prvom klinu savijen pod uglom od 130 % fiksiran je za butnjaču pločom; Rushov k., klin za osteosintezu u prelomu kosti. Zasniva se na elastičnom ukleštenju klina s osloncem u tri tačke na kosti. Smith-Petersenov k., trouglasti klin za fiksiranje glave u prelomu vrata butnjače.

kobaltna bomba

klinasta kost klinasta kost, neparna kost lubanje, sastoji se od tela, krila, krilastih nastavaka i sadrži šupljinu (sinus sphenoidalis). V. os (sphenoidale). klindamicin, derivat antibiotika linkomicina.

Klinfelterov sindrom, v. sindrom kliničar, lekar koji se bavi praktičnom medicinom. klinička imunologija, područje medicine koje se bavi izučavanjem, dijagnozom i terapijom oboljenja imunskog aparata i svih onih oboljenja u čijoj su patogenezi uključeni imunski procesi, kao i primenom imunoloških metoda i testova u kliničkoj medicini, klinička slika, skup tipičnih i karakterističnih subjektivnih tegoba (simptoma) i objektivnih znakova kojima se odlikuje neko oboljenje. kliničko ispitivanje, skup svih vrsta pregleda izvršenih na bolesniku, u toku njegova boravka na klinici, u cilju postavljanja tačne dijagnoze.

kliničko lečenje, v. therapia. kliničko posmatranje, ispitivanje i posmatranje bolesnika na klinici ili u bolnici, za odreñeni 'period vremena potrebnog da se dobije što potpunija slika o vrsti i stanju njegove bolesti. klinika, bolnička ustanova u sklopu medicinskog fakulteta, koja služi ispitivanju i lečenju bolesnika i praktičnoj nastavi za studente medicine, lekare na usavršavanju, pored toga što se na njoj obavlja i naučno-istraživački rad. Klippel-Trénaunayov sindrom, v. haemangiectasia osteohypertrophicans. klirens, v. clearence; k. brom-sulftaleina (BSP) obeleženog radioaktivnim jodom, test za ispitivanje funkcije jetre; k. kreatinina, v. clearance; k. radioaktivnog gvozda, v. clearance; k. radioaktivnog koloidnog zlata Au198, test za ispitivanje poremećaja krvotoka u jetri. Posle i.v. ubrizgavanja dijagnostičke doze, odreñuje se brzina njegovog klirensa iz krvi; k. ureje, v. clearance. klistir, v. clysma. klistiranje, davanje klizme. V. clysma. klivus, v. clivus. klizma, v. clysma.

klo, jedinica za merenje izolacione moći odeće predstavlja sposobnost materijala da u prostoriji gde je temperatura vazduha 2 kretanje vazduha ispod tri metra u sek. i relativne vlažnosti 50% održi temperaturu kože od 33 0C. kloaka, v. jazva. klofibrat, inhibiše sintezu kolesterola, služi za sprečavanje i lečenje ateroskleroze. kloksacilin, metil-hlor-fenil-izoksazolil-penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema penicilinazi, relativno stabilan u kiseloj sredini. klomifen, v. antiestrogeni.

klon, v. don. klonus, pojava pravilnih ritmičkih kontrakcija nekog mišića podvrgnutog iznenadnom, trajnom istezanju. Nastaje pod uslovima ritmičkog smenjivanja refleksa na istezanje i obrnutog refleksa na istezanje ili kao posledica sinhronizovanog pražnjenja motoričkih neurona. V. refleks na istezanje. klube, klupče, v. glomus, glomerulus. ključnjača, v. clavicula. knochenalter, (nem.) »starost« kostiju, stepen njihovog postignutog razvoja u odreñenom uzrastu organizma. Odreñuje se utvrñivanjem pojave jezgri okoštavanja. Pojava sezamske kosti predstavlja znak početka puberteta. koagulacija, intravaskulna rasejana, v. coagulatio. koagulantna sredstva, sredstva koja potpomažu zgrušavanje krvi. koagulaza-test, dokazivanje patogeniteta stafilokoka pomoću koagulaze. Patogeni sojevi stafilokoka, koji produkuju enzim koagulazu, sposobni su da izvrše koagulaciju oksalatne plazme pitomih zečeva i nazivaju se koagulaza-pozitivni. koagulen, tromboplastinski preparat iz životinjske krvi koji, kao lokalni hemostatik, povećava koagulabilnost krvi.

koagulopatija zbog potrošnje, v.diseminovana intravaskulna koagulacija. kobalt, v. cobalt. kobaltna bomba, aparat koji sadrži radioaktivni kobalt, Co-60. Emituje vrlo prodorne gama-zrake, zbog čega se 421

Kocherov dilatacioni ulkus upotrebljava za lečenje malignih tumora. V. . Kocherov ñilatacioni ulkus, v. ulcus. Kocherov metoñ operacije kile, v. operacija. Kocherova klešta, v. klešta. Kochov bacil, v. Mycobacterium tuberculosis; K. fenomen, zasniva se na zapažanju da zamorče, inficirano bacilima tuberkuloze, reaguje drugčije na ponovnu inokulaciju nego zamorče koje je prvi put inokulisano. Zamorče u stanju preimunicije reaguje na ponovnu inokulaciju samo lokalnim promenama koje se javljaju na mestu inokulacije, dok zamorče koje se prvi put inokuliše bacilima tuberkuloze ugine za 8-9 sedmica sa slikom uopštene tuberkuloze; K. lonac, aparat služi za sterilizaciju strujećom parom (10O0C) u toku 60 do 90 minuta. To je cilindričan metalni aparat s dvostrukim dnom, od kojih je gornje rešetkasto. Na rešetkasto dno stavlja se materijal za sterilizaciju. Ispod njega se nalazi voda zagrevana do ključanja. Stvorena para prolazi kroz rešetku i oko predmeta koji se sterilišu. Kochov lonac služi za sterilizaciju bakterioloških hranljivih podloga i drugih supstancija koje sadrže ugljenikove hidrate ili druge sastojke, koji ne podnose temperaturu iznad 10O0C; K. postulati, merila za utvrñivanje etiologije zaraznih bolesti. Na osnovu Kochovih postulata se može smatrati za uzročnika zarazne bolesti samo onaj mikroorganizam, koji je izolovan iz bolesnika u čistoj kulturi, koji je inokulisan eksperimentnim životinjama i u njih izazvao isto oboljenje kao u bolesnika, iz koga je izolovan i koji se iz tako zaražene životinje može opet dobiti u čistoj kulturi. kod, v. cod. kodehidraze I i II, kofermenti, aktivatori fermenata koji aktivišu vodonik. Prvi je difosfonikotil-amid-nukleotid, a drugi trifosfonikotil-amid-nukleotid. Prvi učestvuje u mlečnokiselinskom i alkoholnom vrenju, drugi u direktnoj oksidaciji glikoze. Nalazi se u mnogim organima (jetra, bubrezi), a naročito ih mnogo ima u kvascu. U njihov sastav ulazi 422

kofohirurgija amid nikotinske kiseline, tzv. PP-faktor iz kompleksa vitamina B. V. koenzim. kodehidrogenaza, v. kodehidraze I i IL kodein, v. Codeinum. kodominantnost, v. codominantnost kodon, v. codon. koeficijenat iskorišćavanja kiseonika, deo oksihemoglobina koji pri prolazu krvi kroz kapilare tkiva otpušta kiseonik. Prosečno to je 25% o.h., ali pri teškom, mišićnom radu može ova vrednost porasti na 75%. koeficijenat nasleña, verovatnoća da u odreñene jedinke oba alelska gena u da-e tom lokusu potiču od roditelja koji su te gene nasledili od zajedničkog pretka, ili proporcija lokusa u kojima se nalaze homologni geni; k. srodstva, stepen verovatnoće da su dve jedinke nasledile odreñeni gen od istog, zajedničkog, pretka, ili procenat svih njihovih gena koje su dobili od zajedničkih predaka. Koenenovi tumori, fibromi koji se razvijaju pod noktima u okviru Pringleove bolesti (adenoma sebaceum). koenzim, termostabilni, u vodi rastvorljivi, nespecifični deo nekog fermenta. V, x kodehidraze; koenzim R, v. bio tin. kofein, purinski derivat (I1 3, 7-trimetilksantin), sastojak kafe i čaja. Stimuliše centralni nervni sistem i miokard, centralnim dejstvom sužava krvne sudove, a perifernim dejstvom ih širi, pojačava diurezu. Upotrebljava se, uglavnom, za stimulisanje centralnog nervnog sistema (kore velikog mozga i produžene moždine) i srca. koferdam, tanka gumena traka širine 15 cm koja se koristi za izoliranje zuba od pljuvačke i predstavlja najpogodnije sredstvo za postizanje suvog polja rada u stom., v. 5MVO polje rada. koferment, aktivna grupa fermenta. Ferment kao složena belančevina se sastoji od belančevinske komponente nazvane apoferment i nebelančevinske komponente nazvane koferment. Za delovanje enzima moraju obe komponente postojati i u kontaktu (apoferment + koferment = holoferment). kofohirurgija, hirurgija gluvoće, obuhvata razne mikrohirurške operacije koje

kognicija

služe očuvanju ili poboljšanju oštećenog sluha (timpanoplastika, stapedektomija, implantacija elektroda u labirint itd.). kognicija, svest o senzaciji i o njenom uzroku. kohlearni mikrofonski potencijal Jedna od električnih reakcija kohleje na zvuk; promene potencijala koje se registruju izmeñu elektrode koja je na kohleji ili u njenoj blizini, i druge, indiferentne elektrode. koilonychia, koilonihija, degenerativne promene na noktima prstiju u vidu kašikastog izgleda noktiju koje se viñaju u anemiji usled deficita gvozda u organizmu (hiposiderbze). koincidentni i antikoincidentni ureñaji, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini za odreñivanje vremenske'zavisnosti pojava, rierenjem istovremenosti odnosno vremenskog zakašnjenja u pojavljivanju dva impulsa. kok, v. Coccus.

kokain, v. Cocainum. kokainizam, v. kokainomanija, toksikomanija.

kokainomanija, bolesna navika, požuda za kokainom. Javlja se u psihopata željnih neobičnih uživanja i stimulacije, najčešće kao posledica zavoñenja, rede posle medikamentne primene u cilju anestezije. Obično se kokain unosi ušmrkavanjem (v. perforatio), ili ubrizgavanjem pod kožu. Duža upotreba dovodi do psihoze koja liči na delirium tremens s karakterističnim taktilnim halucinacijama (kao da gamižu neke bubice pod kožom). V. kokainizam, toksikomanija. kokarboksilaza, koferment karboksilaze, koja učestvuje u dekarboksilaciji pirogrožñane kiseline. Estar je tiamina (vitamin Bi) i fosforne kiseline. kokcikodinija, v. coccicodynia. kokobacili (Coccobacillus), imaju odnos dužine i debljine manji od 2: l, pa u prvi mah svojim izgledom podsećaju na koke, naročito ako su u pitanju veoma mali bacili koji pripadaju familiji Parvobacteriaceae: Pasterella, Brucella, Hemophilus.

kolektivna zaštita kokošije grudi, v. pectus carinatum, p. gallinaceum.

koksalgički kuk, deformacija kuka usled kosoovalnog oblika karlice posledica je neravnomernog opterećenja karlice pri jednostranim promenama na zglobu. koksalgija, v. coxalgia. koksitis, v. coxitis. kolabiranje, v. collapsus. kolabirati, v. collapsus. kolagen, belančevinasta supstancija koja se nalazi u vezivnim vlaknima, kosti, hrskavici itd. Kuvanjem daje lepak (želatin). kolagenaze, enzimi sposobni da razgrañuju kolagen. Kolagenaze se nalaze u filtratu bujonskih kultura mnogih bakterija. Naročito mnogo ih proizvode bakterije roda Clostridium. Mlade kulture bakterija proizvodi najviše kolagenaze. One su u svome delovanju specifične. Razgrañuju samo kolagen, dok na želatin i mišićno tkivo ne deluju. Antigenske su prirode i u organizmu stimulišu stvaranje antikolagenaza. Kolagenaze utiču na invazivnost bakterija time što razgrañuju kolagen mišića i tako otvaraju bakterijama puteve za njihovo dalje širenje po organizmu. kolagenoze, grupa oboljenja kao posledica difuznih promena u vezivnom (kolagenom) tkivu u organizmu, najverovatnije usled autoimunih zbivanja. U ovu grupu spadaju: nodozni poliarteriitis, sistemski eritematodes, sklerodermija, Wegenerova granulomatoza, dermatomyositis. kolateralni krvotok, v. circulatio.

kolektivna zaštita, sistem mera čiji je cilj stvaranje maksimalno mogućih higijenskih, zdravih uslova rada. Za razliku od individualne (lične zaštite) kojom se prvenstveno štite pojedinci (v. individualna zaštita rada), kolektivna zaštita obuhvata grupe radnika s provoñenjem medicinskih i tehničkih zaštitnih mera. Najčešće su sledećeg tipa: zdravstveno vaspitanje, vakcinacije, lekarski pregledi pre zaposlenja i sistematski periodični lekarski pregledi, profesionalna orijentacija i selekcija, istraživanje škodljivih materija ili ranih znakova profesio423

kolena moždane cevi

nalnih i dr. obpljenja i trovanja. To se postiže automatizacijom, mehanizacijom, hermetizacijom i racionalizacijom procesa rada, na bazi osnovnih načela higijene rada, zatim zaštitom od delova mašina, transmisija i opasnog alata, provoñenjem .ventilacije (lokalne i opšte), sprečavanjem stvaranja buke i vibracija, poboljšanjem osvetljenja, stvaranjem povoljnih efektivnih temperatura i zone komfora i tome slično. Kolektivna zaštita uključuje i obezbeñenje pauza u radu, većih odmora i rekreacije, planiranje poboljšanja ishrane, klime odnosa u grupnom radu i si. kolena moždane cevi, v. potiljačno koleno, mostno koleno, temeno koleno. koleno, v. genu. kolenasti penis, v. verge coudée.

kolenjak, (stom.) deo bušilice s kolenom podešen za rad na zubima donje vilice, i na zubima u gornjoj vilici nepristupačni su za nasadnik. V. nasadnik. kolera, v. cholera. količnik, v. kvocijent; k. odmora, polna

.' razlika u sposobnosti za odmor. Odreñuje se pomoću Böhlauovog aparata. U žene količnik odmora je u svim razdobljima niži nego u muškarca. U 8. deceniji starosti približava se vrednosti u muškog. koiimator, oklop od olova, koji se postavlja oko kristala scintilacijskog brojača i gama-kamere. Služi za smanjivanje spontane radioaktivnosti, obezbeñenje mehaničke zaštite i ograničavanje vidnog polja ovih ureñaja. Zavisno od namene konstruišu se jednokanami i višekanalni kolimatori, s otvorom širokouglim ili paralelnim.. kolinearnost, odgovarajući odnos izmeñu redosleda aminokiselina u polipeptidnom lancu i redosleda kodona u genu (DNK) koji reguliše sintezu tog polipeptidnog lanca. koli-titar, v. titar koli-bacila. Kollmannov dilatator, metalni dilatator za uretru, koji može da se povećava u svom promeru. Služi za širenje strikture uretre. kollodium-babies, tanka opnica koja omotava novoroñenče u ihtioziformnoj eritrodermiji. 424

kolonija bakterija

kolobom, defekt u tkivu oka, koji može biti uroñen ili stečen. Može se javiti u području kapaka, dužice, cilijarnog tela, sudovnjače, mrežnjače, sočiva i dr. V. coloboma. koloid, proizvod ćelija homogenog, prozračnog izgleda, sličan želatinu (npr. koloid štitaste žlezde sadrži belančevinu globulin i jod-tireoglobulin, koloid se sreće i u tumorima i dr.). koloidi, supstancije (belančevine, škrob, glikogen, dekstrini, želatin i dr.) čije čestice (micele, grupe molekula) iz disperzne faze ne prolaze kroz pore ultracedila (npr. kroz životinjske membrane). Kada su rastvorene, nalaze se u stanju sola. U čvrstom stanju su kao gel. Prema tome koliko im čestice privlače vodu dele se u emulioide ili hidrofilne koloidne rastvore s hidrofilnim micelama (npr. belančevine, želatin, škrob) i suspenzoide ili hidrofobne koloidne rastvore s hidrofobnim koloidnim česticama (npr. koloidni gvožñe (Ill)-hidroksid, arsen-trisulfid). Prema tome da Ii se staložene micele koloidnog rastvora mogu dodatkom vode ponovo koloidno rastvoriti ili se ne dele u preobratljive i nepreobratIjive staložene koloidne rastvore. Danas podela na koloide i kristaloide nije prihvaćena, jer ima supstancija koje su u jednom rastvaraču koloidno rastvorene, a u drugom kao pravi rastvor. koloidni milijuni, žućkasti čvorići na licu, vratu i rukama koji nastaju na bazi koloidne degeneracije vezivnog tkiva. Sin. elastoidosis cutanea nodularis. koloidno-osmotski pritisak, v. onkotski pritisak. koloidno srebro, v. argentum.

kolonija bakterija, golim okom vidljiva formacija bakterija na čvrstoj hranljivoj podlozi, nastaloj razmnožavanjem jedne jedine bakterijske ćelije. Takve kolonije sadrže po nekoliko stotina ili hiljada miliona bakterijskih ćelija. Kolonije pojedinih vrsta se izmeñu sebe razlikuju po mnogim osobinama: veličini, obliku, ivicama, površini, konzistenciji, prozračnosti, boji i dr.

kolonoskopija kolonoskopija, v. colonoscopia, endoscopia. kolorimetrija, odreñivanje koncentracije neke supstancije u rastvoru uporeñivanjem njene boje s bojom rastvora poznate koncentracije iste supstancije ili s bojom nekog odreñenog sredstva iste boje radi uporeñivanja. kololrimetrijska analiza, v. kolorimetrija. kolotur, v. trochlea. koloturni, v. trochlearis. kolumelizacija, operacijski postupak u toku vršenja timpanoplastike pri kojem se izgubljeni kontinuitet lanca slušnih koštica uspostavlja transpozicijom preostalih oštećenih delova lanca. kolut, v. discus. koma, v. coma. kombinovane povrede, dve ili više povreda iste etiologije, ali na raznim organima ili delovima tela. V. politraumatizam. kombinovani prašak, uobičajeni naziv za lek u obliku praška, sastoji se od više Iekovitih sastojaka. Najčešće predstavlja mešavinu raznih antipiretičkih i analgetičkih sredstava. komedon, v. acne vulgaris, comedo. komensali, mikroorganizmi koji žive u makroorganizmu, ali mu ne štete i ne koriste. Komensalizam je najčešći vid asocijacije izmeñu živih bića, pa izmeñu različitih vrsta bakterija; učesnici žive u uskoj trajnoj vezi, a nema dokaza da jedan drugome škodi ili koristi. (Primer: članovi normalne mikrobijske flore). kominutivna fraktura» v. fractura. komisurotomija, v. valvulotomia. komocija, v. commotio. komora, (1) ograničena šupljina u nekom organu, npr. srčana komora; (2) neka zatvorena prostorija; (3) ograničen prostor u kojem se vrše neka merenja. V. ventriculus; klimatske k., naročito konstruisane prostorije u kojima se mogu menjati pojedini meteorološki i atmosferski faktori. K.k. upotrebljavaju se u ispitivanju sposobnosti prilagoñavanja pilota naglim atmosferskim promenama, naročito naglim promenama atmosferskog pritiska. K.k. se upotrebljavaju i u terapijske svrhe pri lečenju nekih

kompleks alergičkih oboljenja i velikog kašlja; Schillingova k., komora koja služi za brojanje krvnih zrnaca; Thoma-Zeissova k., specijalna staklena ploča na kojoj se nalazi urezana naročita mreža. Služi za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca; Turkova k., specijalna staklena ploča čija je površina podeljena u sićušne kvadrate. Služi za brojanje crvenih i belih krvnih zrnaca. komorni kompleks, deo elektrokardiograma predstavljen QRS-kompleksom koji odgovara depolarizaciji komora. Na osnovu dužine trajanja celog kompleksa, dubine i širine Q-zupca, amplitude R-zupca i dubine S-zupca može se suditi o stanju leve ili desne komore srca. komorska fibrilacija, v. fibrillatio. kompenzacija, v. compensatio. kompenzacijska pauza, produžena pau za posle komorske ekstrasistole. kompeticija antigena, v. antigenska kompeticija. kompetltivna analiza (sin. saturacijska analiza), analitički metod koji se zasniva na konkurentskoj reakciji radioaktivno obeleženog i neobeleženog supstrata manje molekulske težine s većim molekulom, najčešće belančevinama plazme. Obeležavanje supstrata vrši se pomoću radioaktivnih izotopa joda (125J, 131J), ugljenika (14C) ili tricijuma (3H). Ovaj metod se primenjuje za odreñivanje hormona i drugih supstancija koje mogu da se specifično vežu za odgovarajuću belančevinu plazme. kompleks, (1) zbir ili kombinacija raznih stvari, sličnih ili različitih, npr. kompleks simptoma, v. syndroma; (2) zbir emocionih predstava potisnutih u podsvest; (3) deo u elektrokardiogramu koji predstavlja sistolu pretkomora (PQ) ili komora (QRST); Edipov k., nenormalna privrženost deteta prema roditelju suprotnog pola i odgovarajući neprijateljski stav prema roditelju istog pola; Elektrin k., preterana, skoro isključiva ljubav devojčice prema ocu, dok se prema majci nesvesno uspostavlja manje-više suparnički odnos. 425

kompleksni jon kompleksni jon, ili kompleksno jedinjen je, sadrži centralni metalni katjon na kome su vezani anjoni ili molekuli (nazvani Ugandi). komplement, enzimski sistem u normalnom serumu. Ima ulogu u odbrani organizma. Dovodi do oštećenja ćelija i bakterija i učestvuje u zapaljenjskim reakcijama. Sastoji se od 11 proteina koji se obeležavaju sa Cl, C2, C3itd. sve do C9; Cl komponenta je sastavljena od CIq, CIr i CIs. Ove komponente su vezane posredstvom jona kalcijuma. Komplementni sistem se može aktivisati antitelima (klasičan put aktivacije) i nespecifičnim faktorima (alternativni ili properdinski put aktivacije), (v. properdin). Aktivacija antitelima nastaje posle vezivanja antitela sa CIq. Preduslov za ovu reakciju je reakcija antitela i antigena. Ovaj fenomen čini osnovu reakcije fiksacije komplementa (v. reakcija fiksacije komplementa) koja ima veliku primenu u dijagnostici raznih oboljenja. Samo antitela IgM i IgG mogu se vezati za CIq. Aktivno mesto molekula Cl je na CIs i ono se aktiviše posle vezivanja antitela sa CIq, posredstvom CIr. Aktivacija Cl predstavlja početak aktivacije komponenata komplementnog sistema čiji je rezultat oštećenje ćelije s kojom je antitelo reagovalo (liza bakterija, eritrocita, limfocita i dr.). Pored ove funkcije, komplement učestvuje u zapaljenjskim reakcijama posredstvom biološki aktivnih supstancija koje se stvaraju u toku procesa aktivacije pojedinih komponenata komplementnog sistema. To su medijatori zapaljenja: anafilatoksin (odgovoran za oslobañanje histamina i njemu srodnih supstancija), hemotaktički faktor (izaziva migraciju leukocita na mesto zapaljenja) i faktor odgovoran za imunoadherenciju (pomaže fagocitozu). Biološki najvažnije komponente komplementa su C3 i C5. Direktna aktivacija C3 je moguća ukoliko postoje odgovarajući nespecifični faktori kao što je properdin. To je alternativni ili properdinski put aktivacije koji ima značaja u »nespecifičnoj« odbrani organizma (v. properdin). Prisustvo antitela u rnaioj 426

kompoziti količini može aktivisati komplement preko properdinskog sistema. komplementarne azotne baze, purinske i pirimidinske baze u DNK I RNK koje se meñusobno sparuju, hidrogenskim vezama, po strogo utvrñenom redu: adenin (A) sa timinom (T) u DNK, odnosno adenin sa uracilom (U) u RNK i gvanin (G) sa citozinom (C) i u DNK i u RNK; k. geni, nealelski geni koji se svojim dejstvom meñusobno dopunjavaju. U slučaju dominantne komplementarnosti, na primer, za ispoljavanje odreñenog obeiežja potrebna su dva ili više gena; k. meñudejstvo gena, specifični efekti dva gena sa uzajamnim dejstvom koji se razlikuju od efekata svakog od njih posebno. kompletna dominantnost, v. dominantnost. kompletni blok, v. block. komplikacija, complicatio, nova bolest ili patološka promena koja se pojavi u toku nekog oboljenja i koja obično dovodi do njegovog pogoršanja; otogena k., od širenja gnojnog zapaljenja srednjeg uva na organe u okolini mogu da x nastanu komplikacije na vitalnim organima. Prelaženjem infekcije na meke ovojnice mozga nastaje gnojni leptome-ningitis, a prelaženjem na mozak nastaju apscesi velikog, odnosno malog mozga. Gnojni labirintitis nastaje prelaženjem gnojne infekcije u unutrašnje uvo, a tromboflebitis sigmoidnog sinusa i ju-gularne vene nastaje širenjem na velike venske sudove. Periferna paraliza faci-jalnog živca nastaje prodiranjem zapaljenja u Falopijev kanal. Aktivno pronalaženje i operacijsko lečenje gnojenja u uvu potrebno je još pre pojave komplikacija, a kad su one postale manifestne, operacijsko lečenje je hitno potrebno. kompoziti, materijali za restauraciju zuba (pretežno frontalnih). Sastoje se od 70 do 80% neorganskih materija u obliku iglica ili praha kvarca, borosilikata ili aluminijum-silikata, 20-30°'o organskih materija u obliku veštačkih smola i organsko-neorganske komponente (siler) koja omogućava hemijsko povezivanje prve dve materije. Pripremaju se meša-

kompresa njem paste i tečnosti, dve paste, praška i tečnosti ili injekcionim sistemom. Unose se u plastičnom stanju i ispunjavaju zahteve estetike. kompresa, komad tkanine, obično višeslojne, koji služi za pokrivanje rana ili kao rublje za zaštitu operacionog stola. kompresija, v. compressio. kompresivni zavoj, v. zavoj. kompulzivan, v. prisilan, opsesivan. konac, svileni, vlakna dobivena od čahure svilenih buba. konacija, potreba za preduzimanjem akcije posle odreñene senzacije, kao i promene koje prate senzaciju, kao što su povećanje krvnog pritiska, ubrzanje rada srca i znojenje. koncentracijska proba, v. test. koncentraciona proba, proba za procenjivanje spošbbnosti bubrega za koncentrisanjem mokraće. U obolelog koji uzima samo čvrstu hranu u toku 12-24 časa prikuplja se mokraća i odreñuje njena specifična težina. U osoba s normalnom funkcijom bubrega zapremina izlučene mokraće je mala, a njena specifična težina 1050-1060. Sposobnost bubrega za koncentrisanjem mokraće je smanjena kada je smanjen broj nefrona koji su u funkciji. koncentrovan, v. concentratus. konñenzoidi, mešavina tečnih čestica i vazduha. Nastaju kondenzacijom para raznih metala i drugih elemenata, Kondenzovana vodena para daje maglu sa 300 do 500 čestica u cm3. V. aerosoli, disperzidi. kondenzovano i evaporisano mleko, koncentrovano mleko dobijeno evaporacijom izvedenom pod sniženim pritiskom i sačuvanom vrednošću prvobitno prisutnih hranljivih materija. kondicionisanje vazduha, popravljanje kvaliteta vazduha u pogledu njegovih fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina i stvaranje najpovoljnijih prilika lokalne klime u prostorijama uopšte, naročito u radnim prostorijama. Kondicionisanjem vazduha menja se temperatura i vlaga vazduha, njegov hemijski i mehanički sastav, brzina kretanja vazduha i učestalost izmene vazduha. Prema prili-

konjunktivitis kama i potrebama, vazduh se, dakle, mehanički ili fizički prečišćava, zagreva ili rashlañuje, suši ili osvežuje. V. klimatizacija. kondil, v. condylus. kondilom, v. condyloma. Kondoleonova operacija, v. operacija. konduktor, nosilac nasledne osobine, koja je u njega skrivena (npr. nasledna anomalija ili bolest), ali se javlja u potomstvu. konfabulacija, izmišljanje sećanja, spontano ili kao odgovor na naročito sugestivna pitanja u bolesnika s teškim poremećajem upamćivanja. V. Korsakovljev sindrom (pod syndroma). konfiguracija, (1) spoljašnji oblik nekog tela; (2) u herniji prostorni raspored atoma ili atomskih grupa u molekulu. konfrontacija, uporeñivanje kliničke slike i dijagnoze sa patološkoanatomskim nalazom. kongenitalan, uroñen, koji je prisutan prilikom roñenja, a često i pre njega, a može biti genski ili negenski uslovljen. Sin. uroñen. kongenitalna amputacija, v. amputatio. kongenitalna skolioza, v. scoliosis. kongeno, označava gensku razliku najednom lokusu izmeñu singenih životinja4 konglomerat, masa sastavljena od meñu-' sobno slepljenih posebnih delova ili supstancija. U optički aktivnih supstancija konglomerat je smeša optički aktivnih antipoda. kongo-crveno, azo-boja (sadrži azo-grupu - N « N -). Upotrebljava se kao indikator u herniji, jer u prisustvu kiseline poplavi. kongo-hartija, hartija za ceñenje, natopljena rastvorom kongo-crvenog. Konjetznyjeva operacija, v. operatio. konjugovana baza, prema Bronsted-Lovryjevoj definiciji kiselina, jeste supstancija koja odaje protone, a baza je supstancija koja prima protone. Reakcija izmeñu kiseline i baze sastoji se u prelazu protona od kiseline ka bazi. konjugovana devijacija, v. deviation conjuguée. konjunktiva, v. conjunctiva. konjunktivitis, v. conjunctivitis. 427

konjunktivna injekcija

kontrakonceptiviia sredstva

konjunktivna injekcija, v. injekcija. kontaktna inhibicija, prestanak pokreta konjunktivna kesica, v. saccus lacrimalis. slobodnih ćelija, izvesnih mnogoćelijkonjunktivni refleks, v. refleks. skih organizama, pri njihovom meñukonkavan, izduben, npr. konkavno sočisobnom fizičkom kontaktu u kulturi. vo. kontaktna tačka, mesto ili površina dodikonkavno-konveksno sočivo, v. sočivo. ra dva susedna zuba. konkordantnost, ispoljavanje odreñenog kontaktno staklo, v. stakla. obeležja u oba člana blizanačkog para. kontinentalno-nizinski klimat, v. klimat. Sup. diskordantnost. kontinua, v. continua, febris. konkrementi, subgingivalni, čvrste, kal- kontinuitet zdravstvene zaštite, kvalitet cifikovane naslage u vidu zrna, traka ili kojim se obezbeñuje neprekidan nadploča, mrke ili crne boje, koje se talože zor nad zdravljem pojedinca i grupa na korenu zuba u gingivalnim džepovkroz sve razvojne faze tokom života, poima, apikalno od ivice desni. Tvrñi su od čev od roñenja pa do duboke starosti. zubnog kamenca. Stvaraju se taložeOvo se postiže sistemom organizovanih njem mineralnih soli iz tkivnog eksudameñusobno povezanih službi, koje pruta u organski matriks. Konkrementi žaju odreñeni kvantum zdravstvene zanadražuju tkivo mekog zida džepa i tako štite u svakom datom periodu života, pogoršavaju proces zapaljenja i ubrzakako zdravim, tako i obolelim pojedinvaju razaranje tkiva okolozublja. V. kacima i grupama. menac zubni. kontracepcija, v. kontrakoncepcija. konkvasacija, v. conquassatio. kontraincizija, v. contraincisio. konsangvinitet, sklapanje braka izmeñu kontrakcioni prsten, prsten koji se stvara »krvnih« (genskih) srodnika, što ima, u za vreme poroñaja izmeñu tela materice prvom redu, za posledicu veći rizik poi njenog donjeg segmenta. U normaljave homozigota za odreñene mutantne nom poroñaju nalazi se na 2-3 poprerecesivne gene. čna prsta iznad simfize. U slučaju neskonsolidacija, očvršćenje, isceljenje, •^ razmere izmeñu ploda i karlice majke npr., k. frakture. prsten dopire do visine pupka, što je konstitucija, constitutio, nasledne osobiznak da je pasivni deo maksimalno rasne u telesnom sastavu i u načinu reagotegnut i da preti ruptura materice vanja organizma na razne činioce (Hm(Bandlova brazda). fatička, eksudativna, neuropatska i dr.). kontrakoncepcija, sprečavanje neželjene konstituciona bolest, v. bolest. trudnoće u planiranju porodice. Pogrekonstitucioni tipovi, oblici grañe ljudi šan termin kontracepcija. grupisani po fizičkim i psihičkim osobe- kontrakonceptivna sredstva, sredstva i nostima. Galenovi k.t., sangvinični, metode za sprečavanje začeća. Poznat je melanholični, flegmatički, kolerički; veliki broj načina i sredstava za reguliKretschmerovi k.t., piknički, asteničsanje začeća u planiranju porodice. Poki, displazički, atletički; Sheldonovi stoje mehanička, hemijska i biološka k.t., endomorfni, ektomorfni, mezokontrakonceptivna sredstva. Sva se ona morfni, displazički. upotrebljavaju pojedinačno ili udružekonstituens, v. constituens. no, bilo da ih upotrebljavaju muškarci konsultacije, onkološke. Za sprovoñenje ili žene. Mehanička sredstva sprečavaju terapije malignih tumora ne može se pasemeglavce da dopru u vaginu i unutcijent predati samo jednom lekaru ili rašnje polne organe žene, a hemijska jednoj medicinskoj specijalnosti već je deluju spermatocidno. Biološke metopotreban tim lekara koji u okviru rede utiču delovanjem seksualnih hormodovnih konsultacija odreñuju i, po pona na biološke funkcije žene. stvarajući trebi, modifikuju terapiju. Jezgro tima anovulatorne cikluse (oralna kontračine lekar specijalista dotične struke, konceptivna sredstva). U kontrakonradioterapeut i patolog. ceptivne svrhe koristi se i poznavanje 428

kontraktura bioloških procesa menstrualnog ciklusa i pri tom se vodi računa o plodnim i neplodnim danima. kontraktura, v. contractura. kontrast, suprotnost, protivnost, odudaranje, npr. belo-crno, svetlo-tamno, providno-neprovidno, slatko-gorko; (fiziol.) suprotno dejstvo dveju boja ili svetlosti koje istovremeno ili jedna za drugom dejstvuju na ista ili obližnja mesta mrežnjače; (rendg.), C je razlika u gustini odn. u stepenu zacrnjenja (D) dve susedne površine (Di i D2) na rendgenskom snimku ili na fluorescentnom zaklonu C = Di - D2. kontrastna kaša, suspenzija soli teških metala nerastvorljivih u vodi. Danas se upotrebljava skoro isključivo barijum-sulfat (100-150 g na 300-450 ml vode ili mleka); zove se barijumsko mleko. Barijumskim mlekom se puni pribor za varenje radi rendgenskog pregleda; rede se njime pune fistule radi rendgenskog snimanja. kontrastno sredstvo, sredstvo uneseno u šuplje organe, u krvne sudove ili u neku telesnu duplju radi rendgenskog pregleda ili snimanja pomenutih delova tela koji na taj način postaju vidljivi. Pozitivan kontrast (senku) daju soli teških metala (barijuma, bizmuta i joda). Negativan kontrast (svetlinu) daju: vazduh, gasovi u želucu, crevima i okolonosnim šupljinama, ugljen-dioksid i drugi gasovi, kontratransfer, u psihoanalizi predstavlja stav terapeuta prema bolesniku uslovljen terapeutovim, a ne bolesnikovim potrebama za identifikacijom i koji može naškoditi bolesniku. V. transfer. kontrektaciona težnja, neodoljiva težnja za telesnim približavanjem osobi suprotnog pola, ispoljavana telesnim motornim postupcima koje dovode do dodira i polnog čina. kontrolisana hipo tenzija, v. hipotenzija, kontrolisana.

kontrolisana hipotermija, v. hipotermija. kontrolni geni, gen-regulator i gen-operator, koji regulišu funkciju strukturnog gena u operonu. V. regulatorni gen, operate rm gen.

konztrvansi konvalescentan, v. rekonvalescentan. konvekcija, pojava kretanja gasa ili tečnosti odreñene temperature ka području u kome vlada druga temperatura; pomaže sprovoñenje toplote. konveksan, ispupčen, npr. konveksno sočivo.

konveksno-konkavno sočivo, v. sočivo. konvencije, meñunarodni ugovori koji se potpisuju u cilju meñunarodne zaštite zdravlja, postizanja boljih uslova života svih ljudi sveta, bez obzira na društveno ureñenje i klasnu pripadnost, u cilju obezbeñenja čovečjih odnosa meñu narodima, poštovanja prava čoveka i obezbeñenja pristupačnosti medicinske nauke i njenih dostignuća svim ljudima sveta. Prva meñunarodna konvencija (1851, 1860, 1874, 1881, 1892, 1893, 1894. i 1897) potiče iz doba prvih organizovanih napora na sprečavanju širenja zaraznih bolesti (kolera, kuga, žuta groznica). Ubrzo se javljaju i konvencije koje regulišu humanitarna prava, a posebno prava ranjenih i obolelih u ratu. konvergencija, združeni, simetrični, susticajni pokreti očnih jabučica ka unutra koji nastaju prilikom posmatranja nekog predmeta koji se nalazi u blizini, tako da se zamišljene linije koje prolaze kroz prednji i zadnji pol očnih jabučica seku na predmetu koji se fiksira. Nastaje kao rezultat istovremene kontrakcije oba unutrašnja prava mišića; k. u sinaptičkom provoñenju; pojava da se uz jedan postsinaptički neuron nalaze završeci raznih presinaptičkih neurona. konvulzija, v. convulsio. konvulzije, etarske, tonusno-klonusni grčevi koji nastaju u toku opšte anestezije etrom u febrilne, dehidrisane dece; hipoksija i akumulacija ugljen-dioksida doprinose pojavi konvulzija. V. convulsio. konvulzivan, v. convulsivus.

konvulzivna terapija, v. therapia. konzervansi, odreñena hemijska sredstva štetnog uticaja na mikroorganizme, ali bez drugih svojstava koja se zahtevaju od dezinficijensa ili hemoterapeutika. Koriste se ipak radi sprečavanja razvoja i razmnožavanja mikroorganizama iz429

konzervativa van živog organizma, tj. kao sredstva za konzervisanje odreñenih proizvoda od kvarenja i propadanja. Konzervansi su u širokoj upotrebi u proizvodnji bioloških produkata (seruma, vakcina, plazme i dr.) i u prehrambenoj proizvodnji. konzervativa» grana stomatologije koja se bavi nadograñivanjem tvrdih delova zubnih tkiva oštećenih karijesom ili povredom da bi se uspostavila normalna funkcija i, po mogućnosti, prirodan izgled zuba. Ovo se postiže uspostavljanjem preñašnje morfologije zuba, kontaktnom tačkom i okluzalnim kontaktom. konzervativna replikacija, v. replicatio. konzervisanje, podvrgavanje namirnica fizičkim ili hemijskim sredstvima, radi sprečavanja razvoja mikroorganizama, produžujući time vek trajanja namirnica podložnih brzom raspadanju. Za ove svrhe koriste se: toplota, niska i visoka temperatura, hemijska sredstva i radioaktivno ozračavanje gama-zracima. V. aditivl konjski rep, v. cauda equina. konjunktiva, v. conjunctiva (tunica). koordinacija, usklañivanje, skladno zajedničko sudelovanje, npr., više mišića ili mišićnih grupa pri izvoñenju složenih pokreta; usklañenost. koordinaciona jedinjenja, v. kompleksni jon. kopča, tanka savijena metalna kopčica, specijalne izrade i oblika, upotrebljava se za zatvaranje rana (traumatskih i hirurških, operativnih) umesto šava od svile ili ketguta. Koplikove mrlje, beličaste mrlje okružene crvenim prstenom na sluznici obraza u predelu kutnjaka u prodromalnom stadijumu morbila. V. morbili. kopljaški lakat, oštećenje pripoja pregibača ispod medijalnog epikondila ramenjače, najčešće zbog pogrešne tehnike bacanja. Najčešće zahvaćen okruglo-dugi pronator zbog mikrotraumatskih oštećenja - posledica zadebljanja periosta, pa čak i stvaranje koštanog tkiva. Lečenje konzervativno i operativno. kopolimer, v. copolymer. koprivnjača, v. urticaria. 430

korespondirajuće tačke koprofagija, pijenje mokraće seksualnog partnera kao perverzija čula ukusa i donekle mirisa. Sin. koprolagnija. koprolit, v. coprolithus. kopulaciona nemoć muškarca, u osnovi etiologije i patogeneze ovog nedostatka stoje poremećaji erekcije. Uzroci tako shvaćene erekcione nemoći muškarca mogu biti telesnog ili duševnog porekla. Somatogeni uzroci, prema 'sedištu, mogu biti: genitalni, paragenitalni i van-genitalni. U grupu genitalnih uzroka spadaju: odsustvo snošajnog organa (penisa), nerazvijenost tog organa, nenormalno veliki ud, dvogubi penis, hi-pospadija i epispadija, iskrivljenost uda (»kolenasti« penis), fimoza, parafimoza, prekratka vezica glavića, ozlede i povrede, strana tela, smrzotine penisa, herpes, udne navlake, zapaljenja kavernoz-nih tela, plastično otvrdnuće, koštana pregrada, munjevita gangrena uda (Fournijerova bolest), elefantijaza penisa, šiljasti condilomi, zapaljenjske pojave u uretri (prednje ili zadnje), zapalje-nje prostate, semenih kesica. Kao para-genitalni uzroci polne nemoći muškarca x- na prvom mestu mogu biti hernija me-ñičnih mišića koja mehanički ometa po-Ini odnos. Kao paragenitalna smetnja mogu se smatrati i zapaljenjske prome-ne u ovom predelu. Vangenitalni uzroci kopulacione nemoći muškarca mogu biti: humoralni (diskrinije, intoksikacije), spinalni (oboljenja i traume kičmene moždine: tabes, multipla skleroza, tumori i cerebralne neoplazme moždane baze). kora, v. cortex. kora velikog mozga, v. cortex cerebrL korectopia, korektopija, v. ectopia pupillae. koren, v. radix; k. stopala, v. tarsus; k. šake, ručje, v. carpus, šaka, manus. korepresor, metabolit koji, vezujući se za represor, specifično koči sintezu enzima uključenog u njegov metabolizam. korespondirajuće tačke mrežnjače, tačke na jednoj i drugoj mrežnjači na koje mora pasti slika predmeta da bi se pri gledanju s dva oka taj predmet video kao jedan. Ako vidne slike ne padaju na

Korffova vlakna k.t.m., onda se pojavljuje fenomen koji se zove diplopija (dvostruko viñenje). Korespodentne tačke su centralne jamice i sve tačke mrežnjača koje se nalaze u istom smeru na istom rastojanju od centralne jamice. Korffova vlakna, retikulinska kolagena vlakna koja delom čine organsku osnovu dentina. Naročito su u velikom broju i velika za vreme dentinogeneze. Nalaze se i u pulpi formiranog zuba. korigens, v. corrigens. korišćenje zdravstvene zaštite, korišćenje zdravstvene službe od strane pojedinca ili grupe ljudi. Najčešće se prikazuje kao niz brojčanih podataka koji pokazuju: broj poseta pojedinaca pojedinim zdravstvenim organizacijama i to za različite vidove zdravstvene zaštite (tako se govori o korišćenju ambulantno-polikliničkih organizacija, bolničke službe, aktivne zdravstvene zaštite i si.) Korišćenje se može posmatrati u odnosu na pol, godine starosti, vid osiguranja, teritoriju i slično. kornealni refleks, refleksno zatvaranje očnih kapaka pri dodiru rožnjače. Aferentni neuron je n. trigeminus, eferentni neuron je n. facialis, a refleksni centar je u izduženoj moždini. Koristi se u hirurgiji za odreñivanje dubine anestezije. korneja, v. cornea. koro, egzotična psihoza na Malajskom arhipelagu i u južnoj Kini. Nastaje akutno sa sumanutim strahom da će bolesniku penis da se povuče i nestane u trbušnoj duplji. U žena da će spoljne genitalije i dojke nestati. korofilna homoseksualnost, ženska homoseksualnost upravljena na nedozrele devojčice. koronarna embolija, v. embolia. koronarna skleroza, v. arteriosclerosis. koronarna tromboza. v. thrombosis. koronarni krvotok, protok krvi kroz venačne (koronarne) sudove. Normalno iznosi oko 225 ml/min, ili 4 do 5% ukupnog minutnog volumena. Pri napornom radu može se povećati za 4 do 5 puta. Protok krvi kroz kapilare leve komore pada za vreme sistole na malu vrednost,

kortikospinalni sistem jer se pri grčenju komora pritiskuju venačni sudovi. Fazne promene protoka krvi kroz desnu komoru su znatno manje, jer je kontrakcija desne komore znatno slabija. Korotkovljevi tonovi, tonovi koji se koriste pri odreñivanju vrednosti maksimalnog i minimalnog arterijskog pritiska. Čuju se pri auskultaciji kubitalne arterije u periodu kada je pritisak u manžeti, postavljenoj na brahijalnoj arteriji, izmeñu vrednosti maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama. korozija, (stom.) obezvreñivanje stomatoloških nadoknada usled stupanja u reakciju sa sredinom u kojoj se nalaze. U ustima se najčešće javlja mehanička, hemijska i elektrohemijska korozija. korozivni preparat, v. preparat. Korsakovljev sindrom, v. Korsakovljeva psihoza. Korsakovljeva psihoza, duševni poremećaj u vidu teških smetnji u upamćivanju i pamćenju novijih doživljaja. Usled toga postoje loša orijentacija, sugestibilnost, lažna prisećanja i izmišljanja. Najčešće se javlja u alkoholizmu (tada obično zajedno s polineuritisom) (v. polineuritička psihoza), a rede kao posledica Wernickeovog polioencefalitisa, u arteriosklerozi mozga i u staračkoj demenciji. Sin. Korsakovljev sindrom. kortikoid, v. corticoici kortikalan, v. corticalis. kortikalna epilepsija, v. epilepsia. kortikopontinocerebelarna vlakna, serija neurona koja preko moždanog mosta povezuju motornu koru s malim mozgom. kortikospinalni sistem, piramidni sistem, nervna vlakna koja potiču iz precentralne vijuge čeonog režnja i iz srodnih područja moždane kore, a spuštaju se kroz unutrašnju čahuru i kroz piramide, gde se 80% vlakana ukršta i grade lateralni kortikospinalni trakt, dok ostala (neukrštena vlakna) čine ventralni kortikospinalni trakt. Završavaju se uz motoneurone ili, češće, uz meñuneurone koji su u dodiru s motoneuronima, u raznim segmentima kičmene moždine. Impulsi, koji iz kore dolaze ovim vlakni431

kortikosteron ma, izazivaju voljne kontrakcije skeletnih mišića, i to uvek na kontralateralnoj strani od hemisfere iz koje su potekli, jer vlakna koja se nisu ukrstila prelaze na suprotnu stranu u nivou segmenta kičmene moždine čije motoneurone aktiviraju. kortikosteron, v. corticosteron. kortikostrioretikularni sistem, vanpiramidni sistem, svi putevi izvan piramidnog kojima se sprovode motorni signali od kore do kičmene moždine. Vanpiramidni putevi prolaze kroz bazalne ganglije, crveno jedro i jedra mrežaste tvorevine. Krajnji put za transmisiju vanpiramidnih signala su retikulospinalni putevi koji prolaze prednjim i lateralnim kolumnama, a u manjoj meri i rubrospinalni, tektospinalni i vestibulospinalni. kortikotrofin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikotropan, kaže se za ACTH, hormon prednjeg režnja hipofize, koji podstiče rastenje i lučenje u kori nadbubrežnih žlezda. kortikotropin, v. adrenokortikotropni hormon. kortikortopni hormon, prokortin, stimulomorfm koji deluje na koru nadbubrežnih žlezda (adrenokortikotropin). kortin, v. Cortinum. kortizon, jedan od hormona kore nadbubrežnih žlezda iz grupe glikokortikoida. Igra ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti a, u manjoj meri, i u metabolizmu elektrolita. Osim toga, ima i antialergijsko, antihistaminsko, antizapaljenjsko i antireumatsko dejstvo. kosa, dlakavost glave, vlasište, predstavlja važnu polnu odliku. U žene je kosa znatno duža (sve do pojasa, pa čak i niže), dok u muškarca nikad ne prelazi pleća. Granice njena rastenja su karakteristične: pozadi ona se u žene i ginoidnog muškarca prostire u vidu 3 jezička (jedan srednji l dva bočna), dok u muškarca i androidne žene ima samo 2 bočna jezička. Čeona granica vlasišta predstavlja još izraženiju polnu odliku. U početku je ta granica konkavna nadole. Od 432

kosmička biologija puberteta na njoj se u muškarca javljaju čeono-temene bezdlačne goleti koje se sve, više proširuju, dok ponekad, ne dostignu potpunu ćelavost. Taj gubitak kose je delo androgena. Polna razlika muške dlakavosti stoji pod vlašću suviška muških androgena koje luče muške gonade, dok ženska dlakavost zavisi od androgena koje u nje stvaraju jajnici i kora nadbubrežnih žlezda. V. capillitium. kosa (strma) ravan, v. planum inclinatum. kosmička biologija je grana bioloških nauka koja istražuje mogućnosti opstanka živih organizama u vanzemaljskim uslovima, biološko dejstvo raznih faktora kosmičkog prostora na žive organizme s naše planete i oblike života na drugim planetarna. Pojava i razvoj kosmičke biologije tesno je povezana s razvojem savremene kosmičke tehnike i tehnologije. Ispitivanja u okviru kosmičke biologije razvijaju se u dva pravca. Prvi, predstavlja laboratorijske oglede na zemlji, koji razrañuje metode i sredstva za obezbedenje životne aktivnosti čove-ka i životinja u hermetičkoj kabini. Dm-x gi pravac obuhvata biološka ispitivanja na samim vasionskim brodovima gde su organizmi izloženi stvarnim faktorima kosmičkog leta. Podaci dobiveni u ovim istraživanjima su bitni za planiranje kosmičkih letova; k. bolest, stanje praćeno vrtoglavicom, bledilom, znoje-njem, tahikardijom, salivacijom, nauz-ejom i povraćanjem, zapaženo u nekih kosmonauta u toku leta. Svi ovi simptomi su svojstveni morskoj i visinskoj bolesti. Smatra se daje osnovni uzrok kosmičke bolesti poremećaj u funkciji ves-tibularnog aparata. Odsustvo fiziološkog podsticaja zemljine gravitacije na otolitni aparat i nastajanje Corriolis ubrzanja u uslovima bestežinskog stanja faktori su koji izazivaju pojavu kosmičke bolesti. Da Ii će doći do kosmičke bolesti zavisi od individualne osetljivos-ti astronauta, od stepena fizioloških poremećaja labirinta i od stepena prethodne adaptacije na neuobičajene us-love leta. Bolest se može smatrati kao fenomen lošeg pritagoñavanja; k. far-

kosmička medicina makologija, grana opšte farmakologije, koja izučava lekove koji mogu biti korišćeni u toku kosmičkih letova od strane kosmonauta, bilo u profilaktičke ili terapeutske svrhe. U dosadašnjim letovima astronauti su lekove povremeno koristili. Lekovi koji će se koristiti u toku leta treba da budu u obliku tableta i injekcija. Priručna apoteka u kosmič-kom brodu sadrži lekove protiv bolova, za smirenje, za uspavljivanje, protiv proliva, protiv »kosmičke bolesti«, za-vojni materijal i antibiotike. Svi lekovi, koji se predviñaju za priručnu apoteku, pre leta se daju astronautima da bi se na vreme isključila individualna nepod-nošljivost pojedinih lekova. Duži boravak čoveka u kosmosu usloviće i razvoj kosmičke patologije, a to će uticati na razvoj kosmičke farmakologije. kosmička medicina, grana medicine koja se bavi razvojem metoda za selekciju i trening astronauta, za medicinsku zaštitu u letu, za osiguranje normalne aktivnosti, za visoku radnu sposobnost čoveka u složenim uslovima i specifičnim okolnostima produženog boravka u kabini vasionskog broda i na drugim planetarna. Ona se razvila iz vazduhoplov-ne medicine, kao nezavisna naučna disciplina. U sastav kosmičke medicine ulaze razne kliničke discipline, kosmička fiziologija, higijena i psihologija. Teoretski kosmička medicina se zasniva na klasičnom principu prirodnih nauka, a to je održavanje stabilnosti unutarnje sredine organizma u uslovima kosmičkog leta putem adaptacije fizioloških procesa za potrebe organizma u nefiziološkim uslovima kosmičkog leta; k. mikrobiologija, grana kosmićke biologije koja izučava aktivnost mikroorganizama u izloženim uslovima kosmičkog prostora, genetičke posledice uticaja faktora kosmičkog prostora, problem prenošenja zemaljskih mikroorganizama na druge planete i otuda na zemlju. Za upoznavanje uticaja kosmičkih faktora na biološke strukture kosmička mikrobiologija koristi visoko osetljive kulture bakterija na kosmička zračenja, kao i vrlo otporne kulture. Za kosmičke 2& Medicinski leksikon

kosmička medicina letove koji dugo traju koriste se spore mikroorganizama. Pomoću biosatelita ispitan je uticaj faktora kosmičkog prostora na kulture aerobnih i anaerobnih bakterija, kao i na bakteriofage. Kosmička mikrobiologija pomaže da se izabere najbezopasnija orbitalna putanja za letove čoveka i životinja; k. odelo, omogućava boravak i rad kosmonautu u slobodnom kosmičkom prostoru. Ovo odelo ima sve sisteme neophodne za obezbedenje optimalne psihofizičke aktivnosti kosmonauta u vasionskom prostoru ili na meseeu. Ono je lako i elastično i lako se oblači i svlači. Napravljeno je od sintetičkih jakih vlakana, metala i plastike i višeslojno je. Na njemu se nalaze priključci za kiseonik, vodu i električne, vodove za bioinstrumente i radio-vezu. Mikrosfera u odelu iznosi 189 mm Hg odnosno 313 mm Hg. Suvišak metaboličke toplote uklanja se vodom koja cirkuliše cevima ugrañenim u odelu. Sistem za obezbeñenje kiseonika i uklanjanje CO2 nalazi se na leñima i težak je oko 60 kg; k. psihologija, grana psihologije koja se počela formirati s pojavom i razvojem kosmičke ere. Ona se zasniva na dostignućima opšte psihologije i fiziologije. Ona je tesno povezana s medicinom rada i vazduhoplovnom psihofiziologijom. Ona otkriva osobine ličnosti, koje su nepodobne za poziv astronauta i unapreñuje metode za odabiranje najboljih i najprikladnijih kandidata. Osnovni problemi su procena »situacionih faktora« (izolacija, monotonija, ograničenost podražaja) na aktivnost astronauta i odreñivanje psihološke kompatibilnosti izmeñu članova posade (grupna psihologija). Ona ispituje takoñe osobenosti sna i budnosti, kao i uticaj psihofarmaka; k. radiobiologija, grana biologije, koja izučava promene u organizmu čoveka i drugih živih bića u slučaju izlaganja akutnim ili hroničnim kosmičkim ozračenjima. Ona proučava biološke efekte izazvane raznim vrstama kosmičkih zraka, odreñuje vrednosti doza zračenja, koje su bezopasne za čoveka i razvija načine zaštite posade kosmičkih brodova od mnogih kosmič433

kosopasica kih zračenja. Ona izučava takoñe udružene efekte kosmičkih zračenja i drugih faktora kosmičkog leta, kao što su bestežinsko stanje, hipokinezija, hiperoksija i dr. na organizam čoveka, životinja i žive materije uopšte. Jačina jonizujućih ozračenja meri se sledećim jedinicama: rendgen, rem, rad i bar; k. zračenja, vanzemaljskog su porekla i mešavina su jonizujućih i nejonizujućih čestica. Jonizujuća zračenja se sastoje od sunčevih, galaktičkih i vangalaktičkih kosmičkih zraka. Nejonizujuća čine infracrveni i ultravioletni zraci Sunca i vidljiva svetlost. Primarni kosmički zraci sastoje se od 85% protona i alfa-čestica i imaju ogromnu energiju, koja iznosi i do IO20 elektrovoltâ. Ova zračenja su opasna po organizam čoveka ukoliko nije zaštićen ili je nedovoljno zaštićen. Dosadašnji orbitalni i translunarni Jetovi čoveka pokazali su da je zaštita koja se ostvaruje fizičkim, hemijskim i biološkim zaštitnim merama veoma efikasna. kosopasica, v. alopecia areata. kost, v. os; k. donožja, v. ossa metatarsalia; k. doručja, v. ossa metacarpalia; k. nožJa, v. ossa tarsi; k. ručja, v. ossa carpi. kostalni tip disanja, v. disanje. kostotomija, v. costotomia. košava, istočni i jugoistočni hladan vetar koji duva u severoistočnom delu Jugoslavije, najčešće zimi i u proleće, donoseći vedro i hladno vreme. Košava nastaje kad iznad Ukrajine i Rumunije vlada visok pritisak a nad Jugoslavijom (naročito nad Jadranskim morem) nizak pritisak. Tada se vazdušne mase velikom brzinom, 18 do 25 m u sekundi, a na mahove i do 30 m u sekundi spuštaju, najvećim delom dunavskim koritom, sve do Vukovara. V. vetrovl košmar, v. cauchemar. koštan, v. osseus. košuljica, bela, v. amnion; k. krvava, v. horion. kotiledon, razgranate stablo svake posteIjične resice. Takvih kotiledona fetalne posteljice ima 15-20. Histološka struktura potpuno izgrañene resice pokazuje pokrovni sloj (citotrofoblast i sinciotro434

koža foblast) i osovinski deo od mladog vezivnog tkiva. kotiledoni, grupisanje horionskih resica u žbunove, bradavice nazvane kotiledoni. kotur, v. discus. Koviljača, Banja, banja koja leži u podnožju Gučeva, na desnoj obali Drine, na 125 m n.v. Klimat banje deluje sedativno, ali i tonično. Banja ima 5 izvora sumporne vode, 3 gvožñevita izvora i vrlo dobro lekovito sumporno blato. Voda služi za piće, za kupanje (zagrejana) i ispiranje, a blato za opštu i lokalnu primenu. Postoje kupatila, sumporno i blatno (sa odeljenjima za primenu blata, masažu, ispiranja i odmor). U ovoj banji lece se: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, neke kožne bolesti, hronična oboljenja ženskih polnih organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, tegobe usled trovanja olovom, živom, bizmutom i arsenom, lake anemije i iscrpenost posle bolesti. Banja je i klimatsko mesto. koža, v. cutis9 integumentum commune; (embr.) sastoji se od 2 blastodermna lista: ektodermnog (pokožica) i mezodermnog (krzno). Pokozica, prvi začetak pokožice javlja se po stvaranju medularne ploče. U 1. mesecu ona se sastoji od jednog jedinog reda niskih ćelija. U početku 2. meseca stvara se drugi red ćelija: kockaste, pa cilindrične. Duboki red se zove matični sloj. U 3. mesecu površne ćelije (periderm, teloderm ili epitrihijum) pokazuju početak orožavanja (keratinizacije). Površina fetalne pokožice je obložena sirastim mazom (vernix caseosa). Krzno postaje od parijetalnog mezoderma, od tzv. kožnog lista prapršljenova, a na trbušnoj strani od somatopleure. Fibrili se javljaju u 3. mesecu. Papile se stvaraju kasnije. Pod krznom (potkoža) se smeštaju jastučići masti (panniculus adiposus). Razvoj kožnih tvorevina. Prve dlake, malje» nastaju u embriona od 24 mm. U 7. mesecu njime je obložena ćela koža. Od 8. do 9. meseca malje se zamenjuju stalnim dlakama. Znojne žlezde počinju da funkcionišu u 7. mesecu.

kožna jedinica kožna jedinica, (nem. Hauteinheitsdosis, HED; engl. skin-unit), biološka doza; količina tvrdih rendgenskih zrakova koja pri odstojanju žiže od 23 cm od kože i na polju 6 x 8 cm izaziva bledo rumenilo čovečje kože, što posle 8-10 dana prelazi u lako crvenilo da bi se u toku 4-6 sedmica pretvorilo u mrku pigmentaciju. Naziva se još i eritemnom dozom. V. dosis (eritemna doza). kožna tuberkuloza, v. tuberculosis cutis. kožni, v. cutaneus. kožni Sparazit, v. parazit. kožni refleks, v. refleks. kožni test, v. test Köbnerov fenomen, izomorfni nadražajni efekat, nastajanje novih istorodnih kožnih promena u već postojećih dermatoza u njihovoj evolutivnoj fazi, na mestima mehaničkih trauma kože (lichen ruber planus, psoriasis, pemphigus i dr.). Köhlerova bolest, v. bolest. krajnik, v. amygdala, tonsilla; (embr.) ždrelni krajnički venac (jezički krajnik, ždrelni krajnik i nepčani krajnici) postaje prožimanjem epitela i omotnog vezivnog tkiva mnogobrojnim limfocitima poreklom iz krvi. Jezički krajnik postaje od 2. škržnog luka, ždrelni od leñnog zida ždrelnog creva, a nepčani krajnici od 2. škržnog useka. krak, v. brachium, crus. kranioencefalometar, instrumenat koji služi za odreñivanje položaja moždanih vijuga u odnosu na površinu lubanje. kraniometrija, merenje raznih promera lubanje u celini ili pojedinih kostiju lubanje i lica. Antropološka metoda iz oblasti osteometrije. Kraskeova operacija, v. operacija. krasta, v. crusta. kratak, v. brevis. kratki talasi, deo elektromagnetskog spektra koji obuhvata talase od 60 m talasne dužine ili manje. U terapiji se upotrebljavaju talasi od 3 do 12 m talasne dužine. V. elektroterapija (pod therapia). kratkovidost, v. myopia. krauroza sudnice, v. craurosis vulvae. 28*

krescin krauroza vulve, prouzrokuje smežuravanje i skvrčavanje stidnice sa suženjem vaginalnog ušća, što nekad onemogućava normalno polno opštenje. Krauseova jamica, v. fossa ovarica. Krauseova operacija, v. operacija. Krauseova žlezda, pomoćna suzna žlezda koja počinje da se razvija oko 5. meseca. Krause-Wolfov kalem, v. transplantat, presad. kreatinski količnik, količina mokraćnog kreatina u mg na l kg težine tela u osoba koje se ishranjuju bez mesa. Krebsov ciklus, ciklus trikarbonskih kiselina, niz hemijskih reakcija u kojima se acetilni deo acetil-CoA nastalog iz pirogrožñane kiseline i CoA razgrañuje u ugljen-dioksid i vodonik. Predstavlja jednu od faza razgradnje glikoze. kreč, zajedničko ime nekih kalcijumovih jedinjenja, najčešće kalcijum-oksida, CaO, koji se, obično zove pečeni (negašeni) kreč, i kalcijumhidroksida, Ca(ON)2, koji se, obično, zove gašeni kreč. Trovanja krečnom prašinom, v. trovanja. krečna voda, v. aqua. krečno mleko, manje ili više gusta suspenzija kalcijum-hidroksida u vodi koja se dobiva mešanjem gašenog kreča s vodom, kremacija, spaljivanje mrtvih, antičkog je porekla, a vršilo se na dva načina: kompletno spaljivanje ili poluspaljivanje odn. karbonizacija. Danas se kremacija vrši u samotnim pećima u koje se uvodi vazduh zagrejan na 700-100O0C. Posle kremacije ostaje oko 2 kg beličastog pepela, koji se skuplja u urnu i sahranjuje u kolumbarijumu. I u starih Slovena bilo je uobičajeno spaljivanje mrtvaca. kremasterni refleks, koža mošnica je vrlo osetljiva i pri ovlašnom trljanju unutrašnje strane butina mošnice se zgrče i zajedno sa semenicima se dignu pod koren uda. krenoterapija, v. therapia. krepitacija, v. crepitatio, šum. krescin, naziv za somatotropni hormon (hormon rastenja, somatotropin, soma435

kretenizam totrofin), koji luče eozinofilne ćelije prednjeg režnja hipofize. kretenizam, v. kretenismus. Kreuzfuchsov fenomen, v. znak. krikoidna hrskavica, stvara se krajem 1. meseca u vidu prstenastog zbijenog predhrskavičnog vezivnog tkiva. krilast, v. alatus, pterygoideus. kriiat, v. alatus. krilni, v. alaris. krilo, v. a/a. kriminalitet, ukupna krivična dela koja izvršavaju lica različitih starosti i pola, i to su, najuže shvaćeno, ona dela koja se u pozitivnom Krivičnom zakonodavstvu mogu svrstati kao krivična. Kriminalitet je složena društvena pojava, izazvana nizom činilaca, a borba protiv njega zadatak je čitave društvene zajednice. krioskopija ili kriometrija, odreñivanje snižene tačke mržnjenja rastvora. Primenjuje se za procenu koncentracije rastvora, tj. ukoliko je snižavanje veće, koncentracija je veća. U herniji krioskopija se primenjuje za odreñivanje molekulskih težina ispitivanih supstancija. kriostat (cryostat), komora s ureñajem za hlañenje i za stvaranje vakuuma. Koristi se za preparovanje na vrlo niskim temperaturama J(od - 30°do 4O0C). Pri naglom smržnjavanju objekt se brzo i potpuno dehidratiše, tj. osuši zamržnjavanjem. Ovom tehnikom (freezing-drying technique) najčešće se ispituju enzimi u ćeliji, lučenje žlezdanih ćelija, bubrežnog epitela i dr. krioterapija, v. therapia. kriptorhidektomija, hirurško uklanjanje semenika koji se nije spustio u mošnicu. kriptorhidija, ektopija muških gonada koje se nalaze van mesta gde normalno treba da se nalaze. Ona je posledica poremećaja u njihovu spuštanju s položaja gde se u embrionskom periodu nalaze. Na tome putu one mogu da se zadrže u trbušnoj duplji (abdominalna ektopija), u preponskom kanalu (preponska e.), na ulazu u preponski prsten (kruromošnička e.). Izuzetne su ektopije u korenu uda (kruralne e.) ili meñici (perinealna e.). U nekim slučajevima gonade se nala436

krije ze u mošnicama kad je dete u mirovanju, a pod uticajem ovlašnog draženja mošničke kože one se naglo penju ka preponskom kanalu (»dizalična« ektopija). kriptorhidopeksija, v. orchidopexia. kristalan, koji se javlja u obliku pravilnih geometrijskih telašaca. kristalizacija gleñi, v. maturacija gleñi. kristaloid, (1) supstancija koja se ne rastvara koloidno; (2) supstancija koja u rastvoru lako prolazi kroz životinjske opne, snižava tačku mržnjenja rastvarača koji je sadrži i obično ima sposobnost da kristališe. Kristaloidi su, npr., neorganske soli i glikoza. Kristellerov čep, proizvod lučenja cervikalnih žlezda materice koji začepljuje materična usta u vidu čepa, koji se za vreme ejakulacije u žene isturuje zbog opuštanja muskulature materičnog grlića. kritični pritisak zatvaranja, pritisak pri kome prestaje proticanje krvi kroz sudove, jer se uski krvni sudovi, a naročito arterije, zatvaraju. Suštinski, to je vrednost pritiska koja nije u stanju da savlada vazomotorni tonus arteriola, koji ima težnju da sudove suzi. Pri normalnom tonusu simpatikusa kritički pritisak zatvaranja je 20 mm Hg, pri maksimalnom tonusu simpatikusa on se može povećati na 100 ili više mm Hg a pri inhibiciji simpatikusa smanjiti na 5 mm Hg. krivina, v. curvatura, flexura. krkori, v. plućni šumovi. krije, zglavkari roda Ornithodorus. Postoji više vrsta krije koje igraju manju i veću ulogu u prenošenju nekih patogenih mikroorganizama, naročito spirohete povratnog tifusa, španskog i afričkog. Ne zna se da Ii krije učestvuju u prenošenju uzročnika povratnog tifusa i u našim krajevima. Krije su naročito rasprostranjene u toplim krajevima, gde žive u ljudskim stanovima, kolibama i u drugim zgradama. Preko dana se krije skrivaju u tamnim i mračnim uglovima i ispod poda, odakle noću prelaze na čoveka i sišu njegovu krv. Ženka polaže u zemlju jaja iz kojih se izlegu larve.

Krompecherov karcinom One se veru po granama drveća, odakle padaju na čoveka i životinje. Krije se odstranjuju s kože polivanjem benzinom ili petrolejom ili se koža premaze mašću, tako da krlja spontano otpadne. Sin. krpelji Krompecherov karcinom, v. basaliom. Kronleinova operacija, v. operacija. krpelj, v. krlja. krpeljni meningitis, zapaljenje mekih moždanica prouzrokovano virusom koga prenose krpelji svojim ujedom. Obično je propratna pojava tzv. krpeIjnog proletnje-letnjeg encefalitisa. V. encephalitis. krpeljni meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. krsna kost, u žene je šira i izmeñu karličnih kostiju niže smeštena i više izdubena s prednje strane. krug, v. circulus. Krukenbergova šaka, viljuškasti patrljak načinjen hirurški razdvajanjem distalnih krajeva žbice i laktače pokrivenih kožom posle amputacije na visini proksimalnog dela ručja. Krukenbergove vene, centralne vene jetre, vene koje se nalaze u sredini režnjića jetre i odvode krv u hepatičku venu. kruna, venae, v. corona. kruna zuba, (stom.) deo zuba prekriven gleñu od slobodnog ruba desni do okluzalne površine ili incizalne ivice; anatomska k., deo zuba prekriven gleñu od cementno-gleñne granice do okluzalne površine ili sečivne ivice; fasetirana k., veštačka kruna od legure metala s fasetom na vestibularnoj površini od akrilatnog ili keramičkog materijala koja imitira boju prirodnog zuba; delimična k., veštačka kruna od zlatne ili neplemenite legure. Može biti 3/4 ili 4/5 kruna, što zavisi da Ii se stavlja na prednje ili bočne zube. Tremna površina zuba jedino nije prekrivena metalom i čini prirodnu fasetu; klinička k., deo zuba koronarno od alveole; livena k., fiksna zubna nadoknada od plemenite ili neplemenite legure dobijena postupkom Iivenja; metalno-keramička k., veštačka kruna koja ima nepečenu keramičku fasetu boje prirodnog zuba direktno na

krv metalnoj košuljici; porculanska k., fiksna nadoknada za prednje zube i premolare od keramičkog materijala; privremena k., zaštitna kruna od akrilatnog materijala koja štiti zub i okolno tkivo do izrade, odnosno cementiranje stalne fiksne nadoknade; puna k., veštačka kruna koja nadoknañuje ceo koronarni deo zuba i pomoću metalnog kočića se fiksira u kanal korena. krupozna pneumonija, v. pneumonia. kružan, v. circumflexus, orbicularis. krv, (lat. sanguis), telesna tečnost koja protiče kroz srce i krvne sudove. Sastoji se od tečnog dela, krvne plazme, i ćelija: crvena krvna zrnca ili hemacije, bela krvna zrnca ili leukociti i krvne pločice ili trombociti. U 1.000 delova krvi nalazi se 600-700 delova plazme. U l ccm krvi ima oko 5,000.000 hemacija, 6.000-7.000 leukocita i 210.000-300.000 trombocita. Meñu leukocitima razlikuju se: limfociti (25%), monociti (6-8%), neutrofilni granulociti (65-70%), eozinofilni granulociti (2-4%) i bazofilni granulociti (0,5%). Krv ima crvenu boju zbog hemoglobina koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima, odreñenu gustinu (1.055), temperaturu (36,60C na površini tela a u unutrašnjosti nešto više). Količina krvi u odraslog je 5-6 litara. Slana je zbog rastvora soli, otužno miriše na znoj, a normalna reakcija je alkalna. Kad se ispusti iz krvnih sudova zgrušava se (koaguliše). Dodavanjem izvesnih soli sprečava se grušanje, te se krvna zrca talože (sedimentacija). U dodiru sa stranom krvi krvni serum zgomilava crvena krvna zrnca (aglutinacija-v. krvne grupe). Uloga krvi je mnogostruka. Strujanjem kroz krvne sudove i kapilare prenosi hranljive materije i kiseonik do najudaljenijih delova tela. Iz tkiva i ćelija prima materije za izlučivanje, koje se izbacuju organima za izlučivanje (v. ekskrecija). Krvlju struje inkreti endokrinih žlezda koji održavaju pojedine organe u korelaciji. Njome struje protivtela nastala pod uticajem raznih prouzrokovača, koja s leukocitima brane organizam od patoloških klica. Uopšte, krv vrlo živo reaguje karakterističnim promenama svoga sa437

krvni pritisak

krvarenje stava u raznim oboljenjima, te se njenim ispitivanjem olakšava odreñivanje prirode i stepena oboljenja. Polne razlike krvi su dosta značajne. Krv žene je u većoj meri vodena: voda u muškarca iznosi oko 78%, a u žene nešto više od 80%. Specifična težina ženske krvi je nešto manja nego u muške. Količina hemoglobina je veća u muškarca. Broj leukocita je nešto veći u ženskoj krvi, dok je broj crvenih zrnaca približno isti. Od posebnog su interesa istraživanja po kojima se pečat pola nalazi u strukturi leukocita. U žene jedra polimorfononuklearnih leukocita imaju i jedan mali maljičasti segment (»Drumstick«) koga u muških leukocita nema. U pogledu hemijskog sastava krvi u žene ima više šećera nego u muškog (88,3 : 94 mg), dok u krvi muškarca ima više gvozda (166 : 148 y/100 cm 3). V. aglutinacija, anisocytosis, acidofilan, bazofilija, agranulocitoza, leucaemia, leucocytopenia; arterijska k., krv u arterijskom sistemu; sadrži više kiseonika od venske k.; citratisana k., krv kojoj je dodat neutralni natrijum-citrat u cilju sprečavanja zgrušavanja. V sedimentacija krvi, transfusia; periferna k., krv u kapilarima površine tela; venska k., krv koja struji u venama (osim u plućima) i koja sadrži više ugljen-dioksida, a manje kiseonika nego arterijska krv. krvarenje, v. haemorrhagia. krvna ostrvca, u čoveka se stvaraju vrlo rano (u toku 2. sedmice) i to prvo u zidu vitelinske kese (najpre u njenom trbušnom predelu). Skoro istovremeno ostrvca se javljaju i u mezodermu pupčane peteljke u blizini alantoisa. Tako, zid vitelinske kese i pupčana peteljka predstavljaju u čoveka krvotvorne organe. krvna plazma, tečni deo krvi koji predstavlja vodeni rastvor raznih organskih i neorganskih materija i ima odreñene fizičko-hemijske karakteristike. krvne belančevine, v. proteini. krvne grupe, grupe u koje su podcijeni ljudi prema osobinama svoje krvi, i to prema faktorima koji mogu da se aglutinišu (aglutinogeni) AiBu eritrocitima i prema aglutininima a (antbA) i ß (anti-B) u serumu. Po raznim kombinacijama 438

aglutinogena odreñene su 4 Landsteinerove grupe: A, B, AB, i O. Podnošljivost krvnih grupa odnosno eritrocita davaoca i seruma primaoca prikazuje sledeća shema: ABo

\ Ba Aß aß AB-grupa, prema tome, može da prima krv od svoje grupe i svih grupa i naziva se univerzalni primalac, dok O može dati svojoj grupi i svim grupama i naziva se univerzalni davalac. Danas se, zbog prisustva krvnih podgrupa koje mogu biti povod za teške posttransfuzione reakcije, smatra da ne postoje ni univerzalni primaoci, ni univerzalni davaoci. A-gru-pa može da primi krv od svoje i 0-grupe a može dati samo svojoj i AB-grupi. B-grupa može da primi od svoje i 0-grupe, a može da dâ samo svojoj i AB-grupi. x Krvne grupe se u toku života ne menja-ju i nasleñuju se po Mendelovom zakonu. Odreñivanje k.g. vrši se pomoću testseruma ili poznatim eritrocitima A-ili Bgrupe. Odreñivanje krvnih grupa služi u odabiranju davalaca krvi za transfuziju, u odreñivanju roditeljstva i u kriminologiji. krvni bojni otrovi, otrovi opšteg dejstva ili pravi BOT, hemijska jedinjenja koja preko krvi izazivaju opšte trovanje organizma (sprečavaju oksidacioni proces u ćelijama). U organizam ulaze preko organa za disanje, a najvažniji su: arsenovodonik (v. tamo), cijanovodonična kiselina, hlor-cijan (v. tamo), ugljen-monoksid (CO) itd. Gas-maska je dovoljna zaštita, izuzev za CO i si. krvni depoi, delovi sistema za cirkulaciju u kojima se krv može zadržati. Tu ubrajamo: slezinu, jetru, potkožne venske spletove, kao i venske sudove i srce. krvni pritisak, polne razlike u arterijskom pritisku, posle izrazito većih vrednosti u devojčica do 16 godina i posle

krvni serum približno istih vrednosti do 40. godine, postaju mnogo veće u postklimakteričkom periodu žene. krvni serum, krvna plazma bez fibrinogena; dobiva se centrifugisanjem krvi posle taloženja fibrinogena, kao i pri retrakciji fibrinskih konaca zgrušane krvi. krvotok, strujanje krvi u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Sin. circulatio sanguinis; (embr.) sistem krvnih sudova u početku se razvija u bilateralnoj simetriji. Ali u daljem razvoju nastaje asimetrija sudovnog sistema. Razvoj aorte: u mezodermu svake polovine embriona stvaraju se dva velika suda: leva i desna aorta koje se protežu sve do 1. škržnog luka, gde se u mezodermu toga luka povijaju dorzalno, produžavajući se pored leñne vrpce. Deo od srčane cevi do 1. škržnog luka predstavlja ushodnu aortu, deo u 1. škržnom luku predstavlja primarni aortni luk, dok deo koji se nalazi uz hordu čini nishodnu aortu čiji se kraj u trbušnoj peteljci embriona produžava u pupčanu arteriju. Kad je kraj uobličen, obe arterije se protežu u njega kao repne aorte. U toku 2. sedmice razvoja u svakom škržnom luku se javlja po jedna spojna grana: te spojne grane se zovu arterijski lukovi. Nishodna aorta se produžava (embrion od 2 mm) ka srednjem mozgu kao primarna unutrašnja karotida arterija. Isto tako i ushodna aorta kao primitivna spoljašnja karotidna arterija; 4. arterijski luk se razvija na levoj strani mnogo jače nego na desnoj (aortin luk), dok s desne predstavlja početak potključne arterije; kolateralni k., bočni krvotok, koji je omogućen anastomozama bočnih grana dveju susednih arterija. Ako jedna od arterija bude začepljena, njen distalni deo dobija krv preko anastomotičnih grančica iz okolnih arterija, tj. uspostavlja se kolateralni k.; mali k., cirkulacija krvi od desne komore preko pluća do leve pretkomore. Krv struji od desne komore kroz plućnu arteriju u pluća, tamo se rasipa, pa se ponovo skuplja u plućne vene, kojima dospeva u levu pretkomoru srca. Sin. plućni krvotok; placentni k., prelaz materije kroz placentu vrši se difuzijom i filtraci-

ksifoidni nastavak jom. Iz krvi majke prelaze hranljivi produkti, kao ugljeni hidrati, belančevine, lipidi, masti, soli, gvožñe, mlečna kiselina, a iz deteta u k. majke raspadni produkti metabolizma. Iz majčinog k. prelaze u detinji adrenalin, tiroksin, hormon zadnjeg režnja hipofize i vitamini. Od sporednih produkata i štetnih supstancija prelaze razne mineralne soli, alkaloidi i dr. Zapaženo je prelaženje spirohete, dok bakterije prelaze samo kada je razorena posteljica. Najzad, kroz posteljicu prolaze antitela; veliki k., cirkulacija krvi od leve komore do desne pretkomore. Krv izlazi iz leve komore u aortu, iz ove struji u sve sitnije arterije dok se ne raspe u kapilare, zatim preko venskog dela kapilara struji u sitnije pa u veće vene i kroz donju i gornju šuplju venu dospeva u desnu pretkomoru srca; veslački k., v. aparat pluća-srce, vantelesni krvotok, ekstrakorporalni krvotok. kryptorchlsmus, kriptorhizam, zadržavanje semenika u trbušnoj duplji ili u preponskom kanalu usled poremećaja u njegovom spuštanju ü mošnice. Semenici mogu da se zadrže i u predelima gde ih normalno nema (prepone ili trbuh). V. descensus testis, kriptorhidija. ksantin, 2-6-dioksipurin, metabolički proizvod gvanina (2-amino-6-oksipurin), koji je purinska baza nukleinske kiseline. ksantinurija, pojačano izlučivanje ksantina (2-6-dioksipurina) s mokraćom.

ksantoproteinska reakcija, v. reakcija. ksantopsija, v. xanthopsia, achromatopsia. ksenogeno, označava genske razlike izmeñu raznih životinjskih vrsta. V. heterogeno, he te ro Io go.

kseroftalmija, v. xerophthalmia. ksifoidni nastavak, oblik ksifoidnog (mačolikog) donjeg nastavka grudne kosti koji predstavlja izuzetno važnu polnu odliku. U muškarca vrlo razvijeni nar stavci čine 66%. U žene nerazvijeni ili odsutni nastavci čine 67%, dok u nje razvijeni čine svega 33%. Drugim reci* ma: aksifoidija i hipoksifoidija je pravilo u žene, a izuzetak u muškarca. S druge strane, vrlo razvijeni ksifoidni nastavak 439

ksilokain

kupanje

u žene skoro je uvek znak njene and- kumulacija, pojava da nova doza nekog roidne konstitucije, kao što aksifoidija u leka data bolesniku zatiče u njegovom muškarca odaje njegovu ginoidnu konorganizmu nerazgrañene, odnosno stituciju. neizlučene delove prethodnih doza tog ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloriistog leka. dum). kupa, v. conus. ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobi- kupalište, mesto gde se može kupati, bilo ja iz jute i dr., a ponekad se nalazi u u reci, jezeru,, moru ili nekoj banji. Tim mokraći. se imenom često naziva i kupatilo. kuga, v. pestis. Upotrebljava se kao naziv za mesta s kuk, v. coxa. plažama na primorju. kukica, (stom.) element za pričvršćivanje kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku delimične proteze za preostale zube, a tečnost; (2) pranje celog tela ili delova ako ima okluzalni naslon i za prenošetela tako da se oni nalaze u nekom sudu nje pritiska žvakanja na zub. Može biti napunjenom vodom; (3) ležanje za izvesod žice ili livena. Leži na prirodnom no vreme u nekoj vodi koja ima lekovita zubu koji prihvata protezu i obuhvata fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje gau vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obično kupanje u kukolj (Agrostemmogithago), urodica mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijenžita, s crnim i sivo crnim plodovima veskih razloga. Ali kupanja u običnoj vodi ličine zrna pšenice. Sadrži otrovni gliprimenjuju se često i u terapiji. Ona dekozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoluju svojom temperaturom i mehanički. ljena količina glikozida u brašnu je Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do 0,1%. l I0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od kuldoskopija, inspekcija endoskopom 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla karličnog dela trbušne duplje kroz ot(od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). vor načinjen kuldoceliotomijom (no- Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi običmen horribile). Sin. abdominoskopija. no umiruju nervozne osobe, a neki bolje kultivisanje bakterija, način razmnožapodnose topla kupanja: vrela kupanja vanja bakterija in vitro, na veštačkim se rede propisuju. Lekovita kupanja u hranljivim podlogama. Za kultivisanje mineralnim vodama, pored toga što debakterija od značaja je izbor pogodne luju svojom temperaturom i mehanički hranljive podloge i izolovanje bakterija (kao i kupanje u običnoj vodi), deluju u čistoj kulturi. još i specifično, hemijski (ugljenom kikulon (C), jedinica za količinu elektriciteselinom, sumpor-vodonikom, solima i ta odn. električnog tovara. Ona količina dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blaelektriciteta koju prenosi u l sekundu tu koje se koristi bilo kao kupanje celog struja od l ampera. U jednom kulonu 18 tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo nalazi se 6,23542 x IO elektrona. lokalnom primenom blata (oblog blata kultura bakterija, skup bakterija nastalih na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje razmnožavanjem in vitro; čista kultura creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto je skup kolonija jedne bakterijske vrste vreme obe ruke i obe noge. u četiri na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana male, specijalno za to udešene, kade nakultura je skup kolonija, dve ili više bakpunjene vodenim rastvorom odreñene terijskih vrsta. supstancije (u jonizovanom stanju) dokumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mlevoljno zagrejanog, kroz koji se pušta ka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem električna struja. Služi za lečenje hropod uticajem: Streptococcus lactis, Lacničnog reumatizma i neuralgije; elektobacillusa casei i gljivica: Sacharomytrično k., kupanje pri kome se kroz ces lactis, Torula cumys. Pored mlečne vodu sprovodi galvanska struja. Pri kiseline može da sadrži alkohola i do električnom kupanju ove elektrode se 3%. 440

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje može biti anodno ili katodno kupanje). Električno kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonično i služi u lečenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupanje se obično preporučuje od nekih kao ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mršavljenja; peščano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obično leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utiče na hronični reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehanički i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatičkom dijatezom, a pomaže resorpciju hroničnih otoka i eksudata (reumatičkih i ginekoloških). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene električne sijalice; ove sijalice ispuštaju jaku svetlost koja sadrži infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proširenje krvnih sudova u koži, usporenje pulsa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjačka Banja, Aranñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazdušno k., kretanje na čistom vazduhu uz minimalnu odevenost. Služi jačanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja služi za kupanje, s kadom ili tušem. Obično služi za održavanje telesne čistoće, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo sprovodi lečenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili meñusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, održavanje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi itd.) u toku odreñenog vremena; inunkciona k., lečenje utrljavanjem neke masti. Najčešće se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni živinih masti u lečenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan. kurativna medicina, v. medicina, Kuršumlijska Banja, banja koja leži ispod Samokova (ogranka Kopaoničkog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje tonički. Ima više od 8 izvora tople vode, čiji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonična. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronićne bolesti ženskih polnih organa, kožne reakcije i infekcije, želudačne dispepsije, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronična stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je »spori virus« a prenosila se kanibalskim običajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadražajnog praga u ženskog pola nalazi se mnogo niže nego u muškog. U trudnoći žena je osetljiva na gustativne nadražaje i to naročito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opšte je poznato da se u trudne žene javljaju i posebne želje. Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u venski sinus. 441

ksilokain u žene skoro je uvek znak njene androidne konstitucije, kao što aksifoidija u muškarca odaje njegovu ginoidnu konstituciju. ksilokain, v. lidokain (Lidocaini chloridum). ksiloza, drvni šećer, pentoza koja se dobija iz jute i dr., a ponekad se nalazi u mokraći. kuga, v. pestis. kuk, v. coxa. kukica, (stom.) element za pričvršćivanje delimične proteze za preostale zube, a ako ima okluzalni naslon i za prenošenje pritiska žvakanja na zub. Može biti od žice ili livena. Leži na prirodnom zubu koji prihvata protezu i obuhvata ga. kukolj (Agrostemmogithago), urodica žita, s crnim i sivo crnim plodovima veličine zrna pšenice. Sadrži otrovni glikozid-sapotoksin od 4,1 do 6,6%. Dozvoljena količina glikozida u brašnu je 0,1%. kuldoskopija, inspekcija endoskopom karličnog dela trbušne duplje kroz otvor načinjen kuldoceliotomijom (nomen horribile). Sin. abdominoskopija. kuki vis an je bakterija, način razmnožavanja bakterija in vitro, na veštačkim hranljivim podlogama. Za kultivisanje bakterija od značaja je izbor pogodne hranljive podloge i izolovanje bakterija u čistoj kulturi. kulon (C), jedinica za količinu elektriciteta odn. električnog tovara. Ona količina elektriciteta koju prenosi u l sekundu struja od l ampera. U jednom kulonu nalazi se 6,23542 x IO18 elektrona. kultura bakterija, skup bakterija nastalih razmnožavanjem in vitro; čista kultura je skup kolonija jedne bakterijske vrste na čvrstoj hranljivoj podlozi. Mešana kultura je skup kolonija, dve ili više bakterijskih vrsta. kumiš, mlečni proizvod od kobiljeg mleka. Nastaje kiselim alkoholnim vrenjem pod uticajem: Streptococcus lactis, Lactobacillusa casei i gljivica: Sacharomyces lactis, Torula cumys. Pored mlečne kiseline može da sadrži alkohola i do 3%. 440

kumulacija, pojava da nova doza nekog leka data bolesniku zatiče u njegovom organizmu nerazgrañene, kupanj odnosno neizlučene delove prethodnih doza tog istog leka. kupa, v. conus. kupalište, mesto gde se može kupati, bilo u reci, jezeru, moru ili nekoj banji. Tim se imenom često naziva i kupatilo. Upotrebljava se kao naziv za mesta s plažama na primorju. kupanje, (1) utapanje nekog tela u neku tečnost; (2) pranje celog tela ili delova tela tako da se oni nalaze u nekom sudu napunjenom vodom; (3) ležanje za izvesno vreme u nekoj vodi koja ima lekovita fizička ili hemijska svojstva; (4) kretanje u vodi (basen, reka, jezero, more) u cilju razonode ili sporta; obično kupanje u mlakoj ili toploj vodi vrši se iz higijenskih razloga. AH kupanja u običnoj vodi primenjuju se često i u terapiji. Ona deluju svojom temperaturom i mehanički. Kupanja mogu biti: vrlo hladna (od l do U0C), hladna (od 11 do 240C), sveza (od 24 do 320C), mlaka (od 32 do 350C), topla (od 35 do 380C), vrlo topla (preko 380C). s Npr., duža kupanja u mlakoj vjdi obično umiruju nervozne osobe, a neki bolje podnose topla kupanja: vrela kupanja se rede propisuju. Lekovita kupanja u mineralnim vodama, pored toga što deluju svojom temperaturom i mehanički (kao i kupanje u običnoj vodi), deluju još i specifično, hemijski (ugljenom kiselinom, sumpor-vodonikom, solima i dr.); blatno k., kupanje u lekovitom blatu koje se koristi bilo kao kupanje celog tela (obično u drvenoj kadi), bilo samo lokalnom primenom blata (oblog blata na oboleli zglob); crevna k., v. ispiranje creva; k. u četiri ćelije, kupanje, u isto vreme obe ruke i obe noge, u četiri male, specijalno za to udešene, kade napunjene vodenim rastvorom odreñene supstancije (u jonizovanom stanju) dovoljno zagrejanog, kroz koji se pušta električna struja. Služi za lečenje hroničnog reumatizma i neuralgije; električno k., kupanje pri kome se kroz vodu sprovodi galvanska struja. Pri električnom kupanju ove elektrode se

kupatilo nalaze u vodi (bipolarno kupanje) ili se jedna elektroda nalazi u vodi, a druga u ruci osobe koja se kupa (monopolarno kupanje, koje može biti anodno ili katodno kupanje). Električno kupanje deluje u isto vreme sedativno i tonično i služi u lečenju neurastenije; parafinsko k., kupanje u mekom parafinu koji se topi na 36° do 4O0C. Parafinsko kupanje se obično preporučuje od nekih kao ćelo kupanje u gojaznih osoba, radi mršavljenja; peščano k., kupanje, odnosno zatrpavanje tela, ili delova tela u suncem zagrejan sitan pesak, obično leti na obali mora (npr. u Ulcinju). Povoljno utiče na hronični reumatizam, neuralgije i posledice povreda. Ova kupanja deluju mehanički i svojom temperaturom (oko 5O0C); k. u slanoj vodi, kupanje u zagrejanoj prirodnoj ili morskoj slanoj vodi. Ima stimulativno dejstvo na osobe sa limfatičkom dijatezom, a pomaže resorpciju hroničnih otoka i eksudata (reumatičkih i ginekoloških). V. voda (slane vode); svetlosno k., boravak bolesnika u specijalnom sanduku (s glavom napolju) u kome se nalaze upaljene električne sijalice; ove sijalice ispuštaju jaku svetlost koja sadrži infracrvene toplotne zrake. Ovo kupanje prouzrokuje jako znojenje i deluje sedativno na nervni sistem; ugljeno-kiselo k., kupanje u prirodnoj ugljeno-kiseloj i termalnoj vodi. Ova kupanja izazivaju proširenje krvnih sudova u koži, usporenje pulsa (izraz umirujućeg i toničkog dejstva na srce), povećanje diureze itd. Obavljaju se u banjama: Vrnjačka Banja, Aranñelovac, Vrućica, Rimske Toplice, Radenci i u drugim banjama; vazdušno k., kretanje na čistom vazduhu uz minimalnu odevenost. Služi jačanju otpornosti organizma. kupatilo, prostorija koja služi za kupanje, s kadom ili tušem. Obično služi za održavanje telesne čistoće, a u banjama za lekovita kupanja; blatno k., zgrada ili deo zgrade u banji, u kojoj se isključivo sprovodi lečenje blatom. V. kupanje (blatno). kura, lečenje, niz ponovljenih istih ili meñusobno povezanih terapijskih poduh-

Kuvierov vod vata (primena lekova, kupanje, održavanje neke dijete, izvoñenje nekih vežbi itd.) u toku odreñenog vremena; inunkciona k., lečenje utrljavanjem neke masti. Najčešće se, ranije, inunkciona kura sastojala u primeni živinih masti u lečenju sifilisa. kurare, v. curare. kuratiyan, koji leci. V. curabilis, preventivan.

kurativna medicina, v. medicina, Kuršumlijska Banja, banja koja leži ispod Samokova (ogranka Kopaoničkog masiva), na 500 m n.v. Klimat banje deluje tonički. Ima više od 8 izvora tople vode, čiji je hemijski sastav uglavnom isti. Voda je alkalna, ugljenokisela i sumporovodonična. Lekovito blato je prirodno toplo (redak primer i jedini slučaj u našoj zemlji). Postoji kupatilo s kadama i dva basena. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova i mišića, neuralgije, hronićne bolesti ženskih polnih organa, kožne reakcije i infekcije, želudačne dispepsije, kamen u žučnoj kesici i u bubrezima, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija, hronična stanja usled trovanja olovom, bizmutom i arsenom. kuru, bolest koja je endemski vladala meñu stanovnicima Nove Gvineje. Izaziva je »spori virus« a prenosila se kanibalskim običajima. V. Creutzfeldt-Jakobova bolest. kusna osetljivost, ispitivana je osetljivost polova na pojedine gustativne faktore. Krivulja nadražajnog praga u ženskog pola nalazi se mnogo niže nego u muškog. U trudnoći žena je osetljiva na gustativne nadražaje i to naročito na slano, zatim na kiselo, gorko, a najmanje na slatko. Opšte je poznato da se u trudne žene javljaju i posebne želje.

Kussmaul-Maierova bolest, periarteritis nodosa. Kussmaulova bolest, v.poliarteritis nodosa. Kussmaulovo disanje, v. respiratio. Kuvierov vod, postaje sticanjem prednjih i zadnjih kardijačnih vena i otvara se u venski sinus. 441

kyphosis

Kümmelova bolest Kümmelova bolest, v. Kümmel-Verneuilova bolest, spondylomalacia. Küntscherov klin, v. klin, uklinjavanje. kutnjak, molar, zub sa strane, ima ih tri sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici. To su zubi s najvećim krunicama. Na griznim površinama imaju kvržice i fisure tako postavljene da se gornji i donji zubi meñusobno usklañuju pri žvakanju hrane. Gornji kutnjaci imaju po tri korena, jedan postavljen palatinalno, â dva bukalno. Donji imaju po dva korena, jedan postavljen mezijalno, a drugi distalno.

kvalitativna analiza, v. analiza. kvant, v. quantum; k. energije, v. quantum. kvantitativan, količinski, po količini, npr., kvantitativna analiza.

kvantitativna analiza, v. analiza. kvasac, kvaščeve gljivice, popularni naziv za gljivice roda Saccharomyces, koje se iskorišćavaju pri mešenju hleba i testa uopšte, za alkoholna vrenja itd., a u izvesnoj meri i za lečenje. Neke od ovih gljivica su patogene za čoveka. V. blastomycosis, Faex. kvaternarni, (1) četvrti po redu; (2) čet- •" vorni, koji sadrži četiri elementa. V. quartanus. kverulant, osoba koja ispoljava sumanutu ideju progonjenja i koja se protiv tog proganjanja bori svim mogućim pravnim sredstvima pišući tužbe i žalbe svim instancijama na svetu. Obično je posredi paranoja. V. paranoia. Kveteletov indeks, služi za procenu stanja uhranjenosti odraslih osoba, čija je telesna visina od 165 do 175cm, dobija se podelom telesne težine u grame s kvadratom telesne visine u santimetre.

442

Vrlo mršavi indeks 1,40 do 1,80, normalni 2,15-2,56, ugojeni preko 2,57. kvintal ili metrička centa, oznaka q, jedinica za masu koja se može upotrebljavati samo do kraja 1980. godine, l q = 100 kg. kvocijent, količnik, broj koji se dobiva deIjenjem; kalorijski k., kalorijski količnik; odnos nekih supstancija u kalorijama; k. odmora, utrošak kiseonika u toku odreñenog rada i posle njega; respiratorni k., odnos izmeñu zapremine proizvedenog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika: -—g-^- ; k. inteligencije (sin. IQ), odnos izmeñu psihičke i kalendarske starosti pomnožen sa 100. Psihička starost se odreñuje pogodnim testovima. V. testovi, psihološki; 0-20 idiot, 20-50 imbecil, 50-70 debil, 80-90 »fiziološki« glup, 90-110, prosečne inteligencije, 110-140, vrlo visoke inteligencije, do »genijalnosti«! kvržičavi pegavac, rickettsiosis marseliensis. V. rikettziosis. Kwashiorkor, kvašiorkor, sindrom izazvan teškim pothranjivanjem u belančevinama, najpre opisan u Africi/a potom u ćelom svetu, u kojeg postoje usporeno rastenje, promena u boji kože i kose (crvenkasta kosa), edem, masna infiltracija i ciroza jetre, anemija, dermatoze i dr.

Kweimov test, v. test. kyphoscoliosis, kifoskolioza, izvijenost kičme unazad i bočno, npr. u pršljenskom osteochondritisu (morbus Scheuermanni). V. kyphosis, osteochondritis. kyphosis, prekomerni konveksitet leñnog dela kičmenog stuba, obično posledica osteochondritisa ili rahitisa. V. osteochondritis.

L+ (limes=smrt), najmanja količina toksina koja pomešana s jednom jedinicom antitoksina izaziva u roku "od 4 dana smrt zamorčeta teškog 250 g posle po^ tkožne date injekcije. l-, oznaka za levogirni oblik nekog optički aktivnog jedinjenja; danas se levogiran oblik označava sa (-). La, hemijski simbol za element lanthan. 1. a., (lat.) skrać. za lege artis, što znači po propisu. Upotrebljava se, ponekad, pri ,pisanju recepata.  (lambda), (I) simbol za telesnu dužinu; (2) simbol za konstantu radioaktivnog raspada. LATS (»long acting thyroid stimulator«), imunogamaglobulin, verovatno karaktera antitela, koji se stvara u limfnom tkivu i podstiče, kao i TSH (v. tamo), tireoideju na aktivnost. LDso, doza nekog leka koja, ubrizgana grupi životinja iste vrste, ubija polovinu (50%) životinja te grupe. L. E., lupus erythematodes. Lf (limes floculationis), količina toksina koja daje najbrže izraženu flokulaciju s jednom jedinicom antitoksina u nizu razreñenja koja sadržavaju stalnu količinu antitoksina, a različite količine toksina. LH (luteinizirajući hormon) (ICSH, »interstitial cell stimulating hormone«, hormon koji stimuliše intersticijske ćelije, Prolan B), hormon (v. tamo) koji izaziva luteinizaciju u jajniku i deluje na funkciju Leydigoviha ćelija. V. adenohypophysis i hormoni adenohipofize. Li, hemijski simbol za element lithium.

Hn., nedopušteno skraćivanje reci linimentum. liq., skrać. za liquor. Lo (limes nula), najveća količina toksina koja pomešana s jednom jedinicom antitoksina i ubrizgana potkožno zamorčetu teškom 250 g ne izaziva nikave reakcije. LSD, skrać. za dietil-amid lizergičke kiseline, psihohemijski BOT. LTH, v. adeno hypophysis i prolactin. Labbéov test (proba), v. test. Labbéov trougao, v. trougao.

lab-ferment, enzim koji omogućuje zgrušavanje mleka pretvarajući kazein u parakazein. labia, deo spoljnih polnih organa žene; 1. majora pudendi (velike usne), dva kožna nabora bogata potkožnim masnim tkivom. One se od stidnog brežuljka spuštaju paralelno prema čmaru i čine stidnu pukotinu. Unutrašnja površina im je mekana, glatka i tanka, a spoIjašnja grublja, deblja i pokrivena stidnim dlakama; 1. minora pudendi (male usne) nalaze se ispod velikih u vidu nabora, tj. duplikature sasvim nežne i tanke kože, idu paralelno i prednjim delom čine praeputium. labialis, labijalan, usnični, koji pripada usni. labirintni refleksi, v. refleks.

labium, usna ili usnica ili rub nekog organa koji liči na usnu, npr. /. superius oris, gornja usnica; /. majus pudendi, velika usna stidnice; /. leporinum, »zečja usna«, rascep gornje usne, nastao usled 443

laboratorija nepotpunog spajanja začetaka usne u toku embrionalnog razvoja. laboratorija, radionica, prostorija u kojoj se vrše neka stručna ili naučna ispitivanja. Ponekad se naziv laboratorija uzima i za ustanove koje proizvode razne hemijske, farmaceutske i si. proizvode. laboratorijska dijagnoza, v. diagnosis. laboratorijski tehničar, v. tehničar. Labordeov metod, sin. Labordeovo veštačko pisanje (v. pod disanje). Labordeova klešta, klešta za držanje jezika u primeni stimulisanog Lal^ordeovog veštačkog disanja. V. Labordeov metod, Labordeovo veslačko disanje (v. pod disanje). Labordeovo veslačko disanje, v. disanje. labrum, usna, rub, kraj (npr. labrum glenoidale, čašična usna u zglobu). labyrintbectomia, labirintektomija, hirurško otvaranje labirinta unutrašnjeg uha, čime se eliminiše njegova funkcija. Vrši se u slučaju gnojnog zapaljenja labirinta i u odmaklim slučajevima Menijerove bolesti. labyrinthitis, labirintitis, zapaljenje sastavnih delova opnastog labirinta unutrašnjeg uva. Obično se završava isključenjem labirinta iz funkcije, tj. trajnom gluvoćom. To vredi za sva gnojna zapaljenja, koja obično nastaju u toku hroničnog gnojnog otitisa, ali i za mnoga virusna zapaljenja, kao što su grip, parotitis, rubeola. Ograničeni labirintitis, 1. circumscripta, može dugo da postoji bez težih znakova, pa da onda iznenada preñe u difuzni gnojni labirintitis. Od gnojnog labirintitisa može da nastane i gnojni leptomeningitis. labyrinthus (grč. labyrinthos, od staroegipat. lopero hunt), ogromna zgrada s mnogo soba i hodnika, labirint, unutrašnje uvo smešteno u piramidi slepoočne kosti; 1. membranaceus, opnasti labirint, smešten u koštanom labirintu, sastoji se od mešinice (utriculus) za koju su pričvršćena tri polukružna kanala (ductus semicirculares) i od kesice (sacculus) od koje se unapred pruža opnasti puž (ductus cochlearis). U mešinici, kesici i polukružnim kanalima nalazi se prijemni aparat čula za održa444

lactatio vanje ravnoteže i orijentaciju u prostoru. U opnastom pužu nalazi se Cortijev organ, prijemni aparat čula sluha; 1. osseus, koštani labirint, sastoji se od centralne šupljine trema (vestibulum), tri polukružna kanala (canales semicirculares) i koštanog puža (cochlea). V. awns. lac (lat.), v. mleko; 1. neonatorum, ili veštičino mleko, ili »babinje« mleko, javlja se u novoroñenčadi izmeñu trećeg i desetog dana po roñenju: iz natečenih dojki istiskuje se pokoja kapljica mleka koje liči na kolostrum, a koja se javlja usled dejstva materinih hormona na mlečnu žlezdu deteta; 1. sulphuris, v. Sulfur praecipitatum, laceratio, laceracija; (1) akt razdiranja, cepanja; (2) razderina, ozleda tkiva usled kidanja, razdiranja. V. laceribilan, lacerisan. lacerisan, raskinut, poderan. lacertus, mišići, naročito nadlaktice; 1. fibrosus, vezivna traka, pljosnati produžetak tetive mišića, izgrañen od čvrstog vezivnog tkiva. Sin. aponeurosis. lacrima, suza. lacrimalis, lakrimalan, suzni, npr. glanduIa lacrimalis, suzna žlezda. lactacidaemia, laktacidemija, povećane količine mlečne kiseline u krvi, kao što se dešava posle velikih fizičkih napora. lactacidosis, laktacidoza, nenormalno povećanje mlečne kiseline u krvi; najčešće se opisuje u toku neracionalnog lečenja obolelih od šećerne bolesti (v. tamo) bigvanidima (v. tamo), posebno fenil-etil bigvanidom (v. tamo). lactaciduria, laktacidurija, prisustvo mlečne kiseline u mokraći. lactatio, laktacija, stvaranje mleka u dojci posle poroñaja. Sekrecija mleka u razvijenim mlečnim žlezdama vrši se pod dejstvom hormona prednjeg režnja hipofize prolaktina (luteotropnog h.) dok oksitocin, hormon zadnjeg režnja hipofize, stimuliše kontrakciju mioepitelnih ćelija mlečnih kanalića, izazivajući istiskivanje mleka kroz bradavice dojki. Sekreciju prolaktina stimulišu estrogeni, a koči progesteron.

Lactobacillis Lactobacillis, dugački, tanki, asporogeni, nepokretni, gram-pozitivni štapići; mikroaerofili ili anaerobi. Fermentacijom ugljenih hidrata proizvode veliku količinu mlečne kiseline. Nisu patogeni, sastavni su deo normalne flore digestivnog trakta i vagine. Najvažnije vrste su: L. bifidus, L. bulgaricus, L. acidofilus, L. Döderleini i L. Bois-Oppleri. lactoflavin, v. riboflavin. Lactosum, Saccharum lactis, läktoza, mlečni šećer. Beo, kristalan prašak, bez mirisa, slatka ukusa. U vodi se rastvara lako ali sporo. Služi kao konstituens higroskopnih praškova za unutrašnju upotrebu. lactosuria, laktozurija, prisustvo laktoze u mokraći. Česta pojava u dojilja. lacuna, jama, udubljenje, uloka, otvor nepravilnog oblika (npr. 1. vasorum, otvor krvnih sudova). lacunae urethrales, uretralne šupljike, mnogobrojna udubljenja ili jamice u sluznici uretre, čiji su otvori upravljeni u distalnom pravcu. Neke sadrže otvore uretralnih žlezda. Sin. uretralne šupljike. lacus lacrimalis, suzno jezerce, prostor u unutrašnjem uglu oka gde se skupljaju suze pošto ih je gornji kapak razlio preko rožnice. Spolja je ograničen polumesečastim naborom vežnjače. laesio, lezija, ozleda, oštećenje, povreda. V. laesus. laesus, lediran, oštećen, povreñen, npr. functio laesa, oštećena funkcija. Laënnecov infarkt, hemoragijski infarkt pluća, V. infarctus haemorrhagicus. Laënnecova bolest, v. cirrhosis hepatis. Laënnekova ciroza, ciroza jetre sa stalnim znacima manjka androgena u oba pola, srazmerno težini oboljenja. Količina 17-ketosteroida je smanjena. Raspodela naslaga masti u muških je ženskog tipa. U muških bolesnika stidnjačka dlakavost je ženskog tipa. Većina cirotičara s jasnim znacima hipoadrogenije pretrpela je pogoršanje svoje muške polne uobličenosti, ali su znake tog nedostatka stvarno nosili u sebi i ranije. lagoftalmus, v. lagophthalmus. lagophthalmus, lagoftalmus, nepotpuno zatvaranje kapaka, tako da deo očne ja-

laki lanci bučice ostaje nepokriven; mehanički L, nastaje usled ožiljnih promena kože kapaka ili lica pri jako izraženom egzoftalmusu; paralitički L, nastaje kao posledica paralize facijalnog živca; spastički L, javlja se usled spazma dizača gornjeg kapka, Posledica: nepokrivena rožnjača se suši i dolazi do keratitis e Iagophthalmo. lagune, sin. stabilizaciona jezera, jednostavni bazeni za prečišćavanje splavina manjih ili delova naselja. Potrebna površina 10 m2 po stanovniku, dubina 60 do 80 cm. Splavine se dovode na jednom, odvode na drugom kraju, za to vreme se otpadna voda prirodno prečisti delovanjem algi, koje se spontano razvijaju. lajonizacija, genska inaktivacija jednog X-hromosoma u somatskim ćelijama normalne žene i svih sem jednog X-hromosoma u patološkim stanjima u kojima somatska ćelija žene sadrži preko dva X-hromosoma. Kako se sasvim slučajno u jednim ćelijama inaktiviše X-hromosom nasleñen od majke a u drugim ćelijama X-hromosoma nasleñen od oca, pojedina tkiva žene imaju mozaičku strukturu. Sin. heterohromatinizacija, X-inaktivacija. lakat, pregib ruke, zglob koji spaja nadlakticu s podlakticom. V. regio cubitit cubitus; bezbolski lakat, poremećaj u laktu igrača bezbola zbog otkidanja komada kosti ili hrskavice s glavice žbice; 1. golfista, bol izazvan epikondilitisom, u stvari zbog lezije mišića pregibača koji se pripajaju na unutrašnjem epikondilu ramenjače; 1. negovateljica, subluksacija glavice žbice pod distalni deo prstenastog ligamenta; rudarski L, povećanje burze (sluzne kese) nad vrhom lakta, koje nastaje oslanjanjem rudara na lakat pri radu; teniserski L, bolovi u spoljašnjoj strani lakta nastali usled zapaljenja ili nadraživanja pripoja opružačkih mišića na spoljašnjem kondilu ramenjače. V. cubitus rectus, cubitus valgus, cubitus var us. lakatni, v. cubitalis. laki lanci imunoglobulina (L-lanci), polipeptidni lanci sastavljeni od 214 ami445

lakmus nokiselina, ulaze u sastav imunoglobulina. (V.imunoglobulini). Postoje dva tipa lakih lanaca: lambda i kapa. Odnos kapa- i lambda-lanaca u imunoglobulina čoveka je 2:1. U jednom molekulu imunoglobulina laki lanci su uvek istog tipa. Molekuli imunoglobulina koji imaju lambda-lance su tipa L, a kapa-lance su tipa K. Bence-Jones proteini predstavljaju lake lance imunoglobulina. lakmus, plava boja koja se dobija od Roccella tinctoria i drugih lišaja. Glavni sastojak lakmusa je azolitmin. Lakmus se upotrebljava kao alkalicidimetrijski indikator za pH izmeñu 4,5 i 8,3. Na pH 4,5 lakmus je crven, a na pH 8,3 plav. lakmusova hartija, hartija za ceñenje natopljena lakmusom; služi kao indikator. Plava lakmusova hartija u kiselinama pocrveni, a crvena u bazama poplavi. laksantna sredstva, sredstva koja prouzrokuju pražnjenje creva izazivajući jaču i bržu peristaltiku. Deluju povećanjem sadržine crevnog sadržaja (na primer, agar, laksantne soli kao što su magnezijum-sulfat ili gorka so) koji mehanički draži nervne završetke u sluznici creva, ili hemijskim draženjem nervnih završetaka u ovoj sluznici (na primer, Oleum Ricini, Aloë,.Folia Sennae i dr.). laktagog, sredstvo koje pojačava izlučivanje mleka. laktalbumin, albumin koji se nalazi u mleku i koji liči na albumin seruma. laktaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje disaharida laktoze na glikozu i galaktozu. Nalazi se u crevnom soku. laktobutirometar, naprava za odreñivanje masti u mleku. laktodensimetar, vrsta areometra kojim se odreñuje specifična težina mleka. Skala ovog areometra, razdeljena u laktodensimetarske stepeae, pokazuje za koliko je grama jedan litar mleka teži od jednog litra vode. Kravlje mleko pokazuje samo neznatna kolebanja specifične težine. Normalne varijacije specifične težine mleka u našim krajevima kreću se izmeñu 1,029 i 1,034 s prosečnom vrednošću 1,032. Grupno mešano mieko sa specifičnom težinom ispod 1,029 446

laminaria treba smatrati nenormalnim i neispravnim, Sin. laktometar. laktoflavin, v. nboflavin. laktoflavin-enzim, v. enzim, flavin-enzim. laktometar, v. laktodenzimetar. laktoskop, aparat pomoću koga se odreñuje količina masti u mleku prema stepenu njegove propustljivosti za svetlosne zrake. laktoza, v. lactosum. lamarkizam, pravac biološkog evolucionizma koji se razvio iz originalne Lamarckove teorije, prvog sistematski izrañenog evolucionističkog gledišta. Po Lamarcku, živa bića su se menjala pod uticajem upotrebe i neupotrebe organa, što predstavlja reakciju organizma na dejstva spoljašnje sredine. Osobine stečene u individualnom životu nasledne su i na tom mehanizmu je zasnovana prilagoñenost živog sveta na uslove za život. Lamblia intestinalis, protozoa, flagelata, iz crevnog trakta čoveka i nekih životinja. Sin. Giardia intestinalis. lamhliasis, femblijaza, oboljenje koje izaziva Lamblia intestinalis. U teškim in-x fekcijama javljaju se povremeno prolivi. Ako su prodrle i u žučne puteve, dolazi do znakova holecistitisa. lamina, ploča, pločica, list; 1. dura, tanka ploča kompaktne kosti (prava alveolarna kost) koja oblaže spongiozu alveolarne čašice, prema zubu. Od korena zuba deli je ozublje; 1. metallica sec. Čupar, Čuparova metalna pločica za osteosintezu preloma donje vilice: klinovi u obliku zavrtnja uvlače se kroz bušotinu sa unutrašnje strane kosti, prolaze kroz spoljašnju kompaktu i pločicu, a fiksiraju se navratkom; sprečava se dislokacija, mimoilaženje i skraćenje patrljaka. laminaran tok krvi, proticanje krvi po slojevima: najsporije se kreću slojevi koji su u direktnom kontaktu sa zidom suda, a najbrže slojevi u centralnom delu suda. Uzrok laminarnog toka je što molekuli tečtaosti ^i dodiru sa zidom suda skoro se ne pomiču zbog adhezije. laminaria, laminarija, dilatatori materičnog ušća izrañeni od materijala koji

laminectomia bubri (koren gencijane, osušen fikus i dr.) i lagano šire cervikalni kanal. laminectomia, laminektomija, operativno odstranjivanje bodljastih nastavaka i lukova (arcus vertebrae) jednog ili više pršljenova u cilju da se kičmena moždina oslobodi pritiska pri prelomu ili da se izvrši odstranjivanje tumora u kičmenoj moždini ili neka intervencija na strukturama u kičmenom kanalu. lampbrush hromosom, (eng.) džinovski hromosom u jedru primarnih oocita nekih vrsta. Lanacolum (lanakol), smeša sterina i alifatskih alkohola; ulazi kao sastojak u podloge za lekovite masti, oficinalan je prema našoj farmakopeji. lanatoziñi (A, B, C), genuini glikozidi izolovani iz lišća biljke Digitalis lanata (vunasta pustikara), imaju kardiotoničko dejstvo; prema našoj farmakopeji oficinalan je Lanatosidum C(lanatozid C). lančasta jedin jenja, v. jedinjenja. Landrijeva paraliza, v. paralysis. Langdon-Downova bolest, v. mongolismus. Langenbeckov iglodržač, v. iglo držač, Langenbeckov. Langenbeckov trougao, trougao čiji je vrh na prednjoj gornjoj bedrenoj bodlji, osnovica duž anatomskog vrata butnjače, a spoljašnja strana duž velikog trohantera. Langenbeckova amputacija, amputacija u kojoj se režanj kroji i seče idući od spolja ka unutra. Langenbeckova incizija, v. incisio. Langerhansova ostrvca, endokrini deo pankreasa. Sastoji se od gomilica svetHh ćelija izmeñu acinusa egzokrinog dela pankreasa prožetih mrežom kapilara. U njima se razlikuje nekoliko vidova ćelija, koje luče insulin i glikagon, inkrete koji deluju na promet šećera. Langhansov sloj, u posteljičnim resicama sloj koji luči gonadostimulin, dok sincijalni sloj resica luči folikulin i progesteron. Langhansove ćelije, v. ćelije. Langhansove džinovske ćelije, v. ćelija.

