Istorija ludila u doba klasicizma

MISEL FUKO

ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA

NOLIT

BIBLIOTEКA

SAZVEZDA

70

UREDNIK

MILOs STAMBOLIC

CRTEZ NA KORICAМA: DUMN RISТIC 8 RECENZIJA: MILOS SТАМ· BOLIC

8 TEHNICKI UREDNIK:

DOBRILA SIMIC

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

NOVI

DANI,

BOGDAN CURCIN

8 KOREKTOR:

8 IZDAVAC: NOLIТ, BEOGRAD, TERAZIJE '1:1 8

BEOGRAD,

MILOS STAМBOLIC

VOJVODE

BRANE

PRIMERAКA

13

8

8 SТАМРА: ТIRAz:

5.000

MISEL FUKO

ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA

NOLIT

•

BEOGRAD

1980

Naslov originala MICHEL FOUCAULT

НISTOIRE DE LA FOLIE А L'AGE CLASSIQUE LiЬrairie Plon, Paris, 1961. © Gallimard

PREVELA

JELENA STAKic

NAPOMENA

Ova је knjiga skraceno izdanje 1storije ludila koje је izislo kod Libraire Plon 1961. Uz sve vo­ denje racuna о ukupnom oblmu knjige, davana је prednost ocuvanju onih odlomaka koji se ti· cu socioloskih i istorijskih strana prvobltne stu· dije.

Autor

PREDGOVOR

Paskal: »Sasvim је izvesno da su ljudi nиZno ludi, ра Ьi, ne Ьiti lud, Ьiо jos jedan oЬlik lu­ dila.« 1 jos ove reci, Dostojevskog, iz Piscevog dnevnika: »Ne dokazuje se sebl sopstveni zdrav razum tako sto se sused zatvara u ludnicu.« Treba naciniti istoriju tog drugog oЬlika ludila - tog drugog oЬlika preko kojeg se ljudi, pote­ zom neprikosnovenog razuma kojim zatvaraju svog suseda, saobracaju i prepoznaju kroz besposted­ ni jezik ne-ludila; otkriti trenutak te urote pre no sto se konacno ucvrstila u· vladavinu istine, pre no sto ju је oziveo polet pobune. Pokusati da se u povesti ponovo nade ona nulta tacka is­ torije ludila, kada је ono neraspoznatljiv doziv­ ljaj, dozivljaj јо5 neodeljen od same podele. Opi­ sati, od pocetka njegovog skretanja, taj »drugi oЬlik« koji, zamahom i � jedne i s druge strane, za sobom ostavlja, odsada otudene, gluve za sva­ ku promenu i kao mr.tve jedno za drugo, Razum i Ludilo. То је, sumnje nema, neugodna oЬlast. Da Ьi se njome. proslo valja se odreCi udobnosti konac­ nih istina, i nikada se ne prepustiti vodstvu ono­ ga sto moZda znamo о ludilu. Nijedan pojam iz psihopatologije ne Ьi smeo da, cak ni u preeutno.i

10

ISTORIH LUDILA

igri retrospekcija - pogotovu ne u njoj, obavlja ulogu organizatora. Jeste konstitutivan zamah ko­ ji odvaja ludilo, а ne nauka koja se, po§to је to odvajanje izvrseno, uspostavlja u povraeenome mi­ ru. Jeste prvobltan prelom koji uspostavlja rasto­ janje izmettu razuma i ne-razuma; §to se tice za­ hvata sto ga razum vrsi nad ne-razumom kako Ьi ти iscupao njegovu istinu ludila, nedostatka ili bolesti, on potice, i to iz daleka, iz tog preloma. Treba, dakle, govoriti о toj izvomoj raspri bez pretpostavljanja pobede, niti prava na pobedu; govoriti о tim u istoriji toliko puta pretresenim zamasima, ostavljajuci neresenim sve ono sto Ьi moglo liciti na dovrsenost, na poeinak u istini; govoriti о tom pokretu zasecanja, о tom zauze­ tom odstojanju, о toj praznini sto se umetnula izmedu razuma i onoga sto nije razum, i nikada se ne oslanjati о punocu onoga sto razum tvrdi da jeste. Tada, i tek tada, moci се da se ukafe oЬlast u kojoj covek ludila i covek razuma, razdvajajuci se, jos nisu razdvojeni, te jednim veoma prvoblt­ nim jezikom, jezikom tek u zametku, mnogo ra­ nijim no §to је to jezik nauke, zapodevaju raz· govor о svom raskidu, sto na nestalan nacin sve­ doei da oni jos uvek mettusobno govore. Ludilo i ne-ludilo, razum i ne-razum, tu se zbrkano pre· plieu: neodvojivi od trenutka u kojem јо§ ne po­ stoje, i postojeci jedno za drugo, jedno u odnosu na drugo, u ratmeni koja ih razdvaja. Usred neponшcenog sveta dusevne bolesti, moderan eovek vise ne opsti sa ludakom: tu је, s jedne strane, covek razuma, koji ka ludilu oda­ silje lekara, odobravajuci, tako, odnos samo pre­ ko apstraktne ukupnosti bolesti; tu је, s druge strane, eovek ludila, koji opsti sa onim drugim samo posredstvom jednog isto tako apstraktnog razuma, а to је red, fizicka i moralna prinuda. Ьezimeni pritisak grupe, zahtev za povinovanjem. Oblcnog jezika tu nema; ili, bolje receno, nema

PREDGOVOR

11

ga vise; ustanovljenje ludila kao dusevne bolesti, krajem osamnaestog stoleca, istice cinjenicu da је razgovor prekinut, otkriva razdvajanje kao nesto "·ес postignuto, i Ьаса u zaborav sve one nesa­ vrsene reci, reci bez utvraene sintakse, pomalo mucave, kojima se vrsila razmena ludila i razu· ma. Jezik psihijatrije, koji је monolog razuma о ludilu, mogao је da se uspostavi samo na takvoj cutnji. Nisam hteo da nacinim istoriju tog jezika; nego, pre, arheologiju te cutnje. * *

*

Grci su imali odnos prema necemu sto su nazivali Щ3рt�. Тај odnos nije Ьiо samo osuda; postojanje Trasimaka ili Kaliklesa dovoljno је da nат to pokaze, cak i ako nат је njihov govor prenet vec uvijen u umirujucu dijalektiku Sokra­ tovu. Ali grcki Logos nije imao suprotnosti. Od pocetka srednjega veka ima evropski co­ vek odnos prema neeemu sto zbrkano naziva: Lu­ dilo, Mahnitost, Bezumlje. Mofda tom maglovi­ tom prisustvu, necemu poput · pretnje onoga б�рt�, dwrppoauv� sokratovskih priCala, zapadnjacki Raziun i duguje deo svoje dublne. U svakom slu­ eaju, odnos Razum - Bezumlje tvori, kada је о zapadnoj kulturi ree, jednu od dimenzija njene osoЬenosti; on ju је pratio jos mnogo pre Hijero­ nimusa Bosa, i sledice za njim jos dugo posle Nieea i Artoa. Sta је, dakle, to suceljavanje i�od jezika ra­ zuma? Cemu nas moze odvesti jedno ispitivanje koje ne Ьi sledilo razum u njegovom horizontal­ nom nastajanju, vec Ьi tezilo tome da u vremenu iznova nade trag one stalne vertikalnosti koja ra­ zum, tokom cele evropske kulture, sueeljava sa onim sto on nije, sa merom njegove sopstvene

ISTORIJA LUDILA

12

prekomernosti? Preina kakvoj Ьismo oЬlasti isli,

а koja nije ni istorija saznanja, ni istorija, kratko

receno, i kojom ne upravlja ni teleologija istine, ni racionalno povezivanje uzroka sto vrednost i smisao imaju samo s on;u stranu podele? Prema jednoj oЬlasti, sumnje nета, u kojoj Ьi pre Ьilo reCi о granicama no о identitetu jedne kulture. Doba klasicizma - od Vilisa (Willis) do Pi· nela, od besova Orestovф do Quinta del Sordo i Zilijete (Juliette) - obuhvata tacno ovo razdob· lje и kojem ta razmena izmeau lиdila i razиma preinacuje svoj jezik, i to korenito. U istoriji lи­ dila, dva dogaaaja sa neoblcnom jasnocom obe­ lezavajи tи izmenu: 1657, stvaranje Glavnog pri­ hvatilista (L'Hбpital General) ; i »veliko zatvara­ nje« siromasnih; 1794, oslobaaanje okovanih u Bisetr. Izmeau ta dva osoblta i simetricna doga­ G:aja, nesto se zblva; . nesto Cija је dvosmislenost ostavila istorieare medicine и nedoumici: slepo gиsenje u jednom apsolutistickom poretkи, ро jed­ nima, а ро drugima, postepeno otkrivanje, od stra· ne nauke i covekoljuЬlja, ludila u njegovoj pozi­ tivnoj istini. U stvari, ispod povratnih znacenja stva:ra se jedan sklop koji ne razresиje tи dvo· smislenost, ali koji odlucuje о njoj. Upravo tai sklop i govori о . prelasku. sa srednjovekovnog i hиmanistickog iskustva ludila na '-to iskџstvo koje jmamo mi i koje lиdilo zatvara· и dusevnu bolest. Od srednjega veka ра sve do renesanse raspra covekova sa ь�umljem Ьila је·. dramaticna raspra koja ga је sueeljavala sa slepim silama sveta; а dozivljaj ludila tada је Ьiо pomracen и predsta­ vama и kojima su posredi Ьili Pad i Izvrsenje, Zver, Preobrazaj i sve cudesne tajne Znanja. U nase doba do�ivljaj ludila umukao је u jednorn. spokoju znanja koje ga, previse ga poznajuci, za­ boravlja. Ali izmedu prvog i drugog dozivljaja doslo је do prelaza od jednog sveta bez predstava i pozitivnosti u neku vrstu tihe prqvidnosti koja ·

·

PREDGOVOR

13

omogucuje da se, kao nета ustanova, pokret bez objasnjenja, neposredno znanje, ukaie jedan ve­ lik nepomican sklop; to hije ni sklop drame ni sklop saznanja; to је tacka u kojoj istorija za­ staje u tragicnosti koju i pokrece i odbacuje u isti mah.

1 .

,,

PRVO POGI.AVLJB

»STULTIFERA NAVIS«

Krajem srednjega veka guba је i�cezla iz za­ padnog sveta. Na rubovima naselja, pri kapijama gradskim, otvaraju se prostori poput kakvih ve­ likih zala koje је zlo prestalo da pohodi, ali ih је za sobom ostavilo neplodne i za dugo јо� ne­ nastanljive. Vekovima се ta prostranstva pripada­ ti necovecnom. Od cetrnaestog do sedamnaestog stoleea, ona се ocekivati i cudnovatim bajalicama podsticati jedno novo ovaplocenje zla, drugo is­ krivljeno lice straha, obnovljene cini oci�cenja i iskljucivanja. Od ranog srednjega veka ра do, konca krsta�­ kih ratova, bolnice za gubavce namnozile su svo­ ja prokleta stani�ta �irom Evrope. Ро Metjuu Pe­ risu (Mathieu Paris), diljem celog hri�canskog sve­ ta Ьivalo ih је i do devetnaest hiljada. U svakom slucaju, oko 1266, u vreme kada је Luj VIII pro­ pisao za Francusku uredbu о leprozorijima, na broju ih је preko dve hiljade. Samo u pariskoj Ьiskupiji bilo ih је cetrdeset i tri: tu su spadale Bur l'Ren (Bourg-le-Reine), Korbei (Corbeil), Sen­ ·Valer, i jezivi Sam-Puri (Champ-Pourri); tu је spadao i Saranton (Charenton). Dva najveea na­ lazila su se tik uz Pariz: Sen-Zermen i Sen-La­ zar (1); ponovo cemo naiCi na njihove nazive u

STULTIFERA NAVIS

15

povesti drugog jednog zla. Tek, od petnaestog sto­ leea na sve strane nastaje praznina; vec u nared· nom stoleeu Sen-Zermen postaje kazneni dom za mladez; а u Sen-Lazaru se, јо� pre svetoga Ven· sana, nalazi svega jedan jedini gubavac, »gospo­ din Langloa, praktitar svetovnja�kog te�aja«. Bol· nica za gubavce u Nansiju, koja se ubrajala u najveee u Evropi, za vladavine Marije Medici drzi samo eetiri Ьolesnika. Ро Katelovim Seeanjima (Memoires) u Tuluzi је, krajem srednjega veka, Ьi· lo dvadeset devet Ьolnica: sedam su Ьile za gubav· се; ali pocetkom sedamnaestog _stoleca pominju se јо� svega tri: Sen-Siprijen, Arno-Bernar i Sen-Mi­ �el. Ljudi vole da proslavljaju nestanak gube: go­ dine 1635. stanovnici Remsa idu u svecanoj povorci da Ьi zahvalili Bogu �to је njihov grad izbavio od te napasti. Јо§ pre jednog stoleea kraljevska vlast po­ duhvatila se nadzora i preustrojavanja ogromnog bogatstva kakvo su }>redstavljala nepokretna dob­ ra leprozorija; naredbom od 19. decembra 1 543, Fransoa 1 је nalozio prebrajanje i popisivanje, »ka­ ko Ьi se otklonio veliki nered koji је tada vla­ dao ро Ьolnicama«; Anri IV, pak, jednim ukazom od 1606, narec1uje pregled racuna i namenjuje "novce koji се se otkriti takvim ispitivanjem iz­ ddavanju siromasnih plemica i osakacenih voj­ nika«. On 24. oktobra 16 12. cak zahteva i nad­ zor, ali sada pomislja na to da neopravdane pri­ hode iskoristi za ishranu sirotinje. U Francuskoj, u stvari, pitanje bolnica za gu­ bavce nije srec1eno pre kraja sedamnaestog stole­ ca; а privredni znacaj proЬlema izaziva vise su­ koba. Nisu li jos godine 1677, samo u pokrajinj Dofine postojala 44 leprozorija? Dvadesetog fe· bruara 1672, Luj XIV dodeljuje redovima Sen-La­ zara i Mon-Karmela dobra svih milosrdnih i voj­ nickih redova; stavlja im se u dufnost da uprav­ ljaju bolnicama za gubavce u celoj kraljevini. Dva­ desetak godina kasnije, ukaz od 1672. Ьiva ро· ·

ISTORIJA LUDILA

16

vucen i nizom mera razgodenih od marta 1693. do jula 1695. dobra leprozorija ubuduee se do­ deljuju ostalim bolnicama i ustanovama za zbri­ njavanje. Ono nekoliko gubavaca razmestenih ko· jekako ро preostalih 1200 domova, blce okuplj� no u Sen-Mesmenu kraj Orleana. Ovi se propisi najpre primenjuju u Parizu, gde Parlament pre­ nosi prihode о kojima је rec na domove Glavnog prihvatilista; ро ugledu na ovaj primer postupaju i oblasna pravosџ.da; Tuluza dodeljuje dobra svo­ jih leprozorija. Bolnici neizlecivih (1696); dobra Bolijea (Beaulieu) u Normandiji prelaze na Glavnu bolnicu u Kanu (Caen); dobra Volea (Voley) pre­ pisuju se bolnici Sent-Foa. Jedino щ Sen-Mestnen, ogradeno dobro Gane (Ganets), kraj Bordoa, osta­ ce kao svedok. Engleska i Skotska su, same, za milion i ро stanovnika u dvanaestome stoleeu, otvorile 220 bolnica za gubave Ali iec u eetrnaestome stolecu praznina pocinje da se� siri; u trenutku kada Ri­ card 111 riareduje da 'se ispita stanje bolnice u Riponu - gcidine 1342 - vise nema gubavih i on dobra tog zdanja namenjuje sitotinji. Krajem dvanaestog stoleca na4Ьiskup Puisel osnovao је jednu Ьolnicu u kojoj su 1434. �v.ega dva mesta cuvana za gubavce; ра i ona samo kada Ы se ovi mogli naCi.... Godiџe 1 348 veliki leprozorij Sen-Al­ bana ima svega tri ooolela; dvadeset i cetiri go­ dine kasnijё, posto nш� bilo gubavih, opustela је bolnica u Romenalu u Kentц. U Cetemu, leprozo­ rij Sen-Bartolome�; . osnovan 1078,: blo је jedan od najvecih u Engleskoj; pod EJ.iZabetom, u nje­ mu se drze јо5 svega· dve osobe; konacno је uki·· nut 1627. Jednako ..iscezava �:ьа 1 u Nemackoj, ne�to sporije mozda; takode ','Se javlja i isto preobra­ eanje leprozorija s�o ga� је,. kao i u Engleskoj, pospesila reformacija kaja је �radskim upravama poverila milosrdna dela i Ьohllcka zdanja; to se zbllo и Lajpcigu, Minhenu;,, Harnburgu. Godine .