»laparotoniie blanche« Langhansove trake, u meñuresičnim prostorima, kako na horionskoj ploči, tako i izmeñu pregrada materične posteljice, slažu se, u drugoj polovini trudnoće, u fibrinoidne trake, poznate kao Langhansove trake. V. Nitabuchove trake. lantanoidi, grupa 15 hemijskih elemenata s atomskim brojevima 57 (lantan, La, 138, 91) do 71 (lutecijum, Lu, 174, 97). Metali su. Zbog slične atomske grañe meñusobno su vrlo slični i trovalentni. Tehnički su važni: cerijum se upotrebljava za kamenčiće, neodim se nalazi u tragovima u staklu za zaštitne naočare (neofansko staklo) i u laserima, europijum služi za izradu luminifora blenda kolor-televizijskih prijemnika. U lantanoide spadaju: lantan (La), cerijum, (Ce), prazeodim (Pr), neodim (Nd), prometijum (Pm), samarijum (Sm), europijum (Eu), gadolinijum (Gd), terbijum (Tb), disprozijum (Dy), iterbijum (Yb) i lutecijum (Lu^. Oksidi ovih elemenata, kojima se zbog velike sličnosti dodaju i oksidi skandijuma (Sc) i itrijuma (Y) nazivaju se retke zemlje. lanugo, malje, sitne i meke, slabo pigmentovane dlačice koje se nalaze skoro po celoj površini kože (sem na dlanovima i tabanima). laparoscopia, laparoskopija, pregled trbušne šupljine instrumentom sličnim cistoskopu, koji se kroz trbušni zid uvuče u trbušnu duplju. Sin. abdominoskopija, celioskopija, ventroskopija. laparotomia, laparotomija, otvaranje trbušne duplje prosecanjem trbušnog zida; eksplorativna laparotomija, otvaranje trbušne duplje radi postavljanja dijagnoze koja se nije mogla utvrditi kliničkim pregledom ili radi procene mogućnosti neke operacije. Sin. probna laparotomija. »laparotomie blanche«, (fr.) šlepa laparotomija, laporotomija kojom se ništa ne otkriva u trbušnoj duplji, ali se vrši iz opreznosti da se ne bi previdelo neko hitno hirurško oboljenje ili povreda abdominalnih organa. »Laparotomija blanš« nije skopčana s bilo kakvom opasnosti i komplikacijom. 447

lapis lapis, (lat. kamen) danas se u medicini upotrebljavaju: L infernalis (Argenti nitras u obliku štapića) i L mitigatus (Argenti nitras cum Kalio nitrate u obliku štapića) kao kaustična sredstva. V. Argentum. Lardennoisovo dugme, metalno dugme, modifikacija Murphyjevog dugmeta: koristi se za crevnu anastomozu. V. Murphyjevo dugme. laringektomija, v. laryngectomia. larinksni divertikul, v. diverticulum. Larreyev trougao, trough otvor izmeñu rebarnog i grudnjačnog dela prečage preko koga unutrašnji grudni krvni sudovi dospevaju u gornji podrebarni predeo. V. trigonum sternocostale. Larreyeva amputacija, način dezartikulacije ramenjače rezom koji se pruža od akromiona naniže, duž nadlaktice oko 8 cm. Razdvaja se deltoidni mišić, zatim se odatle opseca mišica idući prema najvišoj taćki potpazušne jame. larva, v. metamorfoza. larva migrans, oboljenje prouzrokovano larvama izvesnih vrsta muva (Gastrophilus hypoderma bovis, Gastrophilus equi itd.) koje buše kožu ostavljajući trag u vidu isprepletane crvene linije, si- roke 2-3 mm i lako uzdignute. Sin. creeping disease, myiasis linearis cutis. larvatus, larviran, u med. bez tipičnih znakova, maskiran, skriven, npr. encephalitis larvata, prikriveni encefalitis. larvirani encefalitis, v. encephalitis. laryngectomia totalis, totalna laringektomija, hirurško odstranjenje čitavog grkljana, dela ždrela koji mu pripada i najgornjeg dela traheje. Posle operacije ostaje trajna traheostoma. Vrši se u slučaju većeg karcinoma u larinksu. laryngeus, grkljanski. laryngismus, laringizam, kratkotrajan grč glasnica u aduciranom položaju koji izaziva kratkotrajan napad gušenja. laryngitis, laringitis, zapaljenje sluznice grkljana; 1. subglottica, akutno zapaljenje sluznice grkljana u subglotičnom predelu. Javlja se najčešće u ranom dečijem uzrastu i dovodi brzo do stridora, a katkad i do potrebe hitne traheotomi448

larynx je. Odatle njegova sličnost s difterijskim krupom. Meñutim, u laringitisu subglotisu nema pseudomembrana, već samo oteklina sluznice sužuje lumen grkljana u subglotičnoj regiji. Od etioloških faktora dolaze u obzir respiracijska infekcija, respiracijska alergija, meteorološki faktor (prolazak ciklona) i neurovegetativna stigmatizacija. V. pseudocroup. laryngocele, laringokela, proširenje Morgagnijevog ventrikulusa u grkljanu koji pod pritiskom ekspiracijskog vazduha može da se naduva toliko da svojim gornjim polom preñe u okolinu grkljana. laryngologia, laringologija, nauka o grkljanu i o njegovim oboljenjima. laryngopharynx, laringofarinks, donji sprat šupljine ždrela (pars laryngea pharyngis, hypopharynx). laryngoplegia, laringoplegija, potpuna ili delimična oduzetost unutrašnjih mišića grkljana. Sin. paraliza larinksa. laryngoscopia, laringoskopija, unutrašnji pregled grkljana; L directa, vrši se pomoću osvetljenog spekulumâ u obliku kratke okrugle cevi, koja se kroz usta uvodi u predvorje larinksa. Za izvoñenje direktne laringoskopije potrebna je anestezija, površinska ili opšta; 1. indirecta, vrši se pomoću larinksnog ogledala, koje se stavlja u usta, i čeonog ogledala, kojim se baca reflektövana svetlost na larinksno ogledalo; mikroskopska L, upotreba operacijskog mikroskopa za direktoskopsko ispitivanje i za vršenje odreñenih endoskopskih zahvata u njemu (npr. biopsije). laryngospasmus, laringospazam, napadi gušenja u odojčeta usled naglog grča unutrašnje muskulature larinksa. Može da se javi kao samostalno oboljenje ili kao deo spazmofilije, tetanije. laryngotomia, laringotomija, operacijsko otvaranje grkljana u cilju uklanjanja patoloških stanja iz njegovog unutrašnjeg zida, obično pomoću medijanog reza na vratu. Češće su u upotrebi. Sin. tireotomija ili laringofisura. larynx, grkljan, organ za disanje i fonaciju, smešten u prednjem delu vrata. Nastavlja se dušnikom. Sastoji se od hrskavica, spojenih u male zglobove u kojima se

Lasègueov znak kreću pod dejstvom malih poprečnoprugastih mišića. Iznutra je grkljan obložen sluznicom s dva para poprečnih nabora na bočnim zidovima. To su lažne i prave glasne žice. Gornje ili lažne glasne žice nazivaju se plicae ventriculares. Donje ili prave glasne žice (plicae vocales) treperenjem proizvode glas. Lasegueov znak, v. Lazarevićev znak (pod znak). Lassarova pasta, v. Pasta Zinci salicylata. latens, latentan, skriven, nemanifèstan. latentna slika, nevidljiva slika koja nastaje osvetljenjem fotoemulzije aktiničnim zracima. Ona postaje vidljivom kada se izloži dejstvu razvijača. V. razvijao, aktinični zraci.

latentni stadijum, v. stadijum. lateralis, lateralan, bočni, pobočni, koji se nalazi dalje od središne ravni. Suprotno od medialis. lateroflexio, laterofleksija, pregibanje nerkog organa u stranu (npr. 1. uteri, bočni nagib materice). lateropulzija, nemogućnost zadržavanja pravca kretanja posle udarca s boka. Viña se u hroničnih encefalitičara, a posledica je poremećaja u mišićnom tonusu. latus, (1) širok, npr. ligamentum latum uteri, široka materična veza; (2) bok, strana, npr. latus dextrum, desna sl.rana. Laudanum, staro ime za opijum. Ovim imenom je opijum nazivao još Paracelsus (od latinske reci laudare - hvaliti); L. liquidum, v. Tinctura Opii simplex; L. liquidum Sydenhami, Tinctura Opii crocata.

Laurence-Moon-Bardet-Biedl-Ricaldonijev sindrom, v. syndroma i diencejalno-retinalna degeneracija. lavement, (fr.) lavman, ispiranje nekog organa (želuca, creva i dr.). laxans, laksans, sredstvo za čišćenje. Sin. laxativum. laxantia, laksancije, v. laksativna sredstva. laxativum, v. laxans. lazaret (ital. lazaretto), bolnica za obolele od kuge ili bolnica za infektivne bolesti. Karantinska stanica. 29 Medicinski leksikon

Le Fortov prelom Lazarevićev simptom, v. znak. lažna hematurija, v. haematuria. lažni divertikul, v. diver tic ulum. LD-antigeni, histokompatibilni antigeni na limfocitima. Mogu se dokazati pomoću mešane kulture limfocita. V. mešana limfocitna reakcija. Odgovorni su za proliferativnu fazu mešane limfocitne reakcije. L. E. cells (eng.), LE-ćelije, ćelije eritemskog lupusa, neutrofilni granulocit koji je fagocitovao homogenu, intenzivno obojenu inkluziju, koja je u stvari ostatak jedra drugog granulocita napadnutog antinukleusnim antitelom. Fenomen je odlika sistemskog lupusa, ali se može naći i u drugim sistemskim bolestima vezivnog tkiva. lecithinum, lecitin, fosfatidu-holin, jedna vrsta glicerofosfatida u čiji sastav, pored glićerola, ulaze fosforna kiselina, više masne kiseline i kvaternarna amonijum baza holin. Lecitin se nalazi u nervnom tkivu, semenu, žumancetu i drugim životinjskim i biljnim tkivima. lecitofor, trofoblast, postavljen listom vanembrionog mezoderma, pretvara se u spoljašnji ovoj, horion, dok se vitelinski endoderm, lecitofor, obložen mezodermnom listom, pretvara u umbilikalnu kesu. lečenje (terapia), jedna u nizu mera zdravstvene zaštite koje počinju unapreñenjem zdravlja, a završavaju se rehabilitacijom. Ostvaruje se radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih organizacija. Prema svojoj prirodi lečenje može biti opšte (jačanje opštih sposobnosti organizma) i specifično. Specifično se deli na simptomatsko (kada je usmereno samo na znake bolesti) i kauzalno (lečenje uzroka oboljenja). Prema poreklu lečenje se provodi biljem, lekovima (medikamentozno), fizičkim agensima (toplotom, elektricitetom, vodom), hirurškim intervencijama, dijetom i radom; v. therapia. lečnja, v. cura. leñna vrpca, v. svitnjak. Le Fortov prelom, bilateralni horizontalni prelom gornje vilice. Postoje tri vrste Le Fortovog preloma. Le Fortov pre449

L-oblici bakterija lom I, horizontalni prelom alveolarnih duplji vilice u kom se zubi nalaze u odvaljenom procesusu; Le Fortov prelom II, jednostran ili obostran prelom vilice u kome je njeno telo odvojeno od skele ta lica; prelom može da se širi naniže na tvrdo nepce, kroz pod orbitalne duplje i kroz nosnu duplju; Le Fortov prelom III, u kome je ćela maksila i jedna ili više kosti lica odvaljeno od kraniofacijalnog skeleta. L-oblici bakterija, varijacije bakterija koje su, pod raznim uticajima, izgubile osobinu da stvaraju ćelijski zid. Odlikuju se polimorfizmom, za većinu je svojstven loptast oblik. Mogu da dostignu veličinu do 20 mikrona i nazivaju se »krupna tela« (»large bodie«), njima se stvara veliki broj sićušnih granula i kokoidnih telašca. Bez obzira od koje bakterije potiču, L-oblici su istog izgleda pa se zbog toga ne mogu razlikovati sve dok se ne vrate opet u bakterijski oblik. L-oblici (nazvane prema početnom slovu Listerovog instituta).

Legalova reakcija, v. reakcija. lege artis, po propisu veštine, po zakonu, prema propisima medicine. V. vitium^ artis. legure, smeša metala s drugim metalom ili nèmetalom, u sastav legura ulaze najmanje dva elementa (metal-metal ili metal-nemetal). Takve su legure, npr. mesing, amalgami i dr. Legure su u suštini jedinjenja nestehiometrijskog sastava. Neke legure, pak, imaju stalan odnos, npr., CaSm; (stom.) kombinacija dva ili više metala uzajamno rastvorljiva i koji grade čvrste rastvore. Legure zlata i platine primenjuju se za izradu fiksnih zubnih proteza, a legure hroma za izradu delimičnih proteza. Leinerova bolest, v. erythrodermia desquamativa. leiomyoma, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija glatkih mišića. Najčešće se javlja na materici, zatim mnogo rede na ostalim organima koji imaju u svojoj grañi glatke mišiće, npr., digestivni trakt. Ma gde se pojavila, neoplazma je sporog rasta, jasno ograničena, okruglasta, sivobeličasta, na 450

lek

preseku vlaknaste grañe i čvrsta. U materici obično dostiže velike dimenzije. leiomyosarcoma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija glatkih mišića. Javlja se na istim organima kao i benigni oblik ovih neoplazmi. V, leiomyoma. Leishmania, parazit iz grupe protozoa složenog životnog ciklusa, a prenosi ga vrstai dvokrilaca phlebotomus (sandfly-mušica peskara). Tri su vrste lajšmanija poznate i morfološki različne; L. donovanii, koja izaziva kala-azar (utrobna lajšmanioza) najčešće se javlja u Indiji. Prouzrokovači se nalaze fagocitirani od strane ćelija retikuloendotelnog sistema. Druga vrsta je L. tropica, izaziva kožne promene u vidu hroničnih grizlica. Najčešće se javlja u zemljama oko Sredozemlja. Treća vrsta je L. brazilienzis, javlja se u vidu hroničnih granulomatoznih grizlica s pretežnom lokalizacijom na sluznici usta, nosa i ždreIa. leishmaniosis, lajšmaniozis, lajšmanioza, kala-azar, hronično oboljenje retikuloendotelnog sistema izazvano parazitima roda Leismania. Bolest tropskih krajeva i zemalja oko Sredozemnog mora. Izvor bolesti su životinje (pas), a prenosioci - flebotomi; kožna L, uglavnom benigno oboljenje s pojavom čvorića na koži i to na mestu uboda flebotoma. Izlečenje je uglavnom spontano; visceralna L, generalizovano oboljenje sa slikom teške, hronične retikuloendotelioze. Početak postepen, a bolest postaje upadljiva tek kada se ustali: febrilnost, bledilo, hepatosplenomegalija i limfadenopatija. Bolest traje 6-12 meseci i obično se završava letalno. lek, ototoksični L, kinin streptomicin, kanamicin i neomicin mogu da oštete Cortijev organ. Pomenuti antibiotici mogu da dovedu i do obostranog i trajnog gubitka sluha velikog stepena, čak nekad posle primene samo malih količina leka. Gubitak može da dostigne i stepen potpune gluvoće. Pomenute antibiotike treba upotrebiti samo kad ne mogu da se zamene drugim lekovima (npr. strep-

lekar tomicin samo za tuberkulozna oboljenja). V. remedium, medicamentum. lekar, stručnjak koji u praksi sprovodi nauku i umetnost medicine. Prema Svet-skoj zdravstvenoj organizaciji lekar je osoba koja je uspešno završila propisani program studija na medicinskom fakultetu i time stekla kvalifikaciju za obavljanje medicinske prakse, koristeći pri tom nezavisnost u prosuñivanju i odlučivanju o unapreñenju zajedničkog (komunalnog) i individualnog zdravlja. Na osnovu sadržaja rada lekar može biti a) lekar opšte prakse i b) lekar specijalista; domaći L, (1) kućni, porodični lekar, obično 1. opšte medicine, 1. koji stalno leci članove neke porodice i koji vodi nadzor nad njihovim zdravljem; (2) uobičajeni naziv za knjigu, popularni priručnik sa savetima za održavanje zdravlja; klinički L, lekar koji radi na klinici; 1. opšte prakse, lekar koji ne ograničava svoju aktivnost na odreñene bolesti, niti na odreñene kategorije stanovništva, nego preuzima odgovornost za obez-beñenje sveobuhvatne zdravstvene zaštite stanovništva koje živi na jednoj užoj teritoriji. Pri tome, lekar opšte prakse interveniše kod obolelih i povre-ñenih u svim onim slučajevima u kojima priroda bolesti ili povrede ne zahte-va specijalističko lečenje, odnosno leče-nje na višem nivou stručnosti; 1. specijalista, lekar koji posle završenog pripravničkog staža i položenog stručog ispita prolazi kroz poseban vid organizovanog stručnog usavršavanja - specijalizaciju, u cilju osposobljavanja za obavljanje stručnog i naučnog rada u odre* ñenim oblastima medicine. Specijalizacija obuhvata specijalistički staž i specijalistički ispit u različitim oblastima medicinskih nauka kao što su: interna medicina, hirurgija, pedijatrija, akušerstvo i ginekologija, otorinolaringologija, oftalmologija, socijalna medicina, epidemiologija, sudska medicina itd.; školski L, lekar koji se bavi zdravstvenom i socijalnom zaštitom učenika. On treba dobro da poznaje osnove opšte higijene, higijene škola, higijene školske dece, dečje infektivne bolesti, osnovne princi-

29*

lemniscus pe pedagogije i načela savremenog vaspitanja školske dece. Po prirodi svoga posla, on je istovremeno i socijalni radnik i treba da je dobro upoznat sa socijalnim problemima socijalne higijene. lekarska etika/skup pravila i propisa o profesionalnom moralu koji odreñuju odnose lekara prema bolesniku i društvu, prema svojim učiteljima, kolegama, učenicima itd. Postoje razni kodeksi 1. e., ali je najstariji i najpoznatiji onaj koji se i danas u mnogim zemljama primenjuje pod nazivom Hipokratove zakletve. Pošto većina pravila lekarske etike važi i za druge zdravstvene radnike, bolje je upotrebljavati pojam medicinska etika. V. deontologija, Ženevska zakletva. lekarska tajna, profesionalna tajna, koja podrazumeva poznavanje odreñenih činjenica koje ne mogu biti saopštene drugim osobama ili javnosti, a da se pri tom ne povrede interesi pojedinca ili zajednice. Pitanje čuvanja lekarske tajne vezano je za početak medicinske profesije. Udruženje antičkih lekara zabranjivalo je svojim članovima odavanje tajni. Hipokratova zakletva sadrži i deo posvećen tajni. Danas je pitanje lekarske tajne našlo svoje mesto i u Ženevskoj modifikaciji Hipokratove zakletve, kodeksu etike zdravstvenih radnika SFRJ i Krivičnom zakonu SFRJ. lekovita blata, v. peloidi, fango. lekovita voda, v. voda. lekovite klizme, v. clysma. lekovite masti, v. unguenta. lekovito bilje, v. bilje, lekovito. lektini, supstancije biljnog porekla koje specifično aglutinišu humane eritrocite (A, AB, H) ili in vitro ispoljavaju mitogena svojstva na limfocite. V. mitogeni. Najpoznatiji lektin je fitohemaglutinin. V. fitohemaglutinin. lemljenje, (stom.) spajanje delova većih metalnih konstrukcija u jednu celinu pomoću legure (lema) s nižom tačkom topljenja. Istopljena legura popunjava uzani prostor izmeñu metalnih površina. lemniscus, lemniskus ili traka, vrpca; 1. medialis, senzitivni put centralnog 451

leptospirosis

lens crystalline

nervnog sistema, sprovodi duboki senzibilitet. lens crystallina, očno sočivo, bikonveksnog oblika, potpuno providno. Služi za prelamanje svetlosnih zrakova. Nalazi se iza dužice, a ispred staklastog tela. Pričvršćeno je tankim vlaknima (zonula ciliaris) za trepljasto telo. Pod dejstvom cilijarnog mišića menja ispupčenost svojih površina i tako vrši akomodaciju. V. accomodatio. lente-insulin, insulin-cink suspenzija, mešavina krupno kristalne insulin-cink suspenzije (ultra lente) i amorfne insulin-cink suspenzije (semilente) u odnosu 7:3; preparat insulina s protrahovanim dejstvom. lenticonus, lentikonuš, poremećaj oblika sočiva. Izbočenje u vidu kupe na prednjoj (1. anterior) ili zadnjoj (1. posterior) površini sočiva. lentiginosis profusa, diseminacija većeg broja lentiga po čitavoj koži. lentigo, mrka do crna nevoidna formacija oblika i. veličine sočiva. leontiasis (leoniasis), slivanjem čvorastih granuloma kod lepre (leproma) na licu, ovo dobija lavlji izgled. Sin. fades leon (t)ina; L ossea, postepeno patološ-^ ko povećanje kostiju lica i lobanje, dovodi do deformacije lica. Naročito su uvećane i zadebljane gornja i donja vilica. Poremećaj počinje u prvoj deceniji života. Često je začepljenje maksilarnog sinusa, lakrimalnog kanala, impakcije zuba i usporeno nicanje stalnih zuba. leotropno vreteno, deobno vreteno blastomera uvek je koso postavljeno u odnosu na upravnu osu jajeta, bilo da je upravljeno u pravcu kretanja kazaljke na časovniku (deksiotropni tip) ili u suprotnom pravcu (leotropni tip vretena). lepra, lepra je najčešće oboljenje kože prouzrokovano Hansenovim bacilom koji je sličan bacilu tuberkuloze. Zahvaćenost kože daje nodularni oblik, a kada su i živci zahvaćeni javlja se anestetički oblik. Promene se mogu naći u jetri, slezini, limfnim žlezdama, semenicima i u drugim organima. Bolest traje dugo, i do 20 godina, a sekundarna amiloidoza bubrega je čest uzrok smrti. U svim za452

hvaćenim strukturama javlja se karakteristična granulomatozna reakcija s velikim fagocitima u čijim protoplazmama se nalazi obično masa pi ouzrokovača-bacila lepre; (seksotropija), polne razlike se najbolje zapažaju u učestalosti i nozološkom tipu lepre, od koje muški obolevaju češće nego žene. Pre puberteta od lepre više obolevaju žene. U žene se češće sreće tuberkulozni (benigni) oblik, a u muškog je lepra maligni oblik; L lepromatosa, plavičastocrvene pege i nodozni, anestetički infiltrati pretežno lokalizovani na licu. Konfluencijom infiltrata nastaje fades leon(t)ina; 1. tuberkuloides (L nervosa), hipo- ili hiperpigmentovane, analgetičke pege, nodozno zadebljanje nerava, naročito na ekstremitetima i cervikalnom predelu, parestezije, atrofije i mutilacije (L mutilans).

lepršanje srca, v. flutter. leptomeninx, meka moždanica, zajednički naziv za paučinastu i tanku moždani-cu (arachnoidea i pia mater). leptonema, prvi stadijum profaze u prvoj mejotskoj deobi u kome se hromosomi javljaju kao fina pojedinačna, nesparena vlakna. Leptospira, rod iz familije Spirochaetaceae. Organizmi pokretni, lišeni osovinskog vlakna. Na elektronskom mikroskopu nije dokazano ni prisustvo flagela, ni unutrašnje strukture. Njihovi spiralni uvojci su mnogobrojni i veoma zgusnuti, a njihovi krajevi savijeni u obliku slova C ili S. Leptospire se nalaze u prirodi, naročito u ustajalim vodama. Neke kao, npr. L. biflexa, su saprofiti, druge patogene za čoveka i životinje: L. icterohaemorhagiae (Weilova bolest), L. grippotyphosa, bataviae, seroe, canicoIa, hebdomalis, pomona. leptospirosis, leptospiroza, akutno uopšteno oboljenje, koje izazivaju neki sojevi leptospira. Spada u zoonoze, a prenosi se mokraćom obolelih glodara i stoke. Leptospirozis počinje febrilnim stanjem, a zatim se razvija jedan od kliničkih oblika: meningealni, gripotifozni, ikterusni, osipni i dr. Najčešći je meningitis (v. meningitis). Najteži je ikterusni

leptoteno jedro

oblik, poznat kao Vajlova bolest. Počinje kao teško septičko oboljenje, a zatim se razvijaju: žutica, oštećenje bubrega, azotemija i hemoragije. Prognoza je ozbiljna. Dijagnoza se potvrñuje serološki. leptoteno jedro, hromatin u jajnim ćelijama trpi čitav niz promena u toku ovogeneze. On je u prvo vreme u vidu mreže (deutobrokna jedra), zatim se stapa u tanku vrpcu (leptoteno jedro). Ono se u jednom trenutku smešta na jednom polu jedra (sinapteno jedro), pa se onda uzdužno izdeljuje (diploteno jedro). Lereboulletov sindrom, v. gojaznost. Lericheov sindrom, v. syndroma. Lernerov sindrom, v. sindrom.

les, v. cadaver; pregled L, pregledanje lesa da bi se zvanično utvrdilo daje nastupila smrt i eventualno ispitalo da Ii je bila prirodna ili nasilna. V. obductio, coroner. letalis, letalan, smrtan, koji izaziva smrt. letalna doza, v. dosis; (radiol.) odreñena količina zračne energije koja ubija neko biće ili ćelije. letalni gen, v. gen.

letargički encefalitis, u tom oboljenju zapažen je izvestan stepen poremećaja seksualne funkcije, a kao posledice se navode poremećaji u erekciji. lethargia, letargija, bolesno produženo spavanje. letnji prurigo (eng. summer prurigo), v. dermatopathia photogenica. Letterer-Siweova bolest, v. bolest.

leucaemia, leukemija, maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremećeno razmnožavanje i sazrevanje krvnih ćelija, uglavnom leukocita i njihovih matičnih ćelija, u kostnoj srži, limfnim organima, a često i u drugim organima, a skoro uvek i povećan broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u čoveka іѵ virusima, čije delovanje pomažu nasledni (genski) i izvesni spoljašnji činioci (joni-zujuća zračenja, hemijska jedinjenja i dr.). Podéljena je na osnovu trajanja bolesti na akutnu i hroničnu leukemiju, a na osnovu tipa ćelija na granulocitnu, limfocitnu i monocitnu; 1. acuta, klinič-

leucaemia

ki oblik leukemije koji naglo počinje i završava se obično smrtno za nekoliko sedmica ili meseci. U sasvim početnom stadijumu može biti aleukemički oblik, ali uskoro broj belih krvnih zrnaca postaje veoma visok. Bele krvne ćelije u perifernoj krvi skoro su isključivo mladi oblici, mijeloblasti i limfoblasti, čije je razlikovanje veoma teško. Pri obdukciji srž kostiju je hiperplastična, preplavljena mladim ćelijama bele krvne loze. Limfne žlezde, krajnici i slezina su u većine bolesnika umereno uvećane; 1. lymphocytaria, leukemija nastala umnožavanjem limfocita. Obično je hroničnog toka s uvećanim limfnim žlezdama u čitavom organizmu, dok je slezina umereno povećana zbog hiperplazije limfnog tkiva u njoj. Uvećane limfne žlezde na preseku liče na riblje meso. Broj belih krvnih zrnaca u krvi je nešto ispod 100.000 na l kubni milimetar. U završnom stadijumu bolesti nastaje teška anemija pored kaheksije, teška krvarenja u centralnom nervnom sistemu često su neposredni uzrok smrti; 1. monocytaria, hiperplazija retikuloendotelnog sistema s uvećanom slezinom, jetrom i limfnim žlezdama, kao i pojavom velikog broja monocitarnih ćelija u krvi. Srž kostiju je u većini slučajeva zahvaćena. Bolest je praćena izraženom naklonošću ka krvarenjima, pojavama ulceracija i nekroza u usnoj duplji. Oboljenje vodi smrtnom ishodu zbog krvarenja i infekcija usled znatno smanjene otpornosti organizma i anemije. Lezije na koži su češće nego u drugih oblika leukemije; 1. myelogenes, nastaje umnožavanjem granulisanih leukocita u perifernoj krvi i to nezrelih oblika mijelocita i mijeloblasta. Broj leukocita u krvi dostiže visoke cifre i do 500.000, pa i više. Broj trombocita je takoñe povećan, dok se broj crvenih krvnih zrnaca progresivno smanjuje. Glavne promene u ovom obliku leukemije se odigravaju u srži kostiju koja postaje sivomrka i čvršća. Slezina se enormno uvećava, tamnocrvena je i čvrsta. U grañi slezine dominiraju mijelociti, dok je limfatički aparat znatno ili potpuno potisnut; 1. 453

leucaemia

leucocytosis

mocytica, plazmocitna leukemija, u acuta myeloblastica, akutna granulokoje postoje pretežno plazmociti u krvi; citna leukemija; L acuta promyelocytiredak evolutivni tok plazmocitoma; Scca, akutna promijelocitna leukemija, u hillingova L, 1. monocytica. kojoj prornijelociti čine najveći broj leukocita u kostnoj srži i perifernoj krvi; 1. leucaemia, leukemid, izraz za sve kožne promene koje mogu postojati u leukealeukaemica, aleukemijska leukemija, miji. Mogu biti nespecifični (papule, u koje je broj leukocita u perifernoj krvi purpura), ili specifični leukemidi, koji normalan ili smanjen; 1. basophilica, predstavljaju prave leukemijske infiltbazofilna leukemija u koje je broj bazorate. filnih granulocita povećan u krvi, blastna L; akutna leukemija u kojoj se uglav leucaemogenes, leukemogen, svaka supstancija koja može da izazove pojav leunom javljaju nediferentovane, matične kemije. ćelije. 1. chronica granulocvtica, hronična granulocitna leukemija, leukemi leucaemogenesis, leukemogeneza, stvaranje i razvoj leukemije. ja u kojoj postoji izražena leukocitoza, hepatosplenomegalija, pozitivan leucaemoides, leukemoidni, izraz za kliničke pojave ili hematološke promene filadelfijski (PhO hromosom i progrekoje veoma liče na iste pojave i promesivna anemija; uslovljena je nenormalne u leukemiji, tako da ih je često teško nim bujanjem ćelija granulocitne loze i odvojiti od leukemije. hematopoeznim organima; 1. chronica lymphocytica, hronična limfocitna leucin, a-aminoizokapronska kiselina leukemija, bolest starijih osoba u koje koja se označava simbolom Leu. Jedna postoji sistemsko povećanje limfnih je od aminokiselina koje su neophodno žlezda, često slezine, manje ili više povepotrebne za život. Nalazi se, npr., u panćan broj leukocita, smanjenje humorkreasu, a u mokraću prelazi u slučajeviskog imuniteta, autoimune bolesti i limma akutne žute atrofije jetre. focitna metaplazija kostne srži; 1. chro- leucinuria, leucinurija, prisustvo leucina nica myelogenes (myeloidea), v. /. u mokraći. chronica granulocytica; I. cutis, kožna leucocoria, leukokorija, stanje oka kada ispoljavanja leukemije; 1. eosinophilije zadnji segment ispunjen organizovaca, eozinofilna leukemija, u koje najveći nim tkivom koje daje beličasti refleks broj leukocita čine eozinofilni granuloiza providnog sočiva. Uzrok može biti citi; može imati akutni tok; 1. haemocyzapaljenje, organizovan izliv krvi, retrotoblastica, v. blastna leukemija; 1. hylentalna fibroplazija, postojanje hiperstiocytica, akutna monoblastna leukeplastičkog staklastog tela, displazija mija; 1. leucopenica, v. /. aleukaemica; 1. mrežnjače i dr. Raniji naziv je bio pseulymphoidea. v. /. lymphocytica chronidoglioma. ca; limfosarkomskih ćelija L 1 vrsta leucocythaemia, leukocitemija, sin. leulimfosarkoma u kojeg zbog infiltracije kaemia. kostne srži limfosarkomskim ćelijama leucocytopenia, leukocitopenija, smanjepostoji veliki broj tih ćelija u perifernoj nje broja leukocita u perifernoj krvi; 1. krvi; 1. mastocytica, u koje postoji velicongenitalis, uroñena neutropenija; 1. ki broj tkivnih mastocita u krvi; 1. memaligna, agranulocytosis. gakaryocytica, megakariocitna leuke- leucocytosis, leukocitoza, prolazno povemija, v. thrombocythaemia haemorrhagićanje broja leukocita u perifernoij krvi, ca; L micromyeloblastica, u koje, zbog koje mogu izazvati mnogi činioci (infeksvoje veličine, mijeloblasti liče na limfocije, zapaljenja, krvarenje i dr); 1. absocite; 1. monocytica, 1. acuta monoblasluta, apsolutna leukocitoza, povećanje tica. DeIi se na Naegelijev tip u kojeg su celokupnog broja leukocita; bazofilna ćelije slične mijeloblastima, i SchiliinL, povećanje bazofilnih granulocita u gov tip u kojeg ćelije liče na monocite; krvi; neutrofilna L, izazvana povećaNaegelijeva L, 1. monocytica; L plasnjem neutrofilnih granulocita; 1. phy454

leucodermia siologica, fiziološka leukocitoza koja nije izazvana patogenim činiocima, nego fiziološkim reakcijama (unošenje hrane i dr.); 1. relativa, relativna leukocitoza, prividno povećanje jedne od leukocitnih vrsta bez povećanja celokupnog broja leukocita. leucodermia, leukodermija, mestimično odsustvo normalnog pigmenta u koži ili njegovog smanjenja (hypochromia). Može biti uroñena ili sekundarna, posle ogleda. V. albinismus, vitiligo; 1. acquisition centrifugum Sutton, kružna, vitiliginozna ahromija oko mrkog nevusa. leucoencephalopathia, leukoencefalopatija, naziv za veliki broj heterogenih oboljenja bele supstancije centralnog nervnog sistema, koja se javljaju u mladih i starijih osoba, u akutnom ili postepenom obliku, a traju nekoliko meseci ili godina. Bela supstancija mozga je želatinozna ili može biti sklerotična, a mozak je u celosti mek. Može da postoji difuzna skleroza ili da je uopšte nema. leucoerythroblastosis, leukoeritroblastoza, vrsta anemije u kojoj u kostnoj srži postoje infiltrati tkiva koja ne pripadaju hematopoeznom tkivu. Leukoeritroblastoza je praćena nalazom mladih oblika ćelija eritrocitne i granulocitne loze u perifernoj krvi. Sin. anaemia myelophthisica. V. anaemia. leucokeratosis, v. leucoplakia; 1. nicotinica palati, nikotinska leukokeratoza nepca, pojavljuju se suhi listići orožaie sluznice na nepcu. Nekad se javlja samo beličasto zamućenje sluzničnog epitela. Pri nastajanju te pojave pušenje igra znatnu ulogu, a smatra se i kao prekancersko stanje. leucoma, leukom, veoma gusto zamućenje u rožnjači, bele boje. Posledica je povrede ili zapaljenja; 1. corneae adhaerens, leucoma corneae + synechia anterior (zamućenje rpžnjače bele boje + sraslina dužice s rožnjačom). Nastaje posle perforacija rožnjače koje su praćene ispadom dužice. leucomelanodermia, leukomelanodermija, pojava pegastih depigmentacija pored hiperpigmenracija, npr., u xeroderma pigmentosürn ili u drugom stadi-

leucotomia jumu sifilisa (leucomelanodermia syphiliticum). leuconychia, leukonihija, tačkasto (1. punctata), trakasto (1. striata) ili potpuno obezbojenje (1. totalis) nokatne ploče, usled prodiranja vazduha u nju. leucopathia, v. albinismus, vitiligo. leucopenia, leukopenija, smanjen broj belih krvnih ćelija u perifernoj krvi. Leukopenija se javlja u izvesnim oboljenjima, kao što je trbušni tifus, influenca i većina virusnih infekcija. leucoplakia, leukoplakija, hiperkeratotične ploče bele boje na sluznici usta nastale npr. usled lokalnih iritacija, pušenja, alergije i dr. Izrazito je hroničnog toka, sporo ali neprekidno progredira. Ubraja se u prekancerozna stanja. Najčešća je na dorzalnoj površini jezika, rumenom delu usana i bukalnoj sluznici. Prvo se javlja hiperemija, pa ta mesta dobijaju beličast ton, a na kraju se stvaraju bele, neravne promene u vidu ploča ili traka, iznad nivoa okolne sluznice, koje mogu da se parcelišu. Subjektivne tegobe ne postoje. V. leucoplakia nicotina; 1. exfoliativa, v. /. nicotina; 1. nicotinica, beličaste hiperkeratotičke promene na nepcu u hroničnih pušača. Udružene su sa zapaljenjem malih pljuvačnih žlezda  nepcu. Za razliku od prave leukoplakije, ako se prekine s pušenjem, ove promene se Ijušte i nestaju. Sin. /. exfoliativa, stomatitis nicotina, l. papulosa. V. leucoplakia. leucosarcoma, leukosarkom, ograničena neoplazma nastala umnožavanjem Hmfocitnih ili mijelogenih ćelija, praćena krvnom slikom karakterističnom za leukemiju. leucosis, v. leucaemia. leucotaxin, supstancija koja se oslobaña iz oštećenog tkiva i koja utiče na propustljivost endotela zida kapilara, izazivajući migraciju polimorfonuklearnih leukocita u zonu oštećenog tkiva. leucotomia, leukotomija, operacija koja se sastoji od presecanja bele moždane mase ispred čeonih rogova bočnih komora u cilju izmene afektivnog stava prema zbivanjima. Indiferentnost koja se postiže u slučajevima kada se smatra 455

leucotrichia da je operacija uspela korisna je u starih hronično uzbuñenih duševnih bolesnika. Sin. lobotomia. leucotrichia, leukotrihija, uroñena obezbojenost dlaka. leucotrichosis, leukotrihoza, señenje kose. leucovorin, leukovorin, folinska kiselina; služi kao antidot prilikom lečenja antagonistima (analogima) pteroilglutaminske (folne) kiseline. leukaemia, v. leucaemia. leukemoidna reakcija, v. reactio leucaemoides. leukocitna formula, relativni odnos pojedinih ćelija bele krvne loze u perifernoj krvi, izražen u procentima. Mnogo korisnije se formula izražava apsolutnim brojem pojedinih ćelija leukocitne loze u kubnom milimetru (mikrolitru). Sin. diferencijalna krvna slika. leukotaksin, polipeptid koji nastaje na mestu ozlede, a ima ulogu u povećanju propustljivosti kapilara, privlačeći bela krvna zrnca. leukotom, kanila kroz koju se provlači žičana omča radi izvoñenja leukotomije operativnim putem. V. leucotomia, lobotomia. levalorfan, antagonist opijata, po dejstvñ deset puta jači od nalorfina. levarterenol, v. noradrenalin. levi, v. sinister. levis, lagan. Suprotno: gravis. levodopa, levodihidroksifenil-alanin, aminokiselina koja služi kao sredstvo za lečenje Parkinsonovog sindroma. levogiran, koji skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo (označava se sa -). Leydenovi kristali, v. Char cot-Ley denovi kristali. Leydigove ćelije, v. ćelije. lezbijska ljubav, ženska homoseksualnost. Sin. tribadizam, tribadija, V. saphismus. lezbijka, ženska osoba koja se seksualno zadovoljava s drugom ženskom osobom. V. sapphismus. lezija, patološki ili traumatski prekid kontinuiteta tkiva ili gubitak funkcije dela tela; centralna L, neka lezija centralnog nervnog sistema; Duretova L, izliv krvi 456

lichen u predelu četvrte moždane komore kao rezultat manje traume; impakciona L, lezija pršljenskog zgloba, u kojoj je nenormalno jako zadebljan meñupršljenski diskus s meñusobnim približavanjem koštanih delova; lokalna L, lezija centralnog nervnog sistema koja daje odreñene lokalne simptome; molekularna L, lezija koja nije vidljiva slobodnim okom već samo mikroskopom; organska L, strukturna lezija; parcijalna L, lezija dela organa ili dela dijametra sprovodne anatomske formacije; primarna L, šankr kao primarna manifestna lezija sifilisa; sistemska L, ograničena na jedan sistem ili organsku celinu sa zajedničkom funkcijom; trofička L, manifestacija poremećaja ishrane jednog dela tela. LH-releasing faktor, supstancija u ekstraktu hipotalamusa, koja podstiče adenohipofizu za izlučivanje luteostimulina i koja obezbeñuje kontrolu meñumozga (diencefalona) nad luteostimulinskom funkcijom adenohipoifize. Li, hernijski znak za lithium. libidinozan, vezan za seksualno sladostrašće. libidinozna kolporeja, v. libidinozna uretroreja. libidinozna uretroreja, izlučivanje sluzi iz uretre pre polnog odnosa bez semeglavaca i drugih sastojaka sperme, pa se smatra da ta sluz ne može da prouzrokuje oploñenje. Sin. destillatio, urethrorhoea ex libidine (nepodesan termin, jer ne curi uretra, nego sekret iz nje). libido sexualis, seksualni libido ili prosto libido, polni prohtev. U psihoanalizi naziv za seksualni prohtev, energija kojom raspolažu instinkti. Kako, po Freudu, postoje dva instinkta: erotički i destruktivni, to postoje i odgovarajuća dva oblika libida. Libman-Sacksov sindrom, v. syndroma. lice, v. fades. lichen, sitnopapulozni egzantem; 1. nitidus, žućkastomrke, hemisferne papulice veličine čiodine glave, mahom na penisu; 1. pilaris (keratosis follicularis), blago orožavanje folikula na opruzačkim stranama ekstremiteta, u devojaka;

lichenificatio 1. ruber planus, dermatoza hronične evolucije, nepoznate etiologije, koja se javlja u vidu čvrstih, suvih, pojedinačnih ili grupisanih papula crvenkaste boje, poligonalnog oblika, glatke ili lako skvamozne površine; 1. simplex chronicus Vidal, v. neurodermitis circumscripta. lichenificatio, lihenifikacija, pločasta infiltracija (akantoza) kože sa pojačanjem reljefa. lichenoides, lihenoidni, v. lichen lichenificatio. lični degazator, v. lični dekontaminacioni pribor. lični dekontaminacioni pribor (LDP), sredstva za ličnu dekontaminaciju, rastvarač BOT-a, hemijske materije za dekontaminaciju i tampon za skidanje kapljica BOT-a; ove se mogu skinuti s kože, odela, obuće i si. za nekoliko minuta, a delovanje je uspešno, tj. sprečava se unutrašnja kontaminacija, ako se primeni za 3-5 minuta posle trovanja. Lični dekontaminacioni pribor se nosi u torbi za gas-masku. LDP je ranije imao naziv »lični degazator«, a zatim lični protivhemijski paket. ličnost, zbir svih fizičkih, intelektualnih, socijalnih, emocionalnih (temperament), moralnih i karakternih osobina neke osobe. Lidocaini chloridum (lidokain-hlorid), lokalno anestezno sredstvo, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Liebenova reakcija, v. reakcija. Lieberkuhnov kanal, u glavenom produžetku primitivne trake se izdubljuje hordalni Liberkinov kanal Primitivna traka i njen glaveni produžetak su ishodište embrionalnog mezoderma. lien, slezina, trbušni organ, smešten u gornjem spratu trbušne duplje s leve strane. Svojom ispupčenom stranom naleže na prečagu, a unutrašnjom stranom je u odnosu sa želucem i levim bubregom. Nalazi se spram IX, X i XI rebra i normalno ne prelazi levi rebarni luk. Obavijena je vezivnom čahurom. Sastoji se od bele i crvene pulpe. Belu pulpu grade mnogobrojni limfni čvorići, a crvenu pulpu predstavljaju prošireni kapilari

ligatures vivantes tzv. sinusi koji služe kao rezervoar krvi; (embr.) nastaje pri kraju 1. meseca bujanjem mezodermnih ćelija u leñnom opornjaku želuca u predelu velike želudačne krivine. lienalis, slezinski (npr. a. lienalis, slezinska arterija). ligamentum, veza, traka od čvrstog vezivnog tkiva koja pojačava spolja Zglobnu čahuru ili duplikaturu trbušne maramice koja spaja organe (peritonealna veza); 1. cruciatum, ukrštene veze u zglobu kolena koje se ukrštaju i pripajaju na okrajcima butne kosti i golenjače; 1. inguinale, Pouparti, Poupartova veza, snažna veza ispred prednje ivice karlične kosti, a pruža se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvržice; 1. latum uteri, široka materična veza, duplikatura peritoneuma koja obuhvata matericu i jajovode, a pruža se s obe strane materice, od njenih bočnih strana do bočnih zidova karlice. ligatura, podvezivanje, podveza, u koju se svrhu koristi catgut, laneni ili svileni konac ili žica; cilj ligature Je da se primeni podvezivanje krvnih sudova ili nekog dela tela; 1. dentis metallica, (stom.) žičana ligatura oko jednog zuba za imobilizaciju preloma vilice; 1. interdentalis metalica, žičana ligatura oko dva susedna zuba. V. immobilisatio metallica; elastična L, sastoji se od gumene trake kojom se podvezuju hemoroidalni čvorovi ili tumori na peteljci; kengurska L, niti spravljene od tetiva repa kengura; lateralna L, ligatura koja povezuje samo stranu krvnog suda, a ne ceo presek zjapa suda, tako da cirkulacija krvi nije potpuno prekinuta; provizorna L, privremena ligatura, koja se stavlja u početku, a skida pri kraju operacije; solubilna L, rastvorljiva ligatura, čije su niti spravljene od životinjskih membrana. One se postupno apsorbuju u toku vremena što zavisi od načina preparisanja konca životinjskog porekla i njegove debljine; terminalna L, definitivna ligatura, ligatura koja se stavlja na presečen krvni sud. ligatures vivantes, (fr.) žive podveze, prstenasti raspored mišićnih ćelija oko kr457

ligaza polinukleotida vnih sudova miometrijuma koji potpomažu prestanak krvarenja. ligaza polinukleotida, enzim koji katalizuje kovalentno spajanje dva segmenta prekinutog lanca u dupleksu DNK. lignum, prosečeno drvo koje služi kao droga. limblčki sistem, skup jezgri i vijuga smešteriih pretežno u medi jalnom delu hemisfere velikog mozga, a sačinjavaju ga: gyms cinguli, gyms parahippocampalis, gyrus fasciolaris, gyrus dentatus, hippocampus, corpus amygdaloideum, fornix, hypothalamus, septum pellucidum, thalamus (prednji deo). Limbički sistem učestvuje u izvoñenju složenih bioloških reakcija (emocionalne, motivacione, polne, odbrambene i dr.). limbus, ivica, rub, npr. limbus corneae, ivica rožnjače. limfa, v. lympha. limfna pumpa, mehanizam koji povećava protok limfe. Limfni sudovi u svom zjapu imaju zaliske koji se svaki put kada na spoljnf zid limfnog suda deluje neki pritisak otvaraju u smeru velikih vena, tako da se limfa kreće samo u pravcu vena. Faktori koji pritiskuju limfne SAIdove su: kontrakcija mišića, pasivni pokreti delova tela, pulsacija arterija, pritisak na tkiva koji deluje iz spoljašnje sredine. limfna žlezda ili limfni čvor, v. nodus Iymphaticus. limfni krajnički prsten (Waldeyer), skup krajnika oko ždrelnog suženja koji služe za odbranu od infekcija kroz usta i nos. Limfni krajnički prsten grade: ždrelni, tubarni, nepčani i jezični krajnici. limfni prsten ždrela (Waldeyer) čine pet krajnika i to dva nepčana, jedan ždrelni i dva jezična krajnika. Njihova funkcija se uklapa u opštu funkciju limfocitnog sistema. limfni sudovi, v. vaša lymphatica. limfoblast, matična ćelija limfocitne krvne loze, dva do tri puta veća od limfo čita. Limfoblasti se normalno nalaze samo u limfopoeznim organima (limfni čvorići, slezina, limfni organi u crevima itd.). U perifernoj kryi nalaze se kod limfocitne leukemije. 458

limun limfocit, imunokompetentna ćelija, okruglog oblika, različite veličine u zavisnosti od stepena zrelosti. Mali limfocit je zrela ćelija sa velikim jedrom, teško vidljivim jedarcem, sa mitohondrijama i slobodnim ribosomima u citoplazmi. Nastaje diferencijacijom matične ćelije u timusu (T-limfocit) i u limfnom tkivu nezavisnom od timusa (B-limfocit). Limfociti su heterogeni po svojoj ultrastrukturi, osobinama plazma membrane (antigeni, receptori, v. Hmfocitni markeri) i funkciji (v. T-limfocit i B-limfocit). limfocitna leukemija, v. leucaemia. limfocitna reakcija, v, reactio lymphoides. limfocitno tkivo, tkivo u kome su limfociti najbrojnije ćelije. Nalazi se u timusu, slezini, limfnim čvorićima, Fabricijusovoj burzi (u ptica) i gastrointestinalnom sistemu (tonzile, slepo crevo i Peyerove ploče). Na osnovu uloge koju ima deli se na primarno (centralno) i sekundarno (periferno) limfocitno tkivo. V. primarni Hmfocitni organi i sekundarni Hmfocitni organi limfogranulomatoza, v. lymphogranulomatosis. limfokini, biološki aktivne supstancije (nisu antitela) koje stvaraju stimulisani limfociti. Limfokini su dobili svoje ime prema sistemu (testu) kojim su otkriveni: inhibitor! migracije makrofaga i leukocita, stimulatori makrofaga, hemotaktični faktor (za makrofage I iimfočite), mitogeni faktori, citostatski faktori (limfotoksin, inhibitori proliferacije i dr.), faktori koji stimulišu sazrevanje B-limfocita i stvaranje antitela, interferon, i dr. Najveći broj limfokina nije hemijski definisan. Iimf on, opšti naziv za ćelije i njihovu okolinu (tzv. imuna mikrosredina). Limfon sačinjava imuni sistem organizma. limforagija, v. lymphorrhagia. limforeja, v. lymphorrhagia. limfosarkom, v. lymphosarcoma. limfoscintigrafija, v. scintigrafija. limun, plod drveta Citrus medica. Žuti deo ovoga ploda (flavedo) služio je za izradu tinkture od limuna (Tinctura Citri).

limunska kiselina limunska kiselina (u ejakulatu), potiče iz prostate. Njeno lučenje je zavisno od androgene stimulacije, što znači da se njeno odreñivanje koristi za procenu androgene, odn. gonadotfopinske funkcije organizma (test limunske kiseline). V. Acidum citricum. Lindau ino r bus, naziv za hemangioendoteliom malog mozga i angiomatozu retine u istog bolesnika koji su ponekad praćeni prisustvom cista u pankreasu i bubrezima. U 20 % slučajeva radi se o naslednom faktoru. linea, linija, prava crta, npr, 1. nigra, crna crta, 1. alba u trudnice, koja se tamno pigmentiše; 1. alba, bela linija, beličasta traka koja se proteže sredinom trbuha, od žličice do preponog mosta (simfize), i koju čini spoj aponevroza trbušnih mišića s obe strane; 1. axillaris, pazušna linija, uzdužna vertikalna linija koja polazi od vrha pazušne jame (fossa axillaris); Ellis-Damoiseauova L, parabolična linija s konveksitetom okrenutim nagore koja čini gornju granicu tuposti u pleuralnom eksudatu; 1. interspinalis, interspinalna linija, topografska linija koja spaja obe prednje gornje bedrene bodlje; meri 24-25 cm; L mammillaris, mamilarna linija. V. /. medioclavicularis; L medioclavicularis» vertikalna linija prednje strane grudnog koša koja prolazi kroz sredinu ključnice i sisne bradavice. Udaljena je 10 cm od prednje srednje linije. Sin. l mammillaris; parasternalna L, linija koja se nalazi na sredini izmeñu mamilarne linije i ivice sternuma. Sin. kostoklavikularna L; 1. paravertebralis, paravertebralna linija, linija koja silazi od kičmenog stuba na rastojanju 'od 5 cm od središne leñne linije (linea mediana posterior); Roser-Nélatonova L, linija koja spaja prednju bedrenu bodlju i trohanter. Normalno dodiruje vrh trohantera. U patološkim slučajevima prolazi iznad trohantera ili ispod njega (prelomi vrata, butne kosti, iščašenja kuka itd.): 1. sca-pularis, skapularna linija, vertikalna linija na zadnjem zidu grudnog koša koja silazi od vrha donjeg ugla lopatice; Schoemakerova L, linija povučena od

lingua gornjeg okrajka velikog trohantera preko gornje prednje bedrene bodlje u svom produženju prolazi preko ili iznad pupka. Pri visokom položaju trohantera (kongenitalne ili traumatske luksacije kuka, coxa vara, preloma vrata butne kosti itd.) linija prolazi ispod pupka; 1. sternalis, sternalna, grudna, linija koja silazi ivicom grudne kosti; L vertebralis, linija koja povezuje nastavke pršljenova. lingua, jezik, mišićnosluznički organ na kome se razlikuju koren, telo, vrh, gornja i donja strana. Sluznica na gornjoj strani gradi ispupčenja u obliku bradavica ili papila. Jezik svojim pokretima učestvuje u govoru i žvakanju, a gustativne papile predstavljaju čulo ukusa. Sin. glossa; L bifida, račvast jezik, anomalija razvoja, jezik je rascepljen na vrhu po središnoj liniji, tako da podseća po izgledu na jezik reptila. Nastaje usled nepotpunog srastanja bočnih pupoljaka jezika. Ometa funkcije jezika. V. lingua trifida; L cerebriformis, v. /. plicata; 1. geographica, geografski jezik. Sljuštenje epitela na leñnoj površini jezika u vidu više polja crvene boje s beličastim ivicama. Promene se postepeno šire i meñusobno spajaju. Končaste papile atrofišu. Sve ove promene spontano nestaju i navraćaju opet u različitim vremenskim razmacima. Sin. erythema migrans, glossitis areala superficial, glossitis migrans, glossitis areata exfoliativa; I. glabra, gladak jezik, usled atrofije končastih i pečurkastih papila u pernicioznoj i hipohromnoj anemiji, ariboflavinoze, pelagre, etilizma i dr. dorzalna površina jezika je kao polirana; 1. nigra, crn jezik, uvećane, orožale i tamno prebojene končaste papile na zadnjoj trećini leñne površine jezika; 1. plicata, izbrazdan jezik, anomalija razvoja: brazde na dorzalnoj površini jezika su jače izražene i ima ih više nego obično. Ako raspored brazdi daje jeziku izgled koji podseća na mošnice, naziva se 1. scrotalis, a ako podseća na vijuge na mozgu, 1. cerebriformis. Sin. fisurni jezik; 1. plicata syphilitica, izbrazdan jezik, nastao kao posledica luesa. V. lingua plicata; 1. 459

lingualis scrotališ, jezik ispresecan naborima da liči na skrotum. V. lingua plicata; 1. trifida, anomalija razvoja jezika. Na vrhu jezika postoje tri lobusa. Funkcije jezika su poremećene. V. lingua bijida; 1. villosa, »dlakav« jezik, hiperplazija i proliferacija končastih papila na dorzalnoj površini jezika. Najčešće se odigrava u zadnjoj trećini jezika, a papile mogu biti toliko izdužene da podsećaju na kosu. Žućkaste su boje ili su mrko prebojene usled pušenja, hrane ili medikamenata. Izmeñu papila se zadržavaju mirkoorganizmi, gljivice i ostaci hrane, pa može da se stvori debela obloga na jeziku. Sin. čupav jezik. lingualis, jezičan, pripada jeziku ili se odnosi na njega, npr. a. lingualis, jezična arterija. linguettae, lingvete, naročite tablete za perlingvalno ili sublingvalno unošenje lekova. Sin. lingualettae (lingvalete). lingula, jezičak, nastavak u obliku malog jezika; 1. pulmonis, plućni jezičak, mali nastavak prednje ivice levog pluća. linija »a«, (stom.) vibraciona zona sluznice tvrdog i mekog nepca pri izgovoru glasa »a«. Služi za odreñivanje distalne granice gornje totalne zubne proteze; bipupilarna L, zamišljena linija koja spaja centre ženica oba oka. Koristi se pri odreñivanju meñuviličnih odnosa. Okluzalna površina zagrižajnih šablona treba da bude paralelna ovoj liniji u predelu fronta; Camperova L, spaja gornju granicu tragusa uva s donjom ivicom nosnog krilca. Okluzalna površina zagrižajnih šablona u bočnim predelima treba da bude paralelna ovoj liniji; 1. mukogingivalna, ograničava desni od alveolarne sluznice. Sin. granica mukogingivalna. linije preloma na donjoj vilici, imaju važnu ulogu u poremećaju položaja patrljaka pod dejstvom vuče životnih mišića: 1. horizontalis rami mandibulae, horizontalna linija prostiranja preloma grane donje vilice proteže se od prednje preko zadnje ivice ramusa; 1. obliqua m., kosa linija preloma, pruža se ispod koronoidnog nastavka ili ispod kondila. V. jractura subcondylaris mandibulae; 460

liofilizacija povoljna 1. preloma tela donje vilice, svojim pravcem sprečava jaču poremećenost patrljaka; nepovolja 1. preloma, dozvoljava naknadnu dislokaciju patrljaka; 1. verticališ symphyseos mandibulae, sprečava jaču dislokaciju patrljaka, osim ako je linija preloma na spoIjašnjoj kompakti medijalnija od one na unutrašnjem delu tela donje vilice. linimentum, liniment, mazilo, židak ili gust rastvor ili homogena mešavina sapuna ili sapuna i masti, ulja, balzama, ili sličnih materija rastvorenih u etanolu ili emulgovanih s vodenim tečnostima, a namenjene isključivo za spoljnu upotrebu; L. calcis, sastoji se od podjednakih delova krečne vode (Aqua calcis) i lanenog ulja (Oleum Lini), popularno sredstvo za lečenje opekotina; Camphorae solutio etanolica (etanolni rastvor kamfora), oficinalan prema našoj farmakopeji; služi za trljanje i za obloge; L. Capsici compositum (Tinctura Capšici composita); L. Opodeldoch (Linimentum saponato-camphoratum); L. Opodeldoch liquidum (Linimentum saponato-camphoratum liquidum). linitis plastica, oblik zle neoplazme želuca koja se širi u zidu želuca ne izazivajući stvaranje tumora ili upadljive ulceracije. Postoji veoma razvijena fibrozna stroma, tako da zahvaćeni deo želuca biva skvrčen, debeo i čvrst. Neoplazma se najčešće javlja u pilorusnom delu, zahvatajući ćelu cirkumferenciju i izazivajući ponekad opstrukciju, a ponekad može zahvatiti i čitav želudac. Ćelije neoplazme su retke i pojedinačne ili u manjim nizovima. Prognoza je loša jer su izlečenja retka. linkage (eng.), fizička udruženost dva ili više gena na istom hromosomu koji se pri mejoznoj deobi obično prenose skupa u istu, novostvorenu ćeliju. linkomicin, antibiotik dobiven iz aktinomicete Streptomyces lincolnensis. liofilizacija, proces kojim se u naročitim aparatima (liofilizatori) izoluje neka supstancija iz rastvora njegovim zamrzavanjem pod vakuumom. Npr. liofilizacijom krvne plazme dobija se liofilizova-

liofilizator na krvna plazma, koja rastvorena u vodi služi za infuziju. liofilizator, aparat za brzo sušenje u visokom vakuumu zamrznutih bioloških materija. liofilus, liofilan, (1) koji ima afinitet za rastvaranje; (2) naziv koji se upotrebljava za koloidne sisteme u kojima postoji jak afinitet izmeñu disperzne faze i disperznog sredstva. Ako je disperzno sredstvo voda, u pitanju su hidrofilni koloidni sistemi. lipaemia, lipemija, povećanje masti (naročito triglicerida) u krvi, koje krvnom serumu daju mlečan (laktescentan) izgled; 1. alimentaris, lipemija koja se javlja posle unošenja hrane; 1. retinalis, lipemija mrežnjače, mlečan izglfed arterija i vena mrežnjače zbog velikih količina triglicerida u serumu u hiperlipoproteinemijama I, IV, V. V. hyperlipoproteinaemia. lipaza, enzim koji katalizuje hidrolitičko razlaganje masti. lipidaemia, lipidemija, povećanje masti u krvi. Sin. lipaemia, hyperlipidaemia. Neutralne masti (trigliceridi) u serumu muškaraca iznose 40-60 mg/100 ml, a u žena 35-135 mg/100 ml. lipidi, supstancije slične mastima koje se rastvaraju u organskim rastvaračima kao što su alkohol, etar, hloroform, benzol i dr., a nerastvorljive su u vodi. U Iipoide spadaju fosfatidi, cerebrozidi, karotinoidi i sterini (steroli); (seks.) količina lipida u mozgu, kičmenoj moždini i ishijadičkom živcu pokazuje veliku poInu razliku: u muškim nervnim organima ima znatno više lipida nego u ženskim. Samo posle prestanka menstruacije u ishijadičkom živcu se odnos menja: količina lipida postaje znatno veća u žene (64,9 %) nego u muškarca (63,2 %). lipidna histiocitoza, v. Niemann-Pickova bolest. lipidna nefroza, v. nephrosis. lipidogram, frakcije serumskih lipoproteina izdvojene elektroforezno na hartiji. V. elektroforeza na hartiji. lipidosis, lipidoza, naziv za veći broj različitih oboljenja kojima dolazi do preko-

lipodystrophia mernog nagomilavanja masnih supstancija u retikularnim ćelijama ili histiocitima tkiva. Oboljenja su često kongenitalna, a rezultat su poremećaja u metabolizmu masti. lipiduria, lipidurija, prisustvo masti (lipida) u mokraći. Lipik, slavonska banja, u dolini reke Pakre, na 4 km od Pakraca, na 154 m n. v. Njen klimat deluje sedativno i tonički. Termomineralna voda ove banje dobija se iz arterijskog bunara (temperature 58,20C); ona je natrijum-hidrokarbonatna, slabo murijatična i sulfatna (ukupno 3,105 g°/oo); ona je i ugljenokisela, a sadrži i joda (0,000239 g%o) i broma. U banji postoji i lekovito blato. Ima ureñeno kupatilo s kadama i basenima (hidrotermija, masaža, fizikalna terapija). Voda služi i za piće. U ovoj banji se lece: hronična reumatička oboljenja zglobova, mišića, neuralgije, hronične ženske bolesti, limfatička stanja, oboljenja želuca, creva, žuči i jetre, šećerna bolest, urički artritis (giht), umerena arterijska hipertenzija i netoksičke strume. lipo-, u složenicama označava da je nešto u vezi s mastima. lipoatrophia, lipoatrofija, gubitak masnog tkiva na mestu u koje se, obično duže vreme, ubrizgava insulin (v. tamo); koristi se i kao sinonim za lipodistrofiju. V. lipodystrophia. lipodistrofija, v. lipodystrophia. lipodystrophia, lipodistrofija nagomilavanje masnog tkiva u odreñenim predelima; 1. inferior, nastaje nagomilavanjem masnog tkiva u donjim ekstremitetima: insulinska L, smanjenje potkožnog masnog tkiva u predelima ponavlj£nog davanja insulina; 1. intestinalis, crevna lipodistrofija, oboljenje koje sè ispoljava nagomilavanjem masti u limfnom tkivu creva, učestalim masnim stolicama, mršavljenjem, progresivnom malaksalošću. Sin. Wippleova bolest, Iipophagia granulomatosis; L progressive, progresivna distrofija, oboljenje koje se ispoljava progresivnim i simetričkim smanjenjem potkožnog masnog tkiva iznad trbuha (karlice), uz poveća461

lipofilna distrofija Orthner nje masnog tkiva u zadnjičkim predelima i natkolenicama. lipofilna distrofija Orthner, stanje alimentarnog hipogonadizma u osoba naročite konstitucije (u žena češće nego u muških) u kome se naslage masti, i pored gladovanja, ne smanjuju nego se to dešava s tkivnim belančevinama. Na kraju, masne naslage su zamenjene tečnošću siromašnom u belančevinama (»Fettschwundödeme, Hungerödeme«). lipofuscin, mrki pigment rastvoren u mastima. Nalazi se normalno u srčanim mišićnim vlaknima, ganglijskim ćelijama, ćelijama pigmentnog sloja nadbubrežnih žlezda itd. U patološkim slučajevima nalazi se u mrkim atrofijama jetre, srčanog mišića, bubrega, u staračkoj atrofiji mozga itd. V. lipohrom. lipoidoproteinosis, retko kožno oboljenje koje se manifestuje beložućkastim čvorićima na licu, rukama, laktovima, bukalnoj sluznici, grkljanu (promuklost), kao posledica taloženja lipida. Često familijarno. Sin. lipoidosis cutis et mucosae - Urbach-Wiethe. lipoidosis, lipoidoza, poremećaj metabolizma lipida praćen nenormalnim nagomilavanjem lipida u ćelijama; L arteriaHs, atherosclerosis; cerebrozidna L, v. Gaucherova bolest; fosfatidna L, v. Niemann-Pickova bolest; holestrerolska L, v. Hand-Schüller-Christianova bolest; renalna L, v. lipidna nefroza. lipohrom, jedna od liposolubilnih supstancija koja sadrži pigment, nalazi* se u prirodnim mastima, npr. u maslacu, u žumancetu i u žutom kukuruzu. Sin. karotinoidi. lipokaik, supstancija ekstrahovana iz pankreasa za koju se smatra da sprečava deponovanje masti u jetri životinja posle pankreatektomije i drugih ogleda. lipolitički enzim, v. enzim. lipolysis, lipoliza, razgrañivan]e, razlaganje masti. Uporna, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija masnog tkiva. Razvija se najčešće u vidu jasno ograničenog čvora ispod kože; 1. arborescens, razgranati lipom, razvija se u zglobnoj čahuri, nastaje najčešće posle traume 462

liquorrhoea zgloba; I. fibrosum, fibrozni lipom, nastaje u slučaju kada tumorsku osnovu masnog tkiva prožme vezivno tkivo; Madelungov L, difuzni simetrični lipom koji zahvata vrat i leña; myxolipoma, miksolipom, benigni tumor sastavljen od ćelija sluznog i masnog tkiva; L pendulum, lipom koji visi na peteljci sastavljenoj od krvnih sudova i vezivnog tkiva (u koži i sluznici creva). lipomatosis, lipomatoza, nakupljanje masnog tkiva u izvesnom predelu tela ili u organu; L cutis, nakupljanje veće količine lipoida u koži. V. xanthelasma; 1. dolorosa Dercum (adipositas dolorosa), bolna lipomatoza u žena u klimakterijumu; 1. multiplex symetrica, simetrička pojava mnogih lipoma; 1. universalis, univerzalna lipomatoza, opšte nakupljanje masnog tkiva u organizmu na mestima na kojima se ono nalazi i pod normalnim uslovima. liposarcoma, liposarkom, maligna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija masnog tkiva. liquor, tečnost, voda, vodica, rastvor; 1. amnii, plodova voda, mutna beličasto-s sive boje tečnost koja se nalazi oko ploda. Krajem trudnoće ima je normalno od 1/2 do l litra. V. embryo; 1. cerebros-pinalis, moždan oki čmena tečnost, bistra i bez boje, stvara se u horioidnim spletovima, ispunjava moždane komore, a prolazeći kroz otvore na krovu IV moždane komore ispunjava i subarah-noidni prostor; resorbuje se preko me-ningealnih zrnaca Pacchioni. Normalno je ima oko 150 ccm. Sadrži pokoji limfo-cit, 20-30 mg% belančevine, oko 50 mg°/o glikoze i 720750 mg% hlorida. U ležećem stavu pri slabinskoj punkciji pritisak od 200 mm vode. Likvor cereb-rospinalis štiti, kao vodeno jastuče, mozak i kičmenu moždinu od potresa.- V. punctio, Queckensteedtov ogled (pod znak). liquorrhoea, likvoreja, obilato slobodno oticanje neke organske tečnosti; 1. ćerebrospinalis, slobodno, često vrlo obilato oticanje cerebrospinalne tečnosti kroz frakturne pukotine u lubanjskoj bazi. Ako su prelomi baze i ruptura

lirolika ekstenziona udlaga moždane opne u prednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja u nosu. Ako su, pak, u srednjoj lubanjskoj jami, likvoreja cerebrospinalis se javlja kroz uvo.

lirolika ekstenziona udlaga, v. udlaga. Lisfrancov zglob, v. articulatio tarsometatarsea. lisofobija, strah od besnila kod ujedene osobe s izraženim psihičkim i motornim nemirom, ali s puno teatralnosti. Listeria monocytogenes, u ljudi i životinja izaziva oboljenje listeriozu. Listeria monocytogenes je gram-pozitivan bacil, prav, dosta kratak i zaobljenih krajeva, pokretljiv, ako se inkubira na 22 i 26°. Listeria monocytogenes je aerobna, mikroaerofilna i anaerobno fakultativna. Listonov nož, nož s dugačkim sečivom i služi za amputacije. Listonove makaze, vrsta jakih makaza za sečenje kosti. lišnjača, v. fibula. lišnjačni, v. fibularis, peroneus. Lithanthracis pyroleum (katran kamenog uglja), dobiva se suvom destilacijom kamenog uglja; oficinälan je prema našoj farmakopeji. lithiasis, litijaza, prisustvo kamenaca, konkremenata; apendikularna L, prisustvo kamenčića u zjapu crvuljka, koji mogu da izazivaju začepljenje zjapa lumena; bubrežna L, v. nephrolithiasis; konjunktivalna L, mali beli kalcijumski kamenčići, koji se stvaraju u mešavinama Mejbomijevih žlezda u vežnjači; pankreasna 1., prisustvo kalcijumskih konkremenata u pankreasu obično praćenih insuficijencijom egzokrinog i endokrinog dela ovog organa, što se manifestuje steatorejom, kolikama, mršavošću i, ponekad, šećernom bolešću. V. sialolithiasis, sialolithus; žučna L, v. cholelithiasis. lithopaedion, litopedion, skamenjeni plod. Kalcifikacija izumrlog ploda u telu majke (u materici ili trbušnoj duplj i). . lithothripsia, litotripsija, drobljenje kamena u mokraćnoj bešici pomoću kleš-

livedo ta koja imaju oblik katetra s vrhom u vidu klešta. V. litotriptor. lithothriptoscopia, iitotriptoskopija, drobljenje kamena u mokraćnoj bešici pomoću direktnog viñenja litotriptoskopom. lithotomia, litotomija, incizija na nekom kanalu ili organu (naročito mokraćnoj bešici) radi uklanjanja kamena; 1. alta, v. sectio; L perinealia, meñična litotomija., incizija za vañenje kamena perinealnim putem; L suprapubica, v. /. alta sectio suprapubica (pod sectio). litičan, koji se odnosi na ližu, npr. litičan pad temperature. V. lysis. litički koktel, mešavina hlorpromazina (50-100 mg), promazina (50-100 mg) i petantjna (50-100 mg) ili slična, koja deluje neuroplegički na centralni i vegetativni nervni sistem; litički koktel se daje uz opštu anesteziju pri čemu se smanjuje potrebna količina anestetika. litijaza, v. lithiasis. l it i j um, alkalni metal, deluje sedativno na centralni nervni sistem; u obliku litijum-karbonata, daje se u slučajevima maničkih i hipomaničkih stanja i u manijakodepresivnim psihozama. litonephria, litonefrija, svaka bolest izazvana prisustvom kamenaca u bubregu. litotriptor, instrument za drobljenje kamena u mokraćnoj bešici. V. lithothripsia. litotriptoskop, instrument za izvoñenje Iitotriptoskopije. V. lithothriptoscopia.

Littleova bolest, v. bolest. littréitis, Jitreitis, gonoroičko zapaljenje Littréovih žlezda glandulae parauretrales (neispravan termin, jer znači zapaljenje samog Littrea).

Littreova hernija, v. hernia. Littreove parauretralne žlezde, žlezde na leñnoj strani muške uretre, u krznu njene sluznice, mucigene prirode. livedo, retikularna cijanoza crvenoljubičaste boje, kao posledica zastoja u venskom krvotoku kože; 1. racemosa, grozdolika cijanoza; 1. reticularis e calore, retikularni livedo usled trajnijeg i neposrednijeg dejstva toplote (grejalica) na izvesno područje kože; 1. reticularis 463

livena nadgradnja

locus

e frigore (cutis marmorata), retikular- lobitis, zapaljenje jednog lobusa (režnja) ni livedo usled naglog rashlañenja. pluća. livena nadogradnja s kočićem, (stom.) lobotomia, lobotomija, incizija na jednom nadoknada izgubljenog dela krunice režnju; u psihohirurgiji, hirurška incizizuba. Kočićem se fiksira u kanal korena ja svih vlakana moždanog režnja; froni služi da ojača zub posle lečenja kanala talna L, prefrontalna L, operacija u kokorena. Koronarni deo nadogradnje s joj se stvara na lubanji da bi se kroz njepreostalom zubnom supstancijom ima ga uvukao lobotom radi presecanja bele oblik sastruganog zuba za veštačku krusupstancije u frontalnom režnju. V. leunu. cotomia. livene šine, v. šine livene. lobularis, lobularan, režnjevit, koji pripada režnjiću. livenje, (stom.) topljenje metala ili legure plamenom ili visokofrekventnom stru- lobulus, režnjić, sastavni deo režnja nekog organa, obično obavijan tankom vejom i ulivanje tečnog metala u kalupe zivnom opnom, npr. 1. pulmonis, plućni od vatrostalnog materijala oblika storežnjić. matoloških nadoknada. Ulivanje metala se obavlja pod dejstvom centrifugalne lobus, režanj, deo organa koji se može u izvesnoj meri odvojiti od organa. sile ili vazdušnog pritiska. lividus, lividan, modrikast. Lividan izgled localis, lokalan, mesni, ograničen na jedno mesto, ne opšti. kože javlja se npr., u bolesnika s akutlocalisatio, lokalizacija, (1) odreñivanje nim oboljenjem abdomena. mesta nekog patološkog procesa ili ošlivores mortis, mrtvačke mrlje, modritećenja; (2) ograničavanje nekog patokaste pege u koži nižih delova lesa koje loškog procesa na jednu odreñenu obnastaju slivanjem krvi iz krvnih sudova last. V. generalisatus. gornjih delova lesa u kapilarnu mrežu lochia, lohije, babinje pranje. Babinjara kože nižih predela lesa pod uticajem za vreme celog perioda babinja ima izliv Zemljine teže. lizoform, v. Solutio Formaldehydi sapona- ^ iz vagine koji se naziva lohija ili babinje pranje. Lohiju čini krv i sekret, uglav ta. nom iz materice, a delom i iz vagine. lizosomi, organčići ćelije (0,2-0,8 Mm) u Prva dva dana po poroñaju lohije su krobliku vezikula s opnom i enzimskim vave (lochia cruenta). Trećeg i četvrtog sadržajem (hidrolaze). Nastaju sintedana je krvava, crvena serozna tečnost zom enzima na granulisanom endoplaz(lochia rubra), od petog do osmog dana mičkom retikulumu uz učešće Goldžijpostaje gušća i mrko obojena (lochia evog aparata. fucsa). Izmeñu osmog i četrnaestog lobanja, v. cranium. dana lohije su žute i slične gnoju (lochia lobaris, !obaran, (1) koji ima režnjastu •flava seu purulenta). Posle četrnaestog gradu; (2) koji se odnosi na režanj, npr. dana imaju izgled sluzave serozne tečbronchus lobaris, režanjska dušnica, ili nosti (lochia alba seu serosa). U četvrtoj npr. pneumonia L, lpbarna pneumonija, sedmici dobivanju izgled čistog sluzaszapaljenje pluća koje zahvata jedan ceo tog sekreta koji u šestoj sedmici potpurežanj ili više režnjeva. no iščezava. lobarna pneumonija, v. pneumonia. locus, lokus, mesto koje zauzima gen na lobectomia, lobektomija, ekstirpacija jedhromosomu; L Kiesselbachi, mala obnog režnja pluća, mozga, jetre, štitaste last u prednjem donjem delu nosne prežlezde. V. pneumectomia. grade, najviše izložena udaru sitnih česlobelia inflata, v. indijski duvan. tica koje s vazduhom ulaze u nos. Tu je epitel obično metaplastičan, a krvni suIo beUn, alkaloid iz severnoameričke biljdovi su vrlo često prošireni (teleangiekke Lobelia inflata. U medicini služi kao tazije). To je mesto povredljivo, odatle sredstvo za nadraživanje disajnog cennajčešće dolazi do krvarenja iz nosa. Ektra. 464

logetron tatičke žilice mogu se lako kauterizovati hromovom perlom; 1. minoris resištentiae, mesto manjeg otpora. logetron, aparat pomoću koga se rendgenski film kopira; na hartiju. Film se stavlja izmeñu Braunove (katodne) cevi i fotomultiplikatora koji tamnija mesta osvetljava duže, a svetlija kraće, pa se dobiva kopija ujednačenog kontrasta, vrlo bogata detaljima. logetronika (kovanica od »log E« i »elektronika«), elektronski postupak za kopiranje rendgen-filmov^ na hartiju. »Log E« znači logaritam jačine osvetljenja fotoemulzije. V. logetron. logopaedia, logopedija, proučavanje i Iečenje govornih mana. logorrhoea, logoreja, prekom'erna ili nenormalna govorljivost. Postoji, npr. u maniji. lobije, v. lochicL loj, v. sebum. Iojava pregača, gastrokolonski nabor stvara veliku lojavu pregaču (omentum majus). Duplja izmeñu njenih zidova se naziva omentna kesa. Mala lojava pregača (omentum minus) postaje od prednjeg mezogastrijuma. lokalna anestezija, gubitak bolnih senzacija u odreñenom anatomskom području bez gubitka svesti. V. anaesthesia. lokalni anestetici, v. anaesthetica. lojne žlezde, (embr.) na boku dlakine grede javlja se u epitelnoj košuljici pupoljak koji predstavlja začetak lojne žlezde. Slobodne lojne žlezde (na usnicama, oko nozdrva, u prednjem očnom kapku, u čmarnom predelu) postaju neposredno od epiderma; (seks.) sazrevaju pod dejstvom androgena, a znatno manje pod dejstvom progesterona, dok im folikuloidi koče lučenje. U svakom slučaju one se smatraju kao muška odlika. Iokomocija, pokretanje s jednog mesta na drugo koje se vrši koordinisanim kontrakcijama skeletne muskulature donjih udova pod dejstvom impulsa iz motorne zone moždane kore i iz drugih tvorevina u raznim visinama centralnog nervnog sistema. longuette, (fr.) longeta. duga kompresa od gaze trakastog oblika, gipsana L, trake 30 Medicinski leksikon

lubanja od gaze posute gipsom, koje se stavljaju na deo ekstremiteta koji se želi da imobiliše; zavoji od L, trake koje se ovlaže i stavljaju na odreñeni deo tela, a ponekad se omotavaju flanelskom poveskom. longus, dug, npr., musculus flexor pollicis longus, dugi pregibač palca. V. brevis. lopatica, (embr.) okoštava se prvo u glenoidnoj tački (10-11. sedmice), onda u epifiznoj (14-20. sedmice), a u korakoidnoj tački 1. godina. lordozna proteinurija, v. proteinuria. Lorenzova operacija, v. operacija. Lothropova operacija, v. operatio Lothropova. louping-ill, (eng.) v. meningoencephalitis. Löfflerov bacil, v. Corynebacterium diphtheriae. Löfflerov endocarditis, endokarditis udružen sa eozinofilijom znatnim zadebljanjem endokarda, izraženim srčanom insuficijencijom, otocima, izlivom u pleuralnoj šupljini, ascitesom, uvećanjem jetre i slezine. Sin. Löfflerov parijetalni fibroplastički endokarditis. Löfflerov sindrom, v. sindrom. Löfflerova hranljiva podloga, elektivna, služi za kultivisanje bacila difterije. Iako postoje selektivne podloge (telurit-podloge) ona je još uvek u upotrebi za dobijanje karakterističnih morfoloških oblika bacila difterije. Löfflerovo bojenje, v. bojenje. Löfgrenov sindrom, v. sindrom. Löwensteinova podloga, specijalna podloga za kultivisanje bacila tuberkuloze. Kompleksnog je sastava, zelene boje (malahit-grin). Naročito je podesna za kultivisanje bacila tuberkuloze iz kontaminisanog bolesničkog materijala. lubanja, (embr.) u izgradnji lubanjskih kostiju učestvuje mezodermni omotač oko mozga, kao i mezoderm prva 2 škržna luka. Kako se ovi lukovi zovu i »visceralni« to lubanjske kosti, postale iz njih, čine tzv. opnastu lubanju (splanhnokranijum), dok ostali čine neurokranijum. Kao kičmeni stub, i lubanja prolazi kroz 3 stadijuma razvoja: opnasti (dezmokranijum), hrskavični (hondrok465

lucidni intervali

ranijum) i koštani (osteokranijum). V. cranium. lucidni intervali, v. intervalla lucida. lučni, v. arcuatus. ludilo veličine, v. megalomania. Ludloffova operacija, v. operacija. Luerova brizgalica, v. brizgalica.

lues (venerea), v, syphilis; 1. tarda, kasni, kongenitalni sifilis deteta koje je pri roñenju izgledalo zdravo, Lugolov rastvor, rastvor joda u kalijevom jodidu; danas služi, pretežno, samo za relativnu, brzu normalizaciju funkcije štitaste žlezde u toku hipertireoidizma (v. hyperthyreosis) pred operativno lečenje. luk, v. arcus. luk, v. bulbus.

luks, jedinica mere za osvetljenje. l luks je jačina osvetljenja koju daje l Hefnerova sveca na vertikalno položenu ravan od l m2 udaljenu l m od svece, l luks = 0,90 candle meter = 0,08 candle foot i 0,09 carcel-meter. luksacija, v. luxatio. luksaciona fraktura, v. fractura.

lupus

nova, dok se krsna kost sastoji samo od četiri segmenta. lumbricoides, lumbrikoidan, sličan kišnoj glisti. lumbus, bok, slabine, bočni zadnji delovi tela izmeñu rebara i karlice. lumen, (1) (anat.) zjap, šupljina nekog ćevastog tela ili organa; (2) (fiz.) svetlost; jedinica za merenje svetlosnog mlaza. Količina svetlosne energije koju u sekundu za svaki steradion odaje izvor jačine od l meñunarodne svece. Jedan lumen odgovara, dakle, mlazu svetlosti iz l meñunarodne svece na jedinicu krive površine prostornog ugla, na rastojanju od jedne jedinice. luminiscencija, sposobnost odavanja svetlosti bez povišenja temperature. Kada ovu pojavu pokazuju živa bića (ripr. bakterije ili insekti), govori se o bioluminiscenciji. Sin. fotoluminiscencija. V. fluorescencija. lumirodopsin, jedan od meñuproizvoda razgradnje rodopsina. lunatus, mesečast, polumesečast, npr. os lunatum, polumesečasta kost.

lupoidni hepatitis, v. hepatitis. luksirati, iščašiti, izvaliti iz ležišta. luksmetar, aparat za merenje jačine os-.., lupom, osnovna eflorescencija u lupusu vulgarisu. vetljenja. Radi na principu fotoćelije u kojoj zraci svetlosti prelaze u električnu lupus, proces razaranja kože i mekih delova lica; 1. erythematodes, oboljenje energiju. Jačina stvorene električne kože u vidu crvenih, manje-više infiltroenergije registruje se miliamperom na vanih, jasno ograničenih pločica, čija su jednoj skali, koja je preračunata na lukbitna obeležja: crvenilo (periferna eksse, tako da se jačina osvetljenja na skali tenzivna zona), skvame (intermedijarna čita odmah u luksima. Osetljivost fotozona) i progresivna ožiljasta atrofija ćelije prema zracima gotovo je ista kao i (centralna zona). Najčešće se javlja (od ona u našeg oka. 25. do 45. godine) na koži nosa i obraza. lumbago, mialgija u slabinskom predelu. Uzrok nije definitivno utvrñen; 1. vulgaNajčešće reumatičkog porekla, rede seris, oboljenje kože izazvano bacilom tukundarna pojava u raznim oboljenjima berkuloze iz postojećeg tuberkuloznog (nefrolitijaza, oboljenja kičmenog stuognjišta ranije inficiranog organizma ili ba, ginekološka oboljenja); ishemički irfekcijom spolja, kada počinje tzv. tu1., bolovi u donjem delu leda i zadnjici berkuloznim šankrom. Oboljenje je usled vaskulne insuficijencije, npr. okhronične evolucije, širi se i razara kožluzije terminalnog dela aorte. no tkivo. Lupus znači kurjak i ovo ime lumbalis, lumbalan, slabinski, npr. vernije dato zbog izgleda obolelog već zbog tebra lumbalis, slabinski pršljen. kurjačke, zle ćudi oboljenja. Bitno oblumbalna anestezija, v. anaesthesia. eležje 1. v. je tuberkulozni čvorić, tzv. lupom. Umnožavanjem lupoma stvaraju lumbarizacija, stanje u kome se prvi segse lupozne ploče, u kojima su lupomi ment krsne kosti nije spojio s drugim, često maskirani crvenilom kože i skvatako da postoji višak zglobljenih pršlje466

lutajući bubreg mama. Lupomi se obično nalaze na periferiji ploče, gde se otkrivaju pomoću vitropresije. lutajući bubreg, v. ren. lutein, v. žuto telo. luteoliza, regresija žutog tela (corpus Iuteum). luteostimulin, ima iste osobine rastvorljivosti koje ima i folikulostimulin, osim što je nerastvorljiv u poluzasićenom rastvoru amonijak-sulfata. Nerastvorljiv je u 20 %-tnom rastvoru natrijumsulfata (na pH 4,4). I 'luteostimulini su glikoproteidi i sadrže manozu i heksozamin. Lutembacherov sindrom, v. sindrom. luxatio, iuksacija, iščašenje. Trajni prestanak kontakta okrajka kostiju koje ulaze u sastav zgloba. Nastaje poglavito usled traume, a rede zbog prekomernog pokreta u zglobu. Kao iščašena smatra se ona kost koja je udaljenija od glave ili medijalne linije tela; 1. dentis, (stom.) luksacija zuba, potpuno ili delimično pomeranje zuba iz alveolarne čašice; posledica traume ili nekog patološkog procesa. V. povrede zuba; 1. habitualis, habitualna luksacija, iščašenje jednog zgloba, često zbog slabosti zglobnih veza (ligamenata), npr. luksacija h. mandibulae, luksacija h. articulationis scapulohumeralis; L lentis, (oft.) iščašenje, dislokacija očnog sočiva; Malgaigneova L, luksacija lakta; (stom.) 1. mandibulae traumatica, traumatsko iščašenje donje vilice: /. m. anterior, najčešći oblik iščašenja: kondil leži izvan zglobne jame, uklešten ispred i nešto niže od zglobne kvržice; jednostrana L, donja vilica je isturena napred i prema zdravoj strani; obostrana /., donja vilica je isturenog bradnog dela tzv. lažna progrenija; /. m. lateralis, gležanj je upolje u odnosu na zigomatički luk; Lm. posterior, prodor gležnja u spoljni slušni kanal, vilica je nepokretna, zglobna jama prazna; prilikom jednostranog iščašenja brada je pomerena prema povredi; /. m. superior, gležanj ostaje uklešten u podu srednje lubanjske jame, vilica je nepokretna i prelomljena u vratu ili angulusu; 1. menisci art. temporomandibularis 30*

lymphadenitis traumatica, iščašenje meniskusa donje vilice: /. m. art. temporomandibularis anterior, odvojeni zadnji deo meniskusa od kapsule većim delom se nalazi u prednjem delu zglobne jame; /. m. posterior, meniskus je osloboñen od spoljašnjeg krilastog mišića i pomeren unazad; patološka L, iščašenje koje nastaje spontano, bez traume, kao posledica oboljenja zglobnog aparata. Luksacije se nekad nazivaju i dislokacije nekih organa; 1. penis, podvlačenje penisa pod kožu trbuha ili mošnica, što potpuno onemogućuje polni odnos. luxurians, bujan, (1) koji buja, koji bujno raste; (2) bogat, preobilan, npr. callus L, prekomerno veliki kalus. lužina, v. alkalije. Ly-antigeni, aloantigeni u limfocitima miša. LyI, Ly2, Ly3 i LyS nalaze se na T-limfocitima, a Ly4 na B-limfočitima. Pojedine suppopulacije T-limfocita imaju odreñene Ly-antigene. Lybmann-Sacksov sindrom, v. sindrom. Lycopodium, Lycopodii spora, prečica, crvotočina, spore različitih vrsta biljaka iz familije Lycopodiaceae. Žućkast, vrlo fini prašak. Pomešan s talkom ili cink-oksidom služi kao prašak za posipanje. Upotrebljava se i za posipanje pilula da se ove ne bi meñusobno slepile. lycorexia, likoreksija, nezajažljiv, »kurjački« apetit. Lyellov sindrom, v. Necrolysis epidermaUs toxica. Erythema exsudativum multiforme. lympha, limfa, tečnost koja iz meñućelijskih prostora ulazi u limfne sudove i preko njih dospeva u venski deo krvotoka. Po sastavu odgovara intersticijumskoj tečnosti, sem što sadrži i krvne elemente - limfocite i monocite koje proizvode ćelije limfnih čvorova. lymphadenia, limfadenija, hipertrofija (uvećanje) limfnih žlezda. lymphadenitis, limfadenitis, zapaljenje limfnih žlezda; 1. caseosa, kazeozni limfadenitis, oblik limfadenitisa u tuberkulozi s nekrozom tkiva žlezde; 1. glandulae submandibularis, akutno ili hronično zapaljenje podviličnih limfnih žlezda. Infekcija potiče od inficiranih Ie467

lymphadenoma zija u ustima ili inficiranih zuba; 1. mesenterica, limfadenitis limfnih žlezda mezenterijuma koji liči na akutni apendicitis; 1. regionalis, bolest zbog ogrebotine mačke; 1. tuberculosa, tuberkulozni limfadenitis, najčešće se javlja u žlezdama vrata i medijastinuma. OboleIe žlezde vrata mogu fistulizovatL lymphadenoma, v. lymphoma. iymphadenomatosis, limfadenomatoza, generalizovan maligni limfom. lymphadenopathia, limfadenopatija, opšte ime za bolesti limfnih žlezda. lymphadenosis, limfadenoza, hipertrofija i bujanje limfnog tkiva; 1. acuta, infektivna mdnonukleoza; 1. aleucaemica, uvećanje limfnih žlezda, slezine i jetre, bez nalaza leukemije; 1. benigna ćutis, benigna hiperplazija limfocitnog tkiva u koži, naročito na licu, u vidu plavkastomrkih čvorića; 1. leucaemica, hronična limfocitna leukemija. lymphaemia, limfemija, prisustvo većeg broja limfocita ili limfoblasta u krvi. lymphangiitis, v. lymphangitis. lymphangiectasia, limfangiektazija, proširenje limfnih sudova; 1. intestinalis, crevna limfangiektazija, proširenje limfnih kapilara u crevnim čupicama, u koje postoje enteritis s gubljenjem belančevina, steatoreja i limfocitopenija. Može biti nasledna ili stečena. lymphangitis, limfangitis je zapaljenje limfnih puteva koje se može javiti u toku infekcije iz nekog lokalnog žarišta. Zapaljenje se dalje može preneti na limfne žlezde. Ukoliko je zapaljenje površno, može se zapaziti crvenilo u vidu trake koja prati tok limfnog puta. Ova promena je bolna na pritisak kao i na eventualno regionalna, zapaljenjem zahvaćena limfna žlezda. lymphangioma, benigna neoplazma poreklom od limfnih sudova. Verovatno se razvija od embrionalnih ostataka mezodermalnog tkiva. Najčešće se javlja u dečjem uzrastu na glavi i vratu, a rede na drugim mestima. Limfni prostori neoplazme su ispunjeni limfom. lymphatlcus, limfatičan, (1) što pripada limfi i limfatičkom sistemu; (2) oznaka 468

lymphogranuioma za osobu u koje postoji limfatička konstitucija. V. status lymphaticus. lymphatismus, limfatizam, (1) patološko stanje nastalo patološkim bujanjem limfnog tkiva, koje dovodi do slabijeg i usporenog razvoja; (2) limfatički temperament s usporenim načinom reagovanja. lymphocytopenia, limfocitopenija, smanjenje broja limfocita u perifernoj krvi. lymphocytopoiesis, limfocitopoeza, stvaranje i sazrevanje limfocita. lymphocytosis, limfocitoza, povećan broj limfocita u perifernoj krvi; 1. acuta infectiosa, akutna benigna infektivna bolest dece s otokom limfnih žlezda i apsolutnom limfocitozom. Sin. Carl-Smithova bolest lymphoedema, proširenje limfnih puteva na ekstremitetu prouzrokovano preprekom u putevima. Poremećaj izaziva stvaranje posebnog izgleda ekstremiteta tzv. elefantijazu. Limfedema ruke ponekad nastaje posle radikalnih hirurških intervencija zbog raka dojke. Hronični nasledni limfedem ekstremiteta poznat je pod imenom Milroyjova box lest lymphoepithelioma, maligna neoplazma nastala umnožavanjem nediferentovanih i epitelijalnih ćelija u vezi s limfoidnim tkivom ili infiltrovana limfocitima. Mnogi smatraju da je to karcinom prelaznih ćelija, ili sarkom retikularnih ćelija. Neoplazma se najčešće javlja u orofarinksu. lymphoglandula, limfoglandula, limfni čvor ili limfna žlezda, organ sastavljen od više limfnih meškova i vezivnog tkiva uključen u tok limfnih sudova i predaje bela krvna zrnca limfnim sudovima koji izlaze iz žlezde. Ona je klicište limfocita i monocita. Sin. lymphonodus. lymphogranuioma, limfogranulom, prisustvo granulacionog tkiva u limfatičkom aparatu; 1. benignum, Boeckov sarkoid, v. sarcoidosis; 1. inguinal e, IV veneričko oboljenje izazvano procedljivim virusom (Miyagawanella lymphogranulomatis) koje se manifestuje (često nezapaženim) šankrom i inflamatornim uvećanjem ingvinalnih limfnih žlez-

lymphogranulomatosis da, koje gnoje i ftstulizuju. Sin. MorbusNicolas-Favre; paradenitis inguinalis; 1. venereum, v. granuloma venereum. lymphogranulomatosis, limfogranulomatoza. V. Hodgkinova bolest lymphographia, limfografija, radiografija limfnih sudova i žlezda, posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u limfne sudove. lymphoma, limfom, opšte ime za sve maligne bolesti limfnog tkiva; Burkittov L, afrički limfom, oblik nediferentovanog limfoma, ispoljen najčešće kao osteolizna promena vilice, ili kao masa u abdomenu (ðurkittov tumor); 1. gigantofolliculare, limfom džinovskih folikula, nodulski, dobro diferentovan limfocitni limfom, u kojeg postoje mnogobrojni proliferativni nodusi u vidu folikula, koji se vide i golim okom. Poznat i kao Brill-Symmersova bolest; 1. granulomatosum, v. Hodgkinova bolest; L lymphoblasticum, u kojeg limfoblasti čine najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma lymphoblasticum; 1. lymphocyticum, u kojeg limfociti čine najveći broj ćelija. Sin. lymphosarcoma lymphocyticum; I. m ali gnu m, sin. za lymphoma; I. malignum histiocyticum, u kojem se pretežno nalaze ćelije retikuluma sa izgledom histiocita. Sin. reticulosarcoma; L malignum mixtum, u kojeg se istovremeno nalaze i ćelije retikuluma i limfociti. lymphomatosis, limfomatoza, pojava limfoma u raznim telesnim predelima. V. lymphoma. lymphopenia, v. lymphocytopenia. lymphoreticulosis, limforetikuloza, povećano razmnožavanje ćelija retikuluma u limfnom tkivu; 1. benigna, virusno oboljenje koje se dobiva posle ogrebotina mačke ili zbog dodira s mačkom. Virus se najverovatnije nalazi u mački, ne izazivajući u nje znake bolesti. Bolest počinje s povišenim temperaturama, malaksalošću i otokom limfnih žlezda, naročito epitrohlearnih, koje mogu da se zagnoje. Dijagnoza se postavlja pomoću pozitivne kožne probe, izazvane specifičnim antigenom. Bolest ima benigni tok. Sin. maladie des griffes du chat, cat scratch disease.

lyssa lymphorrhagia, limforagija, obilato izlivanje limfe, najčešće usled povrede limfnih sudova. Sin. lymphorrhoea. lymphorrhoea, limforeja, v. lymphorrhagia. lymphosarcoma, maligna neoplazma koja može da se javi ma od koga dela limfoidnog tkiva u svim uzrastima proiek starosti bolesnika je oko 45 godina. Odlikuje se uvećanjem limfnih žlezda, najčešće vrata i ostalih regija pa i gastrointestinalnog trakta. Neoplazma se najverovatnije razvija od nediferentovanih mezenhimnih praćelija limfoidnog tkiva. Limfni folikuli su sastavljeni od dve vrste ćelija - sitnih limfocita rasporeñenih po obodu folikula i bledih velikih retikularnih ćelija germinativnog centra. Limfosarkom, prema vrsti ćelija koje preovlañuju delimo na: 1) limfocitarni tip limfosarkoma; 2) Hmfoblastni tip, grañen od velikih slabo diferentovanih ćelija, 3) mešoviti tip, grañen od limfocitnih i retikularnih ćelija i 4) limfosarkom retikularnog tipa, grañen pretežno od retikularnih ćelija. Zahvaćene limfne žlezde, u tkivu u kome se javlja limfosarkom, uvećane na mikroskopu imaju izgled ribljeg mesa. Osnovna karakteristika svih limfosarkoma je odsustvo grañe limfnog tkiva. Lysholmovo sito, ureñaj s finim, vrlo tankim lamelama za otklanjanje rasutih i sekundarnih rendgen-zrakova, v. Potter'Buckyjeva rešetka. lysin, lizin, antitelo koje ima moć razaranja (liziranja) odgovarajućih ćelija. Prema vrsti ćelija na koje deluje, razlikuju se hemolizini, bakteriolizini, citolizini i dr. lysozym, lizozim, ovim imenom se označava naročiti ferment, čije je najvažnije svojstvo da lizira bakterije. Lizozimi su nañeni u mnogim tkivima. U čoveka se nalaze u nazalnoj sluzi, u suzama i drugim ,ekstraktima ijkivima., , lisa, rabies, besnilo, akutno virusno oboljenje s psihomotornim nemirom i hidrofobijom, koje se uvek završava smrtno. Nastaje posle ujeda besnog psa, mačke, vuka i dr. Inkubacija je 1-12 meseci. Od samog početka bolesti, boles469

lyssa__________ ^ _ _______________________________________________ lyssa nik je uznemiren. Ne može da guta zbog pojave grčeva ždrela. Grčevi se ponavljaju i pri svakoj pomisli i pogledu na vodu (hidrofobija). Posle 2-3 dana jav-

ljaju se paralize lubanjskih i kičmenih živaca, te bolesnik umire s pomućenjem svesti u produženoj insuficijenciji disanja i to 5-8. dana bolesti.

LJ ljubav, polni nagon čoveka je, pre ostvarenja krajnjih ciljeva, praćen čitavim nizom duševnih postupaka koji sačinjavaju stanje pod imenom ljubav. Ljubav je isključivo ljudska pojava. Polni nagon je upravljen na pol, dok je ljubav upravljena na odreñenu ličnost. Zato je prva akcija u uspostavljanju ljubavi izbor. Suprotnosti se privlače, utoliko više, ukoliko su potpunije ostvarene. Što je žena više žena, utoliko postaje privlačnija za normalnog muškarca. Pravilo neutralizacije suprotnosti dovodi i do toga da su ginoidni muškarci privlačni za androidne žene i, obratno, androidna žena za ginoidne muškarce. U svakom slučaju ljubav je duševna kategorija, pa je nedo-

pušteno da se poistovećuje s genitalnim aktom. ljulj, Lolium temulentum, najčešći korov pšenice. Semenke slične zobi. Toksičnost potiče od gljivice Stromantia temulenta, koja luči alkaloid temulin. Izaziva nesvesticu, glavobolju, zujanje u ušima i poremećaj hoda. Ijuspičasti zubi, (engl. »shell teeth«) veoma retka strukturna anomalija koja ima iste geneološke osnove kao dentinogenesis imperfecta. Boja i veličina zuba su normalni. Gleñ je normalna, dok je dentin veoma tanak i nepravilne grañe. Pulpa zuba je ogromna, dok su korenovi kratki.

471

M m., (anat.) skrać. za mišić, musculus. M, 'oznaka za prefiks mega u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mega označava veličinu koja je za IO6 ili za l 000 000 puta veća od merne jedinice neke fizičke veličine, npr.: MW (megavat), MeV (megaelektron-volt). m, oznaka za prefiks mili u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan mili označava veličinu koja je za 1O-3 odnosno za (0,001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine, npr.: mm (milimetar) mg (miligram). , oznaka za prefiks mikro u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica; l mikro označava veličinu koja je za IO-6 odnosno za milion (0,000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer,  (mikrometar), Mg (mikrogram). mač., skraćeno od macera (maceriraj) ili od maceratio (maceriranje) ili od maceratum (macerat). m.d.s. (M.D.S.) skrać. za Misce da Signa (pomešaj, izdaj, signiraj) ili od Misceatur, Detur, Signetur (neka se pomeša, neka se izda, neka se signira). Skraćenice koje se upotrebljavaju u receptima. m.f., skraćeno od misce fiat (pomešaj neka bude) ili od misce fiant (pomešaj neka budu). Skraćenica u receptima,. m.f .p., skrać. za misce fiat pulvis (pomešaj neka bude prašak). Mg, hemijski simbol za element magnezijum. MIF (»melanocyte inhibiting factor« »melanocitni inhibišući faktor«), mate472

rija iz grupe hipotalamusnih hormona (v. hormoni, hipotalamusni) koja sprečava stvaranje, odnosno izlučivanje MSH (v. tamo). mixt., skrać. za latinsku reč mikstura. Mm, skrać. za mikrometar. mm., musculi, mišići. Mn, hemijski simbol za element manganum, mangan. Mo, hemijski simbol za element molibdenum, molibden. MSH (»melanocyte stimulating hormone« - »melanocite stimulišući hormon), adenohipofizni hormon (v. hormoni adenohipofize) koji podstiče melanocite; po svom hemijskom sastavu (a možda i po drugim svojstvima) sličan ACTH (v. tamo) i otuda u stanjima pojačanog lučenja ACTH nastaju efekti koji odgovaraju i pojačanom lučenju MSH, v. adenohypophysis. maceracija, v. maceratio. maceratio, maceracija, raskvašenje neke čvrste materije ili tkiva kvašenjem; (1) patološko raskvašenje tkiva pod uticajem tkivnih fermenata; (2) (farm.) potapanje neke droge u vodu na sobnoj temperaturi, pri čemu se raskvašenjem te droge u toku više časova dobiva njen ekstrakt, macerat. maceratum, macerat, tečnost dobivena raskvašenjem neke droge. Macewenov znak, v. znak. Macewenova operacija, v. operacija. macroangiopathia diabetica, promene na većim arterijama koje nisu specifične za šećernu bolest (v. tamo), ali se u bolesnika s ovom bolešću javljaju rani-

macrocephalia je, u jačem stepenu i većoj rasprostranjenosti nego u drugih osoba. macrocephalia, makroeefalija, prekomerno velika glava. macrocheilia, makrohejlija, nenormalno velike usne, npr. u sundromu Melkersson-Rosenthal. macrocrania, makrokranija, nenormalno povećan svod lubanje u uporeñenju s licem koje je nesrazmerno manje. macrocythaemia, makrocitemija, prisustvo u krvi eritrocita većih od normalnih eritrocita. V. megalocythaemia. macrodontia, makrodoncija, prekomerno veliki zubi. Manifestuje se obično u dva simetrična zuba, u grupi zuba - unilateralna hipertrofija lica, ili u svim zubima - gigantizam. V. microdontia. macroglobulinaemia, makroglobulinemija, povećanje makroglobulina ü krvi. Waldenströmova m., progresivna maligna bolest imunog sistema, pretežno u muškaraca preko 50. godine života s prisustvom monoklonskih Igm-paraproteina u krvi, limfadenopatije, krvarenja, anemije, ponekad hepatosplenomegalije i limfoplazmocita u kostnoj srži. Sin. Waldenströmova bolest. macroglossia, makroglosija, veliki jezik, anomalija jezika usled preteranog razvoja mišića jezika ili stečeno stanje (posledica tumora jezika, akromegalije, kretenizma, apscesa jezika i dr.). Po ivicama jezika postoje otisci zuba. Uroñena ili rano stečena makroglosija utiče na oblik alveolarnih lukova i položaj zuba. macrognathia, makrognatija, uvećanje jedne ili obeju vilica. Javlja se u hiperpituitarizmu, Pagetovoj bolesti i fibroznoj displazijL V. micrognathia. Macrogolum (makrogol), polietilenglikol, prema našoj farmakopeji oficinalni.su Macrogolum 400 (makrogol 400); Macrogolum 4000 (makrogol 4000) i Macrogolum 6000 (makrogol 6000); ulaze kao sastojci u podloge za lekovite masti. macrophages, makrofagi, velike ćelije s izraženom sposobnošću fagocitoze. Imaju veliki broj naziva: monocit, histiocit, velike mononuklearne ćelije, poliblasti, endotelijalne ćelije, klazmatoci-

macula ti i dr. Većina makrofaga nastaje lokalno od ćelija retikuloendotelnog sistema kako onih koje oblažu vaskularne prostore sinusoida jetre, slezine, limfnih žlezda, srži kostiju, tako i od onih koji se nalaze u svim tkivima prisno uz fibroblaste. Makrofagi su veoma važne ćelije u procesima zapaljenja zbog svoje aktivne pokretljivosti fagocitne moći koja se ogleda u fagocitozi bakterija, stranog materijala, degenerisanih leukocita i drugih ćelija u zoni zapaljenja. Svojim fermentima nukleazom, proteinazom, karbohidrazom i lipazom veoma aktivno učestvuju u stvaranju uslova za reparaciju u toku zapaljenja. macrophallia, makrofalija, prekomerna veličina muškog uda. U pripadnika bele rase muški ud u erekciji izuzetno je veći od 20 cm. macropsia, makropsija, subjektivno opažanje uvećanog predmeta u paralizi akomodacije. macrorhinia, makrorinija, uroñena greška oblika koja se očituje preterano velikim dimenzijama nosa u odnosu prema licu i glavi. Zavisna je od genskih faktora. macrotia, makrotija, uroñena anomalija oblika usne školjke, koja je upadljivo uvećana u svim dimenzijama ili samo u nekim. Može da predstavlja upadljivu kosmetičku grešku. macula, makula, pega; (1) (opth.) m. caeca, šlepa tačka, rnesto na mrežnjači s kojeg polaze vlakna vidnog živca; m. corneae, beona, poluprovidna pega rožnjače. Ožiljasta promena, posledica raznih zapaljenja ili povreda; m. flava, v. m. tutea; m. lutea, žuta mrlja, mesto jasnog vida, okrugla pega na mrežnjači oka u čijim ćelijama nedostaje vidni pigment (rodopsin), u živih je kestenjaste boje, a na lesu je žuta. Nalazi se lateralno od papile vidnog živca. U njenoj sredini nalazi se centralna jamica (fovea centralis), koja se sastoji samo od vidnih čulnih ćelija s čepićima, i koja predstavlja tačku čije nadraženje daje najjasniji vid; (2) (derm.) primarna osipina (eflorescencija) izazvana izmenom boje kože na ograničenim mestima. 473

maculosus

makroblast

no), deluje depresivno na centralni i pemaculosus, pegav, npr. makulozni egzanriferni nervni sistem i tako dovodi do tem. stanja sličnog narkozi (magnezijumska mačja jedinica, v. jedinicu narkoza). Ovo dejstvo se koristi pri razmadarosis, madaroza, opadanje trepavinim stanjima praćenim grčevima (tetaca usled razaranja njihovog folikula u nus, eklampsija). Parenteralna upotreulceroznom blefaritisu; m. partialis, ba ovoga sredstva može da bude opasdelimično nedostajanje trepavica; m. na, ali intravenskim davanjem kalcijum-totalis, potpuno nedostajanje trepavihlorida mogu trenutno da se suzbiju ca. depresivne pojave prouzrokovane paMadlenerova operacija, v. operacija. renteralnim davanjem ove soli. maduromycosis, maduromikoza, madurska noga (Madura - oblast u prednjoj Magnesii trisilicas, magnezijum-trisilikat, spoj magnezijum-oksida i silicijum-Indiji), oboljenje iz grupe dermatomidioksida s različitim količinama vode. koza; počinje pojavom tvrdog čvora na Upotrebljava se kao antacidno sredstvo mestu infekcije (najčešće noga), koji zau hiperaciditetu. Oficinalan je prema gnojava i fistulizuje; progresivnim širenašoj farmakopeji. njem procesa biva zahvaćena ćela noga, magnezijumska narkoza, v. narcosis. koja postaje monstruozna, elefantijazična, prožeta fistulama i gnojem. Kliničku magnus, veliki, npr. foramen magnum, vesliku m. mogu da prouzrokuju razne inliki otvor na potiljačnoj kosti. fekcije, naročito tuberkuloza. Sin. myce- mahlomanija, . uživanje u podnošenju toma. bola u polnom odnosu. Sin. algolagnija, magma, retikularna, pihtijasti vid mezomazohizam. derma koji ispunjava prostor izmeñu Maisonneuveov uretrotom, v. uretrotom. horiona i embrioblasta. majmunska šaka, v. manus, kandzasta Magnesia usta, magnezijum-oksid, beo, šaka. vrlo lak, u vodi nerastvorljiv, prašak; major (comp. od magnus), veći, veliki, oficinalan je prema našoj farmakopeji. npr. musculus pectoralis major, veliki Upotrebljava se za suzbijanje hiperaci- grudni mišić. diteta i kao antidot u trovanju kiselinamakaze, hirurški instrument za sečenje, ma. Sin. Magnesii oxydum. koji ima dva medu sobom suprotna seMagnesii oxydum, magnezijum-oksid. čiva: kanalikularske m., veoma fine Upotrebljava se kao antacidno sredstvo makaze u kojih je jedno sočivo zašiljeno u hiperaciditetu i kao antidot u trovai služi za rasecanje suznog kanala; kanju kiselinama. V. Magnesia usta. nalske m., makaze koje služe za proseMagnesii peroxydum, magnezijum-pecanje nekog kanala; kraniotomske m., roksid je, prema jugoslovenskoj farmajake makaze oblika f., koje služe za otvakopeji, smeša magnezijum-peroksida ranje lubanje fetusa; Listonove m., ma(bar 14-16%) i magnezijum-oksida. kaze za sečenje gipsanih (sadrenih) zaUpotrebljava se kao antacidno sredstvo. voja; Smelieve m., makaze s jakim sečiMagnesii subcarbonas, magnezijum-supvima za kraniotomiju; de Weckerove karbonat, bazna so promenljivog sastam., male makaze za operacije na očnoj va, oficinalan je prema našoj farmakojabučici, u kojih sočiva stupaju u dejpeji. Upotrebljava se kao antacidno stvo pritiskivanjem na dve opruge, na sredstvo. kraju liče na klešta. Magnesii sulfas, magnezijum-sulfat, gorka so; oficinalan je prema našoj farma- makroautoradiografija, v. autoradiografija. kopeji. Upotrebljava se per os kao sredstvo za regulisanje stolice. Najbrže delu- makroblast, veliki eritroblast, koji se nalazi u kostnoj srži pri dugotrajnoj brzoj je laksantno ako se daje u hipotoničobnovi eritrocita, kao što je slučaj, npr., nom rastvoru (s mnogo vode). Dat pau hemoliznim anemijama. renteralno (intravenski, intramuskular474

makrocit makrocit, veliki eritrocit, koji se nalazi u perifernoj krvi pri brzoj obnovi eritrocitne loze, kada se smanjuje broj mitoza eritroblasta. Većina makrocita pripada retikulocitima. makrofagi, ćelije koje unose i vare u svoju citoplazmu krupne čestice, pa i ćele ćelije, kao, npr., dotrajala crvena krvna zrnca ili njihove delove. M. su histiociti, Kupfferove ćelije, monociti itd. makromera, u nejednakom brazdanju veće ćelije se zovu makromere, a manje mikromere. makronodularna ciroza, v. cirrhosis. makroscelija, izrazito uvećanje udova u toku rastenja. makroskopska auto radio grafija, v. autoradiografija. maksimalna doza, v. dosis. mal, (fr.) (1) zlo; (2) bolest. V. grand mal i petit mal (pod epilepsia); m. de Meleda, mljetska bolest, nasledno oboljenje koje se javlja isključivo na dalmatinskom ostrvu Mljetu, a ispoljava se orožavanjem kože dlanova i tabana, usled čega su pokreti otežani i bolni. Sin. keratodermia; m. perforant du pied, (fr.) grizlica u vidu kratera na tabanu, vrlo spore evolucije, nastaje najčešće usled trofičkog poremećaja u tabesu, siringomijeliji, lepri itd. Sin. malum perforans pedis. mala, obraz, lice, meki delovi lica izmeñu donjeg kapka, prednje ivice žvatnog mišića, donje ivice donje vilice i linije koja spaja bazu nosa i ugao usana. Sin. bućča. mala kalorija, v. caloria. malabsorbtio, malapsorpcija, loša apsorpcija, sindrom loše apsorpcije pojedinih ili većine hranljivih sastojaka u crevu, zbog anatomskih ili funkcionih (enzimskih) poremećaja u organima za varenje. V. sindrom loše apsorpcije. malacia, malacija, razmekšanje nekog tkiva usled patoloških promena u njemu. Npr., encephalomalacia, myomalacia, osteomalacia. maladie de Reclus, (fr.) v. mastopathia fibrosa cystica. maladie »des griffes de chat«, (fr.) oboljenje koje nastaje inokulacijom virusa iz grupe virusa limfogranulomato-

male boginje ze posle ogrebotine od mačke. Dolazi do otoka i eventualne kolikvacije regionalnih limfnih žlezda, praćeno umerenim povišenjem telesne temperature. Sin. lymphoreticulosis benigna, gatamychia. malakotični zubi, meki zubi veoma podložni karijesu. malaria, malarija je infekcija prouzrokovana protozoa parazitom Plasmodium malariae, koji ima aseksualni ciklus razmnožavanja u čoveku i seksualni u komarcu anofelesu. M. je generalizovano oboljenje. Karakteristična je ritmička pojava malaričkih napada, koji prolaze kroz tri stadijuma: drhtavica, hipertermija i preznojavanje. Kod nelečene malarije napadi se ponavljaju, te je sve izraženija anemija i otok slezine. Moguće spontano smirivanje bolesti, ali su česti recidivi. Klinička slika i prognoza malarije zavise od vrste plazmodijuma. Dijagnoza se potvrñuje nalazom plazmodijuma u gustoj kapi za vreme napada i recidiva. Zbog izazivanja raspadanja eritrocita u toku bolesti javlja se uvećana slezina i prisustvo pigmenta porekla hemoglobina. Anemija je posledica raspadanja velikog broja eritrocita* Slezina je u hroničnih bolesnika ogromna i sadrži velike količine pigmenta hematina. Jetra je obično umereno povećana, a pigment se nalazi u Kupferovim ćelijama. Ponekad nalazimo na preseku sitna ognjišta nekroze. Srž kostiju je hiperplastična. U centralnom nervnom sistemu se sreću- sitna žarišta krvarenja i nekroze s razmekšanjem. Pojedini sitni kapilari su začepljeni nagomilanim eritrocitima u kojima se nalaze paraziti. Bubrezi ne pokazuju bitnije patološke promene, izuzev u pojedinim slučajevima u kojih masivna hemoglobinurija daje mrkocrvenu boju. Ova komplikacija dovodi do teške degeneracije bubrega posebno kanalića koji u sebi sadrže pigmentne cilindre. Promene na bubrezima su slične onima koje postoje u hemoglobinuričkoj nefrozi. Ova komplikacija malarije je obično smrtnog ishoda. mal ariš, malaran, obrazni, jagodični. male boginje, v. morbilli. 475

maleolarna fraktura

malocclusio

rišćavanjem hrane; m. maligna, v. maleolarna fraktura, v. fractura. Kwashiorkor. malformatio, malformacija, usled poremećaja u razvoju organizma nepravilno malokrvnost, v. anaemia. malocclusio, nepravilnosti oblika, polo(nakazno) razvijeno tkivo, organ ili deo žaja i meñusobnog odnosa vilica i zuba, tela. nasledne, uroñene ili stečene, kao uzMalgaigneova amputacija, subastragalrok, posledica ili prateći simptom porena (suptalusna) amputacija. mećaja funkcija žvakanja, gutanja, govoMalgaigneova fraktura, v. fractura. ra i disanja. Mnoge malokluzije dovode Malgaigneova luksacija, v. luxatio. do poremećaja estetske harmonije lica. mali krvotok, v. krvotok. Sin. dysgnathio. Mogu biti sagitalnog, mali mozak, v. cerebellum. transverzalnog ili vertikalnog pravca; maligna hipertenzija, v. hypertensia artedistocclusio, distalni zagrizaj, donja virialis. lica u sagitalnom pravcu* ili samo donji maligna nefroskleroza, v. nephroscleroalveolarni deo sa zubima, postavljeni sis. unazad u odnosu na gornju vilicu. Sin. maligni egzoftalmus, v. exophthalmus. retrognathio mandibularis; mesiocclumaligni limfom, v. lymphoma. sio, mezijalni zagrizaj, donja vilica u samalignitas, malignost, opakost, zloćudgitalnom pravcu, ili samo donji alveonost, skup malignih osobina nekog palarni deo sa zubima, postavljeni unaptološkog procesa ili patološke tvorevired u odnosu na gornju vilicu. Sin. prone. gnathio ' mandibularis, progenija, pravi malleable, (fr.) gibak, savitljiv, npr. ekarprogeni zagrizaj; ukršten zagrizaj, nepter napravljen od tanke ploče. ravilnost transverzalnog pravca, donji mallein, malein, filtrat bujonske kulture zubi vestibularno prekrivaju gornje. Malleomyces mallei. Često se upotrebGnatično ukršten zagrizaj, deviatio ljava u alergijskoj reakciji za dokazivamandibulae, nepravilan položaj donje nje maleusa. vilice čija se sredina ne poklapa s anamalleolaris, maleolaran, gležanjski. V. tomskom sredinom tela. Dentoalveolarmalleolus. no ukršten zagrizaj v. endo- i exognathio; malleolus, maleolus, čekić, gležanj, ispupocclusio aperta, otvoren zagrizaj, nepčenje na donjem okrajku golenice i lišravilnost vertikalnog pravca; dentoalnjače. veolarno o.z., posledica nedovoljnog Malleomyces mallei, v. Actinobacillus vertikalnog razvitka alveolarne kosti na mallei ograničenom prostoru, usled čega zubi malleus, maleus, čekić; (1) čekić, slušna tog predela ne mogu da se dovedu u koščica u obliku čekića, čija je drška utkontakt, češće lokalizovan u predelu sekana u bubanjsku opnu, a glava se kutića; gnatično o.z., usled deformacije zglobljava s nakovnjem; (2) sakagija, tela viličnih kostiju kontakt postoji akutna ili hronična bolest iz grupe zoosamo na poslednjim zubima niza, usne noza, koju izaziva B. mallei. Maleus ima se s teškoćom sastavljaju, vilični sprat sve kliničke odlike sepse s mnogim melica nesrazmerno visok. Sin. rahitično tastazama na koži, sluznicama i unutotvoren zagrizaj; occlusio clausa, durašnjim organima u vidu granuloma, bok zagrizaj, posledica nedovoljnog verpustula i apscesa. Bez terapije antibiotitikalnog razvitka bočnih predela alveokom bolest se obično završava letalno. larnih kostiju: u centralnoj okluziji seU nas ove bolesti nema već decenijama. kutići se prekrivaju više od 3 mm. PraInače, maleus spada u grupu bioloških teći simptom distalnog zagrižaja i svih oružja. sagitalnih nepravilnosti položaja sekutimalnutritio, malnutricija, svaki poremeća; supraocclusio, vertikalna nepravilćaj ishrane, koji je izazvan neunošenjem nost pojedinih zuba ili grupe zuba koji hrane, lošom apsorpcijom ili lošim iskoprelaze nivo okluzalne ravni; infraoc476

malonil-ureja clusio, vertikalna nepravilnost pojedinih zuba ili grupe zuba koji ne dostižu nivo okluzalne ravni, malonil-ureja, y. barbiturati malonska kiselina, v. Acidum malonicum. Malpighijevo telašee, tvorevina svojstvena strukturi bubrega; vaskularno klube omotano naročitom čahurom (Bouwannova čahura). malpozicija zuba, v. malocclusio. maliaza, enzim koji katalizuje razlaganje molekula disaharida maltoze na dva molekula glikoze. Nalazi se u crevnom soku, a u malim količinama i u pankréasnom soku i u pljuvački. maltosuria, maltozurija, prisustvo maltoze u mokraći. maltoza, disaharid čiji je molekul sastavljen od dva maltozno vezana molekula glikoze. Maltoza nastaje hidrolizom škroba. malum, (1) zlo; (2) bolest; m. coxae seniHs, osteoartritis kuka u starih ljudi; m. perforans pedis, v. mal perforant du pied; m. Potti, spondylitis tuberculosa, tuberkulozno zapaljenje kičmenih pršljenova koje veoma često stvara grbu (gibbus). Sin. Pottova bolest. maljičasti nastavci (»Drumsticks«), u jedrima belih krvnih zrnaca predstavljaju izrazito seksualne oznake ženskog organizma. maljičasti prsti, v. digiti hippocraticL mamilarna kvrga, sjsičasta kvrga na prednjem zidu meñumozga.

mamilarna linija, v. rnammilans, Іі mammilaris. mamma, dojka, sisa, parna grudna žlezda žene, grozdaste grañe.^ Nježni izvodni kanali otvaraju se^ na bradavici. Po zayi:setЈ trudnoće luci mleko; m, aberr^ns, aberantn^^ dojka, prekobrojna dojka, sa slabo razvijenim žlezdanmrtkivom, najčešće se nalazi bočno od normalne m. u blizirii pazuha; m, çystiçaV cistična dojka, pojava pojedinih ili mnogobrojnih cistavu dojki. jSlajcešće je pösredi oboljenje dojke, tzv. mastopathia fibrosa çystiça (malade de Reclus), koje se razvija usied poremećaja runkcije oyarijurna; m. supranumeraria, ,:1;ћј^;'

manevar razvijena dojka, obično obostrano, simetrično, sreće se u oba pola. mammalis/ sisni, koji pripada dojci. Syn. mammalius. mammaplastica, mamaplastika, plastika, operativna plastička rekonstrukcija dojke u smislu njenog povećanja ili smanjenja. Aries-Pintanguyjova m,, operacija kojom se smanjuje velika dojka; povećavajuća m., plastička rekonstrukcija dojke s ciljem da se ona poveća usañivanjem sopstveriQg tkiva ili protetskog materijala. mammectomia, v. mastectomia. mammilla, mamila, bradavica dojkinog koluta. V. mlečne žlezde. mammillaris, bradavični, npr., linea m., vertikalna linija koja prolazi preko sisne bradavice. mamografija, rendgensko snimanje dojke. V. mastpgrafija. mamostimulin, jedan od ranije korišćenih naziva za^ prolaktin. V. prolaktin. mamotropin, v. mamostimulin. Mancinijev test, v. test. mandibula, donja vilica, neparna kost lica, koja se sastoji od potkovičastog tela, zubnog nastavka i viličnih grana kojima se zglobljava sa slepoočnom kosmandibularis, mandibularan, donjoviiični, npr. n. mandibularis, donjovilični Zi^ '.vac. .; .., ,, ... , . ."/.-''..-. • •.,;••-:•.?'•!•'?, manevar, vest postupak, obično manuelno izveden u hirurgijiJ alcušerstvu; Adsonov m., gornji ekstremitet koji se ispituje spušta se u viseći položaj, a glavaše obrće;  istii stranu: neopipljivost ili slaba opipljiyost pulsaçije žbične arterije sugerišu da postoji sindrom »skale-nus antikus«; Haistea^pv m., dok lekar vuče gprnji ekstremitet koji se ispituje naniže, pacijent obrće glavu na suprotnu stranu; prekid pulsa zbične arterije ukazuje na sindrom »scalenus anticus«; Heiberg-Esmarchov in, povlačenje clonje vilice unapred, koje vrsi anesteziolog, sprečava zapadanje jezika unazad; Hueterov m;, potiskivanje jezijca i unapred, koje vrši lekar prstimsi leve ruke, omogućuje da se desnom rukpm uvede želudacna ^onda; Kappelerov H . ;

. . . .

. . . ,

.....:

„,

;

_'

\'. 'i'

,

: "'. ;" »4 --

:,

477

,

manganum m., povlačenje donje vilice unapred, koje vrši anesteziolog; Nägelijev m., povlačenje glave pacijenta najviše obuhvatajući mu jednom šakom potiljak, a drugom donju vilicu, da bi se zaustavila epistaksa; Phalenov m., manevar kome je cilj otkrivanje sindroma karpalnog tunela. Promer kanala se smanjuje kada se šaka s ručjem drži u fleksiji ili ekstenziji 30 do 60 sekundi V. syndroma; m. Valsalve, v. ogled. manganum, Mn, mangan, hemijski element, metal. mania, manija, duševno oboljenje koje se odlikuje preteranom veselošću, motornim i psihičkim uzbuñenjem, preteranim samopouzdanjem, ubrzanim mišljenjem, s nestabilnim sumanutim idejama veličine. Javlja se u nastupima ili naizmenično s melanholijom u toku cirkularne ili manijačko-depresivne psihoze. V. cyclothymia, psychosis. maničan, koji se odnosi na maniju. manijački napadi, nastupi oboljenja od manije. manijačko-depresivna psihoza, v. mania, psychosis. manijak, osoba obolela od duševne bolesti manije. V. mania. manipulacija, vest i uvežban pokret rukom u cilju lečenja u fizikalnoj terapiji. manirizam, besmisleno, smešno, iznenañujuće ponašanje koje ponekad podseća na celišhodno, ponavljano u beskraj. Jedan od znakova katatoničke shizofrenije. Mann-Williamsonov ulkus, v. ulcus. manometar, sprava za merenje pritiska tečnosti ili gasova u zatvorenom sudu ili sistemu. Može biti od staklene cevi, u vidu slova U (npr. u aparatu za pneumotoraks) ili kao uspravna cev zagnjurena u sud sa živom (aparat za merenje krvnog pritiska); najzad, u vidu aneroida od metala. Mantouxov test, v. test. manubrium, držak, ručica, npr. manubrium sterni, držak grudne kosti. manus, šaka, distalni deo donjeg ekstremiteta. Ima dve ivice, spoljnu i unutrašnju, i dve strane, prednju (ili dlan, palma manus) i zadnju ili nadlanicu (do478

marginalni ulkus rsum manus). Na šaci se razlikuju: koren ili ručje (carpus), doručje (metacarpus) i prsti (digiti manus). Nazivi prstiju su: I palac (pollex), II kažiprst (index), III srednji prst (digitus medius), IV domali (d. anularis) i V mali prst (d. minimus); akuâerska š., položaj ruke u toku napada tetanije koji podseća na prste skupljene za prodiranje u vaginu; fakirska š., šaka sa zarivenim noktima u dlan (čvrsto i trajno stisnuta pesnica) u parkinsonizmu; kandžasta š., deformacija šake koja nastaje usled povrede ulnarnog nerva u visini korena šake zbog čega su prsti u metakarpofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji a u interfalangealnim u polufleksiji. Do ovakvog položaja prstiju dolazi i u toku progresivne spinalne mišićne atrofije. Sin. majmunska šaka, v. skeletna šaka, amyoirophia spinalis progressiva; v. viseća šaka, šaka koja visi i ne može da se opruzi. Posledica paralize žbičnog živca, najčešće usled njegove povrede. mapna jedinica, (engl. map unit) broj proporcionalan učestalosti rekombinacija izmeñu dva gena; jedna mapna jedinica odgovara učestalosti rekombinacije od 1%. marantički edem, v. oedema. marasmus, marazam, izražen oblik energetsko-proteinske pothranjenosti. U dece se najčešće javlja u prvoj godini i odlikuje se zaostajanjem fizičkog i psihičkog razvoja; m. senilis, staračka slabost, iscrpenost. Marchiafava-Michelijev sindrom, paroksizmalna noćna hemoglobinurija. V. haemoglobinuria. Marfanov sindrom, v. sindrom. margarin, mast slična maslacu (buteru) dobijena hidrofenacijom od prirodnih biljnih ulja za jelo, uz pogodan katalizator. Vodonik se umeće na mestu dvogubih veza nezasićenih kiselina. Pri hidrogenaciji ulja uništavaju se vitamini pa se stoga hidrogenovana mast mora obogaćivati vitaminima radi poboljšanja kvaliteta. marginalis, marginalan, ivičan, graničan. marginalna gingiva, v. gingiva. marginalni ulkus, v. ulcus.

margo

maseterički refleks

margo, ivica, rub, npr. margo superior, gornja ivica. Marie-Bambergov sindrom, hipertrofična plućna artropatija. V. arthropathia.

masaža, postupak kojim se pomoću raznih manipulacija (glañenje, gnječenje, trljanje) utiče na spoljna tkiva bolesnog ili zdravog čoveka. Njome se teži da se Marie-Bambergova bolest, v. osteoarthna tom delu tela izazove nadraženje u ropathia. vidu lokalne i opšte povoljne fiziološke Marie-Strumpellov sindrom, v. sindrom. reakcije. Masaža se upotrebljava radi Iemarihuana, Cannabis sativa var. indica. čenja (terapijska masaža) ili radi poboljUbrzo po uzimanju ovoga sredstva (obišanja zdravlja (higijenska masaža); dično pušenjem) čovek pada u polusvesrektna ili potprečažna masaža srca, no stanje, u kome je moć rasuñivanja izritmičko stezanje srca rukom kroz neotgubljena, a mašta je osloboñena kočnivorenu prečagu ako se srčana akcija zaca. Snovi su vrlo živi i čudovišni. Ideje ustavi u toku laparotomije, ili se u cilju se brzo smenjuju, bez kontinuiteta, a izvoñenja ove masaže vrši laparotomija; osećaji za prostor i za vreme nestaju. indirektna m., snažni udarci dlanom o Mogu da se pojave i prave halucinacije. predeo srca; indirektna masaža se vrši i Ne upotrebljava se kao lek. Zloupotrebritmičkim pritiscima na srce šakama, ljava se kao sredstvo za uživanje i dovokojima se vrši presija na grudnu kost; di do zavisnosti (v. zavisnost od leka, odm. parom, lečenje šupljine u plućima nosno od otrova). Stalno unošenje mariparom koja sadrži lek i utiskuje se rithuane može da dovede do manije i do mičkim pritiscima; m. srca, nadraživademencije. Aktivni princip marihuane nje srca čije su kontrakcije prestale u cije kanabinol. lju podsticanja na ponovni rad; vibratorna m., masaža brzom ponovljenom Mar jel i no v ulkus, v. ulcus. perkusijom vibracionim čekićem; m. marker, obeleživač, instrument sličan desni, (stom.) terapijski postupak kopinceti, čiji je jedan vrh savijen prema jim se postiže bolja higijena u ustima, drugom pod pravim uglom. Služi za odbolji protok krvi u potpornom aparatu reñivanje i obeležavanje dubine gingizuba, jače orožavanje epitela desni i valnih džepova pre gingivektomije. V. smanjenje uvećanja tkiva desni. Masaža gingivektomija. može da doprinese i smanjenju gingivalmarkiranje, v. obeležavanje. nih džepova. Istovremeno je važna i marksizam, filozofska, ekonomska i socipreventivna mera. Sprovodi se prstima, jalna doktrina osnovana na učenju K. četkicom za zube, interdentalnim stiMarxa o tzv. istorijskom materijalizmu mulatorima i tečnostima ili kiseonikom koji zastupa gledište da je osnovna pod pritiskom. struktura razvoja društva ekonomska masculinismus, maskulinizam, ginandribaza s kojom su dijalektički povezane ja, prividni hermafroditizam u žene, čije sve ostale superstrukture. su odlike hipertrofija klitorisa i sraslost Marrijanovo telo, estrogena supstancija, velikih usana stidnice. javlja se u vidu bezbojnih kristala. Sin. masculinus, muški. Sin. virilis. estriol. maseni broj, (A), broj koji odgovara atommarseljska groznica, rickettsiosis marseskoj težini pojedinih elemenata, odnosliensis. V. rickettsiosis. no njihovih izotopa. On predstavlja broj marsupialisatio, marsupijalizacija, prišinukleona u atomskoj jezgri, tj. zbir provanje ivica otvorene ciste (ehinokokustona (Z) i neutrona (N) atomske jezgre A ne, ovarijalne, lažne pankreasne) za po= Z + N. Piše se desno iznad hemijskog vršne slojeve tela. Marsupijalizacija se simbola; npr., H1, H2 (deuterijum), O16. primenjuje u cistama koje se ne mogu maser, (I) osoba kvalifikovana za vršenje odstraniti operativnim putemV^ masaže; (2) instrument kojim se vrši masa (m ili M), sve što poseduje inerciju, masaža. što se opire svakoj promeni kretanja. maseterički refleks, v. refleks. 479

masivan

masivan, koji je čvrst i po srazmerama ve lik. . ; v : - , - : ' • . : : -^ maska, sredstvo za pokrivanje, zašticavanje; u zubarstvu za skrivanje metalnih delova neprozračnim materijalom; u anesteziologiji kao pribor za sprovoñenje anestezije; BLB-m. (po Boothbyju, Lovelaceu i Bulbuiijanu) koja služi za udisanje kiseonika na visinama, a u klinici za oksigenoterapiju, v. oksigenoterapija; Curschmannova m., ranije je služila za inhalaciju terpentinske pare; Hutchinsonova m., osećaj u koži lica kao daje ovo pritisnuto maskom; čest simptom dorzalnog tabesa; Kuhnova m., maska koja se stavlja na nos i usta da bi izazvala opstrukciju u disanju i time veštačku hiperemiju pluća; ranije primenjivana za lečenje tuberkuloze pluća; mrtvačka m. gipsani otisak lica umrlog; Ombredanneova m., aparat za inhalacionu narkozu. Sastoji se od maske i šuplje metalne kugle, koja je rezervoar za" etar, i životinjske mešine, u koju prodire deo izdahnutog vazduha i etra i mesa se sa svežim vazduhom pre ponovnog udisanja. Preimućstvo je u tome što štedi etar, što se udiše zagrejani vazduh iz mešine i što se nadražuje centar za disanje udisanjem vazduha iz mešine s povećanom koncentracijom GO2; Schimmelbuschova m., žicana maska za inhalacionu anesteziju. Lako se rasklapa za postavljanje gazom na koju se kaplje isparljivo sredstvo (etar, etil-hlorid, hloroform itd.); m. za oksigenoterapiju, gumena ili plastična maska za davanje kiseonika. maskirana perforacija, sin. prikrivena perforacija. V'. perforacija. maslac, mlečni proizvod dobijen od krav* Ijeg mleka. Poglavito se sastoji od masti u 34%, 0,5 belančevina, mlečne kiseline 0,65%, mineralnih materija 0,11 i 14% vode. Sin. buter. maslačna, buterna kiselina, v. Acidum butyricum.

masne naslage, (seks.) sem količinom, mast se odlikuje karakterističnim rasporedom u muškom i ženskom polu. U stanju anaboličke ravnoteže sloj masti je u žene svugde deblji nego u muškar480

mast

ca, sem iza 3 prva vratna pršljena (naročito pozadi atlasa), gde je masni sloj u muškog deblji. Sem ove opšte lokalizacije masnih naslaga postoje i njihove posebne: na sedalu, u predelu trbuha, ü butinama. Pored ovog topografskog rasporeda masne naslage su u žene znatnije u donjim delovima, a u muškog u gornjim delovimatela. masohizam, uživanje u podnošenju bola u toku polnog odnosa: masohist na odreñene nadražaje, koji u normalnog izazivaju osećaj bola, ne reaguje bolom, nego uživanjem, zadovoljstvom. Masohista ima znatno više meñu muškarcima nego meñu ženama. Raspon zbivanja u masohizmu je vro velik. Idejni ili simbolični masohizam spada u oblast uobrazilje i konfabulacije. Pasivni flagelantizam se sastoji od uživanja do orgazma u podnošenju šibanja, obično po sedalu (Ž.Ž. Ruso). Telesno mučenje u nekim slučajevima može biti zamenjeno duševnim (pretnje, psovka i kinjenje). massa, masa, npr., massa intermedia u vratu spermatozoida; m. pilularum, masa koja se upotrebljava kao konstituens za spravljanje pilula. Postoje razx • ne pilularne mase, npr.: Extractüm Faecis i Faex medicinalis; PuIvis Radicis Liquiritiae i Sucus Liquiritiae; Extractum Gentianae i Pulvis Radicis Gentiariae. masseter, (grč. rnaššeter, žvakač) maseter; m. masseter, mišić žvakač. massetericus, maseterican, koji se odnosi na masseter. massotherapia, v. therapia. mast, smeša triglicerida viših masnih kiselina/poglavito palmitinske, s tearinske i oleinske; JPrema poreklu masti se dele na biljne i životinjske. Tečni gliceridi zovu se još i ulja; rezervna m,> mast koja se nalazi u masnom tkivu pod kožom, u trbušnoj duplji, očnoj duplji i dr. Ova mast predstavlja rezervu koju, u slučaju potrebe, organizam može trošiti, a da to ne izazove teže ppsledice po njega (npr. pri gladovanju). Ona se zove i labilna mast, nasuprot stabilnoj masti koja se nalazi vezana u ćelijama i u tkivima organizma. Ova poslednja je od ve-

mastectomia likog formativnog i funkcionog značaja za ćelije i tkiva. Sin. neutralna mast. mastectomia, isecanje ćele dojke; radikalna m., ekscizija dojke zajedno sa grudnim mišićima i regionalnim (pazušnim) limfnim žlezdama. Sin. manimectoniia, Halstedova operacija (pod operacija). masticatio, žvakanje, oralna faza pripreme hrane za varenje. Jedna od motornih funkcija usne duplje. Obavlja se usklañenom aktivnošću mišića pokretača donje vilice (žvakatriih mišića), nadhioidnih mišića i mišića jezika; maseterični tip ž., hrana se melje horizontalnim pokretima donje vilice; temporalni tip ž,, hrana se drobi vertikalnim pokretima donje vilice. masticatorius, mastikatoran, žvakaći, koji se odnosi na žvakanje. mastikalni tip sluznice usta, deo usne sluznice koji učestvuje u žvakanju (desni i sluznica tvrdog nepca). Izložen je pritisku pri žvakanju, pa orožava i čvrsto je pripojen za podlogu. Sin. mastikatornitip sluznice usta. mastitis, žapaljenje dojke. Obično je akutno oboljenje, a može imati i hroničan tok. Viña se samo u izvesnom periodu života: u novoroñenčadi, u pubertetu i, najčešće, za vreme dojenja (puerperälni mastitis). Razlikuju sé pravi mastitis, kada je žapaljenje lokalizovano na žlezdano tkivo, i paramastitis, kada se proces odigrava u vezivnom tkivu oko žlezda. Mastitis često prelazi u apsces dojke; hronični cistični m. v. Brodie-Reclusova bolest, mastopathia fibrosa cystica, Schimmelbuschova bolest, hmnični cistični mastitis; intersticijalni m., žapaljenje potke mlečne žlezde; m. neonatorum, mastitis novoroñenčeta, nenormalno stanje dojke novoroñenčeta, koja je nabrekla, hipertrofična, s tragovima lučenja ili je zapaljena sa ili bez gnojenja; m.phlegmonosa, žapaljenje dojke koje se završava apscesom; puerperalni mastitis, mastitis koji se javlja u babinjama i koji se obično završava apscesom; retromamalni m., žapaljenje pozadi dojke; stagnacioni m., zastoj mleka u jednom ili više režnjića dojke, 31 Medicinski leksikon

mastopathia fibrosa koji stvara bolan otok; obično se javlja zä vreme dojenja; m. suppufativa, gnojni mastitis, koji nastaje prodorom gnojnih bakterija kroz izvodne kanale ili raseline (ragade) na kolutu ili bradavici dojke. mastix, mastiks, vrsta žute smole od drveta Pistacia lentiscus (Anacariacëäe). Njen rastvor u benzenu se upotrebljava u maloj hirurgiji (Solutio Masticis). mastocytosis, mastocitoza, lokalno ili prostrano nagomilavanje mastocita u tkivima; kad je infiltracija u koži izražena, onda je mastocitoza poznata kao urtikarija pigmentoza; m. systemica, u kojoj mastociti infiltrišu u limfne žlezde,kostnu srž, krv, jetru i slezinu. Sin. leucaemia mastocytica. mastodynia, mastodinija, bolovi u dojkama. U nekih žena za vreme genitalne aktivnosti viña se vrlo često pojava jakih bolova koji traju kraće ili duže vreme. Bolovi su skoro stalni, a nekada vrlo jaki. Mogu da se pojave bilo u kom momentu, ali vrlo često prethode menstruaciji. Klinički se po dojkama ne vide neke naročite patološkoanatomske promene. Smatraju se kao posledica hiperfolikulinemije, mastografija, rendgensko snimanje dojke posle ubrizgavanja pozitivnog kontrasta u njene izvodne kanale. Sin. marnografija. mastoidectomia, mastoidektomija, hirurška evakuacija pneumatičkih ćelija mastoidnog nastavka slepoočne kosti. mastoiñeus, mastoidan, bradavičast, npr. processus mastoideus> bradavicasti ili mastoidni nastavak. maštoiditis, gnojno žapaljenje pneumatskih ćelija u mastoidnom nastavku slepoočne kosti. One su preko najveće ćelije (antrum mastoideum) povezane sa srednjim uvpm. Gnojni proces zatvoren u slepoočnoj kosti može da probije u endokranijum, u labirint, u sigmoidni sinus ili u bulbus jugularne vene. U svakom slučaju potrebno je operacijsko Iečenje još pre^ pojave komplikacija. mastopathia fibrosa cystica, distrofičko oboljenje mlečne žlezde s većim ili manjim cistama, nekada s adenoznom hi481

masturbacija

materični ciklus

otvore žlezda u koje se uvlače horionpertrofijom epitela i fibrozom. Promeske resice. Takva labava veza izmeñu ne prožimaju ćelu žlezdu ili se javljaju u horionske i materičke strukture čini da nejasno ograničenim ognjištima. Često se na poroñaju horion, bez ikakvog krse teško razlikuje od raka dojke. Sin. varenja, lako odvaja. Brodie-Reclusova bolest, Schimmelbuschova bolest, kronični cistični mastitis. V. materična duplja, v. cavum uteri. materični ciklus, svojstvene promene mastitis, materične sluznice koje odgovaraju cikmasturbacija, v. onanija. Mataruška lusnim promenama u jajniku. ReproBanja, banja u podnožju Stolova, na duktivan život žene karakterišu mesečdesnoj obali Ibra, na 210 m n.v. Klimat ne ritmičke promene u lučenju polnih deluje sedativno i tonički. Banja ima 4 hormona i odgovarajuće promene poizvora sumporne vode, temperature: 36, lnih organa. Ciklus traje prosečno 28 38 i 4. Hemijski sastav vode ovih dana. U sasvim zdravih žena može trajati izvora je sličan i pored temperaturnih od 20 do 40 dana ali u slučajevima kad je razlika u bunarima. Njihova ukupna dužina ciklusa promenjena često pomineralizacija iznosi 1,066 g°/oo. Njihov stoji smanjena plodnost (smanjena ferglavni sastojak je sumpor-vodonik tilnost). U doba menstruacije, osim naj(H2S): 16 mg°/oo. Ove vode, pored toga što dubljih slojeva, svi slojevi endometrijusu sumpor-vodonične, i slabo su hidma otpadnu. Debljina endometrijuma rokarbonatne, alkalne i zemnoalkalne i se u vremenu od 5. do 14. dana seksualugljenokisele. Upotrebljavaju se za kunog ciklusa brzo povećava pod uticajem panja, ispiranja i za piće. Postoje dva kuestrogena koje luči mešak u razvoju. patila, s kadama i basenima. U ovoj banji Dužina žlezda u materici takoñe se pose lece: hronična reumatička oboljenja većava, ali još nema nikakvog lučenja. zglobova i mišića; neuralgije i neuri-tisi; Ove promene endometrijuma nazivaju oboljenja kože; oboljenja ženskih polnih se proliferacijom, a ovaj deo ciklusa organa, nespecifična zapaljenja nosa, grla i bronhija; hronične tegobe usled trovanja ^ proliferativnom ili estrogenskom fazom. Posle ovulacije endometrijum poolovom, živom, bizmutom i arsenom. staje edematozan i žlezde koje sad aktivMatasova operacija, v. endoaneurysmorno luče postaju, pod dejstvom estrogerhaphia. na i progesterona (hormona žutog tela), Matasova traka, aluminijumska pantljika razvijene i naborane. Ovo je sekreciona za privremenu okluziju većih krvnih suili progesteronska faza seksualnog cikdova u cilju uspostavljanja pobočnog lusa. S degeneracijom žutog tela prestakrvotoka, je hormonski nadražaj endometrijuma. mater, omotač, moždanica, omotač mozga Spiralne arterije se suze, pa deo endoi kičmene moždine (tri opne). V. meninmetrijuma koji one ishranjuju postaje ges. ishemičan. Usled ishemije nastaje oštemateria alba, meke naslage bele boje koje ćenje tkiva, uz oslobañanje jedne antise stvaraju na zubima u blizini desni, usled koagulantne materije. Zatim se u odreneadekvatne higijene usta i zuba. ñenom vremenu spiralne arterije prošiSastavljene su od mikroorganizama, ruju pa njihovi izumrli zidovi prskaju, te deskvamiranih epitelnih ćelija i leukonastaje krvarenje i Ijušćenje endometricita. Svojim produktima izazivaju zapajuma- menstruacija. Menstrualno krvaIjenje desni. Sin. naslage, meke. materica, renje je uglavnom arterijske i žena pri v. uterus. tom izgubi oko 30 ml krvi. U pogledu materična dugmad, u priljubljenom vidu funkcije endometrijuma proliferacijska materice (placentae appositae) na mafaza predstavlja fazu obnavljanja epitela teričnoj sluznici se nalaze naročita dugposle prethodne menstruacije, a sekremasta uzvišenja, pokrivena mnogobrojcijska je faza pripreme materice za ugnim sitnim kraterima koji predstavljaju nežñivanje oploñene jajne ćelije. Ako ne 482

materični grlić doñe do oplodnje, endometrijum se odbacuje i tako započinje novi ciklus. materični grlić, kanal, v. kanal materičnog grlića. materični himen, krivudava linija po kojoj se cervikalne ćelije materične sluznice u toku menstruacije nastavljaju u slojevit pločast epitel. materični privesci, v. adnexa uteri. materija, sve što nas okružuje predstavlja različite vidove materije, koji, dejstvujući neposredno ili posredno na naša čula, izazivaju osećaj. Materija je objektivna realnost i postoji nezavisno od našeg iskustva, naših čula i naše svesti; ekstrakti vne m., stariji naziv za sve organske supstancije, koje se mogu ekstrahovati vodom, alkoholom ili etrom iz delova biljaka i životinja. Mathylium salicylicum, metil-estar salicilne kiseline, bezbojna ili žućkasta uljana tečnost. Upotrebljava se spolja, za ublažavanje reumatičkih bolova. matracni šav, v. sutura. matrice, (stom.) trake od metala, celuloida ili celofana odgovarajućeg oblika i veličine i bakarni prsten. Koriste se za oblikovanje ispuna koji se unose u plastičnom stanju u preparisani kavitet zuba; m. individualna, gipsani otisak i celuloidna kruna. matrix, matica, osnovna supstancija; materica; m. unguis, matica (ležište) nokta. maturacija gleñi, sazrevanje gleñi. Prvobitni sadržaj mineralnih soli u gleñi od oko 30% povećava se na 96 do 98%. Maturacija počinje od okluzalnih i incizalnih delova krunice zuba. Sin. kristalizacija gleñi. Mauriacov sindrom, v. sindrom. maxilla, gornja vilica, parna kost koja se sastoji od šupljeg tela i četiri nastavka (čeoni, jagodični, zubni i nepčani). Šupljina se naziva gornjovilični sinus (sinus maxillaris) i spada u paranazalne sinuse. V. sinus. maxillaris, maksilaran, gornjovilični, npr. n. maxillaris, gornjovilični živac. maxillectomia, maksilektomija, hirurško odstranjenje gornje vilice. Maydlova operacija, v. operacija.

mediastinitis May ero vi talasi, talasi koji se zapažaju na krivulji registrovanja krvnog pritiska pored pulsnih talasa i talasa prouzrokovanih disajnim pokretima. Traju oko 25 sec., a nastaju kao posledica promena u nervnim centrima koji kontrolišu zjap sudova, zbog čega se zovu i vazomotoričkim talasima. May-Grünwald-Giemsino bojenje, v. bojenje. Mayoova operacija, v. operacija. McArdleova bolest, v. bolest. McBurneyeva tačka, mesto bola u apendicitisu, koje se odreñuje pritiskom na mesto udaljeno 5 cm od prednje gornje bodlje bedrene kosti (spina iliaca ant. sup.), a na liniji koja spaja ovu s pupkom. McClure-Aldrichov test, v. test. meatus, hod, hodnik, vod, kanal, npr. m. acusticus externus, spoljašni usni kanal. Meckelov divertikul, u 2% slučajeva (češće u žena nego u muškaraca) vitelinski kanal se ne odvaja od crevne cevi nego ostaje kao dugi špag poznat pod imenom Meckelovog špaga (diverticulum Meckeli). Meckelova hrskavica, hrskavica koja prethodi stvaranju koštane donje vilice i koja je smeštena duž viličnih lukova u početku 2. meseca. Prednji krajevi te hrskavice odgovaraju simfizi brade, a zadnji budućoj bubanjskoj duplji. medialis, medijalan, unutrašnji, koji se nalazi bliže srednjoj ravni organizma. medianus, središni, koji se nalazi u sredini. mediastinal flutter, (engl.) sredogrudno treptanje, podrhtavanje sredogruña, nenormalna pomeranja sredogruña pri disanju u otvorenom pneumotoraksu, koje izaziva pritisak ulaznog i izlaznog vazduha u otvorenu pleuralnu šupljinu prilikom disanja. V. pneumothorax, klaćenje medijastinuma. mediastinalis, medijastinalan, koji pripada sredogruñu (medijastinum). mediastinitis, zapaljenje medijastinuma sredogruña; m. fibrosa, medijastinum s velikim stvaranjem čvrstog vezivnog tkiva, infektivnog, reumatskog, hemora483

mediastinoscopia gijskog, ili nepoznatog porekla, u kojeg često postoji perikarditis. Može dovesti do kompresije organa koji se nalaze u sredogruñu; fibrožni m., indurativni m., zapaljen jski,.. sklerozaritni proces reumatske, hemoragijške ili nepoznate prirode, često udružen s fibroznim perikarditisom, praćen opstrukcijom gornje šuplje vene, a rede stenozom traheobronhijalnog stabla i jednjaka. mediastinoscopia, medijastinoskopija, pregled sredogruña pomoću cevastog instrumenta, koji omogućuje direktno posmatranje tkiva u njemu i uzimanje isečaka za patološkohistološki pregled. mediastinotomia, rriedijastinotomija, operativni pristup sredogruñu; pristup spreda je prednja ili cervikalna medijastinotomija, a pristup ostraga zadnja ili leñna medijastinotomija. mediastinum ili cavum mediastinale, medijastinum, što je u sredini, sredog-ruñe, srednji deo grudne duplje ograničen grudnom kosti, plućima, kičmenim stubom i prečagom. DeIi se na prednji i zadnji medijastinum. U sredogruñu su smešteni: srce, veliki krvni sudovi, jednjak, dušnik, živci i limfne žlezde. mediastinum testis, v. corpus Higkmöri. médicamentosus, medikamentožni/ koji Se odnosi na lek ili izazvan lekom, npr., thërapia ili acne medicamentosa. medicamentum, medikament, lek, lekovi-ta supstancija (Iekovito sredstvo, leko-vita materija, lekoviti preparat) koja, kada se upotrebi u odreñenim količinama, u odreñenom obliku i na odreñeni način, služi za sprečavanje, odstranjivanje, olakšavanje, ublažavanje, lečerijè i išćeljenje bolesti "ili simptoma bolesti i Štetnih pojava ü čovečrjem ili u životinj-škoirn Organizmu. medicina, (1) nauka o normalnoj grañi i funkcijama organizma čoveka i životinja, patološkim promenama grañe ili funkcija koje se ispoljavaju kao obolje-^ј> njihovim uzrocima i njihovom sprečavanju i lečenju; (2) nauka o lečenju n bolesti; specijalno o lečenju lekovima; aeromedicina, v. vazduhoplovria m.; berberskam., niz manipulacija (venepürikeijä; stavljanje pijavica, čašica itd.)

484

medicina koje su nekada, naročito pre razvoja moderne medicinev obavljali berberi, koji su katkada nosili i naziv hirurgä; fiskulturna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologijom sporta. U f.m. spadaju, npr., sportska higijena, sportska traumatologija itd.; gèomedicina, grana medicine koja se bavi uticajem klimatskih i drugih ušlova okolne sredine na zdravlje; granične oblasti medicinske nauke ili oblasti nekih nauka koje obuhvataju m. ili su joj bliske, npr. biologija, antropologija, biohemija, uporedna anatomija, medicinska entomologija, psihopatologija, sanitarna tehnika itd.; humana m., bavi se čuvanjem zdravlja i lečenjem bolesti čoveka; industrijska m*, grana medicine koja obuhvata, pored higijene rada; kliniku i terapiju profesionalnih oštećenja, trovanja, oboljenja i traumatizama; interna m., (1) grana medicine koja se bavi bolestima koje se ne mogu lečiti hirurški; (2) medicina, za razliku od hirurgije; kurativna m., skup svih onih grana medicine koje se bave lečenjem obolelih; preventivna m., grana medicine koja se bavi teorijom i praksom sprečavanja bolesti pronalaženjem i suzbijanjem izvora zaraze, uništavanjem prenosilaca, podizanjem otporne snage osoba ugroženih infekcijom, itd.; psihosomatska hi.; grana medicine koja se bavi proučavanjem nastajanja bolesti i psihičkim, a ne samo somatskim putem. Psiha je proizvod materije, ali ne takav koji na materiju Više ne utiče (kao miris na c vet koji ga je proizveo). Kao što od stanja organa - materije - zavisi psiha, tako i ona utiče na materiju iz koje je nastala. Tako psiha ne utiče na organe u narkozi nikako, dok u strahu vrlo jakor organi utiču na psihu ponekad vrlo nezttatno, dok neobično jako, npr., u progresivnoj paralizi; m. rada, proučava odnos izmeñu čoVeka i njegovog zaposlenja, preduzima mere za održavanje i unapreñivanje zdravlja i radne sposobnosti zaposlenih ljudi, otklanja prevremeno trošenje snage, ispituje, predupreñuje i leci profesionalna oboljenja i daje osnove za zaštitu rada služeći se u punoj meri re-

medicinska bibliografija

zultatima higijene rada; socijalistička m./medicina u socijalističkom društvu. Osnovna načela s.m.«su staranje društva i države o zdravstvenoj zaštiti i lečenju grañana, plansko provoñenje mera u zdravstvenoj službi, jednako pravo svih na medicinsku pomoć, jedinstvo preventivne i kurativne medicine i isticanje značaja preventivne medicine; socijalna m., grana medicine koja proučava veze izmeñu ekonomskih i socijalnih prilika i bolesti koje po svojoj učestalosti ili drugom značaju predstavljaju problem za društvo. S.m. bavi se i proučavanjem i predlaganjern mera za borbu protiv tzv. socijalnih bolesti; spagirička m.y jatrohemijska struja u medicini, koju je osnovao Paracelsus; sudska m., grana medicine koja proučava sva pitanja medicine koja su u vezi s pravosuñem. Sin. forehzička m.; vazduhoplovna m., grana medicine koja se bavi fiziologijom i patologrjoni letenja, vazduhoplovnom higijenom i epidemiologijom; veterinška m., bavi sè čuvanjem zdravlja i lečenjem bolesti životinja. medicinska bibliografija, sistematski sreñena zbirka bibliografskih podataka o medicinskim publikacijama (knjige, brošure ili članci u časopisima); M.b. je obično sreñena prema pojedinim oblastima medicine. Može da bude tekuća ili retrospektivna za jedan xluži period. medicinska dokumentacija, zbir zabeleženih ppciataka o nekom bolesniku, istorija bolesti (anamneza, status i tok bolesti), rezultati laboratorijskih i drugih (specijalisticko-konsuitantskin) ispitivanja, rendgenski i drugi snimci, operacipni protokol, obdukcioni nalaz. Sem ovakve rn.d u užem smislu reci, koja se odnosi ria hospitaHzovane i ambulantno-poliklmićki lečene bolesnike, m.d. u širem smislu obuhvata prikupljene podatke i o ispitivanju zdravstvenog stanja grupa stanovništva, sistematskim pregledima ltd. Od kvaliteta m.d. zavisi mogućnost njenog stručnog i naučnog korišcenja. medicinska etapa, v. sanitetska etapa.

medicinska sestra

medicinska etika, skup propisa, normi i obrazaca ponašanja kojih se u jednoj zajednici moraju pridržavati svi zdravstveni radnici kao pripadnici jedne profesionalne kategorije. Etička načela zdravstvenih radnika u nas se temelje na marksističkoj dijalektici i etici samoupravnog socijalističkog društva, isto rijskim tekovinama medicinske etike i medicinske naučne misli i na kodeksu zdravstvenih radnika SFRJ. medicinska hernija, v. hernija. medicinska hidrologija, v. hydrologia. medicinska klimatologija, v.klimatologi• .'• .'."' '• • . , ' medicinska pomoć, usluga koju lekar ili drugi zdravstveni radnik pruža obpleloj ili povreñenoj osobi. Postoji više oblika medicinske pomoći: hitna m.p., pomoć koju pružaju sve zdravstvene organizacije i svi zdravstveni radnici osobama kojima je ovaj oblik pomoći neophodan. Razlikuje se od prve pomoći koja je često nemedicinska; opšta m.p., pomoć koja se poklapa sa delathošću lekara opšte prakse i kao takav je ori i pruža; specijalistička m.p., pomoć koja uključuje mere i postupke višeg stepena stručnosti. Pružaju je lekari specijalisti pojedinih rnedicinskih disciplina; m.p. u ratu, skup medicinskih mera koje se ukazuju povreñeriima i obolelinia na sanitetskim etapama (v. tamo) za vreme njihove evakuacije iz jedinica u sanitetske ili zdravstvene ustanove u kojima ostaju do ishoda lečenja. V. etapno lecenje, sanitetska etapa. medicinska sestra, u srednjoj ili višoj školi obrazovana zdravstvena radnica, saradnica lekara na specijalnim dužnostima oko nege bolesnika, asistencije pri raznim intervencijama, operacijama, (v. instrumentarka), socijalno-medicinskoj zaštiti (v. patronažna sestra), rukovoñenja nižim zdravstvenim osobljem itd. Sin. sestra-pomoćnica; glavna m.s., m.s. koja rukovodi radom m.s. nekog odeljenja ili neke ustanove. U nekim zemljama postoji i m.s. s visokom stručnom spremom, tj. sa fakultetskim obrazovanjem. M.S. učestvuju i u nastavi srednjih i viših medicinskih škola. 485

medicinska statistika medicinska statistika, v. statistika. medicinska tri jaza, razvrstavanje povreñenih i obolelih (p/o) u ratu u grupe (kategorije) prema raznim kriterijumima kao što su: vrsta povrede i oboljenja, vrsta i hitnost hiedicinske pomoći na dat oj sanitetskoj etapi ili nekoj drugoj ustanovi, trajanje lečenja, način i pravac evakuacije p/o itd.; shodno ovome trijaža može biti dijagnostička, terapeutska, prognostička i evakuaciono-transportna. Kriterijum trijaže se na etapi može menjati,zavisno od sledećih uslova: broj p/o na etapi u odreñenom vremenskom periodu, raspoloživa transportna sredstva, broj i stručnost sanitetskog osoblja koje zbrinjava p/o, zatim hitnost evakuacije s obzirom na ugroženost sanitetske etape itd.: u povoljnim uslovima medicinska trijaža će se usmeriti da što veći broj p/o dobije na datoj etapi svu potrebnu medicinsku pomoć i negu, u protivnom će se odrediti za evakuaciju svi oni kojima nije potrebna neodložna medicinska pomoć. Danas se p/o razvrstavaju u tri reda hitnosti (prema proceni stanja organiza i prema hitnosti medicinske pomoći): u prvi red hitnosti se svrstavaju oni p/o kojima se mora pomoć pružiti što je moguće brže (ovde spadaju, npr., velika krvarenja, asfiksija, prodprne povrede trbuha, perforacija ulkusa, akutno popuštanje srca, plućni edem, teže zatrovani bojnim otrovima i si.); u drugi red hitnosti spadaju otvoreni i zatvoreni prelomi velikih kostiju i zglobova, široke povrede mekih tkiva i opekotine sa 10-40% zahvaćene površine tela, otvorene i zatvorene kraniocerebralne povrede, povrede šake, kičme, oka, uha, sinusa, ždrela, zatim teške angine, pneumonije, akutna oboljenja gastrointestinalnog trakta, većina zaraznih oboljenja, srednji i teži stepen ozračenja itd.; u treći stepen hitnosti se ubrajaju kontuzije, komocije, povrede malih kostiju i zglobova, površne opekotine do 10% zahvaćene površine tela, gnojna oboljenja prstiju, akutni rinitis, faringitis, laringitis, lakša oboljenja disajnog i probavnog trakta, lakša ozrače486

medicinski centar nja itd. Unutar svake grupe p/o se diferenciraju po hitnosti, tako da oni koji imaju jako krvarenje ili povreñeni sa asfiksijom (tj. oni kojima je život neposredno ugrožen) imaju u pogledu hitnosti pružanja medicinske pomoći ili evakuacije prvenstvo pred svima ostalima, te se oni u nekim sistemima klasifikacije svrstavaju u posebnu grupu - kao vanredna hitnost. Na svakoj etapi se p/o takoñe dele u grupe prema ishodu i trajanju lečenja, tako se, npr., jedna grupa p/o (obično manji broj) odvoji za vraćanje u stroj, jer više nema potrebe da se dalje zadržavaju na sanitetskoj etapi radi lečenja, dok se jedan deo p/o zadržava na datoj etapi nekoliko dana radi lečenja; najveći deo p/o se evakui-še iz trupnih sanitetskih etapa u više etape, u poljske ili druge bolnice u armiji, odnosno u ustanove zdravstvene službe itd. Zbog posebnog karaktera povrede ili oboljenja, a prema tome i zbog posebnog postupka na sanitetskim etapama odvajaju se u posebne grupe: a) povreñeni i oboleli koji su kontaminirani, b) psihijatrijski bolesnici i c) zarazni ,bolesnici (ovi se opet dele prema vrsti oboljenja, infekcije). medicinska trovanja, v. trovanje. medicinske škole, organizacije koje obrazuju zdravstvene radnike s različitim stepenima obrazovanja. U tom smislu postoje škole koje obrazuju zdravstvene radnike sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem za obavljanje odreñenih poslova i zadataka u okviru zdravstvene zaštite stanovništva. medicinski centar, zdravstvenaorganizacija koja obezbeñuje zdravstvenu zaštitu stanovništva putem objedinjene bolničke i vanbolničke delatnosti. Ideja za osnivanje ovakvih institucija počiva na postavci da je zdravstvena zaštita jedinstvena i nedeljiva i da se u takvoj organizaciji, pored objedinjavanja službe, može postići i ekonomičnost i racionalnost u korišćenju opreme, kadra i materijalnih sredstava. Ima najmanje sledeće službe: za opštu medicinu, za zaštitu žena i dece, higijensko-epidemiološku, za unutrašnje bolesti, za hirurške i dru-

medicinski fakultet ge bolesti, za fizikalnu medicinu, polivalentnu patronažu, antituberkuloznu, za medicinsko snabdevanje, za transfuziju, rendgen, socijalnu medicinu i statistiku isl. medicinski fakultet, naučna, vaspitna i obrazovna univerzitetska institucija (organizacija) koja formira lekara opšte medicine i omogućava mu da tokom studija ovlada odreñenim stručnim znanjima, veštinama i stavovima, da razvije sposobnost samostalnog mišljenja i zaključivanja i dâ tu sposobnost, zajedno sa stečenim znanjima i veštinama, efikasno primeni u unapreñenju i čuvanju zdravlja pojedinca i zajednice, kao i u Iečenju obolelih, usvajajući pri tome stav o jedinstvu, odnosno p sveobuhvatnoj zdravstvenoj zaštiti pojedinca i grupacije. medicinski ugalj, v. carbo medicinalis. medicinsko snabdevanje u QNO, sistem mera kojima se obezbeduje sanitetski materijal i medicinska oprema za oružane snage i stanovništvo. Sin. sanitetska snabdevanje. medi jalni, prema sredini, unutra. medijastinalhi flater, v. mediastinal flutter. medijastinalna duplja, medijastinum, sredogruñe. V. cavum mediastinale. medijator, ekscitacijski, posrednik koji povećava propustljivost ćelijske opne za natrijum; ulaženje natrijuma u ćeliju dovodi do smanjivanja negativnosti potencijala opne i povećane razdražljivosti ćelije. Acetil-holin je ekscitacijski posrednik u svim sinapsama izmeñu preganglijskih i postganglijskih vlakana vegetativnog nervnog sistema, u mišićno-nervnim spojevima, u organima inervisanim parasimpatikusom i u većini sinapsi u centralnom nervnom sistemu. medikohirurški, ono što pripada internoj medicini i hirurgiji. medikolegalno, što se istovremeno odnosi ili ima veze s medicinom i sa zakonom (pravosuñem). medioklavikularna linija, v. mamillaris. medionecrosis aortae idiopathica cystica, promena vezana za pojavu ognjišta

medulla nekroze i sluzne degeneracije u mediji aorte. Ove promene nisu praćene reakcijom zapaljenja već se sastoje u nekrozi i pojavi sitnih cističkih prostora izmeñu elastičnih vlakana zida aorte. Hipertenzija kao i hipertireoidizam u velikom procentu prate ovakve promene na aorti. mediteranska anemija, beta-talasemija. V. thalassaemia. medium, medijum, (1) sredina; (2) sredstvo; (3) posrednik, npr. supstancija koja prenosi nadražaje; (4) supstancija koja se upotrebljava za kultivisanje bakterija, hranljiva sredina, hranilište; (5) (psih.) osoba koja služi kao posrednik u izvoñenju hipnoze ili spiritističkih ogleda. medius, srednji, u sredini. medularin, prevaga muškog gonadona u još neodreñenoj gonadi začetka, posledica je lučenja medularina. medularna cev, (embr.j rubovi medularnog oluka se u toku razvoja sve više približavaju, ukoliko se oluk produbljuje, dok se ne sljube po srednjoj liniji, pretvarajući oluk u cev. Pri kraju 9. dana (embrion u 215. času) zatvaranje je završeno na celoj dužini oluka, sem na njegova dva kraja gde za izvesno vreme ostaju otvori (prednji i zadnji neuropor). Medularna cev je od svog prvog početka nejednakog kalibra. Još pre njenog potpunog zatvaranja na njenom glavenom kraju se razlikuju tri proširenja (moždani mehurovi). medulla, srž, srce, srčika, moždina; m. oblongata, izdužena moždina, deo centralnog živčanog sistema, oblika zarubIjene kupe i dužine oko 2,5 cm. Nalazi se u lubanjskoj duplji i u kičmenom kanalu, gde se nastavlja kičmenom ,moždinom. Ima izvanrednu biološku važnost, jer, osim jedara moždanih živaca, sadrži i važne refleksne centre, i to za: disanje, rad srca, kašalj, povraćanje itd.; m. ossium flava et rubra, kostna srž žuta i crvena, meko tkivo bogato krvnim sudovima koje ispunjava šupljine kostiju. Delimično je žuta, kao u dijafizama dugih kostiju, a delimično je crvena, kao u epifizama dugih kostiju, u glivnju kosti-

487

medullaris jü lubanje i u rebrima. Služi za stvaranje krvnih zrnaca; m. spinalis, kičmena moždina, deo centralnog nervnog sistema, smešteha u kičmenom kanalu. Pruža se od prvog vratnog do drugog slabinskog pršljena. Oblika je vrpce, duge skoro 50 cm i prečnika oko l cm. U sredini je siva supstancija u obliku stubova, a bela masa je oko sive u vidu vrpci. Siva masa sadrži nervne ćelije. U beloj masi nalaze se ne rvnä vlakna, produžeci ćelija, koji predstavljaju moždane puteVe. Od kičmene moždine polazi 31 par kičmenih ili spinalnih živaca koji postaju spajanjem korenova, prednjih ili motornih i zadnjih ili senzitivnih korenova. Kičmeni živci su mešoviti, jer sadrže motorna i senzitivna nervna vlakna. Uloga kičmene moždine je refleksna i provodna. medullaris, medularan, moždinski, sržni. medullectomia, medulektomija> odstranjivanje srži nekog organa, ripr. srži nadbubrežne žlezde, srži kosti itd. medulloblastoma, meduloblastom, maligna neoplazma iz grupe glioma koja se javlja u predelu srednje linije maloga mozga najčešće u dece. Implantacijom ise širi u moždane komore i meninge. Meka sivkastocrvenkasta masa neoplazme mikroskopski pokazuje mnogoćeličhöst, a ćelije stvaraju grupe u vidu rozeta. Radiosenzitivan je, ali je dejstvo privrerrieno, te dolazi do recidiva. medulloepitheliorna, meduloe, retka veoma maligna neoplazma centralnog nervnog sistema. Ćelije neoplažme su slične ćelijama primitivne medularne ćevi iz koje sé razvijaju delovi centralnog nervnog sistema. Javlja se najčešće u dece i brzo dovodi do smrtnog ishoda zbog visokog stepenä maligniteta. meñica/ perineum, mekani deo dna male karlice u žene, izmeñu čmara i ulaza u vaginu. Sastavljen je od kože, potkožnog vezivnog i masnog tkiva i mišića dna male karlice. Meñica zatvara izlaz iz karlice i sprečava spuštanje i ispadanje organa male karlice. U poroñaju predstavlja najniži deo mekanog poroñajnog puta, te je pri prolazu ploda izložena rastezanju, pa i cepanju. Da bi se izbeglo 488

meñuprostorna žlezda prskanje meñice vrši se prosecanje (epiziotomija). Prsnutu ili prosečenu meñicu valja odmah po poroñaju zašiti. U protivnom, predstoji kasnije spuštanje i ispadanje prednjeg i zadnjeg zida vagine, bešike, pravog ereva i materice^ Sm. nteaukročje. V. perineum. meñična ostruga, v. jazva. meñukročje, v. perineum meñumozak, (embr) diencefalon, drugi moždani mehur, Iz zidova ovog mozga stvaraju se talamusi koji sužavaju /// moždanu komoru. Sredinom medularne strane proteže se hipotalamusnioluk ispod koga se nalazi podbrelje (hipotalamus). Na donjem kraju, sa svake strane, stvaraju se izvrati u koje se proteže moždana duplja. To su očni mehurovi. Na podu meñumozga se nalazi sisičasto polje, dok je prednji deo hipotalamusni deo. U prednjem delu se nalazi levkasti hipofizni izvrat (levak) koji učestvuje u stvaranju hipofize. V. diencephalon. meñumoždana žlezda, naziv za skup hipotalamusnih neurona kojima se pridaje sposobnost lučenja hormona. V, diencefalna žlezda. meñunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, klasifikacija koja treba da omogući jednoobrazne definicije i sisteme klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti radi praćenja i mogućnosti poreñenja zdravstvenog stanja stanovništva u jednoj zemlji i izmeñu zemalja. Posle niza revizija od kojih je svaka donosila nešto novo u postojećoj klasifikaciji danas je u upotrebi tz v. VIH revizija po redu. Meñunarodni komitet za vojnu medicinu i farmaciju, ustanova koja u skladu sa Ženevskim konvencijama (v. tamo) uspostavlja meñunarodnu profesionalnu saradnju u pružanju humanitarne i medicinske pomoći i nege povreñenim i obolelim u miru i ratu. Organizuje kongrese vojne medicine i farmacije, objavljuje u svom biltenu podatke o vöjnosanitetskoj problematici, doprinosi razradi humanitarnih prava itd. meñuprostorna žlezda, hormonogena žlezda u semeniku izhieñu semenotvornih ćevčica, poznata i kao dijasiematska

meñurebarni zlezda, pubertetna zlezda, Leydigove ćelije, interstieijalna zlezda. meñurebarni, v. intercostalis. megacolon, megakolon, kongenitalno proširenje čitavog kolona (debelog creva) s hipertrofijom mišićnog sloja u zidu. Tačna etiologija je nepoznata, mada se smatra da je uzrok neodgovarajuća inervacija kolona i sfinktera. Jako prošireno debelo crevo izaziva pojavu velikog trbuha, a pražnjenje fekalija se obavlja u veoma dugim vremenskim intervalima. Megakolon može biti uroñen ili stečen; akutni m., toksični rnegakolon; m. congenitum, uroñeni megakolon zbog nedostatka ćelija mijenterijskpg nervnog spleta u distalnpm kolonu, koji dovodi do ogromne dilatacije hipertrofičkog tipa proksimalnog kolona. Izaziva odmah po roñenju uporne opstipacije, često povraćana, a povod je za zastoj u rastenju. Sin. HirschprungO' vd bolest, pelvirektolna ahalazija; hi. idiopathicum, stečeni megakolon, izazvan dugotrajnom opstipacijom; m. toxicum, akutno proširenje kolona u amebnom ili ulceroznom kolitisii. megaduodenum, nenormalno dugačak i proširen duodenum. Može da bude kongenitalan ili stečen, kao u crevnoj sklerodermiji, uvek praćen poremećajem motorne funkcije, megaloakrički sindrom, posledica povećanog somatotropnog hormona (kresein). - ' •, - ' - ; . ': ;- •• .• •' : • :; •. • i megaloakrija, povećano rastenje samo okrajnih delova organizma (ruku, nogu, lica, donje vilice, jezika i dr.) us led povećanog stvaranja hormona raštenja (krescina) izazvanog eozinofilnim adenomom hipofize. Netačan izraz akromegalija. megaloblast, veliki eritroblast u kostnoj srži, u anemijama koje su posledica manjka u kostnoj srži vitamina Bi2 ili folne kiseline, ili nereagovanja matičnih ćelija eritrocitne loze na ove vitamine, kao što je slučaj u eritremrji. megaloblastna anemija, v. anaemia. megaloblastosis, megaloblastoza, prisustvo megaloblasta u kostnoj srži, a po-

mejoza nekad i u perifernoj krvi u megaloblastnim anemijama. megaiocit, veliki eritrocit, ovalnog oblika koji se nalazi u perifernoj krvi u toku megaloblastnih anemija, megalocornea, megalokorneja, uvećana rožnjača. Može se javiti izolovanp, kao uroñena anomalija rožnjače, ili u toku nekog oboljenja oka (glaucoma congenitum, myopia). megalogastria, megalogastrija, izrazito povećan i proširen želudac. megalomelia, mégalomelrjä, neprirodno dugački udovi. megalooesophagus, v. aćhalasia. megalopenis, prekomerno dugačak pe nis,; '• '^ :. . ^ •• .;.,:-,

megalosplenia, megalosplenija, izrazito povećana slezina. V. splenomegalia. megalosyndactylia, megalosindaktilija, neprirodno dugački prsti; koji su manje ili više potpuno srasli meñu sobom/V. syndactylia* megaoesophagus, megaezofagus, v. achalasia, cardiospasmus. megaphallus, megafalus, preterano veliki muški ud. megasfera, sporedni serneglavci koji su, zajedno s glavnim, prodrli u klicinu pljoštu, bivaju potisnuti energijom glavnog semeglavca u hranljivi yitelus gde sačinjavaju krupne lopte, megasfere. megaureter, ureter širokog kalibra. mehanički ileus, v. ileus. mehanoreceptori, opšti naziv za sve receptore koji reaguju na fizičke draži. mehur, v. cystis, vesica. Meibomove žlezde, (embr.) velike lojne žlezde kapačnih rubova. Javljaju se u embriona od 13 cm dužine i počinju da luče oko 5 meseca. Okolo začetka Meibomovih zlezda stvara se gusto zbijena vezivna pločay tarsus. Meigsov sindrom, v. sindrom. Meissnerova telašca, čulno-receptivne tvorevine jajastp-klup)častog oblika koje obezbeñuju osetljivost genitalnih organa. mejoza (meiosis, meosis), dvè mitotičke deobe u gametogenezi, pri kojima se izvrše dvedeobe citoplažme, ä samo jed489

meki šankr na deoba hromosoma, i otuda četiri postale ćelije dobiju po n (gametski broj) hromosoma (kvantitativna redukcija hromosoma, od 2n na n). U jednoj od tih deoba na polove se raziñu homologni hromosomi od dva roditelja, pa se alelomorfi rie mogu naći u jednom gametu (kvalitativna redukcija). meki šankr, v. ulcus molle. mekonijum, (embr.) u zjapu crevnog kanala fetusa postoji gust crnkast sadržaj poznat pod imenom mekonijum (mutlježina). Njega sačinjava: progutana amnionska tečnost, izlučevine jetre i gušterače, sljuštene ćelije crevnog zida. mel, med, proizvod preobražaja u početnom delu želuca pčele nektara sakupljenog sa cvetova. Žut ili mrkožut sirup koji uglavnom predstavlja rastvor dekstroze i levuloze, a sadrži i male količine etarskih ulja (iz različitih cvetova). Pri stajanju često se zamuti, jer se izdvaja dekstroza. melaena, melena, prisustvo krvi ili krvnog pigmenta u stolici; m. neonatorum, melena novoroñenčeta, javlja se zbog deficita protrombinskog komplek-x sa u novoroñenčeta; m. spuria, melena u dojenčeta zbog krvi koja je dospela u mleko iz fisure bradavice dojke; m. vera, prava melena. melancholia, melanholija, duševno oboljenje koje se odlikuje poremećajem afekata u vidu teške tuge ili straha, a pri kome postoje motorna i psihička inhibicija, sumanute ideje propasti i sopstvene krivice, bezvoljnost i sklonost samoubistvu. Javlja se u nastupima ili naizmenično s manijom. V. cyclothimia, psychosis; m. agitata, melanholija u kojoj dolazi do motornog nemira i znakova jakog uzbuñenja. Sin. depressio psychica. V. therapia; m. atonica, melanholija pri kojoj usled teškog poremećaja odlučivanja dolazi do odsustva manifestacija volje (melanholička inhibicija), te bolesnik leži nepomično i ćuti; m. involutiva, melanholija koja se javlja u starijih osoba u involuciji i koja je do pojave elektrošoka imala lošu prognozu. Sin. depressio psychica. 490

melanoma melanin, mrk ili crnkast pigment u protoplazmi ćelija u obliku zrnaca. Enzim tirozinaza katalizuje oksidaciju tirozina, adrenalina i niza fenola dajući odgovarajuće hinone koji daljom oksidacijom stvaraju tamno obojena jedinjenja- melanine. Melanin se normalno nalazi u ćelijama epiderma, neuroepitelnim ćelijama mrežnjače, sudovnjače itd. Stvara se u većoj količini u koži pod uticajem sunčanih zrakova i u toku trudnoće. U patološkim stanjima nalazi se u melanomu i u povećanoj količini u Addisonovoj bolesti. melanoderma, sekundarna hiperpigmentacija kože. melanodermia reticularis calorica, mrežasta hiperpigmentacija koja nastaje usled trajnijeg dejstva toplote, npr. u ložača, kovača i pri korišćenju električnih grejalica na maloj udaljenosti. melanodermitis toxica, crvenilo kože lica i ruku, keratoza i pigmentacija koji se javljaju usled dužeg kontakta s nečistim industrijskim uljima ili katranom. melanodontia, v. caries dentium, cirkularni karijes. melanoma, melanom, vrlo maligni tumor, koji se sastoji od ćelija koje stvaraju i sadrže pigment melanin. Razvija se obično u koži iz pigmentnih mladeža (nevusa), u oku, moždanicama itd. Brzo metastazira i dovodi do kaheksije; razlikujemo benigne i maligne oblike. Beriigni oblici se nazivaju pigmentnim nevusima, a relativno retki maligni oblici su melanokarcinomi ili maligni melanomi. Melanomi se najčešće javljaju u koži, ali se mogu javiti i u sluznici usta, rektuma, u oku, meningama i mnogo rede na drugim organima ili tkivima; m. malignu m, maligna neoplazma nastala proliferacijom melanoblasta. Javlja se najčešće na koži lica, vrata i ekstremiteta osoba u uzrastu izmeñu 30 i 60 godina. Pre puberteta je izuzetno retka. Većina malignih melanoma se javlja na ranijem benignom nevusu. Spada u red najmalignijih neoplazmi. Širi se putem limfe u regionalne limfne žlezde i putem krvotoka u udaljene organe. Pri-

melanosis coli marna neoplazma i metastaze su mrko prebojene u zavisnosti od količine ćelija neoplazme koje stvaraju melanin. Porast ranije mirnog nevusa, ulceracija na površini, stvaranje kruste i pojava manjih pigmentisanih nevusa oko primarnog nevusa znaci su maligniteta. melanosis coli, prebojavanje sluznice debelog creva pigmentom sličnim melaninu koji se nalazi u velikim mononuklearnim ćelijama sluznice ponekad u submukozi i limfnim žlezdama mezenterijuma. Pigment nije pravi melanin. melanuria, melanurija, izlučivanje melanina mokraćom, koja je odmah mrko obojena ili postaje mrka stajanjem. melasicterus, v. icterus. melatonin, specifični hormon epifize koja ga oslobaña pod dejstvom nervnih impulsa; verovatno u sisara ima odreñenu ulogu na funkciju polnih žlezda (u zavisnosti od svetlosnih impulsa). melem, v. emplastra. melemi od kaučuka, v. collemplastra. melituria, meliturija, izlučivanje bilo kog šećera mokraćom; najčešća meliturija je glikozurija (v. glycosuria). melitusni sindrom, v. sindrom. Melkersson-Rosenthalov sindrom, v. syndroma. membrana, opna, listast sloj tkiva koji pokriva neku površinu ili razdvaja neki prostor ili organ; Bowmanova m., Baumanova membrana (membrana limitans externa) veoma debela membrana izmeñu epitela i strome rožnjače; Bruchova m., lamina vitrea s. basalis, deo sudovnjače koji se smatra kao bazalna membrana sloja pigmentnog epitela; ćelijska m. u životinja je zgusnuta protoplazma koja se nalazi po obodu ćelije; m. decidua reflexa, deo promenjene materične sluznice koji obavija ugnežñeno jaje i odvaja jajnu ćeliju od šupljine materice. Sin. decidua capsularis; Descemetova m., bazalna membrana zadnjeg endotela rožnjače. Sloj koji jako prelama svetlost, debeo oko 7 mm. Sastoji se od jednog reda pločastih ćelija vezivnog tkiva. V. lamina limitans interna, cornea, m.hyaloidea, tanka providna opna bez strukture, koja omotava

membranski potencijal staklasto telo oka i koja je svojom spoljnom površinom priljubljena uz mrežnjaču; m. pupillaris, pupilarna membrana, fina membrana koja zatvara ženicu za vreme embrionalnog života i nestaje u toku sedmog ili osmog meseca intrauterinog života. Njeni sudovi služe za ishranu sočiva za vreme embrionalnog života. Po roñenju ostaje izuzetno u rudimentarnom obliku ne smetajući vidu, ili retko kao deblja membrana koja delimično ili u jačoj meri zatvara predeo ženice i na taj način dovodi do znatnih smetnji u vidu (membrana pupillaris perseverans) m. pyogenica, piogena membrana, sloj granulacionog tkiva koji sačinjava zid subakutnog ili hroničnog apscesa. Ovo tkivo je bogato polimorfonuklearnim leukocitima i stalno stvara gnoj; Shrapnellova m., najgornji deo bubanjske opne, koji se nalazi iznad kratkog nastavka čekića. Ona je vrlo tanka, jer u njoj nema fibroznog sloja (pars flaccida membranae tympani). Perforacije SH. m. često daju povod za stvaranje holesteatoma u pneumatičnim prostorijama srednjeg uva; m. tympani, bubanjska opna, okruglasta i tanka poluprozračna opna, koja zatvara dno spoljnjeg usnog kanala i odvaja ga od bubanjske duplje srednjeg uva. Prima treperenja zvučnih talasa slušnih koščica i prenosi ih na unutrašnje uvo; m.vitellina, opna žumanceta, v. jaje (opne). membranaceus, membranozan, opnast, koji ima osobine opne npr. labyrinthus membranaceus, opnasti labirint. Sin. membranosus. membranosus, membranozan, opnast, bogat u opnama. membranski potencijal, membranski potencijal mirovanja, razlika ü potencijalu izmeñu unutrašnje i spoljašnje strane ćelijske membrane koji u prošeku iznosi -85 milivolti s negativnošću u unutrašnjosti ćelije. Veličina m.p. varira od tkiva do tkiva u rasponu od -10 do -100 mV. Razlozi koji uslovljavaju ovakvo električko stanje membrane su: razlike u koncentracijama jona natrijuma i kalijuma u intra- i ekstracelularnoj teč491

meningitis

membrum nosti koje su posledica delovanja specifičnih transportnih sistema u membrani ćelija (pumpe za natrijum i pumpe za kalijum) koji izbacuju1 natrijum iz ćelije, a ubacuju kalijum+u ćeliju, zbog čega je koncentracija Na u vanćelijskoj tečnosti 142 mËq a u intracelularnoj tečposti 10 mEq tako da je koncentracija K+ intracelularnp 141 mEq, a u vanćelijnoj tečnosti 5 mËq; razlike u propustljivosti membrane ćelije koja nije razdražena za Na+ i Kt... Membrana nerazclražene ćelije je nepropustljiva ili slabo propustljiva za Nat, a propustljiva za K+ (50 do IQO puta više nego za natrijum), zbog čega u ovim uslovima Na+ ne ulazi u ćeliju, dok K+ izlazi iz CeHJe, zbog čega i površina opne postaje elektropozitivna, jer negativni joni belančevina zbog svoje veličine ne prate difriziju kalijuma. S povećanjem propustljivosti opne za Na+ smanjuje se vrednost m.p. i stvaraju us lovi za spontano i ritmičko izbijanje akcijskog potencijala, odnosno osobinu ćelije koja se naziva samorazdražljivpst (automatizam). V. akcijski potencijal membrum, ud; m. inferius, donji ud ili ektremitet, noga, paran deo čovečijeg tela, pričvršćen za donji deo trupa. Delovi su: kuk (coxa), but, bedro, stegno (femur), koleno (genu), potkolenica (crus) i stopalo (pes). Sin, extremitas inferipr; m. superius, gornji ud, ekstremitet, ruka, paran deo čovečijeg tela, pričvršćen za grudni koš. Delovi su: rame s pazuhom (axilla), nadlaktica (brachium), lakat (cubitus), podlaktica (antebrachium) i šaka (manus). Sin. extremitas superior; m, virile, muški udr v. penis. memorija, v. pamćenje. mena, v. climacterium. menahinoni, grupa od osam jedinjenja sa dejstvpm vitamina K. menarche, menarha, pojava prve menstruacije, nastaje u devojčica izmeñu 12 i 14 godina, Vreme pojave prve menstru^cije, koja može biti i pre 12. godine zavisi o<j rase, klimatskih prilika i razvijenosti deyqjciçe Menetrierova bolest, v. bolest. menformon, jedan naziv  fplikulin. 492

Ménièreova bolest, v. bolest. Ménièreov sindrom, \. syndroma. meningealni znaci, pdbrambeni refleksi koji ukazuju da je povećan tonus vratne i leñne muskulature zbog povećanog intrakranijalnpg pritiska u toku meningitisa, krvarenja i tumora. Glavni meningealni znaci su: ukočen vrat, znak Kerniga, znaci Bružinskog, znak Vujića i dr. meninges (pl.) moždanice, moždane opne, tri opne koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. Spolja je tvrda opna (dura mater), u sredini je paučinasta opna (arachnoidea), a unutra je meka opna (pia mater) koja naleže na mozak i na kičmenu moždinu. Tvrda opna sastoji se od dva lista izmeñu kojih je epidurab ni prostor (cavum epidurale). Paučinasta je opna mrežastog izgleda, a izmeñu nje i tvrde opne nalazi se subduralni prostor. Meka opna je nežna, naleže na spoljašnju površinu mozga i kičmene moždine, a sadrži krvne sudove. Izmeñu ove i paučinaste opne nalazi se subara-noidni prostor (cavum subarachnoida-Ie), ispunjen moždanokicmenom teč-nošću (liquor cerebrospinalis). V. lepto-^ meninx, pachymeninx. meningioma, meningiom, tumpr moždanih opni sporog rastenja, vaskulne prirode, duž krvnih sudova moždanica, a naročito duž gornjeg uzdužnog sinusa. Iako ograničen, zahvata tvrdu moždaniću i lubanju koju često prožima i probi;. Ja-

•' .-: -• - . - , - : . . , . . : - • • . : / , -.;- .:

meningismus, rneningizam, hiperemija mekih moždanica s povećanom sekrecijpm likvora i slabo izraženim znacima povećanog intrakranijalnog pritiska. Bolesnik ima glavobolju, povraćanje, ograničenu pokretljivost vrata, ali bez promena u likvoru. V. meningitis. meningitis, zapaljenje moždanih opni. Zapaljenje može zahvatiti meke opne; leptpmeningitis; tvrde opne: pachymeningitis. Ajeningitis može biti lokalicpvan na kpnveksitetu (mf convexitatis) ili na bazi (m. basilaris); m. cerebrospinalis, cerebrospinalni meningitis, akutna infelftiyna bolest nastala dejstvom meningokpka na meke nipždane opne. Javlja se sporadično ili u epidemijama, naroči-

meningizam to meñu osobama združenim u veće zajednice (škole, vojska). Bolest prenose kliconoše i sejači klica. Posle 3-7 dana inkubacije bolest protiče u tri faze: lokalna ili nazofaringealna, invaziona ili septička i meningealna. U ovoj poslednjoj glavni su tzv. meningealni znaci: Vujićev, Kernigov i Bružinskijev znak. Likvor je mutan, gnojan; m. lymphocytaria; limfocitni meningitis, oboljenje mekih opni prouzrokovano virusima, od kojih su samo neki poznati (zauške, Armstrongov virus). Bolest blagog toka i dobre prognoze (benigni Lm.); m. otogenes, zapaljenje mekih moždanica koje nastaje od oboljenja srednjeg uva, prelaženjem infekcije kroz tegmen tympani, kroz pneumatske ćelije mastoida, sinus sigmoideus, labirint ili kroz neku frakturalnu pukotinu u slepoočnoj kosti; m. tuberculosa, tuberkulozni meningitis, zapaljenje moždanice izazvano tuberkuloznom klicom i lokalizovano pretežno na bazi mozga. Uz meningealne znake postoji oduzetost pojedinih kranijalnih živaca. Likvor je bistar, s mnogo limfocita i malo šećera. meningizam, v. meningismus. meningocele, meningokela, uroñena anomalija, u vidu kile moždanih opni na mestu defekta na lubanji nastale u toku njenog razvoja. Najčešće se nalazi na mestima šavova embrionalnih delova lubanje. Isto tako m. može da bude iste prirode i istog sastava i duž kičmenog stuba (meningocele spinalis). V. meningokela. Meningococcus, Diplococcus intracellularis meningitidis, Neisseria intracellularis, Neisseria meningitidis, gram-negativni diplokoki koji izazivaju epidemičko kočenje vrata (meningitis cerebrospinalis epidemica). meningoencephalitis, meningoencefalitis, zapaljenje mozga i moždanih opni; krpeljni m., zapaljenje mozga i moždanica prouzrokovano filtrantnim virusom koji se prenosi ujedom krpelja. Ima ga više vrsta. Jedna je opisana i u našoj zemlji (Slovenija). Sin. proletnje-letnji encefalitis, ruski encefalitis, Louping-ill; m. postvaccinalis, postvakcinalni me-

menorrhagia ningoencefalitis, zapaljenje mozga i moždanica koje se javlja retko (u l na 4.000 do 150.000 vakcinacija protivu variole), češće posle prve, a znatno rede posle druge vakcinacije. Smrtnost je ponekad vrlo visoka, a u približno 10% bolesnika ostaju trajne posledice. meningoencephalocele, nieningoencefalokela, kila moždanih opni na mestu defekta na lubanji, u kojoj se kao sadržaj nalazi moždano tkivo. meningokela, v. menongocele. meningomyelocele, meningomijelokela, ispupčavanje kičmene moždine i kesasto proširenih moždinskih opni van kičmenog kanala. V. spina bifida. Sin. myelomeningocele. meninx, meninks, moždanica, opnasti omotač centralnog nervnog sistema. Postoje tri: spoljna tvrda moždanica (dura mater), srednja, paučinasta (arächnoidea) i spoljna, meka moždanica (pia mater). meniscectomia, meniscektomija, hirurško odstranjivanje zglobnog koluta (meniskusa), npr. kolena. meniscifis, zapaljenje meniskusa u kolenu; m. traumatica artic. temporomandibularis, traumatsku zapaljenje koluta donjoviličnog zgloba: edem meniskusa stvara otvoreni zagrizaj u predelu molara. meniscus, menisk, mali mesec, polumesec, fibrozna hrskavična ploča polumesečastog ili srpastog oblika. Nalazi se u zglobu kolena, i to po dva u svakom zglobu (unutrašnji, veći, meniskus medijalis i spoljašnji, manji, meniskus lateralis). Oni omogućuju bolji kontakt i adaptaciju zglobnih površina butne kosti i golenjače. Prilikom pokreta u zglobu klize napred i nazad. menopauza, uspostavljanje mirovanja poIne funkcije u žene. V. climacterium. menorrhagia, krvarenje iz materice u vezi s menstruacijom. Ono povremeno odgovara normalnom ciklusu, ali se od normalne menstruacije razlikuje po obilnosti i dugotrajnosti. Uzrok može da bude u samoj materici (tumori, zapaIjenjski procesi promene položaja i dr.) ili u funkciji jajnika. 493

menorrhoea menorrhoea, menoreja, ciklusno mesečno krvarenje iz materice. menš, um, razum, duh. menses, v, menstruatio. menstruatio, menstruacija, mesečno pranje, mesečnica. Fiziološko krvarenje iz sluznice materice, u direktnoj je vezi sa sazrevanjem jajne ćelije. Javlja se periodično svakih 28 dana u vreme polne zrelosti žene, od puberteta do klimaksa. Sam ciklus odvija se pod uticajem hormona jajnika (estrogena i progesterona) koji deluju ili istovremeno ili naizmenično i njihovim dejstvom dolazi do pripreme materice da primi oploñeno jaje, što se ogleda u boljem protoku krvi materice. Ukoliko do oploñenja ne doñe ovako krvlju prožeta i nabubrela sluznica se raspada u vidu krvarenja - menstruacije. Pojava krvarenja je znak da do oploñenja jajeta nije došlo. Sin. menses; anovularna m., pseudomenstruacija, krvarenje iz materice bez pojave ovulacije. Dozreli folikul ne prsne i jajna ćelija se u njemu zadrži i degeneriše. Žuto telo se ne stvara niti se razvija sekreciona faza. Usled uginuća jajeta dolazi do naglog pada estrogena, što dovodi do Ijuštenja proliferisane sluznice materice i pojave krvarenja sličnog menstruaciji. Prema tome, krvarenje potiče od sluznice materice koja je u stanju proliferacije. Anovularni ciklusi najčešće se javljaju u mladih devojaka u pubertetu, kada jajnici nisu potpuno razvijeni; proliferaciona faza, prva faza menstrualnog ciklusa. Posle završene menstruacije pod uticajem folikulina vrši se regeneracija sluznice materice. Nastaje umnožavanje ćelija i žlezda. Žlezdane cevi su u početku faze prave, kasnije duge, vijugave i uklupčane. Ove promene čine deo pripreme sluznice materice za primanje oploñenog jajeta; sekreciona faza, druga faza menstrualnog ciklusa. Nadovezuje se na proliferacionu fazu. Pod uticajem progesterona žlezde materične sluznice se i proširuju i počinju da luče sluzav sekret. Ove promene omogućuju nidaciju oploñenog jajeta. mentalis, (1) mentalan, duhovni, npr. debilitas mentalis, duhovna slabost, zaos494

Mentholum talost; (2) bradni, npr. m. mentalis, bradni mišić. mentalitet, način mišljenja i reagovanja neke osobe. mentalna higijena, naučna disciplina i medicinska grana koja obuhvata skup mera za unapreñenje mentalnog zdravlja i sprečavanje mentalnih oboljenja i poremećaja. Istorijski ovaj termin se u XIX veku odnosio na pokret za poboljšanje stanja u duševnim bolnicama i odnosa prema obolelima nakon izlaska iz njih, a od 1909. godine kada je formiran Nacionalni komitet za mentalnu higijenu u SAD, pokret se prenosi u Evropu i postepeno stiče nove sadržaje, koji se odnose na primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju mentalnih oboljenja; m.h. u ratu, proučava uticaj ratnih uslova na psihičko stanje ljudstva, oružanih snaga i stanovništva radi sprovoñenja mera za suzbijanje pojava psihičkih poremećaja i maladaptacije uopšte, a posebno za suzbijanje straha i panike. mentalno zdravlje, stanje u kome jedinka ima odgovarajući kapacitet za rad, za relacije s drugima, u kome je sposobna da voli nekog drugog više nego sebe, u kome je osloboñena odreñenih simptoma kao što su ozbiljan psihički pritisak, strah, depresija i fobija ili, pak, psihički konflikti. To je i sposobnost da se savladavaju svakodnevni zahtevi i situacije, uključujući i naše sopstvene emocione probleme, bez posebnog stresa koji će se pri tom izazvati. Mentalno zdrava osoba radi regularno, misli normalno, vlada svojim emocijama, uživa u životu i održava razumno dobre odnose sa svojom okolinom. Mentha piperita, pitoma nana, paprena metvica, lišće ove biljke (Folia Menthae piperitae) sadrži etarsko ulje (Oleum Menthae piperitae), u kome ima mentola. Prema našoj farmakopeji oficinalan je list od pitome nane (Menthae piperitae folium). Ima karminativno dejstvo, a služi i kao korigens ukusa. Mentholum, mentol, menta-kamfor, koji se nalazi u etarskom ulju dobivenom iz biljke Mentha piperita (pitoma nana, paprena metvica).

mentum

meso

mentum, brada, obradak, predeo lica. mesečnica, v. rnenstruatio. mesencephalon, mezencefalon, srednji meperidin, v. petidin. mozak, nalazi se izmeñu moždanog Meprobamatum, meprobamat, služi kao mosta i meñumozga. Sastoji se od četvoumirujuće sredstvo u anksioznim starogube ploče, moždanih krakova i valjnjima, psihičke prenapregnutosti i spakaste kapice. Kroz mezencefalon prolazama mišića, oficinalan je prema našoj zi Sylvijusov kanal koji spaja treću s četfarmakopeji. vrtom moždanom komorom. merači srednje brzine brojanja, (engl. ratemeter) elektronski ureñaji koji se pri- mesenterectomia, mezenterektomija, resekcija manjeg ili većeg dela opornjaka menjuju u nuklearnoj medicini za mere(mezenterijuma). nje srednjeg broja impulsa u jedinici vremena. Skretanje kazaljke pokazuje mesenterialis, mezenterni, opornjački, koji pripada opornjaku tankog creva. broj primljenih impulsa. Sin. mesentericus, mesaraicus, mezaraimerači vremena, elektronski ureñaji koji čan. se koriste u nuklearnoj medicini. Koriste se uz skalere (v. skaleri) u cilju posti- mesentericus, mezenteran, v. mesenterialis. zanja veće tačnosti pri merenjima, kao i za automatizovanje rada složenijih mer- mesenteriolum, mezenteriol, opornjački list crvuljka. nih kompleta. Mogu da se koriste za rad s predodreñenim vremenom ili predod- mesenteriorrhaphia, mezenteriorafija, sutura ili rekonstrukcija rascepljenog reñenim brojem impulsa. opornjaka. meralgia, meralgija, bol u butini, paraesthetica, bol, utrnulost i osećaj »struje«, mesenteriplicatio, mezenteriplikacija, skraćivanje mezenterijuma nabiraju»mrava« u predelu spoljne strane butićim šavovima. ne usled zapaljenja bočnog spoljnog površinskog nerva butine ili mišićnog mesenteritis, zapaljenje opornjaka; m. retractile, retraktilni mezenteritis, zaomotača kroz koji se ovaj probija pre paljenje mezenterijuma koje izaziva nego što se završi u koži. Često je alkoskvrčavanje, sklerozu, a time svoje skraholizam uzrok meralgije. ćenje. Mercaptopurinum, merkaptopurin, antineoplastičko sredstvo, antagonist (ana- mesenterium, mezenterijum, opornjak tankog creva, duplikatura peritoneuma: log) purina, oficinalan je prema našoj koja se pruža od zadnjeg trbušnog zida farmakopeji. napred i obavija jejunum i ileum i omomercurialismus, v. trovanje. gućuje pokretljivost njihovih vijuga. Izmere-poule, (fr.) šlepa ljubav majke premeñu dva lista opornjaka nalaze se nerma deci. vi, limfne žlezde, krvni i limfni sudovi meroblastna jaja, v. brazdanje. creva. merociti, jedra koja u riba postaju od glamesialis, (stom.) mezijalni, bliži sredini, va prekobrojnih semeglavaca. srednji. merokrine žlezde, v. glandula. mesiodens, najčešći prekobrojni zub atiMerseburški trijas, v. trijas. pičnog oblika, postavljen u medijanoj mesaortitis luetica (svphilitiea), zaparavni gornje vilice. Prouzrokuje nepraIjenje srednjeg sloja (medije) aorte tervilan položaj jednog ili oba centralna secijarno sifilisne (gumozne) prirode. kutića. V. hyperodontio. mesaraicus, v. mesenterialis, mezaraičan. mesarteritis, mezarteritis, zapaljenje meskalin, alkaloid izolovan iz biljke Lophophora williamsii (docnije dobiven i srednjeg sloja arterijskog zida (medije), sintetski); halucinogen, ne služi kao lek. najčešće izazvan bakterijskom infekcijom; m. äortae, najčešće izazvan luetič- meso, m. zauzima jedno od prvih mesta meñu animalnim namirnicama za život. kom infekcijom, s. mesaortitis luetica Biološka vrednost proteina mesa goto(syphilitica). vo je potpuno ista kao i proteina mleka mesečar, v. somnambul. 495

meso i jaja. M., naročito unutrašnji organi, kao što su jetra, bubrezi, mozak, srce i testis sadrži osetne količine vitamina, A, Bi, B2> E i K, i malo vitamina C, a u jetri i dosta vitamina D. Organizam dobro iskorišćava sve sastavne delove mesa. M. domaćih životinja ne samo da je hrana koja se lako kvari nego može ponekad prenositi prouzrokovače raznih oboljenja. M. se može inficirati primarno (intravitalno) i sekundarno (postmortalno). U prvom slučaju posredi je meso bolesnih ili iz nužde zaklanih životinja, a u drugom slučaju kvalitativno besprekorno m. inficira se tek naknadno ili sekundarno usled neispravnog rukovanja. Iz tih razloga klanje stoke i celokupni promet mesom treba da stoji pod stalnom higijenskom kontrolom koju vrše orgni sanitarne inspekcije; bobičavo m., m. koje sadrži bobice, tj. čahurice parazitnih glisti pantljičara (Cestodes). V. Taenia solium, T. saginata; trovanje mesom, akutno trovanje usled unošenja hranom mesa zagañenog bakterijama (najčešće Salmonella enteritidis ili Gaertnerov bacil) ili produktima bakterija. Ispoljava se teškim gastroen-^ teritisom s nešto povišenom temperaturom, povraćanjem, prolivom i kolapsom; divlje m., v. granuloma. meso, meñuzubno, (stom.) v. papilla interdentalis. mesoappendicitis, mezoapendicitis, zapaljenje opornjaka crvuljka. mesocardium, prisustvo srca u grudnoj duplji, ispred jednjaka i želuca, deli mezodermno tkivo u dve zone: retrokardijalna predstavlja zadnji mezokardijum, dok se u prekardijalnom prostoru ne nalazi nikakva spojna mezodermna ploča (prednji mezokardijum). mesocepbalus, mezocefalus, ovalni oblik glave, srazmerne dužine i širine. mesocolon, mezokolon, opornjak debelog creva, npr. mesocolon transversum, opornjak poprečnog dela debelog creva. mesogastrium, mezogastrijum, (1) opornjak želuca; (2) srednji sprat na prednjem trbušnom zidu, sastoji se od tri 496

metabolička alkaloza predela: regio lateralis dextra et sinistra i regio umbilicalis. mesonephroma ovarii, retka maligna neoplazma jajnika koja izgleda da potiče od ostatka mezonefroma (primitivni bubreg). Neoplazma je grañena od tubula koje oblažu niske kockaste ćelije okruglastih jedara i svetle protoplazme. Karcinom ovarijuma sa svetlim ćelijama (metanefroma) pripada ovoj grupi neoplazmi. Slične neoplazme mezonefričkog porekla mogu se pojaviti u cerviksu, vagini, parametrijumu, telu uterusa ili širokim ligamentima. mesopharynx (pars oralis pharyngis ili buccopharynx), srednji sprat ždrelne duplje koji je napred u vezi s usnom dupljom preko ždrelnog suženja (isthmus faucium). mesosygmoidopexia, mezosigmoidopeksija, suspenzija, okačivanje i pričvršćivanje mezosigmoida u lečenju prolapsa gužnjaka. mesothelioma, neoplazma nastala umnožavanjem pokrovnih ćelija seroznih šupljina kao što su pleura, perikard i peritoneum. To su benigne neoplazme u vidu ograničenog čvora ili maligne kada u vidu plašta obuhvataju čitavu šupljinu. Oba oblika, a posebno maligni, praćeni su serohemoragičkim izlivom u šupljini zahvaćenoj neoplazmom. Eksudat obično sadrži ćelije neoplazme. mesovarium, mezovarijum, opornjak jajnika (deo široke materične veze). mešak, v. folliculus. mešana limfocitna reakcija, imunološka in vitro metoda za izučavanje ćelijske imunosti putem odreñivanja stepena proliferacije populacije limfocita stimulisane antigenom. mešoviti šankr, v. ulcus mixtum. meta-, u složenicama označava daje nešto iza ili blizu nečega ili označava razmenu. Npr. metakarpna kost, metabolizam. U herniji označava položaj 1:3 u derivatima benzena. metaboličan, koji se odnosi na metabolizam, tj. na promet materija. metabolička acidoza, v. acidosis. metabolička alkaloza, v. alkalosis.

metabolit metabolit, proizvod metabolizma, tj. prometa materija u organizmu. metabolizam, promet materija, hemijski procesi koji se vrše u organizmu, bilo asimilacijom (anabolizam), bilo dezasimilacijom (katabolizam). Asimilacijom su obuhvaćeni procesi raspadanja, a dezasimilacijom procesi izgradnje organizmu potrebnih supstancija. Odgovarajući sastav organizma u dinamičkoj ravnoteži je karakteristika svih živih organizama; m. bakterija, u osnovi metabolizam u mikroorganizmima (kao i u višim organizmima) ima mnogo zajedničkog, ali ima i svoje specifičnosti. U mikroorganizmima se nalaze svi prelazi od gotovo potpunog nedostatka sopstvenog metabolizma (virusi) pa do veoma slabog metabolizma rikecija, zatim metabolizma u patogenih bakterija, koje ne mogu obavljati svoje metaboličke procese, bez prisustva organske materije i, najzad, bakterija koje mogu živeti u sredini gde postoje samo neorganske supstancije; bazalni m., osnovni promet materija, minimalna potrošnja kiseonika, odnosno najmanje stvaranje toplote nekog organizma u stanju potpunog mirovanja, najmanje 12 časova posle uzimanja hrane. Bazalni metabolizam predstavlja energiju koju organizam troši za održavanje svojih osnovnih funkcija, kao što su disanje, rad srca, organa za varenje, održavanje telesne temperature itd. Bazalni matabolizam se meri aparatima koji na osnovu potrošnje udisanog kiseonika omogućavaju izračunavanje kalorija na čas i kvadratni metar telesne površine. U zdravog čoveka vrednosti bazamog metabolizma se kreću od -15% do +15% u odnosu na vrednosti koju bi trebalo da neka osoba ima s obzirom na svoj pol, starost i površinu tela. V. hyperthyreosis, hypothyreosis; ćelijski m., v. intermedijarni m.; m. energije, utrošak energije potreban za održavanje života (osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam) i vršenje rada pod raznim uslovima života; intermedijarni m., promene koje hranIjivi sastojci pretrpe u organizmu od njihove resorpcije do njihovog izlučivanja 32 Medicinski leksikon

metalne šine u obliku krajnjih proizvoda metabolizma. Sin. ćelijski metabolizam; m. lipida, (seks.) u ginoidnih konstitucija (u muškog i ženskog) ispoljava se anabolizam neutralnih masti. Vrednost adipomišićnog odnosa utoliko je manja ukoliko se polna konstitucija više orijentiše u muškom pravcu; m. materija, razlaganje materija u organizmu sve do konačnog proizvoda; mineralni m., promet neorganskih (mineralnih) supstancija u organizmu; m. protida, (seks.) u androidnih konstitucija (normalnih i hiperandroidnih muškaraca i androidnih žena) ispoljava se u intenzivnom anabolizmu. Androgeni fiksiraju mišićni i žlezdani kreatin. To što kreatinurija iščezava posle puberteta i u devojčice, objašnjenje treba tražiti u dejstvu ženskih androgena (iz jajnika i iz kore nadbubrežnih žlezda); m. purina, promet purinskih jedinjenja sve do njihovih konačnih proizvoda. U sisara je konačni proizvod m. purina mokraćna kiselina; m. vode i elektrolita, odlikuje se u muškom polu većim vaskularnim tropizmom vode i natrijum-hlorida u androidnih konstitucija nego što je lakunarni tropizam. Muškarci rede od žena ispoljavaju težnju ka alkalozi. metacarpus, metakarpus, doručje, deo šake izmeñu ručja, korena šake i prstiju. Sastoji se od pet izduženih kostiju koje se jednim krajem zglobljavaju s kostima ručja, a drugim krajem s prvim člancima (falangama) prstiju. metacentričan, hromosom sa centromerom smeštenom u njegovoj sredini. metaciklin, derivat antibiotika oksitetraciklina. metahromatička zrna, v. Babes-Ernstove granule. metahromazija, različito bojenje ćelija i drugih elemenata tkiva u prelazima osnovne boje rastvora. Zasniva se na adsorpciji izmeñu boje i tkivnog elementa, pri čemu nastaje materija koja drukčije boji ili nastaje taloženje te materije, te talog ima drukčiju boju nego rastvor. metakarpalne kosti, v. ossa metacarpalia. metalne Šine, v. šine, metalne, ferula metallica. 497

metamorphopsia metamorphopsia; metamorfopsija, viñenje predmeta kao da su iskrivljeni. Javlja se pri oboljenju centralnih delova sudovnjače i mrežnjače, kao i pri ablaciji retine koja je zahvatila makulu. metamorfoza, preobražaj koji se sastoji od različitih faza kroz koje životinje iz izvesnih grupa (crvi, mekušci, zglavkari, kičmenjaci) prolaze u toku individualnog razvića. Embrionalna faza završava se u opni koja zaštićuje jaje (jajnu ćeliju). Larvena faza nastaje kad organizam napusti zaštitnu opnu, sposoban da živi izvan nje kao »larva« (npr. gusenica, punoglavac). M. je nepotpuna (hemimetabolija) kad izmeñu larve i odrasle, polno zrele jedinke, imago, postoje postupni prelazi: m. je potpuna (holometabolija) kad izmeñu larve i odrasle jedinke postoji, npr., faza »lutke« (u komaraca, pčela itd.). U završnoj fazi gube se izvesni organi, a stvaraju novi. metan, močvarni, barski, rudnički, praskavi gas. Najjednostavniji ugljovodonik iz homologog reda alkana. Metan je bezbojan gas, zapaljiv. Nalazi se u prirodi u zemnim gasovima i u ugljenokopima, gde se stvara pri spontanom raspadanju^ ugljena. Pored toga, nalazi se u gasu za osvetljenje, u kanalskim gasovima i prilikom vrenja celuloze. Naročito je opasan u rudnicima, jer u koncentraciji od 5 do 14% u vazduhu stvara snažnoeksplozivnu smešu. Eksplozijama metana u rudnicima pridružuju se redovno eksplozije ugljene prašine. metanefrogeno tkivo, kaudalni kraj nefrogene vrpce. metanefros, definitivni bubreg. metanol, alcohol methylicus, metil-alkohol, . V. Methanolum. metantelin-bromid, sintetsko kvaternarno amonijum-jedinjenje, ima parasimpatolitičko dejstvo. metaphysis, metafiza, deo cevaste kosti koji se nalazi izmeñu epifize i dijafize, a rastavlja ih spojna hrskavica. Sastoji se od sunñeraste kosti. metaplasia, metaplazija, proces promene ćelija iz jednog tipa u drugi. Može da nastane usled hroničnog zapaljenja ili du498

metathalamus gotrajnih nadražaja, smetnji u ishrani i smetnji u funkciji. Promena troslojnog respiratornog epitela u pločasti višeslojni čest je primer metaplazije; m. myeloides, mijeloidna metaplazija, prisustvo tkiva kostne srži u drugim organima, naročito u slezini (m. m. lienis), zbog skleroze (fibroze) kostne srži. Sindrom u kojeg postoje izražena splenomegalija, anemija, prisustvo eritroblasta i mladih ćelija granulocitne loze u perifernoj krvi i ekstramedulska hematopoeza u slezini i jetri. Postoji primarni oblik, poznat kao agnogena mijeloidna metaplazija, mijelofibrozis, mijelosklerozis i sekundarni u toku policitemije, ili tuberkuloze ili metastaza u kostnoj srži. metaplazma ili metaplazmne strukture, organčići odreñene uloge u pojedinim ćelijama na površini (bičevi, treplje, mikroresice, kutikule i dr.) ili u unutrašnjosti (miofibrili, neurofibrili, tonofibriIi i dr.). metarodopsin, jedan od meñuproizvoda koji se dobija pri razlaganju rodopsina. V. rodopsin. metastasis, promena nastala rasejavanjem ćelija, supstancija, vazduha, ulja ili drugih supstancija krvnim i limfnim putem ili putevima koji postoje kao normalni (bronhije, creva i si.) Termin se najčešće upotrebljava za tzv. sekundarne čvorove malignih neoplazmi koji su se rasejali. metasyphilis, metasifilis, ranije upotreIjavan pojam za pozni sifilis, tabes dorsalis i paralysis progressiva. Sin. metalues. metatarsalgia, metatarzalgija, bol u predelu donožja usled nenormalnosti stopala ili osteohondroze zglobnih glavica donožnih kostiju. V. Mortonova bolest. metatarsus, metatarzus, donožje, deo stopala izmeñu nožja, korena stopala i prstiju. Sastoji se od pet izduženih kostiju koje se zglobljâvaju s kostima nožja i prvim člancima (falangama) prstiju. metatarzalne kosti, v. ossa metatarsalia. metathalamus, metatalamus, zajednički naziv za dve kvržice (kolenasta tela)

metatropizam smeštene iza i ispod talamusa (corpus geniculatum mediale et laterale). metatropizam, obuhvata inverziju potreba i ponašanja polova: u normalnom stanju to odgovara aktivnosti i agresivnosti žene, a pasivnosti i podatljivosti muškarca. U patološkom slučaju to doseže do masohizma muškarca i sadizma žene. metencefalon, na primarnom zadnjem mozgu mogu se razlikovati dva dela: prednji, metencefalon i zadnji, mijencefalon. meteorismus, meteorizam, nadutost trbuha usled nagomilavanja gasova u digestivnom traktu, posledica dispepsije i usporenog portnog krvotoka u bolesnika s cirozom jetre, zbog paralize creva (ileus). meteorizam, v. meteorismus. metformin, dimetil-bigvanid, antidijabetik (v. tamo), u nas nije registrovan (v. i bigvanidi}. Methadoni chloridum (metadon-hlorid), analgetik (sintetska zamena za morfin); oficinalan je prema našoj farmakopeji. methaemoglobinaemia, methemoglobinemija, prisustvo methemoglobina u krvi, koje je uzrok cijanoze. Može biti izazvana lekovima, manjkom enzima methemoglobin-reduktaze (nasleñuje se autosomno recesivno), ili prisustvom hemoglobina JVI u eritrocitima (nasleñuje se autosomno dominantno). methaemoglobinuria, methemoglobinurija, prisustvo methemoglobina u mokraći. Methanolum, metanol, metil-alkohol, alkohol dobiven suvom destilacijom drveta. Ne upotrebljava se u medicini, dok se često upotrebljava u zanatstvu. Otrovan je i često, ako se udišu njegove pare ili se pije umesto običnog alkohola, prouzrokuje slepilo. methemoglohin, derivat oksihemoglobina u kome je kiseonik čvrsto spojen. Gvožde je u hemu methemoglobina trovalentno, za razliku od oksihemoglobina, u kome je ono dvovalentno. M. je boje mrke kao čokolada. Stvara se u organizmu pri izvesnim trovanjima, npr. acet-anilidom, kalijum-hloratom, nitro-

32*

metilensko plavilo benzolom i dr. Prisustvo m. u krvi uzrok je nekih cijanoza. Kiseonik m. ne može da se koristi u tkivima. methionin, jedna od aminokiselina koje sadrže sumpor. U novije vreme upotrebljava se u lečenju oboljenja jetre, naročito ciroze. Methyldopum, Metildopa (L-alfa-metildopa), sredstvo za lečenje hipertenzije i karcinoida; oficinalan je prema našoj farmakopeji. methylene blue, metilensko plavilo, (stom.) primenjuje se kao 2-4%-tni vodeni rastvor u lečenju manjih, površinskih oštećenja sluzokože usta, zbog antiseptičkog dejstva. Methylenum, metilen, dvovalentni radikal (-CH2-) koji se nalazi u mnogim jedinjenjima, ali nikad slobodan; M. coeruleum, metilensko plavilo, blago antiseptičko sredstvo. U medicini služi i kao boja, npr. u mikroskopkoj tehnici. Sin. Tetramethylthioninum chloratum, Tetrarnethylthionini chloridum. Methylis hydroxybenzoas (metilhidroksibenzoat, metilparaben), alifatički estar parahidroksibenzojeve kiseline, konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Methylium phenylchinolincarbonicum, metil-estar fenil-hinolin-karbonske kiseline. Povećava izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega. Methylrosanilini chloridum, metil-rozanilijum-hlorid (metil-violet, gentiana-violet), služi kao sredstvo protiv parazita Strongyloides stercoralis i Oxyuris vermicularis. Danas je upotreba ove boje znatno smanjena. Meticilin (dimetoksifenil-penicilin), polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. metil, jednovalentni radikal - izveden iz metana . metil-alkohol, v. Methanolum. metil-bromid, , upotrebljava se u hemijskoj industriji za gašenje požara i za uništavanje štetočina. Posle udisanja pare dolazi do edema pluća, manjkavosti krvotoka i nervnih poremećaja. metilensko plavilo, v. Methylenum coeruleum. .Test metilenskim plavilom, v. test. 499

metil-holantren metil-holantren, policiklični ugljovodonik kancerogenih svojstava, hemijski sličan jedinjenjima koja se i normalno nalaze u organizmu (žučne kiseline, holesterol, hormoni polnih žlezda). metil-oranž, natrijumova so monosulfokiseline p-dimetil-amino-azobenzen. U herniji služi kao alkaliacidimetrijski indikator. U alkalnom rastvoru je bledožut, a u kiselom crvenkast. metil-paraben, v. Methylis hydroxybenzoas. metil-prednizolon, sintetski derivat glikokortikoida. metil-testosteron, androgeni preparat, oficinalan je prema našoj farmakopeji (Methyltestosteronum); upotrebljava se u obliku lingvaleta. metil-tiouracil, 6-metil-2-tiouracil. Antitireoidna supstancija (sprečava sintezu tireoidnog hormona i snižava bazalni metabolizam). Upotrebljava se za lečenje hipertireoidizma. V. propiltiouracil. metil-zeleno, boja, derivat trifenil-metana. Služi u mikroskopskoj tehnici za bojenje jedara. metimazol, v. Thiamazolum. metirapon, sintetske sredstvo, smanjuje endogeno stvaranje hidrokortizona; služi za ispitivanje funkcije sistema hipotalamus-hipofiza i nadbubrežnih žlezda. metod, način naučnog istraživanja kojim se odreñuju polazne osnove i granice istraživanja. Osnov svakog istraživanja je dijalektičko-materijalistički metod koji polazi od principa teorije i prakse i koristi analitičko-sintetski pristup. U medicini se koriste statistički, epidemiološki i socijalno-medicinski metod. metoksalen, sredstvo za pigmentovanje; senzibiliše kožu prema ultravioletnoj svetlosti. metoksifluran, isparljiva tečnost, inhalacioni opšti anestetik. metol, derivat benzola (para-metilaminofenol sulfat) (HO-CeH 4 - NHCHa) 2 -• HaSOA. Reduktivna supstancija u razvijaču, pretvara latentnu sliku fotoemulzije u vidljivu, delujuči na osvetljena zrnca srebrobromida. 500

mezenhim Metopiron (hem.: 2-metil-l,2-dipiridil (3')-1-okso-propan), supstancija koja blokirajući 11-beta-hidroksilazu u kori nadbubrežnih žlezda sprečava sintezu kortizola (v. cortisol), a i drugih hormona (v. tamo) kore, što se koristi u izvoñenju metopironskog testa (v. test metopironski).. metotreksat (ametopterin), antimetabolit (antagonist pteroilglutaminske kiseline), služi za lečenje nekih malignih oboljenja. metreurinter, gumeni balon ili životinjski mehur, kojim se vrši veštačko, nekrvavo širenje kanala materičnog grlića (metreuriza). Postoje različiti oblici metreurintera a najpoznatiji je Champetier de Ribesov. metritis, zapaljenje materice. Obično se javlja na grliću materice (cervicitis), ali neretko zapaljenjski proces obuhvata i samo telo materice (pravi metritis). Može imati akutan i hroničan tok. metro-, predmetak koji kazuje da se odnosi na prisustvo ili funkciju materice, kao i na sve pojave koje su u vezi s njom, npr. metrorrhagia - krvavljenje iz mate-^ riče. Metronidazolum (metronidazol), trihomonacidno i amebicidno sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. metropathia, metropatija je ravnomerna hipertrofija materice u celini (trupa i grlića). U preklimakterično doba nastaje usled pojačanog dejstva estrogena, koje izaziva učestalost i produženje proliferativne faze. Drugi uzroci metropatije mogu biti: dugotrajni hronični zapaljenjski procesi, slaba involucija posle poroñaja i pobačaja, česti poroñaji i statičke promene položaja materice (retrofleksija, prolaps). Mikroskopski pregled pokazuje hiperplaziju muskulature i veziva kao i sluznice, dok istovremeno postoji i skleroza krvnih sudova.