.

.

·

.

·

·

· ... ··

.

.

.

STULТIFERA NAVIS

17

1542, dobra leprozorija Slezvig·Holstajna prenose se bolnicama. U Stutgartu, izvestaj jednog cinov· nika ukazuje 1589. na to da vec pedeset godina u kuCi odred:enoj za njih vise nema gubavih. U Liplingeџu, leprozorij Ьiva vrlo rano nastanjen neizleCivim bolesnicima i ludacima. Cudnovato isceznuce, koje nesumnjivo nije Ьilo ucinak za kojim su mutne lecnicke metode odavno tezile,. vec samonikli ishod tog izdvajanja obolelih а isto tako i posledica prekida, ро okon· canju krstaskih ratova, sa zaristima zaraze na ls· toku. Guba se povlaci i za njom, bez namene, ostaju. ta uniZena mesta i ti ooredi cija svrha ni­ kako nije Ьila da је zaustave, vec samo da је odrze na svetoj razdaljini, da је ucvrste u izve­ snom naopakom шdignucu. Ono sto се se, sum­ nje nema, zadrzati jos dugo iza gube i sto се se odriati i u vreme kada bolnice gubavih vec go­ dinama budu prazne, jesu vrednosti i predstave koje su vezivane uz licnost gubavaca; jeste smisao tog iskljucenja, vafnost koju је u drustvenoj sku­ pini imala ta nametljiva i grozna figura koja se uklanja tek posto se oko nje ocrta jedan sveti krug. Ako је gubavac i povucen iz sveta, i iz vid­ ljive crkvene zajednice, njegovo Ьitisanje ipak i dalje obznanjuje Boga jer, sve zajedno шеtо, ono odaje gnev bozji i obelezava njegovu dobrotu: »Prijatelju moj - kaZe obrednik crkve u Vijeni - Nasem Gospodu ро volji је da budes okuzen tom bolestinom i ukazuje ti Gospod . Nas veliku . te kazni za zla sto si ih po­ milost kada hoce da cinio na ovome svetu.« 1 tt istom onom trenutku kada on, rukama svestenika i njegovih pomocni­ ka, Ьiva izvucen iz Crkve gressu retrogrado, uve­ ravaju ga da i dalje svedoci u korist Boziju: »1 ma koliko odvojen Ьiо od Crkve i drustva Zdra­ vih, ti ipak nisi odvojen od milosti Bozije.« Broj­ gelovi gubavci prate izdaleka - ali za svagda onaj uspon na Golgotu kada citav jedan narod 2

18

JSTORIJ.\ LUDILA

ide za Hristom. 1, osvestali svedoci zla, oni po­ stizu vecni spas u samom tom iskljucivanju i kroza nj; cudnovatim preokretom, nasuprot zaslu­ gama i molitvama, njih spasava ruka koja se ne hvata. Gresnik koji napusta gubavca kraj njego· ve kapije, otvara mu put spasenja. »1 zato budi strpljiv u bolestini svojoj; jer Gospod Nas ne pre­ zire te sa tvoje bolesti, i nikako te ne udaljuje od drustva svojega; vec ako budes imao strplje­ nja, Ьices spasen, kao i onaj gubavac koji је um­ ro pred domom Skorojevica i Ьiо odnet pravo u raj.« Napustenost је spasenje za nj; njegova mu iskljucenost prиZa drugi oЬlik verske zajednice.

I kada guba iscezne а gubavac bude izbrisan, ili gotovo izbrisan iz secanja, ti се se sklopovi zaddati. Cesto na istim mestima, dva Ш tri sto­ leca kasnije, ponovo се se naiCi na neoЬicno slic­ ne igre iskljucenja. Siromasi, skitnice, kafnjenici i »pomuceni umovi« preuzece ulogu koja је osta­ la za gubavcem, а videcemo kakav se spas oce­ kuje od toga iskljucenja, za iskljucene i za one koji ih iskljucuju. Sa potpuno novim znacenjem i u kulturi koja se veoma razlikuje, oЬlici се i dalje postojati - pogoto\тu onaj glavni oЬlik stro­ gog razdvajanja kakvo је sacinjavalo iskljucenje iz drustva, ali ponovno prisajedinjenje u duhu. * *

*

U imaginarnom pr:edelu renesanse upravo se роршlја jedan nov predmet; uskoro се on tu za­ uzeti povlasceno mesto: to је Brod ludaka, cud­ novata pijana lad:a koja plovi mimim rekama Ро· rajnja i flamanskim kanalima. Narrenschiff је, ocigledno, knjizevni sastav nesumnjivo preuzet iz starog kruga prica о Argo­ nautima koji је, med:u velikim mitskim temama. nedavno oziveo i podmladio se, i kojem је u Bur-

STULTIFERA NAVIS

19

gundskim drzavama upravo data ustaljena slika. Postao је oblcaj da se sastavljaju ti Brodovi ci­ ja se posada, koju tvore izmisljeni junaci, eticki uzori Ш drustveni tipovi, upusta u veliko simbo­ licno putovanje koje се јој doneti, ako vec ne sre­ cu, а ono makar sliku njene sudbe ili istine. Tako Simforijen Sampje (Symphorien Champier) sastav­ lja zaredom, 1502. Brod knezeva i Ьitaka velmo­ f.a, а zatim 1503. Brod cestitih gospi; imamo, ta­ kode, i jedan Brod zdravlja, pored Blauwe Schute Jakoba van Ustvorena (ЈасоЬ van Oestvoren) go­ dine 1413, Narrenschiffa od Brandta 1497. i jed­ nog dela Jossea Badea: Stultiferre naviculre scaphre fatuarum mulierum (1498) . Bosova slika, naravno, pripada svom tom brodovlju iz sna. Ali od svih tih romanesknih Ш satiricnih lada, Narrenschiff је jedina koja је odista i postojala, jer brodova sto su svoj bezumni tovar nosili od jednog grada do drugog zaista је Ьilo. Zivot lu­ daka .tada је lako postajao lutajuci. Gradovi su ih revno izganjali van svojih bedema; ludaci su, ako ne Ьi Ьili povereni skupini trgovaca i hodo­ casnika, ostavljani da tumaraju dalekim poljima. Тај је oblcaj narocito ucestao u Nemackoj; u prvoj polovini petnaestog stoleca u Nirnbergu је zabelezeno prisustvo 62 luda.ka; 3 1 је proteran; u sledecih pedeset godina nalazimo trag jos 21 prinudnog odlaska; а i tu је rec samo о ludacima koje su uhvatile gradske vlasti. Cesto se dogadalo da ludaci budu povereni ladarima: u Frankfurtu, brodarima је stavljeno u dШnost da grad oslo­ bode jednog ludaka koji је hodao go; prvih go­ dina petnaestog stoleca, jedan ludi zlocinac na isti је nacin izbacen iz Majnca. Кadikad su mornari, brze no sto su obecali, izbacivali na � opno te ne­ ugodne putnike; dokaz је onaj frankfurtski ko­ vac koji је dva puta odlazio i dva puta se vracao pre no s_to је konacno ispracen za Krojcnah. Evropski gradovi mora da su cesto gledali pri­ stajanje tih brodova ludaka.

20

IS'I'oRIJA LUDILЛ

Nije lako odrediti tacno znacenje tog оЬiса­ ја. Moglo Ьi se pomisliti da је posredi opsta me­ ra proterivanja kojom opstine nagone lиdake u polozaj skitnica; pretpostavka koja ne moze sama da objasni cinjenice, posto se dogada da neki lи­ daci, cak i pre nego sto sи se ljиdi latili toga da za njih sagrade posebne domove, Ьivаји prim­ ljeni п bolnice i leceni kao takvi; и Glavnoj bol­ nici и Parizи, oni imajи svoje lezajeve, postavlje­ ne и spavaonicama; а и veCini evropskih gradova, иostalom, tokom celoga srednjega veka i renesan­ se postojao је ро jedan zatvor koji se ostavljao za bezumne; to sи, recimo, Satle и Меlиnи ili cи­ vena Киlа lиdaka и Каnи; to sи bezbrojne Narrtiir­ mer и Nemackoj, kao kapije LiЬeka ili Jиngpfer Hambиrga. Lиdaci se, dakle, ne najиrujи svi bez razlike. Moze se stoga pretpostaviti da se medt1 njima najиrujи jedino tиdini, s tim sto је svaki grad prihvatao da na sebe preuzme samo one koji sи pripadali njegovom stanovnistvu. Zar se и racиnovodstvenim knjigama nekih srednjovekov­ nih gradova ne izdvajajи novcane potpore name­ njene lиdacima, ili podaci о poklonima и korist bezumnih? Pitanje, и stvari, i nije tako prosto: postoje, naime, mesta zЬiranja na kojima lиdaci, mnogobrojniji no drugde, nisи starosedeoci. Ova­ mo и prvom redи spadajи mesta hodoeasnistva: Sen Matiren de Larsan (Saint-Mathurin de Lar­ chant), Sen Ildever de Gиme (Saint-Hildevert de Goиrnay), Bezanson, Gel (Gheel); ta hodocasca sи priredivali, nekad i noveano potpomagali, gradovi ili bolnice. Те је moguce da sи oni brodovi lиda­ ka, kojima је Ьila obuzeta masta najranije rene­ sanse, Ьile lade hodocasnika, izuzetno slikovite la­ de bezumnih koji tragajи za razиmom: jedne sи plovile niz reke Porajnja риt Belgije i Gela; dru­ ge sи Ше uzvodno Rajnom ka Jиri i Bezansonи. No ima i drugih gradova, kao sto је Nim­ berg, koji nikako nisи Ьili mesta hodocasca, i и kojima se okиpija velik broj lиdaka, и svakom

STULTIFERA NAVIS

21

slисаји mnogo vise lиdaka no sto Ьi ih sam taj grad mogao dati. Ti lиdaci konace i сиvаји se na racиn gradskog bиd.Zeta, ali i pored toga nisи leceni; oni sи prosto-naprosto baceni и tamnice. Moze se poverovati da sи и neke vece gradove prolazna i trgovacka mesta - lиdake и poprilic­ nom Ьrоји dovodili trgovci i brodari ра ih tи »gu­ Ьili«, cisteCi tako grad odakle sи ovi rodom, nji­ hovog prisиstva. Mozda se dogadalo da se ta me­ sta »obrnиtog hodocasnistva« pobrkajи sa mesti­ rna na koja sи lиdaci dovodeni и svojstvu hodo­ casnika. Briga za isceljenje i briga za iskljиcenje ponovo se sjedinjиjи; lиdaci se zatvarajи и osve­ ceni prostor сиdа. Moguce је da se selo Gel bas tako i razvilo - mesto hodocasnistva postajalo је ogradeno dobro, sveta zernlja na kojoj lиdilo осеkије izbavljenje, ali gde covek, kao i nekada, izvodi nesto рориt obrednog razdvajanja. То znaci da ovo krиZenje lиdaka, pokret ko­ jirn sи najиreni, njihov odlazak i иkrcavanje na brod, nernajи и potpunosti smisla sarno na ravni drustvene korisnosti ili sigurnosti gradana. Ти svakako postoje jos neka znacenja, Ьliza obredи; а i dan danji rnoguce im је odgonetnиti neke tragove. Tako је, recimo, lиdacima zabranjeno da kroce и crkvи, ali im crkveno pravo ne zabranjи­ je koriscenje sakramenata. Crkva ne preduzima kaznene mere protiv nekog svestenika koji је iz­ gиblo razиm; ali и Nirnbergи sи 1421, jednog po­ lиdelog svestenika najиrili narocito svecano, kao da posvecena priroda licnosti иmnozava necist, а grad је иnapred odvojio novac koji је imao da ти slиzi za popиtninи. Dogadalo se da neki be­ zиmnici Ьиdи javno Ьicevani, а da potom, и ne­ koj vrsti igre, Ьиdи otpraceni pod prividom иtrke i siЬama najиreni iz grada. Mnogo је znakova da se odlazak lиdaka иvrscivao и ostala obredna iz­ gnanstva. Stoga је lakse shvatiti neoblcno breme zna­ cenja koje pritiskиje plovidbи lиdaka i podaruje

ISTORIJA LUDILA

22

ЈОЈ, sumnje nema, onu njenu caroliju. S jedne strane, ne treba umanjivati udeo neosporne prak­ ticne koristi; poveriti ludaka brodarima, to sa­ svim pouzdano znaci ukloniti ga da se ne smuca, bez kraja i konca, pod zidinama gradskim; to zna­ Ci Ьiti siguran da се on otici daleko, znaci uciniti ga zatocenikom sopstvenog odlaska. Ali voda to· те pridodaje nejasno mnostvo sopstvenih vredno­ sti; ona odnosi, ali postiZe i viSe, ona ociscuje; а osim toga, plovidba prepusta coveka neizvesnosti udesa; tu је svak poveren sopstvenoj sudblni i svako ukrcavanje na brod moglo Ьi Ьiti i posled­ nje. Put drugoga sveta polazi ludak u svome lu­ dome cunu; sa drugoga sveta dolazi kada se iskr­ cava. Ova plovidba ludaka jeste i stroga podela, i apsolutan Prelazak u isti mah. U izvesnom smi­ slu ona samo, ро jednom poluzblljskom, poluza­ misljenom zemljopisu, razvija praini polozaj lu­ daka na obzorju brige srednjovekovnog coveka polozaj koji је jednovremeno simboliC:no pred­ stavljen i u stvarnosti izveden povlasticom koja se daje ludaku da bude zatvoren na kapijama gra· da: njega treba da ogradi njegovo iskljucenje; ako ne moze i ne treba da ima druge tamnice doli samoga praga, drze ga na mestu prolaza. Оп је stavljen u unutrasnjost spoljasnjosti, i obratno. Veoma simbolican polozaj u kojem се on, sum­ nje nema, ostati sve do nasih dana, samo ako нshtednemo da priznamo da је ono sto је nekada Ьilo vidljiva tvrdava reda sada postalo zamak na· se svesti. Voda i plovidba zaista imaju tu нlogu. Za­ tvoren u ladi, odakle se ne moze uteCi, ludak је poveren reci s hiljadu rukн, moru s hiljadu pu­ teva, toj velikoj neizvesnosti sa spoljasnje strane svega. On је zatocenik usred najslobodnijeg, naj­ otvorenijeg puta: cvrsto okovan uz beskrajno ra­ skrsce. On је pravi pravcati Prolaznik, to jest za­ toC:enik prolaza. А zemlju na kojoj се se iskrcati ne poznajemo, bas kao god sto ne znamo, kada -­