Meyer-Betzova bolest, v. bolest. mezaraičan, koji pripada mezenterijumu. mezenhim, mezoderm koji stvara vezivne ćelije, potporno i postavno tkivo izmeñu drugih blastodermnih listova, sve vrste vezivnog tkiva, hrskavicu i kosti, zubnu kost, srce, krvne ćelije, sudove,

mezenhimna jezgra slezinu, mišiće (izuzev dužice), zglobove i njihove zidove. mezenhimna jezgra, mesto bujanja mezenhimnog tkiva pod gonadnim poljem. mezenhimula, v. celomacija. mezenterijum, crevni opornjak. mezoblast, primarni mezoderm. mezobranhijalno polje, trougaono polje koje na embrionu od 2,5 mm dužine, ograničavaju prednji krajevi škržnih lukova na zadnjoj strani prednjeg zida ždreIa, s osnovicom okrenutom nadole. mezoderm, srednji blastodermni list. mezofilne bakterije/ bakterije čija optimalna temperatura iznosi 35 do 370C, minimalna 5-250C, a maksimalna 40450C. mezogastrijum, želudačni opornjak. mezomerija, mezomerija ili elektronska izomerija je vrsta izomerije gde su u pitanju jedinjenja koja se sastoje od jednako grañenih molekula s jednako poredanim atomima i atomskim grupama, a mogu se prikazati formulama koje se medu sobom razlikuju samo drugčijim rasporedom elektrona. U mezomernim jedinjenjima postoje dva granična stanja izmeñu kojih se stavlja znak—, npr. u benzena se može zamisliti mezomerija:

jmezonefrogeno tkivo, poznato još i kao Wolffovo telo (mezonefros). mezonefros, v. Wolffovo telo. mezosomi (mikrosomi), strukture formirane invaginacijom citoplazmatske membrane. One se mogu lako videti elektronskim mikroskopom na tankim presecima (B. subtilis). Njihov broj i njihova lokalizacija su varijabilni, ali se oni nalaze često blizu septuma deljenja i u neposrednoj blizini nuklearnog aparata. Smatra se da mezosomi učestvuju u odvajanju dva srodna nukleolusa. Mibellijeva bolest, v. porokeratisis. micele, submikroskopske čestice .otkrivene pomoću ultramikroskopa, polarizacionog mikroskopa i rendgenografije u gel-stanju, a i u sol-stanju koloidnih rastvora.

microcytaemia micetizam, trovanje gljivama, uglavnom Amanita muscaria (brzi tip trovanja, Mycetismus nervosus) i Amanita phalloides (produženi tip trovanja, Mycetismus choleriformis). Michalkovitzev organ, epitelni deo WoIffovog kanala. Mickuliczev sindrom, v. sindrom. microangiopathia, mikroangiopatija, bolest sitnih krvnih sudova; m. diabetica, prisustvo zadebljanja osnovne membrane u sitnim krvnim sudovima u skoro svim organima u dijabetesu, koje je povod za mnogobrojne komplikacije (gangrene, retinopatiju, bubrežne promene i dr.); m. thrombotica, stvaranje tromba u arteriolama i kapilarima. V. trombozna tromocitopenijska purpura, pod purpura. microb, v. microorganismus. microblepharia, mikroblefarija, nedovoljna razvijenost kapaka, postojanje suviše malih očnih kapaka. microbodies, v. peroksisomi. microcephalia, mikrocefalija, nakaznost koja se odlikuje neobično malim mozgom i malom lubanjom. Mikrocefalija je obično praćena raznim stupnjevima maloumnosti. V. oligophrenia. micrococcacae, bakterije ove familije odlikuju se svojim oblikom; imaju sferoidan ili ovalan oblik. Zajednička im je osobina da izazivaju patološke promene gnojne prirode, kao i septikemije s embolijama. U ovu grupu spadaju: Staphylococcus, Streptococcus, Diplococcus pneumoniae, N. meningitidis i N. gonorrhoeae. microcornea, suviše mala rožnjača. Uroñena anomalija, koja može biti izolovana ili u sklopu mikroftalmusa. Javlja se i pri hipermetropiji. microcrania, nenormalno mala lubanja s malom lubanjskom dupljom, dok je lice u uporeñenju s njom nesrazmerno veliko. microcurie, mikrokiri, milioniti ñeo kirija (MCi).

microcytaemia, mikrocitemija, nalaz u perifernoj krvi eritrocita manjih nego normalni eritrociti. Vrlo čest nalaz u hipohromnoj hiposideremijskoj anemiji. 501

microdontia microdontia, mali zubi; apsolutna m., zubi su malih dimenzija. Sin. prava mikrodoncija; relativna m., zubi su prosečne veličine ali previše sitni u odnosu na veličinu kostiju vilica. V. dysharmonio dentomaxillaris, macrodontio. microglia, mikroglija, ćelije za koje se veruje da su mezodermni ćelijski elementi nastali iz perivaskulnog tkiva, a nalaze se u centralnom nervnom sistemu. Ćelije su sa sitnim jedrima, gustog hromatina, protoplazma je veoma oskudna kao i njeni nežni produžeci, pa zahtevaju posebne metode bojenja. microglossia, mikroglosija, preterano mali jezik. Uroñena nepravilnost, veoma retka i nikad nije usamljena. Svi zubi su nagnuti oralno, mada su kosti vilica normalno razvijene. micrognathia, mikrognatija, nedovoljno razvijena vilica; m. mandibularis, donja vilica nedovoljno razvijena. Njen položaj je uvek distalan. Može biti uroñena (v. Syndroma Pierre Robin), stečena kao posledica ankiloze temporomandibularnog zgloba i kao simptom koji se javlja u svim poremećajima razvitka prvog škržnog luka, v. macrognathia; m. -" maxillaris, nedovoljno razvijena gornja vilica; m.m. totalis, gornja vilica u celini zaostala u razvoju, u gornjem nizu zuba postoje ili anodoncije pojedinih zuba ili izrazita teskoba zuba; m. prema-xillaris, postoji samo obrnut preklop sekutića. Sin. pseudoprogenija, prividna pro geni ja. microhaematuria, mikrohematurija, hematurija koja se može otkriti samo mikroskopskim pregledom sedimenta mokraće u kojem se nalaze eritrociti. V. haematuria. micromastia, mikromastija, nenormalno male dojke. micromelia, mikromelija, kratkoća udova u osoba inače pravilno razvijene glave i trupa. Mikromelija se nalazi u nesrazmernih patuljaka, odnosno u osoba s poremećenim lučenjem žlezda s unutranjim lučenjem (u smanjenoj funkciji ili u odsustvu funkcije tireoidne žlezde, u hipergenitalizmu i u poremećaju rasta

502

mictio kosti - hondrodistrofiji). V. chondrodystrophia foetalis. microorganismus, mikroorganizam, jednoćelijsko, golim okom nevidljivo živo biće. U mikroorganizme spadaju: bakterije, gljive, rikecije, virusi i protozoe. Sin. microb. microphakia, mikrofakija, pojava suviše malog sočiva oka. microphthalmus, mikroftalmus, nenormalno malo oko. U pitanju je sprečavanje razvitka očne jabučice u celini, čiji uzrok nije poznat. micropsia, mikropsija, subjektivno opažanje pri spazmu akomodacije da predmeti izgledaju suviše mali. microsporia, mikrosporija, mikotičko oboljenje dlake glave i brade, gole kože i nokata, prouzrokovano gljivicama roda microsporon. U mikrosporiji je dlaka krta, slomljena, kratka i nagnuta u istom smeru. Promena je mahom u obliku većih kružnih polja. Microsporon, mikrosporon, parazit biljnog porekla (sitne spore oko dlake u obliku mozaika). Postoje 2 vrste: (1) M. Aoudouini i M. felineus, koji prouzrokuju površinsku i duboku mikrosporiju (mikoze), i (2) M. furfur, prouzrokovač oboljenja pityriasis versicolor, i M. minutissimum, prouzrokovač eritrazme (epidermofitije). microthrombosis, mikrotromboza, mali ugrušci u kapilarima i malim krvnim sudovima raznih organa. microtia, mikrotija, uroñena anomalija oblika usne školjke koja je znatno smanjena ili je čak svedena samo na mali kožni nabor u kojem ima nešto hrskavice. Obično je mikrotija deo šire anomalije oblika koja zahvata i srednje uvo. V. atrezija uva. mictio, mikcija, mokrenje, akt kojim se napunjeni mokraćni mehur ispražnjuje. Pražnjenje mokraćne bešike u toku mokrenja zavisi uglavnom od kontrakcije mišića detruzora i relaksacija unutrašnjeg i spoljašnjeg sfinktera. Mokrenje je refleksna radnja koju olakšavaju i koče viši moždani centri. Mokraća iz bubrega stalno pritiče u mokraćnu be-

Middeldorpfova udlaga šiku, ne povećavajući znatnije pritisak u njoj sve dok se ne napuni do odreñene zapremine (cistometrogram). Prva potreba za mokrenjem se javlja kad se u mokraćnoj bešici sakupi oko 150 ml mokraće, a neodložna potreba kad u njoj ima oko 400 ml mokraće. U toku mokrenja unutrašnji sfinkter, spoljašnji sfinkter i mišići meñice se opuštaju, a detruzor se kontrahuje. Izvesna područja centralnog nervnog sistema (snažni olakšavajući i zaprečni centri u moždanom stablu; neki centri u kori velikog mozga koji deluju uglavnom zaprećno) mogu potisnuti ili olakšati čin mokrenja. Middeldorpfova udlaga, v. udlaga. midrijaza, v. mydriasis. Miescher-Lederova bolest, v. bolest migrena, (fr. migraine) glavobolja, kao oboljenje za sebe, počinje u pubertetu, a prestaje u klimaksu ili starosti. Javlja se u napadima, obično posle spavanja, s jakim bolom u jednoj polovini glave i povraćanjem na vrhuncu bola, zatim snom, posle koga bol prestaje. Traje nekoliko časova, a rede nekoliko dana (status hemicranius). Sin. hemicrania; m. abdominalis, nastupi grčeva u trbuhu u dece; m. complicata, glavobolja sa parestezijama i prolaznim oduzetostima u suprotnoj polovini tela; m. ophthalmica, migrena u kojoj pre nastupa glavobolje postoje hemianopsija ili skotomi (scotoma scintillans); m. ophthalmoplegica, glavobolja praćena prolaznom oduzetošću III, IV ili VI moždanog živca. Mihalkoviczev organ, preostali kanalići mezonefrosa spojeni sa semenim cevčicama. Stvaraju odvodne kanaliće glave pasemenika. mijelencefalon, v. metencefalon. mijelin, mešavina raznih lipida, glavni sastojak košuljice živaca. mijeloblastna leukemija, v. leukaemia. mijelocistokela, v. myelocystocele. mijelocistomeningokela, v. myelocystomeningocoele. mijelocit, ćelija granulocitne loze u kojoj se već javljaju zrnca karakteristična za ovu krvnu lozu. Prema vrsti zrnaca, po-

mikrobiologija stoje neutrofilni, eozinofilni i bazofilni mijelociti. Normalno se m. nalaze u kostnoj srži. U perifernoj krvi nalaze se u granulocitnoj (mijeloidnoj) leukemiji i u toku izraženih leukocitoza. mijeloftizna anemija, v. anaemia. mijelografija, rendgensko snimanje subduralnog prostora kičemnog kanala pošto se u ovaj prethodno ubrizga neko pozitivno ili negativno kontrastno sredstvo. Služi za utvrñivanje odnosa kičmene moždine ili njenih korenova prema kičmenom stubu, u slučajevima njihova oboljenja. Sin. myelographia. mijeloidna leukemija, v. leukaemia. mijeloidna metaplazija, v. metaplasio myeloides. mijeloproliferativni sindrom, v. bolest. mijeloscintigrafija, v. scintigrafija. mikocidi, fizička i hemijska sredstva koja uništavaju gljivice. mikroaerofili, bakterije koje se razmnožavaju u aerobnim uslovima, ali najbolje kada je koncentracija kiseonika u vazduhu nešto manja od normale, a koncentracija ugljen-dioksida veća; bakterije rastu nešto malo ispod površine hranljive podloge. mikroangiopatije, dijabetske, promene, pretežno na malim arterijskim krvnim sudovima, koje su specifične za šećernu bolest (v. tamo), a javljaju se najčešće na mrežnjači i bubrežnim glomerulima. mikroangiopatska hemolizna anemija, v. anaemia. mikroautoradiografija, v. auto radio grafija. mikrobar, oznaka , vansisteniska jedinica pritiska koja se može i dalje koristiti, 1/ = 0,1 Pa. mikrobiologija, nauka koja proučava mikroorganizme, može se prema predmetu proučavanja raščlaniti na: bakteriologiju, mikologiju i virusologiju. Meñutim, s obzirom na praktičnu primenu mikrobiologije, treba razlikovati medicinsku, poljoprivrednu, tehničku i veterinarsku mikrobiologiju. One su meñusobno toliko različite da su predmet posebnih oblika studija. Ipak ima niz osnovnih saznanja koji su zajednički, bilo kojoj mikrobiologiji, zbog toga sve pri503

mikrodisekcija padaju u okvir discipline - opšte mikrobiologije. mikrodisekcija, disekcija tkiva ili ćelija pod mikroskopom. mikrohirurgija, disekcija sitnih struktura koja se izvodi kontrolisanjem operativnog rada mikroskopom, npr. u otorinolaringologiji i oftalmologiji. V. mikrodisekcija; m. uva, niz operacijskih zahvata, koji se vrše uz upotrebu operacijskog mikroskopa. Većini je cilj da očuvaju ili po mogućstvu poboljšaju funkciju sprovodnog aparata srednjeg uva. Ovamo spadaju: timpanoplastika, hirurgija stapesa, fenestracija labirinta i operacija atrezije bubanjske duplje. mikroklimat, stanje meteoroloških faktora u malim vazdušnim prostorima, u kojima se klimatološka merenja vrše naročitim aparatima. U mikroklime se, npr., ubrajaju klimat u vazdušnim prostorima izmeñu tela i odela, klimat izmeñu pojedinih slojeva odela, klimat u cipelama, klimat na površini naših sluznica i si. Ovaj je mikroklimat od naročitog značaja za dobro, tj. ugodno osećanje. mikroklizma, vrsta medikamentozne klizme koja se izvodi unošenjem u rektum dvadeset grama tečnosti u kojoj je rastvoren neki lek; ovaj rastvor se unosi u rektum brizgalicom na koju se, umesto igle, natakne poseban nastavak. mikrolitijaza, v. nephrolithiasis. mikromere, male ćelije nastale u nejednakoj deobi (brazdanju). mikrometar (Mm) mera za dužinu, hiljaditi deo milimetra (l mm-); ranije se nazivao mikron. U mikroskopskom priboru mikrometar se naziva i pločica s mikrometarskim podeocima koja služi za mikroskopska merenja. mikrometoda, metoda hemijske analize u kojoj se upotrebljavaju minimalne količine supstancije. mikron, , jedinica mere za dužinu. Mikron je 1/1000 deo milimetra, ili 10-4cm. Novi Meñunarodni sistem mernih jedinica (SI) ne preporučuje upotrebu mikrona kao jedinice. V. mikrometar. mikronodulska ciroza jetre, v. cirrhosis. mikropil, otvor kroz koji u nekih životinja semeglavac prodire u jaje. 504

mikroskop mikroskop, optička sprava koja omogućava da se mali predmeti gledaju pod većim vidnim uglom te se vide uveličano. Sastoji se od sistema sočiva, objektiva i okulara i pribora za osvetljavanje. Objektivi imaju razdvojnu moć i njima se otkrivaju pojedinosti strukture objekta, a daju izvrnut realan lik koji se okijlarom naknadno uveliča. Zbog toga su objektivi naročito izgrañeni i korigovani da se, što je moguće više, uklone nedostaci sferne i hromatične aberacije, a postigne što veća moć razdvajanja. Moć razdvajanja objektiva zavisi od talasne dužine upotrebljene svetlosti i osobina objektiva te je i posmatranje mikroskopom običnom svetlošću ograničeno do razdvajanja od 0,2 minuta, tj. praktično do uveličanja oko 2.000 puta. Savremeni mikroskopi pored precizne izrade i maksimalnog iskorišćenja optičkih svojstava objektiva i okulara imaju ureñaje i dopune za vrlo raznovrsna posmatranja (u polarizovanoj svetlosti, luminiscentnoj svetlosti, odbijenoj i propuštenoj svetlosti, na svetlom i tamnom polju, s ureñajem za fazni kontrast i dr.); binokularni m., mikroskop za 2 okulara kojim se predmet posmatra sa oba oka, čime je omogućeno stereoskopsko viñenje; elektronski m., mikroskop u kome se umesto svetlosnih zrakova za stvaranje lika upotrebljava snop brzih elektrona koji proizvode talase 100.000 puta kraće od svetlosnih (0,05 A). Zbog toga je razdvojna moć el. daleko veća nego u običnog mikroskopa. El. m. ima kondenzor, objektiv i projektiv, ali ovi nisu od stakla, nego ih zamenjuju 3 kalema koji stvaraju elektromagnetno polje (elektromagnetski tip); ili sistem dijafragmi (elektrostatički tip m.). Snaga uveličavanja el. m. kreće se od 2.000 do 30.000 puta. Slika uveličanog predmeta se posmatra na fluorescentnom zaklonu ili na fotografskoj ploči. Uveličanjem fotografije postiže se uveličanje slike preko 500.000 puta. Zato je el. m. u biologiji i omogućio temeljnije izučavanje ćelija, bakterija, virusa, pa čak i nekih molekula; polarizacioni m., mikroskop za posmatranje

mikrotelašca sitnih predmeta koji su osvetljeni polarizovanom svetlošću, pomoću dve polarizacione prizme: jedna je polarizator, a druga analizator; ultramikroskop, mikroskop za pregled vrlo sitnih čestica koje u prečniku imaju manje od 0,5 A. Svetlost dolazi iskosa. Oblik čestica raspoznaje se po svetlucanju na tamnom polju.

mikrotelašca (microbodies), v. peroksiso mi. Mikuliczev papirić, trake od filter-papira prevučene škrobom i Lugolovim rastvorom 3%. Plava boja se gubi na t° 115 do 1180C. Koriste se za kontrolu uspešnosti dezinfekcije. Mikuliczeva bolest, v. bolest. Mikuliczeva mast, »crna mast«, ranije upotrebljavana za lečenje rana. Sastoji se od srebronitrata, vazelina i peruanskog balzama. Mikuliczeva operacija, v. operacija. Mikuliczeva tamponada, v. tamponada. Mikuliczeve ćelije, v. ćelije. Milesova operacija, v. operacija. miliamper-minuti, proizvod iz primenjene jačine struje, izražene u miliamperima, i trajanja unošenja leka, izraženog u minutima, a pri elektroforezi lekova. V. electrophoresiš. miliaria, v. sudamina. milibar, oznaka mbar, vansistemska jedinica pritiska koja se može i dalje koristiti, l mbar = 100 Pa. miliekvivalent, v. ekvivalent. milimetar vodenog stuba, oznaka mm H2Ü, vansistemska jedinica za pritisak čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, Imm H2 ali isto tako treba da se koristi i za udisanje. U ovoj banji lece se: nespeci507

mladež fična kataralna oboljenja nosa, grla i bronhija; hipoacidni gastritis; atonija želuca; atonička opstipacija i insuficijencija jetre, holecistatonija. mladež, v. naevus. »mlateći zglob«, donje vilice, pokreti zaostalog dela ramusa posle kondilektomije koji podsećaju na mlaćenje, lupanje bata, malja. mlečac, v. soor. mlečna kiselina, v. Acidum lacticum. mlečne žlezde, dojke, parni organi, po pravilu, na grudima žene u vidu oblih uzvišenja sastavljenih od grozdastih meškova čije ćelije luče mleko. U sasvim male dece ženskog pola one su sasvim male, nerazvijene. U doba puberteta dojke postepeno rastu, dok ne dosegnu odreñenu veličinu, predstavljajući jednu od najupadljivijih odlika ženskog pola. Ponekad one privremeno narastu i u novoroñenčadi oba pola, lučeći mlečnu tečnost, poznatu pod imenom veštičino mleko; (embr.) u embriona od 6 do 7 mm dužine zadebljava ektoderm, na bokovima trupa škržnih lukova sve do spoljnjeg kraja u tzv. mlečnu gredu koja se u embriona od 9 mm izdiže iznad površine, naročito u predelu budućih grudi. U čoveka se normalno javljaju u grudnom predelu nekoliko začetaka, od kojih normalno ostaje samo jedan par, dok drugi početkom 3. meseca nestaju. Sem na normalnim mestima začeci mlečnih žlezda se mogu razviti i na drugim mestima kao potpuno izgrañene žlezde (hipermastija) ili kao bradavice bez žlezdanog tkiva (hipertelija) ili kao žlezde bez bradavica (hiperadenija). Do sada je zabeleženo oko 40 mesta gde se izuzetno mogu razviti prekobrojne mlečne žlezde. Začeci mlečnih žlezda postaju razmnožavanjem matičnog sloja na odreñenom mestu mlečne grede, čineći žlezdano polje. Od nje se odvajaju u toku 5. meseca pune celularne gredice (do 25), zadebljale na donjem kraju. One se ubrzo razgranjavaju u mezenhimnom tkivu i od njih postaju žlezdani režnjići. U sredini žlezdanog tkiva zbog bujanja vezivnog tkiva, to se mesto izdiže i postaje bradavica. 508

mleko mlečni šećer, v. Lactosum, Saccharum lactis, laktoza. mlečnjaci (dentes decidui), v. zubi. mleko, sekret mlečnih žlezda sisara. Hemijski ono predstavlja trajnu emulziju masti u koloidnom rastvoru belančevina i pravom rastvoru šećera i soli. Mleko je tečnost bele ili žućkaste boje, koja dolazi od mnogobrojnih masnih kapljica i koloidnih micela belančevina koje odbijaju svetlosne zrakove. Mleko nema naročitog mirisa. pH svežeg mleka preživara je 6,3 do 6,6. Ženino mleko je slabo bazno. Reakcija mleka zavisi od prisustva primarnih i sekundarnih fosfata. Zbog značajnih količina kazeina u mleku, mleko preživara se ne zgrušava prilikom kuvanja, dok mleko nekih sisara sadrži više albumina i globulina pa se prilikom kuvanja zgrušava. Glavni sastojak mleka je voda (83-87%), koja dolazi iz krvi. Mleko sadrži sve sastojke koji su potrebni za održavanje, razvoj i porast novoroñenčeta. Izvestan deo organskih i neorganskih materija prelazi iz krvi, dok se druge sintetišu u ćelijama mlečne žlezde (laktoza, kazein, deo globulina i jedan deo masti). Od organskih sastojaka na prvom mestu se nalaze belančevine, kazein, laktoalbumin i laktoglobulin. Kvantitativni odnos pojedinih beiančevina u mleku odreñuje brzinu rastenja mladunčeta i prilagoñen je potrebama životinjske vrste koja stvara mleko. Od ugljenih hidrata mleko sadrži disaharid laktozu. Ona se stvara u mlečnoj žlezdi i njena koncentracija u kravljem mleku iznosi 4-6%. Masti se u mleku nalaze u obliku stabilne emulzije. Oko svake kapljice masti nalazi se opna od belančevina, koja povećava stabilnost emulzije masti. Količina masti u mleku iznosi od 3 do 3,5%. Masti mleka sastoje se od glicerinskih estara čitavog niza masnih kiselina (najviše oleinske i palmitinske). Od ostalih sastojaka mleko sadrži i ureju, hipurnu kiselinu, kreatin, kreatinin, aminokiseline i limunsku kiselinu. Mleko sadrži i veći broj različitih fermenata. Količina mineralnih materija kreće se u dosta širokim granicama u raznim životinjskim vrstama. MIe-

mlinar

ko je hranljiva materija veoma siromašna gvožñem. Prvih nekoliko dana posle poroñaja mlečna žlezda izlučuje naročiti sekret koji se naziva kolostrum. On ima visoku specifičnu težinu i sadrži znatnu količinu pravih belančevina. Ukus kolostruma je bljutav i neprijatan. Mikroskopski sadrži mnogo leukocita. U toku nekoliko dana postepeno prelazi u mleko. mlinar, Tenebrio molior; najznačajnija štetočina u mlinarstvu, dimenzije 13 do 17 mm, crnosmeñe boje. mlitava koža (cutis laxa), jedna od promena u Turnerovom sindromu (v. tamo). mljetska bolest, v. mal de Meleda.

mobilitas abnormalis, (stom.) nenormalna pokretljivost patrljaka prelomljene donje vilice ili kostiju lica usled dejstva mehaničke sile, patoloških procesa itd: aktivna, prilikom spontanih pokreta bolesnika; pasivna, otkriva je lekar pregledom. (Oppositus) v. immobilitas. mobilizacija, postupci kojima je cilj da učine nepokretni ili ankilozovani deo pokretnim. mobilna hirurška ekipa u NOR-u, v. kirurška ekipa.

moć razdvajanja mikroskopa (moć razlučivanja ili rezolucija), najmanje rastojanje izmeñu tačaka A i B koje se još mogu videti razdvojeno pomoću datog objektiva. Ova veličina zavisi od talasne dužine A-svetlosti kojom se preparat osvetljava i tzv. numeričke aperture NA objektiva i data je obrascem AB = l /MR =A/NA, pri čemu je NA=n sin 6/2, n predstavlja indeks prelamanja svetlosti izmeñu preparata i objektiva a Ѳ je ugaona apertura. modeli za studije, (stom.) modeli gornje i donje vilice od gipsa za analizu odnosa gornje i donje vilice u artikulatoru i planiranje protetske terapije. modifikacije, v. fenotipske varijacije. modra galica, v. Cupri sulfas. Moebiusov znak, v. znak.

Moeackeberg sclerosis, Menkebergova skleroza je oblik arterioskleroze mišićnih arterija srednjeg kalibra koji se odlikuje taloženjem kreča u srednjem delu zida arterije. Postoji degeneracija, otok

mokraćni organi

i fragmentacija mišićnih vlakana srednjeg dela zida arterije i taloženje krečnih soli. U arterijama manjeg prečnika opisani proces prati i pojava masne degeneracije u intimi. Lumen zahvaćenih arterija je u većini slučajeva dobro prolazan za krv pa nema smetnji u krvotoku izuzev kada je intima promenjena. mokraća, bistra žućkasta tečnost koja nastaje u bubrezima procesima filtracije, reapsorpcije i sekrecije. Za 24 časa izluči se oko 1,5 lit. mokraće. Mokraća ima specifičan miris, slano-gorak ukus; specifična težina čovečije mokraće kreće se izmeñu 1,015 i 1,025. pH mokraće je 5-7 i zavisi od ishrane. Mokraća sadrži neorganske i organske sastojke. Od neorganskih sastojaka najvažnije su soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfata. Od organskih sastojaka najvažniji su ureja, kreatinin, mokraćna kiselina, purinske baze, indoksil i hipurna kiselina. Centrifugiranjem mokraće, čak i u zdrave osobe, može se dobiti talog (sediment), koji sadrži kristale ili amorfan talog raznih organskih i neorganskih soli. Prisustvo belančevina, eritrocita i većeg broja leukocita u mokraći znak je oboljenja bubrega, odnosno izvodnih puteva. mokraćevina, v. carbamid,kreja. mokraćna bešika, vesica urinaria; (embr.) njen postanak je vezan za stvaranje alantoisa. Od njegovog intraembrionalnog dela postaje urahus, a od proksimalnog mokraćna bešika. Urahus se začepljuje u drugoj polovini fetalnog života u svom distalnom delu, a pretvara se u fibroznu srednju vezu bešike. Proksimalni deo uraha ostaje prohodan i uliva se na gornjem kraju bešike. Tokom 2. meseca bešika se spušta u karlicu. Epitel je prvo jednoredan, a prelazan postaje tek u embriona od 60 mm. mokraćna cev, v. urethra.

mokraćna flegmona, v. infiltratio urinae. mokraćna kiselina, v. Acidum uricum.

mokraćne boje, obojene supstancije od kojih potiče boja mokraće (urobilin, urohrom, uroeritrin, urosein i dr.). mokraćni kanalić, v. tubulus renalis. mokraćni konkrement, concrementum.

mokraćni organi (organa uropoëtica), izlučuju iz krvi škodljive sastojke u obliku 509

mokraćovod mokraće i odstranjuju ih iz tela. DeIe se na parne i neparne. Parni organi su: bubreg(ren), bubrežne čašice (calices renales), bubrežna karlica (pelvis renalis) i mokraćovod (ureter). Neparni organi su mokraćni mehur (vesica urinaria) i mokraćna izvodna cev (urethra). mokraćovod, v. ureter. mola hydatidosa, grozdasta mola. Cistič-ka degeneracija resica horiona. Najčešće u prvim mesecima trudnoće resice horiona gube svoj rojtast izgled i pretvaraju se u okruglaste cistice različite veličine koje se peteljkom meñusobno povezuju, tako da imaju oblik grozda. Cis-tička degeneracija zahvata samo stro-mu resica dok oba epitela ostaju nepro-menjena. Ta grozdasta masa ima vrlo veliku proliferativnu moć i vrlo brzo raste i tako ispunjava materičnu duplju. Plod najčešće ugine. Neki put proces zahvata i placentne resice i usled citolitič-kog dejstva dolazi do razaranja mišića materice (mola destruens); m. sangvi-nolenta, krvava mola predstavlja izumrli ovulum koji je prožet krvlju. molaris, molaran, kutnjački, v. dens. molekul (mala masa, od moles - masa),> najsitnija čestica neke supstancije (elementa ili jedinjenja) koja može slobodno postojati, a da pri tome zadržava sva svojstva dotične supstancije. Molekul je sagrañen od atoma; kad su atomi u molekulu jednorodni u pitanju je prosto telo, elemenat. V. atom, jedinjenja. molibdenum, Mo, molibden, hemijski element, metal. molimina climacterica, tegobe neurovegetativne prirode u vreme prestanka rada jajnika i pojave menstruacije. V. climacterium. molluscum contagiosum, virusno oboljenje u vidu pojedinačnih, poluloptastih umbilikovanih promena, bele ili ružičaste boje, veličine čiodine glave do graška. moljac, ambarski, v. Tinea granella. moljac brašna, Ephestia kühniella; ima izgled manjeg leptira plavosive boje s dva para pruga na spoljnim krilima. Živi u grupi stvarajući lepljive grumeni. Monaldijeva drenaža, v. drenaža.

510

monocyt monarthritis, monartritis, zapaljenje samo jednog zgloba; m. deformans, deformantni artritis samo jednog zgloba. Monckenbergova skleroza, ateromatoza s kalcifikacijom srednjeg sloja mišićnih arterija. mongolismus, mongoloidizam, vrsta umne zaostalosti. Izgled lica s kosim očima podseća na Mongole. Uvećan jezik strci iz usta. Javlja se u dva oblika: 1) sa znacima hipofunkcije štitaste žlezde i 2) sa znacima hipogonadizma. Dolazi od prekobrojnog broja hromosoma: dete ima 47 umesto 46 hromosoma. Okrivljuju se starost roditelja i krvno srodstvo. Sin. Langdon-Downova bolest. V. oligophrenia. mongoloidizam, v. mongolismus. mongolske pege, doživotne svetlomrke, manje ili veće pege, lokalizovane pretežno u slabinsko-krsnom predelu. monilethrix, nasledno distrofičko oboljenje dlaka u vidu prstenastih suženja i lomljivosti. moniliasis ili candidiasis, kandidijazu ljudi najčešće izazivaju sledeće vrste: Candida albicans, C. tropicalis, C. pseudotropicalis i dr. Sin. soor; m. grkljana, gljivica Monilium album (soor), može da se naseli u sluznici grkljana, gde izaziva zapaljenje koje, ako je unilokularno, može da liči na tumor (karcinom); m. oris, oralna monilijaza. V. soor. mono-, u složenicama označava da je nešto jedno, daje ograničeno na jedan deo. Npr. mononuklearni, koji ima jedno jedro. U herniji označava da je nešto spojeno s jednim atomom ili atomskom grupom. Npr. monoaminomonokarbonske kiseline sadrže u svom molekulu po jednu amino-grupu i jednu karboksilnu grupu (alanin CHsCHNHzCOOH). monocitna angina, v. Mononucleosis infectiosa. monocularis, monokularan, koji ima jedno oko, koji se odnosi na jedno oko. monoculus, monokul, zavoj poveskom, kojim se prekriva jedno oko. monocyt, ima prečnik 15-20 mikrona, bela krvna ćelija, s jedrom koje je na jednom delu nešto ugnuto, protoplazma je obilna i sadrži azurofilna zrnca u

monocytopenia vidu prašine. U normalnoj perifernoj krvi ima oko 6% monocita. V. macrophages. monocytopenia, monocitopenija, smanjenje monocita u perifernoj krvi. monocytosis, monocitoza, povećan broj monocita u perifernoj krvi. monoestrusne životinje, životinje u kojih se nagon za parenjem javlja jedanput godišnje. monofaktorski, nasledno obeležje koje reguliše samo jedan par gena. Sin. unifaktorskl Sup. multifaktorski. monogenski, v. unifaktorski. monohloramini, stvaraju se pri hlorisanju vode prisutnim organskim materijama i pri pH preko 7. Imaju slabije dezinfekciono dejstvo. monohromatski vid, v. achromatopsia. monokularna diplopija, v. diplopia. monolagnija, v. onanija. monomorfizam, v. monomorphismus. monomorphismus, monomorfizam, u genetici, genska uniformnost stanovništva u pogledu odreñenog obeležja; u bakteriologiji, gledište prema kome svaka bakterija ima nepromenljiv oblik i funkciju. mononucleosis infectiva, infektivna mononukleoza, akutno, febrilno, virusno oboljenje s anginom, otokom vratnih ili svih limfnih žlezda i splenomegalijom. Najverovatnije je izazvana Epstein-Barrovim virusom. Glavni simptomi su: povišena temperatura, angina, otok limfnih žlezda, hepatosplenomegalija, atipični limfociti u krvi, uz specifičnu serološku reakciju (Paul-Bunnel-Davidsohnov test). Sin. febriglandularis, lymphoblastosis benigna acuta. Karakteristični su: izrazita leukocitoza, limfomonocitoza od 50-80%, atipični monociti (virociti) i heterofilna antitela, koja se koriste za serološku dijagnostiku bolesti. Lm. je kapljična infekcija uglavnom mladih osoba. Bolest počinje postepeno kao membranozna angina. Nalaz na tonzilama često liči na difteričke skrame, ali je opšte stanje bolesnika dobro, jer nije intoksiciran. Posle treće sedmice bolesti je moguće oštećenje jetre. Lm. traje više sedmica a prognoza je dobra.

monozigotni blizanci mononukleusni fagociti (imunološki), ćelije koje učestvuju u ćelijskom (celularnom) imunom odgovoru. Stvaraju se u kostnoj srži, a sazrevaju u kostnoj srži i drugim organima. Prisutni su u jetri, slezini, limfnim čvorićima, plućima i peritoneumu. Stvaraju lizozomske (hidrolizne) enzime, lizozim, komponente komplementa i interferon. Osnovne funkcije: pružanje antigena limfocitima, ingestija i digestija patogenih i normalnih ćelija, akumulacija na mestu zapaIjenjske reakcije. Podklase: monociti, Kupfferove ćelije, histiociti, peritonealni makrofazi, alveolarni makrofazi, sinusoidne ćelije, osteoklasti i mikroglijame ćelije. monoplegia, monoplegija, oduzetost jednog ekstremiteta ili jedne polovine lica; m. corticalis, oduzetost usled oštećenja motorne kore; m. facialis, v. paralysis n. facialis; m. spinalis, oduzetost usled oštećenja odgovarajućeg dela kičmene moždine. monoploid, v. haploid. monoploidija, v. haploidija. monorchidia, jednostrano odsustvo muške gonade, uz striktnu kontrolu da se druga gonada ne nalazi u trbušnjoj duplji, predstavlja retko patološko stanje. monosaharidi, prosti ugljeni hidrati, aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola, najčešće su heksoze (sastavljene iz šest C-atoma), npr. glikoza (grožñani šećer, ili dektroza) i fruktoza (voćni šećer, ili levuloza). monosinaptički refleks, refleks čiji refleksni luk grade samo dva neurona. V. refleks na istezanje. monosomia, monosomija, nedostatak jednog hromosoma u odreñenom hromosomskom paru diploidnih ćelija (2N-1, gde N označava haploidnu garnituru hromosoma). Primer ovakvog poremećaja u ljudi je Turnerov sindrom (v. tamo). monothricha, bakterije koje imaju jednu polarnu ciliju ili flagelu (Pseudomonas, Vib. cholerae). monozigotni blizanci, genski identični blizanci, koji potiču iz jedne oploñene 511

morphinum

Monro-Kellijeva doktrina

jäjne ćelije. Sin. identični blizanci, istojajni blizanci Monro-Kellijeva doktrina, princip po kome zbog nestišljivosti mozga i cerebrospinalne tečnosti u lubanji zapremine krvi, cerebrospinälne tečnosti i mozga moraju biti relativno konstantne. mons pubis (mons Veneris), preponski brežuljak, bručik, trouglasto ispupčenje iznad spoljnih polnih organa žene prouzrokovano masnim tkivom. Obrastao je brucama, polnim dlakama. Sin. Venerin brežuljak. Monteggina povreda, v. povreda. Montgomerijeve kvržice, v. mlečne žlezde.

Moorenov ulkus, v. ulcus rodens corneae. moral insanity, (engl.), moralno ludilo, pojava više ili manje potpunog odsustva moralnih osećanja u psihopata ili duševnih bolesnika. Oboleli pri tom ne mora da pokazuje oštećenje inteligencije nego se moral inseniti manifestuje samo kao surovost, egoizam, potpuno odsustvo društvenog nagona ili njegova izvitoperenost. moralna anestezija, v. moral insanity. Moraxella, rod u koji se ubrajaju: M. lacunata, M. liquefaciens, M. Iwoffi i dr. Uzročnici su konjunktivitisa u ljudi. Prva može izazvati i gnojni meningitis i bronhopneumoniju, naročito u dece. morbiditet, statistički pojam, broj koji označava odnos stanovnika neke teritorijalne jedinice (grad, država) i broja obolelih u odreñenom periodu vremena. Za razliku od ovog opšteg m., specijalni m. pokazuje učestalost pojavljivanja od neke odreñene bolesti. M. se izračunava obično na 10.000 stanovnika. V. Ietalitet, mortalitet. morbilli, male boginje, akutna virusna bolest dece iz grupe osipnih groznica. Odlikuje se izraženim kataralnim znacima i makulo-papuloznom ospom. Kapljična, veoma kontagiozna infekcija. Bolest ima ciklični tok s dvofaznim tipom temperature. Prva faza označava početak bolesti s temperaturom i kataralnim promenama svih sluznica. Dete kašlje» slini, bali, a lice je sočno, zajapureno kao uplakano (»plačna maska«). Druga

512

faza odgovara izbijanju ospe, koja se prvo javlja po vratu i licu, pa se spušta niz trup sve do stopala. Ospa je makulopapulozna, ružičasta. Ona traje 3-7 dana, a ćela bolest oko 15 dana. Bronhopneumonije i otitis su česte komplikacije, a encefalitis je redak i težak. morbus, v. bolest. morbus haemolyticus neonatorum, v. erythroblastosis.

morfin, v. Morphinum. morfinizam, v. morphinismus. mornarička bolnica, ustanova za lečenje pripadnika ratne mornarice, ali i drugih bolesnika; postoji na kopnu ili na brodu, v. sanitetski brod. U većim ustanovama pored lečenja i obuke posebna pažnja se posvećuje izučavanjima iz oblasti pomorske medicine. V. vojna bolnica.

morphea, v. sclerodermia circumscripta. morphinismus, morfinizam, toksikomanija prema morfmu (zavisnost od morfina), koja, postepeno, dovodi do upotrebe sve većih količina toga alkaloida. U početku, unošenje morfina izaziva prijatnost (euforiju, tzv. medeni mesec morfinista), ubrzo, potom, nova količina morfina postaje potrebna da otkloni neprijatne (apstinencijalne) simptome kao što su drhtanje, znojenje, muka, povraćanje, dijareja, kijanje, razdražljivost i dr. Ponekad, kardiovaskularni kolaps može da ugrozi i sam život morfinomana. Do ovih pojava dolazi zbog toga što morfin u morfinomana ulazi kao neophodan sastavni deo u hemijske procese metabolizma. Odvikavanje od morfina je teško i nesigurno, Nelečen morfinoman propada moralno, jer ne bira sredstva da pribavi morfin; materijalno, jer je tajno nabavljeni morfin vrlo skup. morphinum, morfin, najvažniji alkaloid opijuma. U čoveka deluje depresivno na centralni nervni sistem, prouzrokuje zatvor i smanjuje sekrecije, izuzev znojnu, koju pojačava. Upotrebljava se, uglavnom, kao analgetičko sredstvo (samo u izvesnim akutnim bolovima i u neizlečivih hroničnih bolesti), i zatim kao priprema za narkozu i lokalnu anesteziju. Prilikom učestale upotrebe, lako dolazi

mors do toksikomanije (morfinomanija, morfinizam). V. Opium. mors, smrt, nepovratni prestanak svih funkcija života. S. može nastupiti na prirodan način - prirodna smrt, ili nasilno - nasilna smrt, usled nekog nasilnog akta (trauma, ubistvo, samoubistvo); m. in tabula, smrt na ploči, tj. na hirurškom stolu, u toku operacije; prirodna s. može biti: prirodna fiziološka s., koja nastupa u dubokoj starosti usled istrošenosti organizma i postepenog slabljenja njegovih funkcija; prirodna patološka s., koja je posledica izvesnog patološkog procesa u organizmu. Prirodna patološka smrt je postepena kada se funkcije u organizmu u toku dužeg vremena postepeno gase, a naprasna (m. subita) kada s. nastupa neočekivano u osobe na izgled dobrog stanja zdravlja ili u toku nekog lakšeg oboljenja koje se obično ne završava smrću; prividna s., stanje kada neka osoba pokazuje jedva primetne znakove smrti. P. s. može da nastupi u raznim trovanjima, npr. pri trovanju morfinom, ugljen-monoksidom, etrom, hloroformom i alkoholom, zatim pri insolaciji, smrzavanju i udaru električne struje. U slučaju p.s. vrši se veštačko disanje, koje treba produžiti i nekoliko časova, daje se kiseonik sa 5% CCh ,pojačava se rad srca i nadražuje centar za disanje. U cilju da se suzbije i izbegne strah od prividne smrti zakonom je odreñeno i regulisano utvrñivanje smrti obligatnim pregledom mrtvaca, koji vrše lekari ili i naročito obučeno osoblje, koji na osnovu tipičnih i karakterističnih simptoma utvrñuju smrt neke osobe; m. thymica, timusna smrt, u osoba u kojih postoji status thymicolymphaticus. morska milja, v. jedinica dužine van SI koja se može upotrebljavati samo za izražavanje razdaljina u pomorskom i vazdušnom saobraćaju, l m. milja 1852 m. morsum, ujedni, koji je u vezi s ujedom, npr. vulnus m., rana usled ujeda. mortalitet, umiranje, jedan od prvih pokazatelja koji je korišćen za procenjivanje zdravstvenog stanja stanovništva 33 Medicinski leksikon

most odreñene teritorije. Može se posmatrati kao opšti mortalitet (ukupan broj umrlih) ili kao specifični mortalitet (prema uzroku smrti, polu, starosti, zanimanju). Poseban značaj za sredine u razvoju ima praćenje smrtnosti pojedinih kategorija stanovništva (žena u toku trudnoće, poroñaja i šest meseci nakon poroñaja maternalni mortalitet) i odojčadi (mortalitet odojčadi). Mortonova bolest, v. metatarsalgia. morula, kupinasta gomila blastomera, v. brazdanje. mosaic, mozaik, u genetici, jedinka u koje se pojedina tkiva sastoje od ćelija različitog genskog, odnosno hromosomskog sastava, ali koje vode poreklo od jednog zigota. Mozaik je posledica somatskih mutacija ili transplantacije ćelija s jedne jedinke na drugu, kao što se, npr. dešava u raznojajnih blizanaca u toku njihovog intrauterinog razvitka. mosaicismus, mozaicizam, stanje kada u jedne jedinke postoje tkiva s ćelijama različitog genotipa, porekla od jednog zigota. Moschcowitzova operacija, v. operacija. Moschkowitzova bolest, v. bolest. Mosetig-Moorhofov vosak za kosti, punjenje kostnih šupljina sterilnom smesom jednakih delova spermaceta i sezamovog ulja. Na 60 delova ove smese dodaje se 40 delova jodoforma. most, (stom.) nadoknada jednog ili više izgubljenih zuba u cilju rekonstrukcije odnosa i rehabilitacije funkcija oštećenog mastikatornog organa. Preko kotvi (veštačke krune) fiksiran je za zube nosače, preko kojih se opterećenje prenose isključivo na potporni aparat zuba; fasetiran m., nadoknada za izgubljene zube od metalnog dela i vidljivog estetskog dela od akrilatnog ili keramičkog materijala boje prirodnog zuba; higijenski m., nadoknada za donje bočne zube. TeIo mosta ne dodiruje sluznicu alveolarnog grebena. Na poprečnom preseku ima oblik srca. Izrañuje se ceo od metala, a prednja kotva može biti fasetirana; metalno-keramički m., nadoknada izgubljenih zuba gde je keramički materijal boje prirodnog zuba, di513

mostno koleno

motorna ploča

rektno napečen na metalni skelet; no- motorika, polne razlike u motorici isposač m., sastrugan prirodni zub na koji Ijavaju se u pokretima, hodu, izrazu lica, se fiksira most preko kotvi cementnim glasu; izgovoru i u govoru. Žena, uopšte, materijalom. Sin. stubni zub; porculanmanje koristi pokrete ruke od muškarski m., fiksna nadoknada od porculana ca, naročito ako, uz to, postoji siromaštkada nedostaje jedan prednji zub; privo reci i izraza. Tom prilikom muškarac vremen m., nadoknada za izgubljene rado isturuje raširene ruke unapred, izzube od brzovezujućeg akrilata, ili skidvaja kažiprst, steže pesnice ili širi prnut stari most. Štiti zbrušene zube i ste, a hoće katkad i da lupa pesnicom o meka tkiva do izrade, odnosno cementisto. Pri hodu muškarac manje ili više ranja stalnog mosta. mlatara rukama. Pokreti žene su odmemostno koleno, snažni pregib rombencereni, graciozni, meki, skoro lebdeći, nafalona na njegovoj prednjoj strani, sin. suprot razmetljivom i energičnom hodu pontno koleno. muškarca. Normalno uobličena žena u mošnice, scrotum, okruglaste kožne kese, svaki svoj pokret unosi graciju, ritam. mrke boje, poprečno nabrane. U stanju Ona ne zna za usamljene i izdvojene pomirovanja su opuštene izmeñu nogu i krete. Redak je u nje pokret ruke koji ne kroz njih se mogu opipati semenici. prati diskretan pokret vrata, glave i truKoža mošnica je vrlo osetljiva i pri ovpa. Pokreti ruke muškarca su lišeni lašnom trljanju lako se zgrči. Za vreme toga. Polne razlike u pokretima postaju polnog nadražaja one se zgrče i dignu naročito upadljive kad se jave na suppod koren uda (kremasterski refleks); rotnom polu. Postojanje »ženskih« po(embr.) genitalni jastučići, u muškog se kreta u muškog (»transgesticizam«) razvijaju u mnogo većoj meri i na kraju odaje ženski uobličenog muškarca. (fetusi od 4 do 5 cm) spajaju se medu soMuškog homoseksualca najviše odaju bom u kožastu kesicu (scrotum). Linija ženski pokreti. Još više bodu oči muški spoja se raspoznaje kao nešto uzdignuti pokreti u androidnih žena, poznatih u rub po sredini mošnica (raphe scroti). Ux narodu kao muškarače (muškobanaste jedinstvenu mošničku kesu jastučići se žene). Umesto gracioznih pokreta vrata, preobraćaju tek 8-9. fetalnog meseca, glave i trupa, one pokazuju odsečnost, kada u mošnice prodre izdanak peritoplaho vi tost, mlataranje, isturanje ruku, nealne opne. upiranje kažiprsta, stisnute pesnice. Pomošnički jastučići, u muškog embriona lne odlike hoda dolaze od drugačijeg genitalna kvrga znatno raste u dužinu, a razvoja kostura (naročito karličnog kosgenitalni jastučići se razvijaju u mnogo tura). Gibanje bedara i naizmenično isvećoj meri nego u ženskih i spajaju se turanje ramena u žena neminovno je meñu sobom u mošnice. Prema spajaposledica posebne fiziologije njenog nju se nazivaju mošnički jastučići Linija tela. Njen korak je sitan, više prstima, spoja se raspoznaje kao nešto uzdignuti dok je u muškog on krupan, energičan, rub po sredini mošnica, produžujući se petama. Svesna privlačnosti svoga u meñični (perinealni) rub. hoda, žena koristi svoj hod: ona postaje motilitet, pokretljivost. »izvijuša« ili »uzvijojla«. Muški hod u motivacija, psihološki pojam, označuje današnje žene ne može da deluje erotsilu koja navodi ličnost da dela da bi zaski. Kao izraz suprotne polarizacije on dovoljila neku potrebu. U oblasti afekta se javlja u androidnih žena. U ženskom motivacija utiče na opažanje olakšavahodu muškarca (sitan korak, uzvijanje) jući ga ili ne. otkrivaju se znaci ženske polarizacije motoran (1) pokretan, pokretljiv; (2) koji (ginoidni muškarci). V. mimika. se odnosi na pokrete i pokretljivost. Sin. motorna afazija, v. aphasia. motoričan. V. mobilis, lokomocija. motorička jedinica, motorički neuron sa motorna ploča, tvorevina na mišićnom vlaknu, veličine 40-50 mikrona, zrnaste svim mišićnim vlaknima koje inerviše. 514

»mouches volantes« grañe, u kojoj se grana i završava pupoljčićima motorno-nervno vlakno. »mouches volantes«, (fr.) fina zamućenja u zadnjim partijama staklastog tela koja se entoptički vide kao pokretni kružići ili vlakna. Često se javljaju pri miopnoj degeneraciji staklastog tela. mozaik, v. mosaic. mozak, encefalon, cerebrum, smešten je u lubanjskoj duplji, omotan sistemom opni poznatim pod imenom moidanica (moždanih opni). Muškarac ima lubanju veće zapremine nego što je zapremina ženske lubanje. AH apsolutna težina mozga u žene nikako ne dokazuje njenu duševnu inferiornost, jer težina mozga nije merilo za stepen inteligencije. Ima čuvenih, genijalnih ljudi s velikim mozgom, kao i onih s malim mozgom. Ispitivanja relativne težine su pokazala da žena ima relativno veći mozak nego muškarac. Ali u izračunavanjima samo numeričkih vrednosti zaboravlja se na činjenicu da inteligencija ne mora da bude zavisna samo od kvantiteta moždane mase, nego i od kvaliteta strukture, pa čak i od hemijskog sastava. Tako, npr., u mozgu žene postoji veća količina sumpora (fiziološka hipertiofilija). V. cerebrum, encephalon. moždana kap, v. apoplexia cerebrl moždana opna, v. meninx. moždana vijuga, v. gurus. moždane komore, v. ventriculi cerebrl moždani centri, v. cerebrum, centar. moždani srp, v. falx cerebrl moždani živci, v. nervus. moždanica, v. meninx. moždanice, v. memnges. moždano stablo, v. truncus encephali (cerebri). moždano-kičmena tečnost,v. liquor cerebrospinalis. moždano-moždinski pritisak, v. pritisak. moždina, v. medulla. moždinski, sržni, v. medullaris. Mobiusov znak, v. znak. Mönckebergova skleroza, poseban vid arterioskleroznih promena s kalcifikacijama, pretežno medije, arterijskih sudova, a što je dosta česta pojava u toku šećerne bolesti (v. tamo). 33*

mucilaginosa morfinomanija, v. morphinismus. morfogeneza, uobličavanje. MorgagniAdams-Stokesov sindrom, v. AdamS'Stokesov sindrom. Morgagnijev privezak, na gornjem polu semenika, bogat u krvnim sudovima, predstavlja embrionalni zaostatak koji odgovara trbušnom otvoru jajovoda. Morgagnijeve hidatide, tragovi epigenitalisnog dela prabubrega u vidu peteljk as ti h meščića, ispunjenih vodnjikavom sadržinom, u muškom pasemeniku. Morgagni-Henschenov sindrom, v. sindrom. Morgagnijeve komore, komore u grkljanu. M-pfotein, značajan faktor patogenosti beta-hemolitičkih streptokoka, čija je otpornost na fagocitozu poznata. Virulencija je vezana za prisustvo, u zidu ovih bakterija, M-proteina, koji, raspolaže antigenskim svojstvima, izaziva stvaranje antitela s opsoninskom moći. mrazovac, v. Colchicum'autumnale. mrena, v. cataracta. mrežnjača, (embr.) zadnji zid očne čašice je od početka sastavljen od nekoliko slojeva visokih ćelija koje postaju niže ukoliko se bližimo zeničnom rubu tako da se na unutrašnjem zidu očne čašice mogu razlikovati dve zone: prednja, s nižim ćelijma (slepi deo mreinjače) i zadnja, s višim ćelijama (vidni deo mreinjače), podcijene testerastom meñom (ora serrata). Uobličavanje pojedinih slojeva mrežnjače počinje od unutrašnjosti, pa se proteže u pravcu crnog zastirača (tapelum niger). Stubići i štapići se počinju uobličavati u 3. mesecu. Posle 3. meseca u mrežnjači se mogu otkriti svi slojevi. mršavost, smanjenje telesne težine ispod odgovarajuće za više od 10%. mucanje, v. dysarthria, haesitatio. mucilaginosa, mucilaginoza, sluzava sredstva, lekovi biljnog ili životinjskog porekla koji sadrže dosta sluzi (Gelatina animalis, Radix Althaeae, Gummi arabicum, Tubera Salep itd.). Stavljena na sluznice, mucilaginoze ih štite od nadražaja i tako smanjuju zapaljenje, odnos-

515

mucilago no deluju antiflogistički. Upotrebljavaju se u kataralnim stanjima u digestivnom traktu i u ždrelu, zatim kao korigensi za ukus, i za lečenje trovanja kaustičnim otrovima. Ova sredstva .daju se per os ili per rectum (u obliku klizme) s onim Iekovima koji lokalno draže. mucilago, sluzavo sredstvo; m. Gummi arabici, sluz od arapske gume, služi kao korigens za lekove oštra ukusa i za lekove koji lokalno draže, kada se daju u obliku klizme. mucini, glikoproteidi, supstancije pljuvačke, žuči, sluzi, koje tečnostima daju sluzastu konzistenciju, a sirćetna kiselina ih taloži. mucocela, mukozna cista, proširenje pljuvačne žlezde ili njenog izvodnog kanala, ispunjeno mukoznom ili mukoidnom tečnošču, koje se povremeno prazni. mucosa, mukoza, sluznica, meka, vlažna unutrašnja obloga svih šupljina pojedinih pribora organa koje su u vezi sa spo» ljašnjom sredinom (usna, ždrelna i nosna duplja, jednjak, želudac, crevo, mokraćovod, semevod, mokraćni izvodnik, dusnik, bronhi)e i dr.). Sastoji se po pravilu od epitelnog lista (lamina epithelial Hs) i krzna (L propria mucosae), a u nekih još i od tankog mišićnog lista (1. muscularis mucosae), ili elastičnog lista (1. elastica mucosae). Neke su sa pločastoslojevitim epitelom i krznom koje se u epitel utiskuje u vidu papila. Obično nemaju žlezda, te su stoga označene kao kutane ili dermopapilarne sluznice (sluznice usne, usne duplje, ždrela, jednjaka! dr.); druge su s jednoslojnim prizmatičnim epitelom i sadrže žlezde te se nazivaju žlezdanim (sluznica creva, dušnika i dr.). mucoviscidosis, mukoviscidoza, cistička fibroza pankreasa. V. fibrosis cystica. mucus, mukus, sluz, sadrži mucin glikoproteid, koji je slabo rastvorljiv, prozračan je, isteže se u konce i lako bubri. M. luče sluzne žlezde, a nalazi se i kao osnovna supstancija piktijastog vezivnog tkiva pupčane vrpce, sinovijalnih tečnosti i nekih patoloških tvorevina. mukodermni šav, v. sutura muccodermalis.

516

mulj mukoidi, glikoproteidi, supstancije slične mucinima koje se ne talože sirćetnom kiselinom. mukomembranski kolitis, v. colitis. mukope rio stalni režanj, režanj koji se sastoji od sluznice i pokosnice za različite operacije u ustima. muliebris, ženski. multicikloni, ureñaji za otkljanjanje prašine sa česticama prečnika manjih od 5 mikrona. Povećana efikasnost se ostvaruje povećanjem brzine spiralnog kretanja dima i serijom ciklona. multifaktorski, u genetici, koji proističe iz udruženog dejstva više gena, a često i negenskih činilaca. V. poligenskl multipara, žena koja je imala više poroñaja. Odlikuje se osobitim anatomskim odnosima. Trbušni zid joj je mekan, sa puno rasteza. Usta materice su poprečna izgleda, često ožiljasta, vagina je proširena, meñica u ožiljcima, a sudnica zjapi. multipla skleroza, ne otkriva neki naročiti afinitet prema polovima. Seksualni količnik se kreće oko 0,63. Postoje neke razlike u vremenu pojave bolesti: u 70% slučajeva u žena se javlja izmeñu 16. i 35. godine života, dok se u 45,5% muških javlja od 36. do 45. godina. V. sclerosis multiplex. multipli aleli, stanje kada u populaciji na odreñenom lokusu postoji više od dva ale Ia. mulj, (hig.) talog koji nastaje u ogromnim količinama pri prečišćavanju otpadnih voda metodom sedimentacije; dispozicija m., mulj se odvodi i pušta u sloju debelom oko 15 cm na zasebna polja od peskovitog poroznog materijala, koja su u dubini od l do 1,5 m drenirana zbog odvoñenja profiltrovane vode iz mulja. Sasušeni mulj upotrebljava se u ekonomske svrhe; elutrijacija m., mulj se prvo razreñuje s dvostrukom do trostrukom količinom vode a zatim mu se dodaje koagulant, najčešće stipsa, koja stvaranjem alummijurn-hidroksida odstranjuje sedimentacijom najveći deo suspendovanih čestica iz ovako razrañenog mulja. Ovako prečišćena voda služi za razreñivanje novih količina mu-

mumificatio lja, a polutekući mulj se vodi na vakuum-filtre na kojima se voda u mulju smanjuje na oko 40%. Ovaj mulj se zatim upotrebljava za ñubrenje ili za kompostiranje ili za nasipanje. mumificatio, mumifikacija, (1) pretvaranje sasušenjem izumrlih delova organa, organa ili tela u čvrsto stanje slično mumiji (npr. fetusa, m. feti); (2) nekroza koja se odlikuje sasušenjem tkiva usled gubitka tečnosti; najčešće na prstima udova usled oboljenja krvnih sudova, npr. usled arterioskleroze. Munroovi apscesi, limfocitarni infiltrati epiderma u psorijazi. muramična kiselina, učestvuje u formiranju mukopeptida (mukokompleksa). Muramička kiselina se nalazi u zidovima svih bakterija i ne postoji u drugih organizama. Uloga muramičke kiseline je u fizičkim svojstvima zida bakterija, naročito rigiditeta. muriaticus, stari naziv za hudrochloricus, npr., Acidum muriaticum, Acidum hydrochloricum, hlorovodonična kiselina. murijatične vode, v. vode. Murphy je vo dugine, dugme kojim se spajaju dva kraja presečenog creva. Sastoji se od dva metalna cilindra raznih prečnika s nekom vrstom okovratnika koji se prišivaju za krajeve creva; zatim se uži cilindar uvlači u širi. Musca, rod muva familije Muscidae (red dvokrilaca, klasa insekata) obično crne boje, često sa jasnim šarama. Sisaljka je meka, savitljiva i služi za srkanje. Postoji veći broj vrsta. Higijenski značaj imaju uglavnom M. domestica i Stomoxys calcitrans; M. calcitrans, muva ubadača, stajska muva. Nalazi se najčešće u stajama, ali i u stanovima pored staje. Hrani se krvlju goveda i ptica, a ponekad i čovečjom krvlju. Živi oko 70 dana i siše krv oko 20 puta. Muva ubadača ima takoñe znatnu važnost za higijenu, jer je nesumnjivo da i ona može bilo ubodom, bilo mehaničkim putem, da učestvuje u prenošenju nekih patogenih mikroorganizama. Sin. Stomoxys calcitrans; M. domestica, domaća muva. Najčešći kućni insekat, koga nalazimo naročito u zapuštenim i prljavim

musculus stanovima. Pod povoljnim uslovima jedna muva može tokom leta da proizvede potomstvo od nekoliko miliona muva. Živi 30 do 40 dana. Muve imaju veliki značaj za higijenu jer mogu mehanički preneti čitav niz raznovrsnih patogenih mikroorganizama, naročito s izmeta i otpadaka na razne namirnice za život, osobito na mleko i hranu meke konzistencije. Muve učestvuju pri prenošenju ovih mikroorganizama; E. typhi; grupe salmonela; S. dysenteriae; Vibrio cholerae; B. faecalis alcaligenes; Streptococcus haemolyticus (a- i ß-streptococcus), Staphylococcus albus, S. aureus; B. proteus vulgaris, M. tuberculosis i nekih drugih. muscularis, muskularan, mišićan, npr, tunica muscularis, mišićni omotač. musculosus, muskulozan, mišićav, koji ima veoma razvijene mišiće. musculus, mišić, organ sposoban da svojom kontrakcijom učini pokret i izvrši rad, što ga čini aktivnim organom za kretanje. U grañi mišića preovladava mišićno tkivo (poprečnoprugasto, glatko i srčano), koje je nosilac kontrakcije. Poprečnoprugasti ili skeletni mišići vrše pokrete pod uticajem volje, a glatki mišići, zastupljeni u zidovima cevastih organa, pri kontrakciji ne podležu uticaju volje. Srčani mišić (miokard) je poprečnoprugast mišić mrežaste grañe, koji kao i glatki mišić, nije pod uticajem volje. Svaki vretenast mišić ima glavu (caput), trbuh (venter) i rep (cauda). Po obliku i prema broju glava mišić može biti: vretenast (m. fusiformis), pljosnat (m. planus), perast (pennatus), kružan (m. sphincter - stezač), dvoglav (m. biceps), troglav (m. triceps) i četvoroglav (m. quadriceps). Prema pokretu koji učini mišić može biti: pregibač (m. flexor), opružač (m. extensor), odmicač (m. abductor), primicač (m. adductor), obrtač (m. rotator), uvrtač (m. pronator), izvrtač (m. supinator) i dr. Prema topografskom položaju na telu mišići su rasporeñeni na: mišiće glave (mm. capitis), mišiće vrata (mm. colli), mišiće leña (mm. dorsi), mišiće grudnog koša (mm. thoracis), mišiće trbuha (mm. abdomi517

muskarin nis), mišiće gornjeg uda (mm. membri superioris) i mišiće donjeg uda (mm. membri in^erioris); (embr.) mišići glave i trupa postaju od embrionalnog vezivnog tkiva. Začeci očne jabučice se nalaze s medijalne strane očne čašice i razvijaju se u embriona od 7 mm dužine. Iz prvog škržnog luka javljaju se mišići žvakanja, zatezač bubanjske opne, zate-zač nepčanog vela. Iz II škržnog luka: mišići mimike, dizač nepčanog vela, mišić resice; III škržni luk daje (embrion od 9 mm): stezač ždrela, resičnoždrelna i nepčanojezična. Mišići grkljana postaju iz IV škržnog luka. Svi ti mišići se nazivaju škrznim. Mišici meñice se počinju razvijati u 2. mesecu iz mišićne mase poznate kao jazvena masa. Mišići gornjih udova postaju jedni iz mišićne mase po-tiljačnog i cervikalnog predela, drugi iz mezoderma samih začetaka udova. U embrionima od 20 mm već su svi mišići gornjeg uda izgrañeni. Mišići donjih udova počinju da se razvijaju u embriona od 11 mm dužine iz mase u osovini začetka donjih udova. muskarin, alkaloid iz otrovne gljive Ama-nita muscaria, kvaternarna amonijum-^ -baza, parasimpatolitik. »muskelfiber« (od nemačkog Muskelfieber), bol u mišiću nekoliko časova posle napora, naročito ako se posle duže pauze započne intenzivno vežbanje. Bol nestaje spontano ili posle zagrevanja mišića. Lečenje je nepotrebno, korisni su masaža i primena toplote (smanjuju spazam arteriola i mišićnih vlakana). muskulatura, skupni naziv za sve mišiće čovečijeg tela i to obično poprečnoprugaste grañe. Rede se ovaj naziv upotrebljava za mišiće pojedinih delova tela. muskulna skleroza, v. scoliosis. muški polni organi (organa genitalia masculina), unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnje organe sačinjavaju: semenici (testis), pasemenici (epididymis), semevodi (ductus deferens), briznici (ductus ejaculatorius), semene kesice (vesicula seminalis), prostata (prostata) i Cowperove žlezde (glandulae bulbourethrales). Spoljašnje organe sačinjava-

518

mutatio ju: polni ud (penis), mokraćna cev (urethra masculina) i mošnice (scrotum). muški polni ud, v. penis. mutabilna mesta, mesta duž hromosoma na kojima se može odigrati mutacija. mutacija, v. mutatio. mutacije bakterija, v. genotipske varijacije bakterija. mutaciona učestalost, broj mutacija na odreñenom genu jednog gameta u toku jedne generacije. mutaciono mesto, svako mesto na hromosomu gde može da se odigra mutacija. mutagene supstancije, supstancije koje mogu da prouzrokuju mutacije (npr., citostatička sredstva). mutageni, fizički i hemijski faktori (zračenje, toplota, alkilizujući i deaminišući agensi) koji značajno povećavaju učestalost mutacija iznad nivoa spontane učestalosti. mutant, gen izmenjen mutacijom, odnosno jedinka koja poseduje takav gen. mutatio, mutacija, promena strukture jednog ili više gena, koja proističe iz gubitka, primanja ili izmene genskog materijala. Mutacija u gametima se prenosi na sledeće generacije, dok se mutacija u somatskim ćelijama ne naslañuje: letalna m., mutacija koja direktno uništava organizam ili sprečava reprodukciju njenog nosioca (izazivanjem steriliteta u viših organizama, npr.). V. letalni gen; missense m., (engl.), mutacija kodona, delecijom, insercijom ili supstitucijom njegovih nukleotida, što dovodi do ugrañivanja drugačije aminokiseline u polipeptidni lanac i stvaranja najčešće funkciono neaktivnih proteina, ali ova mutacija može da bude i »nema«; negativna m., mutacija u genu regulatoru, koji postaje nefunkcionalan, te izostaje njegovo ugušivanje operatora, te se odgovarajući protein stvara u višku; nema m., mutacija koja ne dovodi do ispoljenih promena, jer i novonastali kodon reguliše sintezu iste ili srodne aminokiseline, te funkcija stvorenog proteina ostaje očuvana. Sin. neutralna m. nonsense m. (engl.) mutacija koja dovodi do takve promene kodona da on više ne

mutein predstavlja šifru ni za jednu aminokiselinu. Takav kodon obično izaziva prerani završetak sinteze polipeptidnog lanca. V. amber kodon; nutricijska m. (biohemijska mutacija), mutacija koja dovodi do gubitka sposobnosti organizma da stvara supstancije za njegovo rastenje aminokiseline, šećere i dr. ; prirodna m., mutacija koja se zbiva bez uticaja nekog vidljivog spoljneg činioca. Sin. spontana m., somatska m., mutacija u somatskim ćelijama, koja izaziva mozaičku strukturu odgovarajućih tkiva; reverzna m., v. intragenska supresija; suprecijska m., v. intergenska supresija; uslovna m., mutacija koja se dešava samo kad je organizam izložen odreñenom režimu, npr., delovanju odreñene temperature; vidljiva m., mutacija koja obično izaziva morfološke promene. mutein, protein nastao kao posledica mutacije. mutilatio, mutilacija, (1) unakaženje, osakaćenje; (2) unakaženost tela otpadanjem izvesnih njegovih delova usled dejstva nekih patoloških faktora, npr. u lepri usled anestezije i trofičkih promena. mutiranje glasa, menjanje boje glasa koje se javlja u muškaraca u pubertetu kao posledica naglog rastenja i razvića grkljana. mutismus, mutizam, nenormalna ćudljivost, inhibicija govora u duševnih bolesnika. Sin. mutacizam. mutitas, mutavost, nesposobnost za govor. muton, najmanja jedinica DNK koja može da pretrpi mutaciju. Muton može da se sastoji samo od jednog nukleotida. Sin. recon. muva, v. Musca. Miillerova bradavica, (embr.) u muškog pola ceo repni kraj Wollfovog kanala ostaje i od njega postaje pasemenička hidatida, pasemenički kanal, semevod s brižnikom koji ističe na Müllerovoj bradavici (docnije semeni brežuljčić). Na repnom kraju semevoda stvara se semena kisica. Müllerovi kanali, (embr.) gonadni izvodni put koji u muškog pola sasvim iščeza-

myasthenia gravis va, dok u ženskog uzima vrlo velikog udela u izgradnji vangonadnih unutrašnjih genitalnih puteva. Njihov začetak se zapaža u embriona od 8,5 do 10 mm u visini 3. grudnog segmenta, kao zadebljanje epitela urogenitalnog nabora. Gornji, otvoreni kraj Miillerovog kanala pretvara se u levak, trbušni otvor jajovoda. Probijanje zjapa kroz Miillerov kanal. Sjedinjavanje tih kanala dešava se u embriona dugih 22-28 mm. U ženskom polu uobličavanje Miillerovog kanala dalje napreduje, dok u muškom nazaduje. Još i više, u ženske jedinke dalje uobličavanje se ne odnosi samo na epitelnu postavu, nego i na vezivni omotač. Ako sudbinu Wolffovog kanala približimo sudbini Miillerovog kanala, lako zapažamo činjenicu da Wolffov kanal ostaje u muškom, a nestaje u ženskom polu, dok Miillerov kanal nestaje u muškom, a ostaje u ženskom.

Miinchansenov sindrom, v. sindrom. myalgia, mialgija, bol u jednom ili više mišića. myasis linearis cutis, v. larva migrans. myastasia, miastazija, zastareo izraz koji označava moždano' oboljenje praćeno usporenošću pokreta i ukočenošću govora. myasthenia gravis, miastenija gravis, oboljenje mesta na kome se motorni živac završava u mišiću, karakterizovano pojačanom zamorljivošću do potpune prolazne oduzetosti mišića. Mišići, naročito oni inervisani bulbarnim živcima, izjutra su još normalno pokretljivi da bi, kako dan odmiče, bivali sve slabiji, a poneki od njih, oni koji se najčešće upotrebljavaju (pokretači očnih jabučica, podizači očnih kapaka, mekog nepca, govorni mišići) i potpuno oduzeti. Patološkofiziološki: misli se da nenormalan višak holinesteraze isuviše brzo razara acetil-holin stvoren u završnoj pločici. Nije objašnjeno kakvu ulogu kod miastenije gravis igra uvećan ili perzistentan timus, koji se obično nalazi u ovih bolesnika. Žene dvaput češće obolevaju od muškaraca. Sin. m.g. pseudoparalytica, Erb-Goldflamova bolest.

519

myatonia myatonia, miatonija, stanje veoma sniženog mišićnog tonusa koje nije prouzrokovano oštećenjem perifernog motornog neurona. Naziv se upotrebljava skoro isključivo da označi endogenu, kongenitalnu miatoniju; m. congenita, uroñena teška mlitavost muskulature koja se vremenom popravlja i može potpuno nestati. V. Oppenheimova bolest. mycetismus choleriformis, trovanje gljivom Amanita phalloides. V. micetizam. mycetismus nervosus, trovanje gljivom Amanita muscaria (v. micetiwm). mycetoma pedis (»Madura foot«), hronična infekcija stopala prouzrokovana organizmima sličnim gljivicama koja se kultivisanjem na veštačkim podlogama mogu razlikovati. Mycobacterium, mikobakterije su acido-alkoholo-rezistentni bacili, gram-pozitivni, ako se boje na poseban način. Bakterije ovog roda su asporogeni, nepokretni, nekad razgranati i filamentozni štapići. Lagano se razmnožavaju na veštačkim hranljivim podlogama. Isključivo su aerobi. U humanoj medicini od značaja su Myc. tuberculosis i Myc. leprae hominis; M. tuberculosis, po-^ stoji više tipova bacila tuberkuloze: Myc. tuberculosis typus humanus (Kochov bacil), izaziva tuberkulozu čoveka, najčešće tuberkulozu pluća; Myc. tuberculosis i typus bovinus, primarno je uzročnik goveda i drugih sisara, ali u oko 10% slučajeva u ljudi izaziva tuberkulozu (vratnih žlezda, kostiju i creva); Myc. tuberculosis typus gallinaceus, uzročnik je tuberkuloze ptica; Myc. tuberculosis typus murinus prouzrokuje oboljenje pacova i miševa; Myc. tuberculosis typus poicilothermorum, izazivač tuberkuloze hladnokrvnih životinja; Myc. leprae (Hansenov bacil), u ljudi izaziva lepru. mycosis, mikoze, parazitarne dermatoze izazvane gljivicama. Gljivice koje se razvijaju u rožastom sloju pokožice gole kože, a ne napadaju dlaku i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermofitije (pityriasis versicolor, erythrasma). Gljive koje se razvijaju u rožastom sloju epiderma i koje izuzetno mogu 520

myelocysta prodreti i u dublje slojeve, u derm i još dublje (duboki oblici), a napadaju dlake i nokte, izazivaju oboljenja koja se nazivaju epidermomikoze (favus, microsporia, trichophytia). Gljive koje se razvijaju u krznu i dubljem tkivu ili ih sekundarno napadaju jesu gljive višeg reda i izazivaju duboka oboljenja, koja se zovu dermatomikoze (actinomycosis sporotrichosis, blastomycosis); m. fungoides, hronično, retko neoplastičko oboljenje retikuloendotelnog sistema s pretežnim zahvatanjem kože. Počinje intenzivnim svrabom i nekarakterističnim ekcematoidnim promenama na koži (premikotički stadijum), da bi se zatim razvili pečurkasti infiltrati (tumorozni stadijum) koji egzulcerišu. Prognoza je dubiozna. Sin. granuloma fungoides. mydriatica, midrijatici, sredstva koja prouzrokuju širenje ženice, npr. atropin i homatropin. V. mydriasis. myectomia, miektomija, operativni poduhvat koji se sastoji od isecanja jednog dela na jednom od spoljnih očnih mišića, najčešće u cilju korekcije razrokosti. myelitis, mijelitis, zapaljenje kičmene moždine. Može zahvatiti ćelu kičmenu moždinu u jednom nivou (m. transversa) ili istovremeno u više žarišta (m. disseminata), ili zahvata moždinu postepeno od najnižih delova naviše (m. ascendens). V. poliomyelitis ant. acuta ; m. funicularis, myelosis funicularis. myeloblastaemia, mijeloblastemija, prisustvo mijeloblasta u perifernoj krvi. myeloblastoma, mijeloblastom, fokalni maligni tumor, sastavljen od mijeloblasta, koji se viña u raznim organima, naročito u mozgu, u toku akutne granulocitne leukemije. mveloblastosis, mijeloblastoza, prisustvo velikog broja mijeloblasta u perifernoj krvi. myelocele, mijelokela, ispadanje (prolaps) kičmene moždine iz kičmenog kanala kroz uroñen defekat pršljana. V. spina bifida. myelocysta, mijelocista, cista nastala proširenjem kanala kičmene moždine.

myelacystocele

myocardiopathia

myelocystocele, mijelocistokela, »spina trombotskim procesom. Klinička slika: nagao početak, kao udar električne bifida« praćena cističkim proširenjem kanala kičmene moždine. struje ili jak udarac po leñima, posle myelocystomeningocele, mijelocistomekoga nastaju znaci oštećenja motornih i senzitivnih puteva kičmene moždine, ningokela, spina bifida praćena cističkoji se vremenom do izvesne mere pokim proširenjem kanala kičmene možpravljaju. dine i moždinskih opni. myelocytosis, mijelocitoza, prisustvo ve- myelomatosis, mijelomatoza, sin. myelolikog broja mijelocita u perifernoj krvi. ma multiplex. myelofibrosis, mijelofibroza, zamenjiva- myelophtisis, mijeloftiza, insuficijencija nje tkiva kostne srži vezivnim tkivom, kostne srži s pancitopenijom, zbog pokoje se javlja u mijeloproliferativnim tiskivanja ćelija srži drugim tkivom bolestima, ili posle nekog štetnog dej(granulomskim ili metastazama maligstva na kostnu srž (tuberkuloza, npr.). nih tumora). V. anaemia. Sin. myelosclerosis. V. metaplasia myeloi- myelopoiesis, mijelopoeza, stvaranje hedes. matopoeznih ćelija u kostnoj srži; m. myelogram, mijelogram, 1) rendgenski ectopica, extramedullaris, stvaranje snimak kičmene moždine; 2) grafički hematopoeznog tkiva van kostne srži. predstavljen odnos krvnih ćelija u kost- myelosclerosis, v. metaplasio myeloides. noj srži. myelosis, mijeloza, bujanje tkiva kostne myelographia, mijelografija, rendgenski srži u toku hronične granulocitne leupregled kičmenog kanala, pošto se konkemije; m. aleucaemica, idiopatska mitrastno sredstvo (Jodipin, Lipijodol itd.) jeloidna metaplazija; m. erythraemica, ubrizgava putem lumbalne punkcije u maligna bolest krvi u grupi mijeloprolisubduralni prostor,ai kome se sakuplja ferativnih bolesti, u koje postoji anemina najnižem mogućern mestu, tj. dopire ja, megaloblastoidna eritrocitopoezna do prepreke (tumor kičmene moždine, loza, hepatosplenomegalija, trombociarahnoiditis itd.). topenija, mijeloblastoza i krvarenja. myelolipoma, mijelolippm, čvor u vidu izSin. Di Guglielmoova bolest; neleukeraštaja koji se može naći kao nuzgredna mijska m., idiopatska mijeloidna mepromena u nadbubrezima odraslih. Sataplazija. stavljen je od masnog i hematopoeznog myelotomia, mijelotomija, operativno ottkiva i liči na srž kostiju. varanje šupljina u kičmenoj moždini u myeloma, mijelom, tumor od ćelija koje siringomijeliji. se normalno nalaze u kostnoj srži; m. mylolysis, miloliza, tanjirasta oštećenja endotheliale, Ewingov tumor; in. extgleñi i dentina u cervikalnoj i srednjoj ramedullare, plazmocitom koji se nalazi trećini vestibularnih površina zuba. van kostne srži i m. multiplex, maligni Mylroujeva bolest, v. bolest. tumor srži sastavljen od plazmocita, s myoblastoma, mijeloblastom, neoplazma destrukcijom kostiju, patološkim frakza koju se misli daje nastala umnožavaturama, bolovima u kostima, s prisustnjem primitivnih mioblasta. Najčešće se vom u plazmi monoklonskih patoloških javlja na jeziku, ali i u skeletnim mišićiimunoglobulina (paraproteina), anemima. Spore je evolucije, ali može da mejom i prisustvom Bence-Jonesovih betastazira u pluća, mozak, ili druga meslančevina u mokraći, koji su povod za ta. progresivnu insuficijenciju bubrega. myocardiopathia, miokardiopatija, svaSin. plasmocytoma v. myeloma, Kaherova ko nezapaljenjsko oboljenje srčanog mibolest; m. plasmocellulare, m. multipšića; m. alcoholica, miokardiopatija lex. koja nastaje posle dugotrajne upotrebe većih količina alkohola; m. arteriosclemyelomalacia, mijelomalacija, razmekšarotica, izazvana ateroskleroznim pronje kičmene moždine usled začepljenja menama u venačnim arterijama. njenih krvnih sudova embolusom ili

521

myocarditis myocarditis, miokarditis, zapaljenje miokarda (srčanog mišića); m. bacterialis acuta, akutni miokarditis izazvan bakterijama; m. chronica, hronični oblik miokarditisa; m. diphtherica, difterijski miokarditis; m. fibrosus, fibrozni miokarditis, promene su u vezivnom tkivu miökarda, Sin. m. interstitialis; Fiedlerov m., akutni intersticijalni miokarditis, nepoznate etiologije, ima nagao početak, nije praćen endokarditisom i perikarditisom, često se fatalno završava. Sin. m. idiopathica; m. rheumatica, miokarditis prouzrokovan reumatskom groznicom; m. toxica, toksički miokarditis, prouzrokovan hemijskim ili bakterijskim toksinima; m. tuberculosa, tuberkuloza miokarda; (seksotropija), ženski pol uzima većeg udela u oboljenjima miokarda (polni količnik - 1,29). Pektoralna angina je znatno češća u muškarca. Mortalitet od miokardnog infarkta je u ženskog pola veći nego u muškog. myocardium, miokard, srčani mišić, miŠićni sloj zida srca, sastavljen od poprečnoprugastih mišićnih vlakana posebne strukture, spojenih u vidu mreže. Srča^ ni mišić raspolaže velikom energijom i kontrahuje se automatski i ritmički. myocardosis, miokardoza, zajednički naziv za poremećaje srčanog mišića, koji nisu zapaljenjske prirode, najčešće izazvani arterijskom hipertenzijom, koronarnom sklerozom, hipertireozom. myoclonia, v. paramyoclonus multiplex. myoclonus, v. clonus. myodegeneratio, miodegeneracija (klin. pojam), izvestan, bliže neoznačen degenerativan proces u srčanom mišiću. myodesopsia, miodezopsija, opažanje, primećivanje svetlaca. V. mouches volantes, myiodesopsia. myogelosis, miogeloza, pojava tvrdina u mišićima, naročito u glutealnim. Nepoznatog je uzroka. myoglobimiria, mioglobinurija, prisustvo mioglobina u mokraći posle velikih povreda mišića, posle velikih napora u osetljivih osoba i u deficitu enzima fosforilaze u mišićnom tkivu; m. idiopathica, v. Meyer-Betzova bolest.

522

myotonia myologia, miologija, učenje o mišićima, grana anatomije koja izučava oblik, grañu, pripoj, inervaciju i dejstvo mišića. myoma, miom, benigna neoplazma nastala umnožavanjem mišićnih ćelija; f ibroleiomyoma, tumor koji je sastavljen od glatkih mišićnih vlakana i vezivnog tkiva; leiomyom% lejomiom, benigni tumor koji potiče od glatkih mišića i raste ekspanzivno u obliku okruglastog čvora. Pojavljuje se u zidu materice, jednjaka, želuca i creva (u kojima može biti intramuralan, supserozan ili submukozan), zatim u ovarijumu itd.; rhabdomyoma, rabdomiom, benigni tumor sagrañen od poprečnoprugastih mišićnih vlakana. To je redak tumor i nalazi se u srcu, bubrezima, mokraćnoj bešici itd. myometrium, miometrijum, mišićni sloj u zidu materice. V. uterus. myopathia, miopatija, svako oboljenje mišića. myopia, miopija, kratkovidost, refrakciona anomalija oka u kojoj se paralelni zraci seku u tački koja se nalazi ispred mrežnjače, odnosno u staklastom telu. Usled toga se na mrežnjači stvaraju rasipni krugovi i predmet se vidi nejasno. Najčešće nastaje usled toga što je dužina očne jabučice veća od njene prelomne moći. Rede je posledica pojačane prelomne moći rožnjače ili sočiva. Ako u toku života napreduje, dovodi do niza komplikacija, od kojih je najteža ablacija retine; školska m., miopija koja ne prelazi 6 dioptrija i ne napreduje tokom života. Uzrok nastanka miopije nije poznat. Miopija se koriguje rasipnim konkavnim staklima. Potrebno je stalno nošenje naočara. myotomia, miotomija, presecanje mišića u cilju popravljanja položaja organa ili nekog dela tela, kao npr. krivošija (torticollis) ili u razrokosti (strabismus). myotonia, miotonija, tonički spazam mišića, prekomerno duga kontrakcija poprečnoprugastog mišića; m. congenita, nasledno oboljenje koje se javlja pretežno u muškaraca. Sastoji se u otežanom opuštanju jednog hotimično kontrahovanog mišića. Posle nekoliko hotimičnih kontrakcija i opuštanja dekontrak-

r

myxoedema

čije bivaju sve lakše. Zbog toga su mišići neobično izrazito razvijeni i bolesnik ima atletski izgled. Sin. Thomsenova bolest. V. dystrophia myotonica. myxoedema, miksedem, bolest prouzrokovana hipofunkcijom štitaste žlezde, koja se odlikuje neelastičnim otokom lica i ruku, smanjenjem štitaste žlezde, sniženjem bazalnog metabolizma, smanjenim vezivanjem radioaktivnog joda za štitastu žlezdu, suvoćom kože, opadanjem kose i dlaka i smanjenjem fizičke i duhovne aktivnosti (hypothyreoidis-mus); infantilni m., miksedem koji se javlja u detinjstvu; kongenitalni m., kretenizam; postoperativni m., miksedem posle uklanjanja štitaste žlezde; (seksotropija) žene obolevaju znatno češće nego muškarci: odnos ženskih prema muškim obolelim iznosi 20:6 (seksualni količnik 3,3).

myxovirusi myxoliposarcoma, miksoliposarkom, maligna neoplazma porekla masnog tkiva. Sadrži ćelije sposobne da stvaraju sluz, kao i embrionalne ćelije masnog tkiva. Najčešće se javljaju u vidu izraštaja u predelu zadnjice, u donjim ekstremitetima i u retroperitonealnom prostoru. myxoma, miksom, benigna neoplazma nastala umnožavanjem ćelija mezenhima s prisustvom velike količine sluzi u meñućelijskim prostorima. myxosarcoma, miksosarkom, retka maligna neoplazma mezenhimnog tkiva. myxovirusi, grupa miksovirusa, članovi ove grupe su virusi srednje veličine, koji sadrže RNK i bitne lipide, a pokazuju spiralnu simetriju. Podgrupa I: Myxovirus influenze A, B, C; podgrupa II: virus mupsa, Newcastle-bolesti, virusi parainfluence, virus Sendai i dr.

N, (1) simbol za azot; (2) oznaka za broj atoma u l ccm; (3) simbol za Avogadrov broj; (4) broj neutrona u atomskoj jezgri. Odreñuje se kad se od masenog broja (A) oduzme broj protona u atomskoj jezgri (Z). N = A-Z. V. nuklid. n, oznaka za prefiks nano u Meñunarodnom sistemu decimalnih jedinica. Jedan nano označava veličinu koja je za IO-9 odnosno za (0,000 000 001) puta manja od merne jedinice neke fizičke veličine. Na primer, nm (nanometar), ns (nanosekunda). n. skrać. za nervus, nerv, živac. Na, hemijski simbol za element natrijum. Na24, radioaktivni izotip natrijuma, primenjuje se za ispitivanje prometa natrijuma u organizmu. Ne, hemijski simbol za element neon. NHB-rat, sukob u kom se upotrebljavaju nova borbena sredstva: radiološka i hemijska borbena sredstva i biološki agensi. nm, skrać. za nanometar. NP, skrać, za nukleoplazmički odnos. NSILA (»nonsupressible insulin like activity«), nesupresibilna aktivnost slična insulinu, naziv za materije belančevinastog karaktera koje deluju slično insulinu (v. tamo), ali se ne mogu suprimovati antitelima prema insulinu. V (mi), frekvencija oscilacije, vibracije ili treperenja. Broj oscilacija u sekundi. nabor, v. plića. nadbubrežna žlezda, v. glandula suprarenalis. nad-ja, (sin. superego) psihoanalitički pojam koji označuje treći sastavni deo psi-

524

hičke ličnosti. Nad-ja se formira u toku vaspitavanja i predstavlja usvojene moralne standarde društva i razvija se putem identifikacije sa roditeljima, pretežno je nesvesno, nagrañuje ali i kažnjava grizom savesti. nadlaktica, v. brachium. nadlaktični, v. brachialis. nadražaj, svaka promena spoljašnjih ili unutrašnjih životnih uslova koja remeti postojeću ravnotežu u zbivanjima žive supstancije (ćelije, tkivo i organ). Pod uticajem nadražaja u živoj supstanciji remete se postojeći fizički i hemijski odnosi, a s njima i tok zbivanja V. razdraženje, stimulus; centralni n., razdraženje, tj. impuls, koji dolazi iz odreñenog centra. nadražajna terapija, v. therapia. nadražljivci, bojni otrovi koji draže oči (v. SUZdVCi)1 disajne organe (v. kijavci), kožu itd., a u visokim koncentracijama izazivaju i teža oštećenja organizma pa i smrt. Cilj njihove upotrebe (u nižim koncentracijama) jeste neutralisanje žive sile. Zaštita: gas-maska, dekontaminacija, provetravanje i pranje, uz upotrebu alkalnih i hloraktivnih rastvora. naevus, nevus, mladež, ograničena, trajna promena na koži, embrionalnog porekla, u vidu pega ili prominencija, različite veličine, oblika, izgleda i boje, koja se javlja ili od roñenja, u pubertetu ili u starosti; n. albus, sin. achromicus, depigmentosus, obično bele pege usled nedostatka pigmenta; n. anaemicus, okruglaste, bele pege nastale usled hipoplazije krvnih sudova; n. araneus, sin.

r

nafcilin angioma stellatum, spider naevus, zveszdasto razgranate teleangiektazije oko malog angioma; n. atrophicus, mladež u vidu male atrofične pege; n. coeruleus, crnkastoplavičasti čvorovi u dubljim partijama kože; n. cerebriformis capiliitii, nevusne promene u vidu moždanih vijuga, koje mogu da zahvate čitavo vlasište; n. comedonicus, grupisane ili linearno rasporeñene orožane cistice u vidu sujedaca; n. flameus, sin. hämangioma planum, manji ili veći uroñeni ravni hemangiom, svetio ili tamnocrvene boje; n. naevocellularis, histološkopatološka identifikacija nevusa u vidu tumora razne veličine, svetio ili tamnomrke boje, koji se sastoje od nevusnih ćelija; n. pigmentosus, tamnomrki pigmentni nevus; n. pilosus, pigmentni nevus obrastao dlakom; n. sebaceus, nevus uslovljen hiperplazijom lojnih žlezda, koji se najčešće lokalizuje na vlasištu i vratu u vidu pločica neravne površine; n. spilus, epitelne hiperpigmentacije, bez nevusnih ćelija; n. Sutton, sin. leucoderma acquisition centrifugum; n. systematicus s. linearis, figurovan ili linearno sistematizovan (često unilateralno) nevus; n. tardus, nevus koji se javlja tek u senijumu; n. varicosus osteohypertrophicus, sin. Klippel-Trenaunayjov sindrom; n. vasculosus, sin. hämangioma cavernosum; n. verrucosus, nevus s bradavičastom površinom. nafcilin, etoksinaftil penicilin, polusintetski penicilin, otporan prema dejstvu penicilinaze. Naffzigerova operacija, v. operacija.

nafta, upotrebljava se kao gorivo, u fabrikaciji gume, boja i kao solvens. nagluvost, v. subsurditas. nagomilavanje gena, prisustvo više kopija jednog gena u ćeliji. Ova pojava može da bude posledica selektivnog udvajanja ovog gena u toku razvitka jedinke ili se kao takva nasleñuje. nagon, težnja koja nagoni neku životinju ili-čoveka da bez učešća razuma vrši radnje koje su normalno većinom korisne.

nanosomia nakaze, pod anomalijom se podrazumeva lokalizovana reda varijacija, sposobna da u manjem ili većem stepenu poremeti funkciju. Teže anomalije, koje zahvataju ćelo telo i koje onemogućuju život, predstavljaju nakaznost ili nakaze. Čudovište označuje krajnji stepen anomalije. Nauka koja proučava nakaznosti zove se teratologija. Najinteresantnije su dvojne ili dvogube nakaze (monstra duplicia). U čoveka je na 100.000 poroñaja nañeno 454 prostih anomalija, 61 jednoguba nakaza i svega 2 dvogube nakaze. Nakaznosti su češće u ženskom, nego u muškom polu. naknadno odašiljanje, naknadno pražnjenje, pojava dugotrajnog i ponovljenog stvaranja impulsa u motoričkim neuronima koje nastaje zbog toga što s receptora do motoneurona pristižu sukcesivno impulsi komplikovanim i razgranatim (polisinaptičkim putevima. nakovanj, (incus), razvija se iz 1. škržnog luka. V. incus, ossicula auditus. nalidiksinska kiselina (Negram), sredstvo koje deluje na gram-negativne bakterije, naročito one koji su najčešći uzročnici mokraćnih infekcija, u prvom redu Escherichia coli. N-alil-normorfin, v. nalorfin.

nalokson, antagonist opijata, znatno jači od nalorfina. nalom, ili «prelom u vidu zelene grane» je nepotpun subperiostni prelom. Očuvani periost ne dozvoljava dislokaciju »ad latus«, već samo »ad axin«. Nalorfin (N-alil-normorfin), antagonist opijata, ali ima i neka morfinska dejstva. namirnice, falsifikovanje n., dodavanje pojedinim namirnicama manje hranljivih, a ponekad i štetnih sastojaka. Stoga nije dozvoljeno stavljanje u promet takvih namirnica. nana, v. Mentha piperita. nanismus, nanizam, v. patuljast rast. nanometar (nm), mera za dužinu, hiljaditi deo mikrometra (l  = 1000 nm). nanosomia, patuljast rast usled povećanog izlučivanja epifiznog hormona. Ako epifiza počinje prekomerno da luči pre roñenja, dete se raña nerazvijeno. Ako se inkret epifize ne stvara u dovoljnoj

525

napadi

narkomanije

meri, kočnica je olabavila, te nastupa narcosis, narkoza, preobratljiva depresija prerani polni razvoj (praecocitas psautonomne aktivnosti ćelija; reverzibilychosomogenitalis). V. patuljast rast, no stanje koje se karakteriše stuporom adenohypophysis; n. chondrodystropi neosetljivošću (ugljen-dioksidska nahica, distrofički p. r., n. koja nastaje usrkoza); ranije je ovaj naslov koristio kao led poremećaja u rastenju kosti u dužisinonim za opštu anesteziju; magnezinu zbog odsustva proliferacije hrskavičjumska n., intravensko davanje magnenog tkiva. Ekstremiteti su kratki, slabo zijum-sulfata koje dovodi do depresije razvijeni u dužinu, a trup i glava su norcentralnog i perifernog nervnog sistemalno razvijeni; n. hypophysaria je poma i mišića, pa se koristi pri različitim sledica smanjenog lučenja krescina sokonvulzivnim stanjima (tetanus, eklammatotropnog hormona prednjeg režnja psija) kao antikonvulzivno sredstvo. hipofize u detinjstvu, što dovodi do narcotica, (remedia), narkotici, narkotičsrazmerno smanjenog rasta i zaostalosti ka sredstva, (1) sredstva koja izazivaju u razvoju polnih organa i sekundarnih preobratljivu paralizu centralnog nervpolnih odlika; n. infantilis, infantilni p. nog sistema sledećim redom: kora velir., nastaje usled nepoznatih uzroka i kog mozga, kičmena moždina, produžemanifestuje se prestankom ili jakim na moždina. Jedno od prvih narkotičkih smanjenjem razvitka tela, pri čemu ososredstava je etar (dietil-etar). Narkotici ba zaostaje i u psihičkom razvoju, tako služe u hirurgiji za izazivanje opšte da zadržava detinji izgled; n. lymphatianestezije (narkoze) u svrhu vršenja ca (Paltaufova n.), n. praćena limfatizoperacija; (2) sredstva koja izazivaju san mom; rahitička n., razvija se pri teši u isto vreme umiruju bolove. V. anaestkom obliku rahitisa, pri kome dolazi do hetic a. poremećaja rastenja kostiju u dužinu i nares, nozdrve, prednji otvori nosne dupnjihovog savijanja. Cevaste kosti zaostalje. V. nasus. ju u rastenju u dužinu, zbog čega ,su narkoanaliza, metoda tečenja neuroza u srazmerno kratke u poreñenju s drugim^ kojoj se pomoću sredstava za spavanje kostima (kičmeni stub, glava); n. renadatih u povoljnim količinama otklone lis, renalni infantilizam; n. senilis, v. psihičke kočnice i bolesnik ispolji svoja progeria; n. thyreogenes, tireogeni p. r., potisnuta osećanja, seti se zaboravljeusled prestanka ili poremećene funkcije nih dogañaja. Zbog toga što pomračuje tireoidne žlezde zbog čega je smanjeno svest i otupljuje psihičke funkcije naili prekinuto rastenje kostiju u dužinu, rkoanaliza nije pogodna za mnoge slušto dovodi do nesrazmernog p. r. Pored čajeve. Bolja je metoda slobodnih asociovoga postoji u ovih osoba i kretenizam. jacija. Narkoanaliza ponekad zamenjuje napadi, v. crisis, paroxismus. hipnozu (v. narkohipnoza). Pomoću naNaphtholum, naftol, fenol izveden iz narkoanalize ne mogu se otkriti suviše duftalina. Postoje alfa-naftol i beta-naftol. boko uvrežene činjenice koje ispitivana Alfa-naftol služi u mikrosopskoj tehnici osoba hoće da sakrije. za dokazivanje peroksidaze. U medicini se upotrebljava beta-naftol, uglavnom u narkohipnoza, hipnoza pri kojoj se upotrebljava neko narkotičko sredstvo za dermatologiji. uvoñenje u hipnotički san. napred, v. ante. narkomanije, stanje periodične ili hroNarathova operacija, v. operacija. nične intoksikacije (trovanje) štetne po narcizam, v. narcissismus. ličnost i društvo, prouzrokovane ponarcissismus, narcisisam, perverzija seknovljenim unošenjem droge. Karaktesualnog nagona u kojoj je obolela osoba ristike narkomana: neodoljiva potreba zaljubljena u samu sebe. Sin. narcismus. da se nastavi s upotrebom droge i da se narcolepsia, narkolepsija, nastupi neodoona nabavi po svaku cenu, tendencija ljivog sna više puta u toku dana. Često da se količina droge poveća, i konačno praćeni katapleksijom. V. cataplexia. zavisnost od droge. Prema svetskoj 526

nasadnik zdravstvenoj organizaciji narkomanije se dele u dve grupe: (1) teške ili velike opiomanija, kokainomanija i alkoholizam i (2) lake - tabletomanija. nasadnik, (stom.) deo bušilice opremljen sa pričvršćivačem za svrdla koja se koriste u stomatologiji. Vrši rotacione, a rede i vibracione pokrete. Pokreće ga motor preko elastične vrpce ili ugrañena turbina. V. bušilica. našališ, nazalan, nosni, npr. os našale, nosna kost. naslage, bakterijske, (stom.) v. plakamucinozna. naslage meke, v. malena alba. našle dan, v. hereditaran. nasledne bolesti, v. hereditarne bolesti. nasteñne sklonosti, (1) genotipska, potencijalna reaktivnost na dejstva spoljnih faktora; (2) izražena (fenotipska) reaktivnost, zavisna od biohemijske strukture organizma, zbog koje je on podložan bolestima, naročito infektivnim (npr. tuberkulozi), što je takoñe zasnovano na genotipskim osobinama. V. genotip, nasleñe, reakciona norma, fenotip. Nasmytova membrana, bestrukturna, tanka (l mikron), vrlo otporna membrana koja pokriva krunicu zuba. Sin. primarna kutikula, cuticula dentis. nasopharynx, nazofarinks (pars našališ pharyngis), gornji sprat ždrelne duplje. V. epipharynx. nastavak, v. apophysis, processus. nasus, nos, u anatomskom smislu sastoji se od spoljašnjeg nosa (nasus externus) i nosne duplje (cavum naši). Spoljašnji nos je ispupčenje na licu u obliku trostrane piramide, na kome se razlikuju koren, greben, dve bočne strane, donja strana i zadnja strana ili baza koja je srasla s licem. Nosna duplja je podeljena pregradom (septum naši) na dve polovine, desnu i levu. Prednji otvori dupnje su dve nozdrve (nares) na donjoj strani spoljašnjeg nosa. Zadnji otvori nosne duplje (choanae) nalaze se istovremeno na prednjem zidu gornjeg sprata ždrela i omogućuju vezu izmeñu nosne duplje i tog dela ždrelne duplje. Koštani zidovi nosne duplje obloženi su iz-

Natru chloridum nutra sluznicom koja je funkciono podeljena na dve oblasti. Gornja, manja oblast je mirisnog tipa. Sadrži neuroepiteine ćelije, tzv. mirisne (olfaktivne) ćelije koje primaju utiske mirisa. Donja, veća oblast sluznice je disajnog (respiratornog) tipa. Sadrži sluzne žlezde i venske spletove koji omogućuju vazduhu da se zagreje i oslobodi čestica prašine pri prolazu kroz nosnu duplju; sedlast nos, jako ulegnuće koštanog dela nosa; nastaje usled sifilisnog ili traumatskog razaranja nosnih kostiju. natalitet, rañanje u stanovništvu. Najčešće se pri tom misli samo na živoroñene. Radi mogućnosti uporeñenja prikazuje se u obliku stope nataliteta koja je definisana kao broj živoroñene dece u odreñenoj kalendarskoj godini, na broj stanovnika odreñene teritorije. Ovaj količnik množi se konstantom (najčešće 1000). Visina stope nataliteta zavisna je od niza faktora meñu kojima su najznačajniji ekonomski socijalno-kulturni. Visok natalitet karakterističan je za nerazvijene sredine. nates, stražnjica, sedalo. Sin. dunes. nativni preparati, u bakteriologiji se koriste pretežno za utvrñivanje pokretljivosti bakterija i pri posmatranju spiroheta u tamnom polju, ali su najvažnija metoda za ispitivanje morfologije gljiva. Preimućstvo nativnih preparata nad obojenim je }i brzini i jednostavnosti pripreme, a mikroorganizmi se vide u njihovoj prirodnoj, neizmenjenoj morfologijinatkardinalne vene, ulivaju se u zadnje kardinalne vene. natriaemia, natriemija, vrednosti natrijuma u krvi. Natrii benzoas, natrijum-benzoat, nekada je služio kao ekspektorantno sredstvo. Natrii bromidum, natrijum-bromid, spada u grupu sedativa; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Dejstvo i upotreba isti kao i kalijum-bromida. Sin. Natrium bromatum. V. Kalu bromidum. Natrii chloridum, natrijum-hlorid, kuhinjska so. U organizmu igra važnu ulogu u održavanju normalne osmotske 527

Natru citras koncentracije, a osim toga, jon natrijuma predstavlja važan činilac u sposobnosti tkiva da vezuju vodu; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Sin. Natrium chloratum. Natru citras, natrijum-citrat. Služi, uglavnom, kao sredstvo za sprečavanje krvi prilikom konzervisanja (citratna krv). Sin. Natrium citricum neutrale. Natru hydrocarbonas, natrijum-hidrokarbonat, natrijum-bikarbonat, soda bikarbona. Upotrebljava se kao antacidno sredstvo kod hiperaciditeta. Daje se zajedno sa nekim lekovima (npr., sulfonamidima) da bi mokraća postala alkalna. Sin. Natrium hydrocarbonicum. Prema našoj farmakopeji oficinalan je pod nazivom Natru hydrogencarbonas (natrijumhidrogen-karbonat). Natru nit r is, natrijum-nitrit, čvrsta supstancija rastvorljiva u vodi. Parali se sve glatke mišiće, pre svega mišiće krvnih sudova i time izaziva vazodilataciju. Danas služi, uglavnom, u trovanju cijanidima. Natru phenylaethylbarbituras, natrijumfenil-etil-barbiturat, rastvorljiv u vodi. Služi kao hipnotičko i antikonvulzivno sredstvo. -Sin. Natrium pheny' laethylbarbituricum. V. Acidum phenylaethylbarbituricum. Natru salicylas. natrijum-salicilat, oficinalan je prema našoj farmakopeji; antipiretičko, analgetičko i antireumatsko sredstvo. Sin. Natrium salicylicum. Natru sulfas, natrijum-suifat, Glauberova so, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao laksantno sredstvo. Sin. Natrium sulfuricum. Natru tetraboras, natrijum-tetraborat, boraks, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se u vodenom ili glicerolskom rastvoru za ispiranje odnosno mazanje usta u stomatitisu, mlečici (soor, muguet), afta i za ispiranje, odnosno premazivanje kod tonzilitisa. Natru thiosulfas, natrijum-tiosulfat. Upotrebljava se u lečenju trovanja cijanidima i trovanja trovalentnim organskim preparatima arsena. U fotografiji služi za fiksiranje. Sin. Natrium thiosulfuricum. 528

natriuresis natrijum-dioktil-sulfosukcinat, sredstvo za razmekšavanje stolice. natrijum-fluorid; so fluorovodonične kiseline, beo prah bez mirisa, sadrži 45 °/o fluora, molekularna težina 42. Rastvara se u vodi 41,7 g/lit. Upotrebljava se za fluorisanje vode. natrijum-hlorid, kuhinjska so, koristi se za popravljanje ukusa jelima i za konzervisanje hrane. Zakonom osmoze smanjuje se količina vode u namirnicama i pogodnost za razvoj bakterija. Slani rastvori u kojima se drže namirnice sadrže 8 % natrijum-hiofida, V. salamura. natrijum-nitrat, veštačko ñubrivo i aditiv za stvaranje prijatne crvene boje mesnih prerañevina (1:1000). U većim količinama može da dovede do akutnih trovanja. V. methaemoglobinaemia. natrijum-silikofluorid, so sffikofluorovodonične kiseline, upotrebljava se za fluorisanje vode za piće. Sadrži 60% fluora, rastvara se 7,3 g/lit, vode na 20° C. Beli nehigroskopni prašak bez mirisa. Za fluorisanje vode koristi se 3 do 4 %-tni rastvor. Upotrebljava se i u industriji stakla. natrijumsko-kalijumska pumpa, sistem u opni ćelije koji dovodi do aktivnog izbacivanja jona natrijuma iz ćelije, a ubacivanja kalijuma u ćeliju na principu jedan za jedan. natrium, Na, natrijum, element, alkalni metal. V. Natrii benzoas, N. bromidum itd.; N. benzoicum, jedinjenje koje se uspešno upotrebljava za konzervisanje životnih namirnica. Dozvoljena koncentracija 0,9 pro mille; N. hydroxydum, natrijum-hidroksid, kamena soda. Nekada je upotrebljavan u medicini kao kaustičko sredstvo; Natrium-monofluoroacetat, tečnost 1080, sredstvo za uništavanje pacova, letalna doza za pacove 10 mg na kg težine; otrovan je za ljude i životinje, zbog čega je potrebna velika opreznost pri radu; N. nitroprusid, supstancija koja služi kao reaktiv za kvalitativno dokazivanje acetona.,V. Legalova reakcija (pod reakcija). natriuresis, natriureza, povećano izlučivanje natrijuma mokraćom. Obično se

r

naupathia javlja posle davanja natriureznih diuretika. naupathia, naupatija, morska bolest, muka i povraćanje izazvani kretanjem i ljuljanjem na brodu po moru. Sin. nausea navališ, nausea marina. V. kinetosis. nausea, nauzeja, gañenje, zgañivanje, osećaj muke koji obično prethodi povraćanju. Simptom mnogih oboljenja; n. epidemica, epidemijska bolest, najverovatnije izazvana virusom (virusni gastroenteritis), u koje postoji muka, povraćanje, vrtoglavica i prolovi; n. gravidarum, muka koja se obično javlja u jutarnjim časovima u trudnica; n. navališ (n. marina), morska bolest, v. naupathia; n. zbog mesa, neprirodna odvratnost prema mesu (karcinom želuca). navika, raniji naziv za stalno unošenje nekog leka, zbog povoljnog dejstva na organizam, ali bez stvaranja fizičke zavisnosti. naviranje mleka, posledica kombinovanog nervno-hormonskog refleksa, pod čijim uticajem oko 30 sek. pošto dete počne da sisa mleko počne da ističe iz dojki. Senzitivni impulsi nastali draženjem bradavice dojke prenose se somatskim živcima do kičmene moždine, a zatim u hipotalamus, koji reguliše sekreciju oksitocina u neurohipofizi. Oksitocin putem krvi dolazi do dojke i izaziva kontrakciju mioepitèlnih ćelija koje okružuju alveole mlečnih žlezda, zbog čega se mleko istiskuje u kanaliće. nazalni govor, v. rhinolalia. nazofaringealni fibrom, benigna neoplazma koja se najčešće javlja u dečaka u uzrastu oko puberteta i u 25 % slučajeva ima tendenciju za povlačenjem. Čvrsta masa neoplazme grañena je od gustog, ali dobro obezbeñenog veziva krvnim sudovima. U suštini neoplazma je benigna, ali zbog anatomske grañe i krvarenja do kojih dolazi može da ugrožava život. nazolakrimalni oluk, nosnosuzni oluk koji odvaja gornji vilični pupoljak od čeonog brežuljka. neborbeni gubici (u ratu), gubici koji nastaju nezavisno od borbenih dejstava, tj. od bolesti, udesa, elementarnih nepogoda, kvarova mašina itd. V. opšti gubici. 34 Medicinski leksikon

nedisjunctio Necator americanus, parazit iz grupe nematoda koji izaziva isto oboljenje kao i rudarska glista (Ankylostoma duodenaIe). Po obliku potpuno liči na ankilostomu, s tom razlikom što u ustima ima 2 ravne pločaste usnice umesto 6 kukastih zuba, koliko ih ima ankilostoma. V. Ankylostoma duodenale. necrectomia, nekrektomija, v. sequestrectomia. necrobiosis, nekrobioza, teška degenerativna promena koja se na kraju završava smrću ćelija; n. lipoidica (diabeticorum), žućkastomrke, sklerodermiformne ploče, koje se postepeno uvećavaju i mogu da ulcerišu (degeneracija elastičnog vezivnog tkiva) i lokalizovane su na prednjoj strani potkolenica. Javljaju se najčešće u dijabetičara; n. pulpae, nekrobioza pulpe, postepeno odumiranje pulpe, često bez simptoma. V. necrosis pulpae. necromania, seksualno zadovoljavanje u ubijanju erotskog objekta, komadanju lesa i jedenju komada njegovog mesa (seksualni vampirizam). necrophilia, seksualna perverzija koja se sastoji u tome što obolelu osobu polno privlače mrtvaci. Takvi bolesnici ne prezaju čak ni od otkopavanja lesa i od vršenja polnog čina na njima. necrosin, faktor koji je Menkin otkrio u eksudatu zapaljenjskog procesa u oglednih životinja koji utiče na početak oštećenja tkiva i početak procesa zapaIjenja. necrosis, nekroza, smrt ćelije ili tkiva u živom organizmu; n. pulpae, brzo odumiranje pulpe izazvano hemijskim, fizičkim i mikrobiološkim uzročnicima, praćeno je bolovima. V. gangraena pulpae. necrospermia, nekrospermija, prisustvo nepokretnih i mrtvih semeglavaca u semenoj tečnosti. necrotomia, nekrotomija; (1) disekcija lesa; (2) ekscizija sekvestra. V. necretomia, sequestrectomia; n. osteoplastica, osteoplastička nekroza, odstranjenje sekvestra iz kosti pošto se sa ove podigne režanj kosti a zatim se vraća na svoje mesto. nedisjunctio, nedisjunkcija, nerazdvojivost, meñusobno nerazdvajanje para

529

nefrogen homolognih hromosoma u anafazi prve mejozne deobe, ili nerazdvajanje dve hromatide odreñenog hromosoma u toku mitoze ili druge mejozne deobe. U ovakvom poremećaju odgovarajući hromosom, odnosno hromatida, biće zastupljen u jednoj ćeliji-kćerci dva puta, a u drugoj nijedanput. nefrogen, koji je poreklom od bubrega, ili koji se stvara u bubregu; (embr.) od nje se stvaraju kanalići prebubrega i konačnog bubrega. Vidi se segmentovana u precfelu prednjih prapršljenova (u čoveka se na visini 3. slabinskog prapršljena prekida). Iz lubanjskog dela razvija se prebubreg, a iz repnog uropoezni e. Iementi konačnog bubrega. ne f r on, (embr.) osnovna jedinica konačnog bubrega (metanefrosa). Razvija se iz metanefrogenog tkiva, a sabirni i izvodni putevi iz Wolffovog kanala. nefrostom, .(embr.) otvor pronefrosa kojim se on otvara u celomnu duplju. nefrotski (nefrozni) sindrom, v. syndroma nephroticum. nefroza, donjeg nefrona, v. nephrosis. negativismus, negativizam, poremećaj voljne delatnosti pri kome bolesnik ne^ izvršava naloge (pasivan n.) ili radi sup^ rotno od onoga što mu se nalaže (aktivan n.). Negativizam je jedan od simptoma katatonije. V. catatonia, schizophrenia. negativna kontrola, sprečavanje sinteze mRNK zbog vezivanja specifičnih represora na odreñenim mestima DNK; n. k. operona, sprečavanje aktivnosti operona dejstvom specifičnog molekula; npr., kontrola transkripcije koja se vrši vezivanjem specifičnog represora za specifična mesta duž lanca DNK, što dovodi do sprečavanja inicijacije i RNK, odnosno do onemogućavanja ekspresije gena. negativna mutacija, v. mutatio. negativni naknadni potencijal, v. akcioni potencijal. Negrijeva telašca, nalaze se u mozgu životinja obolelih ili uginulih od besniia. Smatraju se kao siguran dokaz infekcije izazvane virusom besniia. neidentične tačke mrežnjače, stanje kada se likovi predmeta koji se posmat530

Neisseria ra ne ocrtavaju na identičnim tačkama mrežnjače (nepodesna, nekorespondirajuća mesta mrežnjače). Usled toga u centralnom nervnom sistemu nije moguće spajanje tih likova (fuzija), tako da se posmatrani predmet vidi udvojen (diplopija). V. indentične tačke mrežnjače. nekompletno antitelo, antitelo protiv celularnih antigena, koje posle vezivanja za antigen ne dovodi do aglutinacije ćelija. Naziva se još i jednovalentno antitelo (stari naziv koji je pogrešan). Dokazuje se antiimunoglobulinskim testom. neispoljeni alel, pojava da se sinteza lakih i teških polipeptidnih lanaca, za imunoglobulinske molekule, u klonima plazmocita obavlja pod dejstvom samo jednog gena iz alelskog para, dok drugi gen ostaje isključen. Sin. alelsko isključenje. Neisserovo bojenje, v. bojenje po Néisseru. Neisseria, obuhvata veliku grupu gram-negativnih diplokoka; pojedinačne koke imaju bubrežast oblik, a priljubljene su jedna uz drugu ravnom ili konkavnom stranom. Neke vrste najserija su deo normalne flore gornjih disajnih puteva i usne duplje ljudi kao: N. flava, N. perflava, N. subflava, N. flavenscens; druge vrste su uslovno patogene kao N. catarrhalis; a neke vrste su patogene za ljude; N. gonorrhoae i N. meningitidis. Za razliku od apatogenih, patogene najserije za svoje rastenje zahtevaju podloge obogaćene faktorima rastenja, temperaturu oko 370C kao i prisustvo 5-10 % CO2; N. gonorrhoae (Gonococcus), uzročnik je kapavca. To je obligatni parazit, koji može izazvati bolest samo ljudi. Pokazuje sve morfološke i uzgojne osobine patogenih najserija; N. meningitidis (Meningococcus), meningokoki, u prirodnim uslovima patogeni su samo za ljude. Izazivaju meningitis cerebrospinalis epidemica, rede druge infekcije. Pored morfoloških i uzgojnih osobina, karakterističnih za sve najserije. Meningokoki iz kulture pokazuju veoma izraženo višeobličje i polihromazuju. Naro-

r

nekrotička nefroza čito su uočljive razlike u veličini koka tzv. »džinova« i »kepeca«. nekrotička nefroza, v. nephrosis. Nelsonov test ili test !mobilizacije treponema (TIT), v. test. nema mutacija, v. mutatio. Nematodes (valjkasti crvi), prema lokalizaciji u čoveka, dele se u dve grupe: 1) u crevne nematode - Ascaris lumbricoides, Enterobius vermicularis, Trichuris trichiura, Ancylostoma duodenale, Necator americanus, Strongyloides stercoralis i Trichinella spiralis, i 2) u tkivne nematode, Wuchereria bancrofti, W. malayi i dr. nematospermijum, repati (končasti) tip semeglavaca. nemoć, polna, v. impotentia. Neoarsphenamin, v. Novarsenobenzenum. neoarthrosis, neoartroza, novostvoreni zglob; (1) novostvoreni zglob izmeñu dva kostna fragmenta posle preloma, resekcije kosti ili iščašenja zgloba ako se nije izvršila repozicija luksacije. Sin. pseudoartroza; (2) kirurški stvoren zglob u telu neke kosti. neodabrano sjedinjavanje, izbor bračnog para -nezavisno od njegovog genotipa. Sin. slučajno sjedinjavanje. Sup. odabrano sjedinjavanje. neoglycogenesis, v. glikoneogeneza. Neomycini sulfas (neomicin-sulfat), antibiotik izolovan iz aktinomicete Streptomyces fradiae; antibiotik širokog dejstva, oficinalan je prema našoj farmakopeji. neon, Ne, hemijski element, pripada grupi plemenitih (inertnih) gasova. neonatalna linija, (stom.) jasno izražena mrka linija koja predstavlja granicu izmeñu prenatalne i postnatalne izgrañene gleñi mlečnih zuba. Sin. linija roñenja, neonatal ni prsten. neorganske kiseline, neorganska jedinjenja koja sadrže vodonik sposoban da se zameni jonom metala. Pri elektrolitičkom razdruživanju daju katjon-vodonik, odnosno hidronijum-jon. Kiselog su ukusa i boje plavu lakmusovu hartiju crveno (kisela reakcija). Po Brönstedu kiseline su davaoci protona. 34*

nephrectomia neorganski, anorganski, (1) koji nije u vezi s nečim živim, npr. neorganski svet, mrtva priroda; (2) koji se odnosi na jedinjenja svih metala i nematala s izuzetkom ugljenikovih jedinjenja koja se nazivaju organska jedinjenja. Sva jedinjenja metala i nemetala bez ugljenikovih jedinjenja nazivaju se neorganska ili mineralna jedinjenja (neorganska hernija). neorganski srčani šumovi, v. šum. Neostigmin, neostigmin, parasimpatomimetičko (holinergičko) sredstvo, koje ima slično dejstvo kao fizostigmin (v. Physostigmini salicylas); oficinalan je prema našoj farmakopeji kao neostigmin-bromid (Neostigmini bromidum) i kao neostigmin-sulfat (Neostigmini methylsulfas). neostomia, neostomija, stvaranje veštačkog otvora hirurškim putem na nekom organu ili izmeñu dva organa. neparna vena, v. azygos. nepci, (embr.) nastaju spajanjem gornjeg viličnog i unutrašnjeg nosnog pupoljka. Na embrionima od 15 mm dužine usno-nosna opna iščezava i dovodi u vezu nosne kanale s usnom dupljom primitivnim hoanama. V. palatum. nepčana kost, parna kost lica, sastoji se od uspravne i vodoravne pločice s nastavcima-V. 05 (palatinum). nepčane ploče, (embr.) ploče gornjeg viličnog pupoljka koje se približavaju i spajaju po sredini. Spuštanjem upravne pregrade s tavanice nosni sprat se deli u 2 nosne duplje. U predelu sitaste kosti, srednjeg dela školjke i odgovarajućeg dela njene pregrade epitel se preobraća u olfaktivnu mrlju. nepčani luci, v. arcus palatini. nephrectasia, nefrektazija, povećani, odnosno prošireni bubreg, kesasti bubreg. nephrectomia, nefrektomija, operacija kojom se uklanja bubreg, obično zbog tuberkuloze ili malignog tumora. V. nephrotomia. Po anatomskom pristupu za nefrektomiju postoje: n. abdominaHs, n. anterior, nefrektomija incizijom abdominalnog zida; n. lumbalis, pristup bubregu kroz lumbalnu regiju; n. paraperitonealis, uklanjanje bubrega rezom u visini lažnog rebra.

531

nephritis nephritis, nefritis, zapaljenje bubrega, žarišni ili difuzni proces proliferacije ili razaranja brežnog tkiva, koji može zahvatiti glomerule, bubrežne kanaliće ili intersticijalno tkivo bubrega. Sin. glomerulo nephritis; n. acuta, akutni oblik nefritisa s hipertenzijom, edemima i hematurijom; arteriosklerozni n., nefritis u starosti, ili nefritis u toku hiperten-zije zbog degenerativnih promena u dovodnim arterijama glomerula; azotemijski n., nefritis u kojeg postoji azotemija; bakterijski n., nefritis izazvan mikroorganizmima; balkanski n., internacionalno ime za endemski nefritis nepoznatog uzroka koji je čest u nekim krajevima naše zemlje, u Bugarskoj i u Rumuniji; degenerativni n., nephrosis; n. dolorosa, bolno zadebljanje čahure bubrega u nekim oblicima perinefritisa; fibrozni n., n. interstitialis; glomerulski n., glomerulonephritis; n. gravidarum, nefritis ili druge glomerulopatije u trudnoći; n. haemorrhagica, nefritis u kojeg postoji vrlo izražena hematurija; hidremijski n. nefrozni sindrom; hloroazotemijski n., azotemijski i acidozni oblik nefritisa bez otoka; n. interstitialis, zapaljenje bubrežnog vezivnog tkiva je posledica oboljenja bubrežnih arterija, glomerula ili tubula, koje dovodi do razaranja pojedinih nefrona i njihovog zamenjivanja vezivnim tkivom, ili dejstva toksina ili sistemskih bolesti na intersticijumu; n. interstitialis acuta, sekundarna komplikacija neke sistemske infekcije, naročito beta-hemoliznim streptokokom; n, s gubljenjem kalijuma, u bubrežnoj tubulskoj acidozi; kazeozni n., hronični oblik nefritisa s gnojenjem i kazeozom bubrežnog tkiva tuberkulozne etiologije; kongenitalni n., nefritis koji postoji pri roñenju, u uroñenom sifilisu, npr. n. s. gubljenjem natrijuma, nefritis s gubljenjem soli; produktivni n., nefritis sa umnožavanjem veziva u meñuprostorima; ratni n., akutni nefritis koji se javlja u vojnika u ratnim uslovima; n. s gubitkom soli, javlja se u hroničnom pijelitisu, policističkim bubrezima i drugim bolestima. Bolesnik gubi veće količine 532

nephrolithiasis kuhinjske soli nego što je uzima hranom; n. saturnina, nefropatija u toku hroničnog trovanja olovom; subakutni n., parenhimsko oštećenje bubrega subakutnog toka, poznato i kao »veliki beli bubrezi« ovaj naziv može da izazove i jednu pometnju: naš narod »belim bubrezima« naziva i semenikel n. suppurâtiva, nefritis s postojanjem mnogobrojnih apscesa u bubrezima, najčešće u toku septičkih infekcija; transfuzijski n., nefritis posle transfuzije inkompatibilne krvi; tuberkulozni n., izazvan Kochovim bacilom; n. tubularis, nefritis koji obuhvata uglavnom bubrežne kanaliće; vaskulni ri., nephrosclerosis. nephroangiosclerosis, nefroangioskleroza, hipertenzija s promenama u bubrezima nastala zbog promena na bubrežnim arterijama. nephrocalcinosis, nefrokalcinoza, taloženje kalcijum-fosfata u bubrežnim kanalićima s progresivnom bubrežnom insuficijencijom. nephrocapsectomia, nefrokapsektomija, hirurško Ijuštenje čahure bubrega. V. decapsulatio. nephrocirrhosis, nefrociroza, hronični intersticijski nefritis. V. nephritis. nephrocolopexia, nefrokolopeksija, suspenzija kolona i bubrega prišivanjem o nefrokolički ligament. V. nephropexia. nephrocoloptosis, nefrokoloptoza, spušten položaj bubrega i kolona. nephrolithiasis, nefrolitijaza, nastajanje kamenčića u bubrežnoj karlici. Kamenčići se stvaraju patološkim procesima na sluznici karlice, u zastoju mokraće (suženje uretera, hipertrofija prostate, tabes dorsalis, povreda kičmene moždine, dugotrajna imobilizacija itd.), pri čemu verovatno glavnu ulogu igra poremećaj normalnog stanja tzv. zaštitnih koloida, zbog čega se rastvorene soli talože u mokraćnoj tečnosti. Kamenčići su razne veličine i oblika, kao i raznog hemijskog sastava, npr. od urata oksalata, kalcijum-fosfata, čistina itd. Nefrolitijaza prouzrokuje akutne napade (usled grčenja glatkih mišića u mokraćnim putevima) s bolovima u slabini koji zra-

nephrolithotomia če u butinu i u predeo mokraćne bešike. čestim nagonom za mokrenje i dr. Posledice: pijelonefritis, hidronefroza i anurija s uremijom. nephrolithotomia, nefrolitotomija, uklanjanje konkremenata iz bubrega hirurškim putem, tj. operacijom koja se sastoji od prosecanja zida bubrežne karlice i vañenja konkremenata iz nje. V. nephrectomia. nephroma, nefrom, tumor bubrega; n. embryonalis, Wilmsov tumor. nephropathia, nefropatija, zajedničko ime za bolesti bubrega; n. analgesica, nefropatija izazvana dugotrajnim uzimanjem fenacetina; gihtička n., koja je izazvana povećanim stvaranjem i izlučivanjem mokraćne kiseline; hipoazoturijska n., bolest bubrega u koje postoji zadržavanje azotnih jedinjenja u organizmu; hipohlorurijska n., u koje postoji zadržavanje soli u organizmu. nephropexia, nefropeksija, pričvršćivanje lutajućeg bubrega u njegovom normalnom položaju putem operacije. V. ren mobilis. nephrophtisis, nefroftiza, tuberkuloza bubrega. nephroptosis, nefroptoza, spad bubrega, spušten bubreg, bubreg koji je položen niže od svog normalnog ležišta. V. nephropexia. nephropyeloiithotomia, nefropijelolitotomija, hirurška intervencija kojom se odstranjuje kamen iz bubrežne karlice ulaskom u nju prosecanjem bubrežnog parenhima. nephropyeloplastica, nefropijeloplastika, plastička operacija na bubrežnoj karlici. nephropyosis, nefropioza, gnojenje u bubregu. nephrorrhagia, nefroragija, krvarenje iz bubrega. nephrorrhaphia, nefrorafija, zašivanje traumatske ili operativne rane na bubregu. nephrosclerosis, nefroskleroza, skleroza bubrežnih tkiva, najčešće renovaskulnih bolesti; arteriolska n., nefroskleroza u koje su pretežno pogoñene arterioIe, s arterijskom hipertenzijom, cilin-

nephrosis drurijom, edemima, degeneracijom bubrežnih kanalića, fibroznim zadebljanjem glomerula, a kasnije s dekompenzacijom srca i moždanim krvarenjima; henigna n., arteriolska nefroskleroza u starijih osoba, preko 60. godine, u koje često postoji benigna hipertenzija i hijalina arterioloskleroza. U mlañih osoba ova nefroskleroza može postojati u dija-betisu melitusu; maligna n., redak oblik nefroskleroze u koje postoji oštećenje arterija u ćelom organizmu, naročito malih arterija i arteriola; udružena je s malignom hipertenzijom. Ponekad primarna bolest, a često posle perioda benigne nefroskleroze, ili posledica glomerulonefritisa, ili dugotrajnije hipertenzije; senilna n., nefroskleroza koja je deo sindroma staračke arterioskleroze. nephrosis, nefroza, svaka bolest bubrega u koje postoje pretežno degenerativne promene u bubrežnim kanalićima i u koje postoje proteinurija, edem i smanjenje albumina u plazmi; n., amyloi-des, hronična nefroza sa amiloidnom degeneracijom medije arterija i kapila-ra glomerula; n. cholaemica, holemij-ska nefroza, u koje postoji istovremeno neka bolest jetre ili žučnih puteva, naročito opstruktivna žutica; donjeg nefro-na n., specijalni oblik bubrežne insufi-cijencije, koja vodi azotemiji, zbog nekroze epitelskih ćelija donjeg nefrona, koje blokiraju lumen tih kanalića; Eps-teinova n., hronična tubulska nefroza koja je posledica sistemskih bolesti metabolizma, obično u mladih osoba, a u koje obično postoje znaci hipotireoidiz-ma; lipoidna n., lipidna n., u koje postoje edem, albuminurija i promene u belančevinama i lipidima plazme, kao i holesterolskih estara u epitelu bubrežnih kanalića; osmozna n., vakuolska nefroza; n. toxica, izazvana otrovima, naročito sublimatom; vakuolska n., bubrežna bolest u koje postoji vakuoli-zacija ćelija proksimalnih kanalića a ponekad i Henleove petlje. Viña se u raznim poremećajima; davanje hipertonij-skih rastvora, dehidracija, hipokaliemi-ja. Sin. hipokaliemijska nefroza, osmozna nefroza.

533

nephrosonephritis

nervni sistem

nephrosonephritis, nefrozonefritis, bubEfekti dejstva su periferni (slični dejstvu režna bolest u koje postoji i zapaljenska muskarina itd.) i centralni, kada se us(nefritis) i degenerativna (nephrosis) led dejstva acetil-holina na centralni komponenta; n. haemorrhagica, epinervni sistem javljaju simptomi vrtoglademijska hemoragijska groznica. Sin. vice, straha, otežane koncentracije, dekorejski hemoragijski nefrozonefritis. zorijentacije s halucinacijama itd. Prva nephrostomia, nefrostomija, stvaranje pomoć se sastoji u stavljanju gas-maske, fistule bubrega operativnim putem radi davanju atropina, dekontaminaciji omogućenja oticanja mokraće iz bubkože, ispiranju želuca, očiju itd. Najvažrežne karlice. niji su: G-otrovi (tabun, sarin, soman, v. nephrotomia, nefrotomija, zasecanje tamo) i V-, odnosno X- otrovi (šifra). bubrega radi odstranjenja kamena iz nervni centar, v. centar. bubrežnog parenhima ili iz bubrežne nervni ili živčani sistem (systema nervokarlice, ukoliko se kamen zbog svoje vesum), sastavljen od nervnih ćelija i njiličine ne može odstraniti pijelotomijom; hovih produžetaka, upravlja radom svih n. abdominal is, prilaženje bubregu organa, uspostavlja vezu sa spoljnom kroz abdomen radi nefrotomije; n. lumsredinom i sprovodi obaveštenja o stabalis, prilaženje bubregu kroz slabinu nju samog organizma. Razlikuju se dva radi nefrotomije. dela, centralni (systema nervosum cennephrotuherculosis, nefrotuberkuloza, trale) i periferni (systema nervosum petuberkuloza bubrega, oboljenje bubreriphericum); autonomni, visceralni ili ga izazvano uzročnikom Mycobactevegetativni n. s., deluje uglavnom bez rium tuberculosis. uticaja volje, omogućuje rad unutrašnephroureterectomia, odstranjivanje njih organa, što je neophodno za održabubrega i dela ili celog uretera, obično vanje života i vrste. Sastoji se od dva u tumoru bubrega. funkciono antagonistička dela, simpatineplodnost, nesposobnost za stvaranje kusa i parasimpatikusa. V. parasimpatipotomstva bez obzira na uzrok. ^ kus, simpatikus; nervni sistem funkcioneposredna zaštitna zona, fizička zaštita niše kao celina, iako svaki njegov deo izvorišta i postrojenja za snabdevanje ima odreñenu funkciju. Ova podela vodom za piće, protiv namernog ili zlonervnog sistema je veštačka, a učinjena namernog zagañenja vode. je radi lakšeg upoznavanja oblika pojenepotpuna dominatnost, delimična ispodinih delova i razumevanja njihovih Ijenost fenotipskog efekta i recesivnog funkcija; centralni n. s., sastoji se od gena u heterozigota, iako je obično efemozga i kičmene moždine, a periferni kat dominantnog gena u tom alelskom n. s., sastoji se od moždanih (nn. craniaparu nadmoćan. V. codominantnost. les) i kičmenih živaca (nn. spinales). V. Sin. inkopletna dominantnost. cerebrum, cerebellum, encephalon, menepotpuna penetracija, v. penetratio. dulla oblongata, medulla spinalis, nervus neprožimanje, nepenetracija, odsustvo (nervi); somatski ili animalni n. s., prifenotipskog efekta mutantnih gena, doma nadražaje iz spoljne sredine i daje minantnog u heterozigota, a recesivnih impulse poprečnoprugastim mišićima u homozigota. za izvoñenje voljnih pokreta, tj. pod nervina, lekovi koji deluju na nervni siskontrolom kore velikog mozga. Svojim tem. . centralnim delom nervni sistem omonervna ćelija, v. neuron. gućuje izražavanje volje, osećanja i obanervna vlakna, v. nervus. vljanje najviših intelektualnih funkcija; nervni blok, v. block. (seks.) seksualnost čoveka se u najvećoj nervni bojni otrovi, vrsta bojnih otrova meri ispoljava njegovim psihizmom: po(v. tamo) koji u organizam prodiru velinašanjem, postupcima, osećanjem i kom brzinom, dovode do teških trovareakcijama ne samo u seksualnoj, nego nja, nervnih poremećaja, pa i do smrti. i u aseksualnoj sferi. V. težina mozga, he534

r

nervosus mijski sastav. U aseksualnoj sferi postoje velike razlike u ponašanju žene i muškarca i u udelu žene i muškarca u književnosti, nauci i umetnosti. U seksualnoj sferi dolaze do izražaja razlike u elementarnom seksualnom ponašanju, u manifestacijama ljubavi, u ispoljavanju roditeljskog osećanja, u sublimaciji, najzad, u čulnoj osetljivosti (kožna osetljivost, kusna i mirisna osetljivost, slusna i vidna osetljivost). nervosus, (1) nervni, živčani; (2) nervozan. nervoza, popularan naziv za pojačanu radražljivost i laku uzbudljivost. Najčešće se podudara s neurastenijom. Sin. nervoznost nervozan, popularan termin koji označuje čoveka koji ispoljava znake nervoze. nervoznost, v. nervoza. nervus, nerv, živac; nervi (plur.), nervi, živci, tvorevine u obliku vrpci koje provode razdraženja (impulse) od nervnih centara u mozgu i kičmenoj moždini u sve delove tela, a pripadaju perifernom živčanom sistemu. Sastoje se od mnoštva vlakana, produžetaka nervnih ćelija, a obavijena su mijelinskom košuljicom (bela vlakna) ili su bez tog omotača (siva vlakna). Prema pravcu provoñenja impulsa nervna vlakna se dele na odvodna (eferentna) i dovod na (aferentna). Eferentna ili centrifugalna nervna vlakna provode impulse od nervnih centara ka periferiji (motorna, sekretorna). Aferentna ili centripetalna nervna vlakna provode impulse od periferije ka nervnim centrima (senzitivna, senzorijalna). Prema vrsti vlakana, koja sadrže, živci mogu biti: motorni, sekretorni, senzitivni, senzorijalni i mešoviti. Prema poreklu živci se dele na moždane (nn. craniales ili nn. cerebrales) i na kičmene ili rru ždinske (nn. spinales). Moždani živci polaze od moždanog stabla. Ima ih 12 pari, i to: nn. olfactorii (I), n. opticus (II), n. oculomotorius (III), n. trochlearis (IV), n. trigeminus (V), n. abducens (VI), n. facialis (VII), n. vestibulocochlearis ili n. statoacusticus (VIII), n. glossopharyngeus (IX), n. vagus (X), n. accessorius (XI) i n. hypoglossus

nervus (XII). Kičmeni živci polaze od kičmene moždine. Ima ih 31 par, i to: 8 vratnih (nn. cervicales), 12 grudnih ili leñnih (nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumbales), 5 krsnih (nn. sacrales) i l trtični (n. coccygeus). Prednje grane živaca se spajaju gradeći spletove (plexus) od kojih polaze završne grane, tj. živci za poprečnoprugaste mišiće i kožu. Nazivi spletova su: vratni (plexus cervicalis), rameni (plexus brachialis), slabinski (plexus lumbalis) i trtični splet (plexus coccygeus); n. abducens (VI), živac odvodilac, oživčava spoljni pravi mišić očne jabučice; n. accessorius, (XI) pomoćni živac, oživčava dva vratna mišića (m. sternocleidomastoideus i m. trapezius); n. axillaris, pazušni živac, oživčava dva mišića ramena (m. deltoideus i m. teres minor) i kožu deltastog predela; n. facialis (VII), živac lica, oživčava mišićne mišiće lica, pečurkaste kvržice jezika, suznu, podviličnu i podjezičnu pljuvačnu žlezdu; n. femoralis, butni živac, oživčava mišiće prednje grupe buta i kožu prednje strane buta i unutrašnje strane potkolenice; n. glossopharyngeus (IX), jezičnoždrelni živac, oživčava mišiće ždrela i nepca, opšančene kvržice jezika i doušnu pljuvačnu žlezdu; n. hypoglossus (XII), podjezični živac, oživčava uglavnom mišiće jezika; n. ischiadicus, ishijadikus, veliki sedalni živac, oživčava mišiće zadnje grupe buta, a svojim završnim granama (n. peroneus communis i n. tibialis) inerviše mišiće potkolenice i stopala; n. mandibularis (Ѵ), donjovilični živac, treća grana trogranog živca (n. trigeminus, V), oživčava mišiće žvakače i kožu u predelu donje vilice; n. maxillaris (V2), druga grana trogranog živca (n. trigeminus), oživčava kožu donjeg kapka, nosa, gornje usne, gornje zube, nepce, nosnu duplju; n. medianus, središni živac, oživčava veliki broj mišića prednje grupe podlaktice, neke mišiće šake i deo kože dlana; n. musculocutaneus, mišićnokožni živac, oživčava mišiće prednje grupe nadlaktice i deo kože podlaktice; n. oculomotorius (III), živac mišića pokretača oka, oživčava spoljne miši535

nesanica će očne jabučice i dva mala mišića u njoj (m. ciliaris i m. sphincter pupillae); n. opticus (II), vidni živac, pripada optičkom putu, a pruža se od očne jabučice do optičke raskrsnice (chiasma); n. ophthalmicus (Vi), oftalmički, očni živac, prva grana trogranog živca (n. trigeminus), oživčava kožu čela, gornjeg kapka, vežnjaču i suznu žlezdu; n. phrenicus, prečažni živac, oživčava dijafragmu, pleuru, perikard i deo peritoneuma; n. radialis, žbični živac, inerviše m. triceps brachii, mišiće spoljašnje i zadnje grupe podlaktice, kožu zadnje strane nadlaktice, podlaktice i dela šake; n. trigeminus(V), trograni, trokraki živac, sastoji se od Gasserovog gangliona i tri kraka od kojih svaki predstavlja poseban živac. Oživčava mišiće žvakače, kožu čela i lica, sluznicu oka, nosne i usne duplje; v. n. ophthalmicus, n. maxillaris i n. mandibularis; n. trochlearis (IV), trohlearni, koloturni živac, oživčava gornji kosi mišić očne jabučice; n. ulnaris, lakatni živac, inerviše manji broj mišića u prednjoj grupi podlaktice, neke mišiće šake i kožu dela dlana; n. vagus (X), živac lutalac, pneumogastrički ili plućnoželudačni živac, oživčava mišiće ždrela, grkljana i mekog nepca, zatim organe u grudnoj i trbušnoj duplji; n. vestibulocochlearis (n. statoacusticus, VIII), vestibulokohlearni, tremnopužni živac, sastoji se od dva živca: pars cochlearis (n. coclearis ili n. acusticus) i pars vestibularis (n. vestibularis ili n. staticus). Živac puža, akustički živac, prenosi nadražaje za sluh. Tremni, statički živac, prenosi utiske položaja i ravnoteže tela. nesanica, v. insomnia. neslana dijeta, v. dijeta. nesocijalno, v. asocijalno. nespecifična nadražajna terapija, parenteralno unošenje u organizam proteina, koloida, metala, sumpora itd.), u svrhu izazivanja opšte, lokalne i fokalne reakcije i aktivisanja odbrambenih snaga organizma. Nesslerov reagens, v. reagens. nesvesna psiha, v. psiha. netropski spru, v. morbus coeliacus. 536

neurectomia Neufeldov fenomen, fenomen bubrenja kapsule koji služi za svrstavanje pneumokoka.

Neufeldov klin, v. klin, uklinjavanje. neuralgia, neuralgija, bol u oblasti oživčenoj nekim perifernim živcem ili njegovim granama, koji se javlja u napadima. Uzorok neuralgije nije uvek poznat. Za razliku od neuritisa, pri neuralgiji funkcija obolelog živca nije oštećena; atipična n. trigeminusa, bol u predelu lica koji ne prati distribuciju bilo koje od grana trogranog živca; n. n. ischiadici, ischias, ishijas, povremeni vrlo jaki bolovi u oblasti inervisanoj ishijadičnim živcem. Velik procenat ovih neuralgija prouzrokovan je pritiskom prolabirane pulpozne jezgre (nucleus pulposus) intervertebralnog diskusa na pojedine spinalne korenove n. ischiadicusa. V. hernia disci, discus-hernia. Toksička ili infektivna etiologija ovih neuralgija nije isključena. neuralis, neuralan, nervni, koji se odnosi na nerve. neurasthenia, neurastenija, opšta živčana slabost. Stanje tzv. prenadražljive slabosti s nizom tegoba, kao što su glavobolja, nesanica, gubitak apetita, nesposobnost za rad. Razlikuju se tzv. konstituciona n., čije poreklo treba tražiti u uroñenoj slabosti vegetativnog živčanog sistema (tzv. Beardova bolest) i stečena n. ili pseudoneurastenija, koja se javlja kao propratna pojava uz neko osnovno organsko oboljenje. Organsku podlogu neurastenija odnosno pseudoneurastenija često čini tzv. larvirano, prikriveno zapaljenje mozga. V. larvirani encefalitis. Osim zapaljenja u pravom smislu reci, prouzrokovanog najverovatnije virusima, organsku podlogu neurastenije mogu da čine i oštećenja diencefalona drugog porekla (vaskularna, traumatska); seksualna n., sindrom poremećene razdražljivosti i slabosti u oblasti seksualnog života. neurectomia, neurektomija, resekcija živca. Isecanje jednog dela senzitivnog nerva u cilju lečenja neuralgije, npr. resekcija trogranog živca u bazi lubanje. V. enervatio.

r

neurenterni kanal neurenterni kanal, kanal izmeñu ventralnog kanala medularne cevi i duplje primitivnog creva. neurexaeresis, neureksereza, operacija kojom se iščupava komad nerva da bi se prekinula njegova funkcija (senzitivna u neuralgijama, a motorna kad je potrebno paralizovanje prečage u kolapsoterapiji tuberkuloze pluća). V. phrenicoexaeresis. neurilema, v. Schwannova opna. neurilemoma, neurilemoma, v. neurinoma. neurinoma, neurinom, benigna neoplazma od ćelija nervnih ovojnica moždanih i perifernih nerava. Neoplazme su okruglastog oblika jasno ograničene, često sa čahurom. Od moždanih živaca najčešće je zahvaćen VIII akustikus. Sin. neurofibroma, neurilemoma Schwannoma. neurit, v. neuritum, neurocytus, neuronum. neuritis intraocularis, v. papillitis. neuritis nervi optici, zapaljenje vidnog živca. Može da zahvati deo živca u samoj očnoj jabučici (v. papillitis) ili deo iza očne jabučice (v. neuritis retrobulbaris). Dolazi do pada oštrine vida i ispada u vidnom polju. Posledica može biti trajno oštećenje oštrine vida usled atrofije vidnog živca. Etiologija: oboljenje centralnog nervnog sistema, infektivna oboljenja, fokaloze, lokalni cirkulatorni poremećaji, zapaljenja tkiva orbite, intraokularna zapaljenja i dr. neuritis retrobulbaris, zapaljenje vidnog živca van očne jabučice. Dijagnoza se postavlja na osnovu samo subjektivnih ispitivanja (vid, vidno polje). Kasnije se razvija atrofija papile vidnog živca kao posledica zapaljenja. Uzroci kao kod n. nervi optici. neuritum, neurit, produžetak nervne ćelije, sastoji se od neuroplazme i neurofibrila u njegovom centralnom delu. Periferni deo, koji ne sadrži neurofibrile, naziva se Mautherovom košuljicom. Svojim završnim krajem neurit stupa u odnos s odgovarajućim efektorom. Sin. axon, cylindraxis. neuroblastoma, maligna neoplazma nastala proliferacijom neuroblasta. Javlja

neuroendokrinologija se u meduli nadbubrežne žlezde odojčadi i dece, dajući veoma brzo lokalne i udaljene metastaze. Neoplazme slične grañe nalazimo u meñumozgu i retini. Neoplazma desne nadbubrežne žlezde daje metastaze u retroperitonealnim limfnim žlezdama i jetri, izazivajući Pepperov sindrom koji se sastoji od prisustva metastaza isključivo u jetri koja zbog toga može da ima velike srazmere. Metastaze u kosti, posebno lubanje i oko orbite daju meduloblastom leve nadbubrežne žlezde i Hutchinsonov sindrom. neurocit. v. neurocytus. neurocranium, neurokranijum, primordijalna lubanja, nervni deo kostura glave u kome je smešten mozak. Postaje iz dorzalnog skeletnog mezenhima koji se nalazi oko prednjeg kraja prvobitne nervne cevi. neurocrinia, neurokrinija, izlučivanje proizvoda nekih endokrinih žlezda, npr. hipofize u živčani sistem; stvaranje i izlazak izvesnih hemijskih supstancija iz nervnog tkiva u druga tkiva, npr. acetil-holina na završecima holinergičkih živaca. neurocytoma, neoplazma sporog rastenja, odlikuje se prisustvom zrelih nervnih ćelija. Spada u red neoplazmi centralnog nervnog sistema. neurocytus, neurocit, nervna ćelija, v. neuronum. neurodermitis, hronično kožno oboljenje u kome se, kao osnovni simptom, javlja svrab, a zatim se razvijaju osobene, male, oštro ograničene, poligonalne, čvrste papule, ravne i sjajne površine, na početku imaju boju kože, zatim sivkaste ili mrkocrvenkaste (lichenifikacija). Uzroci nisu jasni i smatra se da su najčešće nervni ili psihički, a možda i alergijski; javlja su uglavnom u dva oblika: n. chronica cirumscripta (sin. lichen čircumscriptus chronicus Widat) s lokalizacijom na vratu, unutrašnjim stranama butina i dr. i n. disseminata, koji zahvata veće površine kože. neuroendokrinologija, zbog vrlo prisne povezanosti funkcije endokrinih žlezda (v. tamo) s nervnim sistemom, endokri537

neuroepitel nologija (v. tamo), često nosi naziv neuroendokrinologija. neuroepitel, čulni ili senzitivni epitel, epitel koji prima nadražaje a predaje ih nervnim ćelijama. Čulne ćelije imaju obično na vrhu naročito diferentovane bičaste ili trepljaste organčiće kojima dolaze u dodir s dejstvujućom draži. Bazalni kraj im je obično izdužen u vlakno i u vezi je s nervnom ćelijom. neuroepithelioma gliomatosum, gliomatozni neuroepiteliom, tumor sastavljen od nediferentovanih ćelija nervnog tkiva koje imaju karakterističan raspored u vidu rozeta. To su nediferentovane ćelije embrionalnog tipa koje se mogu razviti u neuralgijske ćelije. Javlja se u centralnom ili perifernom nervnom sistemu. neurofibrili, specijalne tvorevine citoplazme nervne ćelije u vidu vrlo tankih i neprekidnih končića koji se zapažaju u telu same nervne ćelije i u svim njenim nervnim produžecima. Pripisuje im se funkcija izazivanja nadražaja. neurofibroma, neurofibrom, benigni tumor sastavljen od vezivnih ćelija i vlakana. Potiče iz nervnih omotača i nalazi se ili kao pojedinačni tumor ili u vidu mnogobrojnih manjih ili većih čvorova na koži i u unutrašnjosti tela. V. Recklinghausenova bolest. neurofibromatosis, neurofibromatoza, pojava multiplih neurofibromatoznih čvorova u koži grudnog koša, kao i na bronhijalnom i lumbalnom pleksusu i ekstremitetima. Ponekad su zahvaćeni i nervi u kičmenom kanalu. Prisustvo pigmentacije kože u vidu pega boje bele kafe redovna je pojava. Sve neoplazme koje se javljaju duž nerava ne razaraju isti, učahureni su i u veoma retkim slučajevima mogu postati maligne prirode. Oboljenje se naziva i Von Recklinghausenova bolest. neurofizini, polipeptidi za koje su vezani oksitocin i antidiurezni hormon u ćelijama neurohipofize. neuroglioma ganglionare, tumor sastavljen od neuroglije ganglijskih ćelija i nervnih vlakana. Potiče iz mozga, kičmene moždine i perifernog dela vegeta538

neurohypophysis tivnog nervnog sistema. Sin. neuroganglioma. V. ganglioneuroma.

neurohirurg, lekar specijalist koji se bavi hirurškim lečenjem oboljenja nervnog sistema. neurohirugija, v. kirurgija. neurohumoralne korelacije, korelacije koje postoje u svakoj emociji, naročito u manifestacijama polnog nagona, pri čemu se razlikuju 3 perioda: 1) percepcija nadražaja, 2) vegetativne promene registrovane u svesti i 3) somatski izražaj. neurohumoralni, onaj koji se ostvaruje učešćem nervnog sistema i hemijskih materija krvi. Prilagoñavanje organizma na razne promene u spoljašnjoj sredini ili u samom organizmu vrlo je često i ostvaruje se putem neurohumoralnih mehanizama. V. naviranje mleka. C^ neurogena kontraktura, v. contracturdi neurohypophysis, neurohipofizu izgrañuju: središno ispupčenje (eminentia mediana) tuber cinereuma, hipoftzna drška (infundibulum) i zadnji režanj (lobus neurosus). Iako je zadnji režahj nervnog porekla, s malim izuzetkom ne sadrži živčane ćelije veš samo preobražene neuroglijske ćelije različitog izgleda, nazvane pit učiti s produžecima koji čine mrežu završetaka neuritisa neurosekretnih ćelija hipotalamusnih jedara (nucleus praeopticus i n. paraventricularis) i krvnih sudova s perivaskularnim prostorima. Vlakna neurosekretnih ćelija prolaze hipofiznu dršku, a njihovi ogranci završavaju se u zadnjem režnju; obrazuju hipotalamohipofizni trakt duž koga sekretne kapljice, odnosno hormoni iz neurosekretnih ćelija, dospevaju u zadnji režanj. Hormoni: oksitocin deluje na kontrakciju mišića materice i na mioepitelne ćelije meškova mlečne žlezde i vazopresin koji izaziva kontrakciju mišića malih krvnih sudova, povećava krvni pritisak i deluje na apsorpciju vode u bubregu (antidiuretsko dejstvo). Eminentia mediana je deo hipotalamusa naročite grañe i uloge. U njoj se završavaju vlakna neurosekretnih ćelija ventralnog dela hipotalamusa, koja čine tuberohipofizni trakt. Naročiti raspored

r

neurolept-anestezija krvnih sudova s perivaskularnim prostorima, splet gustih kapilara koji se ulivaju u prave prenosne ili portne vene, a teku duž hipofizne drške, prenose u sinusne kapilare prednjeg režnja hipofize posredujuće hemijske supstancije - portohemijsko posredstvo - koje stimulišu lučenje i regulišu rad hipofizotropnih hormona: Ove stimulišuće supstancije nazvane su otkočujući ili rilizing faktori (releasing factors, RF). Neki od ovih činilaca imaju kočeće ili inhibiciono dejstvo, kao PIF za prolaktin, MIF melanoinhibicioni faktor i dr.; (embr.) zadnji režanj hipofize izrasta iz poda meñumozga, dok se u gornjem delu sužava u hipofiznu peteljku, kojom je neurohipofiza vezana za pod III komore. neurolept-anestezija, NLA, oblik intravenske anestezije; postiže se ubrizgavanjem jednog neuroleptika - dehidrobenzperidola i jednog analgetika - fentanila. neurologija, grana medicine koja se bavi proučavanjem centralnog i perifernog nervnog sistema; klinička n., grana medicine koja se bavi ispitivanjem i lečenjem nervnih bolesti. neurolues, v. neurosyphilis. neuroma, neurom, benigni tumor sastavljen od nervnih ćelija i vlakana. Potiče najčešće od paraganglija. V. chromaffinoma; amputacioni n., zadebljanje završetka nervnih vlakana, koja se sklupčavaju u ožiljnom vezivnom tkivu. neuromuskularna veza, nervno-mišićna veza, v. motorna ploča. neuronitis vestibularis, zapaljenje vestibulnog živca, virusno zapaljenje labirinta unutrašnjeg uha, ograničeno samo na vestibulni sindrom. Javlja se epidemijski u gradovima, ima dobru prognozu. neuronum, neuron, nervna ćelija sa svojim produžeci ma (dendritima i aksonom ili neuritom). neurooftalmologija, grana oftalmologije koja se posebno bavi izučavanjem odnosa izmeñu oka i centralnog nervnog sistema. neuropat, osoba obolela od nekog funkcionog nervnog oboljenja. Sin. neurotičar.

neurosis neuropathia, neuropatija, oboljenje nervnog sistema uopšte ili oboljenje vegetativnog nervnog sistema uopšte. neuropatolog, specijalista patološke anatomije koji naučno i stručno dela u oblasti patologije nervog sistema. neuropatologija, (1) patologija perifernog i centralnog nervnog sistema; (2) deo patološke anatomije u kome se proučava patologija nervnog sistema. neuroplastika, plastika, nadoknañivanje defekta nerva stvaranjem nervnog režnja na peteljci s centralnog i perifernog patrljka nerva koji se spajaju šavom, sa slobodnim autotransplantatom, heterotransplantatom koji se specijalno priprema. neuropori (prednji i zadnji). Prednji neuropor se stvara prvi, u čovečjem embrionu od 17 do 20 pršljenova, a za izvesno vreme ostaje još u vezi s ektodermom neuropornom peteljkom. neuropsychiatria, neuropsihijatrija, grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem nervnih i duševnih bolesti. V. neurologia, psychiatria. neuroretinitis, zapaljenje papile vidnog živca i okolne mrežnjače. neurorrhaphia, neurorafija, spajanje presečenog živca šavovima. neurosekrecija, sposobnost lučenja nekih živčanih ćelija, koje svoje inkrete izlučuju aksonom u živčano tkivo (neurokrinija) ili u krvotok (hemokrinija).Takav je slučaj s jedrima hipotalamusa: nn. praeopticus, paraventricularis, supraopticus i dr. V. neurohypophysis. neurosis, neuroza, funkciono oboljenje nervnog sistema koje se manifestuje nervnim i psihičkim simptomima. Od psihoza (v. psychosis) razlikuje se činjenicom da oboleli svoj odnos prema okolini ne menja kvalitativno; po tome je lakši poremećaj od nje. Mnoga moždana oboljenja nekada su usled nesavršenosti dijagnostike ili patologije smatrana za neuroze. V. psychoneurosis; n. organa, neurotički poremećaj funkcije unutrašnjih organa (srca, želuca, bešike itd.); prisilna n., prisilna pojava ideja ili prisilne radnje čiju besmilsenost oboleli uviña ali trajno ne može da ih se oslobo539

neurosyphilis

niacin

zbog visokog stepena njegove imunodi; rentna n., funckioni poremećaj teloške specifičnosti. Koristi se za identilesnog ili psihičkog zdravlja bez odgovafikaciju izolovanog virusa ili za odreñirajuće organske podloge koji se održava vanje titra neutrališućih antitela u serui pogoršava time što je oboleli osiguran mu. i što i nehotično teži da dobije što je moguće veću materijalnu naknadu u neutralna mast, v. mast. vidu rente. Iako prolazi tek kada se neutralna mutacija, v. mulatto. rentni proces definitivno završi, ne tre- neutrocytopenia, v. neutropenia. ba rentnu neurozu smatrati kao običnu neutrocvtophilia, v. neutrophilia. simulaciju, jer je psihološki mehanizam neutrocytosis, v. neutrophilia. postanka ovog poremećaja mnogo kom- neutron, električno neutralna subatomska čestica. Sastavni deo svake atomske plikovaniji; n. straha, n. obeležena česjezgre, osim jezgre običnog vodonikoto paničnim strahom; traumatska n., vog atoma, koja sadrži samo jedan proneuroza koja nastaje usled neke telesne ton (І1). povrede. neurosyphilis/sifilis nervnog sistema. V. neutropenia, neutropenija, smanjenje broja neutrofilnih granulocita u krvi; n. tabes dorsalis, paralysis progressiva, tachronica hypoplastica, u koje postoje boparalysis. hipoplazija granulocita u kostnoj srži i neurotizacija, (1) regeneracija presečesklonost za infekcije kože i usne duplje; nog nerva: (2) usañivanje nerva u odun. congenitališ, u male dece u koje zeti mišić. nema neutrofilnih granulocita u krvi; n. neurotmesis, neurotmeza, povreda nerva cyclica, n. periodica; hipersplenička, u kome su prekinuti njegovi suštinski primarna splenička neutropenija; n. elementi, dok živac na izgled ne pokazuidiopathica, bez otkrivenog etiološkog je anatomski prekid svog kontinuiteta. činioca; n. maligna, agranulocitoza; n. neurotomia, neurotomija, presecanje neonatalis, kratkotrajna neutropenija nerva hirurškim putem, V. radicotomia, posle roñena koja je posledica izoimurhizotomia. nizacije majke; n. periodica, periodičneurotubuli, tubuli prečnika 200-300 A,u ka neutropenija, hronični oblik neutroneuroplazmi živčanih ćelija i njenih penije, koju odlikuju pravilni periodi produžetaka, dendrita i neurita. Ranije neutropenije s povišenom temperatusu opisani kao neürifibrili. Smatra se da rom, stomatitisom, raznim infekcijama i sadrže i sprovode enzime i supstancije opštim lošim stanjem; periferna n., potrebne za obrazovanje sinapsnih vezismanjenje neutrofilnih granulocjta u kula na živčanim završecima. perifernoj krvi; primarna splenička n., neutralan, koji ne reaguje ni kiselo ni bazsindrom kojeg odlikuju splenomegalija, no ili koji sadrži isti broj hidronijumoizražena leukopenija s neutropenijom, vih (vodonikovih) i hidroksilnih jona sklonost ka infekcijama, ponekad i ane(CE=I(T7 ilipH = 7). mija i trombocitopenija, kao i hiperceneutrališuća antitela, antitela koja neutlularna kostna srž. rališu patogeno delovanje virusa mogu neutrophilia, neutrofilija, povećanje brose, sem na miševima, dokazivati i druja neutrofilnih granulocita u perifernoj gim metodama. Za rutinski rad se najvikrvi. Ona je najčešći uzrok leukocitoze še preporučuje metoda neutralizacije u toku infekcija, intoksikacija, krvarecitopatogenog efekta (CPE) virusa na nja i u malignim tumorima koji brzo naćelije u kulturi tkiva. preduju. neutralizacija, sjedinjavanje vodonikovih ili hidronijum-jona i hidroksilnih jona u n- heptil-penicilin (penicilin IV, penicilin K), jedan od četiri glavna prirodna penivodu ili nastajanje vode i soli iz kiseline cilina. i soli. neutralizacioni test, ovaj test je najvažniji niacin, nikotinska kiselina, jedan od sastojaka kompleksa vitamina B. U orgaserološki postupak za ispitivanje virusa 540

niacin-amid nizmu je sastojak u kompleksnom sistemu enzima koji učestvuju u prenošenju vodonika. Nedostatak ovoga vitamina je jedan od uzroka nastajanja pelagre. Sin. PP-faktor, antipelagra vitamin. niacin-amid, amid nikotinske kiseline. V. niacin. nialamid, derivat hidrazina, inhibitor monoaminooksidaze; antidepresivno sredstvo. nicanje zuba, pojavljivanje zuba na slobodnom rubu viličnpg grebena, jedna faza u razvitku zuba. V. dentitio. Niclosamidum, niklozamid, anthelmintičkoQs^edstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Nicolas-tavreova bolest, v. lymphogranulomatosis inguinalis, IV venerička bolest. nicotinismus, nikotinizam, trovanje duvanom ili čistim nikotinom. Nicotylamidum, amid nikotinske kiseline, hidrosolubilan, termostabilan. U organizam ulazi u sastav kodehidrogenaze I i kodehidrogenaze II. Nalazi se u većim količinama u jetri, nadbubrežnim žlezdama, bubregu, pšenici, pirinču, kikirikima, mesu, a naročito u kvascu. Oficinalan je prema našoj farmakopeji pod nazivom nikotinamid (Nicotinamidum). nictatio, v. nicmätio. nictitatio, niktitacija, žmirkanje, klonusni grč celokupnog kružnog mišića, u vidu učestalog i veoma snažnog zatvaranja kapaka. Obično se javlja u starijih osoba i dece. Uzroci: konjunktivitis, poremećaji refrakcije i neuropatska konstitucija. nidatio, ugnežñivanje oploñenog jajeta. U žene jaje prodire, posle destrukcije epitela, u sam zid materice i tako se dalje razvija.

Niemann-Pickova bolest, v. bolest. nifuroksim, derivat furana, sredstvo protiv vaginalnih infekcija sa Candidom albicans.

nigrities linguae, v. lingua nigra. niketil-amid, niketamid, dietil-amid piridin-betakarbonske kiseline (nikotinske kiseline). Deluje nadražajno na centralni nervni sistem; oficinalan je prema našoj farmakopeji (Nicethamidum, Ni-

niša kaethylamidum). Upotrebljava se za draženje vitalnih centara (respiratornog i vazomotornog) u produženoj moždini. Daje se oralno i parenteralno (intravenski, intramuskularno i potkožno). Nikolaierov bacil, v. Clostridium tetani. Nikolskijev fenomen, mehaničko odvajanje slojeva epiderma pritiskom ili trljanjem (u pemfigusu). Histopatološki supstrat epidermolize. nikotin, alkaloid koji se nalazi u Ušću i korenu duvana vezan za jabučnu i limunsku kiselinu. Nikotin je bezbojna tečnost koja miriše na duvan. Vrlo je otrovan. Nikotin se sastoji od piridinskog i hidrisanog N-metilpirolovog jezgra. Oksidacijom nikotina dobija se nikotinska kiselina iz koje se dobijaju mnogi lekovi (nikotinamid i dr.). Posle kratkotrajnog nadražajnog dejstva, parališe ganglije vegetativnog nervnog sistema* a slično (najpre nadražajno, a zatim paralitički) deluje i na centralni nervni sistem. Trovanje nikotinom nastaje pri preteranom pušenju (hronično trovanje) ili pri upotrebi nikotina ili duvanskih ekstrakata za uništavanje biljnih štetočina (akutno trovanje). nikotinizam, v. nicotinismus.

nikotinska kiselina, v. niacin. nikturija, v. nyctutia. nimfomanija, v. nymphomania. nishodan, v. descendens. nistagrnus, v. nystagmus. nisus, nagon; n. formativus, po staroj embriološkoj teoriji »formativan nagon«, pod čijim se uticajem »roditeljski sokovi« razvijaju u odreñen oblik; n. sexuaHs, polni nagon. niša, (fr. niche) rendgenski »višak« senke udubljenja ili džepa u zidu želuca, jednjaka ili creva. Ispunjena je barijumskim mlekom; nastaje obično us led grizlice koja je razorila deo zida digestivne cevi; Haudeckova n., niša koja je prodrla kroz sve slojeve želudačnog zida, u pankreas ili u jetru. U njoj se vide 3 sloja: gore vazdušni mehur, zatim intermedijarni sloj sekreta i na dnu barijumsko mleko, ako se snima ili pregleda u stojećem stavu bolesnika. 541

nišador nišador, v. Ammonii chloridum. nišan-organ, (target^organe) označava organ na čije ćelije deluje odreñeni hormon jer te ćelije poseduju odgovarajući receptor. Na druge ćelije taj hormon ne deluje specifično. Tako je, npr., tireoidna žlezda nišan-organ za tireotropni hormon (TSH) prednjeg režnja hipofize, za koru nadbubrežne žlezde je ACTH, za gonade su gonadotropini itd. Niska Banja, banja u blizini Niša, na oko 250 m n. v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje tri izvora (19°, 34° i 380C). Voda je radioaktivna (8,25, 3,35 i 19,25 MMC na litar) i termalna. Slabo je mineralisana (0,4236 g°/oo), odnosno slabo zemnoalkalna; sadrži i slobodnu radioaktivnu emanaciju i plemenite gasove; u manjim količinama sadrži olova, bakra i tragove urana. Po dejstvu je sedativna, diuretička i antiurikemička. Voda služi za kupanje, piće i inhalisanje. Banja ima moderno kupatilo i emanatorijum. U ovoj banji se lece: urički artritis (giht); neki oblici hroničnog reumatizma, dijabetes melitus, gojaznost; astma, neuritisi, neuralgije, dispepsije, spastički kolitisi, arterijska hipertenzija; nadražajne dermatoze, klimakteričke tegobe i tireotoksikoze (lakšeg stepena). Nitabuchove trake, u zidovima interviloznih prostora, kako na horionskoj ploči (izmeñu resica), tako i izmeñu pregrada materične posteljice, slažu se, u drugoj polovini trudnoće, fibrinoidne trake: one u horionskoj ploči su poznate kao Langhansove trake, na dnu interviloznih prostora kao Rohrove trake, i one dublje smeštene u bazalnoj decidualnoj sluznici kao Nitabuchove trake. niton, v. radon. nitrati, soli azotne kiseline. nitrifIkacija, deo u procesu kruženja azota u spoljnoj prirodi. Sastoji se u tome što amonijak, nastao razgrañivanjem azotnih jedinjenja, dejstvom nekih mikroorganizama prelazi prvo u nitrite, (NOz), a zatim u nitrate (NOs). Stvaranje nitrita izazivaju B. nitrosomonas i nitrosococcus nitrosus, a stvaranje nitrata gupa B. nitrobacter. Na ovaj proces nadovezuje se proces denitrifikacije, tj.

542

nivo zdravstvene zaštite novostvoreni nitriti i nitrati, ukoliko ih ne upotrebe biljke, razlazu se pod utica-jem nekih mikroorganizama u oksidul--azot i slobodni azot. Ovaj proces izvršavaju B. denitrificans, B. pyocyaneus, E. coli, B. fluorescens, B. mesentericus i dr. Sin. mineralizacija (hig.). .jiitrifikujuće bakterije, v. nitrifikacija. nitriti, soli ažotaste kiseline. V. Natrii nitras, vazodilatatorna sredstva. nitritoirfna kriza, v. crisis. nitrobenzen, uljana, svetložuta tečnost, služi za izradu anilina. Zato što ima miris gorkih badema, upotrebljavan je umesto ulja od gorkih badema u izradi jeftinih mirisa i sapuna. Vrlo je otrovan. Simptomi su slični kao u trovanju anilinom (cijanoza usled methemoglobinemije, grčevi, koma i smrt). nitrofurantoinum (nitrofurantoin), derivat furana, dezinficijentno sredstvo za mokraćne puteve; oficinalan je prema našoj farmakopeji. nitrofurazon, derivat furana, lokalno antibakterijsko sredstvo za lečenje mešovitih infekcija površnih rana i oboljenja kože. nitrogenium, v. azot; n. oxydulatum, azot-oksidul, azot-suboksid, N20, bezbojan gas koji pri udisaju prouzrokuje narkozu. V. narcosis, anaesthesia. nitroglycerolum, nitroglicerol, estar azotne kiseline i glicerola, oficinalan je prema našoj farmakopeji. Upotrebljava se kao vazodilatatorno sredstvo. nitro-grupa, jednovalentna funkciona grupa -NO2nitro-jedinjenja, derivati alifatičnih i aromatičnih ugljovodonika koji sadrže jednovalentnu grupu -NO2nitrozni gasovi, v. gasovi. nivo zdravstvene zaštite, obim i stepen medicinskih mera u okviru odreñenog stepena stručnosti; razlikujemo: n. zdravstvene samozaštite, (v. tamo); n. opštemedicinski, mere u delokrugu Iekara opšte medicine; n. opštespecijalistički, mere u delokrugu opštih specijalista - hiruga, internista i epidemiologa i n. visokospecijalistički, mere u delokrugu užih mera - neurohirurzi, kardiolozi, virusolozi, specijalisti aviohigi-

r

nizinska klima jene, pomorske higijene, toksikolozi itd.). V. oblik pomoći. nizinska klima, v. klima. Nocardia, aerobna vrsta roda Actinomyces. Patogene vrste izazivaju nokardiozu pluća i kože, koja se teško razlikuje od aktinomikoze. nocturia, v. nycturia. noćna paroksizmalna hemoglobinurija, v. haemoglobinuria. nodi lymphatici, (sing, nodus lymphaticus) limfni čvorovi ili žlezde. Sin. Iymphonodi, lymphoglandulae. Organi veličine zrna prosa do zrna lešnika. Obično se udružuju u grupe, uključene u tok limfnih sudova. Imaju dovodne i odvodne limfne sudove. Limfni čvor se sastoji od velikog broja limfnih čvoriča ili meškova (folliculi lymphatici) i od ćelija koje imaju fagocitnu moć, u čemu se ogleda odbrambena uloga; n. L axillares, pazušni čvorovi (žlezde), smešteni u pazušnoj jami; n. 1. bronchopulmonales, dušničnoplućni čvorovi, hilusne limfne žlezde, uz plućni hilus; n. 1. capitis, grade ogrlicu na granici izmeñu glave i vrata; n. 1. cervicales, vratni čvorovi u dubokom i površinskom sloju; n. 1. colici, količni čvorovi duž grana crevnih arterija; n. 1. cubitales, lakatni čvorovi, na prednjoj strani lakta; n. 1. gastrici, čvorovi duž krivina želuca; n. 1. hepatici, jetreni čvorovi; n. 1. iliaci, čvorovi duž ilijačnih krvnih sudova; n. 1. inguinales, preponski čvorovi, površinski i duboki; n. 1. lumbales, slabinski čvorovi oko aorte; n. 1. mediastinales, čvorovi u sredogruñu; n. 1. mesenterici, čvorovi u opornjaku tankog creva; n. 1. pancreaticolienales, čvorovi duž slezinske arterije; n. 1. parasternales, čvorovi pored grudne kosti; n. 1. sacrales, čvorovi ispred krsne kosti; n. 1. tracheobronchiales, čvorovi izmeñu dušnika i dušnica. nodosus, nodozni, čvorast, npr. erythema nodosum. noduli, s. folliculi lymphatici aggregati, v. Peyerove ploče. noduli haemorrhoidales, hemoroidi, šuIjevi, varikozna proširenja vena donjeg

nomotopni dela rektuma iznad ili ispod stezača čmara (n. h. externi, n. h. interni). nodulus, čvorić; nodulus lymphaticus, limfni čvorić ili folliculus lymphaticus, limfni mešak, sastavni deo limfnog čvora ili žlezde. nodus, čvor; n. atrioventricularis (Aschoff-Tawarae), pretkomornokomorni čvor ili Aschoff-Tawarain čvor, nalazi se na podu desne pretkomore srca, iznad desnog fibroznog trougla i nastavlja se Hisovim snopom; n. sinoatrialis, sinoatrijalni čvor, grupa atipičnih vlakana srčanog mišića u desnoj pretkomori na mestu uliva gornje šuplje vene u desnu pretkomoru. Normalni srčani ritam regulisan je ovim čvorom. Sin. Keith-Flackov čvor. noeud vital, (fr.) životni čvor; mesto u izduženoj moždini gde se nalazi centar za disanje. nokat, v. unguis. nokaut (»knock out«), stanje boksera posle udarca u neko od osetljivih mesta (glava, vrat, područje srca, gornji deo trbuha) u kome je, obično, izgubljena svest zbog težeg ili lakšeg potresa mozga. Nokautirani bokser pada i zbog prolaznog prekida u radu srca, prekida disanja ili gubitka svesti i tonusa, zbog jakog bola. noma, v. stomatitis gangrenosa. nomen aegroti, ime pacijenta u lekarskom receptu. nomen medici (ime lekara), potpis i pečat lekara u receptu. nomenclatura, nomenklatura, zbirka stručnih izraza, skup uobičajenih imena i naziva u nekoj naučnoj oblasti, s latinskim ili latinizovanim recima. V. nomina anatomica. nomina anatomica, anatomska nomenklatura, anatomski nazivi usvojeni na meñunarodnim kongresima anatoma (Bazel 1895, Jena 1936, Pariz 1955, Njujork 1960). V. Bazelska nomenklatura, (B.N.A.), Jenska n. (J.N.A.), pariška n. (P.N.A.). nomotopni, koji je u vezi s nekim normalnim mestom ili se odnosi na neko normalno mesto; koji nastaje normalno, 543

Nonne-Apeltova reakcija npr. n. impuls, impuls koji potiče iz sinusnog čvora srca itd. Nonne-Apeltova reakcija; v. reakcija. Nonne-Meige-Milroyev sindrom, v. trophoedema. nonsense mutacija, (engl.) v. mutatio. noradrenalin, jedinjenje koje se od adrenalina razlikuje hemijski po tome što ne sadrži metilnu grupu vezanu za azot, a biološki po tome što povišava krvni pritisak, uglavnom izazivajući opštu vazokonstrikciju. N. luči, pored adrenalina, srž nadbubrežnih žlezda. Sin. levarterenol norepinephrin, norepinefrin, v. noradrenalin. normacidan, koji sadrži normalnu količinu hlorovodonične kiseline u želudačnom soku (slobodne kiseline bez stimulacije u želudačnom soku iznose O do 40 mmol/litar, a slobodne kiseline posle stimulacije histalogom kreću se od 10 do 130 mmol/litar). normalitet, broj gram-ekvivalenata jedne supstancije u jednom litru rastvora. Normalan rastvor je onaj čiji je normalitet l, a skraćeno se označava sa N/1 ili n/1 (npr. N/1 HCl u jednom litru sadrži l mol odnosno l gram-ekvivalent HCl ili 36, 5 g HCl). normalna kapaljka, normalna pipeta za odbrojavanje kapi, čiji otvor ima tri milimetra u prečniku. normalna mikroflora čovečijeg tela, koža i sluznice su naseljene mnogobrojnim vrstama mikroorganizama: 1) stalna flora obično se sastoji od više-manje odreñenih vrsta komensalskih bakterija; 2) prolazna flora je sastavljena od apatogenih i uslovno patogenih mikroorganizama. Prisutnost mikroorganizama stalne flore nije od presudne važnosti za čovečiji život, ali fiziološka flora nekih delova tela ima odreñenu ulogu. Pojedine vrste bakterija (one u crevima) sintetizuju vitamine i pokazuju antagonizam prema nekim patogenim Bakterijama. normiran rendgenski snimak, rendgenski snimak načinjen po propisima koji sadrže kako treba da se odnose: film, položaj čovečjeg tela i centralni zrak. 544

nosila Ako snimak nije načinjen pod normiranim uslovima, nije upotrebljiv. V. centralni zrak, rendgenska slika. normoblasti, sekundarni eritroblasti, normalne matične ćelije crvenih krvnih zrnaca. normoblastosis, normoblastoza, suvišno stvaranje normoblasta (eritroblasta) u kostnoj srži. normochromia, normohromija, normalna obojenost eritrocita. normoglycaemia, normoglikemija, normalna vrednost glikoze u krvi. normohromna normocitna anemija, v. anaemia. normospermatozoidija, stanje sperme u kojoj se nalazi normalni broj semeglavapa. normotoničan želudac, želudac čiji tonus je normalan; rendgenski liči na slovo »J«. normovolaemia, normo vole mij a, normalna zapremina krvi. nos, v. nasus; strana tela n., razni predmeti koje mala deca, u želji da bolje upoznaju njihovu prirodu, stavljaju u nos (koštice, perle, travke itd.). Ekstrakcija se vrši obično uz pomoć površinske anestezije. Ako je strano telo bilo uprljano zemljom, treba da se misli na mogućnost tetanusa. nosački transport, vid vojnog transporta u kojem se koriste ljudi za prenošenje povreñenih i obolelih, opreme itd. Ovaj vid transporta je odigrao važnu ulogu u NOR-u na teško prohodnom zemljištu, naročito zimi kad snežni nanosi nisu dozvoljavali upotrebu drugog vida transporta; veliku pomoć je pružalo stanovništvo u prenošenju ranjenika i bolesnika u nosačkim kolonama, posebno u toku 4. neprijateljske ofanzive. Noscapini chloridum (noskapin-hlorid), alkaloid iz opijuma, srodan papaverinu (derivat benzilizohinolina), upotrebljava se za suzbijanje kašlja; oficinalan je prema našoj farmakopeji. nosila, sanitetska, sredstvo za prenošenje nepokretnih povreñenih i obolelih; nose se ručno ili na raznim transportnim sredstvima; mogu biti standardna i improvizovana od priručnog materijala

r

nosna kost

nucleolus

v. Njen klimat deluje sedativno. Postoje (motki, ćebadi, šatorskih krila itd.), što dva izvora istovetne minerale vode (iz 2 se naročito primenjuje u ratnim usloviarteška bunara, duboka oko 200 m), ma. V. improvizacije u sanitetskoj službi. temperature 240C. Voda je alkama i Za evakuaciju na brodu postoje spi^cizemnoalkalna (hidrokarbonati natrijujalna nosila, a za planinske predelejse ma, kaićijuma i magnezijuma), slabo adaptiraju nosila za tovarna grla. murijatična, jodna (0,0019 g KJ°/oo)., nosna kost, parna kost lica. V. os (našale). ukupno sadrži 1,3961 g mineralnih sanosna pregrada, v. septum naši (nasus). stojaka u l litru, služi za kupanje (prenosna školjka, v. concha našališ. thodno zagrejana i s dodakom CCh) i za nosni greben, v. agger naši. piće. Ima kupatilo i ureñaje za fizikalnu nosni oluk, (embr.) čeoni brežuljak embterapiju i za primenu blata. U ovoj banji riona je na bokovima ograničen olulece se: limfatička stanja dece i odraslih; kom, koji se odeljuje od prvog škržnog hronična kataralna stanja nosa, grla i luka, na čijem se kraju nalazi očni mebronhija; arterioskleroza i arterijska hihur. U toku 3. sedmice na prednjem, slopertenzija; gušavost, hipotireoidizam; bodnom rubu čeonog brežuljka pojavhronična reumatička oboljenja zgloboljuje se srednji ugib koji ga deli na dva va i mišića, neuralgije i klimakteričke nosna pupoljka. Pri kraju 3. sedmice tegobe. (embrion od 4 mm) svaki pupoljak se nosnim olukom deli na dva sekundarna. jiozdrve, (embr.) epitel nozdrvnih otvora buja u toku 2. meseca i potpuno začepnosni pupoljci, v. nosni oluk. Ijuje nozdrve. Tek u toku 5. i 6. meseca nosni spekulum, v. speculum za nos. nastaje postepena resorpcija toga čepa i nosno-nepčani kanal, (embr.) trag spoja probijanje konačnog otvora. V. nares. nepčane ploče s unutrašnjim nosnim pupoljkom i s nosnom pregradom sači- nozogeografija, grana medicine koja pronjava nosno nepčani kanal ili Stensonov učava raširenost bolesti u raznim delokanal. vima sveta. nostalgija, čežnja za zavičajem, koja se nozologija, grana medicine koja se bavi klasifikacijom bolesti. viña u ljudi manje ili više naglo izdvojenih za duže vreme iz uobičajene sredine nozokomijalan, koji pripada bolnici ili (regruti, ñaci, moreplovci). Katkad je i potiče iz nje, npr. bolest. sadržina nekih depresivnih sumanutih nozologija, polna, deo medicinske seksologije koji proučava učestalost i ponašaideja. nje bolesti u muškog i ženskog. notohorda, v. svitnjak. Novarsenobenzenum, novarsenobenzen nozološko dvoobličje, način na koji jedinka odreñenog tipa, shodno svome (3,3' - diamino - 4,4' - dihidroksiarsenosastavu, reaguje prema oboljenju. U benzen - metilen - sulfoksilat - natritome pogledu presudna je vangenitalna jum), jedan od organskih preparata tropolna konstitucija, a ne genitalan pol. valentnog arsena. Koristio se za lečenje Androidna žena, npr,, ponaša se kao sifilisa, a još uvek može da posluži za lemuška konstitucija i sve više, ukoliko je čenje povratne groznice, frambezije, laju nje izražena ta konstitucija, bez obzira šmanioze i nekih drugih bolesti. Sin. na njen genitalni pol. U nje će lakše doći Novarsenobenzol. i do pojave androtropnog, a ne ginotNovarsenobenzol, v. Novarsenobenzeropnog oboljenja. num. novobiocin, antibiotik dobiven iz Strep- nožje, v. tarsus. tomyces spheroides i iz Streptomyces nubecula, nubekula, oblačić, veoma nežan ožujak rožnjače. niveus, deluje bakteriostatički i bakterinucha (od arap. nugrah), nuha, zavratak, cidno. zadnja strana vrata. Novophenarsan, v. Novarsenobenzenum. Novosadska Banja, banja koja se nalazi u nucleolus, nukleol, jedarce, okruglasto telašce u jedru ćelije, izmeñu konaca Iizapadnom delu Novog Sada, na 78 m n. 545

nukleaze ninske mreže, protoplazmičke reakcije (pravo jedarce), ili čvrsto pripijenih uz tu mrežu hromatinskih svojstava (lažno jedarce). nucleosid, nukleozid, v. deoxynbonudeotid. nucleotid, nukleotid, v. іІtid. nucleus, jezgra, jezgro, jedro; (1) u fizici atomska jezgra. Sastoji se od protona i neutrona. Broj protona u jezgri odgovara atomskom broju (Z). Prečnik atomske jezgre iznosi od IO"13 cm do IO"12 cm; (2) jedro ćelije; (3) jezgra u centralnom živčanom sistemu sastavljena od veće ili manje grupe nervnih ćelija, npr. nucleus caudatus, repata jezgra u velikom mozgu. nucleus paraventricularis, v. neurohypophysis. nucleus praeopticus, v. neurohypophysis. nuklearna medicina, grana medicine koja proučava primenu radioaktivnih izotopa u dijagnostici, lečenju i kliničkim istraživanjima. nukleaze, enzimi koji razgrañuju nukleinske kiseline kidanjem fosfodiesterskiji veza izmeñu nukleotida. Jedni su specifični za DNK - deoksiribonukleaze, a drugi za RNK - ribonukleaze. nuklearne emulzije, detektori nuklearnog zračenja koji koriste fotoemulziju (suspenzija kristala srebrobromida u želatinu) za merenje pojedinačnih tragova radioaktivnih čestica ili kao integralni detektor za merenje intenziteta zračenja na osnovu stepena zacrnjenja fotografske ploče. Primenjuju se za tzv. filmdozimetriju (značka-film). nuklearni izomeri, ekscitirana stanja nuklida iste vrste koji se nalaze u različitim energetskim stanjima. Ove eksci-tacije vrlo kratko traju, oko IO11 sekunde, posle čega se izomer raspada Hi u niže ili u osnovno energetsko stanje uz emisiju elekromagnetskog zračenja. Ovakvi izomeri se označavaju zvezdi-com, desno iznad simbola nuklida (elementa). Izuzetno ekscitirana stanja nuklida mogu da traju i znatno duže, kada se nazivaju metastabilnim. To su, npr.,

546

nuklid 99mTc i 113mln, koji se često koriste u nuklearnoj medicini. nuklearno oružje, v. atomsko oružje. nukleinska kiselina, organska jedinjenja koja u svom molekulu sadrže fosfornu kiselinu, purinske ili pirimidinske baze i ugljene hidrate ribozu (pentoza) i dezoksiribozu (tetroza). Nukleinske kiseline koje sadrže ribozu nazivaju se ribonukleinske ili, skraćeno, RNK, a ako sadrži dezoksiribozu, nazivaju se dezoksiribonukleinske kiseline ili, skraćeno, DNK. V. DNK i RNK. nukleoplazmički odnos, odreñeni zapreminski odnos izmeñu jedra i citoplazme, a izražava se nukleoplazmičkim količnikom NP ______ volumen jedra volumen ćelije - vol. jedra Taj količnik je vrlo različit u raznih ćelija, npr. jedra jetrenih ćelija iznose 18 % mase ćelije, a jedra tireocita iste životinje su 60 % zapremine ćelije. nukleoproteid, složena belančevina sastavljena od proste belančevine protamina i histona i prostetičke grupe nukleinske kiseline. Nukleoproteidi se nalaze u jedrima ćelija, u mitohondrijama i ribosomima. Nukleoproteidi su u vezi s deljenjem ćelija, s nasleñem, a učestvuju u biosintezi belančevina. Mnogi su virusi sastavljeni od nukleoproteida. U nukleoproteide spadaju i žuti ferment i kodehidraza I i II. nukleotidi, jedinjenja koja nastaju iz nukleozida kada se u njima hidroksilna grupa na petom C-atomu pentoze esterifikuje fosfornom kiselinom. Nukleinske kiseline su polinukleotidi. Dejstvom enzima nukleotidaze nukleotidi se razlazu na nukleozid i fosfornu kiselinu. nukleozidi, jedinjenja sastavljena od neke purinske ili pirimidinske baze i ostatka riboze, koja se pod dejstvom enzima nukleozidaze razlazu na ove sastojke. Od purinskih baza u sastav nukleozida ulaze adenin i guanin, a od pirimidinskih u^acil, timin i citozin. nukleusni satelit, v. satelit. nuklid, odreñeni nukleus (atomsko jezgro). Obeležava se hemijskim simbolom E svog atoma (elementa), a okarakteri-

nulisomia san je atomskim brojem Z (ukupnim brojem protona), brojem N (brojem neutrona) i masenim brojem A, A = Z-I-N; tako da je uobičajena notacija svakog nuklidaf E krilatskim loptama, koje zamenjuju vazduh u veštačkom pneumotoraksu. pluća, pokazuju jasne razlike u muškog i ženskog. Vitalni kapacitet je u muškarca veći nego u žene. Tip disanja je u muškarca abdominalni, a u žene gornjorebarni. Oboljenja pjuća su nešto češća u muškaraca nego u žena. V. pulmo. plućna alveolska proteinoza v. proteinosis. plućna arterija, v. truncus pulmonalis. plućna ciroza, v. Cirrhosis pulmonum. plućna eozinofilija, v. eosinophilia. plućna hemosideroza, v. haemosiderosis. plućna hipertenzija, v. hypertensio. plućna kalcifikacija, najčešće je distrofične prirode u delu gde je došlo do zapaljenja najčešće je rezultat tuberkuloze, histoplazmoze ili druge gljivične infekcije. Ognjišta kalcifikacije su veoma čvrsta, beličasta. Difuzna kalcifikacija tkiva pluća se javlja u slučaju hiperparatireoidizma pri čemu su naročito zahvaćene alveolarne pregrade i zidovi kr-

622

plumbizam vnih sudova, što daje plućima čvrstinu i difuznu prebojenost sivkasto beličastom bojom koja se u vidu mreže poklapa s pregradama alveola. plućna maramica, v. pleura. plućna šara, senke plućnih krvnih sudova što se vide pri rendgenskom prosvetljavanju, a naročito na snimku pluća. U normalnim slučajevima ove senke pripadaju plućnim arterijama i mogu se pratiti od hilusa do na l cm od zida grudnog koša. plućna tuberkuloza, v. tuberculosis. plućne alveole, v. plućni mehurići, pulmo i alveolus. plućne arterije, stenoza, v. stenosis a. pulmonis. plućni edem, v. oedema. plućni hilus, v. hilus. plućni infarkt, v. infarctus. plućni infiltrat, v. injiltratio. plućni koren, v. radix pulmonis. plućni mehurići, alveole, mehurasta ispupčenja u zidu alveolarnih kanala pluća. Imaju važnu ulogu u disanju u ražmeni gasova, naročito kiseonika i ugIjen-dioksida, izmeñu spoljašnje sredine i krvi. Obloženi su tzv. respiratornim epitelom kroz koji se vrši ta razmena, a ispod koga je u osnovnoj opni obilata respiratorna mreža kapilara i mreža elastičnih vlakana. Elastična vlakna čine tzv. elastični skelet plućnih mehurića, pomoću kojih se mehurići vraćaju u prvobitno stanje u toku izdisaja, pošto su se pri udisanju proširili. plućni segment, anatomska i funkciona jedinica u strukturi pluća, manja od režnja. P.s. ima svoju granu bronha, arteriju i venu, a fibroznim je slojem ograničen od susednih' segmenata. P. segmenata ima ukupno 18. Desno pluće: gornji režanj 3, srednji 2, donji 5; levo pluće: gornji režanj 4, donji 4. Otkriće i proučavanje p.s. bilo je od izvanrednog značaja za razumevanje pulmonalne patologije, kao i za napredak plućne hirurgije. V. segmentna resekcija. plućni zvuk, v. percussio, perkusijski zvuk. plućno srce, v. cor pulmpnale. plumbizam, v. saturnizam.

plumbum plumbum, Pb, olovo, težak metal; P. aceticum basicum solutum, V. solutio. Plummer-Vinsonov sindrom, v. dysphagia. pluriglandularna adenomatoza endokrina, v. endokrina pluriglandularna adenomatoza. plutonium, Pu, plutonijum, spada u aktinoide, radioaktivni element koji se stvara bombardovanjem uranijum-oksida brzim deuteronima. pljuvačna žlezda, v. glandula salivaris. pljuvačka, v. saliva.

pneuma, vazduh. Prema shvatanju nekih medicinskih škola starog veka, jedan od elemenata od kojih je grañen organizam čoveka. pneumarthrosis, pneumartroza, prodiranje vazduha u neki zglob. pneumatizacija kostiju, stanje kostiju lica, koje sadrže vazduhom ispunjene duplje. Ove su obložene respiracijskom sluznicom i u stalnoj su vezi s nosnom dupljom preko svojih otvora. To su sinusi nosa (paranazalni sinusi), koji se nalaze u čeonoj, viličnoj, sitastoj i klinastoj kosti. Sinusi nastaju izvraćanjem nosne sluznice u kost u kasno fetusno doba i u ranijoj mladosti (proces pneumatizacije kostiju). Fiziološko značenje sinusa nije dovoljno rasvetljeno. Čini se da su rudiment nekad jako razvijenog čula mirisa. pneumatocephalia, pneumatocefalija, emfizem mekih tkiva glave. Nastaje najčešće pri prelomima lobanje s povredom pneumatičkih šupljina u mastoidnom nastavku u čeonoj kosti, iz kojih vazduh prodire u meka tkiva. pneumatocele, pneumatokela, nagomilavanje vazduha u tkivnim prostorima, koje može, ali ne mora, da se manifestuje kao tumor. Naziv za potkožni emfizem koji je nastao usled spoljašnje povrede organa za disanje. pneumatosis, pneumatoza, prisustvo vazduha ili nekog gasa u nekom patološkom stanju u organizmu; p. cystoides intestinalis (intestinorum), stanje u kojem postoji prisustvo cista tankih zidova, koje sadrže gas, u zidu creva. Ciste

pneumohaemothorax se nalaze u supserozi ili submukozi; p. pulmonum, v. emphysema pulmonum. pneumatska komora, mala prostorija s vratima i prozorima za posmatranje u kojoj vazduh može da se zgusne ili razredi. pneumaturia, pneumaturija, prisustvo vazduha ili gasa u mokraći. pneumectomia, pneumektomija, v. pneumonectomia. pneumobacillus, v. Klebsiella pneumoniae.

pneumocardiographia, pneumokardiografija, grafičko predstavljanje promena u srčanom radu pri promeni zapremine grudnog koša, pritiska u bronhijama i pod uticajem temperaturnih razlika udahnutog i izdahnutog vazduha. pneumocele, pneumokela, proširenje nekog šupljeg organa vazduhom; p. laryngis, pneumokela grkljana, uroñena anomalija oblika u grkljanu, koja nastaje nenormalnim proširenjem ventrikulusa Morgagni prema mekim tkivima grkljana. Otok sadrži vazduh i može se naduvati vikanjem i napinjanjem. Ima donekle atavistički karakter, jer se u nekih sisara nalazi u nekoj meri kao normalna pojava. pneumocholecystitis, pneumoholecistitis, emfizemski holecistitis. Pneumococcus (Diplococcus pneumoniae). Pneumokok je izdužen gram-pozitivni diplokok. Normalno boravište mu je sluznica disajnih organa. U ljudi pneumokok dovodi do zapaljenjskih i gnojnih procesa: lobarna pneumonija, bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis, meningitis, otitis media, pleuritis, peritonitis, sepsa i druga oboljenja. pneumoconiosis, pneumokonioza, v. pneumonoconiosis. pneumoencephalographia, pneumoencefalografija, rendgensko snimanje lubanje posle unošenja vazduha ili nekog gasa neposredno u moždane komore, kroz trepanovani otvor u krovu lubanje. pneumohaemothorax, pneumohemotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i krvi u pleuralnoj duplji. Čest nalaz u torakalnim povredama. 623

pneumohydrothorax pneumohydrothorax, pneumohidrotoraks, prisustvo vazduha ili gasa i tečnosti (eksudata) u pleuralnoj duplji.

pneumokardijalni šum, v. šum. pneumokardiograf, aparat koji služi za ispitivanje pneumokardiogramskih promena. pneumologija, v. pneumonologija, pulmologija. pneumolysis, pneumoliza, operativno odvajanje pluća od torakalnog zida zajedno s ožiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala šupljina izmeñu torakalnog zida i odlubljenje parijetalne pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili važduhom (ekstrapleuralni pneumotoraks). P. se vrši u cilju imobilizacije pluća. V. thoracoplastiča. pneumomalacia, pneumomalacija, razmekšanje plućnog tkiva. Sin. pneumonomalacija. pneumomediastinographia, pneumomedijastinografija, insuflacija vazduha u rastresito vezivno tkivo medijastinuma da bi se učinili rendgenološki vidljivim medijastinalni organi i patološke promene na njima. pneumomedijâstinografija, v. pneumo^ mediastinographia. pneumonectomia, pneumonektomija, operativno uklanjanje celog plućnog krila. Vrši se najčešće kod malignih tumora pluća; proširena p., pored uklanjanja plućnog krila odstranjuju se i medijastinalna pleura, hilusne limfne žlezde, a po potrebi deo perikarda. Sin. pneumectomia. pneumonia, pneumonija, zapaljenje pluća sa stvaranjem eksudata u alveolama; abortivna p., kratkotrajna pneumonija s dobrim ishodom; p.alba, fatalna pneumonija novoroñenčeta u kojeg postoji uroñeni sifilis. Poznata je i kao bela pneumonija; alkoholičarska p., pneumonija u alkoholičara; apikalna p., pneumonija plućnog vrha; aspiraciona p., pneumonija izazvana prodiranjem u bronhije stranog materijala (hrane i dr.); atipična p., primarna atipična pneumonija; bakterijska p., pneumonija izazvana bakterijama; bilijarna p., pneumonija praćena žuticom; bronhi624

pneumonia jalna p., bronchopneumonia; centralna p., pneumonija koja počinje u hilusu nekog režnja pluća; cerebralna p., pneumonija praćena nervnim i psihičkim poremećajima; p. crouposa, krupozna pneumonija, lobarna pneumonija; deskvamativna p., hronična pneumonija sa očvršćavanjem fibroznog eksudata i razmnožavanjem vezivnog tkiva i epitela alveola; disekantna p., interlobularna purulentna pneumonija; dvostruka p., pneumonija u oba plućna krila; Eatonskog agensa p., pneumonija izazvana mikoplazmom; embolijska p., pneumonija us led embolije u plućne krvne sudove; fibrinozna p., pneumonija u koje postoji eksudacija velikih količina u bronhiole i alveole; fibrozna p., u koje se stvara vezivno tkivo u plućnom parenhimu u toku izlečenja; Friedländerova p., pneumonija izazvana Klebsiellaom pneumoniae; gangrenska p., gangrena pluća; hipostazna p., pneumonija donjih delova pluća u iscrpenih ili starih osoba; indurativna p., pneumonija udružena sa stvaranjem čvrstog ožiljnog tkiva; p. u influenci, teška, vrlo često fatalna pneumonija izazvana virusom influence u koje skoro uvek postoji izražen hemoragijski edem i koju vrlo često komplikuje bakterijska pneumonija; inhalaciona p., aspiraciona pneumonija; interlobularna purulentna p., pneumonija u koje su lobusi odvojeni jedan od drugog gnojnim eksudatom; intersticijalna p., hronični oblik pneumonije u kojeg se u meñuprostoru stvara velika količina vezivnog tkiva koje smanjuje površinu alveola; intrauterina p., pneumonija fetusa zadobijena in utero; kataralna p., bronchopneumonia; kazeozna p., pneumonija skoro uvek se javlja u tuberkulozi u koje nekrotizovano plućno tkivo ima sirast izgled; lipidna. p., lipoidna p., reakcija pluća, slična pneumoniji, pri aspiraciji ulja; lobarna p., pneumonija izazvana Diplococcusom pneumoniae, u koje postoji zapaljenje jednog ili više režnjeva s izraženom kondenzacijom parenhima (hepatizacijom); lobularna p., bronchopneumonia; Löfflerova p.,

pneumonijska kriza Löfflerov sindrom; masivna p., pneumonija u koje dolazi do masivne eksudacije u alveole, čak u čitavo plućno krilo; metastazna p., gnojna pneumonija u toku septičkih infekcija, kada bakterije krvnim putem dospevaju u pluća; migratorna p., pneumonija koja postepeno prelazi s jednog režnja na drugi; mikoplazminska p., najčešći oblik primarne atipične pneumonije izazvane s Mycoplasma pneumoniae; opstruktivna p., izazvana začepljenjem bronhija ili karcinomom bronha; pleurogena p., koja nastaje posle pleuritisa; pneumokokna p., lobarna pneumonija; primarna atipična p., akutna pneumonija, izazvana Mycoplasmom pneumoniae ili raznim virusima (adenovirusi i dr.); purulent-na p., pneumonija u kojoj postoji obilno iskašljavanje gnoja; sekundarna p., pneumonija koja se javlja u raznim bolestima, kao njihova komplikacija; staf ilokokna p., pneumonija izazvana stafilokokima; streptokokna p., epidemij-ski oblik pneumonije izazvan Streptococcusom haemolyticusom; superficijalna p., pneumonija ograničena samo na deo pluća ispod pleure; terminalna p., pneumonija koja se javlja u teškim bolestima i koja ubrzava njihov fatalan svršetak; tifoidna p., težak oblik pneumonije s tifoznom reakcijom; traumatska p., pneumonija zbog povrede grudnog koša; tuberkulozna p., pneumonija koja je često prva reakcija na tuberkulozu; virusna p., pneumonija izazvana raznim virusima. Sin. pneumonias. pneumonijska kriza, v. crisis. pneumonijski, koji pripada plućima ili pneumonyi. pneumonitis, zapaljenje pluća; p. acuta interstitialis, primarna atipična pneumonija; p.granulomatosa, pneumonitis izazvan udisanjem prašine, nastaje u osoba preosetljivih na neke antigene u prašini; p. uraemica, pneumonitis u uremiji. pneumono-, predmetak, koji označava da nešto pripada plućima. pneumonoconiosis, pneumonokonioza, profesionalno oboljenje pluća, Tcoje na40 Medicinski leksikon

pneumothorax staje usled udisanja prašine i njenog štetnog dejstva. pneumonografija, (1) grafičko registrovanje disajnih pokreta; (2) rendgenografija pluća. pneumonokonioza, v. pneumonoconiosis. pneumonologia, pneumonologija, v. pulmologia (loš termin). pneumonolysis, pneumonoliza, operativno odvajanje pluća od grudnog zida zajedno s ožiljno promenjenim pleuralnim listovima. Nastala šupljina izmeñu grudnog zida i odlubljene parijetalne pleure tamponira se, ispunjuje plombom ili vazduhom (ekstrapleuralni pneumonotoraks). Pneumonoliza se vrši u cilju imobilizacije u tuberkulozi pluća. V. thoracoplastica. pneumonoresectio, pneumonoresekcija, hirurška resekcija dela pluća. V. segmentna resekcija. pneumonorrhagia, pneumonoragija, (1) krvarenje iz pluća, (2) krvarenje u plućima. pneumopericardium, pneumoperikardijum, prisustvo vazduha ili gasa u osrñu. pneumopraeperitoneum, pneumopreperitoneum, prisustvo gasa ili vazduha u preperitonealnom prostoru; on dospeva tu spontano ili veštački, ubrizgavanjem gasa ili vazduha kao pomoćnog kontrastnog sredstva u dijagnostici. pneumopyelographia, pneumopijelografija, ubrizgavanje vazduha ili kiseonika cistoskopskim putem radi pijelografije. pneumopyopericardium, pneumopioperikardijum, prisustvo gasa i gnoja u perikardnoj šupljini. pneumoretroperitoneum, (1) prisustvo vazduha ili gasa u retroperitoneamom prostoru, (2) unošenje negativnog kontrastnog sredstva (vazduha ili gasa) u retroperitoneami prostor da bi se na rendgenskom snimku mogli uočiti retroperitonealni organi (prvenstveno nadbubrezi). pneumothorax, pneumotoraks, prisustvo vazduha u pleuralnoj duplji. Nastaje prodiranjem spoljašnjeg vazduha kroz otvor na zidu grudnog koša ili kroz respiratorne puteve usled perforacije pluća (kaverna, apsces); artificijelni p., v.

625

pobačaj veštački pneumotoraks; dijagnostički p., privremeni veštački pneumotoraks koji služi za radiografsko otkrivanje tumora na parijetalnoj ili visceralnoj pleuri i nekim grudnim organima (simpatikusni ganglioneurinom); ekstrapleuralni p., hirurško stvaranje špaga izmeñu parijetalne pleure i rebara s meñurebarnim mišićima u koji se ubrizgava vazduh da bi se na taj način izazvao kolaps pluća u cilju lečenja tuberkuloze pluća; otvoreni p., postoji stalna komunikacija (pri udisaju i izdisaju) pleuralne duplje sa spoljašnjim vazduhom (putem rane ili bronha); tenzioni p., zatvoreni pneumotoraks u kome tkivo, oko otvora na torakalnom zidu ili na plućima, deluje kao ventil, koji dozvoljava ulaženje a onemogućuje izlaženje vazduha iz pleuralne duplje; ovaj pneumotoraks stvara visoki pozitivni pritisak u pleuralnoj duplji, koji pomera sredogruñe na suprotnu stranu, izazivajući poremećaj u disanju i malom krvotoku; terapijski p., sin. veštački pneumotoraks; valvularni p., sin. tenzioni pleuritis; veštački p., stvoren ubrizgavanjem vazduha ili azota u cilju izazivanja kolabiranja i imobilizacije obole log pluća u toku lečenja tuberkuloze. Sin. artificijelni pneumotoraks, terapijski pneumotoraks; zatvoreni p., vazduh koji je prodro u pleuralnu duplju ne komunicira sa spoIjašnjim vazduhom, pošto se prvobitno mesto prodora vazduha (rana) zatvorilo. pobačaj, v. abortus. pobočan, v. collateralis. podagra, znatno češće se javlja u muškaraca (seksualni količnik 0,2). V. diathesis urica. podbrežje, oblast meñumozga (diencefalona) koja leži pod talamusom. Ova se oblast smatra kao važna regulatorna vegetativna oblast, izmeñu ostalog i za seksualnu funkciju. Sin. hypothalamus. podgrudnjačni, v. substernalis. podjezična bradavica, v. caruncula sublingualis. podjezična kost, v. os hyoideum. podlaktica, v. antebrachium. podloga, hranljiva podloga. 626

pokrivač jezika podnošenje (tolerancija), v. imunološko podnošenje. Podophyllinum, podofilin, smola dobivena od Podophyllum peltatum. Laksant-no sredstvo. podsticaj, v. impuls. poganac, v. abscessus, furunculus. poikilocitemija, v. poikilocytosis. poikilocytosis, poikilocitoza, prisustvo u perifernoj krvi eritrocita različitih nenormalnih oblika. poikilodermia, poikilodermija, šarenilo kože usled hipo- i hiperpigmentacije, teleangiektazija, atrofije, kao u rendgen^ skom i radijumskom dermatitisu, i u xeroderma pigmentosum. »point mutation«, (engl.) mutacija izazvana zamenom jednog nukleotida drugim nukleotidom u odreñenom kodonu DNK, koja može da dovede do zamene jedne aminokiseline drugom aminokiselinom u polipeptidnom lancu. V. mutatio. pojačivači, elektronski instrumenti koji se primenjuju u nuklearnoj medicini, služe za pojačavanje električkih podsticaja do nivoa potrebnog za dalju obradu. pokožica, (embr.) ektodermnog je porekla. Pravi začetak se javlja posle stvaranja medularne ploče. U prvo vreme (1. mesec) sastavljena je od jednog reda niskih ćelija. U početku 2. meseca stvara se drugi red ćelija (matični sloj). U početku su ćelije donjeg reda okruglaste, a zatim spljoštene. To je periderm ili epitrihijum. U 3. mesecu ove ćelije pokazuju početak orožavanja, koje postaje intenzivno u toku 5. meseca. Površina fetalne pokožice je obložena sirastim mazom (vernix caseosa). pokretni tepih, (engl. tredmil) aparat koji omogućuje hodanje ili trčanje u mestu, u laboratoriji, čime se fizički opterećuju ispitivane osobe. Stepen opterećenja dozira se brzinom kretanja tepiha i njegovim nagibom prema horizontali. pokrivač jezika, u fiziološkim uslovima oblogu gornje površine jezika čine končaste i pečurkaste papile, mikroorganizmi, gljivice, deskvamirane epitelne ćelije, ostaci hrane i pljuvačka. Može biti

p-oksifenil-alanin jače ili slabije izražen a i da ne postoji. V. obložen jezik, lingua glabra. p-oksifenil-alanin, v. tirozin. p-oksifenil-etil-amin, v. tyramin. pol, jedinka svojstvenog manje-više ispoIjenog obeležja i posebne strukture, sposobna da učestvuje u oploñenju. Nekad je to jedna jedina ćelija, sam gamet (jednoćelijska bića), a nekad je to manje-više složen organizam (višećelijska bića), sposoban da izgrañuje, pored telesnih ćelija, i oplodne (gamete: jaja ili semeglavce) i da ih naročitim mehanizmom dovodi u dodir s oplodnim ćelijama drugog pola, omogućujući time oploñenje, tj. njihovo spajanje. Sin. sexus. V. polne oznake; p. determinacija, postanak pola u čoveka je singamog mehanizma, tj. zavisi od stanja stvorenog u zigotu, bliže: od hromosomne formule gametnih jedara. V. androspermija i ginospermija. polakiuria, polakiurija, često mokrenje. polarimetar, aparat pomoću koga se odreñuje za koliki ugao rastvor nekog optički aktivnog jedinjenja obrće ravan palarizovane svetiosti. Iz vrednosti ovog ugla može se izračunati koncentracija tog jedinjenja u rastvoru. polarimetrija, odreñivanje koncentracije neke optički aktivne supstancije na osnovu ugla skretanja ravni polarizovane svetiosti. polarizovana svetlost, v. svetlost. polen, cvetni prah, čestice dimenzije 16,5 do 20 mikrona, ima ih od 25 do 30 u m3 vazduha. Nalazi se i na visini od 1200 m. Stvara preosetljivost nosne sluznice izazivajući alergičnu reakciju (polensku kijavicu). polenska alergija, v. pollinosis. polenska groznica, v. pollinosis. policistička bolest bubrega, nasledna bolest bubrega u koje postoje u bubregu mnogobrojne ciste i koje vode postepeno teškoj bubrežnoj insuficijenciji. Sin. morbus polycysticus renum. polidaktija, postojanje većeg broja prstiju. poliestrusne životinje, životinje u kojih se nagon za parenjem javlja više puta u godini. 40*

poliomyelitis anterior acuta poligenski, uslovljen dejstvom više različitih gena. V. multifaktorski polihlorovani-bifenili, hemijske materije, stvaraju se u industriji boja i lakova, kaučuka, hidrauličnih tečnosti i pesticida. Serija izornera sa po tri, četiri i pet hlornih veza. Najpoznatiji su arohlor 1016 i 1242. Pri unosu u organizam mogu da izazovu akutna trovanja s oštećenjem očnih sluznica, crvenilom lica i hiperpigmentacijom. Izazivaju promenu oblika jetrinih ćelija s vakuolizacijom. Sporo se izlučuju iz organizma. polimeran, višečlani. polimeraza RNK, enzim koji u toku transkripcije katalizuje sintezu RNK iz odgovarajućih ribonukleotida, na jednostrukom lancu DNK, koji joj služi kao kalup. polimeraze DNK, enzimi koji katalizuju uspostavljanje fosfodiesterskih veza izmeñu odgovarajućih deoksiribonukleotida i formiranja novog, komplementarnog lanca DNK. polioencephalitis, polioencefalitis, zapaIjenje mozga koje zahvata pretežno njegovu sivu supstanciju. poliomyelitis anterior acuta, dečja paraliza, akutno, veoma zarazno oboljenje iz grupe enteroviroza, koje izazivaju tri tipa poliovirusa. Fekalno-oralna infekcija dece retko se javlja posle sistematske vakcinacije. Klinička slika poliomijelitisa je vrlo polimorfna, od najlakših pa do najtežih i smrtonosnih oblika. Najčešći su neparalitički oblici (preko 95%) koji prolaze kao laka crevna i gripozna oboljenja s dobrom prognozom. Paralitički oblici su klasični oblici poliomijelitisa s mlitavim oduzetostima mišića. Meñu njima je najčešći spinalni oblik, koji se odlikuje oduzetošću ekstremiteta. Bolest počinje kao lakši rinofaringitis ili crevno oboljenje, a zatim se jave oduzetosti. Najteži su respiratorni oblici poliomijelitisa s insuficijencijom disanja zbog oduzetosti disajnih, ždrelnih i grkljanskih mišića. Ishod bolesti i trajne posledice neposredno zavise od težine kliničke slike poliomijelitisa, pa je stoga prognoza najgora u respiratornim oblicima.

627

poliorhidija poliorhidija, postojanje većeg broja semenika. poliosis, señenje kose. Sin. canities. poliovirusi, enterovirusi, pripadaju grupi RNK-virusa. Postoje tri antigenski različita tipa virusa, koji su označeni kao tipovi l, 2 i 3. Poliovirusi izazivaju poliomyelitis anterior acuta (dečju paralizu). polipeptld, peptid u kome je više aminokiselina sjedinjeno peptidnim vezama. polipi, antrohoanalni, veliki nosni polipi koji nastaju iz duplikatura sluznice na gornjoj ivici maksilnog ostijuma. Oni prednjim polom ulaze u viličnu duplju, a zadnjim polom u hoanu i kroz nju u nosno ždrelo. Prilikom operacije odstranjuje se polip zajedno s duplikaturom sluznice iz koje je nastao. poliranje, (stom.) glačanje, postupak dobijanja glatkih i sjajnih površina na stomatološkim nadoknadama od metalnih legura ili akrilatnog materijala. Postiže se pastama oksida metala i instrumentima za poliranje. polisaharid, složeni ugljeni hidrat, čiji molekul sadrži preko deset molekula monosaharida, meñusobno vezanih preko kiseonika glikozidnom vezom. Politzerov postupak, policerovanje, Politzerovim gumenim balonom može se kroz nos pojačati pritisak vazduha u Eustahijevoj tubi ako je ona sužena ili sekretom ispunjena, te ne dopušta slobodnu ventilaciju srednjeg uva prilikom gutanja. Ponavljanom primenom Politzerovog balona lece se katari tube i srednjeg uha. poliurija, v. polyuria. polivalentan, (1) viševalentan, koji ima moć da se jedini s više od dva jednovalentna atoma; (2) ovaj izraz upotrebljavao se i za alkohole koji sadrže više hidroksilnih grupa; (3) koji je aktivan protiv više sojeva neke klice, npr. polivalentna vakcina. polivinil-pirolidon, sintetska zamena za plazmu, ubrizgava se intravenski. polivinil-pirolidonski test (PVP-test), test za dijagnostiku hipoproteinemija izazvanih gubitkom belančevina kroz želudačnocrevni trakt. Posle i.v. ubriz628

polno dvoobličje gavanja 131 PVP obeleženog radioaktivnim jodom J ili J125, odreñuje se njegova koncentracija u fecesu. polisomi, v. citoplazma. pollex, palac na ruci. pollicisatio, policizacija, zamena ili rehabilitacija palca; hirurška konstrukcija palca od jednog dela kažiprsta. pollinbsis, polinoza, polenska groznica, alergijsko oboljenje nosne sluznice, usled alergije na cvetni prah pojedinih biljaka; sezonska p., ima sezonski karakter; rhinitis vasomotoria, polinoza koja se javlja nezavisno od sezone. Pollockova operacija, v. operacija. pollutio, polucija, nehotični noćni izlivi sperme, obično praćeni erotičkim snovima. polni diformizam, morfološke razlike izmeñu pripadnika različitih polova, koje su izraz njihovih sekundarnih polnih odlika. polni hormoni, v. hormoni, gonadni. polni indeks, brojni odnos izmeñu X-hromosoma i autosoma u hromosomskim kompletima. polni odnos, v. obljuba, koitus. polni organi (organa genitalia), muški i ženski, predstavljaju primarne polne odlike muške i ženske osobe. DeIe se na unutrašnje i spoljašnje organe, što zavisi od njihovog položaja prema maloj karlici. U unutrašnje organe spadaju polne žlezde (gonade) i kanali, polni putevi, koji prihvataju polne ćelije (gamete), omogućuju njihovo oploñenje i embrionalni razvoj. V. muški i ženski polni organi polno dvoobličje, polni dimorfizam. U čoveka se polovi jasno razlikuju od trenutka završenog polnog uobličenja, što znači da polnost čoveka utiskuje svoj pečat na sve oblike: od najkrupnijih do najsitnijih, od makroskopskog do mikroskopskog, pa čak i ultrastrukturnog sastava, od koloidnog sastava i mikrohemijskih osobenosti do funkcionisanja, od telesnog do duševnog. Ti se »pečati« pola zovu polne odlike. Po njima je čovek ne samo pol nego i ličnost. Danas se zna da nema nijedne somatske ćelije koja nije polno posebno obeležena. Jed-

polno-specifičan ro svake ženske ćelije sadrži Barrovo telo (jedarčev satelit), koje muške ćelije ne sadrže. Takva oznaka čini da se ženska jedinka smatra barr-pozitivna, dok je muška barr-negativna. polno-specifičan, somatsko svojstvo koje se ispoljava samo u pripadnika jednog pola. polnost, seksualnost, seksualitet, manifestacija polnih osobina, funkcija, dinamika pola, sadržana i ispoljavana u meñusobnim odnosima polova, zavisnim od ostvarene polne uobličenosti. polonium, Po, polonijum, radioaktivni element iz šeste grupe periodnog sistema. polovična debljina, (debljina sloja poluapsorpcije) debljina sloja apsorbenta koja intenzitet upadnih rendgenskih ili gama-zrakova svodi na polovinu njihove početne vrednosti. Sin. Halbwertschicht (HWS), half-value layer (HVL), siroto emivalente (SEC), poluapsorpcioni sloj. položaj, stav koji bolesnik spontano zauzima ili neki stav koji mu se daje radi pregleda ili lečenja. V. positio, situs; p.bolesnika, položaj koji bolesnik zauzima u postelji u cilju lakšeg disanja (ortopneja) ili radi smanjenja bola (pregib nogu u peritonitisu) ili u cilju lečenja (nagnut položaj radi iskašljivanja) ili je položaj nametnut samim oboljenjem (opistotonus itd.):, dekubitusni p., položaj u kome bolesnik leži na ravnoj površini. Prema tome koji se deo tela nalazi na površini postoji: dorzalni dekubi-tus (ležanje na leñima), levi bočni dekubitus (na levoj strani), desni bočni dekubitus (na desnoj strani), trbušni dekubitus (na trbuhu); Fowlerov p., položaj u kome je zaglavni deo postelje podignut oko 50 cm, dok su kolena savijena; genukubitalni p., sin. kolenoldkatni položaj; kolenolakatni p., ili položaj »ä Ia vache« (f r. kao krava), upotrebljava se u vršenju nekih akušerskih operacija; porodilja kleči na kolenima, a laktovima se odupire o krevet. Taj položaj se primenjuje najčešće pri repoziciji ispale pupčane vrpce i repoziciji zavaljene trudne materice i pri anorektalnim pregledima

poluga za vañenje zuba (anuskopija, rektosigmoidoskopija, digitalni rektalni pregled, pregled anorektalnih fistula). Sin. genukubitalni položaj; Nelsonov p., potrbušni položaj s jastucima stavljenim pod trbuh da bi se trup presavijao, tako da glava i grudni koš zauzmu deklivni položaj; koristi se za drenažu sekreta bronhiektazija i apscesa pluća; Nobleov p., položaj stojećeg pacijenta koji se nagnuo unapred; služi za palpaciju bubrega; Quinckeov p., naročiti stav koji zauzima bolesnik da bi lakše iskašljao velike količine ispljuvka u toku bronhiektazija, plućnog apscesa, plućnih kaverni; položaj se sastoji u ležanju pacijenta popreko na postelji s tim što mu glava visi pored postelje; Robsonov p., položaj bolesnika na leñima s podmetnutim tvrdim jastukom pod jedanaestim i dvanaestim rebrom; koristi se pri operacijama na žučnim putevima; Trendelenburgov p., strmi položaj bolesnika s glavom naniže i karlicom nagore. Upotrebljava se u operacijama u karlici, jer omogućava bolji pristup ženskim genitalnim organima, debelom crevu itd. poluapsorpcioni sloj, v. polovična debljina. polucionizam, aseksualni, učestale noćne polucije koje se javljaju svake noći (nekad i po više puta) i koje izazivaju u bolesnika čitav niz nevolja i neugodnosti. One mogu nastati kao posledica organskih oboljenja (tabes) ili nekih oboljenja (dijabetes). Medikamenti imaju ograničeno dejstvo. V. antipoluti poluga Le Cluse, poluga za vañenje donjih umnjaka čiji su korenovi povijeni distalno. poluga za vañenje zuba, stomatohirurški instrument koji pored klešta služi za vañenje zuba i korenja. Postoje razne vrste ravnih i savijenih pod uglom. Najednom kraju je podesna drška da se može čvrsto uhvatiti, a na drugom olučasta, kopljasta da se može ući izmeñu zuba, izmeñu alveole i korena. Deluje kao raznokraka poluga pa se mora pažljivo upotrebiti jer može dovesti do ozleda, pa i preloma vilice. 629

polukupanje polukupanje, kupanje u kadi do pojasa (temperatura vode od 25° do 320C), obično kombinovano s polivanjem grudi i leña. Daje se nekad u febrilnim stanjima, u neurozama, atoniji i hiperemiji trbušnih organa, radi snaženja i dr. Toplo polukupanje (oko 4O0C) deluje dekongestivno na plućne bolesti. poluprovoñnički brojači, detektori nuklearnog zračenja. Za detekciju se koristi stvaranje električnog impulsa posle prolaza zračenja kroz izvesne čvrste materijale (tzv. poluprovodnike). U nuklearnoj medicini se za fluorescentnu scintigrafiju štitaste žlezde koristi poluprovoñnički brojač konstruisan od germanijuma ili silicijuma, uz dodatak manje količine litijuma. polusintetski penicilini, preparati penicilina sa protrahovanim dejstvom (prokainbenzilpenicilin, benzatinbenzilpenicilin), preparati penicilina otporni u kiseloj sredini (fenoksimetilpenicilin, hidrabaminfenoksimetilpenicilin, benzatinfenoksimetilpenicilin, feneticilin, levofeneticilin, fenbenicilin, propicilin), preparati penicilina otporni prema dejstvu penicilinaza (meticilin, oksaciv Hn, kloksacilin, nafcilin, dikloksacilin), preparati penicilina sa širokim antibakterijskim spektrom (ampicilin, hetaciHn, karbenicilin). Za sintezu čitavog niza polusintetskih penicilina služi 6 -aminopenicilanska kiselina (ona predstavlja jezgro penicilinskog molekula). polyadenitis, poliadenitis, zapaljenje većeg broja limfnih žlezda. polyarteritis, poliarteritis, bolest u kojoj postoje zapaljenjske i destruktivne promene u mnogobrojnim arterijama. V, periarteritis nodosa. polyarthritis, poliartritis, istovremeno zapaljenje više zglobova. polyavitaminosis, poliavitaminoza, bolest nepravilne ishrane, prouzrokovana istovremenim nedostatkom više vitamina u organizmu. polycholia, poliholija, preterano stvaranje i izlučivanje žuči. polychromasia, polihromazija, (1) osobina eritrocita da sadrže promenljivu količinu hemoglobina, zbog čega se različ630

polyglobulia no boje; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi. Sin. polychromatophylia. polychromatophylia, polihromatofilija, (1) osobina ćelija da se boje različitim bojama, pojava naročito zapažena u patološkim eritrocitima; (2) pojava velikog broja polihromatofilnih eritrocita u perifernoj krvi. polycoria, polikorija, retka uroñena anomalija oblika pupile, pri čemu se u dužici stvori više otvora koji daju utisak da postoji više pupila. I ovi drugi otvori su opkoljeni mišićem. polycythaemia, policitemija, apsolutno povećanje mase eritrocita; p. hypertonica, policitemija u koje postoji labilna hipertenzija s hipertrofijom leve srčane komore, a u kojoj nema splenomegalije, leukocitoze i trombocitoze. Sin. Gaiböckova bolest; p. relativa, u kojoj postoji prividno povećanje mase eritrocita zbog dehidracije; p. rubra vera, prava policitemija, u kojoj postoji apsolutno povećanje mase eritrocita i celokupne zapremine krvi, praćeno splenomegalijom, leukocitozom i trombocitozom. Spada u mijeloproliferativne bolesti. Sin. Vaquezova bolest, Vaquez-Oslerova bolest; p. secundaria, policitemija koja nastaje u toku nekih bolesti bubrega, uroñenih srčanih mana s desno-levim santom i nekim plućnim bolestima. Izazvana je povećanim stvaranjem eritropoetina, najčešće zbog hipoksije u organizmu; p.splenomegalica, policitemia rubra vera; p. spuria, relativna policitemija, stresna p., eritrocitoza u stresu. polycythaemia rubra vera, v. polycythaemia. polydactylia, polidaktilija, anomalija razvoja, koja se odlikuje prisustvom prekobrojnih prstiju ruke i noge. polydipsia, polidipsija, preterana žeñ, koja dugo traje, kao npr. u dijabetesu melitusu. polygeni, poligeni, dva ili više različitih alelskih parova, čijim uzajamnim dejstvom nastaje odreñeno obeležje (inteligencija, rast, pigmentacija itd.). polyglobulia, poliglobulija, v. polycythaemia.

polyhaemia polyhaemia, polihemija, višak krvi u organizmu; p. aquosa, višak plazme zbog unošenja velikih količina vode; p.polycythaemica, v. polycythaemia; p. serosa, usled viška krvnog seruma. polyhaploid, polihaploid, ćelije ili jedinke s haploidnim brojem hromosoma koji proističe iz mejoze poliploida. V. polyploid. polyhybrid, polihibrid, hibrid čiji se roditelji meñusobno razlikuju u pogledu više od tri obeležja. polyhydruria, polihidrurija, lučenje vrlo razblažene mokraće. polymastia, polimastija, prekobrojne dojke,pojava nastala usled poremećaja u razvoju, tako da se, ne baš retko, nalazi veći broj manje ili više razvijenih dojki s jedne i s druge strane grudnog koša, poredane u jednoj liniji (tzv. »mlečna linija«) koja spaja prednji pazušni nabor s preponskim predelom. polymerasae, polimeraze, enzimi koji katalizuju polimerizaciju nukleotida u nukleinske kiseline, DNK i RNK. polymorphisms, polimorfizam, u genetici, pojava u populaciji dva ili više oblika odreñenog genski uslovljenog obeležja, od kojih se svako, pa i najreñe obeležje, javlja češće nego što bi to moglo da proističe samo iz mutacija odgovarajućih gena. Sup. monomorphismus. polymyositis, polimiozitis, istovremeno zapaljenje većeg broja mišića, praćeno bolovima, spazmom obolelih mišića, edemom, znojenjem i nesanicom. Često prati karcinom nekog organa. Ako postoji i zapaljenje kože, tada je poznat kao dermatomyositis; p. trichinosa, v. trichinosis. Polymyxini B-sulfas (polimiksin B-sulfat), antibiotik dobiven iz Bacillus polymyxa, deluje baktericidno; oficinalan je prema našoj farmakopeji. poly neuritis, polineuritis, zapaljenje većeg broja živaca, obično simetrično, toksičke (alkohol, olovo, arsen, serumi, vakcine, dijabetes itd.) ili infektivne etiologije (razne akutne infektivne bolesti). Javlja se i u avitaminozama. Glavni simptomi: oduzetost, bolovi, Landryjeva paraliza.

polypus pulpae polyneuropathia, polineuropatija, oboljenje velikog broja (svih) perifernih živaca, klinički se ne razlikuje od polineuritisa. polynucleotidi, polinukleotidi, polimeri mononukleotida. polyodontia, v. hyperodontia. polypectomia, polipektomija, uklanjanje polipa hirurškim putem. polypeptidaemia, polipeptidemija, povećanje polipeptida u plazmi, kgje se viña u teškoj insuficijenciji jetre. polyphagia, polifagija, prekomerno uzimanje hrane usled neodoljive gladi. Sin. bulimia. polyploid, poliploid, jedinka s više od dve potpune garniture hromosoma u njenim ćelijama: triploid (3N), tetraploid (4N), npr. V. triploid, tetraploid. polyploidia, poliploidija, stanje koje označava posedovanje više od dve potpune garniture hromosoma u ćelijama, usled replikacije svih hromosoma u kompletu, a uz izostajanje deobe jedra. polypnea, polipneja, ubrzano disanje. Sin. polypnoa, hyperpnea. polyposis, polipoza, pojava većeg broja polipa u nekom organu; p. coli, porodična polipoza; p. familialis, porodična polipoza, mnogobrojni adenomski polipi s velikom sklonošću ka malignom preobražaju, koji se nalazi u sluznici organa za varenje, naročito u kolonu, u više članova jedne porodice. Nasleñuje se autosomnim dominantnim genom. V. Peutz-Jeghersov sindrom; p. gastrica, želudačna polipoza je ona u kojoj postoje mnogobrojni polipi u želudačnoj sluznici; p. intestinalis, crevna polipoza sluznice creva i rektuma; p. multiplex familialis, p. familialis; p. naši, polipoza nosa, pojava edemskih i hiperplastičnih nabora nosne sluznice u nosnoj duplji. Oboljenje nastaje na osnovu hroničnog katarnog zapaljenja nosa, katkad i nosnih sinusa, a potpomaže ga i prisutnost alergijske reakcije u nosu. Polipi su skloni recidivima, p. ventricuIi, v. gastrica. polypus pulpae, polip ;pulpe, okruglasta tvorevina u karioznoj šupljini zuba izgrañena od granulacionog tkiva i pone631

polyradiculitis

poremećaj mišljenja

ciono odeljenje kao i odeljenje prema kad prekrivena pločastoslojevitim epiprofilu. telom. Na dodir neznatno osetljiv i lako pomama, najteža vrsta psihomotornog krvari. V. pulpitis hyperplastica. nemira pri kome bolesnik razara sve polyradiculitis, poliradikulitis, zapaljeoko sebe i besomučno napada svoju nje velikog broja živčanih kcrenova i okolinu, odajući pri tom intenzivne kriperifernih živaca prouzrokovano neke ili besno vičući. Viña se u epilepsiji, poznatim virusom. Postoji oduzetost shizofreniji i maniji. motornih i senzitivnih živaca s bolovima u mišićima i promenom sastava kič- »pomeranje udesno«, povećanje procenta zrelih (starih) granulocita u leukocitmene tečnosti (albuminocitološka disonoj formuli. cijacija). Ima dobru prognozu. Sin. Guil»pomeranje ulevo«, izraz za leukocitnu lain-Barréova bolest* formulu, kada u njoj postoje mlañe ćelije polyribosom, poliribozom, kompleks sagranulocitne loze, naročito štapićasti stavljen od informativne RNK i grupe granulociti, u povećanom procentu, kao ribosoma, gde se vrši sinteza polipepšto se dešava u akutnim infekcijama. tidnih lanaca. Sin. polysom. polyserositis, poliserozitis, zapaljenje pomoćna i fiksaciona intraoralna šina, v. ferula accessoria intraoralis. svih seroznih opni s eksudacijom u njiPompeova bolest, v. bolest. hove šupljine. pomum Adami, Adamova jabučica, ispuppolysom, polisom, v. polyribosom. čenje štitaste hrskavice grkljana u predpolysomia, polisomija, višak pojedinog ili njem delu vrata; jače izraženo u muškapojedinih, ali ne svih, hromosoma u ćeraca. liji, koji proističe iz nedisjunkcije homolognih hromosoma u toku mejozne deo- Poncetov reumatizam, v. rheumatismus. Poncetova operacija, v. operacija. be. V. trisomia, tetrasomia. polysinovitis, polisinovitis, opšte zapalje- pons, most, moždani most, Varolijev most, zadebljanje moždanog stabla iznad iznje sinovijskih opni. dužene moždine, a ispod srednjeg mozpolytendinitis, politendinitis, istovreme^ ga. Zajedno s produženom moždinom i no zapaljenje više mišićnih tetiva. malim mozgom ulazi u sastav rombaspolyuria, poliurija, izlučivanje velike kolitog mozga (rhombencephalon). čine mokraće u odreñenom vremen- pontocerebelarni ugao, v. angulus pontoskom periodu (uvek više od 1,5 litra za cerebellaris. 24 časa). pontocerebellaris, pontocerebelaran, polyzoospermia, polizoospermija, povenpr. angulus pontocerebellaris, pontoćani broj spermatozoida (v-. tamo) u secerebelarni ugao koji grade produžena menoj tečnosti (preko 250.000.000 u l moždina i most s jedne strane i mali moml semene tečnosti). zak s druge strane. poljska bolnica, sanitetska ustanova koja popliteus, na zadnjoj strani kolena, zakose razvija na 20-50 km od linije fronta lenski, a. poplitea, zakolenska arterija. radi trijaže i pružanja kvalifikovane me- poprečnopružne promene gleñi, (engl. dicinske pomoći povreñenim i obolelim »Cross striations«) pruge u razmacima u ratu; osnovna joj je odlika pokretlji4-6 mikrona u prizmama gleñi, koje su vost (ima sopstvena transportna srednastale spajanjem Tomesovih nastavastva) i mogućnost za rad van naselja ka za vreme izgradnje gleñi. V. Tomesov (ima šatore i drugu opremu) za postavprocessus. ljanje u polju i za smeštaj povreñenih i poradenitis inguinalis, v. lympho granuloobolelih. Od 1945.god. postaju specijalimatosis ingvinalis. zovane Poljske bolnice: hirurška, inter- porculan, (stom.) v. keramika. na, lakih ranjenika, zarazna (v.tamo). porculanski filtri, v. filtri Danas su motorizovane i obično razvija- poremećaj mišljenja, jedan od simptoma ju: prijemnotrijažno, bolničko i evakuaodnosno znakova shizofrenije. Moguć-

632

poremećaj srčanog rada no je poremećenje mišljenja po obliku - npr. bolesna opširnost, bujica misli, kočenje toka misli, nepovezanost misli (inkoherencija), rasulo misli (disocijacija) i prekid toka misli, ili po sadržini npr. sumanute ideje, ideje precenjivanja i prisilne ideje. poremećaj srčanog rada, v. arrhythmia. porfin, policiklična tetrapirolna jezgra sastavljena od četiri pirola meñusobno vezana metenskim mostovima. Derivati porfina, u kojima su atomi ugljenika porfina sjedinjeni s različitim radikalima, nazivaju se porfirini (uro-, proto- i koproporfirin). Porfin je otkriven u hemu i hlorofilu. Hem i hlorofil se razlikuju po grupama vezanim za porfin i po metalu. Hem sadrži dvovalentno gvožñe, a hlorofil magnezijum. porfirini, derivati porfina koji je policiklične grañe i jako nezasićen, a sastavljen je od četiri pirolove jezgre, meñusobno vezane metenskim mostovima. Porfirini se razlikuju po redosledu i vrstama supstituenata na osam perifernih položaja pirolnih jezgara u porfinu. Samo tip IH porfirina se javlja u normalnom metabolizmu. Porfirinogen je hidrogenovani porfirin u koga su izvršene adicije na četiri dvostruke veze porfina. porfirinska slezina, slezina je sedište ognjišnih infiltrata, tako da ima izgled porfina. poriomania, poriomanija, neodoljiva sklonost za lutanjem. Sin. ambulatorni automatizam, dromomanija. porodica, zajednica koju čine roditelji, njihova deca i bliski srodnici koji s njima žive. Osnovna odlika je daje to skup koji zajednički živi, kao jedinica u društvu u odnosu s drugim jedinicama slične ili različite kompozicije. To je najmanja socijalna i epidemiološka jedinica u društvu, jedinica zdravlja i društvene brige. Ispunjava biološke, psihološke, sociokulturalne, ekonomske, edukativne i druge funkcije. porodična dijagnostika, posmatranje odnosno merenje različitih vidova porodičnih funkcija. Koriste je lekari, sociolozi, psiholozi, socijalni radnici i patronažne sestre. U razmatranje se uključu-

porphobilinogenuria je biološka, psihološka, sociokulturalna, ekonomska i edukativna funkcija porodice. Sve funkcije su meñusobno zavisne i ne mogu se individualno analizirati. porodično obeležje, v. familijarno obeležje. poroñaj, v. partus. poroñajna doba, razne faze kroz koje poroñaj prolazi. Prema današnjoj klasifikaciji on se deli u četiri poroñajna doba: I poroñajno doba, doba širenja ili dilatacije, počinje prvim kontrakcijama materične muskulature i završava se potpunim proširenjem materičnog ušća. U prvorotke ovo doba traje 12-16 časova, a u višerotke 8-12 časova; II poroñajno doba, doba istiskivanja ploda, počinje potpunim proširenjem ušća materice i traje do rañanja novoroñenčeta. Ovo doba, uz dobre poroñajne kontrakcije, normalan poroñajni put i pravilan mehanizam, u višerotke traje do pola časa, a u prvorotke nešto duže. Meñutim, i u prvorotke i u višerotke drugo poroñajno doba ne srne da traje više od dva časa; III poroñajno doba počinje rañanjem ploda i završava se rañanjem posteljice i ovojaka. Treće poroñajno doba, i u prvorotki i u višerotki, traje oko pola časa, ali ne srne da traje duže od dva časa; IV poroñajno doba počinje izlaskom posteljice i ovojaka i traje dva časa. Za to vreme zbrinjavaju se sve ozlede nastale u toku poroñaja, vrši se pregled posteljice i ovojaka i stalno kontroliše porodilja da bi se predupredile izvesne komplikacije koje mogu nastati kao što su krvarenja iz materice, posleporoñajni šok, dekompenzacija postojećih srčanih mana i druge komplikacije. porokeratosis (Mibelli), dominantno nasledno oboljenje kože u vidu atrofičkih promena s kružnim, policikličkim, ali i nepravilnim keratotičkim rubom, koji su najčešće lokalizovani na podlakticama, dorzalnim stranama šaka i stopala. poroplastička udlaga, v. udlaga. porphobilinogenuria, porfobilinogenurija, izlučivanje mokraće koja sadrži porfobilinogen, kao stoje slučaj u akutnoj intermitentnoj porfiiiji. V. porphyria. 633

ћ

porphyria, porfirija, ma koja bolest izazvana poremećajem metabolizma porfirina, u kojoj postoje povećano stvaranje i izlučivanje porfirina ili njihovih prethodnika; p. acuta intermittens, akutna intermitentna porfirija, nasledna hepatička porfirija u koje postoje napadi abdominalnih bolova koji se ponavljaju, želudačnocrevni i nervni poremećaji i prisustvo velikih količina delta-aminolevulinske kiseline kao i porfobilinogen u mokraći. Napade izaziva uzimanje nekih lekova (fenobarbitala, npr.). Prenosi se autosomnim dominantnim genom; p. cutanea tarda, porfirinska fotosenzibilizacija s pojavom plikova na osvetljenim mestima (dorzalnim stranama šaka, licu) i atrofije. V. porphyria; p.erythropoietica congenitalis, uroñena eritropoezna porfirija u kojoj se stvaraju velike količine porfirina u eritroblastima u kostnoj srži i koja se odlikuje fotosenzibilnošću, koja vodi mnogobrojnim teškim promenama kože, hemoliznom anemijom, splenomegalijom i izlučivanjem velikih količina uroporfirina. Vrlo često postoje eritrodoncija i hipertrihoza. Sin. Güntherova bolest, uroporphyria erythropoietica; p. cutanea tarda, hereditaria, pozna kožna porfirija, koja liči na porfiriju varijegatu, sem što su abdominalne i nervne pojave odsutne ili slabe; p.cutanea tarda symptomatica, koja ima slične pojave kao i nasledni oblik ove porfirije a posledica je hroničnog alkoholizma; p. erythropoietica, eritropoezna porfirija je posledica suvišnog stvaranja porfirina ili njegovih prethodnika u eritroblastima kostne srži; p. hepatica, hepatička porfirija, akutna intermitentna porfirija; p. variegata, nasledna hepatička porfirija u koje postoje teške kožne promene, epizode abdominalnih bolova i nervnih promena, a koja se prenosi autosomnim dominantnim genom. U te porfirije u mokraći se nalaze velike količine koproporfirina i protoporfirina u žuči i stolici. Sin. porphyria mixta. porphyria acuta intermittens, v. porphyria. 634

positio porphyrinaemia, porfirinemija, prisustvo porfirina u krvi. porphyrinuria, porfirinurija, prisustvo u mokraći povećanih količina porfirina (koproporfirina ili uroporfirina) u mokraći. porta, vrata, kapija, vratnice, npr. porta hepatis, mesto na jetri kroz koje prolaze krvni sudovi, živci i žučni kanali. portio, deo nekog organa, značajan po svome obliku i položaju; p. vaginalis uteri, grlić materice, deo materičnog vrata uvučen u vaginu s kojom gradi špagove. Najvažniji je zadnji špag (fornix vaginae posterior). Na grliću se nalaze gornji, unutrašnji i donji, spoljašnji materični otvor. Grlić je različitog oblika: u nerotkinja je koničan, a u rotkinja je više cilindričan. Na grliću se često vide ožiljci i rascepi. portna hipertenzija, v. hypertensio. portno-sistemska encefalopatija, izraz za duševne i nervne poremećaje, posledice prelaženja toksičkih belančevinskih jedinjenja, naročito amonijaka, iz portnog u sistemski venski krvotok, bez njihovog prethodnog zadržavanja i neutralisanja u jetri, zbog mnogobrojnih pobočnica izmeñu portnog i kavnog venskog krvotoka. U težem obliku ove encefalopatije javlja se koma jetre. portohemijsko posredstvo, v. neurohypophysis. porus, prolaz, otvor, npr. porus acusticus externus, spoljašnji slušni otvor. positio, stav prednjačećeg dela ploda u toku poroñajnog mehanizma. Stav prednjačećeg dela prema karlici zavisi od mehanizma rotacije. Pri uzdužnom položaju plod se raña glavom ili karlicom. U poroñaju glavom glavica ploda se rotira tako da je tačka vodilja (potiljak) okrenuta prema simfizi (prednji potiljačni stav) ili je okrenuta prema trtičnoj kosti (zadnji potiljačni stav). Oba ova stava su povoljna. Nepravilno obrtanje glave, asinklitičan stav, nastaje kada glavica ploda siñe u karlični ulaz temenom kosti, a uzdužni temeni šav (sutura sagitalis) nalazi se bliže promontorijumu (prednji asinklitički stav) ili bliže simfizi (zadnji asinklitički stav). Defleksioni stav

positron

je kada glavica ploda ulazi u karlični ulaz opružena s bradom udaljenom od grudnog koša. Ukoliko se brada više udalji od grudi, utoliko je defleksija jača i prema stepenu defleksije glavica ploda zauzima: temeni, lični ili čeoni stav. Najpovoljniji je temeni stav, ostali iziskuju akušersku intervenciju. U rañanju s karlicom (karlični stav), razlikuje se: stav s karlicom, trtični stav, stav kolenom i nožni stav, Poroñaj se sprovodi uz ručnu pomoć (metoda Smeli-Veit ili Bracht). Kosi i poprečni položaj zauzimaju patološki stav prema karlici majke, koja je u početku poroñaja prazna a u toku poroñaja, ukoliko se nije izvršila korekcija, prednjači deo trupa ili rame a kod zanemarenog poprečnog ruka. Poprečni stav je apsolutno patološki i spontan poroñaj s donesenim detetom nemoguć, te se dovršava akušerskom operacijom (unutrašnji okret ili s. caesarea). positron, pozitron, Elementarna čestica pozitivnog elektriciteta čija masa i tovar odgovaraju negativnom elektronu, tj. pozitivan elektron. Ne postoji slobodan u atomu, kao što postoji orbitni elektron, već je sastavni deo atomske jezgre. Simboli su mu ß+ili e*. posledine, secimdinae: pupčasta kesa (deo primitivne crevne duplje), alantois, horion (spoljaŠnji ovoj: krvava košuljica), amnion (bela košuljica). post cenam (p.c.), posle obroka. Termin se upotrebljava da bi se obeležilo vreme proteklo od poslednjeg obroka do uzimanja materijala od bolesnika za laboratorijski i biöhemijski pregled i do radiološkog pregleda. poet menstruum, period posle menstruacije, traje od prestanka menstruacije do 12. dana ciklusa. Pad nivoa seksualnih hormona pfid menstruaciju stimuliše prednji režanj hipofize na lučenje gonadotropina koji podstiču zrenje folikula jajnika i lučenje folikulina. Odmah po prestanku menstruacije pod dejstvom folikulina dolazi do regeneracije i proliferacije sluznice materice (proliferaciona faza) i završava se ovulacijom. post mortem, posle smrti. V. post mortalis.

postoperativna lista

post partum, period neposredno posle poroñaja, označava se kao četvrto poroñajno doba. U tom periodu se obavlja kontrola porodilje i zbrinjavaju ozlede nastale za vreme poroñaja. Nastavlja se babinjama. posterior, zadnji, npr. margo posterior, zadnja ivica. postganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. postgastrektomijski sindrom, v. Dumping-sindrom. posthemoragijski šok, v. sole. posthepatitisna ciroza, v. cirrhosis.

posthitis, postitis, zapaljenje semimukoze udne navlake. Uzroci su različiti (infekcija, lekovi, dijabetes i dr.). Obično se istovremeno javlja zapaljenje semimukoze glavića uda (balanitis) i u tom slučaju nastaje balanoposthitis. postholecistektomijski sindrom, v. sindrom. postinfarktni sindrom, v. sindrom. postkomisurotomijski sindrom, v. sindrom.

postkunibijalan, kaže se za pojave koje nastaju odmah po sklapanju braka (p. psihoza). postmortalis, postmortalis, posmrtni, npr. posmrtne promene u lesu, posmrtno zgrušavanje krvi itd. postnatalna zaštita, obuhvata period od završetka roñenja do kraja prve godine koja sledi. Obezbeñuje zaštitu majke i novoroñenog deteta sve do navršene prve godine. U prvim danima posle poroñaja sprovodi se patronažnom babičkom negom, a po završetku babinja kontrolom lekara specijalista pri klinikama i domovima zdravlja. Kontrola deteta obavlja se kod mikropedijatara u prvim danima po roñenju, a do navršene prve godine obavljaju je pedijatri. postnatalis, postnatalan, koji nastaje ili se dešava posle poroñaja, posle roñenja. postnekrozna ciroza, v. cirrhosis. postoperacijski šok, v. šok.

postoperativna lista, lista na kojoj reanimator registruje na prvom mestu vitalne znake, a zatim i sve ostale kliničke i biohemijske promene u materijalu uzetom od bolesnika, kao i odgovarajuću 635

postoperativni šok

terapiju u neposrednom postoperativnom periodu. postoperativni šok, v. šok. postoperativno tečenje, v. therapia.

postoperativus, postoperativan, ono što se dogaña posle neke operacije i s njom je u direktnoj ili indirektnoj vezi. postperfuzijski sindrom, v. sindrom. posttraumatska encefalopatija boksera, postupno nastala neurološka i psihička oštećenja nastala kao posledica niza pretrpljenih nokauta ili teških udaraca u glavu. Postoje tri stadijuma - u prvom se javljaju glavobolja i promene karaktera (arogantnost, gubitak samokritičnosti) kao i razni neurološki znaci; u drugom stadijumu javlja se pogoršanje simptoma, smanjena brzina pokreta, veća osetljivost na udarce, a u trećem stadijumu se javljaju glavobolja i smetnje u mišljenju i pamćenju. posturalan, koji odgovara položaju bolesnika. postvakcinalne komplikacije, nastale komplikacije posle aktivne imunizacije protiv variole za koju je upotrebljen virus vacciniae officinale; akcesorna vakcinia, laka kožna komplikacija s vencem pratećih pustula oko vakcinal-x ne pustule; gangrenozna vakcinacija, najteža komplikacija s gangrenoznim procesom kože i potkožnog tkiva, koji stvara krater promera do 15 cm. Regeneracija tkiva traje 3-5 meseci. Smrtnost oko 30 %; generalizovana vakcinija, viremija i ospa kao u varioli s tim što nema pustulizacija niti ožiljaka; inokulisana vakcinija, vakcinalni virus je prenesen češanjem iz vakcinalne pustule na zdravu kožu, gde se obrazovala nova pustula; ulcerozna vakcinija, nekrotički proces ispod vakcinalne kruste, koji traje 2-8 sedmica. Posle odlubljivanja kruste nastaje dubok defekt kože, koji sporo zarašćuje; vakcinijalni ekcem, prenošenje vakcinalnog virusa iz vakcinalne pustule na postojeći ekcem, gde nastaju mnogobrojne pustule i teška maceracija; vakcinijalni encefalitis, v. encephalitis. Potainov aparat, aparat koji se upotrebljava za pražnjenje tečnosti iz seroznih

636

Potter-Buckyjeva rešetka

šupljina, zasnovan je na principu negativnog pritiska. potaša, kalijumova so ugljene kiseline, kalijum-karbonat , bezbojna higros-kopna supstancija. Nalazi se u pepelu drveta. potator, pijanica, alkoholičar. V. alkohol. potentia, potencija, sposobnost vršenja polnog akta; p. coeundi, sposobnost vršenja snošaja; p. generandi, sposobnost oploñivanja. pothranjenost, bolest nepravilne, nedovoljne ishrane, nastaje usled nedovoljnog unošenja energetskih i bitnih hranIjivih materija prema potrebama organizma. potiljačna kost (os occipitale), neparna kost lobanje, ima veliki otvor za prolaz produžene moždine i krvnih sudova. V. os occipitale. potiljačno koleno, pregib moždane će vi s konveksitetom ka trbušnoj strani. potiljak (occiput), zadnji deo glave.

potiskivanje afekta, v. afekat. potklase imunoglobulina, imunoglobulini u jednoj klasi dele se na potklase. U klasi humanog IgG postoje potklase IgGi, IgG2, IgGa i IgG4, a u klasi IgA potklase IgAi i IgAa- Podela na potklase osniva se na razlikama teških І u jednoj klasi. V. imunoglobulini, teški lanci imunoglobulina. potkolenica, v. crus. potmuo perkusijski zvuk, v. perkusijski zvuk. potomanija, bolesna sklonost ka upotrebi alkoholnog pića.

potporne belančevine, v. skleroproteini, albuminoidl potporni aparat zuba, v. parodontium. potpuna dominantnost, v. dominantnost. potpuna penetracija, v. penetratio. potpuni blok, v. block. potpuni pobačaj, v. abortus.

potres mozga, v. commotio cerebri. Potter-Buckyjeva rešetka, sastoji se od uskih olovnih traka, složenih skoro paralelno, ali s malim pukotinama izmeñu pojedinih listića koji obrazuju lepezast izgled; kroz ove pukotine mogu proći samo primarni zraci iz rendgenske cevi koji se takoñe lepezasto šire. Rasuti kao

Pottova bolest i sekundarni zraci ne mogu proći kroz pukotinice, već ih apsorbuju olovni listići. Zato dobivena rendgenska slika ima veći kontrast i oštrinu: senke olovnih listića se ne vide, jer se za vreme snimanja rešetka kreće. Pottova bolest, tuberkuloza kičmenog stuba. V. spondylosis, malum Pott. Pottova grba, v. gibbus, kyphosis. Potts-Smith-Gibsonova operacija, v. operacija. Poupartova veza (Hg. inguinale), zadebljanje na donjoj ivici spoljašnjeg kosog trbušnog mišića, preponska veza, pruža se od prednje gornje bedrene bodlje do preponske kvržice. povije, v. glabella. povišeni krvni pritisak, v. hypertensio arterialis. povraćanje, v. vomitus. povraćanje u toku opšte anestezije, povraćani sadržaj može biti udahnut (aspiriran) u disajne puteve; hemijskim i me-« hanićkim delovanjem aspirisani sadržaj dovodi do teškog poremećaja disanja, a nekad i do smrti. povraćati, v. vomitus. povratna sprega, mehanjzam povratne sprege (»feedback mechanism«) ispoIjava se u korelativnom odnosu članova nekog sistema. U slučaju pozitivne p.s. povećanjem koncentracije ili pojačanjem funkcija člana A pojačava se i član B, a ako se A smanjuje pod dejstvom B, čija se funkcija povećava, nastaje slučaj negativne p.s. U endokrinologiji postoje endokrini kontrolni mehanizmi sprege kao što je hipotalamusna kontrola lučenja pojedinih hormona ciljnih (target) žlezda, odnosno njihovih ćelija. Impulsi koji dopiru do neurosekretnih ćelija hipotalamusa stimulišu lučenje tireotropnog oslobañajućeg faktora (TRF), koji deluje na lučenje tireotropina (TSH) iz tireotropnih ćelija prednjeg režnja hipofize a ovaj dejstvuje na lučenje tiroksina iz tireocita. Pojačano lučenje tiroksina opet izaziva kočenje izlučivanja TSH, tj. smanjenje aktivnosti tireeideje; p.s. mehanizam, v. »feedback«-mehanizam. povratni tifus, v. febris recurens.

povrede zuba povratnička distrofi}a, u povratnika iz logora i zarobljeništva otkriva se da »uštedno ukopčavanje« hipofiznih funkcija može da traje dugo po prestanku stvarnog gladovanja. Asimilacija proteina je ugrožena zbog nedostatka anaboličkih hormona (krescin, androsteroidi kore nadbubrežnih žlezda), što izaziva poremećaje u seksualnoj sferi. povreda, v. traumatizam, trauma; p. frontobazalne, prelomi lubanjske baze, koji mogu da ostanu neprimećeni, pa pre ili kasnije (nekad tek posle više rneseci ili čak i godina) dovode život povreñene osobe u opasnost usled gnojnog leptomeningitisa. Kliničkim i rendgenskim pregledom treba tražiti linije preloma, u svakom slučaju sveže povrede, u frontoetmoidnoj oblasti, kao i u slučaju teže frakture nosne piramide. Nekad, u slučaju sumnje, treba izvršiti eksplorativnu operaciju, da bi se na vreme otkrilo postojanje preloma u frontalnom ili etmoidnom sinusu. povrede zuba (nasilne), I luxatio dentis traumatica, traumatske iščašenje zuba: (a) dislocatio d. traumatica, nasilno pomerena krunica zuba je izvan niza, ali je koren u alveoli: (b) luxatio d. traumatica, prava luksacija, zub je jače pomeren, postoji manji ili veći prazan prostor izmeñu korena i alveole, teško oštećenje okolozublja, prekinuta je apikalna cirkulacija; koren može biti sabijen u alveolu ili u maksilarni sinus; (c) extractio d. traumatica, nasilno izbijeni zub je izvan alveole u ustima, mekom tkivu ili izvan usta; II fractura dentis traumatica, traumatski prelom zuba: (a) fractura coronae d. traumatica, ekstraalveolarni prelom zuba: fissura coronae d. traumatica, pukotinasti prelom krunice zuba; fractura enameli traumatica, prelom gleñi zuba; fractura dentini, prelom dentina ili zubne kosti; fractura coronae d. completa traumatica, kompletan prelom kruničnog dela zuba; (b) fractura radicis dentis traumatica, f. intraalveolaris, prelom korena zuba u raznim visinama i pravcima; (c) fractura dentis completa traumatica, potpun prelom zuba, tj. kruni637

površine zuba će a korena; (d) f ractura dentis comminutiva, kominutivan prelom, potpuno razaranje zuba. površine zuba, f.distalis, površina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi iza njega; f. contactus, površina zuba prema susednom zubu. Sin. aproksimalna površina; f. labialis s. buccalis, površina zuba okrenuta prema usnama odnosno obrazima; spoljna površina zuba. Sin. /. vestibularis; f. masticatoria, površina zuba kojom se žvaće, grizna površina zuba, površina prema zubima iz suprotne vilice; f. mesialis, površina zuba prema zubu koji se u zubnom luku nalazi ispred njega; f. oralis, površina zuba okrenuta prema usnoj šupljini. U gornjih zuba zove se f. palatinalis, a kod donjih f. lingualis. površinska aktivnost, aktivnost koja se ispoljava na graničnim površinama. V. površinski napon. površinska anestezija, v. anaesthesia. površinska nedeljna doza (Don), maksimum dopustive doze rendgenskih ili gama-zrakova. Za nedelju dana ona iznosi 0,1 R ukoliko izvor zračne energije ne prelazi 3 MeV. površinski napon, kapilarna sila u površinskom sloju tečnosti koja teži da smanji njenu površinu; površinski napon je izraz molekulske kohezije. Kad je površinski napon mali, površina je konkavna, a kad je veliki, ona je konveksna. površna tamponada rane gazom, (stom.) prva mera koja se primenjuje radi zaustavljanja krvavljenja posle vañenja zuba. Pox-virusi, grupa Pox-virusa; to su relativno veliki virusi (230x300 ), sadrže DNK, poput opeka su i imaju kompleksnu strukturu. U grupi Pox-virusa nalazi se znatan broj raznih virusa. Meñu njima su za medicinu najznačajniji: virus variole, virus vakcinacije, virus moluscum contagiosum i virus kravljih boginja, kao i Pox-virusi, koji su uglavnom patogeni za životinje. pozitivan venski puls, v. pulsus. prabubreg, (embr.) pronefros, pronefrosni začeci se javljaju u embrionima čoveka dugim 1,5 mm (10 prapršljenova), a 638

praematurus najbolje na embrionima dužine 2,5 mm (23 prapršljenova). Izuzev sabirnog kanala, svi drugi delovi pronefrosa u čoveka, normalno, nestaju u embrionima dugim 5 mm (23-28 prapršljenova). praćka, v. funda. praćkasta veza penisa, v. ovesna veza penisa. predilekciono mesto, mesto koje najčešće biva napadnuto nekom bolešću ili pogoñeno nekom povredom. praeeclampsia, preeklampsija, preeklamptički period ili eklampsizam, predstavlja tešku fazu poznih gestoza, koja obično prethodi pojavi eklampsije. Napad može da izbije u svakom trenutku, ali svaki eklampsizam ne prelazi u eklampsiju. Preeklampsija je teži i ozbiljniji oblik nefropatije gde je trijada simptoma (otoci, proteinurija i povišen krvni pritisak) intenzivnije izražena, tako da je protein u mokraći preko 2 g, tenzija preko 170 mm Hg, a edemi postaju izraženi po ćelom telu posebno na donjim ekstremitetima. Ovim simptomima pridružuju se i subjektivni: glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, crevni poremećaji i smetnje od strane vida. Ovu fazu pozne gestoze moguće je na vreme uočiti i terapijski otkloniti i time izbeći pojavu eklampsije. praeleukaemia, preleukemija, hematološke promene u vidu refraktorne anemije, neutropenije, trombocitopenije, ili svih tih citoloških promena, koje duže ili kraće vreme prethode pojavi akutne mijeloblastne ili monoblastne leukemije, ili leukemije nediferentovanih matičnih ćelija. praematurus, prematurus, (1) prevremen, (2) (neonatus) nedonošče. Dete roñeno pre 9 meseci trudnoće. Ono se razlikuje od donesenog deteta po dužini i težini. Dužina mu je 38-45 cm, a težina 1-2,5 kg, što zavisi od trajanja trudnoće. Ono se odlikuje i nekim fizičkim znacima: nokti ne prelaze jagodice prstiju, plač mu je slab, mnogo spava i veoma je osetljivo prema promenama spoljne temperature (termolabilno). Njegova sposobnost za vanmaterični život zavisi

praemenstruum od trajanja trudnoće, a sve je veća ukoliko se ova približava roku. praemenstruum, stanje koje prethodi menstruaciji. Obeleženo je specijalnim hormonskim odnosima, naglim padom folikulina ispod normalne koncentracije, usled čega nastupi menstruacija. praeputium, udna navlaka, koja, kada je penis u mirovanju, potpuno odeva glavić preko koga se navlači kao duplikatura, dok se za vreme erekcije posuvraća, ogolićujući potpuno glavić. praescriptio, preskripcija, propis, v. ordinatio. praevertebralis, prevertebralan, pretkičmeni, koji se nalazi ispred kičmenog stuba. praevius, koji se nalazi ispred nečega ili na putu nečega; u poroñaju, prepreku može da čini posteljica kad je ugnežñena ispred ploda (tzv. placenta praevia, nasela posteljica), ili tumor, naročiti miom grlića i tela materice. pragametne ćelije, v. ćelije. pragmatizam, filozofska doktrina po kojoj ideje imaju vrednost samo ukoliko se mogu upotrebiti u praktičnoj delatnosti. pregnandiol, sterolni metabolit (biološki neaktivan) progesterona koji se otkriva u mokraći odrasle žene. pralidoksim-hlorid (PAM-2), reaktivator holinesteraze, služi za lečenje otrovanih antiholinesteraznim organofosfatima. pramen, završni, tanak ogolićen snop osovinskih konaca u repu semeglavca čoveka. pranje ruku, dezinfekcija ruku u hirurgiji u cilju postizanja asepse. Posle čišćenja i podrezivanja noktiju ruke se peru do lakta u toploj vodi, sapunom i četkom 10 minuta, a zatim ispiraju 5 minuta u 70%-tnom etil-alkoholu, a preporučuje se da se posle toga drže još 2-3 minuta u nekom efikasnom dezinficijentnom sredstvu. prameniti splet, plexus pampiniformis, venski sudovi oko semenovoda u vidu guste mreže. prapršljenovi, somiti, mezodermne tvorevine u vidu meškova naslaganih jedni na druge. Broj prapršljenova u embrio-

precipitacija nu od 5 mm (224. čas) iznosi 28 pari. Izmeñu 10. i 11. dana leña i spoljašnja strana prapršljenova izdvajaju se kao miotom. Ostatak prapršljenova čini sklerotom. prasak, iznenadni kratkotrajni zvučni fenomen sa strmim uzlaznim i nizlaznim delovima talasa. Može da izazove prskanje bubne opne, privremenu gluvoću i funkciona oštećenja čula sluha, naročito pri intenzitetu 180 do 200 db. prašak, v. pulvis. prašina, eksplozija prašine i gasova, eksplozije prašine, naročito organske spadaju meñu najjače i najopasnije eksplozije. Najčešće eksplodira prašina uglja, pamuka, vune, žita, brašna, šećera, zatim strugotine, prašine plute, papira, gume, magnezjjuma i aluminijuma. Odreñene mešavine nekih gasova i vazduha jesu snažna eksplozivna mešavina. Mogućnost eksplozije nastaje kad se u vazduhu nalazi: vodonika 9% do 75%; metana 5% do 14%; ugljen-monoksida 12,5% do 75%; gasa za osvetljenje 5% do 36%; amonija do 80,5%; etra 1% do 16% i benzola 1% do 57%. Prausnitz-Kiistnerova proba, v. test. pravi bojni otrovi, v. krvni bojni otrovi. pravi divertikul, v. diverticulum. pravilo devetke jlo Wallaceu, način izračunavanja opečene površine pojedinih delova tela. Po njemu opečena površina glave iznosi 9%, svake ruke po 9%, trupa spreda i straga po 18%, svake noge po 18% i meñice 1% od celokupne površine tela, pre- (prae-), predmetak koji u recima označuje da je nešto ispred, npr. fascija prerenalis, predbubrežna fascija. precipitacija, taloženje neke supstancije, tj. njeno izdvajanje iz rastvora u vidu taloga (precipitata). Može daje izazove, izmeñu ostalog, dodatak specifičnih antitela (tzv. precipitina) rastvoru odgovarajućeg antigena (precipitinogena). Precipitacija kao serološka metoda ima dvostruku primenu: dokazivanje precipitinogena (Ascolijeva reakcija) ili dokazivanje antitela u serumu (serodijagnoza različitih infekcija). 639

prekidanje napada

precipitini precipitini, antitela koja dovode do stvaranja precipitata. Strogo su specifični, deluju na precipitinogene. precipitinogeni, antigeni koji podstiču stvaranje precipitina u organizmu. To su različite neorganizovane, belančevi-naste frakcije iz ćelija. Bakterijski precipitinogeni mogu se nalaziti u raznim delovima ćelije, najčešće u njihovim kapsulama. prečaga, diaphragma, postoje jasne polne razlike u položaju prečage. U prve dve decenije položaj se istovetno menja. U periodu od 3-8. decenije granica prečage se spušta ispod donje ivice 11. rebra. V. diaphragma; prečaga (razlike u položaju), srednji položaj prečage se u oba pola u toku prve dve decenije živpta istovetno menja: od 10. meñurebarnog prostora do nešto ispod gornje ivice 11. rebra, a zatim se u 3-8. deceniji u muškog granica prečaga spušta ispod donje ivice 11. rebra, dok to u žene izostaje. U nje se do 50. godine granica prečage nalazi ispod gornje ivice 11. rebra, a u 60. godini se čak diže do gornje ivice tog rebra. prečnik, v. conjugata, diameter. predentinum, sloj nemineralizovanog dentinskog matriksa, debljine 10 do 20 mikrona koji se nalazi uz pulpu zuba. Stvara se u toku funkcije zuba. V. dentinum, dentinogenesis. predeo, v. regio. predispozicija, predispositio, uroñena ili zadobivena osobina organizma koja se manifestuje sklonošću ka izvesnim patološkim procesima ili oboljenjima, ili sklonošću organizma da povoljno reaguje pri izvesnim patološkim procesima ili oboljenjima. V. dispositio. prednison, prednizon (1,4-pregnandien -17-alfa, 21diol-3,ll,20-triol) steroid koji po dejstvu odgovara prednizolonu (v.prednizolon) a spravlja se sintetski. prednizolon, sintetski kortikosteroid, derivat hidrokortizona. Ima sva dejstva hidrokortizona, ali je jači od njega i u manjoj meri prouzrokuje retenciju natrijuma. Sin. delta-hidrokortizon. prednokatna ploča, v. nokti. prednji, v. anterior, ventralis.