·

STULТIFERA NAVIS

23

stupi na kopno, ni iz koje је zemlje do�ao. Nje· gova је istina i postojblna samo u tom neplod­ nom prostranstvu izmedu dveju zemalja koje ne mogu da mu pripadnu. Da li mi taj obred koji је, ро vrednostima svojim, u korenu dugog ima� ginarnog srodstva, mozemo da pratimo tokom се� le zapadnjacke kulture? Ili, obrnuto, pratimo Ьа� to srodstvo koje је, od pradrevnih vremena, po­ vukJo za sobom, а potom i ucvrstilo, obred ukrca­ vanja? No bar jedno је sigurno: u snevanju evro� skog coveka, voda i Iudilo odavno su zdгuZeni. Jos је Tristan nekada, preru�en u ludaka, pu­ stio da ga brodari izbace na obalu Kornualije. 1 kada se pojavljuje na dvoru kralja Marka, niko ga ne prepoznaje, ni�o ne zna odakle dolazi. Ali on izgovara previse cudnovatih, znanih i dalekih reci; toliko poznaje tajne dobro-poznatog da mo­ ra da је iz nekog drugog, veoma Ьliskog sveta. On ne dolazi sa cvrstog k.Opna na kojem su cvrsti gradovi; vec dolazi sa neprestanog nespokoja mo­ ra, sa njegovih neznanih puteva koji kriju u sebl toliko cudnovatih znanja, sa te fantasticne ravni­ ce, nalicja sveta. Izolda, prva, zna da је taj ludak sin mora i da su ga obesni mornari bacili tu, sto sluti na nesrecu: »Prokleti da su mornari koji su doveli tog ludaka! Sto ga nisu bacili u more!« (2) А vremenom, ista se tema ponavlja u vise navra­ ta: kod mistika petnaestog stoleca ona је postala motiv duse-cuna, napustenog na beskrajnome mo­ ru zelja, na jalovome polju briga i neukosti, me­ du lainim odsjajima znanja, sred-srede nerazum­ nosti sveta - cuna koji, ako ne uzmogne da baci sigurnu kotvu, veru, Ш da napne svoja duhovna jedra kako Ьi ga Bozji dah odveo u luku, postaje Zгtva velikog ludila mora. Krajem 8esnaestog sto­ Ieca De Lankr (de Lancre) је u moru video vrelo sklonosti jednog celog naroda ka davolskom: ne· sigurne morske Iade, iskljucivo poverenje u zvez· de, prenete tajne, udaljavanje od zena, konacno i slika te velike uzburkane pucine, sve to navodi

24

ISTORIJA LUDILA

coveka da izgubl veru u Boga i svaku postojanu vezu sa domovinom; tada se on predaje Davolu i okeanu njegovih lukavstava (З}. U doba klasi­ cizma, englesku setu rado obja$njavaju uticajem morskog podneЬlja: studen, vlaga, promenljivost vremena, sve one sicusne vodene .kapljice koje pro­ diru u pore i tkiva tela covecjeg i cine da ono izgubl jedrinu, unapred utiru put ludilu. Konac­ no, izostavljajuci onu ogromnu knjirevnost $to ide od Ofelije do Lorelaj, navedimo samo velike na­ pola antropoloske, napola kosmoloske analize Hajn­ rota, (Heinroth), koje od ludila tvore nesto poput ispoljavanja, u coveku, jednog mutnog i vodenog elementa, mracnog nemira, nestalne zbrke, zamet• ka i smrti svih stvari, koji se suprotstavlja sjajnoj i zreloj postojanosti duha. Ali ako se plovidba ludaka povezuje, u zapad·· njackoj masti, sa toliko vajkada:snjih inotiva; ot­ kuda, tako naglo, krajem . petnaestog stoleca, to iznenadno iskazivanje ove teme u knjizevnosti i ikonogra{iji? Otkud da odjednom iskrsne ta silue­ ta Broda: ludaka i njegove Ъezumne posac:le; te da osvoji i najpoznatije predele? Zasto је iz sta­ rog saveza vode i ludila jednoga dana, i bas toga dana, nastala ta barka? ·

.

• *

•

Zato sto ta Ьarka simbolizuje jedan istinski nespokoj, koji se krajem srednjega veka iznenada pojavio na obzorju evropske kulture. Ludilo i lu­ dak postaju, u svojoj dvosmislenosti, glavne .lic­ nosti: pretnja i poruga, cudljivo bezumlje sveta i sitno ismevanje ljudi. Pre svega, tu је citava knjizevnost prica i mortaliteta. Njeno poreklo, sumnje nema, seze da" leko u proslost. Ali koncem srednjega veka, ona se znatno rasprostranjuje: dug niz »ludorija« ko­ je, zigosuci poroke i mane kao nekada, sve ove

STULTIFERA NAVIS

25

dovode u vezu ne vise sa oholoscu, ne vise sa po­ manjkanjem milosrda, ne vise sa zaboravljanjem hriscanskih vrlina, vec sa nekom vrstom velikog bezumlja kojem niko, zapravo, nije pravi vinov­ nik, ali koje svakoga nekom tajnom privlacnoscu povlaci za sobom; Obznana od strane ludila po­ staje opsti oblik pokude. U farsama i sotijama, licnost Ludaka, Sakalude i Budale poprima svc veci znacaj. То vise nije naprosto smesna i pozna­ ta senka negde u prikrajku: ona zauzima mesto usred pozorista, kao pritezalac istine - igrajuci ovde ulogu koja је obrnuta od uloge kakvu је lu­ dilo igralo u pricama i satirama i koja· tu raniju ulogu dopunjuje. Ako ludilo svakoga vuce u iz­ vesnu zaslepljenost u kojoj се se izgublti, ludak, bas naprotiv, svakoga podseca na njegovu istinu; u komediji u kojoj svako vara druge а i sam Ьi­ va nasankan, on је komedija drugoga reda, ob­ mana u obmani; svojim jezikom sakalude, koja nema razuman lik, on· govori razumne reci koje, u komicnom, razresuju komediju: on govori lju­ bav zaljuЬljenima, istinu о zivotu mladima; istin­ sku osrednjost stvari oholima, obesnima i laZljiv­ cima. Cak i stare svetkovine ludaka, onako viso­ ko stovane u Flandriji i na severu Evrope, odvi­ jaju se na pozornici i ono sto Ьi u njima moglo Ьiti samonikla parodija na veru pretvaraju u dru­ stvenu i moralnu kritiku. U naucnoj literaturi, takode, Ludilo је na de· lu, u samoj srzi razboritosti i istine. Bas ludilo ukrcava sve ljude, bez 1-azlike, na svoj bezumni brod i zavetuje ih pozivu jedne zajednicke odise­ je (Blauwe Scћute od Van Ustvorena, Narrenschiff od Branta); njegovu kobnu vladavinu priziva Mur­ ner u svome Narrenbeschworung-u; ona ima udeo povezan sa Ljubavlju u Koroovoj (Corroz) satiri Prativ lude ljubavi (Contre Fol Amour), ili se spo­ ri sa ljubavlju oko . toga koje је od njih dvoje prvo, koje od njih omogucuje ono drugo i voda ga ро svojoj volji, kao u razgovoru Luiz Labe ·

ISTORIJA LUDILA

26

(Louise Labe) Prepirka Ludila i Ljubavi (Debat de Folie et d'Amour). Ludilo ima i svoje akademske

igre: ono је predmet govora, i samo ih о sebl drzi; prokazuje ga, ono se brani, ono polaze pra­ vo na to da је Ьlize sreCi i istini negoli razbori­ tost, da је Ьlize razboritosti negoli razboritost sa­ ma; Vimpfeling (Wimpfeling) prireёtuje Monopo­ lium Philosophorum, а Judokus Galus (Judocus Gallus) Monopolium et societas, vulgo des Licht­ schiffs. Najzad, usred tih ozblljnih igara, velika stiva humanista: Flaydera i Erazma. Naspram svih tih reci, njihove neumorne dijalektike, naspram svih tih govora ponavljanih i obrtanih bez kraja i konca, duga povorka slika - od Hijeronimusa Bosa sa Vadenjem kamena ludosti i Brodom lu­ daka, do Brojgela i njegove Dulle Griet; а gravira prevodi na svoj jezik ono sto su pozoriste i knji­ zevnost vec preuzeli: zapletene teme Svetkovine, i Plesa ludaka. Utoliko је istina da је od petnaestog stoleca lice ludila pocelo da opseda mastu cove­ ka sa Zapada. Reёtanje datuma govori za sebe: Ples mrtva­ ca sa GroЬlja nevinih nesumnjivo potice iz prvih godina petnaestog stoleca; onaj iz crkve u Sez-di­ je (Chaise-Dieu) trebalo Ьi da је sastavljen oko 1460; а 1485. Gijo Marsan (Guyot Marchand) оЬ· javljuje svoju Mrtvacku igru (Danse macabre). Тih sezdesetak godina Ьilo је, jamacno, pod vlas­ cu cele te tvorbe iskezenih slika smrti. Godine 1492. Brant је napisao Narrenschiff; pet godina docnije ovaj је preveden na latinski. Pred sam kraj stoleca Hi 'eronimus Bos slika svoj Brod lu­ daka. Pohvala udosti potice iz 1509. Redosled је jasan. Do druge polovine petnaestog stoleca, ili i ne­ sto kasnije, tema smrti caruje sama. Kraj cove­ kov, kraj vremena ima izgled kuga i ratova. Nad covekovo Ьitisanje nadnose se bas taj svrsetak i poredak kojem niko ne izmice. Prisutnost koja preti и samoj ntttrini S\'eta jeste pristttnost ko-

J

STULТIFERA NAVIS

27

stura. А poslednjih godina stoleea, gle, taj veliki nespokoj obrce se oko sebe; poruga ludila sme­ njuje smrt i njenu ozЬiljnost. Od otkrica te koЬi koja neminovno svodi coveka na nista, preslo se na prezrivo posmatranje tog nicega kakvo је sa� mo Ьitisanje. Uzas pred tom neprikosnovenom granicom smrti uvlaci se u neprestani podsmeh; unapred se stisava; i sam је izvrgnut poruzi time sto mu se pridaje svakidasnji i ukroceni vid, ti­ me sto se u prizoru zivota obnavlja svakog tre­ nutka, time sto se razvejava ро porocima, na­ stranostima i smesnim stranama svakoga. Porica­ nje smrti vise nije nista, posto је vec Ьilo sve, posto је i sam zivot tek jedna samozaljuЬljenost, beslovesna rec, zvek praporaca i palica dvorskih budala. Glava, koja се postati lobanja, vec је praz­ na. Ludilo, to је najava skore smrti (4). Ali ono је, takode, i njeno pobedeno prisustvo kojem se covek izmigoljio putem tih svakida§njih znakova koji, obznanjujuci da ona vec caruje, ukazuju ka­ ko се to sto се ona ugraЬiti Ьiti prilicno bedan plen. То sa cega је smrt zderala o'Бrazinu Ьila је samo obrazina i nista vise; da se otkrije kezenje kostura, Ьilo је dovoljno smaci nesto sto nije Ьilo ni istina ni lepota, vec jedino lik od sadre i laz­ noga sjaja. Od varljive obrazine do lesine nastav­ ljao se jedan te isti osmeh. Ali u smehu ludaka postoji to sto se on unapred smeje smehu smrti; а bezumnik, predskazujuci је, obezorиZava jezovitost smrti. Krici Lude Grete likuju, usred renesanse, nad onim Likovanjem smrti koje se krajem sred­ njega veka pevalo na zidinama Kampo-Santa. Zamena teme smrti temom ludila ne obele­ iava tek jedan prekid, ,-ес vise izvesno skretanje unutar istog nespokoja. Rec је uvek о nistavnosti postojanja, ali na tu se nistavnost vise ne gleda kao na .vanjski i konacan kraj, kao na pretnju i svrsetak u isti mah; ona se dozivljava iznutra, kao neprekidan i trajan vid postojanja. 1 dok је nekada ludilo ljudi Ьilo u tome sto oni nikako ·

28

ISTORIJA LUDILA

nisu uvidali da se priЬliZava samrtni cas, dok ih је trebalo dozvati u pamet prizorom smrti, sada se pamet sastoji u tome da se ludilo svuda obzna­ njuje, da se ljudi poucavaju tome da vec i sad nisu nista doli mrtvi, i da, ako је kraj blizu, on­ da se Ьlizi onako kako ludilo, posto је postalo sveopste, postaje jedno te isto sto i smrt. То је ono sto predskazuje Estas Desan (Eиstache De­ schamps): ·

Mlitavi smo, slabacki i tromi, Matori, poZиdni i govora mиtnog. Vidim samo lиdake i lиde Uistinи kraj se Ьlizi Sve је poslo naopako. Sada sи se elementi izokrenuli. Vise nece kraj vremena i sveta unazad otkrivati ljиdima da su Ьili lиdi sto se nisи brinuli zbog njega; иspon lиdila, njegovo potmиlo nastиpanje, sad иkazujri na to da se svet ЬliZi . konacnoj propasti; иpravo је bezumlje ljиdi i priziva i cini neminovnim. * *

*

Ovakvo dozivljavanje bezиmnika kao da је, и razlicitim svojim oЬlicima - likovnim Ш knjife:v· nim - izuzetno cvrsto povezano. Slika i stivo ne­ prestano ирuсији jedno na drugo - ovde tиma­ cenje, onde ilиstracija, Narrentanz је jedna te is­ ta tema koja . se stalno srece i presrece и narod­ nim svetkovinama, pozorisnim prikazivanjima, na gravirama, а сео poslednji deo Pohvale ludosti sa­ stavljen је ро uzoru na dиgacak ples lиdaka и ko­ jem se svako zvanje i svaki stalez nizи jedan za drugim i tvore veliko kolo nerasиdnosti. Mnoge figure bajoslovnog zivotinjskog sveta koje prekri­ ljujи lisabonsko Isku!enje verovatno sи preиzete sa tradicionalnih obrazina; neke sи mozda prene-

STULTIFERA NAVIS

29

te iz Malleusa. $to se cuvenog Broda ludaka tice, zar on nije preveden pravo iz Brantovog Narren­ schiffa, ciji naslov i nosi, i za koji izgleda da sa­ svim tacno ilustruje njegovo pevanje XXVII, po­ sveceno, i ono, zigosanju potatores et edaces? lSlo se cak dotle da se pretpostavljalo da је Bosova slika bila deo celog niza zivopisa kojim su ilustro­ vana glavna pevanja Brantovog speva. Ne treba, ipak, dopustiti da nas zavede stro­ ga neprekidnost tema, niti pretpostavljati vise no sto kazuje sama istorija. Verovatno је da se po­ vodom tog predmeta ne Ьi ponovo mogla izvesti analiza poput one koju је dao E!Dil Mal (tmile Male) za prethodna razdoЬlja, а posebno povo­ dom teme smrti. Izmedu reci i slike, izmedu ono­ ga sto је predstavljeno jezikom i onoga sto је re­ ceno slikovitim putem, negdanje lepo jedinstvo pocinje da se raskida; jedno te isto znaeenje nije im otprve zajednicko. Ра ako је i tacno da slika jos uvek ima zvanje da kaze, da nesto ро sustini zajednicko i istovetno prenese jeziku, ipak treba priznati da ona, vec, ne kazuje isto; i da seЬi svojstvenim likovnim vrednostima slikarstvo zadi­ re и dozivljaj koji ее иvek ici dalje negoli jezik, ma koliko tema, povrsno gledano, Ьila istovetna. Lik i rec i dalje ilustrujи istи gatkи о lиdilи i istome moralnome svetи; ali oni vec krecи dvama razlicitim smerovima koji naveseujи, jednom jos иvek jedva opazivom naprslinom, ono sto се и zapadnjackom doZivljajи lиdila Ьiti velika c:rta razvoda. Uspon lиdila na horizontи renesanse najpre se primecиje ро izandalosti goticke simbolike; kao da је taj svet, и kojem је isprepletenost duhovnih znacenja Ьila toliko gusta, росео da se komesa tako da sи se иkazali likovi ciji se smisao odaje jos samo pod vidom bezumnika. Goticki oblici opstajи jos neko vreme, ali, malo-pomalo, i oni ёе zanemeti, prestati da kаzији, podseeajи i ро­ исаvаји i otkrivace jos jedino - mimo svakog

30

ISTORIJA LUDILA

mogиceg jezika, vec samo onim sto је оkи blisko - svoje fantasticno prisиstvo. Oslobodena razbo· 1·itosti i pouke ро kojima se иpravljala, slika po­ cinje da se vrti oko sopstvenog lиdila. Paradoksalno, ovo oslobaёl:anje potice iz na· dolaska znacenja, iz иmnozavanja smisla njim sa­ mim, sto izmeёl:и stvari izatkiva tako mnogobroj­ ne, иkrstene, slozene odnose, da se oni jos mogu odgonetnиti samo и ezotericnosti znanja, а stva­ ri se, pak, pretrpavajи oznakama, obelezjima, smeranjima te tako na krajи gиЬе sopstveni lik. Smisao se vise ne hvata iz neposrednog opafa­ nja, lik prestaje da govori za sebe; izmeёl:и znanja koje ga nadahnjиje zivotom i oЬlika и koji se prenosi, siri se pиkotina. Otvoren ти је риt ka oniricnom. Jedna knjiga svedoci о tom иmnaza­ njи znacenja potkraj gotickog sveta, to је Specu­ lum human(E salvationis, i ona, izvan svih veza иtvrёl:enih tradicijom svetih otaca, otkriva, izmeёl:и Starog i Novog zaveta, citavu jednи simbolikи ko­ ja ne spada и red Prorostva, vec је istoznacna sa imaginamim. Hristovo stradanje nije unapred pred­ stavljeno samo zrtvom Avramovom; ono oko sebe saziva sve opsene mиcenja i bezbrojnih snivanja о njemи; kovac ТиЬаl i tocak Isaijin smestajи se oko krsta stvarajиCi, mimo svih роиkа о zrtvo­ vanjи, fantasticnи sliku ostrvljenosti, izmucenih telesa i bola. Eto slike bremenite dodatnim zna­ cenjima i prinиёl:ene da ih oda. Ali san, bezиmnik, nerazboritost, mogи da se uvиkи u tu prekomer­ nost znacenja. Simbolicni likovi zacas postaju pri­ Hke iz more. Dokaz је ona stara predstava mud­ rosti koja se na nemackim gravirama tako cesto prikazuje kao ptica dugacke sije za cije misli, dok se polako uzdizu od srca ka glavi, ima vremena da budu odmerene i prosuaene; simbol cije su vrednosti otezane time sto su prenaglasene: dugi put razmisljanja postaje na slici cediljka kroz kо­ ји kaplje jedno istancano znanje, sprava kroz ko­ ju se preciscavaju sustine. Sija Gutemenscha une-

STULTIFERA NAVIS

31

dogled se izduiиje da Ьi, povrh mиdrosti, pred­ stavila i sve istinske posredne puteve znanja; а simbolicni covek postaje fantasticna ptica ciji se preterano dиg vrat presavija hiljadи puta preko samog sebe - bezumno Ьiсе, na ро puta izmedu zivotinje i stvari, Ьlize opsenama svojstvenim sli­ ci negoli strogosti smisla. Та simbolicna mиdrost zatocenica је lиdila sna. Bitan preobraZaj sveta slika: stega umnoze­ nog smisla oslobada ga zapovesti oblika. Pod po­ vrsinи slike zavlaci se toliko raznih znacenja da ona ne odaje vise nista sem jednog zagonetnog li­ ca. А njena moe vise nije moc poиcavanja, nego moc opcinjavanja. Karakteristican је razvoj gri­ la *, cuvenog grila, poznatog vec и srednjem veku, grila iz engleskih psaltira, iz �artra i ВиГZа. Ta­ da је on исiо tome kako је и coveka punog zelja dusa postajala zatoeenica zveri; njena izoblicena lica polozena na trbuh cudovista pripadala su sve­ tи velike platonovske metafore i obznanjivala su unizenost duha u ludilu greha. U petnaestome sto­ lecu, medutim, gril, slika ludila covekovog, posta­ je jedan od omiljenih likova bezbrojnih Iskusenja. Ne jиrisajи zelje na mir pustinjaka; njega spo­ padajи ti oblici ludila, zapreteni tajnom, izdignиti iz sna, koji ostajи tи, na povrsini sveta, nemi i prituljeni. Na lisabonskom Jsku.Senju pred svetog Antonija sela је jedna od tih prikaza rod:enih iz ludila, iz njegove usamljenosti, njegove pokore, njegovih lisavanja; jedan laki osmeh osvetljava to Jice bez tela - prisutnost sustog nespokoja pod vidom zivahnog bekeljenja. Upravo ta prilika iz more, medutim, jednovremeno је i predmet i svrha iskusenja; upravo ona opcinjava oko ispo­ snika - а i jedno i drugo ostaju zatocenici neke vrste pitanja u ogledalu, pitanja sto zanavek os­ taje bez odgovora, u tisini u kojoj preblva samo • Gril lika

-

u

komifna komЬinacija iivot1nja ili :!ivotinjskih i ljudsklh ob­ grt!ko-rimskoj rezbarskoj umetnosti. - Prim. prev.

32

ISTORIJA LUDILA

to gnusno gmizanje koje ih okruzuje. Gril coveka ''ise ne podseca, u oЬliku satire, na njegov du­ hovni poziv zaboravljen u ludilu njegove zelje. On је ludilo koje је postalo Iskusenje: sve sto је u njemu nemoguce, fantasticno, necovecno, sve sto u njemu ukazuje na protivprirodno i na gamiza­ nje jedne bezumne prisutnosti tik uz zemlju, sve to, zapravo, daje mu cudnovatu moc koju ima. Sloboda, ma i zastrasujuca, njegovih snova, sno­ videnja njegovog ludila imaju, za coveka petnae­ stog stoleca, vecu privlacnu silu negoli pozeljna stvarnost puti. Sta је, dakle, ta moe opcinjavanja· koja se, u ono doba, sprovodi preko slika ludila? U tim fantasticnim likovima covek otkriva, pre svega, nesto nalik na neke tajne i neke sklo­ nosti svoje prirode. U srednjovekovnoj misli, ce­ te zivotinja - kojima је Adam jednьm za svagda nadenuo imena - simbolicno imaju covecanske vrednosti. Ali pocetkom renesanse odnosi sa zivo­ tinjskim svetom preokrecu se; zivotinja se oslo­ bada; ona izmice svetu bajke i ilustrovanja mo­ rala i poprima fantastiku koja је svojstvena sa­ mo njoj. 1 sada, zapanjujucim jednim preokre· tom, zivotinja pocinje da vreba coveka, da ga se dokopava i iznosi mu njegovu rodenu istinu na videlo. Nemoguee zivotinje, proizisle iz jedne po­ ludele maste, postale su. tajna priroda covekova: i kada se poslednjega dana gresnik pojavio u svoj svojoj rugobnoj nagoti, primecuje se da ima cudo­ visni lik beslovesne zverke: to su one macke-dre­ kavice cija se rogobna tela mesaju, na Paklu Dir­ ka Boutsa (Dierick Bouts), sa nagotom proklet­ nika; to su, kako ih Stefan Lohner (Lochner) pri­ kazuje, krilate bube macjih glava, vecernji lepti­ rovi-tvrdokrilci, ptice kriia zastrasujucih i gram­ zivih poput ruku; to је ona velika zver-graЬljivica cvornovatih kandZi koja stoji na Iskusenju Gri· nevaldovom. 2ivotinjski је svet pomocu ljudskih simbola i vrednosti izbegao upitomljenje; te ako

STULTJFERA NAVI$

33

sada svojim neredom, jw:o�cu, svojim oblljem ro­ dovisnih nemogucnosti opcinjava eoveka, onda on razotkriva i mracnu pomamu, jalovo ludilo koje poeiva u srcu ljudi. Na suprotnom kraju te prirode pakla, ludilo opcinjava. zato sto је znanje. Ono је znanje, pre svega, stoga sto su svi oni besmisleni likovi u stvari elementi jednog te�kog, zatvorenog, ezote­ ricnog znanja. Тi cudnovati oblici netom se sme­ staju u prostor velike tajne i sveti Antonije, koga oni (iovode u iskusenje, nije pod vla5eu zestine zelje vec one, mnogo potuljenije, Za.oke radozna­ losti; njega mami to tako daleko а tako blisko znanje, sto ga. osmeh Grila nudi а u isti mu mah i:�;vrdava; pokret kojim uzmice isti је onaj kojim se brani da ne prede zabranjene granice znanja; оп vee zna - u tome i jeste njegovo Iskusenje - ono sto се Kardan (Cardan) kasnije reCi: »Mu­ drost, kao i ostale dragocene stvari, mora se iScu­ pati iz utrobe Zemljine.« То znanje, tako nedo­ stupno, tako pogiЬeljno, to znanje Ludak, u svo­ joj bezazlenoj sasavosti, ima. Dok razЬorit i mu­ dar oovek od njega opa.Za samo odlomke slika koji tiщ vise obespokojavaju - dotle ga Ludak celo-celcato nosi u jednoj netaknutoj lopti: ona kristalna kugla koja је za sve ostale prazna, ispu· njena је, za njegov pogled, cestom nevidljivog znanja. Brojgel se izruguje Ьlesavku koji pokuSa.­ va da prodre u tu kristalnu loptu. Ali bas se ona, ta kugla obasjana znanjem, klati, nikada se ne raz­ Ьijajuci - svetiljka za podsmeh, ali beskrajno dragocena - na kraju stapa koji о ramenu nos1 Luda Greta. Ona, takode, stoji i s druge strane vrta Шivanja. Drugi simbol znanja, drvo (zabra­ njeno drvo, drvo greha i оЬееаnе besmrtnosti), nekada zasadeno usred zemaljskoga Raja, iscupa· no је i sada tvori katarku broda ludaka, onu ko­ ja se moze videti na graviri koja ilustruje Stulti­ ferщ naviculce Jossea Badea; ono se, sumnje ne· ma, njise i nad Bosovim Brodom ludaka. 3

34

ISTORП.\ LUDILA

Sta navescuje to znanje ludaka ? Ono, posto је rec о zabranjenom znanju, nesumnjivo pred­ skazuje carstvo Sotonino, i kraj sveta; konacnu srecu i najvisu kaznu; svemoc na zemlji i pakleni pad. Brod ludaka promice predelom naslada u kojem se sve nudi .Zelji, nekorn vrstom obnovlj.e­ nog Raja, posto tu covek vise ne zna za patnju niti nuzdu; ра ipak, on nije povratio svoju nevi­ nost. Та lafna sreca jeste davolji trijumf Antihri­ sta, jeste Kraj, vec sasvim blizak. Snovi о Apoka­ lipsi, istina, u petnaestome stolecu nisu novi; ali ро prirodi su, ipak, sasvim drugaciji no sto su Ьili ranije. Umereno fantasticnom slikarstvu ce­ trnaestog stoleca, u kojem se zamkovi ruse poput kockica, u kojem је Zver svagda ona tradicionalna AZdaja koju Devica drii na rastojanju, recju - u kojem su poredak Bozji i njegova skora pobeda uvek vidljivi, sledi jedno videnje sveta u kojem је satrta svaka razlomost. То је veliki vesticji skup prirode: planine se survavaju i postaju rav· nice, zemlja Ьljuje mrtve, kosti nicu ро grobovi­ ma; zvezde padaju, zemlja plamti u vatri, vasko­ liki zivot usahnjuje i prelazi u smrt. Svrsetak nе­ та vrednost prelaska i obecanja; on је nastupa­ nje noci u koju tone stari razum sveta. Dov2ljno је kod Direra pogledati jahace Apokalipse, iste one sto ih је poslao Bog: nisu to andeli Pobede i umirenja, nisu to vesnici spokojne pravde; vec ratnici raspomamljeni od mahnite osvete. Svet uranja u sveobuhvatni Bes. Pobedu ne odnose ni Bog ni Davo; odnosi је Ludilo. Sa svih strana, ludilo opcinjava coveka. Fan­ tasticne slike koje se radaju iz njega nisu krat­ koveke pojave koje brzo iscezavaju sa povrsine stvari. Jednim cudnovatim paradoksom, ono sto se rada iz najneoЬicnijeg bunila Ьilo је, kao taj­ na, kao nedostupna istina, skriveno jos u utroЬi zemlje. Kada covek razastre samovolju svog ludi­ la, nailazi na turobnu neminovnost sveta; zivoti­ nja koja ga spopada u njegovim morama i noCi-

STULТIFERA NAVIS

35

ma lisavanja jeste njegova rodena priroda, ona kоји се da ogoli nemilosrdna istina pakla; be­ slovesne slike slepe sasavosti, to је veliko znanje sveta; а и tome neredu, vascelom tom svetи и lиdilt1, vec se ocrtava ono sto се Ьiti svirepost konacnog svrsetka. Na toliko mnogo slika - sto im, sиmnje nema, i daje tu tezinи, а njihovoj fantasticnosti i pridaje onako velikи koherentnost - renesansa је izrazila pretnje i tajne sveta koje је naslиCivala. * *

* .