640

predškolsko dete, period u životu deteta od navršene jedne godine do navršenih šest godina starosti. U tom periodu dete počinje da dolazi u kontakt sa širom svojom okolinom tako da u tom razdoblju uticaj šire socijalne sredine postaje isto toliko značajan kao i uticaj porodiće. Poseban problem u dece ovog uzrasta predstavlja pitanje zbrinjavanja u toku dana dok su roditelji na poslu. Zbog toga u prvi plan izbija pitanje kapaciteta dečjih jaslica i obdaništa. predvorni oluk, oluk koji odvaja usneni nabor od začetka vilice, koji, u daljem razvoju, dovodi do stvaranja usnog predvorja.

predzavojak, v. anthelix. preganglijska nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. pregibač (mišić), v. flexor.

pregib an je, v. flexio. Preglov rastvor, sadrži oko 0,035-0,04% slobodnog joda, zatim natrijum-jodida, natrijum-hipojodita i natrijum-jodata. Upotrebljavan za lečenje rana, za ispiranje mokraćne bešike, za ubrizgavanje u trbušnu duplju i u krvotok u septičkim procesima. pregljevi, v. Acarina. pregneninolon, anhidrohidroksiprogesteron, sintetski proizvod koji ima dejstvo hormona žutog tela (progesterona) i kada se da oralno. pregnenolon, matična supstancija svih steroidnih hormona. On štiti mušku gonadu. preimunicija, v. infektivni imunitet prekancerski, koji prethodi pojavi raka; p. stadijum, razdoblje u kome nastaju promene u tkivima (prouzrokovane zapaljenjem, grizličkim procesom, dejstvom rendgenskih ili radijumskih zrakova, raznih hemijskih supstancija itd.) na čijoj se osnovi može razviti maligni tumor. prekardijalna kardioliza, cardiolysis praecardiaca. prekidanje napada, veštačko prekidanje nekog patološkog stanja koje se obično javlja u vidu napada, npr. prekidanje napada bronhijalne astme adrenalinom.

prekobrojni zubi prekobrojni zubi, tipične ili atipične formacije zubnih začetaka koje se javljaju u mlečnoj ili stalnoj denticiji. Najčešće se javlja meziodens, parapremolari, paramolari i retromolari. V. hyperodontio. prekrivanje pulpe, metoda za zaštitu i Iečenje pulpe stimulisanjem stvaranja tercijalnog (iregularnog) dentina primenom medikamenata s biološkim delovanjem; p. p. indirektno, metoda za terapiju dubokog karijesa aplikacijom medikamenata (cink-oksid oleum kariofilorum, ili kalcijüm-hidroksid paste) preko tankog sloja čvrstog, ili razmekšanog dentina; p. p. direktno, metoda za terapiju artificijelne perforacije pulpe aplikacijom medikamenata (kalcijumhidroksid paste) direktno na ranu pulpe.

prelom kosti, v. fractura. premedikacija, preoperativna medikacija, davanje odreñenih medikamenata u neposrednom preoperativnom periodu koje ima za cilj psihičko smirenje bolesnika, izazivanje analgezije, sniženje bazalnog metabolizma, i inhibiciju sekrecije u disajnim putevima.; najčešće se koriste opijati (morfm i petantin), preparati beladone (atropin), antihistaminici i dr. premolari, pretkutnjaci, bikuspidati, ima ih 8 u svakoj vilici, levo i desno po dva. Nalaze se izmeñu očnjaka i molara kutnjaka. Prvi gornji premolar ima dva tanja korena, jedan bukalno, a drugi lingvalno, ostala tri imaju po jedan koren. prenidaciono vreme, život ploda pre nego što se ugnezdio u materični zid. Život jajeta je obezbeñen funkcijom žutog tela. preoperativna priprema, skup postupaka koji imaju za cilj da bolesnika (koji može biti u teškom stanju) dovedu u optimalno stanje za operaciju; podrazumeva davanje infuzija tečnosti i elektrolita, transfuzija krvi i njenih derivata, antibiotika, kardiotonika, kiseonika i dr.; sve ove mere treba da pripreme bolesnika za operaciju i smanje operativni rizik. preosetljivost (prema lekovima), pojava da neke osobe već na male doze nekog 41 Medicinski leksikon

presistolan leka reaguju onim pojavama koje se kod većine ljudi javljaju tek posle većih doza tog istog leka. preparisati, nešto obraditi, doterati pomoću izvesnih postupaka; (anat). izdvajanje instrumentima delova lesa u cilju proučavanja normalne anatomije; (hir.) razdvajanje slojeva nekog dela tela u toku operacije. preponska kost, preponjača, v.' pubis, os pubis. Sin. stidna kost, stidnjača. preponski, v. inguinalis. preponski kanal, v. canalis inguinalis. preponski predeo, v. regio. preponjača, preponska kost, v. pubis, os pubis. Sin. stidna kost, stidnjača. preputium (praeputium), prepucijum, udna navlaka, kožna duplikatura koja prevlaci glavić muškog polnog uda. Lako se može pomeriti unazad preko glavića zahvaljujući labavom potkožnom vezivnom tkivu. presad, v. transplantacija. presañivanje, v. transplantatio. presbyacusis, prezbiakuzis, staračka nagluvost; javlja se posle 60. godine života. Sastoji se iz dve komponente. Jedna je sniženje gornje granice slušnog polja, tj. gubitak visokih tonova, druga je posledica umanjene slušne diskriminacije za govor (cerebralna komponenta). presbyopia, prezbiopija, staračka dalekovidost. Javlja se posle četrdesete godine života kao fiziološka pojava usled slabljenja akomodacije. Sočivo gubi elastičnost i ne može da menja oblik pri akomodaciji. Najbliža tačka jasnog vida odmiče se od oka jer obim akomodacije opada. Popravlja se konveksnim staklima. presentatio, stav ploda odnosno dela tela ploda koji prednjači u koštanom kanalu majke (karlica) za vreme trudnoće i poroñaja. U uzdužnom položaju prednjači glava (presentatio capitis) ili karlica ploda (presentatio pelvica), u poprečnom položaju nema dela koji prednjači, ulaz u kariku je prazan u većini slučajeva, ali mogu prednjačiti trup, rame ili ruka. presistolan, koji je u vezi sa presistolom, tj. s krajem dijastole.

641

presistolni šum

prevremeni pubertet

presistolni šum, v. šum. ćenje zuba i sprečavanje razvoja sekunpresna dijeta, v. dijeta. darnog karijesa plombiranog zuba. presoreceptori, pauku slični nervni zavr- previjalište, v. sanitetska stanica. šeci kojih ima naročito mnogo u zidovi- prevremeni pubertet, pojava znakova poma krvnih sudova. Igraju značajnu uloInog sazrevanja pre perioda koji, u granicama dopuštenih biotipskih varijacigu u regulaciji krvnog pritiska, jer se pri ja, predstavlja normalno vreme sazrevarastezanju sudova, koje je prouzrokovanja za tu rasu i za prilike pod kojima ona no povišenjem pritiska, povećava broj živi. Prevremeni pubertet, izrazito patoimpulsa s ovih receptora koji u izduželoško stanje, ne treba mešati s ranim i noj moždini povećavaju razdraženost preranim pubertetom koji predstavljaparasimpatičkih a smanjuju razdražeju, zajedno s poznim pubertetom, vrenost simpatičkih centara. Dolazi do šimenski obeležene gornje i donje meñe renja krvnih sudova i do smanjenja normalnog pubertetskog procesa. Ne frekvencije i snaga srčanih kontrakcija, treba smetnuti s uma da na pojavu puusled čega pada krvni pritisak. berteta utiču, sem nasleñene indivipresupurativan, koji prethodi supstanciji dualne konstitucije, i drugi faktori (zagnojavanju). (rasa, ishrana, podneblje, način života, preteći pobačaj, v. abortus. hipererotizacija i dr.). Važno je, meñupretilost, v. obesitas, adipositas. tim, konstatovati da se danas pubertetpretkomora srca, v. atrium. ne pojave u oba pola uopšte javljaju pretreniranost, oblik hroničnog zamora znatno ranije nego pre 30 godina. To ubposledica dugotrajnih opterećenja kako rzanje je proizvedeno, najverovatnije, fizičke, tako i psihičke prirode. Monotohiperotizacijom koju današnji život vrši nija treninga doprinosi pojavi sledećih na razvoj omladine. Prevremenim puznakova: gubitak volje za treningom, bertetom treba smatrati pojavu polnog povećana razdražljivost, nesanica i gusazrevanja pre 10. godine u devojčica, a bitak težine, slabiji rezultati, manje efi-X pre 13. godine u dečaka. Svi se slučajevi kasan rad, poremećaj ravnoteže vegetaprevremenog puberteta mogu svrstati u tivnog nervnog sistema (pomeranje pre3 grupe: 1) prvu grupu čini uroñeni i gema simpatikotoniji), ekstrasistole i sponetski odreñeni pubertet; 2) u drugu rije reagovanje. Lečenje - prekid aktivgrupu spadaju oni koji su izazvani hornosti ili prelaz na neku drugu aktivnost, monskim poremećajima i 3) treću grusedativi, velike doze vitamina. pu čine slučajevi prevremenog puberteprevencija, niz preduzetih mera koje preta cerebralnog porekla. 1) Konstituciothode pojavi bolesti ili povredi ili, pak, ni ili idiopatski p.p., može postati zbog teškom oštećenju zdravlja, invalidnosti neprimetnih lezija (kriptogenetski prei u krajnjem slučaju smrti. Ovo podravremeni pubertet, neznatne encefalitičzumeva korišćenje svih postojećih znake ozlede i dr.); 2) p.p. hormonskog ponja o zdravlju i prirodnom toku bolesti rekla, javlja se prevremena i prekomeru cilju da se očuva i unapredi postojeće na proizvodnja seksomorfona (tumori zdravlje (primarna prevencija), spreči semenika ili jajnika, hiperplazija kore dalje napredovanje bolesti (sekundarna nadbubrežne žlezde) i 3) p.p.moždaprevencija) i spreči nesposobnost i pronog porekla, pubertet koji treba da induži život (tercijarna prevencija). teresuje lekara u najvećoj meri, jer u preventivan, koji sprečava, koji predupmeñumozgu postoji regulatorni centar reñuje. Sin. profilaktičan. V. kurativan. hormonske funkcije, sposoban da pod preventivna ekstenzija, (stom.) princip izvesnim okolnostima izazove prevrepreparacija kaviteta karioznog zuba. Ukmeni pubertet: a) hiperplastički tumori ljučenje svih predilekcionih mesta gde hipotalamusne oblasti (ventromedijalmože nastati dalje širenje karioznog no polje sivog brežuljka); h) postojanje procesa u jedan kavitet. Omogućuje hidrocefalije; c) genitosomatski prerani nesmetano čišćenje, fiziološko samočiš642

prezervativ razvoj nastaje kao posledica zapaljenjskog oštećenja hipotalamusne oblasti (encefalitis, šarlah, zauške, veliki kašalj i dr.); d) blastomatozne naraslice (spon•• gioblastom optičke hijazme); e) poliostotička fibrozna displazija (Albrightov sindrom) i 4) p. p. pinealnog porekla, on je danas doveden u pitanje, jer se tvrdi da tumori epifizne žlezde ne izazivaju prevremeni pubertet otklanjanjem halonske, antigonadotropinske »kočnice« nego pojavama u svojoj okolini, a pre svega hidrocéfalijom. Što se prevremeni pubertet pinealnog porekla skoro ne sreće u devojčica objašnjava se izuzetnom pojavom pinealnih tumora u njih (samo u 8,5 %). Ovaj prevremeni pubertet je po pravilu izoseksualnog karaktera. prezervativ, navlaka za penis od gume ili drugog materijala; služi za zaštiti od veneričnih bolesti pri polnom snošaju i kao sigurna mera predohrane protiv začeća. Sin. condom. preživanje, v. ruminatio. p riño dat, v. accessorius. Priessnitzova obloga, vodom natopljena i isceñena obloga, kojom se obavija neki deo tela (vrat, grudi i trbuh), preko koje se stavlja vunena krpa ili flanel. Hladna obloga primenjuje se u bolesnika s povišenom temperaturom, sa zapaljenjem ili u slučaju krvarenja, a tople u bolesnika koji imaju grčevite bolove bez znakova zapaljenja, s ciljem da se bolovi smanje. prijapizam, preterana erekcija, dugotrajno nabreknuće polnog uda, obično bez osećaja polnog nagona i sladostrašća, praćeno neprijatnim osećanjem, pa čak i bolovima. Mokrenje je zato otežano. Nabreknuta su samo kavernozna tela, dok sunñerasto telo u tome ne učestvuje. Javlja se u toku bolesti ili povreda kičmene moždine, u hroničnoj leukemiji i, ponekad, u toku litijaze mokraćne bešike. prikrivena perforacija, sin. perforatio tecta, v. perforatio.

prilagoñavanje u ratu, sposobnost snalaženja u ratnim uslovima (koji su novi u odnosu na dotadašnji život boraca, sre-

primarni afekt dina je drugačija), što se ispoljava u savlañivanju borbenih napora, straha od smrti i ranjavanja, u podnošenju lišavanja osnovnih životnih potreba (hrane, vode itd.), u privikavanju na jaka psihička i fizička naprezanja (dugi marševi, kratki odmori, kolebanja temperature i uopšte klimatskih faktora, zatim iscrpljenost itd.). Prilagoñavanje se olakšava: podesnom obukom, moralnopolitičkim vaspitanjem ljudstva, jakom motivacijom za borbu i svešću o pravednosti borbe, što je karakteristično za revolucionarne i oslobodilačke ratove, a što je u visokom stepenu došlo do izražaja u našem narodnooslobodilačkom ratu. prilaz, v. aditus. Primachini phosphas (primahin-fosfat), antimalarijsko sredstvo, aktivan prema primarnim egzoeritrocitnim oblicima, ubija gametocite svih oblika malarije; oficinalan je prema našoj farmakopeji. primalan, primitivan, od postanja, osnovni; p. otac, po Freudu, glava plemena koga su ubili pa potom pojeli sinovi, a kasnije proglasili za boga; p. scena, u psihoanalitičkom žargonu označava stvarno ili zamišljeno posmatranje seksualnog akta (roditelja); p. terapija, vrsta psihoterapije. primarna hloroformska sinkopa, iznenadna smrt u početku narkoze hloroformom, kao posledica zastoja srca (treperenje komora). primarna obrada rane, v. rana, vulnus. primarna zdravstvena zaštita (prema nekim našim autorima - neposredna zdravstvena zaštita), deo zdravstvene zaštite u kome se ostvaruje kroz neposredni kontakt stanovništva i zdravstvene službe 85 do 96 % svih zahteva stanovništva za zdravstvenom zaštitom. U različitim zemljama ova zaštita je organizovana različito. U nas se ovaj oblik zaštite ostvaruje delatnošću Doma zdravlja, odnosno radom lekara opšte medicine, pedijatra, ginekologa, specijaliste medicine rada i pneumoftiziologa. primarni afekt, početno oboljenje; obično se upotrebljava za ulcus durum kao početnu promenu sifilisa. 643

pritisak

primarni hloroformski kolaps primarni hloroformski kolaps, v. primarna hloroformska sinkopa. primarni imunski odgovor, reakcija organizma (imunskog aparata) na prvi dodir sa antigenom.

primarni kompleks, v. tuberculosis. primarni (centralni) limfoidni organi, timus u sisara i ptica i Fabricijusova burza (kesa) u ptica, verovatno i kostna srž u sisara. Imaju primarnu ulogu u nastajanju imunokompetentnih ćelija. V. timus, Fajbricijusova burza. primarni položaj očnih jabučica, izraz niza statičkih i dinamičkih faktora. Moguć je kada se glava drži uspravno; očne jabučice gledaju u daljinu, a vidne linije su meñusobno paralelne.

primarni šav rane, v. sutura. primarni šok, v. šok. primicanje, v. adductio. Primidonum (primidon), u hemijskom pogledu je 2-dezoksifenobarbitom, antiepileptičko sredstvo za lečenje velike i psihomotorne epilepsije. primipara, prvorotka, žena koja prvi put raña; p.vetusta, žena koja prvi put raña u poznijim godinama (preko 30 godina). primitivus, primitivan, (1) prvobitni, prvi u toku vremena, iskonski; (2) jednostavan, prost. primoinfekcija, prva infekcija bacilima tuberkuloze, koja se dešava u odojčeta ili sasvim malog deteta. Ona je najčešće posledica prisustva osoba obolelih od tuberkuloze u neposrednoj blizini odojčeta ili deteta (porodica, posluga, susedstvo). Ona nastaje udisanjem ili uzimanjem hranom Kochovih bacila. Priniulae radix, koren jagorčevine, koren jaglaca, osušen podanak s mnogobrojnim korenjem jagorčevine ili jaglaca (P. veris i P. elatior). Sadrži saponine i upotrebljava se, u obliku dekokta, kao ekspektorantno sredstvo.

Prinzmetalova angina, v. angina. pripoj, epitelni, spoj epitela desni (unutrašnjeg sulkusnog epitela) s površinom zuba. U vidu prstena pločasto-slojevitog epitela obuhvata zub sa svih strana. Koronarni kraj epitelnog pripoja čini dno gingivalnog sulkusa. Sin. insercija epitelna. 644

priraslica, sraslina. V. adhaesio. priraštaj, porast broja stanovnika odreñene terapije. Proizlazi kao rezultat iz dve vrste kretanja: prirodnog (prirodni priraštaj) nastaje rañanjem i umiranjem i mehaničkog (mehanički priraštaj): odnos izmeñu imigracije (useljavanja) i emigracije (iseljavanja) stanovništva jedne šire ili uže teritorije.

prirodna mutacija, v. mutatio. priručna apoteka, specijalno odabran i upakovan izbor lekova i drugog sanitetskog materijala čija se osnovna namena sastoji u ukazivanju prve pomoći pojedincu ili grupi (posadi): priručna apoteka za letačko osoblje, za posade manjih brodova, torpednih čamaca, motornih vozila, tenkova, za padobrance itd. V. vojna apoteka. prisilan, v. kompulzivan, opsesivan. prisilna predstava, poremećaj opažanja, pogrešno opažanje, pri kome je subjekt svestan da je opažanje POgFeSnO1 ali se greške ne može osloboditi, jer mu se ona prisilno nameće. Jedna je od manifestacija tzv. prisilne neuroze. prisilni pokreti ili radnje, različiti, više ili manje složeni pokreti glave, lica, ruku, trupa i delova tela koje oboleli mora povremeno da vrši iako je svestan njihove besciljnosti i koje može da suzbije samo po cenu jakog unutrašnjeg nemira i.straha. Jedan je od simptoma prisilne neuroze. pristup, v. aditus. pristupačnost zdravstvene zaštite, mogućnost individue ili grupe da koriste zdravstvenu službu koja postoji. Ta mogućnost je u zavisnosti od niza činilaca: stepena ekonomske sigurnosti individue, sistema finansiranja, vrste osiguranja, stepena zdravstvene kulture individue, udaljenosti od zdravstvene službe, godina starosti, stava i motivisanosti za sopstveno zdravlje. pritisak, (1) dejstvo sile na neku površinu ili na neki otpor. Meri se kad ukupnu silu podelimo s površinom na koju deluje; (2) električni napon; arterijski p., p. koji vrši krv u arteriji u kojoj struji. Maksimalni (sistolni) p., p. u arteriji za vreme skupljanja (sistole) leve srčane

pritisak komore. Minimalni (dijastolni) p., p. u arteriji za vreme opuštanja (dijastole) leve srčane komore. Srednji arterijski p., aritmetička sredina izmeñu maksimalnog i minimalnog p. U srednjim arterijama p. je samo za nekoliko milimetara živinog stuba niži od onog u velikim arterijama, dok je u sitnim arterijama znatno niži. U čoveka normalno maksimalni a. p. iznosi 110-140 mm a minimalni 70-90 mm živinog stuba, a dosta zavisi od godina života. A.p. zavisi od snage srčanog mišića, elastičnosti zidova arterija, otpora u kapilarima, količine krvi u opticaju i njene viskoznosti. A.p. se meri naročitim aparatom (sfigmomanometar). V. hypertensia, hypotensia; atmosferski p., v. barometarski p.; barometarski p., pritisak koji čini vazduh svojom težinom na sve predmete, pa i na naš organizam. Označuje se visinom stuba žive u milimetrima ili milibarima. Na morskoj površini pritisak iznosi 760 mm, ili oko 1.000 milibara. S većom visinom pada i pritisak, tako da na 500 m iznad Zemlje iznosi 716 mm, na 1.000 m 674 mm, na 2.000 m 598 mm, na 3.000 m 530 mm, na 4.000 m 470 mm, na 5.000 m 417 mm, na 7.000 m 328 mm a na 10.000 m samo 2,29 mm. Smatra se da veća trenutna kolebanja pritiska, od 10 do 30 mm, mogu nepovoljno uticati na psihički labilne osobe i na reumatičare; cerebrospinalni p., pritisak koji vlada u subarahnoidnom prostoru. Zavisi od brzine lučenja likvora, odnosno količine izlučenog likvora i brzine njegove resorpcije. Pored toga zavisi od postojanja ili nepostojanja prepreka u normalnom optoku likvora kroz moždane komore i od arterijskog, a naročito od venskog pritiska. V. hydrocephalus; intraokularni p., pritisak koji vlada u unutrašnjosti očne jabučice. Zavisi od rigiditeta sklere i sadržine očne jabučice. Predstavlja stanje dinamičke ravnoteže izmeñu količine tečnosti koja se stvara i pne koja otiče. Zavisi od čitavog niza faktora (rigiditet sklere, nervni, humoralni faktori i dr.). Pokazuje varijacije u toku dana. Meri se veoma preciznim aparatima (v. tonometar); koloidno-osmotski p., v.

proband osmotski p.; krvni p., p. koji vrši krv na zid suda u kome struji, v. arterijski p.; onkotski p., p. ravan snazi kojom belančevine kao hidrofilni koloidi privlače vodu. O. p. plazminih belančevina iznosi oko 25 mm Hg. Sin. koloidno-osmotski p., osmotski p., pritisak koji nastaje usled razlike u koncentraciji rastvorenih čestica izmeñu dva rastvora koji su jedan od drugog odvojeni polupropustljivom opnom; parcijalni pritisak, pritisak koji vrši svaki pojedini gas u gasnoj smeši. On je jednak pritisku koji bi taj gas vršio kad bi se pod istim uslovima nalazio sam u istom sudu. Npr. u smeši koja sadrži 20% zapremine kiseonika i 80% zapremine azota ukupan pritisak iznos 760 mm Hg. Parcijalni pritisak kiseonika iznosi pO2 = -rprp760=152, a parcijalni pritisak azota 80 iznosi pN2 = —- 760 = 608 mm Hg (pO2 + pN2 = 152 + 608 = 760 mm Hg); venski p., p. krvi u venama. Ukoliko su vene bliže srcu, v. p. postupno opada, tako da u velikim venama bliskim srcu (desnoj pretkomori) postane čak negativan. Normalno, v. p. u kubitalnoj veni iznosi 10-12 ml vode. V. p. je najčešće povišen u srčanoj dekompenzaciji i u konstruktivnom perikarditisu. prividna pregrada, v. Reilovo ostrvo. privoñenje, v. adductio. prizma, staklo trouglastog oblika čije se dve strane stiču pod uglom čiji stepen označava njenu jačinu; optička prizma služi za skretanje pravaca svetlosnih zrakova. Upotrebljava se pri latentnoj razrokosti. prizmata adamantina, v. adamantoblasti. proaccelerin, proakcelerin, peti činilac koagulacije, koji utiče na ubrzavanje stvaranja protrombinaze. V. coagulatio. proba, v. test. proba postave, (stom.) preliminarno unošenje u usta proteze izmodelovane u vosku s veštačkim zubima, radi provere prileganja na oralna tkiva, estetskih kvaliteta i meñu viličnih odnosa. proband, oboleli član odreñene porodice od koga se prvo polazi u utvrñivanju pe645

probatorius digrea, odnosno, genski uslovljenog poremećaja u bliskih srodnika. Muškarac se označava kao propositus, a žena kao proposita. probatorius, probatoran, koji ima značaj pokušaja izpitivanja. Npr., probatorna punkcija, punkcija u cilju ispitivanja, za razliku od evakuatorne punkcije koja služi lečenju. probenecid, v. inhibitori transporta organskih jedinjenja kroz bubrežne kanaliće. probna ekscizija, v. excisio. probna laparotomija, v. laparotomija. probna punkcija, v. punctio. probni doručak, daje se radi ispitivanja sekrecione moći želuca i utvrñivanja načina na koji se vrši pražnjenje želuca pregledom želudačnog soka; alkoholni p.d.: 300 ml 5%-nog alkohola; Boasov p.d.: šolja čaja i komad dvopeka ili bajatog hleba; kofeinski p. d.: 0,20 g kofeina rastvorenog u 300 ml vode. probojnik (perforatorium), zašiljen i uvrnut vrh semeglavca. proboscis lateralis naši, uroñeni kožni privezak na bočnoj strani nosa, javlja se kao posledica malformacije nosa u rano doba fetusovog života. Nekad ima u njima i tragova hrskavice. Udružuje se nekad i s drugim uroñenim defektima na nosu (fistule, deformacije). Procaini benzyl-penicillimim (prokainbenzil-penicilin), preparat penicilina s protrahovanim dejstvom; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Procaini chloridum, lokalno anestetičko sredstvo iz grupe derivata paraaminobenzojeve kiseline, služi za sprovodnu i infiltrativnu anesteziju; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Rastvorima koji se ubrizgavaju obavezno se dodaje neko vazokonstriktorno sredstvo (adrenalin, korbadrin). Nema lokalno anestetičko dejstvo na nepovreñenoj koži i na nepovreñenim sluznicama. Sin. Procainum hydrochloricum. Procainum hydrochloricum, v. Procaini chloridum. procedura, niz postupaka kojim se želi postizanje odreñenog cilja. 646

produženi san procesna psihoza, nastala endogeno, odvija se hronično dovodeći najzad do stanja trajnog defekta, demencije. processus, napredak, postupak, produžetak, nastavak; označuje nastavak na nekom organu, v. apophysis; p. alveolaris, vilični nastavak, deo vilice u kome su usañeni zubi; p. ciliaris, processus ciHares, trepljasti nastavci, uzdužna ispupčenja, radijalno postavljena, na zadnjoj strani trepljastog tela (corpus ciliare). Stvaraju očnu vodicu; p. mastoideus, bradavičast nastavak, ispupčenje na petroznom delu slepoočne kosti, koje se uočava i napipava iza usne školjke; p. spinosus, rtast nastavak na zadnjoj strani pršljena, strci unazad i napipava se ispod kože; p. vermiformis (appendix vçrmiformis), crvuljak slepog creva. proconvertin, prokonvertin, VII činilac koagulacije, koji učestvuje u aktivisanju tkivnog tromboplastina. V. coagulatio. proctalgia, proktalgija, bolovi u donjem delu rektuma. proctectasia, proktektazija, proširenje rektuma ili anusa. proctitis, proktitis, zapaljenje rektuma. proctoparalysis, proktoparaliza, paraliza mišića anusa i rektuma. proctorrhagia, proktoragija, izbacivanje krvi iz rektuma. proctoscopia, proktoskopija, inspekcija rektuma proktoskopom. proctosigmoidectomia, proktosigmoidektomija, odstranjenje čmara rektuma i sigmoidnog kolena hirurškim putem. proctosigmoiditis, proktosigmoiditis, zapaljenje rektuma i sigmoidnog kolona. proctostasis, proktostaza, opstipacija zbog neosetljivosti rektuma na draži za defekaciju. pro die, na dan, npr., dosis pro die, dnevna doza. prodigiosus (raskošan), B. prodigiosus sam stvara jednu crvenu boju. Sin. serratia marcescens. produžena moždina, v. medulla oblongata. produženi san, hemijskim sredstvima izazvan san u trajanju od više dana, pri čemu se podešava da bolesnik u krat-

proenzim

proinsulin

kim prekidima sna obavi svoje telesne progenia, progenija, mezijalni položaj donje vilice u odnosu na gornju vilicu i na potrebe. Produženi san se upotrebljava skelet baze lubanje. Nastaje usled uroza lečenje akutnih i subakutnih psihoza. ñenog ili nasleñenog prekomernog razproenzim, preferment, zimogen, prethodvitka donje vilice. Sin. prava progenija, ni stupanj enzima koji se u organizmu genuina progenija. Prividni p.z., v. mora aktivisati da bi ispoljavao svoje micrognathio maxillaris. Prinudni p.z., dejstvo. Npr., propepsin (pepsinogen) zbog nepravilnog položaja sekutića i očse hlorovodoničnom kiselinom aktiviše njaka donja vilica samo u završnoj fazi u pepsin. okluzije dolazi u progeni odnos. profagi, v. bakteriofagi, transdukcija, progeria, progerija, patuljast rast i rano transfekcija. starenje svih tkiva. Mandibularna mikprofesionalne bolesti u oružanim snarognatija, parcijalna anodoncija i mulgama, oboljenja prouzrokovana načitiple impakcije zuba, kao posledica disnom života i rada u vojsci, naročito izazfunkcije hipofize. Sin. syndroma Hutvana uticajem komplikovane tehnike i chinson-Giljord. novih borbenih sredstava koja stvaraju pogodno tlo za razne štetne činioce kao progestageni, preparati sa dejstvom progesterona (pripremaju matericu za ništo su: vibracija, buka, prašina, izduvni daciju ploda). gasovi kod oklopnih i mehanizovanih jedinica, intezivna buka i barutni gasovi progesteron, hormon žutog tela. Pod dejstvom ovog hormona sluznica materice kod artiljerijskih jedinica, toksična heprelazi u sekrecionu fazu, odnosno primijska jedinjenja kod raketnih jedinica prema se da eventualno primi oploñeno i jonizujuće zračenje kod radarskih jedijaje. Neophodan je za održavanje trudnica itd. noće, inhibira ovulaciju i smanjuje osetprofesionalni delirijum, v. delirium treIjivost materice prema oksitocinu. Utiče mens. na stvaranje sekretornog dela (alveole) profesionalni grč, v. graphospasmus. mlečnih žlezda. Daje se pri dismenoreji, profilaksa, v. prophylaxis; dentalna p., habitualnom pobačaju i iminentnom prophylactodontia; hemijska p., upotpobačaju. reba hemikalija pri predupreñivanju progestogeni, ženski polni hormoni koji prenošenja uzročnika oboljenja, naročipripremaju matericu za ugnežñenje to verieričnih infekcija; kolektivna p., ploda. zaštita zajednice od infekcija; mehanič- prognathia, isturen položaj vilice ü odnoka p., predupreñivanje veneričkih insu na skelet lubanje; p. maxillaris, gorfekcija mehaničkim sredstvima (konnja vilica isturena. Sin. antepozicija; p. dom); p. lekovima, upotreba droga za mandibularis, donja vilica isturena. predupreñivanje infekcije, naročito maSin. progenija; p. bimaxillaris, obe vililarije; serumska p., predupreñivanje ce isturene. oboljenja upotrebom imunskih se- progresivna bulbarna paraliza, v. paralyruma. sis. profilaktičan, v. preventivan, predohran. progresivna paraliza, v. paralysis progreprofilaktika, grana medicine koja prosiva. učava metode .zaštite zdravlja. Sin. pre- progresivus, progresivan, (1) koji napreventiva. duje; (2) u bolesti koji se pogoršava, npr. proflavin, proflavin, antiseptičko i dezinatrophia musculorum progressiva, proficijentno sredstvo iz grupe antiseptičgresivna atrofija mišića. Sin. progrekih boja, derivata akridina. diens. profuzan, obilan, vrlo jak (primer: profuz- proinsulin, hemijski i biološki preteča inno znojenje). sulina (v. tamo) u kojem su A- i B-lanac progama determinacija pola, v. determiinsulina meñu sobom povezani tzv. C-nacija pola. peptidom (v. tamo). 647

prokainamid prokainamid, sredstvo protiv srčanih aritmija. prokarionti, ćelije koje nemaju organizovano jedro, već je jedrova supstancija rasturena po citoplazmi (virusi, bakterije i neke alge). proktolog, lekar stručan u proktologiji; u nekim zemljama specijalista u proktologiji. proktolegija, grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem oboljenja rektuma i anusa. proktosigmoidoskop, instrument cevastog oblika s osvetljenjem za pregled rektuma i sigmoidnog kolona. proktoskop, spekulum ili cev s osvetljenjem za pregled rektuma. prolaktin, hormon prednjeg režnja hipofize. U herniji je on proteohormon. Molekulska težina mu iznosi oko 23.000. Podstiče mlečne žlezde na lučenje mleka, a kod nekih životinjskih vrsta ima i luteotropno dejstvo (delujući na žuto telo prouzrokuje lučenje progesterona). Sin. mdmotropni hormon, galaktin, laktogeni faktor, luteotropni hormon, luteotropin, LTM. prolapsus, prolaps, spad, ispadanje unut-/ rašnjih organa tela iz nekog unutrašnjeg prostora u drugi ili iz unutrašnjeg u spoljašnji prostor; p. ani, prolaps čmara, ispadanje sluznice čmara; p. ani et recti, ispadanje ampularnog dela pravog creva kroz analni otvor; p. cerebri, ispadanje dela mozga kroz otvor stvoren traumom u lubanji i mekim delovima glave (poglavine); p. cordae umbilicalis, prevremeno ispadanje pupčane vrpce u toku poroñaja pre nego što se rodilo novoroñenče; "p. corporis vitrei, ispadanje staklena kroz ranu na rožnjači ili beonjači; inkompletan p.r., prolaps bez pomeranja m. sphinctera ani; p. iris, ispadanje dužice kroz ranu na rožnjači; kompletan p. r., prolaps s pomeranjem m. sphinctera ani, ali s mogućnošću stvaranja kile creva; unutrašnji i kompletni prolaps rektuma je onaj koji se odlikuje posuvraćanjem rektosigmoidnog kolona i gornjeg dela rektuma u donji deo rektuma. V. intususceptio; p. Morgagni, hro-nična zapaljenjska hiperplazija mukoze i 648

pronatorni refleks podsluznica grkljanskog špaga; p. recti, ispadanje sluznice rektuma raznog stepena kroz analni kanal; p. slezine, želuca i creva, prolaps ovih organa kroz defekt prečage u grudnu duplju; p. uteri, ispadanje materice kroz otvor vagine; p. vaginae, ispadanje vagine u spoljašnji prostor.

proletnje-letnji meningoencefalitis, v. meningoencephalitis. proletnji encefalomijelitis, zapaljenje mozga i kičmene moždine prouzrokovano virusom koji prenose krpelji. V. krpeljni encefalitis (pod encephalitis). proletnji očni katar, v. conjunctivitis vernalis. proliferatio, proliferacija, izrastanje, bujanje, umnožavanje izvesnih ćelija ili tkiva (npr. pri hiperplaziji, zapaljenju i izrastaj ima). proliferativno zapaljenje, v. inflammatio prolijerativa. proliv, v. diarrhoea; letnji p., prolivi u odojčeta, koji se sreću naročito u leto i nastaju usled uzimanja mleka koje se ukvarilo usled toplote. Ti su prolivi često i smrtonosni. promet materija, v. metabolizam materija. prominentia, prominencija, uzvišenje, ispupčenje, npr. prominentia laryngea pharyngis, ispupčenje na zadnjoj strani grkljana, odnosno na prednjem zidu ždrela. promontorium, promontorijum, rt, posebno karlični rt, uglasto ispupčenje na gornjem otvoru ili ulazu male karlice koje odgovara zglobu petog slabinskog pršljena i krsne kosti. promoter, kratak niz nukleotida smešten uz gene operatore u molekulu DNK gde se vezuje polimeraza RNK i započinje transkripciju RNK. Meñutim, sam promoter se ne transkribuje. promrzlina, v. congelatio, perniones. pronatio, pronacija, uvrtanje podlaktice i stopala. Pri pronaciji podlaktice žbica ukršta spreda lakatnu kost. Pri pronaciji stopala ono se oslanja na unutrašnju ivicu, a dlan se okreće spolja. pronator, uvrtač, npr. musculus pronator teres, obli uvrtač.

pronatorni refleks, v. refleks.

r

pronephros pronephros, pronefros, prabubreg, najprimitivniji ekskrecioni organ kičmenjaka. U nekih riba održan je kao stalni oblik. U čoveka se počinje razvijati krajem treće nedelje, i to od 7 do 14 prapršljena u vidu sedam pari nepotpuno razvijenih cevčica bočno od prapršljenova. Ove cevčice ulivaju se u dva pronefrosna kanala, koji se protežu u pravcu kloake. P. brzo degeneriše istim redom kojim postaje. pronukleus, muški, hromatin semeglavca preobraćen posle oploñenja u muško jedro; p. ženski, jajno jedro koje se stapa s muškim pronukleusom dajući sinkarion, jedro zigota s diploidnim brojem ( 2n ) hromosoma. propan, zasićen ugljovodonik, CsHe, zapaljiv gas koji izvire iz nekih petroleumskih izvora. Pomešan s butanom služi kao gorivo u laboratorijama i u domaćinstvu. propedevtika, predsprema, pripremna nastava o nekoj disciplini, oblasti. properdin, enzimski sistem, euglobulinska frakcija u normalnom serumu. Ima značajnu ulogu u »nespecifičnoj« odbrani organizma protiv raznih infektivnih faktora. Zajedno s komplementom i magnezijumskim jonima učestvuje u zapaljenjskim reakcijama, u nekim imunim procesima i u fagocitozi. Glavna mu je uloga aktivacija komplementa, tzv. properdinski ili alternativni put aktivacije (v. komplement). Smatra se da postoje dva odvojena sistema enzima, jedan odgovoran za aktivaciju C3, a drugi za aktivaciju C5. U sastav properdinskog sistema ulaze faktori: A, B i D. Faktor A je C3, faktor B je proaktivator C3, a D-faktor ima ulogu u aktivaciji faktora B. Properdinski sistem se može aktivisati polisaharidima iz mikroorganizama (zimozan, polisaharidi gram-pozitivnih bakterija i lipopolisaharidi gram-negativnih bakterija). Mala količina antitela u vidu agregata može da akti više komplement preko properdinskog sistema. Propicilin, preparat penicilina otporan u kiseloj sredini. propil-tiouracil, 6-n-propil-2-tiouracil. Propil sprečava sintezu tireoidnog hor-

prostatalgia mona i snižava bazalni metabolizam, zbog čega se upotrebljava za lečenje Jii pertireoidizma. V. metil-tiouradi propoksifen, analgetičko sredstvo, sintetska zamena za morfin. proporcionalni brojači, gasni detektori nuklearnog zračenja, daju impuls srazmeran utrošenoj energiji. Mogu da se koriste za odbrojavanje čestica ili daju energetski spektar. Stvoreni signal se prenosi u elektronski deo aparature, koja ga obrañuje i registruje. Proporcionalni brojači su pogodni za merenje alfa-čestica, detekciju neutrona i merenje spektra nižih energija beta-čestica. propranolol, beta-adrenergički blokator, služi za iečenje srčanih aritmija, pektoralne angine i hipertenzije.

propratni pokreti, v. sinkineza. propfioceptor, receptor u mišićima ili tetivama, kostima, zglobovima, labirintu. Sin. proproreceptor. proprioreceptor, v. proprioceptor. proptosis, proptoza, v. exophthalmtts. propulsio, propulzija, poremećaj hoda u Parkinsonovom sindromu. Sastoji se od nemogućnosti ravnomernog koračanja. Jednom započeto koračanje biva sve brže, »bolesnik trči za svojom težom«. V. retropulsio. Propylis hydroxybenzoas (propilhidroksibenzoat, propil-paraben), alifatički estar parahidroksibenzojeve kiseline, služi kao konzervans za farmaceutske preparate; oficinalan je prema našoj farmakopeji. propylthiouracil, propil-tiouracil (6-propyl-thiouracil), antitireoidna materija (v. tamo) koja deluje sprečavajući jodizaciju, ali se zbog relativno slabog efekta u nas već retko koristi. prostaglandini, derivati prostanoične kiseline, stvaraju se u organizmu, imaju mnogostruka, još potpuno nerazjašnjena dejstva. prostata, prostata, mišićno-žlezdani organ, pridodat spolnim organima muškaraca. Nalazi se ispod mokraćnog mehura i ispred čmarnog creva. Kroz prostatu prolazi mokraćna će v. prostatalgia, prostatalgija, bol u prostati. 649

prostatectomia prostatectomia, prostatektomija, odstranjenje uvećane prostate operacijom. Postoje četiri metode: 1) transvezikalna ili suprapubična prostatektomija, tj. kroz otvorenu mokraćnu bešiku; 2) perinealna prostatektomija, tj. kroz meñicu; 3) retropubična prostatektomija, tj. kroz Retziusov prostor i 4) transuretralna prostatektomija. V. resectio. prostatismus, prostatizam, tegobe u hipertrofiji prostate (adenom prostate), iako još ne postoji rezidualna mokraća; prostatisme sans prostate, (fr.) prostatizam bez znakova hipertrofije (adenoma) prostate. pros t at it is, zapaljenje prostate; akutni p. je česta komplikacija zadnjeg uretritisa čiji su izazivači gonokok ili E. coli; hronični p., najčešće je posledica i nastavak akutnog prostatitisa. V. abscessus. prostatni džepčić, u muškog deo krajnjeg segmenta repnog Mullerovog kanala, osim semene humčice (colliculus seminalis). U ženskog odgovara repnom kraju usmine (vagina prostatica masculina). prostatorrhoea, prostatoreja, izlučivanje sekreta prostate, iz mokraćnog kanala-u toku defekacije, mokrenja, itd. V. spermatorrhoea. prostetična grupa, naziv za nebelančevinsku termostabilnu komponentu složenih belančevina - proteida, koja s proteinom gradi složene belančevine. Tako se složena belančevina hemoglobin sastoji od prostetične grupe hema i proste belančevine globina za koju je prostetična grupa vezana. Neki enzimi se sastoje od prostetične grupe i proste belančevine (enzim-proteidi). prosthesis, v. proteza. prostitucija, vršenje seksualnih odnosa uz naplatu, tj. prodavanje seksualnih usluga. Predstavlja medicinski, sociološki, psihološki i pedagoški problem koji ima istoriju dugu koliko i ljudsko društvo/Razni oblici (gostinska, religiozna, vojnička i dr.) razvijali su se i postojali u raznim društvenim okvirima. I savremeno društvo nije od nje pošteñeno. Iako u Evropi ne postoji kao formalna i od države odobrena, prostitucija se 650

proteinaemija održava u mnogim zemljama uključujući i našu. Najčešći oblik je ženska heteroseksualna prostitucija mada se sve više pojavljuju muška heteroseksualna i muška homoseksualna prostitucija. prostor, periodontalni, v. spatium periodontalis. prostratio, prostracija, krajnja iscrpljenost. protactinium, Pa1 protaktinijum, radioaktivni element koji postaje od urana, srebrnastobeo metal koji se ne oksidiše na vazduhu, spada u grupu elemenata aktinoida. protamin-cink-insulin, jedna od modifikacija insulina čije dejstvo sporije nastupa od dejstva običnog insulina, ali duže traje. V. insulin. protamini, najjednostavniji proteini s izrazitim baznim osobinama. U vodi se lako rastvaraju, a pri zagrevanju ne koagulišu. Nalaze se u spermatozoidima riba. protanomalia, pro t anomalija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boja. Slabost u raspoznavanju crvene boje. protanopia, protanopija, uroñeni poremećaj u raspoznavanju boj$. Slepilo za crvenu boju, nemogućnost raspoznavanja crvene boje. proteidi, složene belančevine koje se sastoje od neke proste belančevine (proteina) i neke supstancije koja je termostabilna, a nije belančevinske prirode (prostetička grupa). Prostetička grupa je vezana za belančevinu. Prema prostetičkim grupama, proteidi se dele na hromoproteide (prostetička grupa je neka obojena supstancija), nukleoproteide (prostetička grupa je nukleinska kiselina), glikoproteide (prostetička grupa je neki ugljeni hidrat) i lipoproteide (prostetička grupa je neki lipid); hromoproteidi, vrsta složenih belančevina, sastoji se od proste belančevine globina i obojene prostetičke grupe hema. Nalazi se u crvenim krvnim zrncima i služi za prenošenje kiseonika: vezuje ga iz vazduha plućnih alveola, a odaje ga ćelijama. proteinaemia, proteinemija, 1) vrednosti belančevina u plazmi; 2) povećane vrednosti belančevina u plazmi.

proteinaza

protetski ekvator

p. praetuberculosa, proteinurija koja proteinaza, enzim koji katalizuje hidrolise javlja u početnom stadijumu plućne zu proteina (belančevina). tuberkuloze; p. praerenalis, proteinuprotein-losing enteropathy, (eng.) v. enrija koja je uslovljena nebubrežnim boteropathia. lestima. proteinogram, v. elektroforeza belančeviprotektivni značaj blastoñermnih listona. va, v. blastodermni listovi. proteinosis, proteinoza, nagomilavanje belančevina u tkivima; p. lipidica, Ii- proteolitičan, koji razlaže, hidrolizuje belančevine. pidna proteinoza, nasledni poremećaj metabolizma lipida s žućkastim nasla- proteolitički enzim, v. enzim. gama u usnoj i ždrelnoj šupljini kao i na proteoliza, razlaganje, hidroliza proteina drugim mestima, koje se sastoje od lipi(belančevina). da i ugljenih hidrata; plućna alveolska proteoza, (1) albumoze, tj. hidrolitički rasp., hronična bolest pluća s dispnejom, padni proizvodi belančevina koji se kašljem, bolovima u grudima, opštom mogu taložiti amonijum-sulfatom; (2) slabošću i hemoptizom, kao i sa ispunjealergijske reakcije (polenska kijavica, nošću distalnih alveola providnim, cridiosinkrazija prema jelu) prouzrokovavenkastim sadržajem, koje je bogato u ne prodiranjem u organizam njemu belančevinama. stranih proteina. V. pollinosis. proteinska terapija, v. nespecifična nad- proterandija, faza sukcesivnog hermafroražajna terapija. ditizma u kome organizam prolazi prvo proteinski količnik, odnos izmeñu sekroz mušku fazu. proteroginija, faza rum-albumina i serum-globulina u krvi. sukcesivnog hermafNormalno ovaj odnos iznosi 2. roditizma u kome organizam prolazi proteinuria, proteinurija, prisustvo beprvo kroz žensku fazu. lančevine u mokraći; akcidentalna p., koja nije izazvana bubrežnom bolešću; protetika, (stom.) nauka i umetnost koja izučava ponovno uspostavljanje i održaBence- Jonesova p., prisustvo u mokravanje oralnih funkcija nadoknañivaći Bence-Jonesovih belančevina, naronjem izgubljenih zuba i potpornih čito u multiplom mijelomu; p. cardiastruktura veštačkim nadoknadama; fikca, kardijalna proteinurija koja se javlja sna p., deo stomatološke protetike koji u toku kongestivne srčane insuficijenciizučava rekonstrukciju odnosa i organa je; p. digestiva, proteinurija izazvana veštačkim nadoknadama s kojih se opunošenjem odreñene hrane; p. febrilis, terećenja isključivo prenose na potporproteinurija koja se javlja u toku povišeni aparat zuba nosača; mobilna p., prone temperature; p. functionalis, svaka učava planiranje protetske terapije, kliproteinurija koja nije skopčana s ošteničku pripremu zuba i mekih tkiva za ćenjem bubrega; u graviditetu, pri fizičprihvatanje parcijalnih i totalnih zubkom naporu. Sin. p.physiologica; p. glonih proteza kao i njihovu laboratorijsku bularis, proteinurija koja je posledica izradu. prisustva eritrocita u mokraći; p. interprotetska nadoknada, zamenjuje delove mittens, p. functionalis; p. lordotica, p. izgubljenog zubnog tkiva, zube i oralna orthostatica; p. nephrogenes, proteitkiva. Zajednički pojam za inleje, kruninurija izazvana bolestima bubrega. Sin. ce, mostove, parcijalne i totalne zubne p. renalis; p. orthostatica, ortostatska proteze. proteinurija, oblik funkcijske pröteinurije, koja se obično viña izmeñu 10. i 20. protetski ekvator, linija koja označava najveće ispupčenje zuba, postoje model godine života, koja se javlja u stojećem vilice orijentisan prema najpogodnijem položaju, a gubi ležanjem. Sin. p. lordopravcu unošenja ili vañenja proteze iz tica; p. post renalis, proteinurija koja je usta. Ucrtava se pomoću paralelometra. izazvana patološkim promenama u bubV. paralelometar. režnoj karlici, ureterima, bešici i uretri; 651

Proteus-grupa Proteus-grupa, gram-negativni bacili. U prirodi veoma rašireni, izazivači truljenja organskih materija. Često se nalaze u izmetu zdravih ljudi. Neke vrste izazivaju prplive odojčadi i male dece, infekcije urogenitalnog trakta. DeIe se na četiri vrste: Pr. vulgaris, Pr. mirabilis, Pr. morganii i Pr. rettgeri. Neke vrste (Pr. vulgaris i Pr. mirabilis) na površini čvrstih hranljivih podloga rastu u vidu talasa - rojenja; to su vrste s bičevima. Neki sojevi Proteusa bez bičeva imaju zajedničke antigene s pojedinim rikecijama. Te loze nazivaju se Proteus OX-loze, koje se koriste za diferencijaciju rikecija, kao i za dijagnozu pegavca (OX19) i drugih rikecioza. proteza, (stom.) veštačka zamena za izgubljene prirodne zube i potporna tkiva zuba; baza p., deo proteze koji leži na sluznici nepca i alveolarnih grebenova. Sastoji se od ploče i sedla kod gornje proteze, a kod donje iz podjezičnog dela i sedla. Izgrañuje se od akrilatnog materijala i metala. Kod delimične zubne proteze može biti redukovana i skeletirana; bazalna površina p., deo protezne površine koji leži na sluznici alveo-, larnih grebenova i nepca- ležištu proteze. Oblik i reljef ove površine odreñen je otiskom; imedijâtna p., totalna ili parcijalna proteza koja se stavlja u usta neposredno po vañenju prirodnih zuba; krilo p., deo protezne baze koji se proteže od gingivalnog završetka veštačkih zuba do rubova proteze; lingvalni rub p., deo proteznog krila koji leži u alveololingvalnom obliku. Podešava se da ne smeta pokretima jezika i sluznici i da ne vrši pritisak na pljuvačne žlezde i njihove izvodne kanale; nepčano zaptivanje p., faktor stabilizacije proteže. Postiže se nepčanim rubom proteze u zoni relativno pokretne sluznice nepca (na prelazu tvrdog u meko nepce); parcijalna p., nadoknada za više izgubljenih prirodnih zuba i njihovih potpornih tkiva. Pacijent može da je vadi i ponovo stavlja u usta; podlaganje p., readaptacija protezne baze dodavanjem akrilatnog materijala na površinu proteze. Izvodi se direktno u ustima, ili indirektno 652

protivbiološka zaštita posredstvom funkcionog otiska; privremena p., zubna proteza koja se nosi za kraći vremenski period iz estetskih i funkcionih razloga do dobijanja stalne zubne proteze; sedlo p., deo protezne baze koji leži na alveolarnom grebenu i u koji su ugrañeni veštački zubi; segmentisana delimična p., nadoknada izgubljenih prirodnih zuba i potpornih tkiva. Sastoji se iz više pojedinačnih delova koji se meñusobno precizno uzglobljavaju. Izrañuje se u podminiranosti i nagnutosti prirodnih zuba koji prihvataju protezu; skeletirana p., parcijalna proteza koja se sastoji od metalnog skeleta sa krunicama akrilatnih ili porculanskih zuba povezanih za skelet pomoću akrilatnog materijala. Oblik i veličina skeleta i sistem kukica zavisi od rasporeda i oblika preostalih zuba i veličine krezubog prostora; totalna p., nadoknada za izguljene sve prirodne zube donje ili gornje vilice i njihova potporna tkiva; ventilni rub p., granični deo protezne baze u kontaktu s oralnom sluznicom. Sprečava prolaz vazduha i drugih materija ispod protezne baze; zatiskivač p., veštačka nadoknada kojom se rekonstruiše kongenitalni rascep mekog i tvrdog nepca i defekti posle hirurških intervencija u cilju uspostavljanja funkcije govora i gutanja. prothrombinopenia, protrombinopenija, v. hypoprothrombinaemia. protidaemia, v. proteinaemia. protidi, zajednički naziv za proteine i proteide. V. proteini, proteidl protista, pripadnici ovog sveta razlikuju se od pravih biljaka i životinja svojom jednostavnom grañom: oni su jednoćelijska živa bića ili ako su višećelijska, ne razvijaju diferencijalna tkiva.. (Dat je predlog da se mikroorganizmi svrstavaju u svet pod nazivom protista). protivbiološka zaštita, mere i postupci za zaštitu žive sile, životinja i biljaka od biološkog oružja; u tu svrhu sanitetska služba vrši izviñanje radi detekcije agenasa da bi se posle otkrivanja zaraze obavile mere profilakse, dekontaminacije i lečenje bolesnika. V. biološko oružje, dekontaminacija.

r

protivepidemijske mere protivepidemijske mere, v. higijenskoepidemiološka služba. protivhemijska zaštita, mere za zaštitu ljudi, životinja i biljaka od hemijskih borbenih sredstava (v. tanioj; u tu svrhu sanitetska služba vrši dekontaminaciju (v. tamo) ljudstva (posebno povreñenih i obolelih u odeljenju za dekontaminaciju) i kontrolu hrane i vode. protivotrov, v. antidotum. proton, jezgra vodonikovog atoma, s pozitivnom naelektrisanošću, čija količina odgovara naelektrisanosti elektrona; oko 1837,6 puta je teži od elektrona, s masom od 1,66.Kh24 g. Sastavni je deo jezgra svih atoma. Obično se označava slovom p. protoplast, deo bakterijske ćelije koji preostaje kad se odstrani ćelijski zid. protoporphyria, protoporfirija, porfirija u kojoj postoji vrlo izražen svrab, eritem i edem posle vrlo kratkog izlaganja sunčevoj svetlosti, kao i velike količine protoporfirina u eritrocitima, plazmi i stolici. protosistola, početni deo sistole. protovertebralna ploča, niz prapršljenskih tvorevina. protrombaza, v. protrömbin. protrombin, belančevina koja pripada globulinima i koja se pod dejstvom kalcijumovih jona i tromboplastina (trombokinaze) pretvara u trombin, ferment koji pretvara fibrinogen u fibrin. Protrombin se stvara u jetri pod dejstvom vitamina K. Sin. trombogen. protrusio, protruzija, izbočenost, ispupčenost. Npr. protrusio bulbi oculi, izbočenost očne jabučice. V. exophthalmus; p. dentis, v. inclinatio. provirus, virusni genom koji se ugrañuje u DNK-ćeliju domaćina i koji se potom replikacijama prenosi iz jedne ćelijske generacije u drugu. V. virogen. provitamin, supstancije od kojih po izvesnim uslovima mogu da postanu vitamini. Npr. ergosterol je provitamin 02, jer iz njega zračenjem ultravioletnim zracima može da nastane vitamin D2provokacija, izazivanje. U med. veštačko izazivanje nekih znakova bolesti ili nekih patoloških stanja. Upotrebljava se

pseudocilindar za lakše postavljanje dijagnoze nekih hroničnih oboljenja ili u svrhu lečenja. Prowazek-Halberstädterova telašca, intracelularne bazofilne inkluzije u trahomu. V. inkluziona telašca. proximalis, proksimalan, najbliži središtu, glavi, gornji, suprotno distalnom, npr. epiphysis proximalis, gornja epifiza. prozencefalon, prednji primarni moždani mehur. prst, v. digitus. prsten, v. anulus. prstenast, v. anularis, cricoideus. prstenast otvor, v. anulus. prstenasta hrskavica (grkljana), v. cartilago cricoidea. pršljen, v. vertebra. prugasto telo, v. corpus striatum. prurigo, kožno oboljenje s jakim svrabom i papulama na opružnim stranama ekstremiteta. Papule su boje kože, usled češanja razgrebene, a kasnije nastaju površinski ožiljci i zadebljanje kože. Česte su sekundarne infekcije, usled čega dolazi do karakterističnih povećanja limfnih žlezda. pruritus, svrab, različite geneze koji može nastati u bolesti s vidljivim promenama na koži ili bez ovih promena - pruritis sine materia (žutica, dijabetes i senijum). prva pomoć, hitna i osnovna medicinska pomoć koju lekar ili drugi zdravstveni radnik ili neka druga osoba pruža u slučaju ozleda, nesrećnog slučaja, trovanja ili nekog perakutnog oboljenja ili bolesnog stanja (kolaps itd.). psammoma, psamom, meningeom u čijem je tkivu nastupilo taloženje kalcijumovih soli u obliku zrnaca. pseudarthrosis, pseudartroza, < lažan zglob koji se može stvoriti na neprirodnom mestu u nereponovanim luksacijama, ili na mestu nezaraslog preloma ili resekcije kosti. pseudobulbarna paraliza, v. paralysis. pseudocilindar, lažni cilindar, tvorevina u mokraćnom sedimentu koja liči na cilindar, a koja nastaje slučajno slepljivanjem pojedinih ćelija na končiće sluzi. V. cilindri. 653

pseudocirrhosis pseudocirrhosis, pseudociroza, klinička slika koja liči na cirozu, bez ciroznih promena u jetri. Vrlo često je izazvana konstriktivnim perikarditisom. V. Pickova bolest; p. hepatis pericarditica, v. Pickova bolest pseudocroup, pseudokrup, v. laryngitis subglotica. pseudocystis, pseudocista, nenormalan ili proširen prostor koji liči na cistu ali nije postavljen epitetom, kao što je prava cista; pankreasna p., nagomilanost pankreasnog soka u retroperitonealnom prostoru, javlja se kao posledica nekroze pankreasa ili rupture pankreasnog kanala. pseudpfluktuacija, drhtanje koje liči na fluktuaciju, npr. pri lupkanju Uporna. pseudoglioma, pseudogliom, intraokülarna tvorevina zapaljenjskog porekla čiji izgled podseća na gliom, maligni tumor u dece. V. retinoblastoma. Sin. leucocoria. pseudohermafrodit, osoba s gonadama samo jednog pola, a sekundarnim poInim odlikama drugog ili oba pola. pseudohermaphroditismus, pseudohermafroditizam, pojava u kojoj postoji nenormalni razvoj polnih organa uz normalne semenike (tzv. muški pseudohermafroditizam) odnosno nenormalni razvoj polnih organa uz normalne jajnike (tzv. ženski pseudohermafroditizam). V. i intersexualitas. pseudohyperkaliaemia, pseudohiperkaliemija, prividno povećanje kalijuma u serumu nastalo zbog hemolize eritrocita, leukocita i trombocita pri uzimanju krvi iz vene. pseudohyponatriaemia, pseudohiponatriemija, prividno smanjenje natrijuma u serumu l)zbog prelaženja ćelijske vode u plazmu pri izraženoj hiperglikemiji i 2) izraženoj hiperlipidemiji. pseudohypoparathyreosis, psèudohipoparatireoidizam, bolest, najčešće uroñena, koju karakteriše nesposobnost efektornih organa da reaguju na parathormon (v. tamo) uz niske vrednosti kalcijuma i visoke vrednosti fosfora u krvi. 654

pseudoparalysis pseudoizohromatske tablice, služe za otkrivanje i dijagnostiku raznih poremećaja u raspoznavanju boja. Osobi koja se ispituje istovremeno se stave različite boje radi procene. Različite boje predstavljene su u vidu malih, okruglastih mrlja. Obojene mrlje istih tonova ali različitih zasićenja i svetline obrazuju neki broj ili figuru. Oko ovih znakova takoñe se nalaze obojene okruglaste mrlje, tako da šlep za boje ne može da razlikuje mrlje koje komponuju broj. Postoje različiti tipovi pseudoizohromatske tablice. Najpoznatije su tablice po Ishihari, Stillingu, Velhagenu i dr. pseudoleucaemia, pseudoleukemija, zastareo naziv za grupu bolesti u kojima postoje povećanje limfnih žlezda i neki klinički znaci koji liče na leukemije, ali bez leukemijske krvne slike. U te bolesti spadale su limfogranulomatoza, limfosarkom, aleukemijski oblik hronične limfocitne leukemije i dr. pseudomethaemoglobulin, pseudomethemoglobin, v. methaemalbumin. Pseudomonas, rod koji obuhvata veliki broj vrsta, meñu kojima za čoveka ima najvećeg značaja P. aëruginosa ili Bacillus pyocyaneus. To su gram-negativni, vitki, nežni, veoma pokretni štapići. Stvaraju dve vrste pigmenata; piocianin i florescin i enzim-piocianazu. Izaziva sekundarne infekcije rane (plavi gnoj), otitise, meningitise, infekcije mokraćnih puteva i dr. Zbog svpje velike otpornosti prema mnogim antibioticima često izaziva superinfekcije u toku antibiotikoterapije i posle nje. pseudoneuritis, papila vidnog živca daje sliku zapaljenja usled hiperplazije glije i vezivnog tkiva u njenom području. Sreće se i u visokoj hipermetropiji i astigmatizmu. Može da čini velike teškoće u diferencijalnoj dijagnostici. Sin. pseudooedema papillae nervi optici. pseudooedema papillae nervi optici, v. pseudoneuritis. pseudoparalysis, pseudoparaliza, poremećaj pokreta bez stvarne oduzetosti, npr. usled bola, opšte iscrpenosti ili teške ataksije. V. tabes dorsalis; p. alcoho-

pseudopelade Brocq lica, oboljenje slično progresivnoj paralizi koje nije sifilisne prirode. pseudopelade Brocq, v. alopecia areala atrophicans. pseudopterygium, pseudopterigijum, ožiljasti pterigijum, nastaje posle povreda oka/ zapaljenja, opekotina koje zahvataju i rožnjaču. Pri tome tkivo vežnjače prerasta na rožnjaču i prekriva defekt na njoj. Time se stvara udvajanje vežnjače, koje čvrsto srasta s rožnjačom. Ispod ovog pterigijuma može se podvući sonda. Javlja se na bilo kom mestu rožnjače i ne napreduje. pseudopseudohypoparathyreosis, pseudopseudohipoparatireoidizam, patološko stanje koje podseća na pseudohipoparatireoidizam (v. pseudohypoparathyreosis) ali uz normalne vrednosti kalcijuma i fosfora u krvi. pseudosclerosis, pseudoskleroza, degenerativno familijarno oboljenje ekstrapiramidnog sistema (corpus striatum). Javlja se u drugoj deceniji života s neobično jakim intencionim tremorom, poremećajem tonusa i govora. Na rožnjači postoji Kayser-Fleischerov pigmentni prsten. Istovremeni poremećaj funkcije jetre postoji, ali se retko kliničko-laboratorijski može dokazati. Biopsija jetre otkriva postojanje ciroze. Danas se može kontrolisati davanjem helatora (Penicillamin). V. Chelatorl pseudotabes, oboljenja koja na pravi tabes dorsalis liče jedino po ugašenosti dubokih refleksa i eventualnoj pojavi ataksije. Dok je pravi tabes sifilisnog porekla, dotle p. može biti posledica polineuritisa različitog porekla. V. polyneuritis. pseudotuberculosis, pseudotuberkuloza, oboljenje koje se manifestuje pojavom čvorića u jetri, slezini i eventualno, u plućima, koji su po svom izgledu vrlo slični čvorićima pri tuberkulozi, ali se od njih razlikuju po svom histološkom sastavu. Sastavljeni su od monocitnih ćelija, leukocita i plazmocita, a u sredini brzo nastaje nekroza, koja se razlikuje od nekroze pri tuberkulozi. U čoveka se p. vrlo retko pojavljuje. Izaziva je Bacte-

psihofizički pararelizam rium pseudotuberculosis rodentium Pfeifferi. pseudouraemia, pseudouremija, uremiji slični simptomi koji se javljaju u akutnom glomerulonefritisu i hipertenzivnoj vaskulnoj bolesti (hipertenzivna encefalopatija). pseudoxanthoma elasticum, sistemno oboljenje elastičnog tkiva koje se na koži ispoljava žućkastim pegama ili papulama lokalizovanim na stranama vrata i u prevojima. psihoanaliza, metoda udubljivanja u svesne psihičke sadržaje koja traži njihovo poreklo u nesvesnoj borbi instinkata i moralne ličnosti. Osnivač joj je S. Freud, a izvršila je, naročito naglašavanje dejstva nesvesnog nagona na čoveka, veliki uticaj na umetnost i književnost i pokušala da utiče na psihologiju i psihijatriju, ali u tom pokušaju neki je ne prihvataju zbog jednostranosti osnovnih postavki. Kao terapijska metoda, u slučajevima psihoneuroza, nije uspela u svom originalnom obliku, ali se danas čine mnogi pokušaji s raznim modifikacijama ove metode, neoanaliza. psihodrama, psihoterapijska metoda u kojoj oboleli, kao protagonist, prikazuje i iživljuje svoje emocione probleme uz pomoć izučenih pomoćnika koji mu omogućuju da dramski izrazi različite aspekte svoje ličnosti i jednog direktora, voñe, odnosno psihoterapeuta koji ćelu sesiju dovodi do uspešnog završetka. psihofizička selekcija u oružanim snagama, postupak kojim se odabira ljudstvo za vidove i rodove vojske, odnosno za pojedina radna mesta za koja su potrebni specijalisti raznih vrsta; odabiranje se vrši na osnovu psihičkih, fizičkih i drugih osobina pojedinaca već pri samom regrutovanju. psihofizički paralelizam, filozofska doktrina. Javlja se u dva oblika: (1) svakom fizičkom fenomenu odgovara jedan psihički (Spinoza, Leibnitz) i obrnuto (2) svakom psihičkom fenomenu odgovara jedan fizički fenomen. Meñutim, može biti fizičkih fenomena i bez odgovarajućih psihičkih. Iako ovaj drugi oblik do-

655

psihogen ktrine o psihofizičkom paralelizmu odgovara materijalističkom shvatanju psihičkog, izraz paralelizam ne bi trebalo upotrebljavati zbog toga što u stvari nema potpunog paralelizma: fizički fenomeni mogu postojati i bez odgovarajućih psihičkih. psihogen, (1) psihičkog porekla; (2) nastao psihičkim uticajem. V. sugestija, hysteria. psihohemijski bojni otrovi, bojni otrovi dugotrajnim dejstvom koji izazivaju poremećaj afekta, pažnje, procesa mišljenja i drugih psihičkih funkcija i time privremeno onesposobljavaju živu silu za rad i za voñenje borbe. Predstavnici: aminoalkilestri benzojeve kiseline (BZ-otrovi, v. tamo), dietilamid lisergične kiseline (LS0; v. tamo) itd. Zaštita od njih: gas-maska. psihohirurgija, oblast neurohirurgije koja se bavi lečenjem duševnih oboljenja intervencijama na mozgu. psihomotoran, koji se odnosi na motorne manifestacije psihičkih procesa. V. psihomotorni nemir. psihomotorni nemir, motorni nemir koji prati psihičke poremećaje. V. delirium, pomama. psihosenzorni putevi, nervni putevi koji povezuju periferne senzorne aparate s odgovarajućim senzornim centrima u kori velikog» mozga. psihotomimetske supstancije, supstancije koje mogu da u normalnih zdravih osoba privremeno prouzrokuju simptome koji liče na simptome neke psihoze. psihrofilne bakterije, bakterije čija je optimalna temperatura 10-2O0C, minimalna0O i manje stepeni, a maksimalna do 3O C. psihrometar, sprava kojom se meri relativna i apsolutna vlažnost vazduha. Sagrañena je na principu vlažnog i suvog termometra, tzv. »psihrometarska diferencija«, služi za odreñivanje relativne vlažnosti koja se direktno čita u psihrometarskim tablicama. Apsolutna vlažnost se izračunava iz maksimalne vlažnosti za vlažan termometar, po naročitoj formuli. 656

psyche psittacosis, psitakoza, papagajska bolest, infektivne oboljenje ptica, naročito papagaja, koje se prenosi i na čoveka, a ispoljava se visokom temperaturom i promenama u plućima. psoas, (grč. psoa, psoas, slabine, bubrežni predeo), musculus psoas, slabinski mišić, m. psoas major, veliki slabinski mišić. psoriasiformis, psorijaziforman, izgled neke promene na koži koja liči na karakterističnu promenu pri običnoj psorijazi, tj. eritem pokriven perutavim naslagama srebrnastosedefaste boje koje se lako skidaju. psoriasis, psorijaza, oboljenje nejasne etiologije. Javlja se u vidu crvenih, jasno ograničenih eritemoskvamoznih promena razne veličine i oblika. Bolest se najčešće lokalizuje na opruzačkim stranama ekstremiteta (naročito laktovima i kolenima) i vlasišta, mada može da zahvati ćelu kožu. Javlja se u naletima od rane mladosti do duboke starosti. Oblici: p. anularis, promene imaju prstenast oblik; p. arthropathica, kožne promene su udružene s bolnim oboljenjem mahom malih zglobova s ankilozom i kontrakturama; p. erythrodermica, promene zahvataju čitavu kožu u vidu eritema i deskvamacije; p. geographica, sastoji se iz većih ploča koje slivanjem daju izgled geografske karte; p. guttata, eritemoskvamozne promene veličine kapi; p. gyrata, psorijatičke promene imaju oblik girusa; p. inversa, inverzna lokalizacija lezija u intertriginoznim predelima i prevojima; p. inveterata, starije, zadebljane promene s adherentnim skvamama; p. nummularis, psorijatičke lezije imaju oblik i veličinu metalnog novca; p. punctata, lezije imaju veličinu i oblik tačke; p. pustulosa, rasejane pustulozne promene praćene teškim opštim stanjem. Sin. impetigo herpetiformis. psorijazni artritis, v. arthritis. psychasthenia, psihastenija, zastareo pojam koji obuhvata sve neuroze osim histerije. V. neurosis. psyche, psiha, duh, duša, svojstvo visokoorganizovane materije. Odražavanje

psychiatria

psychosis

ke i laboratorijske znakove oštećenja objektivne realnosti pomoću mozga naziva mozga. Psihički uzroci psihoneuroze se psihom, svešću; nesvesna p7, pojam predstavljaju sukobe nagonskih težnji kojim se služi ogledna psihologija, a meñu sobom koji su identični ili vrlo naročito psihoanalitička teorija i praksa, a slični konfliktu izmeñu nadražaja i inhikojim se označuje onaj deo psihe čija bicije u Pavlovljevim ogledima s uslovsadržina nije dostupna svesti a u kome se Ijenim refleksima. V. uslovljeni refleksi. ipak odvijaju razni psihički procesi. U tu Psihoneuroza se manifestuje kao histenesvesnu psihu, kao u neku »dubinu«, rija ili kao prisilna neuroza. Psihopatija potiskuju se »preteći sadržaji« svesti. V. se smatra neurozom karaktera. V. neudubinska psihologija. psychiatria, rosis, encephalitis larvata, hysteria, psypsihijatrija, grana medicine koja se bavi chopathia, prisilne neuroze. proučavanjem, lečenjem i sprečavanjem duševnih bolesti. psychologia, psychopathia, psihopatija, uroñeno ili u psihologija, nauka o psihičkim ranoj mladosti stečeno stanje osobefenomenima i procesima. U popularnom njaštva na granici izmeñu duševnog značenju psihologija znači mentalitet, npr. zdravlja i duševne bolesti. Nenormalpsihologija studenata, vojnička psihologija nosti u oblasti afekta i volje ispoljavaju itd.; individualna p., grana psihologije se u vidu teškoće pri adaptaciji na životkoja se bavi proučavanjem psihologije nu sredinu, a naročito u prilikama kada pojedinca, individue. Pod tim nazivom se od nekog traži da odgovori težim zaobično se podrazume-vaju medicinskodacima i u nenormalnim prilikama. Psipsihološka učenja Frojdovog saradnika hopatija može biti shizoidna, kad osoAdlera, koji smatra da je uzrok neuroza ba svojim ponašanjem liči na obolelog sukob nagona za moći i važenjem i od shizofrenije; cikloidna p., liči na cirosećanja manje vred-nosti, bilo opšteg, kularnu psihozu; epileptoidna p., odlikoje obuhvata ceo organizam, bilo samo kuje se naprasitošću i brzim reakcijama pojedinih organa. Bolest bi/opravdavala (tzv. reakcijama kratkog spoja), koje liče obole log zbog njegove manje vrednosti na reagovanje epileptičara, iako ta vrsta nesposobnosti. Objašnjenje obolelom psihopatija nema nikakve veze sa epitakvog porekla njegove bolesti dovodi do lepsijom; p. sexualis, seksualna psihonjegovog izlečenja. V. neuroze, patija, opšti pojam za izvrgnutost, perpsihoanaliza. psychoneurosis, verziju polnog nagona. psihoneuroza, često o-boljenje s psychopathologia, psihopatologija, grana poremećajem motornih, senzi-tivnih, psihologije koja se bavi oboljenjima vegetativnih i psihičkih funkcija, psihe ili pojedinih njenih funkcija. V. prouzrokovano psihičkim uticajem na psihijatrija: socijalna p., grana psihopaorganizam čiji najviši vegetativni i drugi tologije koja proučava uticaj društvenih diencefalni centri često nisu potpuno činilaca na postanak duševnih bolesti, organski ispravni (uroñeno nerazvijeni ili npr. prenaseljenosti, materijalne bede, oštećeni zapaljenjima, vaskularnim ili rñavog vaspitanja. traumatskim procesima). Zbog toga što su psychopharmaca, psihofarmaci, lekovi organske lezije pri psihoneurozi koji utiču na ponašanje ljudi, bilo radi minimalne i što ih je klinički teško dosmirivanja postojeće razdražljivosti (rekazati, smatra se da one uopšte ne postoje zerpin, meprobamat, hlorpromazin nego da bolest počiva samo na poremećaju itd.), bilo radi suzbijanja postojeće depfunkcije (tzv. funkciono o-boljenje). resije (pipradrol, metilfenidat, nialamid Oskudnost znakova organskih lezija i itd.). nesumnjivi psihički uzroci ili povodi psychosis, psihoza, duševna bolest, ludioboljenja takoñe podupiru tezu o lo, težak poremećaj psihičkih funkcija funkcionom ili tzv. psihogenom poreklu koji je propraćen menjanjem prvobitne bolesti. Meñutim, pažljiv pregled otkriva u psihičke ličnosti i njenog odnosa prema većine bolesnika objektivne kliničokolini; p. circularis, cirkularna psiho42 Medicinski leksikon

657

psychotherapia za, v. manijačno-depresivna psihoza; Ganserova p., v. zatvorska psihoza; graviditetska p., psihoza koja se javlja u toku trudnoće. Generacioni ciklus žene u svim svojim fazama, počev od prve do poslednjè menstruacije predstavlja kritičke momente za izbijanje psihoza, po pravilu shizofrenog tipa. V. schizophrenia; p. puerperalis, psihoza koja se javlja u babinjama (puerperium). V. graviditetska psihoza; zatvorska p., akutno duševno oboljenje histeričke prirode koje se javlja u zatvorenika. Treba razlikovati zatvorsku psihozu - koja je bolest - od simulaçije, koja je hotimični postupak u cilju pribavljanja neposredne koristi. Sin. Ganserova psihoza, Ganserovo sumračno slanje. psychotherapia, psihoterapija, lečenje funkcionih i organskih poremećaja psihičkim uticajem, kao što su sugestija, hipnoza, ubeñivanje i psihoanaliza; larvirana p., lečenje sugestijom, pri kome je ona prikrivena nekom drugom fizikalnom metodom (injekcije, elektrizacija itd.); p. grupna, psihoza koja se obavlja, pod rukovodstvom psihoterapeuta, s grupom bolesnika koji zajednički obrañuju pojedinačne slučajeve oboljenja s ciljem da svaki bolesnik time razreši svoj sopstveni slučaj neuroze. psychrophiles (psychros - hladan), psihrofilne bakterije, koje rastu najbolje na temperaturi ispod 2O0C. pšenična glista, v. Anguina (Tytenchus) tritici. pterygium, pterigijum, trouglasta duplikatura vežnjače koja prerasta na rožnjaču. Može biti stacionaran ili progresivan i u tom slučaju se uklanja operativnim putem; p. externum, veoma redak, nalazi se u spoljnjem uglu oka; p. internum, nalazi su u unutrašnjem uglu oka. p. colli, v. vratna lepeza, Turnerov sindrom. pterigoidan, v. pterygoideus. pterigonepčani pupoljak, jedan od dva manja pupoljka gornjeg viličnog pupoljka. Drugi je nepčani pupoljak. pterini, jedinjenja slična purinima samo što, mesto imidazolovog prstena, sadrže šestočlani heterociklus pirazin. Osnov658

pubertas ni ciklus iz koga se izvode pterini je sastavljen kondenzovanjem pirimidinskog i pirazinskog prstena i naziva se pteridin. Dva najjednostavnija pterina su dobijena iz krila leptirova i to leukopterin i ksantopterin. Pterin je sastavni deo folne kiseline koja je neophodna za rastenje nekih bakterija. Neki derivati pterina su antagonisti folne kiseline i s njima se čine pokušaji terapije akutne leukemije. pterygoideus, pterigoidan, krilast, u obliku krila, npr. processus pterygoideus, krilast nastavak klinaste kosti. ptosis, ptoza, spuštenost, spad, (oft.) p. palpebrae, spad gornjeg kapka, najčešće usled paralize mišića dizača kapka; p. paralytica, ptoza usled paralize n. okulomotorijusa; p. sympathica, ptoza usled pareze m. tarsalisa, koji inerviše n. simpatikus; p. trachomatosa, ptoza usled zadebljanja tarzusa; p. traumatica, ptoza usied povrede mišića dizača kapka. ptyalin, ptijalin, amilaza pljuvačke, enzim pljuvačke koji katalizuje hidrolizu skro-, ba. ptyalismus, ptijalizam, pojačano lučenje pljuvačke kao fiziološka pojava ili kao simptom nekog oboljenja. U uglovima usana mogu da se stvore promene slične angularnom stomatitisu. Zbog gutanja pljuvačke javlja se gañenje i povraćanje. Sin. sialorrhoea, hypersalivatio. ptyalorrhoea, ptijaloreja, prekomerno lučenje pljuvačke. Sin. ptyalismus, v. hypersalivatio. pubarche, prvo javljanje stidnjačke dlakavosti u devojčica. pubertas, pubertet, životna dob koja počinje s pojavom sekundarnih seksualnih odlika a završava se s izraženom fertilnošću kratko vreme pre završetka telesnog rasta (traje oko 5 godina); p. praeCOX, rani pubertet (prevremeni pubertet), pojava puberteta (v. pubertas) pre 8. do 10. godine života s tim što duševni razvoj ne prati telesni već telesni odgovara hronološkoj starosti; p., prevremeni, v. prevremeni pubertet; p. tarda, kasni pubertet (zakasneli pubertet), po-

pubertet java prvih znakova puberteta (v. pubertas) posle 14. do 16. godine života. pubertet, skup pojava u vezi s polnim zrenjem muške i ženske jedinke. Pubertet u muških otpočinje izmeñu 13. i 15. god. nizom karakterističnih telesnih i duševnih pojava. Najupadljivija pojava je nicanje dlaka u bručiku (pubes) i pazuhu. U muškarca rastu polne žlezde i muški ud. Kao posledica toga nastaju erekcije i prva ejakulacija. Usled porasta grkljana i glasnih žica, glas se menja (»mutiranje«). Dlakavi trougao u bručiku se pretvara u karakterističan romb s jednim krakom ka pupku. U toku pubertetnog perioda nastaje rastenje pojedinih delova tela. Ponašanje pubescenta se znatno menja: javlja se polni prohtev i interes za suprotni pol. Uobličavanje opšteg psihizma je još u kolebanju: pol se više izražava nego ličnost. Nastaje znatno izlučivanje gonadostimulina i androgena. Pubertet u ženskih počinje ranije nego u muškog (oko 10. do 12. god.), prvo počinju da rastu dojke (telarha). Na licu se javljaju bubuljice. Izmeñu 12. i 13. god. javljaju se dlake na velikim usnama stidnice (pubarha). Pojavljuje se prva menstruacija (menarha) u vezi s razvojem jajnika. Pubertet se u tropskim krajevima javlja znatno ranije. Meñutim, i u narodima severnijih kontinenata konstatovano je ubrzano polno sazrevanje (akceleracija za 2-3 godine). Po svemu izgleda da u tome izvesnu ulogu igra hipererotizacija; p. prevremeni, u devojčica ima raznovrsniju nozološku sliku. pubertetna žlezda, v. meñuprostorna ilezda.

pubes, stidna dlaka, stidnjačni predeo. pubicus, pubičan, preponski, stidnjačni, npr. tuberculum pubicum, preponska ili stidnjačna kvržica na os pubis. pubis, os pubis, preponska kost, preponjača, stidna kost, stidnjača; prednji donji deo karlične kosti (os coxae) srašćuje s bedrenjačom (os ilium) i sednjačom (os ischii), ograničava zaporni otvor (foramen obturatum) i gradi zglobnu čašicu kuka (acetabulum). pucketanje, v. crepitatio, šum. 42*

pukovska sanitetska služba pudendum, spoljašnji spolni organi (naročito u žene: pudendum femininum ili pudendum muliebre). V. vulva. pudendus, stidan, stidnjačan, koji ima veze sa spoljašnjim spolnim organima, npr. nervus pudendus, stidnjačni živac. puerilismus, puerilizam, detinjasto ponašanje duševnih bolesnika. U shizofreniji neki ga smatraju znakom tzv. psihičke regresije. puerpera, v. puerperium. puerperium, puerperijum, babinje, doba i stanje organizma žene posle poroñaja u okviru kojeg se gube promene nastale tokom trudnoće i poroñaja i svi se organi tokom tog perioda vraćaju u stanje pre trudnoće. Za ovo vreme dolazi do niza regresivnih i progresivnih procesa koji dovode ženu u naročito stanje u kome se one nazivaju puerpere ili babinjare. Puerperijum počinje po završetku poroñaja, odnosno odmah posle izbacivanja posteljice i ovojaka i traje šest do osam sedmica. Strogo uzevši, pravo babinje traje osam do deset dana, za koje vreme dolazi do potpune involucije materice, dok posle šest sedmica nestaju sve fiziološke promene karakteristične za trudnoću i saniraju se anatomska oštećenja nastala u toku poroñaja. puferi, odbojnici, opirači, vodeni rastvori raznih elektrolita koji se opiru promeni pH kada im se dodaju i znatne količine kiseline ili baze. Pulerni rastvori su najčešće slabe kiseline i njene soli ili slabe baze i njene soli. Pufer se može definisati kao smeša slabe kiseline i njene konjugovane baze. U krvi se nalaze bikarbonatni pufer, sastavljen od ugljene kiseline i natrijum-bikarbonata, i fosfatni pufer, sastavljen od primarnog i sekundarnog fosfata. Pored navedenih pufera u krvi se nalaze aminokiseline i protidi koji se, kao amfoterni elektroliti, ponašaju kao puferi. Sin. tamponi. pukovska sanitetska služba, snage i sredstva za pružanje opštemedicinske pomoći, za evakuaciju povreñenih i obolelih iz nižih jedinica, za sprovoñenje higijenskoepidemioloških mera i za snabdevanje sanitetskim materijalnim sredstvima jedinica puka i sanitetske

659

pukovska sanitetska stanica

pulpa

sinister, levo plućno krilo, ima samo stanice, kad se ova razvije. Sin. sanitetdva režnja, gornji i donji. ska služba puka. pukovska sanitetska stanica, ranije pu- pulmologia, pulmologija, medicinska kovsko previjalište, sanitetska etapa desciplina koja izučava oboljenja orgakoju razvijaju snage i sredstva sanitetna za disanje. Bolje pneumonologia. ske službe puka na 5-7 km od borbene pulmonalis, pulmonalan, plućni, npr. linije radi pružanja opštemedicinske truncus pulmonalis, plućno stablo. pomoći za vreme borbenih dejstava; pulmonalno srce, v. cor pulmonale. razvija osnovna funkcionalna odeljenja sanitetske etape, a radom rukovodi Ie- pulmotor, naročita motorna pumpa za veštačko disanje. Naizmence ubacuje u kar. Za razvijanje koristi sanitetski šapluća kiseonik ili čist vazduh, a izvlači tor/ali se može razviti i u drugim objekupotrebljeni vazduh s ugljen-dioksitima. dom. pukovski sanitet, sin. pukovska sanitetska pulpa, kaša, srž, mekota; (anat.) srž, meki služba. deo nekog organa; (farm.) gusto skuvan pukovsko previjalište, v. pukovska sanibiljni sok, npr. P. Tamarindi; p. coronatetska stanica. ris, deo zubne pulpe smešten u komori pulmectomia, pulmektömija, v. pneumokruničnog dela zuba; p. dentis, pulpa nectomia. pulmo, pluće, plućno krilo, glavni deo prizuba, vezivno tkivo smešteno u šupljini zuba. Izgrañena je iz osnovne supstancibora za disanje. Plućno krilo ima dve strane, spoljnu i unutrašnju, bazu, koja je, ćelija, vlakana, krvnih sudova i nerava. Periferni deo pulpe je izgrañen od naleže na prečagu, i vrh. Na unutrašnjoj sloja prizmatičkih ćelija, odontoblasta. strani nalazi se udubljenje, hiliis pulmoIdući od periferije prema centru nalaze nis, gde ulaze: arterija, nervi i bronhus, se: Weilova bezćelijska zona i zona boa izlaze plućne vene. Svako plućno krilo gata ćelijama. Preostali deo čini centralima režnjeve koji se sastoje iz režnjića. U na pulpa. Uloga pulpe je u stvaranju i svaki režnjić prodire po jedna grančica ishrani dentina, percepciji bola i odbradušnice, bronhiola (bronchiolus). Bronni; p. devitalizovana, pulpa uništena hiola se deli u više (50-100) manjih delovanjem mikroorganizama, traume, grančica, završne bronhiole (bronchioarsena ili paraformaldehida; p. digiti, lus terminalis), koje se dele u 2-3 tzv. disajne bronhiole (b.respiratorius), a ove, jagodica prsta, meko tkivo na dlanskoj ili tabanskoj strani vrha prsta na ruci ili pak, u više cevastih produžetaka zvani mehurićni kanali, čiji zidovi i dno pokanozi; p. eksponirana, pulpa izložena dejstvu spoljašnjih nadražaja: širenje zuju mehurasta, poluloptasta proširekarijesa (patološko eksponiranje pulnja zvana plućni mehurići (alveoli pulpe), traumom (fraktura krune zuba) ili monum). U zidu plućnih mehurića nalainstrumentima (akcidentalno eksponizi se vrlo razvijena mreža elastičnih vlaranje pulpe); p. lienis, parenhim slezikana. Deo režnjića koji odgovara jedne, tamna, crvenomrka supstancija koja nom završnom bronhiolu sa svim ostaispunjava prostore izmeñu pregrada u lim grančicama naziva se plućni acinus. slezini. Razlikuju se bela i crvena pulpa. Plućni mehurići obloženi su iznutra jednoslojnim pljosnatim epitelom (respiraBelu pulpu grade limfatički meškovi, a crvenu pulpu predstavljaju proširenja torni epitel), a spolja gustom mrežom kapilara a. pulmonaüs, i kroz zidove mevenskih kapilara, tzv. sinusi ili jezerca. p. mortalis, pulpa koja ne reaguje na hurića i kapilara vrši se razmena gasonadražaje. V. necrosis pulpae; p. mumiva. Plućna arterija, njeni kapilari i plućfikovana, pulpa privremeno ili trajno ne vene su funkcionalni krvni sudovi izložena preparatima na bazi trikrezola; pluća, tj. služe razmeni gasova; p. dexp. radicularis, deo zubne pulpe smešter, desno plućno krilo, veće je od levog ten u kanalu (ima) korena zuba; p. vitai ima tri režnja, gornji, srednji i donji; p. 660

pulpalgia Hs, pulpa koja reaguje na nadražaj. V. vitalitet pulpae. pulpalgia, bol koji potiče od pulpe zuba. pulpectomia, uklanjanje povreñene ili zapaljene pulpe zuba do fiziološkog otvora korena zuba. Sin. extirpatio pulpae. V. devitalisatio. pulpitis, zapaljenje pulpe zuba, akutnog ili hroničnog toka, najčešće nastalo kao posledica nesaniranog karijesa zuba; p. acuta serosa, akutno zapaljenje pulpe sa seroznom eksudacijom, patološki proces zahvata deo pulpe (p.a.s. partiaUs), ili pulpu u celini (p.a.s. totalis), karakteriše se spontanim bolom čiji intenzitet i trajanje zavise od proširenosti patološkog procesa. Pri ispitivanjima mehaničkim, termičkim ili električnim nadražajima pulpa pokazuje sniženi prag nadražaja; p. chronica, hronično zapaljenje pulpe s alteracijom i metaplazijom tkiva pulpe. Pulpa može biti prekrivena slojem promenjenog dentina (p.ch. clausa), ili otvorena i prekrivena ulceracijom (p.ch.aperta seu ulcerosa). U mlañih osoba dolazi do metaplazije i proliferacije tkiva pulpe (p.ch.granulomatosa externa). V. polyp pulpae. Hronična zapaljenja pulpe karakterišu se neodreñenom simptomatologijom, a pri mehaničkim, termičkim i električnim ispitivanjima pokazuju povišen prag nadražaja. Zapaljenja pulpe se lece metodom vitalne ili mortalne ekstirpacije. V. pulpektomia; p. purulenta, gnojno zapaljenje pulpe, nastalo kao posledica akutnog ili hroničnog oboljenja pulpe; p.p.partialis (abscesus pulpae), zahvaćen je deo pulpe; p.p.totalis (phlegmona pulpae), zahvaćena je ćela pulpa. Postoje jaki pulsirajući bolovi koji se pojačavaju na toplo. Primenom električnih testova za ispitivanje vitaliteta pulpe u početku se dobija nizak prag nadražaja da bi sa napredovanjem gnojnog procesa bivao sve viši i na kraju se gubi; p. retrogradni, zapaljenje zubne pulpe nastalo kao posledica prodora mikroorganizama u pulpu, kroz dubok gingivalni džep i otvor vrha korena zuba.

pulsus pulposus, pulpozan, mek, koji se sastoji iz meke supstancije. pulpotomia, pulpotomija, uklanjanje zapaljene ili povreñene koronarne pulpe do ulaza u kanal (e) korena zuba. Sin. amputatio pulpae. V. devitalisatio. pulsacija, v. pulsatio. pulsatio, pulsacija, ritmički pokreti nekog organa, dela nekog ogana ili neke patološke tvorevine (primer: aneurizme), koja odgovara kontrakcijama srca; aktivna (direktna) p., usled skupljanja i širenja nekog organa (primer: pulsacija jetre), pasivna (sekundarna) p., to je prenesena pulsacija s nekog organa koji pulsira. pulsator, aparat za održavanje ili pomaganje disanja; Bragg-Paulov p., pulsator koji se sastoji od jedne vreće; ona omotava trbuh i grudi bolesnika i u nju se ritmički uduvava i izduvava vazduh pomoću električne pumpe. »pulseless disease«, v. Takayashu bolest. pulsioni divertikul, v. diverticulum. pulsus, puls, ritmičko širenje elastičnog zida arterije pod dejstvom sistolnog talasa krvi, koje se može osetiti prstima; p. abdominalis, puls iznad abdomenske aorte; p. allorythmicus, u kojeg postoje nepravilnosti u ritmu; p. alternans, u kojeg postoji pravilna naizmeničnost u slabijim i jačim pulsnim talasima bez promene ritma; p. bigeminus, bigeminija, aritmičan puls u kojeg postoje neprekidno dva brza udara posle kojih postoji duža pauza zbog pravilne pojave komorskih ekstrasistola; znak insuficijencije miokarda, ili trovanja digitalisom; p. caroticus, koji se registruje nad a. carotis; p. celer et altus, brz i visok puls u manjkavosti polumesečastih zalistaka aorte; p. capillaris, koji se ispoljava nad kapilarima u aortnoj insuficijenciji. Sin. Quinckeov puls; Corriganov p. p. celer et altus; p. deletus, odsustvo pulsa u aneurizmi aorte; p. durus, tvrd puls u izražene arterijske hipertenzije; p. differens, nejednakost pujsa koja se zapaža na istim arterijama (radijalnim, npr.); p. epigastricus, epigastričko pulsiranje abdomenske aorte u mršavih osoba s visceroptozom; p. ftT 661

pulveratus

punktat

liformis, vrlo slab i ubrzan puls u toku punctio, punkcija, bodenje. Medicinski šoka; p. frequens, ubrzan puls; p. irrepoduhvat koji se izvodi u dijagnostičke gularis, nepravilan puls; p. irregularis ili terapijske svrhe naročitom šupljom perpetuus, potpuno nepravilan puls, iglom ili trokarom. Punktiraju se cevaspoznat kao apsolutna aritmija u trepeti, šuplji ili čvrsti organi i telesne duplje, renju pretkomora; p. jugu l ariš, pulsakao i patološke tvorevine (npr. apsces, cije koje se vide ili pipaju nad jugularcista); dekompresiona p., izvodi se da nom venom; Kussmaulov p., p. paradobi se smanjile patološki prisutne ili naxus; p. labilis, koji je pravilan kad bogomilane tečnosti u nekom organu; inlesnik leži, a ubrzava se pri sedenju ili tratekalna p., punkcija kroz neku hodanju; p. magnus, p. durus; p. paraopnu, obično naziv za subarahnoidnu doxus, koji se znatno smanjuje za vrepunkciju; lumbalna p., punkcija subame inspirijuma. Vidi se u konstruktivrahnoidnog prostora izmeñu IV i V lumnom perikarditisu; p. parvus, mali puls; balnog pršljena; pleuralna p., punkcija p. parvus et tardus, mali i spori puls pleuralne duplje, obično zbog prisustva koji se vida u aortnoj stenozi; Quincneke patološke tečnosti u njoj; probna keov p., p. capillaris; p. trigeminus, trip., punkcija u svrhu orijentacije da bi se geminija; puls u kojeg postoji duža pauutvrdilo da Ii na nekom mestu postoji za posle svake treće kontrakcije srca; p. tečni sadržaj, njegova količina i sastav; venosus, venski puls (seks.), ubrzanost p.sinusa, ubod u sagitalni sinus odojčabila je u žene za 7-8 otkucaja veća nego di u cilju da se u njega ubrizga lek ili da u muškarca i to u svim razdobljima živose iz njega dobije krv radi ispitivanja; p. ta. sinus maxillaris, punkcija vilične duppulveratus, isitnjen u prah. lje. Vrši se pogodnom iglom iz donjeg pulveres mixti (mešoviti praškovi), prašnosnog hodnika u cilju dijagnostike i tekovi koji se izrañuju od više lekovitih rapije zapaljenja u viličnoj duplji; stersupstancija, droga ili preparata dobivenalna p., dijagnostička punkcija grudnih od droga, odnosno njihovih mešavi-, ne kosti u cilju dobivanja srži za hemana. tološki pregled; subokcipitalna p., pulveres stabilisati (stabilizovani prašubadanje u cerebelomedularnu cisterkovi), praškovi koji se izrañuju od svenu izmeñu potiljačne kosti i glavonoše u žih biljaka u kojima su podesnim pocilju dobivanja likvora ili ubrizgavanja stupkom, najpre inaktivirani prisutni vazduha. V. encefalografija. enzimi; biljke se zatim osuše, usitne i iz- pune tuni, ubod, vrh, tačka, npr. punctum mešaju. lacrimale, suzna tačka, mali otvor na pulveres standardisati (s.tandardizovani suznoj bradavici na slobodnoj ivici očpraškovi), praškovi koji se izrañuju od nog kapka; p. proximum, najbliža tačka droga jakog dejstva, a sadrže propisanu jasnog vida, najbliže rastojanje s koga količinu dejstvenih supstancija; kao oko »može, uz maksimalnu upotrebu sredstvo za dopunjavanje, ako nije druakomodacije, da vidi jasno neki predgačije propisano, upotrebljava se laktomet. P. m. zavisi od jačine akomodacije za ili škrob. odnosno od starosti osobe; p. remopulverizacija, isitnjavanje nečega u prah. tum, najdalja tačka jasnog vida, najveće pulvinar, jastuče, uzglavnica, npr. pulvirastojanje na kome oko može jasno da nar thalami, jastuče talamusa, zadnji isvidi predmet bez korišćenja akomodapupčeni deo talamusa. cije. Zavisi uglavnom od refrakcije. U pulvis, prašak. emetropne osobe punktum remotum se pulvis Doveri, pulvis Ipecacuanhae opianalazi u beskonačnosti, dok se pri visotus (P.I.), Doverov prašak. Sastoji se od koj miopiji nalazi blizu oka. jednog dela korena od ipekakuane, jed- punktat, sadržaj dobiven punkcijom neke nog dela opijuma i osam delova šećera. telesne duplje, organa ili patološke tvoV. Radix Ipecacuanhae, Opium. revine. pulsijski divertikulum, v. diverticulum. 662

r

punkcija cisterne punkcija cisterne, v. subokcipitalna punkcija (pod punctio). pupčana hernija, v. hernia. pupčana infekcija, infekcija pupka pre no što otpadne patrljak pupčane vrpce ili neposredno po njegovom otpadanju. pupčana kesa, deo primitivne crevne duplje; sadrži kašast vitelus, a u njenu zidu smeštena su prva ognjišta tvorbenog procesa krvi. pupčana kila, v. hernia. pupčana peteljka, vanembrionski deo blastodermne duplje obložene splanchnopleurom koja obuhvata plodove krvne sudove. pupčana vrpca, vezuje fetusni organizam za posteljicu uspostavljajući vezu izmeñu krvnih sudova majke i ploda i obezbeñujući na taj način život i razvoj ploda. pupilarna membrana, v. membrana pupillaris. pupilarni refleks, v. refleks ženica. pupilla, pupila, ženica, kružni otvor na sredini dužice kroz koji prolaze sv^tlosni zraci. Pod dejstvom dva mala glatka mišića u dužici ženica se sužava (miosis) ili širi (mydriasis). Oba mišića se nalaze u stromi dužice i kontrahuju se pod dejstvom autonomnog živčanog sistema (m. sphincter pupillae i m. dilatator pupillae). pupillaris, pupilaran, zenični, npr. margo pupillaris iridis, zenična ivica dužice, zenična opna pupile. pupilloscopia, v. skiaskopija. purgatio, purgacija, čišćenje, ubrzavanje ispražnjenih creva davanjem sredstava za čišćenje. purgativum, purgativ, sredstvo za čišćenje. V. laksantna sredstva. purin, heterociklično jedinjenje nastalo kondenzovanjem heterociklusa piramidina i imidazola. Purin ne postoji slobodan u prirodi, već je dobijen sintetski. Purinski prsten se nalazi u svim purinskim jedinjenjima od kojih su naročito važne purinske baze (adenin i guanin) koje ulaze u sastav nukleoproteida. Purinska jezgra ulazi u sastav mokraćne kiseline, kofeina i teobromina. V. purinske baze, Acidum uricum.

purpura purinska tela ili purinska jedinjenja, zajedničko ime za purinske baze i mokraćnu kiselinu. purinske baze, jedinjenja koja nastaju od purina, kao što su adenin, guanin (aminopurini u nukleoproteidima), ksantin i hipoksantin koji se nalaze u životinjskim organima, i teobromin, teofilin i kofein, koji su biljni alkaloidi. Purkinjeove figure, slike krvnih sudova mrežnjače koje se vide u oku kad se ispred ispitivanog oka bočno pomera kakva jaka svetlost a ono pri tom posmatra neku tamnu površinu. purpur, vidni purpur, vidno crvenilo. Materija crvene boje u spoljnim delovima štapića mrežnjače. Pod dejstvom svetlosti pretvara se u vidno žutilo a zatim u vidno belilo. U tami vidni p. ponovo regeneriše. Igra veliku ulogu u mehanizmu apsorpcije svetlosti. purpura, skup bolesti u kojima postoje krvarenja u koži u vidu crvenih tačkica (petehija) ili većih podliva (ekhimoza); p. abñominalis, Henochova purpura; p. allergica, Schönlein-Henochova purpura; p. anaphylactoides, Schönlein-Henochova purpura; p. fibrinolytica, fibrinolizna purpura, izazvana patološkom fibrinolizom; p. fulminnans, oblik netrombocitopenijske purpure najčešće se javlja u dece u toku neke infektivne bolesti (meningitis, šarlah i dr.) u koje postoje povišena temperatura, šok, kao i brza pojava simetričnih krvarenja po koži nogu, koja su praćena arterijskim trombozama i nekrozama; p. haemorrhagica, idiopatska trombocitopqnijska purpura; Henochova p., tip Schönlein-Henochove purpure u kojoj postoje akutne pojave u organima za varenje (povraćanje, prolivi, meteorizam, melena, a ponekad i hematurija i bubrežna kolika); p. hyperglobulinaemica, koja se povremeno javlja u vidu povišenja globulina u plazmi i u nekim drugim disproteinemijama; Majocchijeva p., purpurske promene u koži u vidu prstena, koje mogu dovesti i do atrofije kože na tim mestima; Schönlein-Henochova p., purpura najverovatnije izazvana vaskulitisom, bez trombocito663

purpurea-glikozidi A i B penije, pod dejstvom lekova, infekcije ili neke hrane u osetljivih osoba, najčešće dece, s pojavom urtikarije, artropatija, želudačnocrevnih simptoma i znacima oštećenja bubrega. Sin. p. allergica, p. anaphylactoides; p. senilis, koja se javlja na podlaktici i šaci u starih osoba; p. simplex, netrombocitopenijska purpura koja nije praćena trombocitopenijom niti nekim odreñenim vaskulnim poremećajima; p. thrombocytopenica, svaka purpura u koje postoji trombocitopenija; p. thrombocytopenica idiopathica (ITP), trombocitopenijska purpura u kojoj ne postoji neka uzročna bolest i u čijem serumu bolesnika postoje antitela (tipa IgG) protiv trombocita, kao i povećan broj neproduktivnih megakariocita u kostnoj srži; p. thrombocytopenica secundaria, purpura u koje je trombocitopenija posledica neke hematološke ili nehematološke bolesti; p. thrombocytopenica thrombotica, trombozna trombocitopenijska purpura, bolest nepoznatog uzroka, u kojoj postoje trombocitopenija, hemolizna anemija, nervni poremećaji, azotemija i tromboze u arteriolama i kapilarima (intravaskulne rasejane koagulacije). Sin. mikroangiopatska hemolizna anemija, Moschowitzova bolest; p. variolosa, v. variola vera. purpurea-glikozidi Ai B, glikozidi dobijem iz lišća biljke Digitalis purpurea. Razlazu se na glikozu i digitoksin (A), odnosno na glikozu i gitoksin (B). purulentan, v. purulent us. purulent us, purulentan, gnojav, gnojni, koji se sastoji od gnoja, koji sadrži gnoj, koji je u vezi sa stvaranjem gnoja ili je prouzrokovan njime. V. PMS. purus, čist, bez primesa. pus, gnoj, proizvod zapaljenja koje se završava gnojenjem. Sastavljen je od polimorfonuklearnih leukocita, serozne tečnosti i ostataka tkiva koje se raspada; p. bonum et laudabile, »dobar« puls koji se vida u običnim zagnojima, za razliku od žitkog gnoja u tuberkuloznom procesu; p. caeruleum, plavo obojeni gnoj koji stvara Pseudomonas aëruginosa; p. caseosum, gusti, skoro tvrdi 664

pyelectasia gnoj; p. ichorosum, žitki, ljuti gnoj, često s neugodnim mirisom, koga luče nezdrave površine; p. viride, zelenkasto obojeni gnoj. pustikara, v. Digitalis purpurea, Digitalis lanata. pustula, osnovna eflorescencija kože u vidu gnojnog mehufića. pustulantia, sredstva koja dovode do stvaranja pustula na koži (danas se više ne upotrebljavaju). pušenje duvana, deluje vrlo štetno na organizam čoveka. S medicinske tačke gledišta treba svakom dati savet da ne puši. Nikotin deluje toksički na nerve, naročito na n. acusticus, na n. opticus i na neurovegetativni sistem. Duvanski dim taloži na sluznicama moćne kancerogene supstancije. Pušač cigareta je u četiri puta većoj meri predodreñen za karcinom bronha od nepušača slične grupe. Pušaču cigareta skraćuje se život usled veće smrtnosti od drugih bolesti u poreñenju s nepušačem slične grupe. Dim cigarete može da izazove i teške alergijske promene u sluznicama grkljana i bronhusa. Nikotin štetno utiče na polne žlezde. putamen, ljuska, spoljni deo sočivaste jezgre u velikom mozgu (nucleus lentiformis). putrefactio, putrefakcija, truljenje nekrotičkog tkiva usled dejstva anaerobnih (truležnih) bakterija; p. cadaveris, truljenje lesa koje nastaje usled dejstva anaerobnih bakterija. putrescin, tetrametilen-diamin, butilendiamin, spada u ptomaine (lešinske otrove), diamin koji se pod uticajem bakterija stvara iz aminokiseline ornitina u toku truljenja belančevina (npr. mesa). putridus, putridan, truležan. Označava vrstu zapaljenja izazvanu klicama koje izazivaju truljenje (anaerobni streptokok, proteus, Escherichia coli). V. putrefactio. puž, v. cochlea. pužni, v. cochlearis. pyarthrosis, piartroza, gnojno zapaljenje zgloba. pyelectasia, pijelektazija, proširenje bubrežne karličice.

pyelitis pyelitis, pijelitis, zapaljenje bubrežne karličice, jednostrano ili obostrano, a  toku akutno ili hronično. Praćeno je bolom u slabinskom predelu, čestim nagonom na mokrenje, groznicom, povraćanjem i prisustvom leukocita i eritrocita u mokraći. Prouzrokovao pijelitisa je najčešće E. coli, a ponekad bacil tuberkuloze; p. calculosa, pijelitis izazvan prisustvom konkremenata u karlici; p. cystica, pijelitis praćen stvaranjem mnogobrojnih supseroznih cista; defloracioni p., pijelitis u žena posle prvog snošaja, koji je posledica infekcije posle rupture himena; inkrustacioni p., pijelitis s ulceracijama koje su prožete mokraćnim solima; p. granulosa, pijelitis praćen granuloznim promenama na sluznici karličice; p. gravidarum, pijelitis trudnica, zapaljenje bubrega i uretera u toku trudnoće; p. haemorrhagica, pijelitis s obilnim krvavljenjem; p. purulenta, p. suppurativa, pijelitis prouzrokovan apscesom bubrega ili pionefrozom, v. pyelonephritis, pyonephrosis; urinarni p., pijelitis u kome infekcija potiče iz mokraće. pyelocystitis, pijelocistitis, zapaljenje bubrežnih karličica i mokraćne bešike. pyelolithotomia, pijelolitotomija, odstranjenje bubrežnog kamena iz bubrežne karličice operativnim putem. pyelon, (grč.) zdelica, karlica, v. pelvis renalis. pyelonephritis, pijelonefritis, zapaljenje bubrega i bubrežnih karlica, koji počinje u meñuprostoru bubrega, a koji brzo prelazi na parenhim bubrega; p. acuta, pijelonefritis koji brzo nastaje s temperaturom, treskavicom, bolovima u slabinskom predelu i znacima zapaljenja mokraćne bešike; p. chronica, u kome postoje znaci bubrežne insuficijencije. pyelostomia, pijelostomija, hirurška intervencija kojom se stvara otvor na bubrežnoj karličici u cilju da se skrene mokraća od pražnjenja preko uretera. pyelotomia, pijelotomija, v. pelviotomia. pyeloureterectasia, pijeloureterektazija, proširenje uretera i bubrežne karličice, uroñeno ili stečeno (ožiljna stenoza do-

pyometra njeg dela uretera, stečena stenoza otvora uretera, uklešteni kamen u ureteru itd.). pylephlebitis, pileflebitis, zapaljenje portne vene (v. portae), koje se može razviti u dizenteriji, apendicitisu, apscesu jetre itd. Obično je udružen s trombozom ove vene. Pileflebitis je praćen znacima piemije. pyioricus, piloričan, pilorusni, npr. ostium pyloricum, pilorusni otvor želuca. pyloromyotomia, piloromiotomija, uzdužno prosecanje prstenastog mišića pilorusa do podsluznice u stenozi pilorusa novoroñenčadi. Sin. Ramstedtova operacija. pyloroplastica, piloroplastika, operacija kojom se uklanja stenoza pilorusa. V. Finneyjeva operacija, Heineke-Mikuliczeva operacija, gastroduodenostomija (sve pod operacija). pylorospasmus, pilorospazam, grč pilorusa ili predela želuca u blizini pilorusa. pylorostenosis, pilorostenoza, suženje pilorusa. Posledica je tumora ili uožiljenog ulkusa. pylorus, prilaz, vratnica, vratarnik, deo želuca do dvanaestopalačnog creva. pyocyanasa, piocijanaza, enzim, koga produkuje Pseudomonas aëruginosa, vanćelijska supstancija kao što su egzopigmenti: piocijanin, zeleno plave boje i fluorescin žute boje, bakteriocinpiocin. Ovi vanćelijski proizvodi Ps. aeruginoze pokazuju antibakterijsko delovanje prema nekim bakterijskim vrstama. pyocyanin, piocijanin, v. pyocyanasa. pyodermatosis, piodermatoza, oboljenje kože prouzrokovano mikrobima koji izazivaju gnojenje (stafilokok! i streptokoki). Sin. pyodermia. pyogenes, piogen, koji stvara gnoj. Pyoktaninum coeruleum, ljubičasta boja, derivat tri-fenil-metana, služi u mikroskopskoj tehnici, zatim u antiseptičke svrhe. pyometra, hronično zapaljenje materice starih žena. Usled infekcije cervikalni kanal se slepi i gnojavi sekret, stalnim nagomilavanjem ispuni materičnu duplju, neki put u vrlo velikoj meri. Nagomilavanje gnojavog sekreta viña se i u 665

pyonephritis raku materice i materičnog grlića, kada izrastaj začepi cervikalni kanal i izazove zastoj u odilaženju gnoja. pyonephritis, pionefritis, gnojno zapaljenje bubrega. pyonephrosis, pionefroza, gnojno razaranje bubrežnog parenhima, s potpunim ili skoro potpunim gubitkom funkcije bubrega. pyopericarditis, pioperikarditis, gnojno zapaljenje perikarda. pyoperitoneum, pioperitoneum, zastareo izraz za prisustvo gnoja u peritonealnoj duplji. pyopneumoperitonitis, piopneumoperitonitis, prisustvo gnoja i gasa u izvesnim peritonitisima. pyopneumothorax, piopneumotoraks, prisustvo gnoja i vazduha ili gasa u pleuralnoj duplji. pyorrhoea alveolaris, alveolarna pioreja, v. parodontopatije, progresivne. pyosalpinx, apsces nastao zagnojavanjem zapušenog jajovoda koji se pretvara u gnojavu kesu, zadebljalih zidova. P. je najčešće komplikacija hroničnog saIpingitisa koji nastaje usled akutnog zapaljenja jajovoda izazvanog raznim klicama. Put infekcije uglavnom vodi krožf vaginu, odakle se klice penju preko materice do jajovoda. Druge mogućnosti za infekciju pružaju intervencije u materici, najčešće nasilni pobačaji, zapaljenja susednih organa, npr. slepog creva; i najzad, infekcija može prodreti i krvnim putem npr. u septičnim oboljenjima, tuberkulozi i dr. py o thorax, piotoraks, v. empyema thoraciš. pyramidalis, piramidalan, piramidan, npr. tractus pyramidalis, piramidni put, glavni motorni put. pyramis, piramida, ograničeni deo nekog organa u obliku piramide, npr. pyramides renales, bubrežne piramide (srž bubrega). pyrazinamidum, pirazinamid, tuberkulostatičko sredstvo; oficinalan je prema našoj farmakopeji. Pyrethrum, buhač, biljka koja raste i u nas (Dalmacija). Cvet buhača (Pyrethri

666

pyuria flos) upotrebljava se kao insekticidno sredstvo. pyretitherapia, v. therapia. Pyridoxin, piridoksin, oblik vitamina BeUpotrebljava se protiv gañenja i povraćanja u »bolesti zračenja« i za suzbijanje gañenja i povraćanja za vreme trudnoće. Pyridoxini chloridum (piridoksin-hlorid), vitamin Be; oficinalan je prema našoj farmakopeji. pyrimidinum, pirimidin, 1-3-diazin; pirimidin je heterociklus koji se može smatrati kao piridin u kome je ugljenik u meta-položaju zamenjen azotom. Ima bazni karakter kao i njegovi derivati (pirimidinske baze). Mnogi derivati pirimidina su važni sastojci nukleinskih kiselina, (uracil, timin i citozin). Pirimidinsko jezgro se nalazi u vitaminu Bi, u purinskim i pirimidinskim jedinjenjima i barbituratima. V. purinske baze. pyro-, u složenicama označava da je nešto u vezi s vatrom, toplotom, a u herniji u vezi sa grejanjem. pyrocatechol, pirokatehol, katehol, dvohidroksilni fenol (1,2-dioksibenzen ili ortodioksibenzin). Sin. pyrocatechin. pyrogallolum, pirogalol, 1,2,3-trioksibenzen. Ima veliki afinitet prema kiseoniku te deluje redukciono. Stoga se primenjuje u gasnoj analizi za odreñivanje kiseonika. U fotografiji služi kao razvijač. U dermatologiji se upotrebljava spolja naročito u lečenju psorijaze. pyrolignosum, koji se dobiva destilacijom drveta. pyrolysis, piroliza, razlaganje organskih supstancija pod uticajem visoke temperature. pyro mania, piromanija, (1) patološki strah od požara, (2) neodoljiva psihoseksualna sklonost za izazivanje požara; p. sexualis, v. piromanija. Pyroxylinum, v. nitroceluloza. pyruvaemia, piruvemija, povećanje pirogrožñane kiseline u krvi. pyuria, piurija, prisustvo gnoja u mokraći; p. miliaris, prisustvo zrnaca u mokraći, veličine zrna prosa, od gnojnih i krvnih ćelija i epitela.

r Q q.l.,q.p.,q.pl., skrać. za quantum libet i quantum placet (q.p., q.pl.), koliko je po volji. q.s, skrać. za quantum satis, koliko treba, koliko je dosta. q.v., skrać. za quantum vis, onoliko koliko želiš. Q-fever, v. febris. Q-talas, v. EKG. QRSkompleks, v. elektrokardiogram, EKG.