U isto ono doba, knjizevne, filosofske, moral­ ne teme ludila nadahnиte sи necim sasvim drugim. U hijerarhiji grehova srednji vek је dao me­ sta i lиdilи. Od trinaestog stoleca nadalje иobl­ cajeno је videti lиdilo kako stoji medи losim voj­ nicima Psihomahije. U Parizи kao i и Amijenu, ono је deo losih ceta i onih dvanaest dvojnosti koje dele vrhovnи vlast nad dиsom covekovom: Vera i Idolopoklonstvo, Nada i Ocajanje, Milosrde i Tvrdiclиk, Cednost i Pohota, Smotrenost i Lи­ dilo*, Strpljenje i SrdZba, Blagost i Strogost, Slo· ga i Nesloga, Poslиsnost i Pobuna, Istrajnost i Ne­ postojanost. U renesansi, Lиdilo napиsta to skrom­ no mesto i zaиzima prvo. Dok је kod Ниgа iz sv. Viktora rodoslovno staЬlo Grehova, staЬlo Drev­ nog Adama, kao koren imalo oholost, sada Lиdilo vodi veselO kolo svih ljиdskih slabosti. Neospo­ reni kolovoda, ono ih vodi, vисе za sobom i ime• nије: »I njih vidite ovde и grupi mojih pratila­ ca . . . Ova ovde sto tako ponosno uzdize obrve zove se Filautija (SamoljuЬivost); ovoj sto kao da se smeje ocima i pljeska rukama ime је Kolacija (Laskanje} ; ova sto napola spava zove se Leta • U ovom kontekstu vise Ьi odgovaralo •ludost•, posto •la folie• zna�l •ludost« i •ludilo•. - Prim. prev.

з•

36

ISTORЏA LUDII.A.

(Zaboravnost); ona tamo �to se oslanja na оЬа lakta prekrstenih ruku zove se Mizoponija (Le­ njost); ova s vencem ruia na glavi i zavijena u mirisni oЬlak је Hedona (Naslada); ona tamo s neodredenim i izguЬljenim pogledom zove se Ano­ ja (Lakomislenost); najzad, ova okrugla, debelju­ skasta, s glatkom koiom naziva se Trifa (Razuz­ danost). Meau devojkama vidite i dva muska bo­ zanstva od kojih se jedno zove Gozba а drugo Tvrdi san.« * Neprikosnovena povlastica ludila: ono caruje nad svim onim sto је lose u coveku. Ali zar ono posredno ne vlada i svakim dobrom ko­ je on moze da ucini: castoljuЬljem koje daje mu­ dre politicare, tvrdiclukom posredstvom kojeg ra­ stu bogatstva, bezobzirnom radoznaloscu koja na­ dahnjuje filosofe i ucenjake? Luiz Labe to ponav· lja za Erazmom; а Merkur radi ludila preklinje bogove: »Ne dajte da se izguЬi ta lepa Gospa ko­ ja vam је pricinila toliko zadovoljstva.« Ali ovo novo kraljevstvo ima malo zajednic­ kog sa mracnom vladavinom о kojoj smo govorili maloeas i koja ga је povezivala sa velikim tra­ gicnim silama sveta. Zacelo, ludilo privlati, ali ne opcinjava. Ono иpravlja svime sto је na svetu lako, veselo, bez­ briZno. Ono cini da se ljudi »zabavljaju i ra­ dиju«, ono је ljudima, bas kao i Bogovima, dalo »Dиh, Mudrost, Bahusa, Silena i tog milog cиvara vrtova« (5). Sve је и njemu Ьlistava povrsnost: nikakve zadriane tajne. Ono је, sumnje nema, и nekoj vezi sa cиdno­ vatim putevima znanja. Prvo pevanje Brantovog speva posveeeno је knjigama i ueenjacima; а na graviri koja ilustruje taj odeljak, и latinskom iz­ danju od 1497, vidimo kako se na svojoj katedri pretrpanoj knjigama kopeci Ucitelj koji iza svoje doktorske kape nosi kapuljacu ludaka svu opsi· * В. Roterdamski, Pohvala tudosti; prevela dr Darinka Nevenic.Grabovac. - Prim. prev.

STULTIFBRA NAVIS

37

venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da­ je ljudima od nauke veliko mesto: posle Gram.a­ ticara, Pesnika, Govornika i Pisaca; zatim Prav­ nici; za ovima slede »postovani filosofi s bradom i ogrtacem« ; na kraju је zЬijena i neizbrojna ceta Teologa. Ali ako је u ludilu znanje toliko va!no, to ne znaci da је ludilo kadro da prodre u nje­ gove tajne; bas naprotiv, ono је kazna jedne pu­ stabljske i izlisne nauke. Ako је ono istina sa­ znanja, to znaci da је saznanje dostojno poruge i da se, шnesto da se obraca velikoj knjizi iS'ku­ stva, guЬi u pra�nim knjigama i dokonim raspra· ma; nauka se preliva u ludilo · samom prekomer­ noscu laznih nauka. О vos doctores, qui grandia noтina fertis Respicite antiquos patris, jurisque peritos. Nоп in candidulis pensebant dogmata libris, Arte sed ingenua sitibundum pectus alebant. U skladu sa temom koja је narodskoj satiri odav­ no Ьila bliska, ludilo se ovde javlja kao komicno kзZnjavanje znanja i njegove naduvene neuk05ti . Znaci da ludilo, uopste uzev, nije povezano sa svetom i njegovim podzemnim oblicima, vec, mno­ go vise, sa covekom,. njegovim slaЬostima, njego­ vim snovima i zaЬludama. Sve ono sto је kao mut­ no ispoljavanje kosmickog postojalo u ludilu onak­ vom kakvim ga је video Bos, kod Erazma је zbri­ sano; ludilo vise ne vreba coveka sa sve cetiri strane sveta, ono se uvlaCi u njega Ш је, Ъоlје re­ ceno, jedan tanani odnos koji eovek oddava sa samim sobom. Mitolosko olieenje Ludila је, kod Erazma, tek jedna knjizevna smicalica . U stvari postoje samo raz1icita ludi1a - ljudski oЬlici ludi­ la= »RaCиnam da ima onoliko kipova koliko i lju­ di«; dovoljno је baciti pogled cak i na mesta naj­ veee mudrosti i najbolje uprave: »Toliko је obilje oЬlika ludila u njima, i toliko ih se novih svaki dan raaa da ni blljadu Demokrita ne Ьi bilo do-

38

ISTORIJA LUDILA

voljno da im se podsmehne.« Nema drиgog lиdi­ la sem onoga koje је и svakome covekи, jer covek је taj koji ga stvara и odanosti prema samome sebl i pиtem zaЬlиda и koje se иlјиlјkије. »Filaиti­ ja« је prvi medи likovima koje Lиdilo иvlaci и svoj ples; ali to је stoga sto sи ti likovi vezani jed­ ni иz druge izvesnim povlascenim pripadanjem; privrzenost sebl prvi је znak lиdila, ali bas zato �to је privrzen samome sebl covek i prihvata gtes· kи kao istinи, laf kao stvarnost, nasilje i rиZnocи kao lepotи i pravdи: »Jedan је rиZniji od svakog majmиna, а sebl izgleda kao Nirej; drugi, cim је sestarom povиkao tri linije, odmah misli da је Eиklid; treCi veruje da је Hermogen, а razиme se и mиzikи kao magarac и kantar i kresti gore ne­ go kokoska kad је kljиca petao kao zakoniti mиZ.« U tom иobrafenom prihvatanjи samoga sebe, co­ vek отоgисије svome lиdilи da se javi kao kakva tatamorgana. Simbol lиdila Ьiсе, od sada, ono ogledalo koje, ne odrafavajиci nista stvarno, odra­ zava potajno, onome ko se и nj zagleda, snivanje njegove sopstvene nadиvenosti. Lиdilo _ nije toliko и vezi sa istinom i svetom, koliko sa covekom i sa onom istinom о njemu samome koju on moze da opazi. Otиda ono ukazuje na jedan potpuno mora­ lan svet. Zlo nije kazna ili svrsetak vremena, vec samo mana i nedostatak. Sto sesnaest pevanja Brantovqg speva posvecena sи oslikavanjи bezиm­ nih pиtnika Broda: to su tvrdice, potkazivaci, pi­ janice; to sи oni koji se odaju razuzdanosti i raz­ vratи; oni koji pogresno tиmace Sveto pismo, oni koji cine preljubи. Loher (Locher), prevodilac Bran­ ta, otkriva и svome predgovoru na latinskom, plan i smisao dela; rec је о tome da se ljudi pouce ·

qure mala, qure bona sint; quid vitia; quo virtus, quo ferat error; а to siЬajиci, zbog svakom pozna­ tog nevaljalstva, impios, superbos, avaros, luxurio­ sos, lascivos, delicatos, iracundos, gulosos, edaces, invidos, veneficos, fidefrasos иkratko, sve ono .

.

.

STULТIFERA NAVIS

39

sto је covek sam uspeo da iznade kao nepravilno u svom ponasanju. Na izrazajnom podrucju knjiZevnosti i filoso­ fije, dozivljaj ludila, u petnaestom stolecu, popri­ ma pre svega pravac moralne satire. Nista ne pod­ seca na onu ogromnu najezdu koja preti i koja је opsedala mastu slikara. Bas naprotiv, nastoji se da se ona udalji; о njoj se ne govori. Erazmo skrece poglede sa te sumanutosti »koju Furije ra­ spiruju iz Pakla svaki put kada puste svoje zmi­ je« ; on nikako nije zeleo da izrekne pohvalu tim bezumnim oblicima, vec »slatkoj varci« koja dusu oslobada »njenih bolnih briga· i prepusta је raz· noraznim oblicima naslade« . Тim spokojnim sve­ tom lako se ovladava; on pred pogledom razum­ nog razastire bez tajne svoje bezazlene cari, а ovaj se, zahvaljujuCi smehu, vazda ddi na odsto­ janju. Dok su Bos, Brojgel i Direr posmatrali sa same zemlje, uvuceni u to ludilo koje su videli da izЬija svuda oko njih, dotle Erazmo drzi da је ono dovoljno daleko da covek bude izvan opa­ snosti; on ga posmatra sa visine svog Olimpa, i ako peva svoje hvale, to је zato sto moze da mu se smeje neugasivim smehom bogova. Jer ludilo ljudi jeste bozji prizor: »Ukratko, ako Ьiste mogli taj beskrajan vasar da posmatrate s Meseca kao nekada Мецiр, izgledalo Ьi vam kao da gledat� roj muva Ш komaraca koji se svadajџ, tuku, je­ dan drugom kopaju jamu, pljackaju, igraju se, sa• le, padaju, umiru. 1 ne moze se skoro verovati koliko vreve i tragedija mogu da izazovu tako si-t­ na i tako kratkovecna stvorenja.« Ludilo vise nije prisna neoЬicnost sveta; ono је tek jedan prizor dobro poznat neoЬicnom posmattacu; ne vise fi­ gura cosmosa, vec crta karaktera revuma. Ali okoncava se istinski jedan rad koji се do­ vesti do toga da kriticka svest uzapti tragican do­ zivljaj ludila. Ostavimo tu pojavu za trenutak ро strani i pustimo da se u svoj svojoj ravnodusno­ sti istaknu ti likovi koji se u Don Kihotu mc:>gu

40

ISTORIJA LUDILA

naCi isto kao u Skiderijevim (Scudery) romanima, u Kralju Liru isto kao u pozoristu Rotrua (Rotrou) ili Tristana l'Ermita. Pocnimo od najva.Znijeg, takode i najtrajnijeg - jer јо� се se i u osamnaestome stolecu pre-' poznavati njegovi jedva izЬledeli oЬlici: ludilo usled nekog romanesknog poistovecenja. Njegove odlike је, jednom za svagda, utvrdio Servantes. Ali ta tema se neumorno ponavlja: neposredne adaptacije (Don . Kihot Gerina de Buskala /Guerin d e. Bouscal/ igran је 1639; dve godine kasnije, ovaj је prikazao Vladavinu Sanca Panse), nova tumaee­ nja pojedinih epizoda {Ludosti Kardenija od Pi­ sua /Pichou/ jesu varijacija na temu »Odrpanog viteza« Sijera Morene), Ш, na posredniji nacin, sa­ tira na fantasticne romane (kao u Laznoj Kleliji od SiЬlinjija /Subligny/ i, unutar iste price, u epi­ zodi 2.ili d'Arvijan). Varke se prenose od pisca na citaoca, ali ono sto је s jedne strane Ьila masta, s druge postaje opsena; piscevo lukavstvo se, u svoj bezazlenosti, prihvata kao istinski lik. Naiz­ gled, tu postoji samo laka kritika romana izmi� ljanja; ali, tik ispod toga, otkriva se istinski ne­ rnir zbog odnosa, u umetnickom delu, izmedu zblljskog i zamisljenog, а mozda i zbog mutne veze izmeau fantasticnog izmisljanja i opsene bu­ nila. •Poremeeenim uobra:ziljama upravo i dugu­ jerno izumeee urnetnosti; �udljivost Slikara, Ре· snika i Muzieara samo је uljudno ubla.Zen naziv da se izrazi Ludilo.« (6) Ludilo, u kojem su u pi­ tanje dovedene vrednosti drugog jednog doba, druge jedne umetnosti, morala, ali u kojem se is­ to tako, pobrkani i uskomesani, cudnovato pomu­ ceni jedni drugima, u zajednickoj varci, odra.Za·· vaju i svi oblici, cak i oni najudaljeniji, covekove uobrazilje. Tik uz to prvo је ludilo taste uobrazenosti. Ali ludak se ne poistovecuje sa nekim uzorom iz knjizevnosti; on se poistoveeuje sa sobom samim, i to putem zamШjeno_g odobravanja koje mu omo·

-

STULТIFERA NAVIS

41

gucuje da prida sebl sve odlike, sve vrline ili mo­ ci kojih је lisen. On је naslednik stare Filautije Erazmove. Siromah, on је bogat; ruian, on se ogleda; i dalje okovan, on veruje da је Bog. Ta­ kav је osloboaenik iz Osume koji se smatra Nep­ tunom. (7) То је smesna sudblna sedam licnosti u Visionnaires, Satofora (Chateaufort) u Pedant joue, М. de Rissursa (Richesource) u Sir Politik. Neizmerno ludilo koje ima onoliko lica koliko i naravi, teznji, numih zaЬluda na svetu. Cak i kad је najteze, ono је meau drugim ludilima najmanje preterano; ono је, u srcu svakog coveka, zamislje­ ni odnos sto ga on oddava sa sobom. Njime su obu­ hvacene njegove najvecma svakidasnje mane. Ob­ znaniti ga, to је prvi i poslednji element svake moralne kritike. Svetu morala pripada i ludilo prave_dne kaz­ ne. Ono nemirima duha kaznjava nemire srca. Ali ono ima i druge moci: k.azna, koju ono dosuauje umnozava se sama od sebe u onoj meri u kojoj, kзZnjavajuCi se, razotkriva istinu. Pravda ovog lu­ dila jeste to da је istinoljublvo. Istinoljublvo, po­ sto vec i krivac, u pustom kovitlacu svojih privi­ aenja, oseca sta се, za sva vremena, Ьiti bolnost njegove kazne: Erast, u Meliti, vec vidi sebe ka­ ko ga progone Eumenide i osuauje Minos. Isti­ noljublvo, takoae, i zato sto se zlocin skriven za oci svih drugih obelodanjuje u tami te cudnovate kazne; ludilo Ьezumnim reCima kojima se ne mo­ ze gospodariti odaje sopstveni smisao, ono kazu­ je, u svojim varkama, svoju tajnu istinu; njegovi krici govore umesto njegove savesti. Tako bunilo Ledi Magbet otkriva »onima koji to ne Ьi trebalo da znaju« reci sto su se dugo saputale sarno »glu' vim usima«. Konacno, i poslednja vrsta ludila: ludilo otaj­ nicke strasti. Ljubav koja se izjalovila u svojoj prekomernosti, pre svega ljubav koju је obmanu­ la neumitnost smrti, nema drugog izlaza do lu­ dila. Dokle god је postojao predmet, luda ljubav Ьi·

42

ISTORIJA LUDILA

la је v1se ljubav no ludilo; prepustena seЬi, ona se produzuje и prazninu sumanutosti. Kazna za strast odvec predatu sopstvenoj silovitosti? Ne­ sumnjivo; ali to је kaznjavanje, isto tako, i uЬla­ zenje; ono, nad nenadoknadivim odsustvom raz; liva sazaljenje zamisljenЉ prisutnosti; u paradok­ su bezazlene igre ili u iunastvu bezumnih proga­ njanja ono iznova nalazi lik koji cili. Ako i vodi smrti, to је smrt u kojoj oni koji se vole nikada vise nece Ьiti rastavljeni. То је poslednja pesma Ofelijina; to је bunilo Aristovo u Ludosti mudra· са. Ali to је, iznad svega, gorko i Ьlago ludilo

Kralja Lira.

U Sekspirovom delu, ludila koja se oroduju sa smreu i sa ublstvom; u delu Servantesovom, oЬlici koji se upravljaju prema oholosti i svim zadovoljenjima u masti. No upravo su ta ludila visoki uzori koje njihovi podraiavaoci izvitoperu­ ju i obezoruiavaju. А nema sumnje cak . ni u to da su oni, i j edan i drugi, vise svedoci tragicnog dozivljaja Ludila rodenog u petnaestome stolecu negoli posmatraci kritickog i moralnog dozivljaja Nerazumnosti koji se razvija bas u njihovo vreme. S onu stranu vremena, oni produiuju s jednim smislOm koji је na putu da nestane i Cija се se nit moci pratiti jos samo u tami. Ali tek ako se uporedi njihovo delo, i to sto ono sadrzi, sa zna­ cenjima koja nastaju u njihovih suvremenika . ili podrazavalaca, moCi се da se odgonetne to sto se, na tom pocetku sedamnaestog stoleca, dogada u knjizevnom dozivljaju ludila. Kod Servantesa i Sekspira ludilo uvek zauzi� ma izuzetno mesto, u tom smislu sto је bez pri­ beziSta. Nikad ga nista ne privodi ni istini ni ra­ zumu. Ono vodi jedino rascepu i, odatle, smrti. Ludilo, u zaludnim svojim recima, nije tastina; praznina koja ga ispunjava jeste »Zlo koje preva­ zilazi moju praksu«, sto rece lekar povodom Ledi Magbet; to је vec potpunost smrti: to је ludilo koje nema potrebe za lekarom vec samo za Ьо-

STULTIFERA NAVIS

43

zanskim milosrdem. Blaga radost, kakvu је Ofe­ lija na kraju nasla, ne uskladuje se ni sa kakvom srecom; njena beslovesna pesma isto је toliko Ьli­ ska sustini koliko i »krik zene« koji duz hodnika Magbetovog zamka objavljuje da је »Kraljica umrla«. Smrt Don-Kihotova, nesumnjivo, dogada se u jednom smirenom predelu koji se do posled­ нjeg casa nadovezuje na razum i istinu. Ludilo Vitezovo odjednom postaje svesno samoga sebe i, za njega samog, ponistava se u gluposti. Ali zar је ta iznenadna razboritost ludila ista drugo doli »novo lнdilo koje mu је upravo udarilo u glavu«? Beskrajno preokretljiva dvosmislica koju, na kon· cu, moze da razresi samo smrt. Rastrojeno ludilo moze jos samo da bude jedno jedino i isto sto i pretnja svrsetka; »ра cak i jedan od znakova ро kojima nagadahu da bolesnik umire bese to sto se od ludila tako lako prizvao razumu«. Ali sama smrt ne donosi mir: ludilo се ponovo likovati Ьedno vecna istina, s onu stranu jednog zivota koji se, ipak, izbavio ludila samim tim svrsetkom. Njegov bezumni zivot ga, za ironiju, prati i cini ga besmrtnim samo zbog njegovog ludila; ludilo је, jos i neprolazan zivot smrti: »Ovde pociva strasni hidalgo koji је junastvo tako daleko istu­ rio da se primetilo da njegovim preminцcem smrt ne moze da likuje nad zivotom.« Ali ludilo, vrlo brzo, napusta te predele ko­ nacnog u koje su ga smestili Servantes i Sekspir : а u knjizevnosti s pocetka sedamnaestog stoleca zauzima, umesto toga, srednje mesto; tako ono tvori pre cvor no razresenje, pre preokret no kraj­ nju opasnost. Premesteno u ekonomiju romane­ sknih i dramatskih sklopova, ono dopusta ispo­ ljavanje istine i smireni povratak razumu. То је zato sto se ono vise ne razmatra u svo­ joj tragicnoj zbllji, u bezuslovnom rascepu koji 'тodi na onaj svet; vec jedino u podsmehu sopstve­ niЦl zaЬiudama: Ono nije istinska kazna, vec pred­ stava kazne, lazna slicnost dakle; ono se mofe

44

ISTORIJЛ LUDILA

dovesti u vezu samo sa prividnoscu nekog zlocina Ludosti mudraca, poludi na vest о smrti svoje keerke, to је zato sto ona nikako nije odista mrtva; kada Erast, u Meliti, vidi sebe kako ga Eumenide pro­ gone i odvlace pred Minosa, to је zЬog jednog dvostrukog zloeina sto ga је mogao pociniti, sto је zeleo da ga pocini, ali koji, u stvari, nije za soЬom povukao nikakvu istinsku smrt. Sa ludila је smaknuta njegova dramatiena ozblljnost: ono :ie kazna ili oeajanje samo u oЬlasti zaЬlude. Nje­ gova dramatska funkcija opstaje samo onoliko koliko је posredi lama drama: varljivi oЬlik u kojem su u pitanju samo toboznje pogreske, ne­ ostvariva uЬistva, nestanci vid'eni za ponovna nalazenja. Ра ipak, to odsustvo ozblljnosti ne sprecava ga da bude Ьitno - jos Ьitnije no sto је Ьilo, jer ako ono i dovrhunjuje varku, varka se, pak, prekida od njega pocev. U ludilu u koje је za­ tvara njena zaЬluda, licnost nehotice poeinje da razmrsuje potku. Optuzujuci se, ona, i protiv svo­ je volje, kazuje istinu. U Meliti, na primer, sva lukavstva koja је junak izredao ne Ьi li prevario druge, okrenula su se protiv njega, i on је Ьiо prva zrtva kad је poverovao da је kriv za smtt svoga supamika i njegove dragane. No u svome bunilu on prebacuje sebl da је izmislio celu jed­ nu ljubavnu prepisku; istina se oЬelodanjuje, u ludilu i kroza nj, а ono, izazvano zaЬludom raz · resenja, razreSиje, samo, istinsku zamrsenost ko­ joj је, u isti mah, i posledica i uzrok. Drugim re­ cima, ono је lafua kazna za lamo delo, ali ро sop­ stvenoj sili ono izbacuje na povrsinu istinsku te­ �koeu koja tada odista mofe da se prived� ·kra­ ju. Pod zabludom ono prikriva tajni rad istine. Sa ovim dejstvom, dvosmislenim i sredisnjim jed­ novremeno, racuna pisac Bolnice ludih (l'Ospital des Fous) kada predstavlja dvoje ljubavnika koji se, da Ьi izbegli goniocima, prave da su ludi i Ш sa obmanom jedne smrti. Ako Arist, u

STUJ,TIFBRA NAVIS

45

j

skriva u medu bezumne; u nastupu toЬo!njeg lu­ dila, devojka, preobueena u mladiea, pravi se da veruje da је devojka - sto stvarno i jeste - go­ voreCi tako, uzajamnim ponistavanjem ta dva pre­ tvaranja, istinu koj a се na kraju pobediti. Ludilo, to је najcistiji, najpotpuniji oЬlik brkanja: ono uzima laino za istinito, smrt za zi­ vot, muskarca za zenu, ljubavnicu za Eriniju, а irtvu za Minosa. Ali to је, takode, nepobltno naj­ nuzniji oblik brkanja: jer ono, da Ьi pristupilo istinskom razresenju, nema potrebe ni za kakvim

spoljasnjim elementom. Dovoljno mu је da svo­ ju varku dotera do istinc. Таkб је ono, u samoj sredini sklopa, u njegovom mehanickom sredistu, u isti mah i prividan zakljuCak, pun nekog tajnog ponovnog zapocinjanja, i uvodenje u ono za sta се se ispostaviti da је izmirenje sa razumom i istinom. Ono obelezava tacku kojoj se, ро svoj prilici, priЬlizava tragicna sudЬina licnosti, i od koje stvarno krecu putevi koji vode pronadenoj sreci. U njemu se uspostavlja ravnoteza, ali ono tu ravnotezu zaklanja ispod oЬlaka varke, ispod prividnog nereda; strogost gradevine krije se pod spretnim ras.poredom tih nepravilnih zestina. Та nagla iivost, · ta smelost pokreta i reci, taj ludi vetar koji ih, iznenada, protresa, prekida stihove, kvari drzanje i gиZva zastore - dok se konci drze mnogo cvrsce, i samo tako - to је susti- uzor оСпе varke baroka. Ludilo је velika ocna varka u tragikomicnim sklopovirna knjizevnosti prekla­ sicistickog doba. 1 Skideri је to dobro znao kada је, u ielji da u svojoj Komediji glumaca (Comedie des Co­ mediens), napravi pozoriste pozorista, svoj komad isprve postavio kao igru varki ludila. Jedan deo glumaca treba da igra ulogu gledalaca, а ostali, glumaca. Treba se, dakle, s jedne strane praviti da se dekor uzima za zbl)ju, igra za zivot, dok se u stvari, igra u istinskom dekoru; s druge, pre· tvarati se da se igra i predstavlja glumac, dok је

46

ISTORIJA LUDILA

u stvarnosti posredi, naprosto, glumac koji igra. Dvostruka igra u kojoj је svaki element i sam udvostrucen, tvoreci tako tu ponovljenu zamenu istinskog i varke, zamenu koja је sama ро seЬi dramatski smisao ludila. »Ne znam - mora da kaze Mondrosi u prolџgu Skiderijevog komada koja је danasnja budalastost mojih drugara, ali ona је zЬilja tolika da moram da poverujem da im је neka madija oduzela razum, а ono sto ја tu vidim kao najgore jeste to sto oni pokusavaju da me nateraju da ga i ја izguЬim, а i vi , takode. Oni Ьi da me ubede da nisam na pozomici, da је to tu grad Lion, da је ono tamo gostionica, ovde loptaliste, gde Glumci koji uopste nismo mi, а koji mi ipak jesmo, prikazuju jednu Pastirsku igru.« U toj budalastosti pozoriste razvija svojtt istinu: da bude iluzija. А to је, strogo uzeto, ludilo. * *

*

Rada se klasicisticki dozivljaj ludila. Golema opasnost koja se ukazivala na obzorju petnaestog stoleca uЬla:lava se, uznemirujuee sile koje su na­ stanjivale Bosove slike izguЬile su zestinu. Oblici, sada providni i poucljivi, opstaju . tvoreci pratnju, neizbeznu pratnju razuma. Ludilo је prestalo da, па granicama sveta, coveka i smrti, bude figura: eshatologije; tama u koju је ono uprlo Ьilo po­ gled i iz koje su se radali oblici nemogucnog, r�spr­ sila se. Zaborav pada na svet kojim је krstarilo slobodno robovanje njegovog Broda: on vise nece iCi, na cudnovatoj svojoj plovidЬi od jednog ovo­ zemaljskog sveta do jednog drugog sveta, tamo; on viSe nikada nece Ьiti ta bezuslovna meda u daljini. Eto ga privezanog, cvrsto, sred stvari i ljudi. Zaustavljenog i zadrzanog. Vise nije Ьarka, vec bolnica.

STULТIFERA NAVIS

47

Jedva nesto vise od sto gџdina ро udesu lu­ dih lada, vidimo kako se pomalja knjizevna tema »Bolnice ludih«. Tu svaka glava, prazna, u ро sao utonula i rasporedena, ро istinskom razumu ljudi, govori, na primer, raspolucenim jezikom Mudrosti, protivrecnost i podsmeh: »Bolnica Ne­ izlecivih ludaka gde su, od tacke do tacke, izve­ dena sva ludila i bolesti duha, kako ljudi tako i zena, posao isto toliko koristan koliko i zabavan i neophodan za sticanje istinske mudrosti.« Svaki oЬlik ludila ima tu svoje uredeno mesto, svoja odlicja i svog boga zastitnika: pomamno i trabu· njavo ludilo, oznaceno g]upakom posadenim na stolicu, razmahuje se pod Minervinim pogledom; turobni melanholici koji tumaraju poljem, vuci usamljeni i pohlepni, imaju za boga Jupitera, go­ spodara zivotinjskih preobraZaja; evo, zatim, >>lu­ daka pijanica«, »ludaka spavacivih i polumrtvih«, »ludaka izlapelih i prazne glave« . . . Sav taj pore­ meeeni svet, u savrsenom redu, izgovara, zauzvrat: Pohvalu Razumu. U toj »Bolnici« , vec, zatvaranje sledi ukrcavanju. Savladano, ludilo odrzava sve privide svoje vladavine. Ono sada spada u mere razuma: i rada istine. Ono, na povrsini ·stvari i u treperavoj svet­ losti dana, racuna sa svim igrama privida, sa dvo­ smislenoscu istinskog i varke, sa celom tom be­ skrajnom, uvek krpljenom i uvek kidanom pot• kom koja spaja i u isti mah razdvaja istinu i pri" vid. Ono skriva i otkriva, ono kazuje istinu i laz , ono је senka i svetlost. Ono odЫeskuje; sredisnja i milostiva figura, uveliko prevrtljiva figura tog baroknog doba. Ne cudimo se sto ga tako cesto nalazimo u zapletima romana i pozorisnih komada. Ne cu­ dimo se sto ga zaista vidimo u skitnji ulicama. Tu ga је hiljadu puta sreo Fransoa Kolte (Fraщ:ois Colletet):

48

ISTORIJA LЏ:ЩLЛ

»Ugledah, u toj ulici Jednog prostodusnika pracenog decom. . . . Takode se i divi tom ubogom davolu: Тај jadni ludak, sta Ьi da ucini Sa tolikim silnim dronjama? . . . Vidao sam te raskustrane ludake Kako pevaju uvrede ро sokacima . . .« Ludilo ocrtava, u drustvenom predelu, jedan dobro poznat obris. lznoya se, i veoma Zivo, иZi· va u starim bratijama budala, njihovim svetkovi­ nama, skupovima i govorima. Rasplamsava se odusevljenje za ili protiv Nikole ZuЬera (Nicolas Joubert), poznatijeg pod imenom Angulvan (An· goulevent), koji se proglasio Кnezom budala, na· slov koji mu osporavaju Valenti le Kont (le Comte) i Zak Reno (Jacques Resneau): pamfleti, spor, par­ nicenja; njegov advokat proglasava i potvrduje da on ima »Suplju glavu, izlapelu bundevu, u ko­ joj nета zdrava razuma, cupu, rastureni mozak, te nema ni misli, Ш cele daske u glavi«. Blie d'Ar· ber (Bluet d'Arberes), koji se nazvao Grofom od Dopustenja, sticenik је Krekijevih (Crequi), Ledi­ njijerovih (Lesdignieres), Bujonovih (Bouillon), Ne­ murovih (Nemours); godine 1602. on objavljuje, ili umesto njega drugi objavljuju njegova dela u kojima on upozorava citaoca da »ne zna ni da cita ni da pise i da to nikada nije ni naucio«, ali da ga је obodrilo »nadahnuee Воgа i Andela« . Pjer Dipui (Pierre Dupuis), о kome Renje (Re· gnier) govori u sestoj svojoj satiri, jeste, ро re­ cima Braskamblja (BrascamЬille), »nad-luda u du­ goj haljini« ; on sam, u svome Prigovoru па bu­

denje Gazda-Gijoma (Remontrance sur Је reveil de Maitre Guillaume), izjavljuje kako ima »duh iz. dignut sve do predsoЬlja treceg stupnja mesecac . su u cetrnaestoj satiri Renjeovoj . Тај svet s pocetka sedamnaestog stoleca cud­ novato је srdacan prema ludilu. Qno је tu, u

А mnoge druge licnosti p1·ikazane ·

·

·

STULТIFERA NAVIS

49

srcu stvari i ljudi, podsmesljivi znak koji mesa oznake istinskog i uobra.Zenog, jedva se secajuci velikih tragicnih pretnji - zivot vecma pomucen negoli obespokojavajuci, podrugljivo komesanje u drustvu, nepostojanost razuma. Ali, upravo se radaju novi zahtevi: »Stotine i stotine puta dohvatao sam svetiljku TraZeci u ро bela dana . « .