QT-interval, v. EKG. quadrangularis, četvorougli, npr. membrana quadrangularis, četvorougla opna (grkljan). quadratus, kvadrat, četvorouglast, npr. musculus quadratus lumborum, četvorouglasti mišić slabine. quadriceps, četvorouglav, npr. musculus quadriceps femoris, četvoroglavi mišić buta. quadrigeminus, četvoran, četvorogub, npr. lamina quadrigemina, četvoroguba pločica. quadriplegia, kvadriplegija, oduzetost sva četiri ekstremiteta. Sin. tetraplegia.

quartanus, kvartan, ono što se odigrava svakog četvrtog dana, npr. malaria quartana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svaka 72 časa. quartus, četvrti, npr. ventriculus quartus, četvrta moždana komora. quercetin, kvercetin, sastavni deo molekula rutina; u hemijskom pogledu je tetrahidroksi-5,7,3',4'-flavenol. querulans, v. kverulant. Queckenstedtov ogled, v. znak. Quinckeov edem, v. oedema angioneuroticum.

Quinckeov položaj, naročiti položaj koji zauzima bolesnik da bi lakše iskašljao velike količine ispljuvka iz bronhiektazija, plućnog apscesa i plućnih kaverni. quoad, u pogledu; q. sanationeum, za ozdravljenje, u pogledu ozdravljenja; q. vitam, za život, u pogledu života. Npr. prognosis quoad vitam, prognoza u pogledu održavanja života. quotidianus, kvotidijani, svakodnevni, npr. malaria quotidiana, vrsta malarije pri kojoj se napadi groznice javljaju svakog dana.

667

R r., (anat.) skrać. za ramus, grana, npr. r. muscularis, mišićna grana živca ili arterije; rr. skrać. za rami. R, (1) Reaumur; (2) skrać. za električni otpor, v. om. R., (farm.) skrać. ü lekarskim receptima za recipe, uzmi. Ra, hemijski znak za radijum. rad., skrać. za radix (koren). Rb, hemijski simbol za element rubidijum. Rb86, radioaktivni izotop rubidijuma, primenjuje se u obliku hlorida za ispitivanje venačnog krvotoka. Re, hemijski simbol za element renijum (rhenium). rect., skrać. za rectificatus, rektifikovan, prečišćen. rem, oznaka rem (skraćenica od Roentgen Equvalent Man), vansistemska jedinica za ekvivalent-dozu čija je upotreba zakonom zabranjena posle 1980. godine, l rem = 0,01 Sv - IO-2 Sv. rep., skrać. u lekarskim receptima za repetatur, neka se ponovi. RF, releasing faktor, v. neurohypophysis. Rh, (1) hemijski simbol za element rhodium; (2) skrać. za rhesus, tj. vrstu majmuna Macacus rhesus. RH-FSH, »releasing« hormon (v. tamo) za FSH (v. tamo). RH-GH, »releasing« hormon (v. tamo) za HGH (v. tamo). RH-LH (ICSH), »releasing« hormon (v. tamo) za LH (ICSH) (v. tamo) ali i za FSH (v. tamo). RH-TSH, »releasing« hormon (v. tamo) za TSH (v. tamo). 668

Rn, hemijski simbol za element radon. RNK, v. ribonukleinska kiselina; iRNK, klasa RNK koja u redosledu svojih nukleotida sadrži informaciju za redosled aminö-kiselina u polipeptidnom lancu i služi kao kalup (engl. template) za njegovu sintezu. Sin. informaciona RNK mRNK, engl. messenger RNK. p(ro), simbol za gustinu materije. Izražava se u g/ccm, budući da predstavlja količnik iz mase tela (izražene u gramovima) i njegove zapremine (izmerene u kubnfm centimetrima). Rp., skrać. od recipe, uzmi. Stavlja se na početku lekarskog recepta. Ru, hemijski simbol za element rutenijum. rabies, v. lyssa. racemizacija, pretvaranje nekog optički aktivnog jedinjenja u svoj racemski, tj. optički neaktivni oblik, koji se sastoji od jednakih količina levogirnog i dekstrogirnog oblika optičkih izomera. rachi-, u složenicama označava da je nešto u vezi s hrptenjačom, npr. rachischisis, uroñena rascepljenost hrptenjače. rachialgia, rahialgija, bolovi u leñima, u kičmi. rachicentesis, rahicenteza, v. punctio lumbalis. rachiodynia, rahiodinija, bol u kičmenom stubu. rachis, rahis, kičmeni stub. Sin. columna vertebralis. rachischisis, rahishiza, v. spina bifida. rachitis, rahitis, bolest koja naročito zahvata kostur i mišiće usled osiromašenja organizma u vitaminu D (avitaminoza D). Sin. »engleska bolest«', r. odojčeta,

rachitomia promene na glavi (veliki i dugo otvoreni temenac, rubovi razmekšani, mek potiljak - craniotabes), brojanice na grudnom košu, »kokošije« grudi, kifoza kičmenog stuba, caput quadratum, krive noge u obliku slova O ili X. rachitomia, rahitomija, hirurško ili anatomsko otvaranje kičmenog kanala. računari, elektronski ureñaji koji se u nuklearnoj medicini koriste za obradu podataka dobijenih pomoću gama-kamere. Osnovne mogućnosti tih ureñaja su skladištenje i obrada podataka. Osim toga, mogućna je i matematička obrada rezultata drugih nuklearno-medicinskih ispitivanja. Pomoću odgovarajućih programa otklanjaju se nepravilnosti prouzrokovane statistikom brojanja (pri radioaktivnim merenjima), ističu se jasnije razlike u raspodeli radioaktivnog obeleživača u pojedinim delovima ispitivanih organa, mogućno je da se silueta organa predstavi u tri dimenzije i u profilnim presecima, kao i da se kvantitativno proceni funkcija izabranih »regiona od interesa«. Radenci Slatina, banja koja leži u dolini reke Mure/ pod severnim obroncima Slovenskih gora, nedaleko od austrijske granice, na 208 m n.v. Ima sedativan klimat. Voda ove banje je alkama i zemnoalkalna, hidrokarbonatna, sulfatna, murijatička i ugljenokisela. Temperatura je od 12,5° do 140C. Njena mineralizacija je: 3,042, 5,627 i 8,006 g>/oo. Voda se koristi za kupanje (zagrejana) i za piće. Postoji kupatilo za ugljenokisela kupanja, s odeljenjima za fizikalnu terapiju, masažu i dr. U ovoj banji se lece: arterijska hipertenzija, hronični miokarditisi (u kompenzovanom stanju), oboljenja želuca, creva, jetre i žučnih puteva, urički artritis (giht), kamen ü bubrezima, neuroze, neurovegetativne distonije, ginekološki funkcioni poremećaji i kataralna stanja mokraćnih puteva. radialis, radijalan, koji pripada radijusu, npr. a. radialis, žbična arterija. radiatio corporis callosi, zračenje žuljevitog tela, skup nervnih vlakana koja prolaze kroz žuljevito telo i zrakasto se

radioaktivitet šire po hemisferama velikog mozga. Ona su komisuralna vlakna za obe hemisfere. radicalis, radikalan, koji ima za cilj odstranjenje uzroka ili njime prouzrokovanih patoloških promena. V. palliativa; r. operacija, hirurški poduhvat koji potpuno uklanja neko oboljenje, npr. herniotomija po Bassiniju je r.o. lečenje. radicotomia, radikotomija, presecanje zadnjih korenova kičmenih živaca u cilju otklanjanja spastičke oduzetosti, gastričkih kriza u tabesu itd. Sin. Försterova operacija, rhizotomia. radiculitis, radikulitis, zapaljenje korenova spinalnog živca, nastalo primarno, najverovatnije, kao virusno oboljenje u okviru opšteg polineuritisa, a takoñe sekundarno u oboljenjima meninga (sifilis, tuberkuloza i limfogranulomatoza), kao i u akutnim oboljenjima mekih opni. Javlja se i kao posledica tumora hemoragija, trauma, artritisa i prolapsa sržnih jezgri meñupršljenskih koturova. V. polyradiculitis, Guillain-Barréova bolest. radijacija, zračenje, (1) odavanje zračne energije; (2) zračna energija. radijacijski enteritis, v. enteritis. radijacijski kolitis, v. colitis. radijum-terapija, v. therapia. radikal, grupa atoma koja se javlja kao celina u više jedinjenja koja se mogu izvesti jedno iz drugog. Radikal i pri hemijskim reakcijama prelaze iz jednog jedin jenja u drugo, npr. -  m etil, - CeHs - fenil. Radikali mogu biti jedno-valentni, dvovalentni i viševalentni, zatim zasićeni i nezasićeni. Radikali, kao ostaci ugljovodonika, ne mogu postojati u slobodnom stanju. Ugljovodonični ostaci, ranije nazivani radikali, vezuju jednu ili više funkcionih grupa. V, funkciona grupa. radikalna operacija, v. radicalis. radioaktivitet, radioaktivnost, svojstvo atomskih jezgara da odaju radioaktivne zrake. R. može biti prirodan i veštački. Prirodni r. je spontano raspadanje jezgra teških elemenata počevši od polonijuma (Z - 84) pa do kraja periodnog sistemafâc urana (Zy = 92). Krajnji pro669

radioaktivna voda izvod radioaktivnog raspadanja je jedan od izotopa olova. radioaktivna voña, v. voda. radioaktivne borbene materije, radioaktivni izotopi namenjeni uništavanju žive sile i kontaminaciji okoline; emituju gama-zrake koji izazivaju oštećenja organizma i bez neposrednog dodira (jer imaju veliki domet), i alfa- i beta-čestice koje imaju veliku jonizujuću moć, naročito kad prodiru u organizam hranom, vodom i disanjem. radioaktivne materije i radioaktivna zračenja, profesionalna oboljenja, izazvana dejstvom radioaktivnih materija, novijeg su datuma. Pod radioaktivnim materijama podrazumevaju se prirodne ili vištačke materije koje pri spontanoj dezintegraciji atomske jezgre odaju radioaktivne zrake (alfa, beta i gama). Zraci u svakoj sredini kroz koju prolaze izazivaju jonizaciju i remete hemijsku ravnotežu ćelija. Do oštećenja dolazi: uzimanjem radioaktivnih materija oralnim putem, zračenjem radioaktivnim zracima, emanacijama i direktnim dodirom. Dolazi do akutnih i hroničnih profesionalnih oštećenja. V. trovanje. radioaktivne padavine, vrlo sitne radioaktivne čestice koje posle nuklearne eksplozije padaju na zemlju iz atmosfere, te mogu ugroziti ljudstvo oružanih snaga i stanovništvo, pošto su izvor aktivne kontaminacije. radioaktivni bojni otrovi, hemijske materije koje dejstvuju i kao bojni otrovi (v. tamo) i kao radioaktivne borbene materije (v. tamo). radioaktivni izvor s nosačem ili izotop s nosačem, radioaktivna supstancija koja se nalazi u nekoj smeši ili u nekom hemijskom jedinjenju s neradioaktivnim atomima. radioaktivni izvori, zatvoreni, v. zatvoreni radioaktivni izvori. radioaktivni obeleživač, (engl. tracer) ili obeleženi atom, označava količinu radioaktivnog izotopa koji se unosi u biološki ili mehanički sistem. Njegova količina može se odrediti merenjem njegove aktivnosti pomoću specijalnih ureñaja ili metoda. 670

radioimunoesej radiobiološka doza, količina zračne energije koju apsorbuje jedinica tkivne zapremine ili mase. Izražava se u ergovima na l gram tkiva ili u sadašnje vreme 0,01 J/kg apsorbenta; simbol je »rad«; v. rad. Biološko dejstvo radioaktivnih zrakova manifestuje se u vidu poznih promena ozračenog organa koje nastaju posle tzv. latentnog vremena. Biološke doze su nesigurne, jer je čovečja koža nejednako osetljiva prema istoj količini zračne energije, l R (rendgen) približno je ravan 93 erg/gram tkiva. radio dermatitis, zapaljenje kože izazvano delovanjem rendgenskih i radioaktivnih zrakova. Postoje 3 stepena oštećenja:. (1) eritem-crvenilo, (2) mehurići i plikovi s vlaženjem i (3) ulcus. radioelektrokimografija, v. elektrokimografija. radio!armakologija, grana farmakologije koja proučava fizička (vrsta i energija zračenja, vreme poluraspada), biohemijska (obeležavanje i obeleživači, radiohemijska čistoća, stabilnost i toksičnost) i biološka svojstva radioaktivnih x lekova i drugih supstancija primenjiva-nih u nuklearnoj medicini. radiografija, v. rendgenografija. radiogram, telegram putem bežične telegrafije. V. rendgenogram. radiohemija, grana hernije koja proučava dobijanje radioaktivnih supstancija hemijskom obradom ozračenih ili prirodnih radioaktivnih materijala. radiohirurgija, hirurško lečenje u kome se koristi i radijum. radioimunoelektroforeia, imunoelektroforeza u kojoj se koristi antigen ili antitelo obeleženi radioaktivnim izotopom (v. imunoelektroforeza). Metoda je vrlo osetljiva i omogućava otkrivanje vrlo malih količina antigena pomoću autoradiografije. radioimunoesej, eng. radioimmunoassay, kvantitativno odreñivanje supstancija (hormona, enzima i dr.) koje imaju imunogena svojstva pomoću odgovarajućih antitela. Metoda se osniva na sprečavanju vezivanja antitela poznate koncentracije za antigen obeležen radioak-

r

rañioimunološka analiza

radionuklidi

tivnim izotopom, pomoću neobeležekova), protona i elektrona u dijagnostičnog antigena čija je koncentracija neke i terapijske svrhe. poznata i koji se ispituje. radiološki tehničar, v. tehničar. rañioimunološka analiza, v. radioimuno- radiomanometrija žučnih puteva, mereloški metod. nje pritiska u žučnim putevima s naradioimunološki metod (sin. rañioimuknadnim ubrizgavanjem kontrasta u cinološka analiza, engl. radioimmunoaslju holangiografije. U pitanju je tok opesay, skraćenica RIA), analitički metod racije ili stavljanje postoperativnog drezasnovan na konkurentskoj reakciji rana u žučnu kesicu ili holedohus. U nor.dioaktivno obeleženog i neobeleženog malnim slučajevima on iznosi oko 10 cm antigena s antitelom pri stvaranju komvode na Oddijevom sfinkteru i oko 25 pleksa antigen-antitelo. Za obeležavacm vodenog stuba na vezikulocističkom nje antigena najviše se primenjuju rasfinkteru. dioaktivni izotopi 125J, 131J, 14C i 3H. Ovaj radionecrosis, radionekroza, razorenost vrlo osetljiv i specifičan metod pritkiva ili ulceracija izazvana zračnom menjuje se za kvantitativno odreñivanje energijom. hormona i mnogih drugih supstancija. radionefrografija, v. radioreno grafija. radioizotopska nefrografija, v. radiore- radionefrogram, v. radiorenogram. nograjija. radionuklidi, nuklidi koji se raspadaju emitovanjem korpuskularnog ili elekradioizotopska venografija, v. scintigratromagnetskog zračenja. fija. radioizotopski obeleživači, v. obeleuvač. radio kardiografija, nuklearnomedicin- Fizičko vreme poluraspada radionuklida koji se najčešće primenjuju u nuklearnoj ski in vivo metod za odreñivanje minutmedicini Radio n nog i udarnog volumena srca i brzine Vreme po Iu raspada krvotoka. Posle i? v. ubrizgavanja albu- uklid Tl /2 mina, obeleženog radioaktivnim jodom 15 2 minuta ili tehnecijumom, registruje se prome- 30O P 2,6 minuta na radioaktivnosti nad prekordijumom. 13 l O minuta Dobijeni grafički zapis u obliku krivulje 11N C 20 minuta naziva se radiokardiogram. 68 Ga 1,1 čas radiokardiogram, grafički zapis u obliku krive dobiven registrovanjem promeiia 18 132 radioaktivnosti nad prekordijumom po- 87mF J 1,8 čas 2,3 čas 2,8 čas sle intravenskog ubrizgavanja obeleže- 61 Sr 3 čas 4 ;s čas Cu nog albumina. V. radiokardio grafija. USm1n 6 časova radiokymographia, radiokimografija, v. 99m 8 časova Tc re ndgen-k imo graji ja. 52 1 2,5 časova radiolarinks, perihondritis i nekroza Ia- 42Fe K 12,8 časova rinksnih hrskavica usled prethodnog 64 13,3 časova zračenja grkljana. Oteklina koja nastaje 123Cu 26 časova u zjapu grkljana, od edema i infiltracije 72 J 2,7 dan može da dovede do traheotomije, a ako 197As 2.7 dan Hg je vrlo tvrdokorna i do laringektomije. 198 Au 2.8 d radiolog, lekar specijalista za pregled i Ie- 99Mo an čenje rendgenskim zracima i radioak- 201Tl 3 133 tivnim materijama. V. rendgenolog. da Xe 131 radiologija, (1) nauka o zračnoj energiji i J na zračnim supstancijama; (2) grana medi- 131Cs 5, cine koja se bavi primenom elektromag- 32P 3 netskih talasa (rendgenskih i gama-zrada na 8,1 dan 9,6 dana 14,2 dana 671

radiorenografija 74

As

86

18 dana 18,7 dana 28

Rb dana 32 dana 45 dana Cr 46,9 dana 60 dana 65 169 Yb dana 71 dan 87 dana 59 Fe 120 dana 165 dana 267 203 Hg dana 2,58 god. 12,26 god. 51

5570 god. radiorenografija (sin. radioizotopska nef-rografija, izotopska nefrografija, radio-nefro grafija, r enografija), in vivo nuk-learnomedicinski metod za istovremeno ispitivanje oba bubrega. Dva varni-čarska brojača, povezana s odgovarajućim elektronskim ureñajima, postavljaju se iznad 14 bubrežnih regiona. Posle intravenskog ubrizgavanja radioaktivnog obeleživača, najčešće radiohipurana (ortohipurata-131 !), registruju se pomoću upisivača faze njegovog »prolaska«" kroz bubreg. Taj grafički zapis, u obliku krivljenja desnog i levog bubrega, naziva se radiorenogram. radiorenogram, sin. radionefrogram, grafički zapis u obliku krivulje koja se dobija ispitivanjem bubrega metodom radiorenografije. V. radiorenografija. radioskopija, v. rendgenoskopija. radioterapija, v. therapia. radium, Ra, radijum, jedan od zemnoalkalnih metala; njegov atomski broj je 88, atomska težina 226. Po hemijskim osobinama sličan je barijumu. Radioaktivan je. Njegovo vreme poluraspadanja (T) iznosi 1.590 godina. Krajnji produkti njegova raspadanja su polonijum i jedan izotop olova. Metalni radijum je nepostojan na vazduhu, te se upotrebljavaju njegove soli (hlorid, bromid, sulfat i karbonat). Radijumove soli odaju, osim toplote i svetlosti, tri vrste zrakova: Y-zrake, slične po prodornosti rendgenskim zracima, ß-zrake, manje prodorne slične katodnim zracima, a-zrake,

125 J 85

Sr Co 35 S 75 Se 45 Ca 57 Co 22 Na 3 H 58

C

672

rak koji su vrlo slabo prodorni, i radioaktivni gas, radijumsku emanaciju ili radon. Soli radijuma upotrebljavaju se za lečenje zračenjem raznih kožnih bolesti (lupus, psorijaza, mycosis fungoides i dr.), za uklanjanje papiloma, granuloma i dr., i za palijativno lečenje karcinoma i sarkoma, kao i mijelogene i limfatičke leukemije. V. radij um-terapija (pod therapia). radius, žbica, spoljna, lateralna kost podlaktice. radix, koren, (1) onaj deo nekog organa (kao što je vlas ili nokat) koji je usañen u tkivo; (2) deo nekog organa koji sadrži glavne grane njegovih krvnih sudova i nerava; (3) nervni koren, onaj deo nerva koji leži uz centar s kojim je povezan; u spinalnim i kranijalnim nervima, deo nerva koji se nalazi izmeñu ćelija iz kojih potiče ili se u njima završava i ganglije; r. dentis, v. dens; R. Gentianae, koren od lincure, gorko sredstvo služi za izradu Extractum Gentianae siccum, Species amarae, Tinctura Aloes composita, Tinctura amara, Tinctura Cinchonae composita, Tinctura Gentianae. R. Ipecacuanhae, koren brazilijanske biljke Uragoga Ipecacuanha (Rubiaceae). Sadrži ipekakuansku kiselinu i alkaloide cefaelin i emetin. Danas služi uglavnom samo kao ekspektorantno sredstvo; r. pili, v. pilus. radna terapija, v. therapia. radno odelo, v. odelo. radon, Rn, radijumska emanacija, proizvod raspadanja radijuma. Radioaktivni element koji po svojim hemijskim osobinama spada u grupu inertnih gasova. Ispušta a- i ß-zrake i pretvara se u RaA. Sin. niton. ragada, v. rhagas, fissura. rahicenteza, v. punctio lumbalis., rahigraf, instrument za obeležavanje konture kičmenog stuba i leña. rahiometar, instrument za merenje krivina kičmenog stuba. rahitička skolioza, v. scoliosis. rahitično otvoren zagrizaj, v. malocclusio, occlusio aperta. rak, maligni tumor, izrastaj. Najčešće označava karcinom. V. tumor, cancer, car-

r

ralasta kost cinoma, sarcoma, neoplasma malignum; dimničarski r., rak kože koji se javlja u dimničara, verovatno kao rezultat dugotrajnog dejstva čañi. ralasta kost, neparna kost lica, izgrañuje nosnu pregradu. V. os, vomer. rale, (fr.) krkor, nenormalan respiratorni šum, koji se čuje pri auskultaciji pluća. Sin. rhonchus. rame ni pojas, pojas u čiji sastav ulaze sledeče kosti: ključnjača, gornji deo ramenjače i lopatice; (embr.) stvara se već u embrionu od 9 mm, za lopaticu u embrionu od 11 mm, za ključnu kost. Od svih kostiju našeg kostura prva počinje da okoštava ključnjača (u embriona od 30. do 35. dana). ramificato apicalis, v. delta apicalis. ramisectio, ramisekcija, presecanje saobraćajnih grana simpatikusnog nervnog sistema. Ramonov difterički anatoksin, difterički toksin pretvoren u anatoksin, supstanciju lišenu svake toksičke moći, koja je zadržala antigenska svojstva. Anatoksin se koristi za vakcinaciju dece protiv difterije i za imunizaciju i hiperimunizaciju životinja radi dobijanja imunskih seruma.

Ramstedtova operacija, v. operacija, pyloromyotomia. rana, v. vulnus. Rankeovi stadijumi tuberkuloze, v. tuberculosis. raptus, iznenadan napad psihomotornog nemira; r. hystericus, nagao nastup impulsivnog delanja u histeriji; r. melancholic us, nagao nastup ,uzbuñenja i straha s velikom tendencijom ka samoubistvu u toku melanholije. rarefactio, rarefakcija, smanjenje gust ine i težine, ali ne i volumena nekog organa, usled fizioloških i patoloških procesa. rascepljenost ličnosti, psihopatološka pojava u shizofreniji u kojoj ličnost u odreñenoj situaciji reaguje na dva različita načina istovremeno. rase, različite grupacije stanovništva koje se meñusobno razlikuju u pogledu učestalosti »polimorfnih gena«. rash, (engl.) raš-ospa, prolazna erupcija na koži, npr. urtikarija; egzantem; ani43 Medicinski leksikon

rastvor linski r., raš izazvan trovanjem anilinom; antitoksinski r., r. posle davanja nekog antitoksičkog seruma; hidatidni r., egzantem koji se ponekad javlja posle prskanja ciste ehinokokusa; medikamenini r., r. zbog upotrebe nekih medikamenata; vakcinalni r., r. posle davanja izvesnih vakcina. rasipan krug, rasuta, nejasna slika predmeta koji se posmatra na mrežnjkči. Nastaje refrakcionim anomalijama, kad se paralelni zraci seku ispred ili iza mrežnjače, dok se na mrežnjači stvara lik u vidu rasipnih krugova, tako da se predmet vidi nejasno. Krug može biti veći ili manji, što zavisi od stepena refrakcione anomalije, pa će, prema tome, i Hk predmeta biti više ili manje jasan. raskrsnica, v. chiasma. raspatorium, raspatorijum, strugač, strugača, instrument za struganje pokosnice. Rastellijeva operacija, v. operacija. rastenje, razvojno povećanje mase nekog tela regulisano hormonskim uticajima, genetskom predispozicijom i faktorima spoljne sredine. Ekspanzivno r., povećanje obima tumora tako da kompaktne tumorske mase potiskuju okolno tkivo u kome se izrastaj razvija. rastenje, hormon, v. krescin. rastvor, sistem u kome je jedna ili više rastvorljivih supstancija rastavljena do molekula ili jona u jednom rastvaraču; supstancije su homogeno izmešane. Rastvor je najčešće tečan, a može biti čvrst i gasovit. U biološkom i medicinskom pogledu su najvažniji tečni rastvori. V. solutio; Dakinov r., Liquor Natrii hypochlorosi (spravlja se od hlornog kreča 20, kristalne sode 14, destilovane vode do 1.000; filtratu dodati borne kiseline 4 . V. Carrel-Dakinov postupak; Fehlingov rastvor, rastvor koji se dobija mešanjem jednakih zapremina dvaju rastvora, od kojih se jedan zove Fehling I, a drugi Fehling II. Fehling I sadrži 34,63 g bakar-sulfata u 500 ml vode, a Fehling II 173 g kalijum-natrijum-tartarata i 50 g natrijum-hidroksida u 500 ml vode. Pri mešanju ova dva rastvora gradi se složeno jedinjenje azurnoplave 673

rastvorljiv

ratna patologija

boje. V. Fehlingova reakcija (pod reakcija); rastvorljiva RNK, v. transportna RNK (tRNK). Hayemov r., rastvor koji služi za razblaživanje krvi prilikom brojanja Ratanhia, peruansko ime za biljku Kraeritrocita (vodeni rastvor sublimata, nameria triandra, čiji koren (Ratanhiae ratrijum-sulfata i natrijum-hlorida); izodix) sadrži taninske materije. Alkoholni toni r., rastvor koji ima isti osmotski ekstrakt korena (Tinctura Ratanhiae) pritisak kao neki drugi rastvor s kojim. se upotrebljava se kao adstringentno sreduporeñuje (najčešće se uporeñuje s stvo. osmotskim pritiskom krvi). Sin. izoto- ratemeter, v. merači srednje brzine brojanički rastvor, izoosmotski rastvor. V. Sonja. lutio Natrii chloridi isotonica; koloidni r., ratna hirurgija, grana vojne medicine disperzni sistemi, naizgled homogeni koja proučava patologiju i metode lečerastvor, od kojih se od pravih rastvora i nja ratnih povreda, organizaciju pružasuspenzija razlikuju po veličini disperz-ne nja hirurške pomoći velikom broju pofaze. Pravi rastvori su disperzni sistemi u vreñenih u ratu, uvodi najnovije tekovikojima su čestice disperzne faze manje ne hirurgije i medicine uopšte (rezultati od l  (veličine običnih molekula ili izučavanja traumatskog šoka, primena atoma), koloidni rastvori su disperzni hipotermije, zamenika krvi itd.) i primesistemi u kojima čestice disperzne faze njuje metode savremene trijaže (v. meimaju veličinu od l  do 100  a dicinska trijažd)', osnovni cilj ratne orgasuspenzije disperzni sistemi u kojima su nizacije i metoda rada je pružanje što čestice disperzne faze veće od 100 . brže i efikasnije odgovarajuće hirurške Koloidni rastvori se razlikuju od pravih pomoći što većem broju povreñenih i po tome što koloidne čestice ne obolelih u ratnim uslovima. difunduju kroz životinjske membrane; May-Grünvaldov r., alkoholne neutralne ratna interna medicina, grana vojne medicine čiji je zadatak proučavanje i ocesmeše metilenskog plavila i eozina, služi njivanje vojnomedicinskog značaja inza bojenje krvnih prevlaka^ normalni r., ternih oboljenja za oružane snage u rastvor koji u jednom litru rastvora sadrži miru i ratu; organizacija internističke jedan gram-ekvivalent rastvorene službe u ratu ima za cilj zbrinjavanje supstancije, npr. normalni rastvor (trijaža, lečenje i evakuacija) internih natrijum-hidroksida je rastvor koji u bolesnika, ozračenih i zatrovanih. jednom litru sadrži jedan gram-ekvivalent, 40 g natrijum-hidroksida; ratna medicina, naučna disciplina koja Ringerov r., Solutio Ringeri, vodeni kao grana vojne (i opšte) medicine (v. rastvor neorganskih soli (natrijum-hlotamo) proučava ratne uslove i njihov rida, kalijum-hlorida, kalcijum-hlorida, uticaj na zdravlje ljudstva, ratnu patolonatrijum-bikarbonata) u koncentracijama giju i problematiku zdravstvene zaštite; u kojima se ove soli nalaze u krvnoj njene grane su: ratna interna medicina, plazmi (npr. natrijum-hlorida 0,6%, kahirurgija, higijena, epidemiologija, neulijum-hlorida 0,075%, kalcijum-hlorida ropsihijatrija i druge ratno- (vojno-) me0,01% i natrijum-bikarbonata 0,01%); dicinske discipline, a jedna od osnovnih Tyrodeov r., složen fiziološki rastvor, njenih grana je ratna organizacija izoton s plazmom, koji pored NaCl zdravstvene zaštite. (0,8%) sadrži male količine KCl i CaCh ratna medicinska doktrina, v. ratna sani(0,02%) i MgCh (0,01%), osim toga malo tetska doktrina. pufera (0,01% NaHCOa, 0,005% ratna patologija, deo patologije koji proNa2HPO4) i malo (0,01%) glikoze; Zenučava pojave i porast broja trauma, pokerov r., rastvor za fiksiranje tkiva, koji rast morbiditeta uopšte, a posebno epise sastoji od merkuri-hlorkla, natrijum-demija oboljenja, psihičkih poremećaja, sulfata i vode. rastvorljiv, v. solubilis. kao i novih vrsta povreda i oboljenja (posledica dejstva nuklearnog, hemij674

ratne povrede skog i biološkog oružja) u ratu, V. pathologia. ratne povrede, oštećenja organizma usled dejstva spoljnih faktora u ratnim uslovima i to: mehaničkih koja su najčešća (vatreno ili hladno oružje), termičkih (zapaljive bombe, bacači plamena, požar od motornog goriva), hemijskih (v. •bojni otrovi) i radioaktivnih (v. radioaktivna borbena sredstva). Ratne povrede su obično veoma složene, imaju teži klinički tok, lečenje je duže i komplikovanije i smrtnost je veća nego u mirno doba, a razlog ovome su jača kinetička sila i masa uzročnika kao i stanje samog organizma koji je u ratnim uslovima manje otporan (ovo opet olakšava dejstvo biološkog faktora što češće dovodi do infekcije). Ratne povrede su različite težine što zavisi od veličine povrede, organa i njegove važnosti i otpornosti. V savremenom ratu su sve češće psihotraume. ratne vojne bolnice, ustanove za trijažu i lečenje povreñenih i obolelih u ratnim uslovima; mogu biti stacionarne (u pozadini) ili pokretne koje se kreću sa jedinicama. V. poljske bolnice, teritorijalne bolnice. Rauberov sloj, deo trofoblasta koji pokriva embrioblast. Rauchfussov trougao, v. Grocco-Rauchfussov trougao. Rauvvolfia serpentina, žbun u čijem se korenu nalazi veći broj alkaloida, od kojih su najaktivniji rezerpin i rescinamin, koji deluju hipotenzivno i sedativno i služe, kao i ukupni alkaloidi ove biljke, u lečenju arterijske hipertenzije i nekih duševnih oboljenja. ravan, površina na kojoj se neka prava linija koja spaja dve tačke nalazi ćela u njoj; frontalna r., uspravna površina, paralelna s čelom, koja se nalazi u smeru levo-desno; horizontalna r., (fiz.) površina paralelna riivou mirne vode, (anat.) u čovečjem telu vodoravna poprečna ravan; medijalna r., uspravna ravan, u smeru napred-nazad, koja prolazi kroz sredinu tela i deli ga na dve simetrične polovine; sagitalna r., uspravna ravan paralelna s medijalnom ravni. 43*

razmnožavanje Raynaudova bolest, v. bolest. Raynaudova gangrena, v. gangraena. razdraženje, reakcija žive materije na nadražaj, v. nadrafaj. razdvojna moć rendgen-filma, naročito svojstvo fotoemulzije da registruje fine detalje anatomske grañe čovečjeg tela ili patološkog procesa. Izražava se debljinom crte (d) koja se na snimku može jasno videti; zato se mera za razdvojnu moć filma zove »linija oštrine«. Na rendgenografiji »linija oštrine« treba da iznosi najviše 0,1 mm. razmaz vaginalnog sekreta, vaginalni sekret (»vaginal smear«) dobija se ovlašnim struganjem vagine. Sastrugani sadržaj se razmazuje po staklenoj pločici i pregleda mikroskopom, pošto se razmaz oboji. U odrasle mišice promene u toku estrusnog ciklusa se mogu svrstati u nekoliko faza. U predestrusu epitel vaginalne sluznice je slojevit. U srednjem delu epitela se nalazi 5-6 redova ćelija preko kojih se razastire nekoliko redova pljosnatih ćelija. Pred estrus te ćelije orožavaju: u razmazu se javljaju mnogobrojne pljošte ćelije, koje u estrusu postaju keratinizovane Ijuspice bez jedra. U postestrusu epitel se prožima leukocitima i trpi involuciju. Zatim leukociti preovladaju i u diestrusu se nalaze u velikom broju. razmnožavanje, reprodukcija, postanak novih živih bića od roditeljskih organizama: (1) agametsko r. npr. deoba, pupljenje i shizogonija u protozoa, pri čemu je roditeljska indivudua »agamet«; (2) gametsko r., a) u vezi s oploñenjem, b) partenogeneza, koja je »redukovano gametsko r.«; (3) vegetativno r., postanak novih jedinki od grupe somatskih ćelija roditeljskog organizma; (4) smena generacija- »ciklično r.« - odmenjivanje jçdne gametske generacije postale oploñenjem s jednom ili više generacija ostalih oblika razmnožavanja. V. vegetativan, garnet, partenogeneza, protozoa, pupljenje, shizogonija, soma; r. bakterija, razmnožavanje je posledica rastenja tesno povezanog s reprodukcijom ćelije. Razmnožavanje u bakterija nastaje deobom bakterijske ćelije, što dovodi do poveća675

razrokost nja broja jedne ćele homogene populacije. razrokost, v. strabismus. razvijač, rastvor reduktivnih supstancija (i drugih sastojaka) koje deluju na latentnu sliku osvetljene fotoemulzije pretvarajući je (razvijajući) u vidljivu sliku. U procesu razvijanja osvetljeni joni srebra bivaju redukovani u elementarno srebro. V. latentna slika. reactio, reakcija (1) suprotna akcija; (2) odgovor organizma ili nekog organa na nadražaj; (3) u psihologiji duševno, odnosno emociono stanje koje se javlja u izvesnoj situaciji; (4) u herniji proces koji nastaje usled dejstva nekog hemijskog elementa ili jedinjenja na neki drugi element ili drugo jedinjenje. V. test, ogled, fenomen. Read (Rid)ova formula, formula po kojoj se, približno, može odrediti vrednost bazalnog metabolizma (v. bazalni metabolizam), a koja glasi: 0,75 X [ p + (0,74 X a)] - 72 pri čemu je »p« broj arterijskog pulsa u minutu, a »a« - amplituda - razlika izmeñu vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska. reagens, supstancija koja daje odreñenu reakciju s nekom drugom supstancijom po kojoj se utvrñuje njeno prisustvo; diazo-reagens, reagens koji se sastoji od dva rastvora, A i B, koji se pomešaju neposredno pre upotrebe u razmeri 25 ml A i 0,75 ml B. Rastvor S sadrži l g sulfaniine kiseline na litar destilovane vode. Rastvor B sadrži, 0,5 g natrijumnitrita na 100 ml destilovane vode; Esbachov r., (smeša 1%-tnog rastvora pikrinske kiseline i 2%-tnog rastvora Iimunske kiseline) rastvor koji služi za utvrñivanje prisustva ili odreñivanje prisustva ili odreñivanje količine belančevine u mokraći; Nesslerov r., vodeni rastvor koji sadrži 5%-tnog kalijum-jodida, 2,5% merkuri-hlorida i 16% kalijum-hidroksida. Upotrebljava se za dokazivanje prisustva amonijaka; Uffelmannov r., r. koji služi za dokazivanje prisustva mlečne kiseline u želudačnom soku. Sastoji se od 3 kapi rastvora feri-hlorida, 3 kapi koncentrovanog 676

reakcija rastvora fenola i 20 ml destilovane vode. V. Uffelmannova reakcija (pod reakcija). reagini, antitela koja nastaju pod dejstvom kompleksa: lipidne frakcije oštećenih ćelija organizma pod uticajem T. pallidum i proteina same T. pallidum. Ova antitela u sifilisu se dokazuju klasičnom Wassermannovom reakcijom, drugim reakcijama fiksacije komplemenata i flokulacije. reakcija, (1) suprotna akcija na draženje; (2) pojava izazvana dejstvom hemijskih činilaca; hemijski proces u kome se jedna supstancija pretvara u neku drugu ili u neke druge supstancije; aglutinaciona r., odreñivanje prisustva specifičnih aglutinina u krvi (npr. Widalova r.); r. alarma, skup svih odbrambenih reakcija protiv dejstva nekog štetnog činioca; alergijska r., lokalna ili opšta reakcija na dodir sa supstancijom (alergenom) na koju je organizam preosetljiv (senzibilizovan, alergičan). Reakcija može da se ispolji crvenilom ili edemom kože, ekcemom, kijavicom, astmatičkim napadom i drugim simptomima (prema vrsti alergije, kao i prema vrsti ili mestu primene alergena); amfoterna r., osobina nekih tečnosti da se ponašaju i kao baze i kao kiseline (boje crvenu lakmusovu hartiju u plavo, a plavu u crveno, npr. sveže mleko); anafilaktička r., r. koja se dešava za vreme anafilaktičkog šoka; r. antigen-antitelo, r. koja nastaje kada antigen doñe u dodir sa svojim specifičnim antitelom; Antonova očna r., pouzdan test za identifikaciju listerija. Kap sveže kulture listerija stavljena ili ubrizgana u konjunktivu zeca ili zamorčeta posle 24 do 48 časova izaziva gnojni konjunktivitis; Arthusova r., lokalna reakcija koja nastaje pri ubrizgavanju pod kožu strane belančevine senzibilisanim organizmima; Bence-Jonesova r., taloženje specijalnih globulina mokraće na 5O0C i njihovo ponovno rastvaranje prilikom ključanja (mijelom, kostne metastaze); benzaldehidska r., za utvrñivanje urcbilinogena u mokraći ili u izmetu. Mokraći ili alkoholnom ekstraktu fecesa dodamo dve kapi Ehrlichovog reagensa; ako u ispiti-

reakcija vanom materijalu ima urobilihogena, nastaće crvena boja; benzidinska r., r. koja služi za dokazivanje krvi u stolici, mokraći i u drugim sekretima. Ako u materijalu koji se ispituje ima krvi, onda se dodavanjem rastvora benzidina u koncentrovanoj sirćetnoj kiselini i perhidrola dobija plava boja; biološka r., (1) (biol.) svaka reakcija koja nastaje u živom organizmu; može biti fiziološka ili patološka; (2) (med.) reakcija živog organizma koja služi u dijagnostičke svrhe; biuretska r., reakcija koju daju biure i belančevine; Chediakova r., mikroflokulaciona reakcija za dijagnostikovanje sifilisa; citochol-reakcija, brza serološka reakcija za dokazivanje antitela koja su karakteristična za infekciju sifilisom. Sastoji se od pojave folikulacije, koja dovodi do vidljivog zamućenja ovakvih seruma u prisustvu holesterinisanih antigena (alkoholni ekstrakt goveñeg srca). Poznate su razne modifikacije ovih reakcija (Sachs-Georgi, Sachs-Witebsky i dr.); r. degeneracije, reakcija na električko draženje mišića čiji su nervi degenerisali. Sastoji se u tome što mišić ne reaguje na faradičnu struju, a nerv reaguje na faradičnu i galvansku struju. Razdražljivost mišića galvanskom strujom je*, povećana; diazoreakcija, pojava crvene boje mokraće i pene iznad nje posle dodavanja diazoreagensa. Pozitivna je u trbušnom tifusu i u floridnoj tuberkulozi. Sin. Ehrlichova diazo-reakcija; Dickova r., intradermna reakcija koja služi za odreñivanje osetljivosti ili imuniteta prema šarlahu. Pozitivna reakcija dokazuje odsustvo antitoksina u ispitivane osobe; negativna reakcija dokazuje da osoba raspolaže antitoksinom koji je neutralisao ubrizgani eritrogeni toksin; Erbova r., pojačana nadražljivost živaca na galvansku struju u spazmofiliji (tetaniji). V. tetania; Fehlingova r., reakcija za dokazivanje prisustva aldehida i drugih materija koje redukuju. Ova tela kad se kuvaju s Felingovim rastvorom i redukuju ga, i pri tom se izdvaja crveni kupro-oksid u obliku taloga. V. Fehlingov rastvor (pod rastvor); flokulaciona r., koloid-

reakcija na reakcija pri kojoj se jedan ili više sastojaka čvrste faze koloidnog rastvora (npr. antigen i antitelo) izdvajaju u vidljive čestice (folikule) raznih dimenzija. Postoji čitav niz specifičnih f.r. koje se koriste u svrhu dijagnoze sifilisa i dn oboljenja; flokulaciona VDRL-r., serološki test na sifilis; formol-gel r., flokulaciona r. za dokazivanje kala-azara; Gaetgensova pallida-reakcija, reakcija vezivanja komplementa u sifilisu; Gerhardtova r., pojava tamnocrvene boje kad se mokraći koja sadrži acetilsirćetnu kiselinu doda rastvor feri-hlorida, globulinska r., v. Nonne-Apeltova r.; Gmelinova r., r. za dokazivanje bilirubina u mokraći pomoću pušljive azotne kiseline; »Goldsol«-r., reakcija zlatnog soka, koloidno-hemijske prirode, koristi se u laboratorijskoj dijagnostici neuroluesa kao metoda za ispitivanje likvora; Gordonova r., ispitivanje prisustva globulina i albumina u kičmenoj tečnosti dodavanjem ovoj tečnosti malo rastvora merkuri-hlorida. Stvaranje zamućenosti ili taloga posle jednog sata dokazuje prisustvo albumina i globulina; Gruber-Widalova r., v. Widalova r.; Hangerova r., r. za dokazivanje postojanja oštećenja jetre. U takvom slučaju bolesnikov serum izaziva flokulaciju u emulziji cefalina i holesterola; Hayova r., r. za dokazivanje prisustva žučnih soli u mokraći pomoću sumpornog cveta, koji u tom slučaju potone; ako ovih soli nema, sumpor se održava na površini mokraće; Hechtova r., reakcija za dokazivanje postojanja sifilisa. H. r. je jedna modifikacija Wassermannove reakcije; Hellerova r., reakcija za dokazivanje prisustva belančevine u mokraći pomoću azotne kiseline na koju se dodaje mokraća. Ako u njoj ima belančevi-na, na dodirnoj površini kiseline i mokraće stvara se beo prsten usled zgruša-vanja belančevine; Herxheimeröva r., prolazno pogoršanje postojećih sifilisnih pojava pod dejstvom prvih injekcija nekog antisifilisnog leka; Hindenlangova r., stvaranje belog mu teža ili taloga kada se mokraći koja sadrži belančevine doda metafosforna kiselina; imu677

reakcija noreakcija, reakcija izmeñu nekog antigena i odgovarajućeg antitela; Jacobsthalova r., r. za dokazivanje postojanja sifilisa; (1) pojava taloga pri mešanju seruma obolelog od sifilisa s alkoholnim ekstraktom jetre. Talog se ispituje u tamnom polju. Sin. optička serodijagnoza sifilisa; (2) modifikacija Wassermannove r., koja se izvodi na niskoj temperaturi; Kahnova r., vrsta flokulacione reakcije za dijagnostikovanje sifilisa. Serum sifilističara pomešan u odreñenim odnosima s Kahnovim antigenom, mućkan i inkubiran po propisu, pokazuje vidljivu precipitaciju (za razliku od seruma osoba koje nemaju sifilis), tj. pozitivnu Kahnovu reakciju; Kolmerova r., modifikacija Wassermannove reakcije vezivanja komplementa za sifilis; ksantoproteinska r., dodavanjem vrele koncentrovane azotne kiseline rastvorima koji sadrže ksantoproteine nastaju žuta aromatička nitro-jedinjenja; dodatkom amonijaka ili natrijumhidroksida žuta boja prelazi u narandžastu; Legalova r., reakcija kojom se dokazuje prisustvo acetona u mokraći: pojava crvene boje u mokraći pri dodav vanju nekog alkalnog hidroksida i natrijum-nitroprusida, koja se pojačava dodatkom sirčetne kiseline; leukemoiñna r,, krvna slika koja liči na leukemiju, koja, meñutim, nije izazvana leukemičkim promenama u hematopoeznim tkivima; Liebenova r., reakcija za dokazivanje acetona u mokraći. Ako mokraća sadrži acetona, dodavanjem rastvora kalijum-hidroksida i rastvora kalijumjodida stvara se jodoform; limfatička r., v. limfocitna r.; limfocitna r., reagovanje limfocitnog tkiva povećanjem broja limfocita u perifernoj krvi u raznim akutnim i hroničnim infekcijama i izvesnim intoksikacijama. Sin. HmfatiČka reakcija; lokalna r., r. na mestu infekcije; Mantouxova r., tuberkulinski, intradermni test, koji ukazuje na postojanje tuberkulozne lezije negde u organizmu; Melnickeova r., vrsta flokulacione reakcije za dokazivanje sifilisa u ljudi. Kao antigen služi ekstrakt konjskog srca spravljen na specijalan način.

678

reakcija Meinicke je opisao i druge reakcije za dokazivanje sifilisa (npr. r. razbistravanja po Meinickeu, tzv. Klärungs-test, za koji se upotrebljava ekstrakt goveñeg srca spravljen na specijalan način; Middlebrook-Dubosova r., serološki test za dokazivanje tuberkuloze; Milionova n, r. za dokazivanje belančevina koje sadrže aromatične aminokiseline sa hidroksilnom grupom u svom molekulu (tirozin-oksifenilalanin). U prisustvu ovih kiselina, dodavanjem Millonovog reagensa pojavljuje se crvepa boja; nitritoidna r., v. nitritoidna kriza (pod crisis); Nonne-Apeltova r., zamućenje pri dodavanju zasićenog rastvora amonijum-sulfata cerebrospinalnoj tečnosti kad ova sadrži globuline. Dobiva se u slučajevima zapaljenja u centralnom nervnom sistemu. Sin. globulinska r.; Nylanderova r., r. za dokazivanje šećera u mokraći. Izvodi se dodavanjem Nylanderovog reagensa (bizmut-subnitrat i kalijum-natrijum-tartarat u rastvoru natrijum-hidroksida) mokraći, koja se potom kuva 5 minuta. Pojava crne boje ili crnog taloga (elementarni bizmut) dokazuje prisustvo neke reduktivne supstancije u mokraći (najčešće glikoze); Obermeyerova r., r. za utvrñivanje prisustva indikana u mokraći. Mokraći se doda 20%-ni rastvor olovo-acetata i profiltruje. Filtratu se doda Obermeyerov reagens (koncentrovana hlorovodonična kiselina koja sadrži malo feri-hlorida). Ako mokraća sadrži indikana, nastaje tamnoplava boja, koja se može ekstrahovati hloroformom; oksiñazna r., pojava tamnoplavih granulacija u mijeloidnim ćelijama obojenim alfa-naftolom; Pandyjeva r., reakcija za dokazivanje prisustva globulina u cerebrpspinalnoj tečnosti pomoću razblaženog rastvora fenola. Ako se stavljanjem jedne kapi likvora u rastvor fenola na staklenu ploču ne stvori talog u roku od 5 sekundi, reakcija je negativna; Paul-ðunnellova r., reakcija koja se zasniva na dokazivanju heterofilnih antitela pomoću eritrocita ovna. Serološki test za dijagnozu infektivne mononukleoze; peroksidazna r., tamnoplavo oboljenje

reakcija zrnaca u leukocitima mijeloidne loze kada se oboje bojom koja sadrži natrijum-nitroprusida, benzidina, baznog fuksina i vodonik-peroksida; PeUenkofferova r., r. za dokazivanje prisustva žučnih kiselina u mokraći. Ako mokraća sadrži žučne kiseline, pojavljuje se purpurnocrvena boja kad se kap mokraće stavi u mešavinu šećera i sumporne kiseline. P.r. nije specifična za žučne kiseline, jer je daju i cefalin, lecitin i mijelin; precipitacinska r., serološka reakcija izmeñu rastvorljivih, nećelijskih antigena (precipitinogena) i antiteIa (precipitina), koja se manifestuje obrazovanjem finog, prašinastog precipitata; precipitinska r., vidljivo taloženje kompleksa antigen-antitelo kad se dovedu u dodir rastvor antigena i odgovarajuće antitelo. P.r. može da se koristi u svrhu dokazivanja prisustva malih količina antigena pomoću specifičnog precipitirajućeg seruma (npr. dokazivanje životinjskog porekla krvnih mrlja u sudskomedicinskom veštačenju), i obrnuto; Rinneova reakcija, v. test; Rivaltina r., r. kojom može da se utvrdi da Ii je neka tečnost eksudat ili transudat; Sachs-Georgijeva r., vrsta flokulacione r. za dokazivanje sifilisa u ljudi. Ova r. zasniva se na pojavi flokulacije kada se u odreñenim odnosima pomešaju serum sifilitičara i ekstrakt goveñeg srca pomešan sa holesterinom; Sachs-Witebskyjeva r., v. citochol-reakcija; Schlesingerova r., reakcija za dokazivanje prisustva urobilina u mokraći pomoću zasićenog rastvora cink-hlorida u apsolutnom alkoholu. Pojava zelenkaste fluorescencije u filtratu ukazuje na prisustvo urobilina; Selivanovljeva r., reakcija za utvrñivanje prisustva fruktoze u mokraći pomoću rastvora rezorcinola u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini. Prisustvo fruktoze ogleda se u pojavi burgundskog crvenila; Takata-Araina r., fiokulaciona r. za funkciono ispitivanje jetre pregledom seruma i za dokazivanje postojanja sifilisa centralnog nervnog sistema i bakterijskih meningitisa pregledom cerebrospinalne tečnosti; Trommerova r., reak-

reakcija cija za dokazivanje prisustva glikoze u mokraći. Na dva dela mokraće doda se jedan deo natrijum-hidroksida i kap po kap vrlo razblaženog bakar-sulfata i sve se prokuva. Ako u mokraći ima glikoze, stvara se narandžastocrven talog; Uffelmannova r., reakcija za dokazivanje prisustva mlečne kiseline u želudacnom sadržaju, kome se dodaje nekoliko kapi reagensa koji sadrži tri kapi feri • -nlorida, tri kapi koricentrovanog rastvora fenola i 20 ml vode. U prisustvu mlečne kiseline nastaje žuto obojenje, dok hlorovodonična kiselina obezbojava ovu mešavinu; r. vezivanja komplementa, pojava kada se antigen vezuje s odgovarajućim antitelom u prisustvu komplementa, pri čemu dolazi do vezivanja komplementa na kompleks antigen-antitelo. Naknadno dodavanje (pomoću odgovarajućeg antitela) senzibilizovanih eritrocita ovakvom sistemu može da posluži za dokazivanje odsustva ili prisustva slobodnog komplementa u sistemu. Ako je komplement bio vezan za kompleks antigen-antitelo, tj. ako nema slobodnog komplementa u sistemu, senzibilizovani eritrociti ostaće nepromenjeni. U protivnom slučaju, tj. ako se komplement nije vezao već je ostao slobodan, posle dodavanja senzibilizovanih eritrocita nastaće hemoliza. Princip ovakvog vezivanja komplementa iskorišćuje se u raznim reakcijama za dokazivanje zaraznih oboljenja, npr. u Wassermannovoj r. za dijagnozu sifilisa; Waaler-Roseova r., služi u prvom redu za serološku dijagnozu reumatizma, a koristi se i za dijagnozu drugih sekvela streptokokoza; Wassermannova r., reakcija vezivanja komplementa za dokazivanje antitela koja su karakteristična za sifilis (reagini). Reakcija se izvodi u mešavini seruma s odgovarajućim antigenom u prisustvu komplementa. U slučaju kada je serum negativan prisutni komplement ostaje neutrošen i dovodi do hemolize naknadno dodatih senzibilisanih eritrocita ovce (mešavina ovčijih eritrocita s odgovarajućom količinom hemolizina). U slučaju kada je serum pozitivan nastaje specifično veziva679

reakcija nje antigena s antitelima iz pozitivnog seruma, pri čemu se troši prisutni komplement i zbog toga naknadno dodata suspenzija eritrocita ostaje nepromenjena (ne nastaje hemoliza). Antigeni za izvoñenje ove reakcije pripremaju se od goveñeg srca i drugog materijala koji nema etiološke veze ;sa sifilisom, zbog toga ovu reakciju možemo ubrojati u serološke reakcije slučajnog specificiteta; Weichbrodtova r., r. za odreñivanje globulina u likvoru pomoću rastvora merkuri-hlorida (sublimata). Zamagljenje ili opalescencija ukazuju na prisustvo globulina; Weil-Felixova r., specifična aglutinacija loze OX19 klice Proteus vulgaris serumom bolesnika i rekonvalescenata od pegavca. Služi za serološku dijagnozu pegavca; Weltmannova r., flokulaciona r. za dokazivanje patoloških "globulina u serumu (oboljenja jetre); Widalova r., izvoñenje aglutinacione reakcije u serumu osoba za koje se sumnja da imaju crevne infekcije (većinom iz grupe Salmonella). W.r. izvodi se stavljanjem u nizove epruveta sve većih razblaženja sumnjivog seruma i u svaki red epruveta po jedne vrste suspenzije bakterija. Posle inkubacije rezultat se čita lupom ili slobodnim okom i izražava se titrovima, tj. oznakom onog razblaženja u kome je još jasno vidljiva aglutinacija odgovarajućih bakterija; Wrightova r., tip aglutinacije, upotrebljava se za serološku dijagnozu bruceloze; r. ženica/v. refleks ženica; žarišna r., r. koja se javlja u žarištu infekcije ili oko njega i može izazvati generalizaciju ili proširenje ranije ograničene infekcije. Nastaje kada u organizam prirodnim ili veštačkim putem prodru antigeni koji su srodni antigenskoj grañi onih uzrokovača koji su\izazvali žarišnu infekciju. reaktivan, koji reaguje ili je u stanju da reaguje. reamputacija, amputacija, izvršena iznad mesta ranije amputacije oiekog organa, obično ekstremiteta. Vrši se zbog nepravilno izvedene prvobitne amputacije ili napredovanja patološkog procesa. 680

receptor reanimacija, sve terapijske mere koje se preduzimaju u bolesnika u koga su životne funkcije ugrožene. reanimator, svaki lekar, obično anesteziolog u hirurškoj ustanovi, koji sprovodi terapijske mere reanimacije. V. reanimacija. rebarni, v. costalis. rebound-fenomen (u neurologiji), poremećaj naglog zaustavljanja pokreta u slučajevima oboljenja malog mozga. Sin. Stewart-Holmesov znak. rebro, v. co s ta. recenter paratus, u lekarskim receptima znači »sveže spravljen«. receptaculum seminis, semeno smestište, zadnji usminski špag. receptor, prijemnik, ćelija, deo ćelije ili specifična formacija čija se uloga sastoji od primanja nadražaja koji deluju na organizam iz spoljne sredine ili od samog organizma. Od receptora, pod dejstvom odreñene tzv. adekvatne draži, odnosno odreñenog oblika energije, stvara se receptorski potencijal koji prelazi u nervne podsticaje, koji se putem senzitivnih puteva sprovode do moždane kore što izaziva nastajanje osećaja. Nervne podsticaje stvorene receptorima, može izazvati i nastajanje direktnog motornog odgovora preko centara koji se mogu nalaziti u raznim delovima CNS. Prema obliku energije za koje je receptor najosetljiviji receptori se klasifikuju u: me rana s dubokim prodiranjem zuba neke životinje u tkiva; obično jako inficirana rana; v. nonpenetrans, nepenetrantna rana, vulnus u kome nema prekida kontinuiteta kože, dok su dublja tkiva ozleñena; otvoreni v., otvorena rana koja je u vezi s atmosferom; v. penetrans, prodorna rana, rana koja jé izazvana tankim oštrim predmetom, npr. iverom gvozda, klinom itd., te se prostire od kože pa do u dublja tkiva; v. perforans, probojna rana, kojçi prodire u neki organ ili teles-nu šupljinu; primarna obrada v., iseca-nje ivica zagañene rane najkasnije 6-8 časova od njenog nastajanja u cilju da se otkloni infekcija i zapaljenje; v. pune* turn, ubodina, rana manje-više tačkas-tog oblika koja prodire duboko u tkiva: v. scissum, sin. vulnus incisum; v. subcutaneum, rana koja zahvata samo kožu i potkožno tkivo. vulva, partes genitales femininae exter-nae, stidnica, spoljašnji spolni organi žene u koje spadaju: velike i male usne (labia majora et minora), trem usmine (vestibulum vaginae), dražica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) i tremne žlezde (gll. vestibulares).

W W, hemijski znak za wolfram; simbol za vat (watt). W.H.O., skrać. za World Health Organisation, Svetska zdravstvena organizacija. V. SZO. W.M.A., skrać. za World Medical Association, Svetski lekarski savez. WaR, v. Wassermannova reakcija. Waaler-Roseova reakcija, v. reakcija. Wagnerova operacija, v. operacija. Wagner-Meissnerova telašca, v. čulna telašca. Waldenströmova bolest, v. macroglobulinaemia. Waldeyerov limfatički prsten, venac limfatičkog tkiva smešten oko ždrela. Njega obrazuju nepčani, ždrelni i jezički krajnici. Sin. Waldeyjerov ždrelni venac krajnika. Wassermannova reakcija, v. test, reakcija vezivanja komplementa. Wassmundova fibromatoza desni, v. gingivitis neoplastica. Waterhouse-Friederichsenov sindrom, v. syndroma. Watt (W), vat, jedinica za merenje električne snage. Odgovara iznosu energije koja proizvodi rad od l džula u sekundu. Nepromenljiva struja od l ampera i s naponom od l volta ima snagu od l vata - W+ AV, l vat odgovara 1/736 delu konjske snage. webed neck, (engl.) v. pterygium colli. Weber-Christianova bolest, v. panniculitis. Weber-Fechnerov zakon, zakon po kome broj impulsa koji nastaje u senzitivnom

nervu nije srazmeran intenzitetu podsticaja koji ih je izazvao, već logaritmu njegovog intenziteta. Wagenerova granulomatoza, progresivna bolest koja se odlikuje granulomatoznim promenama u organima za disanje, ognjišnim nekroznim arteriolitisom i, najzad, zapaljenjem u mnogim organima. Weil-Felixova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Weilova zona, gotovo bezćelijska zona u zubnoj pulpi neposredno ispod odontoblastnog sloja. Sadrži bogatu mrežu tananih nervnih vlakana. Sin. bazalni Weilov sloj. Welchia perfringens, v. Clostridium perfringens. Weltmannova reakcija, v. reakcija. Wenckebachova bolest, v. cardioptosis. Wenckebachova periodika, poremećaj srčanog ritma prouzrokovan povremenim prekidom prenošenja podsticaja s pretkomora na komore dok se u elektrokardiogramu ispoljava postepenim produženjem odstojanja PQ i, najzad, izostajanjem komorskog kompleksa. V. block. Werlhofova bolest, v. bolest Wernickeova afazija, v. aphasis. Wertheimova operacija, v. operacija. Westergrinova metoda sedimentacije, v. sedimentacija eritrocita. Westphal-Strümpellova pseudoskleroza, v. pseudosclerosis. Whartonov kanal, v. canalis. Whartonove piktije, sluzavo tkivo u kome su u pupčanoj vrpci potopljene 869

Whippleova bolest dve pupčane arterije i pupčana vena, kao i ostatak alantoidnog kanala. Whippleova bolest, v. bolest. Whippleova operacija, v. operacija. »white spot disease«, (engl.) nekoliko milimetara velike, porculanske bele pege, lokalizovane mahom na leñima. Sin. sclerodermia circumscripta (lichen sclerosus). Whiteheadova operacija, v. operacija. VVidalova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Wilmsov tumor, v. tumor.

Wilsonova bolest, v. hepatolentikulska degeneracija. VVirsungov kanal, v. canalis. Wiscott-Aldrichov sindrom, v. syndroWitzelovtt operacija, v. operacija. YVoIff-Parkinson-Whiteov sindrom, v.

syndroma.

Wrisbergove hrskavice WoIf f ovo telo, mezonefros, prabubreg, postaje od srednje mezodermne ploče. Prvi začetak se javlja u embrionu od 2,5 mm dužine. Krajem 4. meseca završava se atrofija ove tvorevine, pošto je od nje postao dobar deo mokraćnih i polnih organa. Wölflerova operacija, v. operacija. Wolfovä kvržica, u izgradnji vagine uzima udela i Wolfov kanal pa se njegov repni kraj proširuje i pripija uz taj kanal kao Wolfova kvržica. wolfram, element, metal, hemijski znak W. Natrijum-volframat je so volframove kiseline. Upotrebljava se za taloženje belančevina krvi. Wolfringova žlezda, pomoćna suzna žlezda koja se razvija oko 5. meseca.

Wrightova reakcija, v. reakcija aglutinacije. Wrisbergove hrskavice, rañaju se u ariepiglotisnim naborima mnogo docnije nego Santorinijeve hrskavice.

Xe, hemijski simbol za ksenon koji spada u inertne gasove. Xe133, radioaktivni izotop ksenona, primenjuje se za scintigrafiju pluća. xanthelasma, ksantelazma, benigna neoformacija (tumor) kože svetložućkaste boje. Javlja se naročito na očnim kapcima. U ćelijama ksantelazme vide se Iipoidne mase. Ksantelazma je česta u starijih osoba, naročito žena, u oboljenjima jetre, u šećernoj bolesti i dr.; x. planum, pljosnatog oblika; x. tuberosum, ksantelazma čvorastog izgleda, lako uzdignute žućkaste ovalne mrlje. Obično se javljaju u starijih osoba simetrično na koži kapaka. Pored dijabetesa sreće se češće i u poremećajima metabolizma masti i u žena u menopauzi. Iz kozmetskih razloga se vrši ekscizija ksantelazme hirurškim putem. Dobre rezultate u manjim promenama daju foto-i kriokoagulacija ksantelazme. xanthin, v. ksantin. xanthinuria, ksantinurija, nasledni poremećaj metabolizma purina zbog deficita enzima oksidaze ksantina, koji vodi povećanom izlučivanju ksantina mokraćom i može izazvati stvaranje ksantinskih kamenaca u mokraćnim putevima. xanthodermia, ksantodermija, žućkasto obojenje kože koje se javlja u ksantomatozi ili u dijabetesu. xanthomatosis, ksantomatoza, nagomilavanje viška lipida u telu u kahektičnih osoba i dijabetičara, zbog poremećaja njihovog metabolizma, sa stvaranjem penastih ćelija u kožnim promenama;

bilijarna hiperholesterolemijska k., vrlo rasprostranjena ksantomatoza u dugotrajnoj opstruktivnoj žutici; x. chronica idiopathica, Hand-Schuller-Christianova bolest; x. generalisata, ossium, lipidna granulomatoza kostiju. xanthopia, v. xanthopsia. xanthoproteini, ksantoproteini, prpteini koji u svom molekulu sadrže aromatične aminokiseline. V. ksantoproteinska reakcija (pod reakcija). xanthopsia, ksantopsija, poremećaj vida u kome svi neobojeni predmeti izgledaju žuto obojeni. Najčešće se javlja pri trovanju santoninom, a ponekad i u žutici. Sin. xanthopia. xenon, ksenon, Xe, pripada grupi inertnih gasova. Oksidi i fluoridi ksenona su energična oksidaciona sredstva koji oksidišu čak i platinu. Primenjuje se za scintigrafiju pluća. xeroderma pigmentosum, vrlo retko i teško oboljenje kože u kome, usled uroñene preosetljivosti na svetlost, dolazi na otkrivenim delovima kože do makulozne hiper- odnosno depigmentacije, atrofije, teleangiektazije, ožiljaka (dakle, prerano senilne kože, sklone malignoj degeneraciji: epiteliomi, melanomi i keratoakantomi). Ovo nasledno oboljenje dovodi do smrti najdalje do puberteta. xeroderm(i)a, kserodermija, najblaži oblik ihtioze, koji se ispoljava suvoćom kože i jedva vidljivom deskvamacijom. Sin. ichthyosis simplex. 871

xerographia xerographia, kserografija, suvi fotografski postupak za dobijanje slike. Metalna ploča, prekrivena električnim poluprovodnikom biva nabijena elektrostatičkim nabojem; svoja izolaciona svojstva gubi, srazmerno izloženom osvetljenju, pri čemu nastaje »elektrostatička slika«. Slika se zapraši obojenim prahom veštačke smole i pomoču zagrevanja se prenosi na definitivnu podlogu (hartiju, metalnu ploču, keramiku itd.). xerophthalmia, kseroza oka, v. xerosis, x. conjunctivae. xeroradiographia, kseroradiografija, suvi postupak za dobijanje rendgenske slike. Metalna ploča, s jedne strane obložena poluprovodnikom, biva nabijena elektrostatičkim nabojem. Zatim se upotrebljava umesto rendgen-filma; njeno osvetljenje vrše rendgenski zraci. Ostalo v. xerographia. xerosis, (derm.) suvoća kože i sluznica; x. conjunctivae, pojava malih ili većih beličastih plaža orožalog epitela na vežnjačama, suve i bez sjaja. Pri težim oblicima je zahvaćena i rožnjača (v. keratomalacia). Javlja se i hemèralopija usled oštećenja čulnog epitela mrežnjače. Uzro-x ci: lokalni, u slučaju teških ožiljaka vežnjače (trahom, pemfigus, opekotine, hemijske povrede ili opšti, teški poremećaji ishrane u male dece, nedostatak vi-

872

xylolum tamina A, insuficijencija jetre). Sin. xerophthalmia. xerostomia, kserostomija, privremena ili trajna suvoća usta nastala kao posledica prestanka lučenja pljuvačnih žlezda iz bilo kog razloga ili promena i oštećenja izvodnog kanala. Sluznica usta je atrofična, suva, bleda i mestimično ispucala, pa lako dolazi do sekundarne infekcije. Papile na jeziku atrofišu. Postoji osećaj pečenja i bola u ustima, a govor, žvakanje i gutanje su otežani. Sin. aptyalismus. X-faktor, termostabilan, izdržava temperaturu od 12O0C u toku 45 minuta. Označen je kao hemin. Nezamenljivi hranljivi sastojci su u stvari protoporfirin s gvožñem (hem.) u izgradnji jednog koenzima, jedne citohrom-oksidaze; redoks-pigmenti koji učestvuju u respiratornom lancu kao akceptori elektrona. X-faktor, čije je prisustvo dokazano u krvi, nalazi se i u nekim vrstama bakterija. X-inactivatio, X-inaktivacija, v. lajonizacija. xiphoideus, u obliku mača, mačolik, npr. processus xiphoideus, vrh grudne kosti. xylolum, ksilen, aromatički ugljovodonik, dimetil -benzen, ()24. Bezbojna tečnost aromatičnog mirisa, dobija se iz katrana kamenog uglja. Upotrebljava se u histološkoj tehnici.

Y90, radioaktivni izotop itrijuma, primenjuje se u obliku itrijum-silikata za lečenje hroničnih zapaljenjskih procesa u velikim zglobovima. -yl, nastavak kojim se grade imena alkilnih, arilnih i acilnih radikala (alkyl-, aryl-, acyl-). •ylen, nastavak kojim se grade imena nezasićenih ugljovodonika s dvostrukom vezom. Vatren, v. chiniofon. Yersinov bacil, v. Pasteurella pestis. Y-hromosom, jedan od hromosoma koji odreñuje pol Muškarci imaju Y-X par polnih hromosoma, a žene X-X par poInih hromosoma.

Yohimbinum, johimbin, alkaloid iz biljke Corynanthe Yohimbe (Rubiaceae). Prouzrokuje proširenje arterija kože, crevnog kanala, bubrega i genitalnih organa. Ranije je upotrebljavan kao afrodizijačko sredstvo. Young-Helmholtzova teorija, služi za objašnjenje kolornog vida. Teorija pretpostavlja da postoje tri različita pigmenta u čepićima retine koja učestvuju u proceni prijema boja, odnosno viñenja boja.

Youngova operacija, v. operacija. ytterbium, Yb, iterbijum, hemijski element, metal iz grupe elemenata retkih zemalja. yttrium, Y, itrijum, hemijski element, metal.

873

Z, redni broj elemenata u periodnom sistemu. Označava i zbir protona u atomskoj jezgri. ZLK, skraćenica za »zadnje levi kosi« ili obrnuti I kosi položaj; bolesnik je okrenut licem ka rendgenskoj cevi, a leñima ka ekranu (ili filmu) tako da gleda polulevo, oslanjajući se levim ramenom na ekran (kasetu). Podesan je za proučavanje retrokardijalnog prostora odnosno zadnjeg sredogruña. V. PDK. Zr (91,22), hemijski simbol za zirconium (cirkonijum). zadah iz usta, v. foetor ex ore. zadnji, v. posterior, dorsalis. zadnji režanj hipofize, v. neurohypophysis. zagnojavanje, v. suppuratio. zagrevanje, zbir fizičkih aktivnosti pred vežbanje ili takmičenje u cilju povećanja radne sposobnosti i prilagoñenja organizma nastupajućem radu. Osnovno je malo povećanje temperature tela zbog čega se ubrzava metabolizam, povećava brzina mišićne kontrakcije, povećava protok krvi kroz mišiće. , zagušljive!, bojni otrovi kratkotrajnog dejstva koji deluju na organe za disanje i izazivaju stezanje (spazam) dušnika, pojačano lučenje sluzi i ubrzano, površno disanje s kašljem; otrovani ima osećaj straha od ugušenja; u kasnijoj fazi se javljaju znaci ozleda pluća (plućni edem). Glavni su predstavnici: fozgen, difozgen i hlorpikrin (v. tamo). Zaštita: gas-maska i iznošenje iz zatrovane atmosfere. 874

zalisci, gnezdoliki, na prelazu u aortu zadnji uzdužni nabor stvara gnezdolike zaliske (valvulae semilunares). zalistak, v. cuspis, valva, valvula. zamene za insulin, sintetska sredstva za oralno lečenje dijabetičara: derivati sulfonilureje (tolbutamid, hlorpropamid, acetoheksamid, tolazamid) i biguanidski derivati (fenformin, buformin). zamka, v. ansa. zamor, stanje organizma izazvano fizičkim ili mentalnim naporom čija je osnovna odlika smanjena radna sposobnost. Zamor nastaje tokom rada i, biološki posmatrano, predstavlja signal da bi dalje nastavljanje rada moglo oštetiti organizam. Postoje fizički, mentalni i psihički zamor (zbog velikih uzbuñenja), lokalni i opšti zamor, akutni i hronični zamor. Uzroci su još uvek nepotpuno proučeni - iscrpenost energijskih izvora, nagomilavanje raspadnih proizvoda metabolizma, nedostatak kiseonika i dr. zapara, stanje u vlažnom i toplom vazduhu, izazvano u organizmu pojačanim znojenjem i neugodnim osećanjem strepnje. Osećaj zapare ponekad nastaje i pod dejstvom psihičkih i medikamentnih uticaja. Pojava zapare zavisi naročito od stanja mikroklime ispod odela. Stoga se zapara ponekad javlja i u suvom hladnom vazduhu pri nehigijenskom oblačenju, kada je sprečena normalna transpiracija s površine kože. započeti pobačaj, v. abortus.

zarazna poljska bolnica zarazna poljska bolnica, sanitetska pokretna ustanova namenjena dijagnostici, trijaži i lečenju zaraznih bolesnika koji se upućuju iz trupnih sanitetskih ustanova; ima kliničku i bakteriološku laboratoriju. U zaraznim bolnicama bolesnici se lece do izlečenja i otpuštaju se u jedinice, a ako su kliconoše upućuju se u rekonvalescentna odeljenja. Zarazna poljska bolnica ima i protivepidemijsku funkciju. V. poljske bolnice. zaštojna žutica, v. icterus. zästojni edem, v. oedema. zastranjeni sud (ductus aberans), ostatak sabirnih cevčica mezonefrosa, koje u muškog Iščezavaju. U ženskom polu od njih postaje pajajnik izmeñu poslednjih ogranaka jajničke arterije, uz karlični zid. Ti ostaci mezonefrosa izuzetno se sreću do 2. godine, a posle 5. godine se više ne mogu naći. zaštita na radu, to je niz meraza stvaranje bezbednih uslova rada. Obuhvata savremene tehničke, zdravstvene, socijalne, vaspitne i druge aktivnosti radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti i štetnosti koje mogu da ugroze ljudski organizam na radu ili u vezi š radom. zaštita sanitetskih jedinica i ustanova, na osnovu Ženevskih konvencija prihvaćena pravila po kojima stalne i pokretne sanitetske ustanove i jedinice na kopnu, moru i vazduhu ne srne ju biti napadnute od zaraćenih strana, nego im se mora olakšati mogućnost pružanja medicinske pomoći i'nege žrtvama rata. Sanitetske jedinice i ustanove moraju biti označene znakom Crvenog krsta. zaštita sanitetskog osoblja, poseban položaj koji, prema Ženevskim konvencijama, ima sanitetsko osoblje u oružanim snagama da bi moglo lakše obavljati svoje dužnosti, a ne učestvuje u borbi s oružjem u ruci. Zarobljeno sanitetske osoblje treba da se vrati, ali se može zadržati radi lečenja zarobljenih ranjenika i bolesnika. Isti status ima i osoblje Crvenog krsta ako pomaže vojnom sanitetu. zaštitni pojas, predstavlja površinu u vidu pojasa, kojom se štite od oštećenja vodovodne cevi i tuneli.

zavod zaštitno kalemljenje, v. imunizacija. zaštitno odelo, posebno izrañeno ili podešeno odelo, ogrtač i druga oprema koja služi za zaštitu od bojnih otrova, bioloških agensa i radioaktivnih materija koje iz vazduha ugrožavaju organizam čoveka. Zaštitno odelo pri upotrebi ne srne da otežava disanje i cirkulaciju krvi, niti da onemogućava nošenje i upotrebu oružja i opreme: zatrovane rane, kombinovane povrede s kontaminacijom povreñene površine tkiva otrovom i u kom slučaju otrovi ispoljavaju svoje toksičko dejsto (lokalno i opšte toksično). Otrov s rane se odstranjuje dekontaminacijom. V. bojni otrovi, dekontaminacija. zatvor, v. opstipatio. zatvoreni pneumoforaks, v. pneumothorax. zatvoreni radioaktivni izvori, radioaktivne supstancije koje su mehanički zatvorene ili zatopljene u neradioaktivne materijale tako da ne kontaminiraju okolinu. zaušci. v. parotitis epidemica. zavisnost, u toku upotrebe droga (v. narkomanija). Uobičajena potreba za drogom s fizičkom navikom ili bez nje. Fizičku zavisnost izazivaju tzv, opioidi (v. tamo), a psihičku amfetaminski preparati, kokain, kanabis. Sin. hashish, hašiš, marijuana, marihuana;, z. od leka (»drug dependence«),. stanje psihičke ili fizičke (odnosno i psihičke i fizičke zavisnosti) od nekog leka (odnosno otrova^, koje nastaje u neke osobe posle periodičnog ili stalnog unošenja toga leka (odnosno toga otrova). zavod za umobolne, ustanova za lečenje i smeštaj duševnih bolesnika. V. bolnica. zavod za zdravstvenu zaštitu, higijensko-protivepidemijska i šocijalnomedicinska zdravstvena organizacija, koja prati i proučava uzroke širenja, kao i kretanje pojedinih oboljenja i preduzima mere za njihovo suzbijanje, proučava higijenske uslove pod kojima stanovništvo živi, predlaže i sprovodi zdravštvenovaspitni rad i deluje kao stručno-metodološki centar za epidemiologiju; mikrobiologi875

zavoj ju, higijenu, socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku. zavoj, (1) sredstvo za pokrivanje i zaštitu rane, sterilna gaza i vata koje se pričvršćuju uz oboleli deo tela poveskom ili nekim lepljivim sredstvom, npr. rastvorom smole (mastix) ili leukoplastom; (2) zavoj za imobilizaciju, imobilisanje obole log dela tela, obično preloma ili iščašenja, posle njihove repozicije gipsanim, rede škrobnim poveskama; Desaultov z., zavoj koji se primenjuje u Iečenju preloma ključne kosti. Njime se pridržava jastuče pod pazuhom, pričvršćuje nadlaktica uz grudni koš i pridržavaju lakat i podlatkica podvezom; ekstenzioni z., zavoj kojim se, uz pomoć tegova, vrši istezanje prelomljenih delova ekstremiteta da bi se obezbedilo pravilno srašćivanje kosti; gipsani z., za imobilizaciju ili fiksaciju ekstremiteta ili dela tela u prelomu, iščašenja, povreda mekih delova itd. Sin. sadreni zavoj, fiksacioni zavoj, gipsani aparat; kompresioni z., zavoj koji vrši pritisak na odreñeno i ograničeno mesto u cilju da: (1) spreči povećanje potkožnog hematoma i ubrza njegovu resorpciju; (2) otkloni ili spreči razvoj edema; (3) spreči ispadanje unutrašnjih organa pod kožu kroz normalne, uroñene ili stečene otvore (kila, meningokela, prolaps itd.); (4) privremeno zaustavi krvarenje; (5) približi koštane fragmente u izvesnim prelomima (patela, olekranon). Kompresioni zavoj se vrši prilepljivim flasterom ili običnom poveskom čiji se zavojci zatežu; okluzivni z., zavoj koji zaštićuje ranu od vazduha i spoljašnjih oštećenja; sadreni z., v. gipsani zavoj; Whitmanov g.z., način imobilizacije reponovanog preloma vrata butne kosti, pri kojoj se but nalazi u maksimalnoj abdukciji i unutražnjoj rotaciji. zavoj desni, v. pakovanje desni zavoji od longeta, v. longuette. zavojište, divizijska sanitetska etapa u srpskoj i jugoslovenskoj vojsci čija je funkcija bila: prijem povreñenih i obolelih (p/o) iz pukovskog previjališta, ukazivanje opštemedicinske i hirurške pomoći i upućivanje p/o u divizijsku 876

zdravstvena zaštita (lakše) i armijske poljske bolnice (teže p/o); u zavojištu su se zadržavali netransportabilni p/o. zavratak, v. nucha. zbunjenost, poremećaj ponašanja nastao promenom svesti, poremećajem pažnje, opažanja, mišljenja i osećanja. Znak je duševnog poremećaja ili oboljenja. V. amentia. zdelasta hrskavica (grkljana), v. cartilago arytenoidea. zdravlje, stanje života je najteže definisati. Ono podrazumeva stanje funkcione fizičke i mentalne ravnoteže nastale dinamičkim meñudejstvom čoveka na njegovu prirodnu i socijalnu sredinu. Zdravlje je, isto tako, i stanje najpovoljnije sposobnosti jedinke da uspešno ispunjava uloge i zadatke u društvu. Za pojedinca zdravlje znači - osećati se dobro, za lekara - odsustvo kliničkih znakova bolesti, za zajednicu - ispunjavanje odreñenih obaveza. Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje »kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnos^ ti«. Dobro zdravlje populacije ni u jednoj zemlji ne može da obezbedi samo medicina već zajednica kao celina. zdravstvena zaštita, dostupnost, stvarni broj lekara, opreme i postelja, zdravstvenih organizacija i slično na raspolaganju stanovništvu jedne teritorije. Jedan od najboljih pokazatelja dostupnosti je broj lekara u odnosu na broj stanovnika i to u prvom redu zdravstvene zaštite (neposredna zdravstvena zaštita). zdravstvena zaštita, efikasnost, odnos izmeñu dobijenog efekta odreñene zdravstvene aktivnosti i utrošenih sredstava za tu aktivnost. Cilj zdravstvene službe je da se s najmanjim mogućim sredstvima dobiju najbolji rezultati. Za takav rad zdravstvena služba mora imati potrebno osoblje i biti dobro opremljena. zdravstvena zaštita, efekivnost, krajnji ishod preduzetih mera u okviru zdravstvene zaštite, korist, koja od njih proizlazi, vezana za poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva. To znači koliko se

zdravstvena samozaštita smanjio broj obolelih u odnosu na program imunizacije; koliko je manje onesposobljenih posle primenjene fizioterapije. zdravstvena samozaštita, elementarne preventivno-medicinske mere, mere samopomoći i uzajamne pomoći koje u ratu obavljaju sami grañani i priučeni zdravstveni aktivisti; svrha ovoga je da se zdravstvena zaštita proširi na što veći krug grañana i da se izvrši što pre. zdravstvena služba, skup zdravstvenih organizacija putem kojih se sprovode mere za unapreñenje i očuvanje zdravlja za zaštitu od bolesti, za njihovo otkrivanje, za lečenje i rehabilitaciju. Postoje velike razlike meñu zemljama u načinu organizovanja zdravstvene službe, što je direktno zavisno od društveno-ekonomskih odnosa. zdravstvena zaštita, skup mera kojima je obuhvaćeno najpre zdravo stanovništvo i njegova okolina, a zatim bolesti i poremećaji u svim razvojnim fazama, i to kako u pojedinaca tako i meñu grupama stanovništva. Mere zdravstvene zaštite su: unapreñenje i očuvanje postojećeg zdravlja, zaštita od bolesti, rano otkrivanje, blagovremeno lečenje i rehabilitacija. Ove mere najvećim delom ostvaruje zdravstvena služba svojom aktivnošću. AH za ostvarenje nekih od njih (unapreñenje i očuvanje postojećeg zdravlja) potrebno je i zalaganje zajednice kao celine. zdravstveno vaspitanje, sve mere koje potpomažu razvijanje ličnih navika i ponašanja da se sačuva i unapredi zdravlje pojedinca i zajednice. Osnovni cilj je da u pojedincu probudi osećanje odgovornosti za sopstveno zdravlje, za zdravlje onih koji od njega zavise, kao i onih koji ga okružuju. Zdravstveno vaspitanje deo je opšteg vaspitanja. Meñutim, ne postoji nijedan pravi ili laki način da se u ljudi razvije interes za sopstveno zdravlje, a onda da se to interesovanje pretvori i u ponašanje koje će zdravlje očuvati. Zdravstveni vaspitači su zdravstveni radnici, ali i drugi stručnjaci. zdravstveno-vaspitna sredstva, sredstva koja se koriste za menjanje stavova i na-

zincum vika pojedinaca i zajednice. Prema svojim odlikama ta se sredstva mogu podeliti u dve osnovne grupe: - očigledna sredstva: izložbe, pokretne slike (film, flanelograf), nepokretne slike (dijafilm, album), štampana sredstva (plakati, slikovnice, agitke), žive reci (magnetofon, gramofon) i sredstva masovnih komunikacija; radio, televizija, štampa, bioskop, razglasne stanice. zečje usne, v. škrini lukovi zelena galica, v. Ferrosi sulfas. zemlje, retke, oksidi lantanoida u koje se, zbog sličnosti s lantanoidima, ubrajaju i oksidi skandijuma i itrijuma. V. lantanoidi. zemnoalkalna voda, v. voda. zevanje, duboka nevoljna inspiracija, s otvorenim ustima, često praćena protezanjem. zglob, v. arthron, articulatio. zglob, univerzalni, vrsta metalnog zgloba pokretljivog u svim pravcima; poseban dodatak u imobilizaciji preloma vilica po Rogeru Andersonu. V. immobilisatio sceleialis sec. Roger Anderson. zglobna čašica kuka, v. acetabulum. zglobna čašica lopatice, v. cavitas glenoidalis. zglobna hrskavica, v. cartilago articularis. zgomilavanje, v. agglutinalio. Ziehl-Neelsenovo bojenje, v. bojenje. Zieveov sindrom, v. syndroma. zimaza, sirovi sok kvasca bez ćelija. Sastoji se od smeše enzima koji razlazu šećere pri alkoholnom vrenju. zimogeni, inaktivne preteče enzima. zincum, Zn, cink, element, metal; Z. chloratum, Zinci chloridum, cink (Il)-hlorid, upotrebljava se kao jetko sredstvo (u 10-30°/o-nom rastvoru) i kao adstringentno sredstvo (u 0,2-1-2%-nom rastvoru); Z.oxydatum, Zinci oxydum, cink (Il)-oksid, beo, u vodi nerastvorljiv prašak. Upotrebljava se kao prašak za posipanje, u obliku masti, paste i miksture za mućkanje kao zaštitno, adstringentno i antiseptičko sredstvo; Z. sulfuricum, Zine} sulfas, cink (Il)-sulfat, deluje adstringentno, antiseptički i dezinficijentno. Upotrebljava se u obliku rastvo877

Zinnov prsten ra (0,1-1%) u zapaljenju sluznica (naročito konjunktive). Zinnov prsten, tanak tetivni prsten na vrhu očne duplje, od koga polaze četiri prava mišića pokretača očne jabučice. Z-linija, Z-opna, membrana za koju se povezuju aktinske niti jedne miofibrile, a koja pružajući se popreko kroz ćelo mišićno vlakno povezuje susedne miofibrile tako da sarkomeze susednih vlakana leže jedna uz drugu. zlato, v. aurum. zmijski ujed, bolesno stanje posle ujeda otrovne zmije, od kojih su u našoj zemlji poznate poskok i riñovka (Vipera ammodytes et Vipera berus). Zmijski otrov deluje lokalno, zatim na nervni i vaskularni sistem. Na mestu ujeda ujedeni oseti oštar bol pa se javi crvenilo i otok. Vrlo brzo javljaju se i svi ostali znaci trovanja: vrtoglavica, muka, adinamija, povraćanje, kolaps, ubrzano disanje, temperatura. Česta su krvarenja po koži i sluznicama. Neophodna hitna terapija: lokalna obrada rana, borba protiv intoksikacije i borba protiv šoka. znak, objektivna pojava koja ukazuje na neko oboljenje; Argyll-Robertsonov z., ukočenost ženice na svetlost uz očuvanu reakciju na akomodaciju sa suženim zenicama; Babinskijev z., dorzalna fleksija palca stopala i plantarna fleksija svih ostalih prstiju, izazvana draženjem tabana. Znak oštećenja piramidalnog puta. Normalno postoji u dece dok ne prohodaju i u odraslih u snu; Baranyjev z., horizontamo^rotatorni nistagmus koji nastaje kaloričkim nadraživanjem vestibularnog aparata. Izaziva se ispiranjem slušnog kanala hladnom i toplom vodom. Nistagmus nastupa u pravcu nadraženog uva pri ispiranju toplom, a u obratnom pravcu pri ispiranju hladnom vodom. Znak ne nastupa ako je labirint uništen, a smanjen je ako je ovaj oštećen; Blumbergov z., karakterističan za akutni apendicitis s peritonealnom reakcijom. Naglo popuštanje pritiska rukom na cekalni predeo praćen je bolom u tom predelu, koji je jači negc što je pri pritisku; Brudzinskijev z., znak pri oboljenju moždanih opni. Gor878

znak nji Brudzinskijev znak sastoji se u savijanju nogu u kukovima i koleri ima pri pasivnom savijanju glave, donji Brudzinskijev znak sastoji se u aktivnom savijanju jedne noge u kuku i kolenuJkad se druga tako savija pasivno. Oba znaka izvode se na bolesniku koji leži; Chvostekov z., pojačana mehanička nadražljivost grana n. facialisa u tetahiji. Izaziva se udarcem Čekićem na mestu grananja facijalnog nerva, usled čega nastaje kontrakcija odgovarajuće muskulature. V, tetania; Dalrympleov z., nenormalna proširenost otvora izmeñu očnih kapaka u bolesnika od Bazedovljeve bolesti; d'Espineov z., pojava kad se Šapatna pektorilokvija čuje na kičmi i ispod sedmog vratnog pršljena (deca) ili ispod trećeg leñnog p. (odrasli). Javlja se u svih oboljenja gde se izmeñu račve dušnika i kičme nalazi neko čvrsto telo koje sprovodi zvuk (uvećane traheobronhijalne žlezde usled tuberkuloze, limfogranulomatoze ili sarkoma); Erbov z., sastoji se u prenadražljivosti živca na galvansku struju. Sreće se kod latentne tetanije. V. tetania; fizički z., znaci patoloških promena koje se utvrñuju fizičkim metodama ispitivanja (inspekcija, palpacija, perkusija, auskultacija, rendgenska dijagnostika, krioskopija Hd.); Flintov z., pojava presistolnog šuma u aortnoj insuficijenciji. Ovaj šum nije organski i uslovljen je prividnom stenozom mitralnog ušća usled potiskivanja mitralnog zaliska krvnom strujom koja SexZa vreme dijastole vraća iz a^orte u Ievu komoru; Grafeov z., znak koji se javlja kod egzoftalmusa u Bazedovljevoj bolesti: nesposobnost očnog kapka da prati u dovoljnoj meri pokret očne jabučice pri pogledu nadole; Guistov z., staza i izvijuganost venskih sudova oko makule. Jedan od znakova na očnom dnu koji se sreće pri arterijskoj hipertenziji; Gunnov z., znak ukrštanja. Na mestu ukrštanja arterije i vene rigidna arterija vrši pritisak na venu. Jedan od znakova na očnom dnu koji govore za arterijsku hipertenziju; Guyonov z., sin. ballotement renal V. ballotement; Hegarov z. trudnoće, omekšanje mate-

znak rice koje u prvo doba trudnoće ne zahvata podjednako sve njene delove. Pri ginekološkom pregledu, predeo materice koji se nalazi u visini unutrašnjih usta materice, upadljivo je mekši; Kernigov z., bol pri istezanju n. ischiadicusa ili njegovih korenova, koje se postiže savijanjem noge u kuku a opružanjem u kolenu kod bolesnika s nadraženjem ili zapaljenjem moždanih opni. V. Vujićev meningealni znak, Brudzinskijev znak, gornji i donji (pod znak); Lasègueov z., v. Lazarevićev z.; Lazarevićev z., bol pri pasivnom pregibanju u kuku noge opružene u kolenu. Javlja se u glutealnom predelu usled istezanja sedalnog živca (n. ischiadicus) u neuralgiji i neuritisu toga živca. Utvrñeno je da je taj z. prvi opisao književnik i lekar dr. Laza Lazare vic, te ga treba i zvati Lazare vice vim z. V. neuralgia ischiadica. Sin. Lasègueov z,; Ludloffov z., nemogućnost podizanja noge u sedećem položaju pri prelo-mu malog trochantera; Moebiusov z., insuficijencija konvergencije. Javlja se pri endokrinoj oftalmopatiji (m. Basedowi); z. novčića, metalni zveket koji se dobiva u predelu pneumotoraksa ili u predelu veće kaverne kad se kuca metalnim novčićem o metalni novčić ili plesimetar na suprotnoj strani grudnog koša; objektivni z., promene u bolesnika koje se mogu utvrditi objektivnim metodama pregleda: inspekcijom, palpacijom, perkusujom, auskultacijom i laboratorijskim metodama; Olliver-Cardarellijev z., dizanje i spuštanje traheje sinhrono sa sistolom i dijastolom srca. Jedan od znakova aneurizme aorte, a ponekad i tumora u predelu aortnog luka; Pitresov z., znak u histeriji, bolna osetljivost kože na svaki dodir. Sin. haphalgesia; z. peroreza, pojava naglog popuštanja spastički pojačanog mišićnog tonusa pri kraju pasivnog istezanja oduzetog mišića. Tonus je pojačan, a pri pasivnom istezanju mišića u početku se oseća veliki otpor. Kada se taj otpor savlada, pokret se naglo izvrši kao pri otvaranju ili zatvaranju peroreza. V. paralysis; Piskacekov z., ispupčenje jednog od rogova materice. Ovaj znak spa-

znak da u verovatne znake trudnoće; Queckensteñtov z., znak koji se dobiva kad postoji neka prepreka u kičmenom kanalu. Kad se u zdravih osoba izvrši kompresija vratnih vena s jedne ili s obe strane, nastupa brzo povećanje pritoka cerebrospinalne tečnosti koje iščezava čini prestane pritisak na vrat. Ako. postoji neka prepreka u kičmenom kanalu, kompresija vena slabo utiče na visinu pritiska cerebrospinalne tečnosti ili ne utiče na njega nimalo; Quinckeov z., pojava bledila na noktima ruku u toku svake dijastole u aortnoj insuficijenciji; Rovsingov z., izaziva se pritiskom opruženih prstiju leve šake na nishodni kolon, koji se povlače naviše do lijenalne fleksure i izazivaju bol u predelu crvuljka, ako se on nalazi u stanju zapaljenja; Rumpel-Leedeov z., v. petehijalni indeks; Schwartzeov z., crvenkasto presijavanje promontorijuma kroz normalnu bubanjsku opnu patognomoničan je znak za otosklerozu i nastaje zbog toga što se niže ovalnog prozora labirinta stvara osteoidna supstancija bogata kapilarnim sudovima; signe d'alarme, (fr.) znak uzbune, simptom koji u nekom oboljenju upozorava na bliskost pogoršanja ili pojave komplikacija, npr. sanjivost u dijabetičara je znak uzbune da preti opasnost od kome; Stellwagov z.> retko i nepotpuno treptanje, tj. spuštanje gornjih očnih kapaka zbog pojačanog tonusa njihovog mišića. Simptom kod Bazedovljeve bolesti; Strassmannov z., postojanje hipertrofisanog srca u osoba sa strumom; Trendelenburgov z., znak koji se javlja u insuficijenciji glutealnih mišića (mm. gluteus medius i minimus) kojoj su uzrok uroñeno iščašenje kuka, coxa vara, poliomyelitis acuta ant. Ud. T.z. se manifestuje u spuštanju sedalnog nabora na zdravoj strani i nagibanju trupa ka zdravoj strani radi održavanja ravnoteže, kada bolesnik stoji samo na nozi s insuficijentnim glutealnim mišićima. V. pačji hod; Vujićev meningealni z., unutrašnja rotacija obe noge pri pasivnom savijanju glave ka grudima u bolesnika koji leži. Znak koji redovno postoji u početku menin879

znojenje gealnih oboljenja; z. zupčastog točka, pojava opadanja tonusa u toku pasivnog istezanja mišića. Tonus odmah potom isto tako naglo raste do prvobitne jačine. Kako se ove nagle promene tonusa odigravaju brzo jedna za drugom u toku pasivnog istezanja mišića, dobiva se utisak da zglobna površina ovog zgloba na kome se ispitivanje vrši nije glatka nego nazubljena (»zupčast točak«). F. z. t. se vidi naročito često u ekstrapiramidnoj hipertoniji, meñutim vidi se i pri normalnom tonusu, pri pasivnim, a i pri aktivnim pokretima mišića. Sin. Negroov fenomen, v. rigor. znojenje, lučenje znojnih žlezda, koje se nalaze u koži. Z. omogućava održavanje stalne temperature, specijalno kada je spoljašnja temperatura visoka i pri teškom fizičkom radu. Dolazi u obzir i izlučivanje krajnjih produkata metabolizma (ureje, kreatinina i fenola). zona, oblast; (derm.) v. herpes zoster; Borstove z., anatomske i fiziološke promene koje izaziva povreda vatrenim oružjem. Postoje: 1) zona projektilnog kanala koji sačinjava razoreno tkivo; 2) zona direktne traumatske nekroze oko projektilnog kanala, sastoji se od nekrotičnog tkiva; 3) zona molekularnih potresa nastaje dejstvom hidrostatskog pritiska u tkivu i izražava se u smanjenom vitalite tu tkiva; 4) reaktivna zona je posledica funkcionalnih poremećaja koji se ispoljavaju poremećajima u inervaciji tkiva i paralizi krvnih sudova; epileptogene z., oblasti kore mozga i potkornih tvorevina čije draženje dovodi do epileptičkog napada; erogene z., mesto na koži ili sluznici čije razdraženje izaziva polno nadraživanje; Heañove z., hiperestetične ili hiperalgetične zone u koži pri oboljenjima unutrašnjih organa; z. komfora, ili ugodnog osećanja, kada se temperatura vazduha, vlaga i njegovo strujanje kreću u higijenskim granicama, kada, dakle, postoji ravnoteža izmeñu proizvodnje i primanja toplote i njenog odavanja. Iz poznavanja zone komfora proizašla je klimatizacija prostorija; z. ophthalmica, oboljenje kože sa stvaranjem mehurića duž završetaka 880

zonuldliza trigeminusa. Najčešće je zahvaćena prva grana nerva (gornji kapak, čelo, koža glave pod kosom i nosa), rede i druga, a izuzetno i treća. Sin. herpes zoster ophthalmicus; radikularne z., zone kože i sluznica inervisane pojedinim senzitivnim korenovima produžene i kičmene moždine. Na glavi su te zone ograničene koncentričnim krugovima (tzv. Šolderove linije), na ekstremitetima se r.z. protežu paralelno osovini ekstremiteta a na trupu upravno na uzdužnu osovinu trupa. Zonu jednog korena po pravilu natkriljuju zone prethodnog i sledećeg korena tako da se oštećenje jednog korena ne može ni otkriti pregledom; z. zelenila, potrebne površine zemlje (zone) za parkove zelene površine, cvetnjake, bašte i drvorede koje se odreñuju pri planiranju i asanaciji naselja. S higijenske tačke gledišta za svaku osobu treba osigurati oko 4Om2 zelenih površina. Zelenilo odstranjuje prašinu iz vazduha i prečišćava ga, ublažuje gradsku klimu, deluje estetski i povoljno utiče na raspoloženje. zona inhibicije, efekat inhibicije rasta x bakterija u krugu oko izvora (diska) antibiotika. Antibiotik difundira u podlogu, na koju je prethodno zasejana kultura uzročnika čija se osetljivost ispituje; ako antibiotik sprečava rastenje, oko diska će biti kružna zona, bez bakterijskih kolonija, tj. zona inhibicije. zonula, mali pojas; z. ciliaris, trepljasta oblast, obuhvata vrlo veliki broj tankih tetivnih izukrštanih vlakanaca koja spajaju polutar očnog sočiva s trepljastim telom (corpus ciliare). Pri kontrakciji cilijarnog mišića vlakanca se opuštaju, a očno sočivo se ispupčuje. Obrnuto, opuštanjem mišića vlakanca se zatežu, a sočivo se spljoštava. Ovo prilagoñavanje sočiva na viñenje predmeta iz blizine ili daljine naziva se podešavanje, akomodacija. V. accomodatio. zonuloliza, rastvaranja vlakana Zinove zonule na kojima visi kristalno sočivo, pomoću enzima a-chymotripsina, koji ima selektivno dejstvo na ta vlakna. Time se olakšava operacija katarakte, naročito ako je komplikovaria.

zonulotomija zonulotomij a, kidanje hirurškim putem Zinove zonule na kojoj visi kristalno sočivo. zoofilija, (parazitologija) osobina komaraca malaričara, naročito vrste Anopheles maculipennis da se radije hrane krvlju domaćih životinja nego čovečjom krvlju. Zoofilija se uspešno koristi pri suzbijanju malarije, na taj način što se na periferiji nekog naselja izgrañuju staje da bi se tako komarči odvratili od ljudi i uputili na domaće životinje; (psih.) v. sodomija. zoonoze, infektivna oboljenja domaćih životinja čiji prouzrokovači raznim putevima prelaze i na čoveka i izazivaju u njega oboljenja kao što su: anthrax, malleus, brucellosis, erysipeloid, lyssa, tularaemia, psittacosis i druge. zraci, aktinični z., deo spektra elektromagnetskih talasa koji počinje kod infracrvenih a završava se na rendgenskim zracima. Deluju na fotografsku ploču. Uopšte imaju jako hemijsko dejstvo te se zovu i hemijskim zracima; anodni z,, kanalski ili pozitivni z. koji nastaju u Crpokesovoj cevi za vreme električnog pražnjenja, kad se gas u cevi razredi do milionitog dela atmosfere. A. z. se sastoje od pozitivnih jona gasa u Crookesovoj cevi, a kreću se brzinom od 100 km/sec. od anode kroz otvore (kanale) na katodi, tj. u suprotnom pravcu od katodnih zraka; a-zraci, mlaz a-čestica koje se kreću brzinom od 14.000 do 25.000 km/sec., a nastaju raspadanjem jezgre radioaktivnih materija. Usled velike mase probojna moć im je slaba, tako da ih zadržava list hartije ili sloj vazduha debljine 2-10 cm; ß-zraci, brzi elektroni koji nastaju raspadanjem jezgri radioaktivnih materija, a sačinjava ih roj ß-cestica. U jednom istom zraku nemaju sve čestice istu brzinu, ß-zraci su identični s katodnim zracima samo što polaze iz atomske jezgre, a ne iz atomske orbite; Buckyjevi z., v. granični z.; Y-zraci, z. slični rendgenskim z., ali manje talasne dužine i zato prodorniji. To su, dakle, elektromagnetski talasi, čija se dužina kreće od 0,006 do 0,3 A. Odaju ih jezgre radioaktivnih materija; graMedicinski leksikon

zraci nični z., meki, dugotalasni rendgenski zraci, talasne dužine od l do 12 A. Služe za lečenje površinskih oboljenja kože i sluznica (npr. hroničnog ekcema, acne vulgaris, herpesa zostera, epitelioma, Iupusa, mladeža, vitiliga), jer se vrlo lako apsorbuju. Sin. Buckyjevi zraci; hemijski z., v. aktinični z; infracrveni z., deo elektromagnetskog spektra koji ima veću talasnu dužinu od crvenih zrakova. Nevidljivi su, ali se osećaju kao toplota, te se zovu i toplotni z. Njihova talasna dužina kreće se od 760 do 12.000 M; kosmički z., najkraći elektromagnetski talasi, čija dužina iznosi oko 0,0008A = 0,8 X. Njihova prodornost je oko 18 puta veća od najprodornijih gama-zrakova. K.z. dolaze ravnomerno sa svih strana iz meñuzvezdanog prostora, s one strane Mlečnog puta. Minimalna energija kosmičkog zraka iznosi 2xl09eV; upadni k.z. sastoje se od slobodnih pozitrona; mezotorijumski z., veoma slični radijumskim i radonskim z., jer se sastoje od sve tri vrste zračenja, a (vrlo malo), ß i Y* Potiču od mezotorijuma, koji se nekad nalazi kao primesa radijuma. Ovo prisustvo mezotorijuma je opasno, jer prouzrokuje zadesne povrede; mito geni z. (Gunvitsch), biol., zraci koji potiču iz jednih tkiva i izazivaju mitoze u drugim tkivima, a pored tog imaju uticaja i na druge ćelijske aktivnosti. Većina ispitivača nisu potvrdili da »mitogeni zraci«, s kratkim talasima, imaju specifično mitogeno dejstvo; radioaktivni z., ili mlazevi čestica (heliona -a-zraci; elektrona = ß-zraci), ili elektromagnetski talasi (y-zraci). Nastaju usled spontanog ili veštačkog raspadanja jezgre elemenata. Jonizuju materiju kroz koju prolaze; radijumski z., a-, ß- i Y-zraci, koje odaje radium C, čija je oznaka 2J-JRaC; radonski z., emanacija; a-zraci; oznaka 22^Rn; rendgenski z., vrsta zračne energije; elektromagnetski talasi koji su oko 10.000 puta kraći od svetlosnih talasa, zbog čega su veoma prodorni. Njihova talasna dužina kreće se otprilike izmeñu 0,01 i 40 ongstrema (A). Proizvode se u rendgenskoj cevi kada kroz nju prolazi struja visokog na881

zračenje pona. Nastaju u rendgenskoj termoelektronskoj cevi kad brzi elektroni, tj. katodni z., naiñu na prepreku (anodu), pa iznenada budu zakočeni u njenim atomima; sekundarni z., rendgenski z., koji nastaju u atomu svake materije koja je apsorbovala rendgenske (ili radijumske) zrake; svetlosni z., elektromagnetski talasi od 3.900 do 7.700 A ili mlaz čestica fotona (svetlosnih kvanta); ultraljubičasti z., nevidljivi deo elektromagnetskih talasa, čija je talasna dužina manja od 3.900 A (40-3.900 A). Hemijski su veoma aktivni; izazivaju fluorescenciju i jonizaciju; ultravioletni z., v. ultraljubičasti z. zračenje, odavanje zračne energije u prostor. Svetlost deluje manje ili više baktericidno na sve vrste bakterija bez hlorofila; naročito štetno dejstvo imaju sunčevi zraci. Različiti zraci spektra sunčeve svetlosti imaju različito dejstvo. Žuti, crveni i infracrveni zraci nemaju baktericidno dejstvo; zelena svetlost je takoñe bez dejstva. Plavi, a naročito ultraljubičasti, imaju izraženo smrtonosno dejstvo na mikroorganizme; s najjačim dejstvom su oni čije su talasne dužine od 2.540 do 2.800Â. zrikati, (hrv. škiljiti) gledati razroko. zrikavost, nepravilan položaj očnih jabučica. V. strabismus. zub, organ za sečenje i žvakanje hrane, a učestvuje i pri govoru (fonaciji). Sastoji se od krunice - corona dentis. To je vidljiv deo van gingive. Vrat zuba (collum i cervix dentis) čini prelaz izmeñu krunice i korena. Koren zuba (radix dentis) deo je zuba koji je u zdravog zubika usañen u čašici - alveoli alveolarnog nastavka gornje ili donje vilice. Krunica zuba je prekrivena zubnom gleñi (enamelum); koren zuba prekriva zubni cement, po strukturi sličan kosti (substantia ossea). U vratu je prelaz gleñi u zubni cement. Ispod gleñi i cementa nalazi se najveći deo zuba koji čini dentin. Dentin je tkivo slično koštanom tkivu. U zubu postoji zubna šupljina (cavum dentis), koja u Krunici, naročito u mlañih osoba, ima oblik same krunice. Kroz koren ide kanal koji izlazi na vrhu korena kao je-

882

zubi dan ili se račva (foramina apicis dentis). Kroz ovaj otvor ulaze arterije, vene, živci, limfni sudovi, a u njemu se nalazi i vezivno tkivo. Sve ove tvorevine se nazivaju pulpom. Mlečni z. (dentes decidui s. lactei) niču od šestog do dvadeset četvrtog meseca, kada je završeno rastenje mlečnih zuba. Ima ih svega 20. U gornjoj vilici 10 i u donjoj 10. Postoje u svakoj vilici po četiri sekutića, dva očnjaka i četiri kutnjaka. Pretkutnjaka mlečni zubi nemaju. Stalni z. (dentes permanen-tes); odrasla osoba sa umnjacima ima 32, po 16 u svakoj vilici. U vilici postoje četiri sekutića (dens incisivus), dva očnjaka (d. canini), četiri pretkutnjaka, premolara, bikuspidata (d. premolares) i po šest kutnjaka molara (d. molares). Osmi zub se zove umnjak (d. sapiens). Ispravno pranje zuba i desni treba da se vrši pokretom četkice od gornjih desni preko površina zuba prema donjim desnima i obratno, a lingvalna površina zuba gornjih da četkica ide od gingive do sečivnih ivica prednjih zuba i griznih površina zuba sa strane a kod donjih od gingive donjih do okluzalne površine s zuba sa strane a kod prednjih do sečiv-ne ivice. Pri kraju pranja peru se grizne površine. zubi, (embr.) tvrde tvorevine, usañene u vilicu, postaju od ektoderma i mezoderma. Ektodermnog porekla je zubna gleñ (enamelum), dok su ostali delovi mezodermnog porekla: zubna kost (substantia eburnea), zubni cement (substantia ossea) sa zubnim periostom (periosteum) i zubna srž (pulpa dentis). U čoveka postoje 2 generacije zuba: mlečnjaci (dentes decidui) i stalni zubi (dentes permanentes). Formula mlečnjaka, vodeći računa samo o polovini vilica, izražava se ovako: Id 2/2 + Cd 1/1 -f Pd 2/2, što znači da sekutića (dentis incisivi = I) ima 6, očnjaka (dentis canini = C) 4, malih kutnjaka ili pretkutnjaka (P) 8, ukupno 20 zuba. Oni ispadaju u periodu od 7. do 12. godine i zamenjuju se stalnim zubima, kojima se pridružuju 12 velikih kutnjaka (dentes molares), što čini svega 32 zuba. Postanak mlečnih zuba se obavlja na ovaj na-

zubi čin. U polovini 2. meseca intrauterinog života, epitel koji oblaže rubove vilica, zadebljava ćelom svojom dužinom. On predstavlja vilični bedem, od čije se unutrašnje strane odvaja ponirući zid u kome se javlja oluk od unutrašnje strane tog zida pod uglom od 45° odvaja se adamantinogeni zid. U početku 3. meseca od spoljašnje, usnene strane ovih gredica nastaje mestimično bujanje zubnih pupoljaka, koji se ubrzo pretvaraju u zvonaste oblike, gleñno zvono. (O dentinu i gleñi v. pod tim pojmovnicama). Kad su mlečnjaci dostigli izvestan razvoj nastaje njihovo izbijanje. Izduživanje korena zuba se sve više istura nagore: njegova krunica probija ostatak gleñnog organa, zubnu kesicu i same desni i, najzad, izbija iznad površine viličnog ruba. Vreme izbijanja mlečnjaka podložno je velikim individualnim razlikama. Prosečna vremenska granica nicanja srednjih sekutića nalazi se izmeñu 6. i 9. meseca, za očnjake 16. do 20. meseca, za prednje kutnjake od 12. do 16. meseca, a za zadnje kutnjake od 20. do 26. meseca. Stalni zubi na isti način postaju. Umnjaci izbijaju posle 18. godine. Postojanje 2. loze zuba označava se kao dijiodontija, a životinje u kojih se to javlja difiodonti, za razliku od onih u kojima nema zubne mene (monofiodontija); z. bez korenova, v. dysplasia dentini; z. blizanci, (engl. »twinning«) zubi potpuno slični susednom zubu koji je nastao jednakom deobom zubne klice. U zubnom nizu se tada uvek nalazi jedan zub više od normalnog broja. Sin. schizodontia; devitalizovan z., v. dens devitalisatus; dopunski z., dvanaest stalnih kutnjaka u obema vilicama koji nemaju prethodnike, mlečne zube. V. zubi zamenski; Hutchinsonovi z., malformacija zuba posledica je kongenitalnog luesa. Najčešća na sekutićima i prvim kutnjacima. Sekutici su kraći, a na sečivnim ivicama, užim nego normalno, postoje polumesečasti defekti. Obližnje površine zuba sustiču se ka sečivnoj ivici. V. lues; malponiran z., zub koji se nalazi u nepravilnom položaju; malpozicija z., nepravilan položaj zuba; nica56*

zubna formula nje z., pojava i izbijanje zuba sve dok ne zauzmu fiziološki položaj u usnoj duplji; stalno (kontinuirano) n.z., stalni proces koji traje celog života i ima dve faze: aktivnu i pasivnu; aktivno n.z., pomeranje zuba u pravcu okluzalne ravni koje kompenzuje sastrugavanje i pasivno n.z, ogoijavanje zuba zbog migracije epitelnog pripoja duž korena u pravcu vrška, praćeno atrofijom desni, ozublja i kosti. Sin. zub-erupcija. V. dentitio; ogoijavanje korena z., posledica atrofije i povlačenja koštanog tkiva zubne čašice i desni. Simptom atrofičkogi mešovitog oblika progresivnih parodontopatija. Može da bude i posledica snažnog pranja zuba tvrdom četkicom. Lokalizovano je na jednom zubu ili zahvata više zuba. Ogolićeni deo zuba je često preosetljiv na razne lokalne nadražaje, a na tom delu zuba može da se javi i karijes. V. parodontosis; osetljivost korena z., pojava bola pri dejstvu različitih lokalnih nadražaja na ogolićene vratove zuba. Najčešće su to termički, mehanički i hemijski nadražaji. Sin. hipersenzitivitet korena zuba, hiperestezija korena zuba. V. zub, ogoijavanje korena; patološka migracija z., promena položaja zuba u bilo kom pravcu. Obično je praćena rotacijom i klaćenjem zuba. Najčešće je posledica progresivnih parodontopatija. V. extrusio dentis; šareni z., v. fluoroza zuba; zamenski z., dvadeset stalnih zuba u obema vilicama, 8 sekutića, 4 očnjaka i 8 pretkutnjaka koji niču namesto 20 mlečnih zuba. V. zubi, dopunski. zubalo, v. zubik. zubna duplja, v. cavum dentis. zubna fistula, f. koja nastaje usled oboljenja vrha korena zuba kada postoji gnojni proces. Gnoj probija kroz kost i sluznicu kao apsces. Ako se tako oboleli zub ne izvadi, povremeno se gnoj izliva kroz stvoreni kanal (fistulu) u usnu duplju. U gornjeg lateralnog sekutića i u palatinalnih korenova fistule se pojavljuju na nepcu. zubna formula, način obeležavanja zuba brojevima; služi da bi se znalo koji je zub u vilici, kako u gornjoj, tako i u do-

883

zubna gleñ njoj, levo i desno. Zubi se označavaju od sredine po rednom broju. Mlečni zubi označavaju se rimskim brojevima. Postoje dva načina za označavanje. U koordinantnom sistemu vertikalna linija deli gornje i donje ztfbe izmeñu srednjih sekutića, a horizontalna deli gornje od donjih. Zubi se upisuju u kvadrante ppsmatrajući osobu ispred sebe. Drugi načinje stavljanje znaka + (plus) izmeñu gornjih srednjih sekutića i znaka - (minus) izmeñu donjih srednjih sekutića. Posmatrajući ispred sebe osobu, njen gornji desni četvrti zub označićemo sa 4+ ili 4, a četvrti zub levo dole -4 ili 4. Za diktiranje je mnogo sigurnije obeležavanje sa plus i minus, nego način sa koordinatnim sistemom. Pri diktiranju pri upotrebi koordinatnog sistema dešavaju se greške: umesto levo, ubeleži se desno, i obrnuto. zubna gleñ, substantia adamantina, najtvrñe tkivo čovečjeg tela. Pokriva anatomsku krunicu zuba. Prozračna je i žućkastobele ili sivobele boje. Debljine je od 2 do 2,5 mm na sečivnim ivicama i kvržicama zuba, a stanjuje se idući prema vratnom delu zuba. Sadrži oko * 9296% anorganske, 1-2% organske materije i 3-4% vode. Pokrivena je tankom gleñnom opnom i Nasmythovom opnom. Gleñ mlečnih zuba se razlikuje od gleñi stalnih zuba. Beličaste je boje, tanja, manje specifične težine, sadrži više organskih materija i mekša, te se zbog toga lakše rastvara u kiseloj sredini. zubna klica, histološka strukura s uobličenim ćelijama (ameloblastima, odontoblastima i cementoblastima) iz koje se stvara zub. Sastoji se od gleñnog zvona ili gleñnog organa, zubne papile ili dentinskog organa i zubne kesice. zubna kost, v. dentinum. zubna pulpa, pulpa dentis, sastoji se od krvnih sudova arterija, vena, živaca, limfnih sudova, vezivnog tkiva, kolagenih vlakana i odontoplasta. Popunjava šupljinu krunice zuba, kao i kanale korena u koji ulazi kroz otvor na vrhu korena. Služi za ishranu i izgradnju zuba, kao i odbranu, stvarajući dentin. Kavum - šupljina u krunici - u mladih oso884

zubni luk ba je veća i ima oblik približno krunice zuba, dok se u starijih smanjuje, stvarajući sekundarni dentin od periferije prema centru. Pulpa popunjava šupljinu krunice i kanale korena. zubna srž, v. pulpa dentis. zubni cement, supstancija koja pokriva koren i vrat zuba. Sadrži 32% anorganske materije i najmekši je deo tvrdih supstancija zuba. Najsličniji je kosti. Kroz njega prolaze kanalići. Najdeblji je prema apeksu i u bifurkaciji korena. Ishranjuje se od periodonta, tako da se kod devitaliziranog zuba cement i dalje ishranjuje. Sin. substantia ossea, crusta petrosa. zubni kamenac, uklanjanje, profilaktička i terapijska mera u sprečavanju nastanka i lečenju oboljenja tkiva potpornog aparata zuba. Sastavni deo lečenja mnogih oboljenja u usnoj duplji. Instrumenti za uklanjanje zubnog kamenca su: srpasti, trapezasti (levi i desni), dleto i povijeni mirtin list. Kamenac se može odstraniti i pomoću aparata s ultrazvukom. zubni koren, deo zuba koji se normalno nalazi u alveoli alveolarnog nastavka. Spolja je pokriven cementom (substantia ossea), a unutrašnji deo, koji je najmasivniji, čini dentin (substantia eburnea). Od vrha korena do kavuma krunice prolazi kanal koji popunjava pulpa, a koja se sastoji od živaca, krvnih sudova, limfnih sudova i vezivnog tkiva. Sekutići, očnjaci i premolari imaju normalno po jedan koren s izuzetkom prvog gornjeg premolara, koji ima dva korena. Gornji molari imaju tri korena, a donji dva. zubni kvar, v. caries dentium. zubni luk, spoljni zubni luk je linija koja spaja ivice sekutića, vrhove očnjaka i bukalne kvržice premolara i molara; pravi z. L je linija koja ide glavnim fisurama molara i premolara, a u prednjih zuba ide izmeñu cinguluma i sečivnih ivica. Lukovi gornje ivice imaju oblik elipse, a donje parabole; unutrašnji z.l. je linija koja spaja cingulume prednjih zuba i ide preko oralnih kvržica premolara i molara.

zubno meso zubno meso, v. gingiva. zubno zlato, legura zlata koja se upotrebljava za izradu zubnih nadoknada (krunica, mostova, zuba na kočić itd.). Najčešće se upotrebljava 22-karatno zlato koje se sastoji od 22 dela čistog zlata, jednog dela bakra i jednog dela srebra. Tzv. platinsko zlato je legura gde se odreñenoj leguri zlata dodaje bakar u procentu. Postoje i druge razne legure zlata za zubarske nadoknade. zubobolja, često vrlo jaki bolovi u zubima javljaju se najčešće u oboljenju pulpe (pulpitis). Uzrok je obično karijes koji je

zygoten dospeo u blizinu pulpe i izazvao njeno zapaljenje. Pulpitis može nastati i usled traume, nestručno stavljene plombe, medikamenata itd. Dalje komplikacije su gangrena, periodontitis, apsces, koji izazivaju jake bolove. Zuckerkandlov organ, v. glomus. zvezdaste ćelije, v. ćelija. zygomaticus, zigomatičan, jagodični, jabučni, npr. os zygomaticum, jagodična ili jabučna kost lica. zygoten, zigoten, stadijum u profazi prve mejozne deobe u kome se sparuju homologni Kromosomi.