4

.

DRUGO POGLAVUE

VELIKO UTAMNiёENJE

Compelle intrare Ono ludilo cije је glasove renesansa upravo oslobodila, ali ciju је zestinu vec savladala, doba klasicizma ucutkace cudnovatom jednom pri­ nudom. Dobro se zna da је sedamnaesto stolece stvo­ rilo prostrane domove prinudnog boravka (mai­ sons d'intemement); nedovoljno se zna da se na sto stanovnika grada Pariza vise nego jedan u njima zatekao zatvoren na nekoliko meseci. Dobro se zna da se neprikosnovena vlast koristila zape­ cacenim pismima s kraljevom zapovescu i proiz­ voljnim merama hapsenja; ne zna se tako dobro iz kakve su pravosudne svesti mogli da proizidu takvi postupci. Posle Pinela, Tjuka (Tuke), Vagni­ ca (Wagnitz), zna se da su tokom sto pedeset go­ dina ludaci potpadali pod ustrojstvo tog zatvara­ nja, i da се jednoga dana Ьiti otkriveni u velikim odajama Opsteg prihvatilista (l'Нopital general), u celijama kaznenih zavoda; primetiee se da su bili izmesani sa stanovnicima Workhouses ili Zuchthiiusern. Ali nije Ьivalo da se njihov polo­ zaj tamo jasno odredi niti da se kde kakvog smi­ sla ima to susedstvo kojim siromasnima, nezapo­ s]enima, kafnjenicima i bezumnima kao da је od­ redena ista postojblna. tтpravo се medu zidovima

VELIKO UTAМNICENIE

51

domova za prinudni boravak Pinel i psihijatrija devetnaestog stoleca zateci ludake; а tamo се ih - ne zaboravimo to - i ostaviti, diceei se kako su ih »izbavili« . Od polovine sedamnaestoga sto­ leca, ludilo је povezano sa tom zemljom prinud­ нog borayka i sa pokretom koji mu је tu zemlju oznacio kao njegovo prirodno staniste. Za beleg neka posluzi jedan datum: 1656, re­ senje о osnivanju Opsteg prihvatilista u Parizu. Na prvi pogled, rec је samo о reformi о pu­ kom upravnom preustrojavanju. Razlicita, vec po­ stojeca zdanja, okupljena su pod objedinjenu up­ ravu: La Salpetrijer, za prethoёlne vladavine izno­ va sazidane radi smestanja arsenafa, Bisetr (Вi­ cetre) koju је Luj XIII hteo da pokloni dobrima verskog reda Sen-Luja da od nje nacini staracki dom za vojne invalide. »Dom i Bolnica, kako ve­ likog i malog Milosrda tako i sirotinjski dom, koji se nalaze u predgradu Sen-Viktor, Dom i Bol­ nica Scipiona, La Savonri, sa svim mestima, trgo­ vima, vrtovima, kucama i zgradama koji su u nji­ lюvom sklopu.c (8) Sve је to sada namenjeno si­ rotinji pariskoj »svakoga pola, mesta roaenja i starosti, bez obzira na titulu i rodenje i ma iz kog staleza Ьili, zdravi ili invalidi, bolesni ili pri oporavku, lecivi ili neizlecivi«. Rec је о tome da se prihvate, smeste, prehrane oni koji su . dosli sarni ili oni koje је poslala kraljevska Ш sudska vlast; treba se takode starati о izdrtavanju, ne­ govanju i opstem redu onih . koji tu nisu mogli naci mesta, ali koji Ьi mogli ili zaslиZivali tu da budu. Та se briga poverava upravnicima imeno­ vanim dozivotno, i oni svoja ovlascenja sprovode ne samo u zgradama Prihvatilista, vec i nad svi­ ma onima koji u gradu Parizu potpadaju pod nji­ lюvu nadleZпost: »Oni imaju svako pravo vlasti, vodenja, upravljanja, trgovanja, policije, sudenja, opominjanja i kafnjavanja nad svim siromasima u Parizu, kako izvan tako i unutar Opsteg pri­ hvatilista.« Osim toga, upravnici imenuju jediJ.og ·

-

·

4*

52

ISТORUA LUDILA

lekara sa platom od 1000 funti godisnje; on sta­ nuje u Milosrd:u (Pitie), ali dva puta nedeljno mo­ ra da poseti svaku zgradu Prihvatilista. Od samog pocetka jasno је jedno: Opste pri­ hvatiliste nije medicinska ustanova. Ono је vise polusudska struktura, neka vrsta administrativ­ nog entiteta koji, ро strani od vec uspostavljenih vlasti i izvan sudova, odlucuje, sudi i izvrsava pre­ sude. »U tu svrhu imace upravnici na raspolaga­ nju sramne stubove, vratne okove za vezivanje krivca, zatvore i podzemne tamnice u recenom Opstem prihvatilistu i mestima koja su u njego­ vom sklopu, onako kako oni nalaze za shodno, а nikakav se priziv nece primiti na naredbe koje се oni izdavati za unutrasnjost recenog Prihvatilista; а sto se tice onih koje se odnose na vanjski svet, one се Ьiti izvrsene ро oЬliku i sadrzaju bez ob­ zira na Ьilo kakva protivljenja ili pozivanja uCi­ njena ili koja се se uciniti i bez stete ро iste, i nece Ьiti odlozene bez obzira na sve odbrane i optuZЬe.« Gotovo neprikosnoveni suverenitet, sud bez viseg suda, pravo izvrsenja nad kojim nista ne moze odneti prevagu - Opste prihvatiliste je­ ste cudnovata vlast koju kralj uspostavlja izmed:u policije i pravde, na granici zakona: treci stalez gusenja. Umobolni koje се Pinel zateCi u Bisetri i u La Salpetrijer pripadali su upravo tome svetu. N;i ро svrsi ni ро delovanju Opste prihvatili· ste nema veze ni sa kakvom medicinskom zamis­ lju. Ono је instanca poretka, monarhijskog i gra­ d:anskog poretka koji se u Francuskoj stvara bas u to vreme. Ono se nadovezuje neposredno na kralje:vsku vlast koja ga је postavila jedino pod autoritet grad:anske uprave; Velika ubofnica (la grande Aumonerie) kraljevstva, koja је ranije u starateljskoj politici Ьila znak uplitanja crkve i svestenstva, odjednoin se nasla izvan kola. Kralj nared:uje: »Smatrajmo da smo cuvar i zastitnik recenog Opsteg prihvatilista, buduci da је ono na­ sa kraljevska zaduzЬina, no i pored toga neka ono

VELIKO UTAМNICENJE

53

ni na koji nacin ne zavisi od nase Velike ubomice, niti od Ьilo kog naseg visokog sluZЬenika, vec ne­ ka bude potpuno slobodno od staresinstva, obl­ lazenja i sudske nadleznosti sluzbenika Opsteg po­ pravilista (la generale Reformation) i ostalih iz Velike uboznice, i svih drugih kojima uskracuje­ mo svako pravo raspitivanja i sudsku nadleznost na Ьilo koji nacin.« Plan је prvobltno nastao u Par]amentu i dva prva upravitelja koji su tada imenovani Ьili su prvi predsednik Parlamenta i drzavni tuzilac. Ali njih ubrzo zamenjuju pariski nadblskup, predsednik Poreznickog suda (Cour des aides), predsednik Glavne kontrOle (Cour des comp­ tes), upravnik policije i predsednik pariske grad­ ske uprave (Prevot des marchands). Od tada »Ve­ liko nadlestvo« (Grand Bureau) ima jos samo пlogu da donosi odlпke. Stvarna uprava i istin­ ske odgovornosti poverene su upravnicima koji se dobljaju kooptiranjem. Oni su istinski upravite­ ]ji, izaslanici kraljevske vlasti i gradanskog bogat­ stva pred svetom bede. О njima је Revolucija mogla da ostavi ovo svedocanstvo: »Odabrani iz najboljeg gradanstva . . . oni su u upravu doneli nepristrasna gledista i ciste namere.« (9) Ova struktura svojstvena monarhijskom i gra­ danskom poretkп i koja је savremenik njegovog ustrojavanja u obliku apsolutizma, uskoro prekri­ va svojom mrezom celu Francusku. Jedan kraljev ukaz, od 16. juna 1676, nareduje osnivanje ро jed­ nog »Opsteg prihvatilista u svakom gradu n.iegove kraljevine« . Mesne vlasti, medutim, preduhitrile su ovu meru; lionsko gradanstvo је jos 1612. or­ !!anizovalo jednu milosrdnu ustanovu koja је ra­ dila na slican nacin. Nadblskup Tura ponosan је sto 10. jula 1676. moze da izjavi da је njegov »nadblskupski grad srecno predvideo bogobojaz­ ljive namere kraljeve i podigao ovo Opste prihva· tiliste zvano Sirotiste (Charite) jos pre onoga и Parizu, i uredio ga tako da је posluZilo kao uzor svima onima koja su posle osnovana, u kraljevini

54

ISTORIJA LUDILA

i izvan nje«. Sirotiste је u Turu osnovano, u stva­

ri, 1656, i kralj mu је poJrJonio 4.000 funti go­ disnjeg prihoda. Opsta prihvatilista otvaraju se si­ rom Francuske: uoci Revolucije, ima ih u 32 ро· krajinska grada. 1 pored toga sto је prilicno odlucno ostavlje­ na ро strani prilikom organizovanja Opstih pri­ hvatilista - nesumnjivo usled saradnje kraljev­ ske vlasti i gradanstva - Crkva ne ostaje izvan pokreta. Ona preinacuje svoje prihvatne ustano­ ve, iznova rasporeduje dobra svojih zaduzblna; stvara cak i zajednice koje sebl postavljaju cilje­ ve prilicno slicne onima koje ima Opste prihvati­ liste. Vensan de Pol preustrojava Sen-Lazar, naj­ veci medu negdasnjim pariskim leprozorijima; 7. januara 1632, on u ime kongregacionista Misije sklapa ugovor sa »Nastojnistvom« Sen-Lazara; sa­ da tamo treba prihvatiti »osobe uhapsene ро na, redbl Njegovog Velicanstva« . Red Dobrih sinova otvara tu vrstu prihvatilista na severu Francuske. Braca Sen-Zan de Dije, pozvana u Francusku 1602, osnivaju najpre Sirotiste u Parizu, u predgradu Sen-Zermen, а zatim Saranton, gde se smestaju 10. maja 1645. Nedaleko od Pariza oni, takode, drze i Sirotiste Sneli, otvoreno 27. oktobra 1670. Ne­ koliko godina pre toga Vojvotkinja od Bujona (Bouillon) poklonila im је zgrade i prihode bol­ nice za gubavce koju је u Sato-Tjeriju (Chateau­ ·Thierry), u cetrnaestome stolecu, osnovao ТiЬо de Sampanj (Thibaut de Champagne). Oni jos uprav­ ljaju i Sirotistima u Sen-Jonu, Pontorsonu, Kadi­ jaku, Romanu. Godine 1699. lazaristi u Marseju osnivaju ustanovu koja се postati bolnica Sen-Pjer. U osamnaestome stolecu, potom, nastaju Armantje (Armentieres) (1712), Marevil (Mareville) (1714), Le bon Saver de Кап Ое Bon Sauveur de Caen) (1735) ; Sen-Men (Saint-Meins) u Renu otvara se nesto ma­ lo pre Revolucije (1780). Pojava, naime, ima evropske razmere. Uspo­ stavljanje apsolutne monarhije i ziv preporod ka-

VELIKO UTAМNICENJE

ss

tolicizma и vreme protivreformacije dali sи јој и Francиskoj sasvim osoben karakter nadmetanja а и isti mah i saиcesnistva vlasti i Crkve. Drugde ta pojava ima sasvim drugojaee oЬlike, ali j�d­ nako је tacno vremenski odredena. Veliki �irotinj­ ski domovi (hospices), domovi prinиdnog boravka, podиhvati vere i javnog reda, pomoci i ka!njava­ nja, milosrda i vladinog staranja, delo sи klasi· cistickog vremena: isto tako sveopsti kao ono . i rodeni gotovo и isto vreme kad i ono. U zemlja­ ma nemackog jezika, stvarajи se popravni domo­ vi, Zuchthiiusern; prvi prethodi francиskim domo­ vima prinиdnog Ьoravka (osim· Sirotista и Lionи); otvoren је и Hambиrgu oko 1620. Ostali sи stvo­ reni и drugoj polovini veka: Bazel (1667), Breslaи (1668), Frankfиrt (1684), Spandaи (1684), Kenigs­ berg (1691). U osamnaestome stolecи oni nastav­ ljajи da se mnofe; najpre и Lajpcigu, 1701, zatim и Наlеи i Kaselи 1717. i 1720; kasnije и Brigu i Osnabrikи (1756) i, konacno, 177 1 . и Тоrgаии. U Engleskoj poceci utamnicenja sefu jos da1je u proslost. Jedan akt iz 1575. koji se odnosi na »ka!njavanje skitnica i pomoc siromasni1:na« u isti mah, nala!e izgradnju houses of correction, najmanje ро iedan ро grofoviji. Njihovo izdda­ vanje treba obezbediti jednim porezom, ali jav­ nost se podstice da daje dobrovoljne priloge. Iz­ gleda, u stvari, da mera u tom oЬliku uopste i nije primenjivana, jer nekoliko meseci kasnije pada odlиka da se odobri privatna preduzimlii­ vost: da Ьi se otvorilo prihvatiliste ili popravni dom viSe nije neophodno doblti zvanicnu dozvolu: to sad svako moze da ucini ро sopstvenom naho­ denju. Pocetkom sedamnaestog stoleca, opste pre­ ustrojavanje: globa od pet funti svakom mesnom sudiji koji ih ne Ьиdе uredio na podrucjи za ko­ je је nadlezan; obaveza da se uvedu zanati, po­ dignи radionice, pokrene proizvodnja (mlinovi, predionice, tkacnice), sto doprinosi njihovom iz­ drzavanjи i obezbedиje posao stanarima; na su·