žablja doza, v. dosis. žarišni nefritis, nephritis insularis, v. nephritis. žarište, (stom.) ograničeni deo tkiva u kome se nalaze mikroorganizmi, njihovi egzo- i endotoksini i raspadni produktitkiva. Smatra se da mikrobi iz žarišta prodorom preko krvotoka mogu izazvati patološke promene na udaljenim organima. Žarišta mogu biti i izvor alergena, kao i mesto remećenja vegetativnih funkcija; dentogena ž., stvaraju se u apikalnom delu zuba i periapikalnoj regiji alveolarne kosti kao posledica prodora mikroorganizama kroz kariozne lezije u zub. Sin. odoniogena žarišta; aktiviranje dentogenog ž., neaktivna dentogena žarišta mogu da ponovo započnu svoje patološko delovanje iz različitih opštih i lokalnih uzroka: slabljenje imuniteta ili opšte alergizacije organizma; stvaranje gasova u kanalu korena zuba, traumatizacije zuba pri žvakanju, poremećaja krvotoka u okolini fokusa ili mehanizmom anahoreze po Ascoliju; dentogeno ž,, dijagnostikevanje, za otkrivanje ovakvih žarišta primenjuju se, pored stomatološke anamneze, kliničkog pregleda zuba i usta, i analiza rendgenograma i odgovarajući testovi; oralna ž., svako hronično zapaljeno tkivo u usnoj duplji može da predstavlja izvor fokalne infekcije; ž. u ozubIju (periodoncijumu), gingivalni džepovi, zapaljeno tkivo gingive i hronični parodontalni apscesi mogu da deluju kao žarišta. V. iarišna injekcija. 886

žavelska voda, natrijum-hipohlorit, tečni preparat hlora s 11 do 14% aktivnog sastojka. Veoma pogodna za dezinfekciju sa h-ipohlorinatorima. Nezgodna strana je teškoća transporta. žbica, v. radius. žbični, v. radialis. ždrelna duplja, v. cavum pharyngis. ždrelno suženje, v. isthmus jaucium. ždrelo, v. pharynx. žeñ, svesna želja za uzimanjem tečnosti, regulisana centrom za žeñ u spoljašnjem delu preoptičkog dela mozga, koji funkcioniše po istom principu kao i osmoreceptori. Najvažniji uzroci žeñi su vanćelijska dehidratacija, smanjenje zapremine minutnog volumena, ćelijska dehidratacija i suvoća sluznice usta. želatin, v. gelatina. želatinska pena, lokalno hemijsko hemostatično sredstvo za zaustavljanje periodontalnih i koštanih krvarenja. želudac, v. gaster, ventriculus; ž. mali, v. Pavlpvov želudac. želudačni, v. gastricus. želudačni sok, tečnost koja nastaje kao produkt lučenja želudačnih žlezda. Ž. s. normalno sadrži slobodnu i vezanu (za belančevine) hlorovodoničnu kiselinu i fermente pepsin, lab-ferment, steapsin i unutrašnji faktor antianemijskog principa, mucin i dr. Ženevska zakletva, tekst lekarske zakletve s nizom profesionalnih etičkih obaveza, koji je prihvatila Svetska zdravstvena organizacija prilikom svog osnivanja u Ženevi, g. 1948. Ova zakletva

ženevske konvencije predstavlja modernizovanu, skraćenu i izmenjenu verziju hipokratove zakletve. Nastala je posebno pod uticajem iskustava drugog svetskog rata u kojem su mnogi nacistički lekari vršili ratne zločine i kada se često ispoljavala diskriminacija bolesnika i ranjenika zbog njihove rasne, verske ili nacionalne pripadnosti. ženevske konvencije, dodati pojmovnici u leksikonu na kraju posle »modernizovan« tako da u širem smislu termin označava sve humanitarne konvencije iz meñunarodnog ratnog prava, donesene od 1864. do 1949. godine. ženska gonada, v. jajnik. ženski polni organi (organa genitalia feminina), unutrašnji i spoljašnji. U unutrašnje organe spadaju: jajnici (ovarium), jajovodi (tuba uterina), materica (uterus) i usmina ili vagina (vagina). Spoljašnje organe sačinjava stidnica (vulva) u čiji sastav ulaze: velike usne (labia majora pudendi), male usne (Iabia minora pudendi), trem usmine (vestibulum vaginae), dražica (clitoris), tremna glavica (bulbus vestibuli) i tremne žlezde (glandulae vestibulares majores Bartholini et minores). ženski polni ud (vulva, cunnus), v. stidnica. žig, teme ispupčenog jajonosnog meska, latinski sigma. žitni moljac, v. Sitotroga cerealella. živa, v. hydrargyrum. živac, v. nervus. živčana ćelija, v. ćelija. životni ciklus ćelije, čini niz uzročno povezanih promena, koje se zbivaju u odreñenim vremenskim razmacima u mladim ćelijama u fazama mitoznog umnožavanja sve do potpunog uobličenja za odreñenu ulogu. Nakon toga, ćelija se aktivnošću troši, stari da bi potom nastupila smrt i prelazi u les. Ciklus počinje u interfazi periodom Gi ili preudvajanja (preduplikacije) kao priprema za drugi S-period ili p. udvajanja (duplikacije) u kome se vrši sinteza i odvajanje novog molekula dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), traje oko 7 časova, potom nastaje 62 ili period posle udvajanja

žučne boje (postduplikacije), koji traje od 1/2 do 2 časa, zatim ćelija prelazi u naredne deobne faze: profazu, prometafazu, metafazu i završni stupanj deobe - telofazu. V. mitoza. žiža rendgenske cevi, deo anode koga bombarduju brzi elektroni s katode u termoelektronskoj cevi. Što je žiža rendgenske cevi manja, rendgenska slika je oštrija. V. rendgenska cev. žižak pirinča, Calandra oryzae, sličan žitnom žišku, a za razliku od njega ima 4 crvene pege na donjim krilima. Upropašćuje pirinčana zrna. žižak sočiva, Bruchus piši, napada mlade plodove u mahunama. Iz jaja se za 6 do 10 dana izlegu larve, koje ulaze u mlade plodove, gde ostaju ćele zime do proleća kada izleću iz zrna kao leptiri. žižak žita, Calandra granaria, uvlači se u zrno žita. Izlučevine ostaju u zrnu, koje daju sivo pepeljastu boju brašnu. žižna daljina, (rend.) odstojanje od izvora rengdenskih zrakova (žiža anode = A) do filma : A-Fi. žlezda, v. glandula. žlezdan, v. glandularis. žuč, žutozelena ili tamnozelena tečnost (prema tome da Ii se dobija iz jetre ili žučne kesice) bazne reakcije, koja sadrži žučne boje (biliverdin i bilirubin), žučne kiseline (glikoholnu i tauroholnu), holesterol, i druge organske i neorganske materije. Stvaraju je neprekidno ćelije jetre, odakle on putem odvodnih žučnih kanala dolazi u žučnu kesicu, gde se koncentriše ili se zadržava u žučnim kanalima kojima žuč utiče u dvanaestopalačno crevo. Uticanje žuči u crevo vrši se samo za vreme varenja hrane i regulisano je humoralnim i nervnim mehanizmima. Ž. ima značajnu ulogu u varenju i resorpciji masti. žučna bešika, v. vesica fellea. žučna kesica, v. vesica fellea. žučne boje, nastaju degradacijom hemoglobina. Izlučuju se iz organizma putem mokraće i izmeta. Najvažnije žučne boje su bilirubin i biliverdin. Redukcijom bilirubina u crevima nastaje urobilinogen, a oksidacijom urobilinogena nastaje mokraćna boja urobilin. 887

žučne kiseline žučne kiseline, po strukturi slične holesterolu. Izvode se iz holanske kiseline čijom oksidacijom nastaju razne žučne krseline s većim ili manjim brojem OH-grupa (litoholna, dezoksiholna i holna kiselina). Žučne kiseline s masnim kiselinama daju koordinaciona jedinjenja (holeinske kiseline), koje se u vodi koloidno rastvaraju. žučni kamen, v. calculus, concrementum. žučni putevi ili kanali, glavni i sporedni: glavni su jetreni kanal (ductus hepaticus communis) i žučovod (d. choledochus) koji odvode žuč iz jetre u nishodni deo dvanaestopalačnog creva. Sporedni žučni putevi su žučni mehur (vesica fellea) i njen kanal (d. cysticus). Oni sabiraju žuč u vreme kad nema varenja u duodenumu. žučovod, v. choledochus, žučni putevi. žulj, v. c/a VMS, callositas, tyloma, tylositas. žulje vit, žuljevito telo, v. callosus, c. callosum. žuljevito telo, v. Reilovo ostrvo.

888

žuto telo žuta mrlja, v. macula lutea. žuta pega, v. macula lutea. žuti vazelin, v. vaselinum. žutica, v. icterus. žuto telo (corpus luteum), posle prskanja sazrelog jajosnog meska on splasne. Jajna ćelija je istisnuta. Zaostale ćelije meska izgrañuju, zajedno s ćelijama omotača, novu žlezdanu tvorevinu poznatu kao žuto telo, zbog toga što ćelije, od kojih ovo telo postaje, sadrže žuti pigment, lutein. Ogroman broj meškova ne dostiže svoj puni razvoj i prskanje, nego pre toga degeneriše, stvarajući atretična tela (corpora atretica). Koliki je broj meškova koji degenerišu (ranije ili docnije) vidi se po tome što se od 200.000 prvobitnih ovocita svega oko 400 izbaci prilikom ovulacije. Ćelije žutog teia predstavljaju žlezdane inkretogene elemente. One su izvorište drugog ginogena, progesterona. On deluje na uspostavljanje veze ploda s materinskim organizmom.

EPONIMNI I ISTORIJSKI REČNIK

Ovaj deo Medicinskog leksikona redigovao je i najvećim delom sastavio prof, dr Zdenko Levntal. Prilikom izbora obrañenih imena ličnosti uzeta su u prvom redu u obzir ona po kojima su nazvani različiti pojmovi u medicini i srodnim naukama. Njima je dodat i izvestan broj drugih značajnih ličnosti iz istorije medicine i prirodnih nauka.

Abbott, Edville Gerhard (1870-1938), američki hirurg, autor jedne metode Iečenja lordoze. Abderhalden, Emil (1877-1950), švajcarski fiziolog. Najviše se bavio fiziološkom hernijom. Abee, Ernst, Karl (1840-1905), nemački fizičar. Najviše se bavio optikom i usavršavanjem mikroskopa. Abel, John Jacob (1857-1938), američki biohemičar, naročito se istakao u istraživanju grañe hormona. Abrikosov, Aleksej Ivanovič (1875-1955), sovjetski patolog. Adams, Robert (1791-1875), irski lekar, jedan od predstavnika čuvene dublinske medicinske škole. Addison, Thomas (1793-1860), engleski lekar, preteča savremene endokrinologije. Prvi je opisao oboljenje nadbubrenih žlezda koje nosi njegovo ime. Adelmann, Georg Franz Blasius (1811-1888), nemački hirurg. Poznat po svojoj metodi zaustavljanja arterijskog krvavljenja pri povredi ekstremiteta, koje se postiže njihovom hiperrefleksijom. Adler, Alfred (1870-1937), bečki psiholog i psihijatar, učenik Freuda i osnivač tzv. individualne psihologije. Adrian, Edgar Douglas (1889- ), engleski neurofiziolog, dobitnik Nobelove nagrade (u zajednici sa Charles Scott Sheringtonom). Agassiz, Louis (1807-1873), američki lekar i zoolog švajcarskog porekla.

Agricola (Bauer), Georg (1495-1955), nemači lekar, autor prvih dela o rudarstvu i bolestima rudara. Ahlfeld, Friedrich (1843-1929), nemački ginekolog. Albee, Frederick Houdlett (1876-1945), američki ortoped, poznat po operaciji koja nosi njegovo i Henleovo ime. Albers, Wilhelm (1859-1919), nemački vojni lekar, poznat po konstrukciji šine za !mobilizaciju gornjeg ekstremiteta. Albert, Eduard (1841-1900), istaknuti bečki hirurg češkog porekla. Albertus, Magnus (1193-1280), nemački teolog i prirodnjak enciklopedista. Albrecht, Heinrich (1866-1927), nemački bakteriolog. Albright, Fuller, savremeni američki endokrinolog opisao po njemu nazvani oblik hiperparatireoidizma. Alexander, Franz Gabriel (1891- ), američki psihoanalitičar mañarskog porekla, jedan od osnivača modernog psihosomatskog pravca u medicini. Allen, Edgar (1892-1943), američki anatom i fiziolog, sa Edwardom Doisyjem opisao po njima nazvan test. Amatus Lusitanus (1511-1568), jevrejski lekar, izbeglica iz Portugalije. Radio je u Italiji i nekim drugim evropskim zemljama, a jedno vreme i u Dubrovniku (1557). Pisac čuvenih »Centuria«. Ambard, Leon (1876- ), francuski fiziolog, i kliničar, tvorac poznate konstante. Amici, Giovanni Battista (1786-1863), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po proučavanju anafilaksije. 891

Eponimni rečnik Ammon, Friedrich August von (1799-1861), nemački oftalmolog. Ampere, André-Marie (1775-1836), fran cuski fizičar i matematičar. Anderson, Elisabeth Garrett (1836-1917), prva engleska lekarka, borac za ravnopravnost žena u lekarskom pozivu. Angle, Edward A. (1855-1930), američki odontostomatolog, osnivač savremene ortodoncije i izumitelj aparata u ovoj oblasti. Angstrom, Anders Jonas (1814-1874), švedski fizičar. Aranzio (Arantius), Julio Caesar (1530-1589), talijanski lekar, hirurg i anatom, profesor u Bologni. Aristotel (384-322. pre n. e.), grčki lekar, filozof i prirodnjak - enciklopedista. Arthus, Maurice (1862-1945), francuski fiziolog i bakteriolog, poznat po proučavanju anafilaksije. Aschheim, Selman (1878- ), nemački ginekolog i endokrinolog.

Aschoff, Lud wig (1866-1942), nemački patolog i istoričar medicine. Ascoli, Alberto (1877- ), italijanski serolog i biohemičar. Asklepijadi, starogrčki sveštenici lekari, nazvani tako po Asklepiju od kojeg su verovalo se - potekli. Asklepijeva svetišta ili asklepioni bili su hramovi u koje su dolazili bolesnici zbog lečenja. Asklepije (grč.), Eskulap (lat.), starogrčki bog zdravlja i medicine. Njegov kult počinje u VII-veku pre naše ere. Auenbrugger, Joseph Leopold (1722-1809), bečki lekar, otkrivač perkusije kao fizičke dijagnostičke metode. Auerbach, Leopold (1828-1897), nemački fiziolog i neuropatolog. Avicena (Ibn-Sina), (980-1037), arapski lekar persijskog porekla, jedan od najvećih medicinskih autoriteta srednjeg veka. Autor čuvenog enciklopedijskog dela »Kamin«. Axenfeld, Theodorv(1876-1930), nemački oftalmolog. Otkrio je uzročnika oboljenja coniunctivitis simplex chronica Morax-Axenfeld.

Babes, Victor (1854-1926), rumunski patolog, bakteriolog. Babinski, Joseph Francois Felix (1857-1932), francuski neurolog poljskog porekla, bliski saradnik Charcota. Baer, Karl Ernst von (1792-1876), estonski embriolog i komparativni anatom. God. 1827. otkrio jajašce sisara. Baglivi, Giorgio Armeno (1668-1707), lekar dubrovačkog porekla, istaknuti jatrofizičar i odličan kliničar, profesor u Rimu. Bainbridge, Francis Arthur (1874- ), engleski fiziolog. Bancroft, Joseph (1836-1894), australijski lekar i parazitolog. Po njemu je prozvana jedna vrsta filarija. Bang, Bernhard (1848-1932), danski veterinar po kojem je nazvana Bangova bolest. Bang, Ivar Christian (1869-1918), švedski fiziolog.

Banti, Guido (1852-1925), italijanski patolog, opisao »spleničku anemiju«. Banting, Frederick Grant (1891-1914), kanadski fiziolog. Sa Macloedom i Ch. H. Bestom 1921. god. izolovao insulin. Barany, Robert (1876-1936), bečki otolog, znatno je doprineo poznavanju vestibularnog aparata, dobitnik Nobelove nagrade. Barcroft, Joseph (1872-1947), engleski fiziolog. Barlow, Thomas (1845-1945), engleski pedijatar. Bartholinus, Caspar mlañi (1655-1738), holandski anatom. Basedow, Karl Adolf (1799-1854), nemački lekar. Bassini, Edoardo (1844-1924), italijanski hirurg. Baudelocque, Jean Louis (1746-1810), francuski ginekolog. Bauhin, Caspar (1560-1624), švajcarski anatom.

892

Eponimni rečnik Baynton, Thomas (1761-1820), engleski hirurg, poznat po flašter-zavoju za lečenje ulcus cruris, koji je nazvan po njemu. Beck, Emil G. (1866-1932), američki hirurg. Beclére, Antoine (1856-1939), istaknuti francuski radiolog. Becquerel, Henri Antoine (1852-1908), francuski fizičar, učestvovao u otkriću radioaktivnosti. Behring, Emil von (1854-1917), nemački mikrobiolog i imunolog, otkrivač difte* ričkog antitoksina i serumske terapije ove bolesti. Behterev, Vladimir (1857-1927), ruski neurolog. Bell, Charles (1774-1842) škotski hirurg, neurolog i fiziolog. Béniqué, Pierre Jules (1806-1851), francuski hirurg - urolog, izumeo jednu vrstu sonde za lečenje strikturirane uretre. Bergmann, Ernst von (1836-1907), nemački hirurg, posebno se bavio ratnom hirurgijom i usavršavanjem asepse i narkoze. Po B. se zovu neke operacione metode i hirurški instrumenti. Bergonié, Jean Alban (1857-1925), francuski fizičar i radiolog. Berkefeld, Wilhelm (1836-1897), nemački fabrikant, poznat po bakteriološkim filtrima, prozvanim po njemu. Bernard, Claude (1813-1878), francuski fiziolog, osnivač savremene eksperimentalne fiziologije. Besnier, Jules (1831-1909), francuski dermatolog. Besredka, Aleksandar (1870-1940), češki serolog i izumitelj perorame vakcinaciJe. Best, Charles (1899- ), kanadski fiziolog, učestvovao u izolaciji insulina s Bantingom i Macloedom. Bichat, Francois Xavier (1771-1802), francuski anatom, osnivač savremene histologije. Biedl, Arthur (1869-1933), austrijski fiziolog koji je radio u Pragu. Bier, August (1861-1949), nemački hirurg, utemeljitelj jedne hirurške škole, autor brojnih novih hirurških poduhvata.

Biermer, Anton (1827-1892), švajcarski internista, opisao kliničku sliku perniciozne anemije. Bilharz, Theodor (1825-1862;, nemački lekar, patolog i parazitolog; radio je u Kairu. Billroth, Christian Albert Theodor, (1829-1894), nemački hirurg, profesor u Beču, osnivač moderne abdominalne hirurgije. Bing, Paul Robert (1878-1956), švajcarski neurolog. Biot, Camille, (1878- ), francuski lekar. Blaud, Paul (1774-1858), francuski lekar. Bleuler, Eugen (1857-1939), švajcarski psihijatar, posebno je proučavao shizofreniju, koju je on tako nazvao umesto ranijeg termina dementia praecox. Bloch, Marcel (1885-1925), francuski dermatovenerolog i autor mnogobrojnih dela iz oblasti seksologije. Boas, Ismar (1858-1938), nemački internista. Bochdalek, Vincent Aleksandar (18011883), češki anatom. Boec k, Caesar Peter M oeller (1845-1917), danski dermatolog. Boehler, Lorenz (1885- ), austrijski ortoped. Boerhave, Herman (1668-1738), holaridski lekar, istaknuti kliničar i reformator medicinske nastave. Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovič (1881-1946), ruski biolog. Bohr, Niels (1885-1962), danski fizičar atomista, dobitnik Nobelove nagrade 1922. god. Bordet, Jules (1870-1961), belgijski bakteriolog, koji se najviše istakao na polju imunologije i serologije. Born, Max (1882- ), nemački fizičar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Bošković, Ruñer (1711-1787), dubrovački matematičar i astronom svetskog glasa. ðotallo, (Bottali) Leonardo (1530-?). talijanski lekar i anatom. Botteri, Ivan Hugo (1876-?), jugoslovenski internista. 893

Eponimni rečnik Bouillaud, Jean Baptiste (1796-1881), jedan od najznačajnijih francuskih lekara 19. veka, koji je prvi opisao reumatsku groznicu. Bowditch, Henry Pickering (1840-1911), američki lekar. Bowmann, William (1816-1892), engleski anatom i fiziolog. Bright, Richard (1789-1858), engleski lekar, izmeñu ostalog dao je prvi kliničko-, -patološki opis nefritisa. Objavio je i knjigu o svojem putovanju po srednjoj Evropi, u toku kojeg je posetio i neke naše krajeve. Brill, Nathan Edwin (1860-1925), američki lekar, koji je prvi opisao slučajeve kasnog recidiva pegavca kod useljenika iz Evrope. Broca, Paul (l824-1880), francuski hirurg i antropolog, otkrio je lokalizaciju motornog centra za govor. Br o die, Benjamin Collins (1783-1862), engleski hirurg. Broussais, Francois Joseph Victor (1772-1838), istaknuti francuski kliničar. Brown-Séquard, Charles Eduard (1818-1894), francuski fiziolog. Najveću je popularnost stekao eksperimentima podmlañivanja pomoću ekstrakata životinjskih polnih žlezda.

Bruce, David (1855-1931), britanski hirurg i bakteriolog. Otkrio je i uzročnika malteške groznice. Po njemu je nazvana grupa mikroorganizama Brucellae. Brudzinski, Jozef (1874-1917), poljski lekar; opisao neke znakove karakteristične za meningitis. Brunner, Johann Conrad (1654-1727), nemački anatom i histolog. Bruns, Paul (1846-1916), nemački hirurg po kojem je nazvana jedna udlaga - šina za natkolenicu. Bruns, Viktor (1812-1883), nemački hirurg, izumitelj pročišćene higrofilne vate i drugog savremenog zavojnog materijala. Brücke, Ernst Wilhelm (1819-1892), nemački fiziolog i histolog. Bryant, Thomas (1828-1914), engleski hirurg po kojem se zovu neki hirurški i ortopedski pojmovi. Bucky, Gustav (1880- ), nemački radiolog. Buerger, Leo (1879-1943), američki internist angiolog. Burdach, Karl Friedrich (1776-1847), nemački anatom i fiziolog. Burdenko, Nikolaj Nilovič (1878-1946), sovjetski hirurg, general, glavni hirurg Crvene armije, jedan od osnivača ruske neurohirurgije i Akademije medicinskih nauka SSvSF. Burow, Karl August (1809-1874), nemački hirurg.

Cabot, Richard Clarke (1868-1939), američki lekar, hematolog i stručnjak za pitanja etike. Calmette, Albert (1863-1933), francuski bakteriolog, koji je spravio prvi serum protiv zmijskog ujeda, a s Guerinom BCG-vakcinu. Cannon, Walter Bradford (1871-1945), američki fiziolog. Cardarelli Antonio (1831-1926), talijanski lekar. Carrel, Alexis (1873-1944), francuski fiziolog, živeo u SAD. Najviše se bavio eksperimentalnom transplantacijom tkiva i organa. Dobitnik Nobelove nagrade za metodu šivenja krvnih sudova.

Čas te Hani, Aldo (1878- ), talijanski mikrobiolog i stručnjak za tropske bolesti. Castle, William Bosworth (1897- ), američki hematolog iz čuvene bostonske medicinske škole. Celsius, Anders (1701-1744), švedski astronom, koji je uveo podelu termometarske skele izmeñu tačaka ključanja vode i topljenja leda na 100 jednakih delova centigrada. Celsus, Cornelius (I vek n. e.), značajni rimski lekar. Chadwick, Edwin (1800-1890), engleski pravnik i publicista, autor izveštaja o zdravstvenom stanju radnika; jedan od najuticajnijih pionira socijalnomedicin-

894

Eponimni rečnik skih shvatanja i javnozdravstvenog zakonodavstva prošlog veka. Chagas, Carlos (1879-1934), brazilski Iekar. Charcot, Jean Martin (1825-1893), francuski neuro-psihijatar i patolog. Chauffard, Anatole Marie E mi Ie (1855-1932), francuski internista. Cheyne, John (1777-1836), irski internista iz čuvene dublinske škole. Chiari, Hans (1851-1916), austrijski patolog. Chopart, Francois (1743-1795), francuski hirurg. Christian, Henry Asburry (1876-1951), američki lekar. Chvostek, Franz (1835-1884), bečki internista. Cohnheim, Julius Friedrich (1839-1884), nemački patolog. Coolidge, Killiam David (1873- ), američki fizičar, značajan zbog pronalazaka u oblasti rendgenologije. Cooper, Astley Paston (1768-1841), engleski hirurg i anatom. Ćori, Carl (1896- ), američki fiziolog češkog porekla, laureat Nobelove nagrade. Corrigan, Dominic John (1802-1880), irski lekar. Corti, Alfonso de (1822-1888), talijanski anatom i histolog. Corvisart, Jean Nicolas (1755-1821), lični lekar Napoleona L Njegovom zaslugom Auenbruggerova metoda perkusije dobila je šire priznanje. Coulomb, Ch. A. de (1736-1806), francuski fizičar, prema kome je nazvana praktična jedinica količine elektriciteta.

Courvoisier, Georg Ludwig (1843-1918), švajcarski hirurg. Cowper, William (1666-1709), engleski hirurg i anatom. Cox, Herald Rae (1907- ), američki bakteriolog po kojem je prozvana jedna vrsta rikecija, pronalazač vakcine protiv pegavca. Cramer, Friedrich (1847-1903), nemački hirurg ortoped. Credé, Karl Siegmund (1819-1892), nemački ginekolog akušer. Cruveilhier, Jean (1791-1874), francuski anatom i fiziolog. Curie, Pierre (1859-1906), francuski fizičar, sa svojom ženom Marie Curie SkIodowskom otkrio radijum a sa Henri Antoine Becquerelom (1852-1908) otkrio radioaktivitet i s njima podelio Nobelovu nagradu za fiziku god. 1903. Curie-Sklodowska, Maria (1867-1935), poljska naučnica, živela u Parizu. Učestvovala je u otkriću radijuma i radioaktivnosti, i sama doprinela izolovanju radioaktivnih elemenata. Laureat dve Nobelove nagrade - za herniju i za fiziku. Curschmann, Heinrich (1846-1910), nemački lekar. Cushing, Harvey (l869-1934), američki neurohirurg, jedan od utemeljitelja ove grane hirurgije. Cvet, Mihail Semenovič (1872-1926), ruski botaničar i biohemičar, prvi opisao hromatografsku adsorpcionu analizu. Czermak, Jan Nepomuk (1828-1873), češki komparativni anatom i fiziolog.

Dale, Henru Hallet (1875- ), engleski fiziolog i farmakolog. Sa Ottom Löwyjem, austrijskim farmakologom, dobio Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za otkriće acetilholina i njegove uloge. Dalton, John (1766-1844), engleski fizičar i hemičar. d'Arsonval, Jacques Arsene (1851-1940), francuski fizičar i fiziolog.

Darwin, Charles Robert (1839-1882), engleski prirodnjak - zoolog, autor teorije evolucije živih bića. Debré, Robert (1882- ), francuski pedijatar. Deiters, Otto Friedrich Karl (1834-1863), nemački histolog. Dere um, Francis Xaviei (1856-1931), američki neurolog. Descemet, Jean (1732-1810), francuski hirurg i anatom. 895

Eponimni rečnik Deschamps, Joseph Francois Louis (1740-1824), francuski hirurg, izumitelj nekih instrumenata. D'Herelle, Felix Hubert (1873-1949), francuski mikrobiolog, otkrivač bakteriofagije. Dieffenbach, Johann Friedrich (1792-1847), nemački hirurg. Dittrich, Fanz (1815-1859), nemački patolog. Döderlein, Albert (1860-1941), nemački ginekolog. Dogiei, Aleksandar Stanislavovič (1852-1922), ruski histolog i neurolog. Doisy, Edward Adelbert (1893- ), američki biohemičar. Domagk, Karl (1895- ), nemački hemičar, pronalazač sulfonamidske grupe lekova, nosilac Nobelove nagrade. Bonders, Franz Cornelis (1818-1889), holandski fiziolog i oftalmolog. Izmeñu ostalih pronalazaka - uveo je upotrebu

prizmatskih stakala u lečenje strabizma. Donowan, Charles (1863-1951), irski Iekar, stručnjak za tropske bolesti. Douglas, James (1675-1742), škotski anatom i opstetričar. Dover/ Thomas (1660-1742), engleski Iekar i moreplovac. Njegova akcija spašavanja jednog mornara s pustog ostrva poslužila je D. Defoeu kao tema za knjigu o Robinsonu Crusoeu. Drigalski, Karl Wilhelm (1871-1950), nemački mikrobiolog. Du Bois-Reymond, Emil (1818-1896), vrlo značajni nemački fiziolog. Duchenne, Guillaume Benjamin Armand (1806-1875), francuski neurolog. Ducrey, Augusto (1860-1940), talijanski dermatovenerolog. Dupuytren, Guillaume (1778-1835), francuski hirurg, opisao oboljenje koje je po njemu nazvano D. kontraktura.

ðaja, Ivan (1884-1957), jugoslovenski fiziolog, poznat naročito po svojim originalnim i vrlo značajnim radovima u oblasti eksperimentalne hipotermije i veštačke hibernacije. ðorñević, Vladan (1844-1930), srpski Iekar i književnik, osnivač srpskog Crve-

nog krsta, suosnivač Srpskog lekarskog društva, organizator vojnog saniteta i s pokretač modernog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji. Duričić, Ilija (1898-1965), srpski patofiziolog, profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Eberth, Karl (1835-1926), nemački patolog, otkrivač uzročnika tifusa (EberthelIa typhi). Ebner, Victor (1842-1925), austrijski anatom. Ebstein, Wilhelm (1836-1912), nemački internist. Eccles, John Carew (1903- ), australijski neurofiziolog, nosilac Nobelove nagrade za istraživanja iz elektrofiziologije nervnih vlakana. Economo, Constantin von (1876-1931), austrijski neurolog. Prvi je opisao (1917) epidemijski letargijski encefalitis (morbus Economo). Edinger, Ludvvig (1855-1918), nemački anatom i neurolog.

Ehrlich, Paul (1854-1915), nemački bakteriolog i patolog, osnivač teorijske imunologije i tvorac koncepcije o hemioterapiji. Einthoven, Wilhelm (1860-1927), holandski fiziolog, pronalazač elektrokardiografije; dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Eiselsberg, Anton (1860-1939), austrijski hirurg. Erasistrat (kraj IV veka pre n.e.), grčki anatom, uz Herofila najznačajniji lekar aleksandrijske medicinske škole. Erb, Wilhelm (1840-1921), nemački lekar. Esbach, Georges Hubert (1843-1890), francuski lekar.

896

Eponimni rečnik Escherich, Theodor (1857-1911), austrijski pedijatar. Eskulap (lat.), v. Asklepije. Esmarch, Friedrich von (1822-1895), nemački hirurg. Esquirol, Jean Etienne Dominique (1772-1840), francuski psihijatar, borac

za slobodne metode lečenja duševnih bolesnika. Euler-Chelpin, Hans (1873-1964), švedski biohemičar, nosilac Nobelove nagrade za radove iz oblasti razgradnje šećera. Eustachi (Eustachius), Bartolomeo (?1574), talijanski lekar i anatom. Ewing, James (1866-1943), američki patolog.

Fabricio (Fabricius), Girolamo d'Aquapendente (1533-1619), italijanski anatom. Fabricius Hildanus, Wilhelm Fabry von Hilden (1560-1634), nemački lekar i hirurg, unapredio tehniku amputacije. Fahr, Theodor (1877-1945), nemački patolog. Fahrenheit, Gabriel Daniel (1686-1736), nemački stakloduvač, pronalazač jednog tipa termometarske skale. Fahreus, Robin (1888^ ), švedski patolog i hematolog, uveo metodu sedimentacije eritrocita. Fallopio (Falloppius), Gabriel (1523-1562), talijanski hirurg i anatom. Fallot, Etienne Louis (1850-1911), francuski anatom. Falta, Wilhelm (1875-1950), austrijski internist. Fanconi, Guido (1892- ), švajcarski pedijatar. Faraday, Michael (1791-1867), engleski hemičar i fizičar, jedan od najvećih prirodnjaka prošlog veka. Favre, Maurice (1876-1954), francuski dermatovenerolog. Fechner Gustav Theodor (1801-1887), nemački prirodnjak. Feer, Emil (1864-1955), nemački pedijatar. Fehling, Hermann (1811-1885), nemački hemičar. Feil, André (1889- ), francuski neurolog. Felix Arthur (1887-1956, češko-engleski bakteriolog. Felty, Augustus Roy (1895- ), američki internist. Fergusson, William (1808-1877), najistaknutiji škotski hirurg prelisterske ere.

Filatov, Nil Fjodorovič (1847-1902), ruski pedijatar. Filatov, Vladimir Petrovič (1875-1956), ruski okulist, pronalazač jedne metode keratoplastike i tzv. tkivne terapije Finkelsein, Heinrich (1865-1942), nemački pedijatar. Finlay, Carlos Juan (1833-1915), kubanski lekar i epidemiolog, prvi otkrio način prenošenja žute groznice. Finney, John (1860-1937), američki hirurg. Finsen, Niels (1860-1904), danski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu (1903), za uvoñenje aktinoterapije u tečenju tuberkuloze kože. Fischer, Emil (1852-1919), nemački hemičar, nosilac Nobelove nagrade. Flack, Martin William (1882-1931), engleski fiziolog. Flajani, Giuseppe (1741-1808), talijanski hirurg, prvi opisao po njemu nazvanu bolest tireotoksikozu (kasnije Gravesova odn. Basedowljeva bolest). Flechsig, Pavel Emil (1847-1929), češki neurolog. Fleisch, Alfred (1892- ), švajcarski fiziolog. Fleming, Alexander (1881-1956), britanski mikrobiolog, otkrivač penicilina; sa Floreyem i Chainom dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Fletcher, Horace (1849-1919), američki fabrikant, izmeñu ostalog pronašao »veštački dentin«. Flexner, Abraham (1866-1959), američki istraživač u oblasti društvenih nauka, autor po njemu nazvanog izveštaja o stanju medicinske nastave u SAD (1910) koji je izazvao radikalnu naučnu i peda-

57 Medicinski leksikon

897

Eponimni rečnik gošku modernizaciju medicinskih fakulteta. Flexner, Simon (1863-1946), američki patolog i mikrobiolog. Flint, Austin (1812-1886), američki lekar. Florence, Albert (1851-1927), francuski farmakolog. Florey, Howard W. (1898-1968), britanski lekar, sa Flemingom i Chainom 1945. god. dobio Nobelovu nagradu za pronalazak penicilina. Flourens, Marie Jean Pierre (1794-1867), francuski fiziolog. Fontana, Abbada Felice (1730-1805), talijanski anatom i filozof. Fordyce, John, (1858-1925), američki dermatolog. Forel, Auguste (1848-1931), švajcarski anatom, psihijatar i seksolog. Forlanini, Carlo (1847-1918), talijanski lekar, pronalazač aparata i metode veslačkog pneumotoraksa. Forsell, Gosta (1876-1950), švedski radiolog. Forssman, John (1868-1947), švedski patolog. Forssmann, Werner (1904- ), nemački hirurg i internista, otkrivač metode kateterizacije srca, nosile Nobelove nagrade za medicinu. Forster, Otfried (1873-1941), nemački neurolog i neurohirurg. Fortner, Joseph (1893- ), nemački veterinar i mikrobiolog. Foster, Kennedy, v. Kennedy, Foster. Fothergill, John (1712-1780), engleski lekar, pronalazač digitalisa. Fothergill, Samuel (19. vek), engleski hirurg. Fournier, Jean Alfred (1832-1915). francuski dermatolog. Fowler, Thomas (1736-1801), američki lekar.

Fox, George Henry (1846-1910), američki dermatolog. Fracastorio, Girolamo (1483-1553), italijanski lekar, jedan od pionira u oblasti zaraznihg bolesti, dao je luesu naziv »sifilis«. Francke, Karl (1859-1920), nemački lekar, pronalazač instrumenta za punkciju koštane srži. Frank, Johann Peter (1745-1821), nemački lekar, profesor u Paviji i Beču, autor čuvene enciklopedije preventivne i socijalne medicine, preteča savremenih javnozdravstvenih shvatanja i reformator medicinske nastave. Fränkel, Albert (1848-І916), nemački lekar, identifikovao vrstu streptokoka koji izaziva pneumoniju. Frankenhäuser, Ferdinand (1832-1894), nemački ginekolog. Franklin, Benjamin (1706-1790), američki prirodnjak i državnik. Fraunhofer, Joseph (1787-1826), nemački fizičar. Frei, VVilhelm (1885-1943), nemački dermatolog, opisao test za dijagnostiku lims fogranulomatoze. Freud, Sigmund (1856-1939), austrijski psihijatar, osnivač psihoanalitičke škole. Friderichsen, Carl (1886- ), danski pedijatar. Friedländer, Carl (1847-1887), nemački patolog. Friedreich, Nicolaus (1825-1882), nemački lekar. Frisch, Anton (1899-1917), austrijski hirurg. Fröhlich, Alfred (1871-1953), austrijski neurolog. Fuchs, Ernst (1851-1930, austrijski oftalmolog.

Gaethgens, Walter (1880-1958), nemački serolog. Gaffky, Georg Theodor August (1850-1918), nemački mikrobiolog. Galenus. (129-199), rimski medicinski enciklopedista, anatom i fiziolog.

Gall, Franz Joseph (1785-1828), nemački anatom i fiziolog, osnivač frenolo-

898

Galli Mainini, Carlos, savremeni argentinski lekar. Galvani, Luigi (17371798), italijanski Ie-

Eponimni rečnik kar i analom, jedan od pionira elektriciteta. Gamaleja, Nikolaj Feodorovič (18591949), ruski mikrobiolog. Ganser, Siegbert (1853-1931), nemački psihijatar. Garland, George Minot (1848-1926), američki internista. Garré, Karl (1857-1928), švajcarski hirurg. Gartner, August (1848-1934), nemački higijeničar i mikrobiolog. Gasser, Johann Laurenz (1723-1765), austrijski anatom. Gaucher, Philippe charles Ernst (1854-1918), francuski lekar. Gauss, Karl Friedrich (1777-1855), nemački matematičar i astronom. Gay-Lussac, Louis Joseph (1778-1850), francuski prirodnjak. Geiger, Hans (1882-1945), nemački fizičar, pronalazač po njemu nazvanog brojača. Gengou, Ostave (1875-1957), francuski mikrobiolog, sa Bordetom opisao Haemophilus pertussis i fenomen fiksacije komplementa. Gerbec, Marko (1658-1718), slovenački lekar, meñu prvima opisao totalni AV-blok srca. Gerlier, Felix (1840-1914), švajcarski lekar. Gerson, Max Bernhard (1881- ), nemačko-američki lekar. Gesner, Conrad (1516-1565), švajcarski prirodnjak i enciklopedista. Getaldiñ, Marin (1566-1626), dubrovački fizičar i matematičar svetskog glasa. Ghon, Anton (1866-1936), češki patolog. Giemsa, Gustav (1867-1948), nemački farmakolog i hemičar. Gierke, Edgar (1877-1945), nemački patolog. Gieson, Ira Thompson van (1866-1913), američki neurolog. Gigli, Leonardo (1863-1908), italijanski Gilchrist, Thomas Caspar (1862-1927), američki dermatolog, opisao tzv. američku blastomikozu. Gimbernat, Manuel Louise Antonio don (1734-1816), španski hirurg i anatom. 57*

Girard, Charles (1855-1916), švajcarski hirurg. Glanzmann, Edmund (1887-1959), švajcarski pedijatar, opisao exanthema subitum odnosno trodnevnu groznicu. Glauber, Johan Rudolf (1603-1668), nemački alhemičar. Glenard, Francois (1848-1920), francuski lekar. Glisson, Francis (159-1677), engleski lekar (prvi je opisao rahitis). Gliick, Leopold (1854-1904), poljski dermatovenerolog, prvi stručnjak te oblasti u Bosni i Hercegovini, istraživač lepre i endemskog sifilisa. Gmelin, Leopold (1788-1853), nemački fiziolog. Goldflam, Samuel (1852-1932), poljski neurolog, opisao oboljenje myasthenia gravis pseudoparalytica. Gofgi, Camillo (1844-1926), italijanski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade. Goli, Friedrich (1829-1903), Švajcarski anatom, fiziolog i neurolog. Gonin, Jules (1870-1935), švajcarski oftalmolog. Gooñpasture, Ernst William (1886- ), američki patolog. Gordon, Killiam (1863-1929), engleski lekar. Cowers, William Richard (1845-1915), engleski lekar. Graaf, Regnierde (1641-1673), holandski lekar i anatom. Gradenigo, Giuseppe (1859-1926), italijanski otorinolaringolog. Graefe, Albrecht (1828-1870), nemački oftalmolog. Graham, George Sellers (1879-1942), kanadski patolog, opisao reakciju i tip tumora koji je po njemu i nazvan. Graham, Roscoe Reid (1899- ), kanadski hirurg. Graham, Steel, v. Steel, Graham. Graham, Thomas (1805-1869), engleski hemičar, osnivač koloidalne hernije, Gram, Hans Christoph Joachim (1853-1923), danski lekar. Grassi, Giovanni Batista (1854-1883), italijanski parazitolog, vrlo zaslužan i za

899

Eponimni rečnik rasvetljavanje prenosa malaričke infekcije. Graves, Robert James (1797-1853), irski lekar, jedan od prvih autora koji je opisao sliku tireotoksikoze. Gravvitz, Paul (1850-1932), nemački patolog. Gregg, Norman McAlister (1892-1966), australijski oftalmolog, opisao rubeolarnu embriopatiju. Griesinger, Wihelm (1817-1868), nemački neuropsihijatar znatno je unapredio sistematiku duševnih oboljenja. Grisogono, Federik (1472-1537), zadarski lekar, prirodnjak i filozof. Gritti, Rocco (1828-1920), italijanski hirurg. Grocco, Pietro (1856-1916), italijanski internist. Gross, Samuel Weissel (1837-1889), američki hirurg. Grossich, Antonio (1849-1926), italijanski hirurg jugoslovenskog porekla. U Riječkoj bolnici - prvi u svetu - primenio jodnu tinkturu u preoperativnoj pripremi kože bolesnika. Grotjahn, Alfred (1869-1932), nemački le-

kar i sociolog, jedan od najvažnijih graditelja savremene socijalne medicine. Gruber, Max (1953-1927), nemački higijeničar i bakteriolog. Gruby, David (1810-1898), francuski lekar jugoslovenskog porekla, osnivač medicinske mikologije. Guarnieri, Giuseppe (1856-1918), talijanski patolog. Gudden, Bernhard Alloys (1824-1886), nemački neurolog i psihijatar. Guérin, Camille (1872-1961), francuski veterinar - mikrobiolog. Guillain, Georges (1878-1961), francuski neurolog. Guist, Gustav (1892- ), austrijski oftalmolog. Gullstrand, Alvar (1862-1930), švedski oftalmolog, pronalazač »špaltlampe«. Gumprecht, Ferdinand (1864-1947), nemački internist. Gunn, Robert Marcus (1850-1909), engleski oftalmolog. Gusy, Alired (1865-1957), švajcarski stomatolog, poznat po svojim radovima iz protetike. Guy on, Felix (1831-1880), francuski uro' log.

Haeckel, Ernst (1834-1919), nemački prirodnjak i filozof monističkog smera, dalje razvio teoriju evolucije. Hahnemann, Samuel (1755-1843), nemački lekar osnivač homeopatije. Haldane, John Berdon Scott (1892-1964), engleski fiziolog, biolog, genetičar i biohemičar. Halleauppeau, Francois Henri (1842-1919), francuski dermatolog. Haller, Albrecht von (1708-1777), švajcarski lekar, fiziolog, prirodnjak enciklopedista i pesnik. Halsted, William Stewart U852-1922), američki hirurg, aseptičku metodu upotpunio uvoñenjem sterilnih rukavica. Hamman, Louis (1877^1946), američki lekar. Hand, Alfred (1868-1949), američki pedijatar.

Hanot, Vicotr Charles (1846-lr896), francuski lekar, po kojem je nazvana hipertrofička forma ciroze jetre. Hansen, Gerhard Henrik Armaner (1841-1912), norveški lekar, otkrivač uzročnika lepre. Harrison, Edward (1766-1838), engleski lekar. Harvey, William (1578-1657), engleski anatom, fiziolog i embriolog, prvi je opisao mali i veliki krvotok. Hashimoto, Hakaru (1881- ) savremeni japanski hirurg. Po njemu je nazvan jedan oblik hroničnog tireoiditisa. Hassall, Arthur Hill (1817-1894), engleski lekar. Hasselbach, Franz Kaspar (1759-1816), nemački anatom. Haudek, Martin (1880-1931), austrijski radiolog.

900

Eponimni rečnik Havers, Clopton (1657-1702), engleski Iekar i anatom. Hay, Matthew (1855-1932), škotski lekar. Hayem, Georges (1841-1933), francuski hematolog. Head, Henry (1861-1940), engleski neurolog. Heberden, William (1710-1801), engleski lekar, opisao čvoriñe oko zglobova, tipične za neke oblike reumatizma. Hebra, Ferdinand (1816-1880), austrijski dermatolog, utemeljitelj dermatologije kao samostalne grane medicine. Hegar, August (1830-1914), nemački ginekolog. Hegglin, Robert Marquard (1907- ), švajcarski internista. Heiberg, Jacob (1843-1888), norveški hirurg. Heidenhain, Martin (1864-1949), nemački anatom. Heine, Jacob von (1800-1879), nemački lekar. Heineke, Walter Herman (1834-1901), nemački hirurg. Heinz, Robert (1865-1929), nemački farmakolog. Heller, Ernst (1877-1964), američki hirurg. Heller, Johann Friedrich (1813-1871), austrijski patolog. Helmholtz, Hermann (1821-1894), nemački fiziolog. Henle, Friedrich Gustav Jakob (1809-1885), nemački anatom. Henoch, Eduard Heinrich (1820-1910) nemački pedijatar. Heraklit (540-480 pre n.e.), grčki filozof prirode, od njega potiče misao »sve teče«. Hering, Ewald (1834-1918), nemački fiziolog. Herofil iz Halkedona (oko 300 pre n.e.), grčki lekar, pripadnik aleksandrijske škole, prvi je uveo javne sekcije. Herter, Christian (1865-1910), američki patolog. Hertwig, Oskar (18491922), nemački anatom, embriolog i radiobiolog. Herxheimer, Karl (1861-1941), nemački dermatovenerolog.

Heubner, Otto (1843-1926), nemački pedijatar. Hevesy, George de (1885-1966), mañarski radiobiolog i fizikohemičar, laureat Nobelove nagrade za herniju 1943. god. Heymans, Corneille Jean Francois (1892-1968), belgijski farmakolog, nosilac Nobelove nagrade. Highmore, Nathan (1613-1685), engleski lekar i anatom. Hijmans van den Bergh, Albert Abraham (1869-1943), holandski lekar. Hipokrat (460-377. pre n.e.), grčki lekar, osnivač medicinske škole koja je naročito razvila racionalna shvatanja uzroka oboljenja i trezvene stavove u lečenju. Hippel, Eugen, (1867-1939), nemački oftalmolog. Hirschsprung, Harald (1830-1916), danski lekar. Hirst, George (1909- ), američki mikrobiolog. Hirszfeld, Ludwik (1884-1954), poljski mikrobiolog i hematolog, učitelj prvih srpskih mikrobiologa i utemeljitelj grane antropološke serologije. His, Wilhelm (1861-1934), nemački lekar. Hodgkin, Thomas (1798-1866), engleski lekar i istaknuti kliničar. Hodgson, Joseph (1783-1869), engleski lekar. Hoffa, Albert (1859-1907), nemački ortoped. Hoffmann, Friedrich (1660-1742), nemački lekar. Hofmann, Johan (1857-1919), nemački neurolog, s Werdnigom opisao po njima nazvanu bolest. Holmgren, Emil (1866-1922), švedski histolog. Holzknecht, Guido (1872-1931), austrijski radiolog, jedan od pionira rendgenološke tehnike i dijagnostike; žrtva rendgenskog oštećenja. Homer, Johann Friedrich (1831-1886), švajcarski oftalmolog. Horsley Victor Alexander Haden (1857-19IjS), engleski hirurg, osnivač neurohirurgije kao grane, prvi izveo uspešnu operaciju tumora kičemene moždine. 901

Eponimni rečnik Horsley Victor Alexander Haden Howell, William Henry (1860-1945), (1857-1916), engleski hirurg, osnivač američki fiziolog. neurohirurgije kao grane, prvi izveo us- Hufeland, Christoph Wilhelm (1762pešnu operaciju tumora kičmene mož1836), nemački lekar čije je delo »Makdine. robiotika« prva prevedena medicinska Horton, Bayard Taylor (1895- ), američknjiga na srpski jezik. ki lekar. Houssay, Alberto (1887-1971), argentins- Humboldt, Alexander (1769-1859), značajni nemački prirodnjak, istraživač daki fiziolog, nosilac Nobelove nagrade za lekih zemalja, jedan od poslednjih evmedicinu, koji se naročito istakao istraropskih enciklopedista. živanjem metabolizma ugljenih hidrata. Hunter, John (1728-1793), engleski lekar i Houston, John (1802-1845), irski hirurg. komparativni an atom. Horton, Bayard Taylor (1895- ), američki lekar. Huntington, George (1851-1916), američHoussay, Alberto (1887-1971), argenki neurolog. tinski fiziolog, nosilac Nobelove na- Hutchinson, Jonathan (1828-1913), enggrade za medicinu, koji se naročito leski pedijatar. istakao istraživanjem metabolizma Huygens, Christian (1629-1695), holandugljenih hidrata. ski fizičar. Houston, John (1802-1845), irski hirurg. Howard, Benjamin Douglas (1840-1900), Hygieâ, grčka božica, kći Asklepa, boga zaštitnika lekara i medicine. američki lekar. Ibn-Sina, v. Avicena. Ingenhouz, Jan (1730-1899), holandski lekar. Inglis, Elsie Maud (1869-1917), škotska lekarka hirurg, sifražetkinja, osnivač i glavni šef organizacije »Bolnice škotskih žena«, koja je mnogo pomogla srpski sanitet u prvom svetskom ratu.

Imhotep, staroegipatski bog zdravlja. Ishikava, Shinobu (1879- ), japanski of talmolog. Ivanovski, Dmitri] Ivanovič, (1864-1920), ruski botaničar i mikrobiolog, prvi pokazao postojanje filtrabilnih virusa kao uzročnika bolesti. Ivy, A.C. (1893- ), američki biohemičar.

Jackson, Charles Thomas (1805-1880), američki lekar i prirodnjak pionir etarske narkoze. Jackson, John Hughlings (1834-1911), engleski neurolog. Jacob, Francois (1920- ), francuski genetičar, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Jacobaeus, Hans Christian (1879-1937), švedski hirurg. Ja cob son, Ludwig Levin (1783-1843), danski anatom. Jadassohn, Joseph (1863-1936), nemački dermatolog. Jaffé, Max (1841-1911), nemački biohemičar.

Jaksch, Rudolf von (1855-1947), austrijski internista. Janet, Pierre Marie Felix (1859-1947), francuski neurolog. Jarisch, Adolf (1850-1902), austrijski dermatolog. Jaspers, Karl (1883-1969), nemački psihijatar i filozof. Javal, Louis Emile (1839-1907), francuski oftalmolog. Jendrassik, Jenö (1858-1921), mañarski neurolog. Jenner, Edward (1749-1823), engleski lekar, pionir vakcinacije. Jeremić, Risto (1869-1952), bosanski hirurg, naročito se istakao brojnim i origi-

902

Eponimni rečnik nalnim radovima u oblasti istorije zdravstvene kulture jugoslovenskih naroda. Joannović, ðorñe (1871-1932), srpski patolog i onkolog, profesor medicinskih fakulteta u Beču i Beogradu. Jobert, Antoine Joseph (1799-1867), francuski anatom. Joliot-Curie Irene (1897-1956), francuska nuklearna fizičarka, nosilac Nobelove nagrade. Joliot, Frederic (1900-1958), francuski nuklearni fizičar, nosilac Nobelove nagrade.

Jolly, Justin Marie Jules (1870-1953), francuski histolog. Jones, Henry Bence (1813-1873), američki lekar. Joule, James Prescott (1818-1889), britanski fizičar. Jovanović-Batut, Milan (1847-1940), srpski higijeničar, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Julius, Dezider (1896-1953), hrvatski psihijatar i učesnik NOR-a, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Jung, Carl Gustav (1875-1961), švajcarski psiholog i psihijatar.

Kahler, Otto (1843-1893), nemački internista, prvi je opisao mijelom (plazmacitom). Kahn, Reuben Leon (1887- ), američki mikrobiolog - serolog. Kaposi, Moritz (1837-1902), bečki dermatolog mañarskog porekla. Karrer, Paul (1889- ), švajcarski hemičar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraživanja iz oblasti vitamina A i B. Katz, Bernhard (1911- ), engleski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Kayser, Bernhard (1869-1954), nemački oftalmolog. Keith, Arthur (1866-1955), engleski anatom. Kelvin, Lord William (W. Thomson), 1824-1907, škotski fizičar koji se posebno istakao istraživanjima o niskim temperaturama. Kendall, Edwin Calvin (1886- ), američki biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja o kortizonu. Kennedy, Foster (1884-1952), američki neurolog. Kepler, Johannes (15711630), nemački astronom i filozof. Kerckring, Theodor (1640-1693), holandski anatom. Kernig, Waldemar (1840-1917), ruski lekar. Key, John Albert (1890- ), američki hirurg.

Kjeldahl, Johan (1849-1900), danski hemičar. Kienböck, Robert (1871-1953), austrijski radiolog. Kiesselbach, Wilchelm (1839-1902), nemački otorinolaringolog. Kimmelstiel, Paul (1900- ), nemački patolog. Kinsey Alfred Charles, (1894-1956), američki biolog, sociolog i seksolog. Kirschner, Martin (1879-1942), nemački hirurg - ortoped, poznat po metodi ekstenzije koju je razvio na osnovu zamisli R. Klapça. Kitasato, Sibasaburo (1852-1931), japanski mikrobiolog. Klapp Rudolf (1873-1949), nemački hirurg, opisao po njemu nazvanu metodu terapije. Klebs, Edwin (1834-1913), američki mikrobiolog i patolog švajcarskog porekla. Klein, Edgar Emanuel (1844-1925), engleski histolog, fiziolog, mikrobiolog i epidemiolog jugoslovenskog porekla. Klinefelter, Harry Fitch (1912- ), američki lekar. Klippel, Maurice (1858-1942), francuski neurolog. Knaus Herman Hubert (1892- ), austrijsko-češki ginekolog, poznat po metodi kontracepcije (sa K. Oginom). Kneipp, Sebastian (1821-1897), nemački terapeut, jedan od najvažnijih predstavnika tzv. metode prirodnog lečenja -uglavnom primenom vode. 903

Eponimni rečnik Koch, Robert (1843-1910), nemački mikrobiolog, pronalazač temeljnih principa mikrobioloških isptivanja. Dobio NobeIovu nagradu za svoja otkrića u oblasti tuberkuloze. Kocher, Theoñor (1841-1917), švajcarski hirurg, dobitnik Nobelove nagrade za radove u oblasti štitaste žlezde. Kogoj, Franjo (1894- ), slovenački dermatolog, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu, suosnivač naučno-istraživačkih institucija. Kohlrausch, Otto Ludvvig Bernhard (1811-1834), nemački lekar i anatom. Kölliker, Rudolf Albert (1817-1905), ne mački hirurg i fiziolog. Kopernikus Nikola (1473-1543), poljski astronom nemačkog porekla. Revolucionarno izmenio shvatanje o žemlji i vasioni svojim idejama o heliocentričkom sistemu. Koplik, Henrik (1858-1927), američki pedijatar. Kornberg Arthur (1918- ), američki biolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja o biosintezi visokomolekularnih nukleinskih kiselina (sa S. Ochoaom). Korsakov, Sergej Sergejevič (1854-1900), ruski psihijatar. Kovalevskij, Aleksandar Onufrijevič (1840-1901), istaknuti ruski komparativni anatom i darvinista. Kraepelin, Emil (1856-1926), nemački psihijatar, naročito zaslužan za razgraničenje pojedinih endogenih psihoza. Krafft-Ebing, Richard (1840-1902), nemačko-austrijski psihijatar i seksolog. Kraške, Paul (1851-1930), nemački" hirurg. Krause, Johann, Friedrich (1833-1910), nemački anatom Wilhelm.

Krause, Fedor (1857-1937), nemački hirurg. Krebs, Hans Adolf (1900- ), nemač-koengleski biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće ciklusa Iimunske kiseline. Kretschmer, Ernst (1888-1964), nemački neuropsihijatar i antropolog. Kreuz, Lothar (1888- ), nemački ortoped. Kristeller, Samuel (1820-1900), nemački ortpoed. Krogh, Schack August Sternberger (1874-1949), danski fiziolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja u oblasti grade i funkcije kapilara. Krompecher, Edmund (1870-1926), mañarski patolog. Krönlein, Rudolf Ulrich (1847-1910), nemački hirurg. Krönig, Georg (1856-1900), nemački ginekolog. Krukenberg, Friedrich Ernst (1871-1946), nemački patolog. Kruse, Walter (1864-1943). nemački mikrobiolog. Kiihne, Wilhelm (1837-1900), nemački fiziolog, posebno radio na istraživanjima x protoplazme, enzima i retinalnog pigmenta. Kiimmel, Herman (1852-1937), nemački hirurg. Küntscher, Gerhard (1902- ), nemački ortoped. Küpffer, Karl Wilhelm von (1829-1902), nemački histolog. Kussmaul, Adolf (1822-1902), nemački lekar. Kiister, Ernst Georg Ferdinand (18391930), nemački hirurg. Kiistner, Orto Ernst (1849-1931), nemački ginekolog.

Labbe, Leon (1832-1916), francuski hirurg.

nje veštačke hipotermije u toku hirurških zahvata.

Laborde, Jean Baptiste Vincent (1830-1903), francuski lekar.

Lacassagne, Antoine (1884- ), francuski onkolog i radiobiolog.

Laborit, Henri Marie (1914- ), francuski hirurg, uveo primenu po njemu prozvanog farmakološkog »koktela« za izaziva-

Laënnec, Rene Theophile Hvacinthe (1781-1826), francuski internista i patolog, pronalazač stetoskopa i posredne

904

Eponimni rečnik auskultacije. Znatno je unapredio fizičku dijagnostiku organa grudnog koša. Lalanque, Ivan Krstitelj (1743-1799), Iekar belgijsko-luksemburškog porekla, od 1772. god. do svoje smrti živeo u Varaždinu gde je objavio dva zdravstvenoprosvetna dela. Njegova »Vračtva ladanjska« je prva originalna medicinska knjiga na hrvatskom jeziku. Lamarck, Jean Baptiste (1744-1829), francuski prirodnjak. Lambl, Vilem Dušan (1824-1895), češki pedijatar, geograf i pisac. Objavio je nekoliko dela o južnim Slovenima. Lancisi, Giovanni Maria (1654-1720), italijanski lekar i anatom. Lanoolt, Edmund (1876-1926), švajcarsko-francuski oftalmolog. Landouzy, Lous, (1845-1907), francuski lekar. Landry, Jean Baptiste Octave (1826-1865), francuski neurolog. Landsteiner, Karl (1868-1943), američki serolog austrijskog porekla, otkrivač krvnih grupa, nosilac Nobelove nagrade za medicinu. Langenbeck, Bernhard (1810-1887), najistaknutiji predstavnik nemačke hirurške škole 19. veka i učitelj niza velikih hirurga. Langerhans, Paul (1847-1888), nemački patolog. Langhans, Theodor (1839-1915), nemački patolog. Laplace, Prierre Simon (1749-1827), francuski matematičar i astronom. Larrey, Dominique Jean (1766-1842), francuski vojni lekar i hirurg. Lasègue, Ernest Charles (1816-1883), francuski lekar. Laveran, Charles Louis Alphonse (1845-1922), francuski lekar, dobio Nobelovu nagradu za otkriće uzročnika malarije. Lavoisier, Antoine Laurent (1743-1794), francuski hemičar, jedan od otkrivača kiseonika koji je objasnio suštinu procesa gorenja. Lavrentijev, Boris Inokentijevič (1892-1944), ruski neurohistolog. Lavrič, Božidar (1899- ), slovenački hi-

rurg, profesor medicinskog fakulteta u Ljubljani. 3 Laurence, William (1783-1867), engleski hirurg i prirodnjak, preteča teorije o evoluciji živih bića. Lazarević, Laza K. (1851-1890), srpski lekar i pripovedač. Legal, Emmo (1859-1922), nemački lekar. Legg, Thornton Arthur (1874-1939), američki hirurg. Leede, C.S. (1882- ), nemački lekar. Leeuvenhoek, Antony van (1632-1723), holandski prirodnjak, osnivač mikroskopije kao oblasti istraživanja. Leiner, Carl (1871-1930), austrijski pedijatar. Leishaman, William Borg (1865-1926), engleski vojni kolonijalni lekar i mikrobiolog. Lembert, Antoine (1802-1851), francuski hirurg, pronalazač metode seroseroznog sva. Leopold Christian Gerhard (1846-1911), nemački opstetričar, pronalazač niza akušerskih hvatova. Leriche, Reri (1879-1955), francuski neurohirurg. Let te r er, Erich (1895- ), nemački patolog. Leventhal, Michael Leo (1901- ), američki ginekolog, sa J.F. Steinom opisao po njima prozvan sindrom. Levine, Philip (1900- ), rusko-američki serolog, istakao se istraživanjima o Rhesus-faktoru. Lewandowsky FUx (1879-1921), švedski dermatolog. Leydig, Franz von (1821-1908), nemački anatom i prirodnjak. Ly on, Bethuel Boy d Vincent (1880-1953), američki lekar sa Miltzerom opisao po njima prozvan test. Libman, Emanuel (1872-1946), američki lekar, 1924. god. sa Sacksom opisao po njima prozvan sindrom. Lichtenstein, Louis, savremeni američki patolog. Lieben, Adolf (1826-1914), nemački hemičar. Lieberkühn, Johann Nathaniel (17111856), nemački lekar i anatom. 905

Eponimni rečnik Liebig, Justus (1803-1873), istaknuti nemački hemičar, posebno značajan u oblasti organske hernije. Lieutaud, Joseph (1703-1780), francuski lekar. Lindau, Arvid, savremeni švedski patolog. Lipič, Franjo (1799-1845), ljubljanski lekar, profesor interne medicine u Padovi i Beču, jedan od istaknutih propagatora perkusije i auskultacije. Lippschiitz, Benjamin (1878-1931), austrijski dermatolog. Lisfranc, Jacques (1790-1847), francuski hirurg. Lissauer Heinrich (1861-1891), nemački neurolog. Lister, Joseph (1827-1912), engleski hirurg, pronalazač metode antisepse raspršivanjem karbolne kiseline. Liston Robert (1794-1847), škotski hirurg, pronalazač novih instrumenata, prvi u Velikoj Britaniji primenio etarsku narkozu. Littré, Alexis (1658-1726), francuski hirurg. Little, William John (1810-1894), engleski ortoped. Loeb, Jacques (1859-1924), američki biolog nemačkog porekla. Loehlein, Max (1877-1921), nemački patolog, opisao po njemu prozvan »žarišni« nefritis. Löffler, Friedrich (1852-1915), nemački mikrobiolog. Löffler, Wilhelm (1887- ), švajcarski internista. Lomonosov, Afihail Vasiljevič (1711-1765), istaknuti ruski prirodnjak, osobito fizičar i enciklopedista koji je dao znatni doprinos i razvoju ruskog jezika. Osnivač prvog ruskog univerziteta u Moskvi.

Long, Crafford Williamson (1815-1878), američki hirurg, prvi primenio etar u narkozi. Lorenz, Adolf (1854-1946), austrijski ortoped. Lorenz, Konrad (1903-), austrijski zoolog i psiholog, dobitnik Noabelove nagrade za psihologiju, poznat posebno po svojim teorijama o agresiji. Louis, Pierre Charles Alexander (1787-1872), francuski kliničar, jedan od pionira medicinske statistike. Löwi, Otto (1873-1961), austrijski farmakolog, sa Daleom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraživanja u oblasti prenošenja nervnih nadražaja. Luč, Hanri (1855-1925), francuski otorinolaringolog. Ludloff, Karl (1864-1945), nemački ortoped. Lud vv Ig, Carl Friedrich Wilhelm (18161895), istaknuti nemački fiziolog, istakao se osobito u oblasti funkcije bubrega, pronalazač kimografije. Ludwig, Wilhelm Friedrich (1790-1865), nemački hirurg, opisao po njemu pro-s zvanu anginu Ludovici. Lugo l, Jean George Antoine (1786-1851), francuski lekar. Lukomski, Ivan G. (1841-1958), ruski stomatolog, jedan od pionira primene fluora u prevenciji karijesa zubi. Lunaček, Pavel (1900-1955), slovenački ginekolog, istaknuti organizator partizanskog saniteta i profesor Medicinskog fakulteta u Ljubljani. Luschka, Hubert (1820-1875), nemački anatom. Lautembacher Rene (1884-1968), francuski kardiolog.

Mac Burney, Charles (1845-1913), američki lekar. Macleod, John James Richard (1876— 1935), kanadski naučnik, suotkrivač insulina, koji je s Bantingom podelio Nobelovu nagradu.

Mach, Ernst (1838-1916), moravskoaustrijski fizičar i psiholog. Maddox, Ernest Edmund (1860-1933), škotski oftalmolog. Madelung Otto Willhelm (1846-1926), neinački hirurg.

906

Eponimni rečnik Magendie, Francois (1783-1855), francuski, fiziolog i patolog. Maimonides Mose (1135-1204), jevrejski teolog, enciklopedista i lekar egipatskih sultana, autor značajnih dela o čuvanju zdravlja sa saznanjima iz psihosomatski orijentisane medicine. Majocchi Domenico (1849-1929), italijanski dermatolog. Malgaigne, Joseph Francois (1806-1865), francuski anatom i hirurg. Mallory, Frank Burr (1862-1894), američki patolog. Malpighi, Marcello (1628-1694), italijanski anatom i jedan od najznačajnijih utemeljitelja histologije. Manson, Patrick (1844-1922), britanski lekar, stručnjak za tropske bolesti. Mantoux, Charles (1877-947), francuski lekar. Marchesani Oswald (1900-1953), nemački oftalmolog. Marchiafava Ettore (1847-1935), italijanski patolog i hematolog. Marfan, Jean Bernard Antoine (1858— 1942), francuski pedijatar. Marie, Pierre (1853-1940), francuski neurolog. Ma r rio t te» Edme (1620-1684), francuski fizičar i botaničar, dao važne doprinose anatomiji čoveka. Mazzini, Luis Yolando (1894- ), američki serolog. May, Richard (1863-1937), nemački internista, s Grünwaldom pronašao po njima prozvanu tehniku bojenja. Mayerson, Manfred Martin (1916- ), američki serolog. Mayo, William James (1861-1939), jedan od braće Mayo, američki hirurg i suosnivač čuvenog hirurškog centra u Rochesteru (SAD). I njegov mladi brat Charles Horace (1865-1939) bio je istaknuti hirurg. Meckel, Johann Friedrich (1781-1833), nemački anatom i hirurg, unuk nemačkog lekara i prirodnjaka Joahanna Friedricha Meckela (1724-1774). Meckel mlañi opisao je divertikulum, koji je po njemu nazvan. Mečnikov, Uja (1845-1916), ruski lekar i prirodnjak (najviše živeo u Parizu), otk-

rivač fagocitoze, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Medin, Oskar (1847-1927), švedski pedijatar. Meduna, Ladislaus, savremeni mañarski lekar. Meibom, Heinrich (1638-1700), nemački lekar, anatom i profesor !storije i filologije. Meigs, J. V. (1892-1963), američki ginekolog, poznat po vrsti tumora koju je opisao. Meinicke, Ernst (1878-1945), nemački lekar i serolog. Mellanby Adward (1884-195), istaknuti engleski farmakolog i organizator istraživačkog rada. Meltzer, Samuel James (1851-1920), američki farmakolog sa B.B.V. Lyonom opisao po njima prozvan test. Mendel Gregor (1822-1884), moravski opat i prirodnjak, osnivač savremene genetike i otkrivač temeljnih zakona nasleñivanja. Mendeljejev, Dimitrij Ivanovič (1819-1887), ruski hemičar koji je istovremeno, ali nezavisno od nemačkog hemičara Lothara Meyera, izradio periodički sistem elemenata. Menière, Prosper (1799-1862), francuski lekar. Meser, Franz Anton (1734-1815), austrijski lekar, osnivač učenja o tzv. animalnom magnetizmu, u stvari preteča lečenja hipnozom. Meulengracht, Einar (1887- ), danski internista. Meyerhof, Otto (1884-1951), nemački fiziolog (kao izbeglica preselio se u SAD), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Meynert, Theodor (1833-1892), austrijski neuropsihijatar. Mibelli, Vittorio (1860-1910), italijanski dermatolog. Miescher Johann Friedrich (1844-1895), švajcarski fiziolog. Mikulicz-Radecki, Johann (1850-1905), poljski hirurg, jedan od pionira grudne hirurgije. Millon, Nicolas Eugene August (1812— 1867), francuski hemičar. 907

Eponimni rečnik Milosevic, Sima (1896-1943), jugosloven- Morgagni, Gianbatista (1682-1771), italiski mikolog, autor mnogih značajnih rajanski lekar osnivač savrmene patološdova iz ove oblasti, političar marksističke anatomije i autor epohalnog dela o ke orijentacije. »sedištu bolesti«. Milroy, William Forsyth (1855-1942), Moro, E. (1874-1951), nemački pedijatar. američki internista. Mitchell/Silas Weir (1829-1914), američ- Morton, William Thomas Greene (1819-1869), američki zubar, prvi priki neurolog. menio etarsku narkozu. Miyagawa, Yoneji (1885-1959), japanski Morvan, Augustin Marie de Lannitis bakteriolog. (181-1897), francuski lekar. Moebius, Paul Julius (1853-1907), neMoschcowitz EH (1879- ), američka Iemački neurolog. karka hematolog. Moli, Jakob Anton (1832-1914), holandski oftalmolog. Moynihan Berkeley George Andrew Moller Julius Otto Ludwig (1819-1887), (1866-1936), engleski hirurg, pronalanemački internista. zač novih instrumenata i postupaka. Mönckeberg, Johann Georg (1877-1925), Mundy, Jaromir von (1822-1894), austrijnemački patolog. ski lekar pionir organizacije hitne poMohdor, Henri (1835-1962), francuski moći i modernog transporta ranjenika. anatom. Istakao se i kao šef misija u srpskim raMonod, Jacques (1910- ), francuski genetovima za osloboñenje. tičar, nosilac Nobelove nagrade. Monteggia, Giovanni Batista Miiiler, Johannes (1801-1858), nemački anatom i fiziolog, jedan od osnivača sa(1762-1815), italijanski hirurg. Mooser, Hermann (1841-1871), švajcar- vremenih eksperimentalnih metoda u ski mikrobiolog i epidemiolog, opisao biomedicinskim naukama. Miiller, Paul Herman (1899-1965), švaj-s carski murini tip pegavca. Moarax, Viktor (1867-1930), nemački of- hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za talmolog, s K.T. Axenfeldom opisao uz- medicinu za otkriće insekticid-nog dejstva ročnika jedne vrste konjunktivitisa. DDT-a.

Naboth, Martin (1675-1721), nemački hirurg. Naffzlger, Howard Christian (1884-1956), američki hirurg. Nagel, Williabald (1870-1911), nemački oftalmolog* Naegeli, Franz Karl (1778-1851), nemački ginekolog i opstetičar. Naegeli, Otto (1871-1938), švajcarski hematolog. Najjar, Victor, savremeni američki pedijatar. Naunyn, Bernhard (1839-1925), nemački internista. Neck, M. van, savremeni belgijski hirurg, s A. Odelbergom opisao po njima nazvan sindrom. Negre, Čamilo (1861-1927), italijanski neurolog. 908

Negri, Adelchi (1875-1912), italijanski patolog. Negro, Camillo, savremeni italijanski neurolog, opisao niz novih znakova i fenomena. Neelsen, Karl Adolf (1854-1894), nemački patolog. Neisser, Albert (1855-1916), nemački dermatolog, prvi opisao po njemu prozvane diplokoke. Neisser, Max (1869-1938), nemački mikrobiolog. Nélaton, Auguste (1807-1873), francuski hirurg. Nelson, Robert Armstrong 22- ), američki serolog. Nernst, Walter Hermann (1864-1941), nemački fizičar.

Eponimni rečnik Nessler, A. (1827-1905), nemački hemičar. Neubauer, Robert (1895- ), slovenački fiziolog, jedan od pionira modernog lečenja kao i epidemioloških istraživanja tuberkuloze u Jugoslaviji. Neumann Isidor (1832-1906), austrijski dermatovenerolog, bavio se i specifičnom patologijom Bosne i Hercegovine. Newton, Isaac (1643-1727), veliki engleski fizičar. Nicolaier, Arthur (1862- ), nemački internista. Nicolas, Joseph (1868-1960), francuski dermatolog. Nic olle , Ch ar le s Jule s He nr i (1866-1936), francuski mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za otkriće da vaši prenose pegavac. Niehans, Paul (1882-1971), švajcarski urolog, poznat po svojoj terapiji svežirn embrionalnim ćelijama. U prvom balkanskom ratu bio u Srbiji na čelu jedne misije Crvenog krsta. Niemann, Albert (1880-1921), nemački pedijatar. Nightingale, Florence (1823-1910), engleska javna radnica i dobrotvorka, osnivač modernog sestrinstva.

Nikolski, Pjotr Vasiljevič (1858-1940), ruski dermatolog. Nissen, Rudolf (1896- ), američko-švajcarski hirurg nemačkog porekla. Nissl, Franz (1860-1919), nemački psihijatar. Nobel, Alfred (1833-1896), švedski hemičar i industrijalac, utemeljitelj po njemu prozvane zadužbine. Nocard, Edmund Isidore Etiehne (1850-1903), francuski veterinar i mikrobiolog. Nocht, Bernhard (1857-1945), nemački higijeničar, osnivač poznatog Instituta za tropske bolesti u Hamburgu. Noguchi Hideyo (1876-1928), japanskog porekla američki bakteriolog i serolog. Nonne, Max (1861-1959), nemački neurolog. Noorden, Karl von (1858-1944), nemački gastroenterolog. Nothnagel, Hermann (1841-1905), nemački lekar, profesor interne medicine u Beču. Nuck, Anton (1650-1692), holandski anatom. Nylander, Claes (1835-1907), švedski hemičar.

Obermeier, Otto Hugo Franz (1834-1873), nemački lekar. Obermayer, Fritz (1861-1925), austrijski internista, opisao indikansku probu. Ochoa, Severo (1905- ), špansko-američki fiziolog i biohemičar, s A. Kornbergom dobio Nobelovu nagradu za istraživanja o DNS i RNS. Ochsner, Albert John (1858-1925), američki hirurg. Ochsner, Edward William (1896- ), američki hirurg, pronalazač niza hirurških instrumenata. Oddi, Rugiero (XIX vek), italijanski lekar i fiziolog. Ohm, Georg Simon (1789-1854), nemački fizičar. Pronašao zakon kojim se može izračunati jačina električne struje u kolu, kada su poznati napon na krajevima kola i otpor kola.

Olivecrona Herbert Axel (1891- ), švedski neurohirurg. Oliver, William Silver (1836-1908), engleski vojni lekar. Ombredanne, Louis (1871-1956), francuski hirurg. Oppenheim, Hermann (1858-1919), nemački neurolog. Oppenheim Moritz (1876-1949), austrijsko-američki dermatolog, sa E. Urbachom opisao necrobiosis lipoidica diabeticor. Orbeli, Leon Abgarovič (1882- ), ruski fiziolog, bliski saradnik Pavlova. Ortner, Norbert (1865-1935), austrijski internista. Osier, William (1849-1919), kanadsko-engleski internista, jedan od najvećih kliničara svog doba. 909

Eponimni rečnik Ostwald, Wilhelm (1853-1932), nemački

hemičar, dobitnik Nobelove nagrade.

Pacchioni, Antonio (1665-1726), italijanksi anatom, Pacini Fillppo (1812-1883), italijanksi anatom. Paget, James (1814-1899), engleski hirurg. Paltauf, Richard (1858-1924), austrijski patolog. Pancoast Henry (1875-1939), і radiolog. Pancoast William (1835-1897), američki hirurg. Pančić, Josif (1811-1888), lekar i čuveni srpski prirodnjak, jedan od osnivača Srpskog učenog društva. Pandy, Koloman (1868-1944), mañarski psihijatar. Paneth, Joseph (1857-1890), austrijski fiziolog. Papenheim, Arthur (1870-1916), nemački lekar. Paracelsus, Teophrastus, Bombastus von Hohenheim (1493-1541), renesansni lekar i alhemičar, nazvan »Lutherom medicine«. Pare, Ambroise (1510-1592), francuski vojni hirurg, vrlo zaslužan za preporod hirurgije i njen napredak u XVI veku. Parinaud, Henri (1844-1905), francuski oftalmolog. Parkinskon, James (1775-1824), britanski lekar. Parrot Joseph Marie Jules (1839-1883), francuski pedijatar. Parry Caleb Hillier (1755-1822), engleski lekar, prvi opisao tireotoksikozu. Passavant, Phillip Gustav (1815-1893), nemački hirurg. Pasteur, Louis (1822-1895), francuski hemičar i biolog, osnivač savremene mikrobiologije i imunologije. Paul, Gustav (1859-1935), austrijski internista. Pauling Linus Carl (1901- ), američki hemičar i fizičar, dobitnik Nobelovih nagrada za herniju i za mir. Pavlik, Karei (1849-1894), češki ginekolog.

Pavlov, Ivan Petrovič (1849-1936), ruski fiziolog, autor učenja o uslovinim refleksima, nosilac Nobelove nagrade. Payr, Erwin (1871-1946), nemački hirurg. Pean, Jules (1830-1898), francuski hirurg. Peičić, Konstantin (1802-1882), srpski lekar, preteča ideje o zdravstvenom osiguranju neimućnih grañana. Penfield Wilder Graves (1841- ), kanadski neurohirurg. Perthes, georg (1869-1927), nemački hirurg i radiolog. Petit, Jean-Louis (1674-1760), francuski hirurg. Petri, Julius Richard (1852-1921), nemački mikrobiolog* Pettenkofer, Max von (1818-1901), nemački higijeničar i fiziolog, jedan od osnivača savremene naučne higijene. Peutz, Johann (1886- ), holandski internista. Peyer, Johann Conrad (1653-1712), švajcarski anatom. Pfeiffer, Richard (1858^-1945), nemački x mikrobiolog. Pflüger, Eduard Friedrich Wilhelm (1829-1919), nemački fiziolog. Pick, Friedel (1867-1926), praški internist. Pirogov, Nikolaj Ivanovič (1810-1881), istaknuti ruski hirurg i ortoped, opisao jednu metodu amputacije stopala. Pirquet, von Clemens (1874-1929), austrijski pedijatar, naročito se istakao u oblasti ishrane odojčadi i alergije. Piskaček, LudwJg (1854-1932), bečki ginekolog-akušer češkog porekla. Pitres, Jean Albert (1848-1928), francuski internist. Placido, A. portugalski oftalmolog iz 19. veka. Planck, Max (1858-1947), nemački fizičar, nosilac Nobelove nagrade. Palatter, Felix (1536-1614), švajcarski lekar, reformator sistematike bolesti i medicinske nastave, pionir savremenijih shvatanja o duševnim bolestima.

910

Eponimni rečnik Plaut, Hugo Carl (1858-1928), nemački mikrobiolog. Plenčić, Marko Antonije (1705-1786), slovenački lekar, profesor u Beču, autor vrlo savremene (spekulativnim a ne eksperimentalnim putem dobivene) koncepcije o specifičnim uzročnicima zaraznih boleWi. Plummer, Henri Stabkey (1874-1937), američki internista. PoiseuiHe, Jean Louis (1799-1869), francuski lekar i fizičar. Politzer, Adam (1835-1920), austrijski otorinolaringolog, jedan od osnivača ove grane u savremenoj medicini. Pbncet, Antoine (1849-1913), francuski hirurg. Pot ain, P ierre Carl Edouar d (1825-1901), francuski lekar. Pott, Percival (1713-1788), engleski hirurg. Poupart, Francois (1616-1708), francuski anatom i hirurg. Prausnitz, Karl WiIIi (1876-1903) engleski bakteriolog nemačkog porekla.

Pravaz, Charles Gabriel (1791-1853), francuski hirurg. Pregl, Fritz (18691930), austrijski hemičar. Prelog, Vladimir (1906- ), švajcarski hemičar hrvatskog porekla, nosilac Nobelove nagrade. Priessnitz, Vincenz (1790-1851), nemački seljak i narodni lekar. PriestleY, Joseph (1733-1804), engleski hemičar, jeda od otkrivača kiseonika. Pringle, John-James (1855-1922), engleski dermatolog. Prowazek, Stanislaus von (1875-1915), mikrobiolog češkog porekla, posebno se bavio rikeciozama. Pupin, Mihailo (1858-1935), američki naučnik jugoslovenskog porekla. Naročito se istakao pronalascima u oblasti elektrotehnike i radiologije. Purkinje, Jan Evangelista (1787-1869), češki lekar, fiziolog i prirodnjak. Purtscher, Otmar (1854-1927), američki oftalmolog.

Queckensedt, Hans, (1916- ), nemački lekar. Quenu, Edouard (1897- ), francuski hirurg. Quervain, Fritz de (1868-1940), švajcarski hirurg.

Quick, Armand James (1894- ), američki lekar i biohemičar. Quineke, Heinrich Irenaeus (1842-1922), nemački internist.

Radoničić, Karlo (1879-1935), hrvatski internista, profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Radosavljević, Aleksandar (1877-1956), srpski pneumolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogrdu Ramazzini, Bernardino (1633-1714), italijanski lekar, prvi je sistematski obradio područje profesionalnih bolesti. Ramon, Gaston Leon (1886-1963), francuski mikrobiolog i serolog. Ramon y Cabal, Santiago (1852-1922), španski anatom i neurohistolog, dobitnik Nobelove nagrade. Ramsay, William (1852-1916), engleski hemičar, nosilac Nobelove nagrade.

Ramstedt, Wilhelm Conrad (1867- ), nemački hirurg. Ranke, Karl Ernst (18701926), nemački lekar. Njegova podela tuberkuloze na stadije je pozitivno uticala na razvoj znanja o toj bolesti. Ranvler, Louis Antoine (1835-1922), francuski anatom. Rathke, Martin Heinrich (1793-1860), nemački lekar i prirodnjak. Rauchfuss, Karl Andrejevič (1835-1915), ruski pedijatar. Raynaud, Maurice (1834-1880), francuski lekar. Razes (Al Raži) (850-923), arapski lekar persijskog porekla,, veliki kliničar. autor čuvenog dela o boginjama. 911

Eponimni rečnik Read, Jay Marion (1889- ), američki lekar. Reaumur, Rene Antoine Ferchault (1683-1757), francuski fizičar i entomolog, enciklopedijski prirodnjak. Recklinghausen, friedrich Daniel von (1833-1910), nemački lekar i patolog. Reclus, Paul (1847-1914), francuski hirurg. Reed, Walter (1851-1902), američki vojni lekar i bakteriolog, zaslužan za proučavanje prenošenja žute groznice. Reichstein, Tadeusz (1897- ), švajcarski hemičar poljskog porekla, s Kendallom i Henchom dobio Nobelovu nagradu za medicinu za istraživanja o hormonima nadbubrežne žlezde. Reiter, Hans (1881-1969), nemački lekar. Opisao je sindrom negonoroičkog uretritisa, konjunktivitisa i artritisa, koji nosi njegovo ime. Reil, Johannes Christian (1759-1813), nemački anatom. Remak, Robert (1815-1865), nemački neuroanatom i embriolog. Rendu, Henry (1844-1902), francuski internista. Retzius, Anders Adolf (1796-1860), švedski anatom i fiziolog. Retzius, Magnus Gustav (1842-1918), švedski anatom. Reverdin, Jacques Louis (1842-1908), švajcarski hirurg i patolog. Richet, Paul Robert (1850-1935), francuski fiziolog i imunolog, dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja o anafilaksiji. Ricker, Gustav (1870-1948), nemački patolog, osnivač tzv. relacione patologije. Ricketts, Howard Taylor (1871-1910), američki mikrobiolog; posebno se bavio istraživanjem uzročnika pegavaca i njemu sličnih oboljenja. Riedel, Bernhard (1846-1916), nemački hirurg, opisao jedan, po njemu nazvan, oblik hroničnog tireoiditisa. Rikli, Arnold (1823-1906), švajcarski terapeut, zasnovao (na Bleduj tzv. atmosferske lečenje, kombinaciju hidrohelioi aeroterapije. Ringer/Sidney (1834-1910), britanski farmakolog. Rhine, Heinrich Adolf (1819-1868), nemački psihijatar. 912

Riolan, Jean (1580-1657), francuski anatom. Ritter, Johann Wilhelm (1776-1810), nemački fiziolog. Rivalta, Fabio (1863-1959), italijanski patolog. Riva-Rocci, Scipione (1863-1936), italijanski pedijatar. Robertson, Argyll Douglas (1837-1904), škotski oftalmolog. Robinson, Robert (1883-1941), engleski biohemičar. Roemheld, Ludwig (1871-1938), nemački internist. Roger Bacon (1215-1294), engleski enciklopedista, prirodnjak i filozof. Rokitansky, Karl (1804-1878), istaknuti austrijski patolog, jedan od stubova tzv. mlañe bečke medicinske škole. Rolando, Luigi (1773-1831), italijanski anatom. Rollier, Henri Auguste (1874-1954), švajcarski lekar, osnovao prve helioterapijske ustanove za lečenje osteoartikularne tuberkuloze. Romanovski, Dimitrij Leonidovič (1861-1921), ruski internista i mikrobio/bg. Romberg, Moritz Henrich (1795-1873), nemački neurolog. Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1925), nemački fizičar, 1895. god. otkrio x-zrakove, koji su po njemu nazvani. Rorschach, Hermann (1884-1922), švajcarski psihijatar. Rosenbach, Anton Julius (1842-1923), nemački hirurg. Rosenbach, Ottomar (18511907), nemački internista. Rosenheim, Otto (1871-1955), engleski lekar i biohemičar austrijskog porekla. Roser, Wilhelm (1817-1888), nemački hirurg. Rosolimo, Grigorij Ivanovič (1860-1928), ruski neurolog. Ross, Ronald (1857-1932), britanski vojni lekar, parazitolog, dobio Nobelovu nagradu za otkriće mehanizma prenošenja malarije. Rouget, Charles (1824-1904), francuski fiziolog.

Eponimni rečnik Rous, Francis Peyton (1879-1970), američki patolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za istraživanja o virusnoj etiologiji nekih malignih tumrora. Roussy, Gustave (1874-1948), francuski patolog i onkolog. ROUX, César (1857-1934), švajcarski hirurg, naročito zaslužan za terapiju apendicitisa. ROUX, Pierre Paul Emile (1853-1933), francuski mikrobiolog, saradnik Pasteura; imao je naročito zasluga u istraživanju imunoloških pojava kod difterije. Rovsing, Thorhild (1862-1927), danski hirurg. Rubner, Max (1854-1932), nemacW fiziolog. Ruffini, Angelo (1864-1929), italijanski anatom.

Rumpel, Theodor (1862-1923), nemački internista. Runge, Fried Hc h Ferdinand (1795-1867), značajni nemački hemičar, jedan od osnivača organske hernije. Russel, William (1852-1940), škotski Iekar. Rutherford, Ernest (1871-1937), engleski fizičar - atomista, dobitnik Nobelove nagrade za herniju 1908. god. Ruysch, Frederik (1638-17}1), holandski anatom. Ružička, Leopold (18871977), švajcarski hemičar jugoslovenskog porekla. Rydygier, Ludwig (1850-1920), poljski hirurg, jedan od pionira gastroenteralne hirurgije.

Saboauraud, Raymond Jacques Adrien (1864-1938), francuski mikolog - dermatolog. Sachs, Bernard (1858-1944) američki neurolog, koji je s Tayem opisao porodičnu amaurotičku idiotiju. Sachs, Hans (1877-1945), nemački serolog, s Georgijem opisao po njima prnzvanu reakciju. Sahli, Hermann (1856-1933), švajcarski lekar-internista, konstruisao hemoglobionometar. SaIk, Jonas (1914- ), pronalazač prve uspešne vakcine protiv poliomijelitisa. Salmon, Daniel Elmer (1850-1914), američki mikrobiolog. Saltykov, Sergije (1874-1964), ruski patološki anatom, decenijama profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Santorini, Giovanni Domenico (1681— 1737), italijanski anatom. Santorio, Santorio (1561-1636), istarski lekar, profesor u Padovi, osnivač kvantitativnih metoda u fiziologiji i prve sprave za merenje pulsa, termometra itd. Sauerbruch, Ferdinand (1875-1951), nemački hirurg, posebno se istakao u oblasti grudne hirurgije. Scarpa, Antonio (1752-1832), italijanski anatom, hirurg i oftalmolog.

Schanz, Alfred (1868-1931), nemački ortoped. Schaudinn, Fritz (1871-1906), nemački mikrobiolog, otkrivač blede spirohete, uzročnika sifilisa. Schauman, Jo r gen (1879-1953), švedski dermatolog. Schauta, Friedrich (1849-1919), bečki ginekolog. Scheele, Karl Wilhelm (1742-1786), švedski hemičar, otkrio kiseonik. Schick, Bela (1877-1967), američki pedijatar mañarskog porekla. Schimmelbusch, Curt (1860-1895), nemački hirurg. Schlatter, Carl (1864-1934), švedski hirurg. Schleich, Karl Ludwig (1859-1922), nemački hirurg i pisac. Schlemm, Friedrich (1795-1858). nemački anatom. Schlesinger Wilhelm (1869-1900), austrijski internista. Schloffer, Herman (1868-1937), nemački hirurg. Schmidt Adolf (1865-1918), nemački internista. Schmieden, Victor (1874-1947), nemački hirurg^ Poznat po subokcipitalnoj punkciji, šavu creva i perikardektomiji.

58 Medicinski leksikon

Eponimni rečnik Schoenlein, Johannes Lucas (1793— 1864), istaknuti nemački kliničar. Schottmüller, Hugo (1867-1936), nemački internista. Schüller, Arthur (1874- ), austrijski neurolog. Schultz, Werner (1878-1947), nemački internista. Schwann, Friedrich Theodor (1810-1882), nemački anatom i histolog. Schwartže, Herman (1837-1910), nemački otolog. Scopoli, Giovanni Antonio (1723-1788), !talijanski lekar i prirodnjak, više godina bio rudarski lekar u Id rij L Secenov, Ivan Mihailovič (1829-1905), ruski fiziolog, posebno istraživao centralni nervni sistem. Sedov, Leonid Ivanovič (1907- ), ruski fizičar i pronalazač, otac »Sputnika«. Seignette, Pierre (1660-1719), francuski apotekar. Selye, Hans (1907- ), kanadski fiziolog mañarskog porekla, poznat po svom učenju o adaptacionom sindromu i ulozi stresa. Semenov, Nikola] Nikolajevič (1896- ), ruski hemičar, dobitnik Nobelove nagrade. Semmelweis, Ignac Füllöp (1818-1865), mañarski ginekolog - akušer, pionir antiseptičkog metoda u borbi protiv puerperalnih infekcija. Sertoli, Enrico (1842-1910), italijanski eksperimentalni fiziolog. Sharpey, William (1802-1880), škotski anatom. Sherrington, Charles Scott (1859-1952), engleski eurofiziolog, s Adrianom podeho Nobelovu nagrdu za medicinu. Sniga, Kiyoshi (1870-1957), japanski mikrobiolog. Shrapnell, Henry Jones (1761-1841), engleski anatom. Siegemundin, Justine (1648-1705), nemačka babica, znatno unaprediferporo diljsku tehniku, Sigerist, Henry (1891-1957), švajcarski istoričar medicine i stručnjak za socijalnu medicinu. Silvester, Henry Robert (±828-1308), engleski lekar. 914

Simmonds, Morris (1355-1925), nemački patolog. Simpson, James Young (1811-1870), britanski ginekolog - akušer, pionir primene anestezije u porodiljstvu. Sippy, Bertram Walter (1866-1924), američki internista. Sjögren, Henrik Samuel Courad (1899-1939), švedski oftalmolog. Skene, Alexander (1838-1900), američki ginekolog. Skoda, Joseph (1805-1881), austrijski internista češkog porekla, pionir fizikalne dijagnostike. Smellie, William (1697-1763), engleski ginekolog - akušer. Soddy, Frederick (1877-1956), engleski fizikohemičar, dobio Nobelovu nagradu za radove iz oblasti radioaktivnih izotopa, Spallanzani, Lazzaro (1729-1799), italijanski prirodnjak. Spatz, Hugo (1888- ), nemački neuropatolog. Spemann, Hans (1869-1941), nemački zoolog i eksperimentalni embriolog. Speranski, Aleksej Dimitrijevič s (1888-1961), ruski patofiziolog, učenik Pavlova. Spieghel (Spigelius), Andrien van der (1578-1625), belgijski anatom. Spielmeyer, Walter (1879-1935), nemački psihijatar. Stahl, Georg Ernst (1660-1734>, nemački lekar i hemičar. Stannins, Herman Friedrich (1803-1883), nemački fiziolog. Steinach, Eugen (1861-1944), austrijski lekar. Stellwag, Karl (1823-1904), austrijski oftalmolog. Stensen (St e no), Niels (1638-1686), danski lekar i anatom. Stern, Pavao (1913- ), jugoslavenski farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Sternberg, Carl (1872-1935), austrijski patplog. Still, George Frederick (1868-1941), engleski pedijatar. Stokes, William (1804-1978), dublinski internista.

Eponimni rečnik Strassmann, Paul Ferdinand (1866— 1938), nemački ginekololog Straus, Isidore (1845-1896), francuski lekar, pronalazač specifične reakcije za dijagnostiku malleusa. Strong, Richard Pearson (1872-1948), američki mikrobiolog i epidemiolog. Bio je šef američke misije za borbu protiv pegavca u Srbiji 1915. god. Strümpel, Adolf Gustav (1853-1925), američki internista i neurolog nemačkog porekla. Subbotić, Vojislav (1859-1923), istaknuti srpski hirurg, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudeck, Paul (1866-1938), nemački hirurg.

Swieten, van Gerhard (1700-1772), ho* landski lekar i botaničar, vrlo uticajni kliničar i nastavnik, osnivač medicinske škole u Beču, koja je zračila u mnoge zemlje Evrope. Sydenhzam, Thomas (1624-1689), značajni engleksi lekar, obnavljač nekih hipokratskih ideja. Sylvius (de Ie Boe), Franciscus (1614— 1672), holandski lekar, istaknuti jatrohemičar. Szent György, Albert (1893- ), mañarski fiziolog i eksperimentalni farmakolog. Nosilac Nobelove nagrade za medicinu za radove u oblasti oksidacionih procesa u ćeliji, kao i u oblasti uloge vitamina C.

Šahović, Ksenofon (1898-1956), srpski patolog i onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Štampar, Andrija (1888-1958), jugoslo-

venski higijeničar i stručnjak za socijalnu medicinu, stekao velike zasluge za organizaciju preventivno-medicinske službe u Jugoslaviji.

Takata, Maki (1892- ), japanski patolog. Talma, Sape (1847-1918), holandski lekar. Tausk, Victor (1897-1919), austrijski psihijatar slovačkog porekla (živeo niz godina u jugoslovenskim zemljama), jedan od istaknutih učenika S. Freuda. Tay, Waren (1843-1927), engleski oftalmolog. Tenon, Jacques Rene (1724-1816), francuski hirurg i patolog. Tesla, Nikola (1856-1943), američki pronalazač, jugoslovenskog porekla, u oblasti elektriciteta dao izvanredno značajne i originalne priloge, od kojih su neki od značaja i za medicinu. Theilr, Max (1.899--), američki mikrobiolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za spravljanje prve vakcine protiv žute groznice. Theorell, Exel Hugo Theodor (1903- ), švedski biohemičar, laureat Nobelove nagrade za istraživanja o oksidacionim enzimima. Thibierge, Georges (1856-1926), francus-

ki dermatolog. Thiersch. Karl (!§22-1895), nemački hirurg. Thiry, Ludvvig (1817-1897), belgijski fiziolog Thomas, Hugh Owen (1834-1891), britanski ortoped. Tiselius, Arne (1902-1971), švedski biohemičar, nosilac Nobelove nagrade za istrživanje o se minskim proteinima i za metodu elektroforeze. Tissot, Simon Andrë (1728-1797), švajcarski lekar i zdravstveni prosvetitelj. Njegovo delo »Avis au peuple«, popularni saveti za čuvanje zdravlja, prevedeno je na mnoge jezike i poslužilo je i I. K. Lalangueu kao primer za njegove zdravstveno-prosvetitdjske spise. Todorović, Košta (1887-1970), srpski infektolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Traube, Ludwlg (1818-1876), nemački internista. Trendelenburg, Friedrich (1844-1924), nemački hirurg.

58*

915

Eponimni rečnik Trousseau, Armand (1801-1867), francuski internist.

Tyndall, John (1820-1893), engleski fizičar.

Unna, Paul (1850-1929), nemački dermatolog. Valleix, Francois (1807-1853), francuski lekar. Valsalva, Antonio Maria (1666-1723), italijanski ânatom. Vaquez, Henri Louis (1860-1936), francuski internista. Varolio, Costanzo (1543-1573), italijanski anatom. Vater, Abraham (1684-1751), nemački anatom. Velpeau, Alfred (1795-1867), francuski hirurg. Vesal (Vesalius), Andreas (1514-1564), flamanski lekar, profesor u Padovi, preporoditelj anatomije, su velikim uticajem i na napredak drugih grana medicine. Vidal, Emanuel (1825-1893), francuski dermatolog.

Vieussens, Raymond de (1641-1715), francuski lekar i anatom. ViIIemin, Jean Anoine (1827-1892), francuski vojni lekar, uspeo da dokaže da je tuberkuloza infektivna bolest. Vincent, Jean Henri (1862-1900), francuski lekar. Virchow, Rudolf (1821-1902), nemački patolog i antropolog, utemeljitelj tzv. celularne patologije. Volhard, Franz (1872-1950), nemački internista - nefrolog. Volta, Alessandro (1745-1827), italijanski fizičar, posebno se istakao radovima u oblasti elektriciteta. Vujić, Vladimir (1894-1953), srpski neurolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Wagner- Jauregg, Julius Ritter von (1875-1940), austrijski neuropsihijatar, dobio Nobelovu nagradu za medicinu za uvoñenje piretoterapije u tretiranju neurosifilisa. Waldeyer, Heinrich Wilhelm von (1836-1921), nemački anatom. Warburg, Otto (1883-1970), američki fiziolog nemačkog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Wartenberg, Robert (1887-1956), američki neurolog nemačkog porekla. Zauzimao se da se refleks poznat kao Lassegueov nazove Lazarevićev refleks. Wasserman, August Paul (1866-1925), nemački mikrobiolog i serolog. Water-house, Herbert (1864-1931), škotski lekar. Weber, Ernst Heinrich (1795-1878), nemački anatom i fiziolog. Keigert, Karl (1845-1904), nemački patolog.

Weil, Edmund (1880-1922), praški mikrobiolog. Weinberg, Michel (1868-1940), francuski patolog. Weismann, August (1834-1915), nemački lekar i biolog, posebno se bavio teorijom evolucije. Wells, Thomas Spencer (1818-1897), britanski hirurg. Wenckebach, Karl Friedrich (1864-1940), holandski internista, prvi opisao i objasnio bolest beriberi. Werilhof, Paul Gottfried (1699-1767), nemački lekar. Wernicke, Carl (1848-1905), nemački neurolog. Wertheim, Ernst (1864-1920), austrijski ginekolog. Westphal, Alexander Karl Otto (1863-1941), nemački psihijatar. Wickerhauser, Teodor (1858-1946), osnivač savremene hirurgije u Hrvatskoj,

916

Eponimni rečnik profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Widal, Fernand (1862-1929), francuski Iekar - internita, otkrio reakciju aglutinacije u obolelih od crevnog tifusa. Willis, Thomas (1621-1675), engleski anatom. Wilson, Samuel Alexander Kinnier (1878-1936), engleski neurolog.

Winslow, Jacques Benigne (1669-1790), francuski anatom. Wirsung, Johann Georg (1600-1643), nemački lekar. Wolff, Kaspar Fridrich (1733-1794), ruski anatom i fiziolog. Wright, Almroth Edward (1861-1947), engleski mikrobiolog. Wundt, Wilhelm (1832-1920), nemački filozof i fiziolog.

Yersin, Alexandre Emile (1863-1943), švajcarski lekar, stručnjak za tropske bolesti.

Zangenmeister, Wilhelm (1871-1930), nemački ginekolog. Zenker, Friedrich Albert (1825-1898), nemački patolog. Zeik Carl (1816-1888), nemački optičar i industrijalac. Zenker, Konrad (1894- ), nemački histolog.

Ziehl, Franz (1857-1926), nemački neurolog. Zinsser, Hans (1878-1940), američki bakteriolog, stručnjak za rikecioze, član američke misije protiv pegavca u Srbiji za vreme prvog svetskog rata. Zondek, Bernhard (1891-1966), izraelski ginekolog nemačkog porekla. Zuckerkandl, Emil (1849-1910), austrijski anatom.