56

ISTORIJA LUDILA

diji је da odluci ko zasluzuje da bude poslat н njih. Razvoj tih Bridwells nije Ьiо osoЬito velik: cesto su sve vise prisajedinjavani tamnicama u cijem su se susedstvu nalazili; pokusaj da se nji­ hova primena rasiri i na Skotsku nije uspeo. S druge strane, workhouses је ocekivao veci uspeh. One poticu iz druge polovine sedamnaestog stole­ ca. Jednim aktom iz 1 670. odreden је polozaj tih workhouses, stavljeno u dиZnost sudskim cinovni­ cima da proveravaju uterivanje poreza i rukova­ nje novcem koji је trebalo da omoguci njihov rad, а mesnim sudijama poveren је vrhovni nadzor nad njihovom upravom. Godine 1697, vise bristolskih parohija ujedinjuju se da Ъi podigle prvu work­ house -u Engleskoj i osnovale drustvo koje се upravljati njome. Druga је dignuta 1703. u Vuste­ ru, а treea iste godine u DaЬlinu; zatim u Plimu­ tu, Norvicu, Halu, Ekseteru. Krajem osamnaestog stoleca njihov ukupan broj dostize 126. DzilЬer­ tov akt iz 1792. daje parohijama sve olaksice da osnivaju nove workhouses; u isto vreme se oja­ cavil i autoritet i nadzor od strane mesnih sudija; da Ьi se izbeglo pretvaranje workhouses u bolni­ ce, preporucuje se da se bespostedno proteruju zarazni bolesnici. Za nekoliko godina, preko Evrope је preba­ cena istinska mreza tih domova. Krajem osam­ naestog stoleca Hauard (Howard) se poduhvata da Љ oЬid:e; kroz Englesku, Holandiju, Nemack!l, Francusku, Italiju, Spaniju on се uciniti hodocas­ ce svim glavnim mestima zatvaranja - »bolnica­ ma; tamnicama, kaznenim zavodima« - i njego­ vo covekoljuЬlje ljuti to sto su medu iste zidove mogli Ьiti saterani sudski osudenici, mladici koji su remetili mir svoje porodice ili tracili njena imanja, nikogovici i umobolni. Dokaz da је vec u ono vreme izguЬljeno nesto ocevidno: ono sto је sirom Evrope i onako иZurbano i spontano izaz­ valo tu kategoriju klasicistickog poretka kakva је zatvaranje. Za sto pedeset godina ono је postalo

VELIKO UTAМNiёENJE

57

pogresan spoj raznorodnih elemenata. U pocetku је, medutim, trebalo da ga odlikuje jedinstvo ko­ je је opravdavalo njegovu hitnost; mora da izme­ du tih raznolikih oЬlika i doba klasicizma koje ih је stvorilo postoji neko nacelo povezanosti ko­ je ne vredi izbegavati u ime negodovanja prere­ volucionarne osetljivosti. Ка kakvoj se stvarnosti, dakle, tezilo kroz sve to ljudstvo koje se, bezmalo preko noci, naslo zakljucano i, stroze no gubavci, odvojeno od sveta? Ne treba zaboraviti da је sa· то u Opstem prihvatilistu u Parizu, nekoliko go· dina ро osnivanju, Ьilo 6.000 osoba, sto је oko 1 % stanovnistva. Trebalo је da se, iz tiha i ne­ sumnjivo tokom dugih godina, u evropskoj kul­ turi stvori jedna zajednicka drustvena osetljivost koja је naglo pocela da se ispoljava u drugoj po­ lovini sedamnaestog veka: ona је, jednim udar­ cem, izdvojila tu kategoriju i odredila јој da na­ seli mesta utamnicenja. Da Ьi se nastanili prosto­ ri koje је guba odavno napustila, odreaen је citav jedan narod koji se nama cini cudnovato izmesan i nejasan. Ali ono sto је za nas samo nerazluceno osecanje Ьilo је, jamacno, nesto sasvim razgovet­ no opazivo za coveka klasicizma. Upravo taj na­ cin opafanja i treba ispitati da Ьi se saznalo ka­ kav је to oЬlik osetljivosti na ludilo postojao u jedno doba koje smo uobleajili da definisemo ро prednostima Razuma. Onaj gest koji је zatvara­ nju, obelezavajuci mu prostor, dao moc izdvaja­ nja, ,а ludilu doznacio novu postojblnu, ma koliko povezan i spreman Ьiо, 11ije jednostavan. On skla­ pa u jednu slozenu zajednicu novu osetljivost na bedu i duznost pomag_anja, nove oЬlike reagova­ nja na ekonomske teskoce nezaposlenosti i doko­ licenja, novu etiku rada, а takoae i san о naseobl­ ni u kojoj Ьi se moralna obaveza, u vidu autori­ tarnih oЬlika prinude, pridruiivala graaanskom za­ konu. Nejasno, ove su teme prisutne u izgradn,ji i ustrojavanju naseoblna zatvaranja. One upravo i daju smisao tome obredu i delimice objasnjava·

58

ISTORIJA LUDILA

ju na koji је nасш ludilo opa!ano i do�ivljavano u doba klasicizma. * *

*

Zatvaranje, ta ucesta1a pojava cije znake u sedamnaestome stolecu nalazimo sirom Evrope, jeste stvar »pozicije«. Policija, u sasvim tacno od­ redenom smislu koji је toj reci pridavan u vreme klasicizma, znaci skup mera koje su svima koji nisu mogli ziveti bez rada, rad cinile moguCim i neophodnim u isti mah; pitanje koje се Volter uskoro formulisati, vec su seЬi postavljali KolЬe­ I'ovi savremenici: »Sta? Zar od kada ste ustanov­ ljeni kao telo koje dela u ime naroda jos niste otkrili tajnu kako da sve bogatase obavezete da sve siromahe nateraju na rad? Ра vi niste stigli ni do prvih osnova policije.« Pre no sto је poprimilo medicinski smisao koji mu mi dajemo ili koji, barem, volimo da pretpostavljamo da ima, zatvaranje nije iziskivala briga za ozdravljenje nego nesto sasvim drugo. Ono sto ga је ucinilo neophodnim jeste imperativ 1-ada. Nase Ьi covekoljuЬlje rado da vidi znake dobre volje prema bolesti tamo gde se ukazuje samo osuda besposlice. Vratimo se prvim trenucima »Utamnicenja« . onom kraljevom ukazu od 27. aprila 1656. koji је doveo do stvaranja Opsteg prihvatilista. Та usta­ nova odmah је seЬi postavila zadatak da spreci �-prosjacenje i besposlicenje kao izvore svih ne­ reda«. U stvari, Ьila је to poslednja velika mera od onih koje su od vremena renesanse preduzi­ mane ne Ьi li se stavila tacka na nerad, ili ma­ kar na prosjacenje. (10) Godine 1532. pariski Par­ lament је odlucio da se prosjaci pohapse i pri­ nude da rade u gradskim odvodima vezani Ianci­ ma dvoje ро dvoje. Kriza se brzo zaostrava: 23. marta 1534. »siromasnim skolcima i sirotinji« na-

VELIKO UTAMNICENJE

59

reduje se da napuste grad, а pri svem tom izda­ ta је i zabrana »da se od sada ра nadalje vi�e ne bogoradi na иlick Verski ratovi иveeavali sи tи sumnjivu gomilи и kojoj sи se mesali seljaci proterani sa zemlje, raspu�teni ili odbegli vojnici; radnici bez posla, siromasni stиdenti, bolesnici. U ..';аsи kada Anri IV zapocinje opsadи Pariza, grad, и kojem zivi manje od 100.000 stanovnika, ima vise od 30.000 prosjaka. Pocetkom sedamnaestog stoleca zapocinje pri­ vredna obnova; donosi se odlиka da se silom ро­ kире nezaposleni koji nisи ponovo stekli mesto и dru�tvи; godine 1606. jednom odlиkom Parla­ menta reseno је da se pariski prosjaci izЬiсији na javnom mestи, da im se na rame иdari zig, glava obrije, te da se tako proterajи iz grada; da Ьi se sprecio njihov povratak, na gradskim kapi� jama sи, jednom иredbom iz 1607, postavljeni streljacki odredi koji sи imali da zabrane иlazak svim siromasima. Cim sи, sa tridesetogodisnjim ratom, iscezle sve posledice privrednog preporoda, proЬlemi prosjacenja i besposlice iznova se po­ stavljajи; sve do sredine veka redovno povecava­ nje poreza davi manиfaktиre i иvecava nezaposle­ nost. Tada izbljajи metezi и Parizи (1621), Lionи (1652), Rиаnи (1639). U isto vreme, pojava novih ekonomskih struktиra иnosi rasиlo и radnicki svet; uporedo sa razvojem velikih manufaktиra, radnicka udrиZenja (compagnonnages) gиЬе moc i prava, »Opste uredbe« (»Reglements generaux«) zabranjujи sve zborove radnika, svaki savez, sva� ko »udruzivanje«. U mnogim strukama, medиtim, radnicka иdruzenja ponovo se osnivajи. Proganja­ jи ih; ali izgleda da Parlamenti ispoljavajи izve· snи mlakost; Parlament Normandije odblja sva­ ku nadleznost da sudi buntovnicima iz Rиana. Ne· ma sиmnje da se Crkva zato i uplice, te tajna udrиZivanja radnika izjednacuje sa bavljen.iem vradzЬinama. Jednom odlиkom Sorbone, godine 1655, proglaseni su »bezboznicima i pociniteljima

60

ISTORIJA LUDILA

smrtnoga greha« svi oni koji pristaju uz lose drustvo. U tom muklome sukobu u kojem se strogost Crkve suprotstavlja popustljivosti Parlamenata, stvaranje Prihvatilista jeste, barem u pocetku, sumnje nema, parlamentarna pobeda. U svakom s]ucaju, to је novo resenje: prvi put se Cisto ne­ gativne mere iskljucivanja zamenjuju jednom me·· rom zatvaranja; neradnik se vise ne izganja niti kainjava; on se uzima na staranje, na trosak na­ cije, ali ро cenu njegove licne slobode. Izmedu njega i drustva uspostavlja se precutni sistem obaveza: on ima pravo da bude hranjen, ali mora prihvatiti fizicku i moralnu prinudu zatvorenosti. Ukazom od 1656. cilja se upravo na tu poma­ lo nejasnu gomilu: na ljude bez sredstava, bez нporista u drustvu, na klasu koja se zatekla na­ pustena, ili koju је nov privredni razvoj ucinio privremeno pokretnom. Ni petnaest dana posto је podnet na potpisivanje, ukaz је procitan i obzna­ njen na ulicama. Paragraf 9: »Vrlo izricno spre­ Cimo i zabranimo svim osobama svakoga pola, mesta rodenja i starosti, bez obzira na titulu i ro­ denje, ma iz kog staleza Ьili, zdravi ili invalidi, bolesni ili pri oporavku, lecivi Ш neizlecivi, da prose ро ulicama i predgradima Pariza, i ро crk­ vama, i dverima istih, а i na kucnim kapijama Ш ро ulicama, Ш gde drugde, ni javno ni tajno, ро danu ili ро noci . . 1 pod pretnjom Ьieevanja prestupnika prvi put, а drugi galije za muskarce i mladice, progonstva za zene i devojke.« Sledece nedelje - to је 13. maj 1657. u crkvi Sen-Luj de la Pitije drzi se svecana misa povodom Svetoga Duha; а u ponedeljak, 14. maja, ujutru, gradska vojska (milice), koja се, u mitologiji narodskih strahovanja, doblti naziv »panduri Prihvatilista« , pocela је da lovi prosjake i salje ih u razlicite zgrade Prihvatilista. Cetiri godine kasnije, u La Salpetrijer је sklonjeno 1460 :Zena i male dece; u La Pitije ima 98 decaka, 897 devojcica izmedu se.

-

·

VELIKO UTAМNICENJE

61

dam. i sedamnaest godina i 95 zena; u Bisetri, 1615 odraslih muskaraca; u La Savonri, 305 de· caka izmed'u osam i trinaest godina; u Scipion, konacno, smestene su trudne zene, odojcad i sa· svim sitna deca: ima ih 530. U pocetku, ljude u braku ne primaju, cak i ako im је to potrebno; uprava је zaduzena da ih hrani kod njihove ku­ ce; ali uskoro, zahvaljujuci jednom Mazarenovom poklonu, moguce је smestiti ih u La Salpetrijer. Sve u svemu, izmed'u pet i sest hiljada osoba. Zatvaranje, bar u poeetku, ima u celoj Evro· pi isti smisao. Ono је jedan odgovor kojim sedam.­ naesto stolece uzvraca na ekonomsku krizu koja pogad'a zapadni svet u celini: pad zarada, nezapo· sJenost, pomanjkanje novca, sto verovatno sve potice od krize u spanskoj privredi. Cak i Engle· ska, koja od svih zemalja zapadne Evrope najma· nje zavisi od sistema, mora da savlad'uje iste te· skoce. Uprkos svim merama preduzetim da se iz­ begne nezaposlenost i opadanje zarada, siromas· tvo u toj zemlji ne prestaje da raste. Godine 1622. pojavljuje se pamflet Grevious groan for the Poor koji se pripisuje Dekeru (Dekker) i koji, isticuci opasnost, obznanjuje opsti nehat: »Premda broj siromasnih ne prestaje da raste svakoga dana, sve sto treba da im pomogne izvrce se na gore . . . ; mnoge parohije guraju svoje siromahe i zdrave radnike koji neee da rade . . . u prosnju, lopovlu­ ke i krad'u da Ьi ziveli, tako da је zemlja njima zalosno preplavljena.« Postoji bojazan da се oni zagusiti zemlju; i posto nemaju mogucnosti da, kao na kontinentu, prelaze iz jedne zemlje u dru­ gu, postoji namera da se oni »izgnaju i sprovedu u novootkrivene zemlje, u istocnu i zapadnu In· diju«. Godine 1630. kralj postavlja jednu komisi­ ju koja treba da se stat·a о bespostednom spro� vod'enju zakona о siromasnima. Iste godine, ona objavljuje niz »Zapovesti i uputstava« ; preporu­ cuje se da se progone prosjaci i skitnice, kao i »svi oni koji zive u neradu i nece da rade za ume-

62

ISTORIJA LUDILA

renu platu Ш koji ро krcmama trose ono sto imaju«. Valja ih ka.Znjю,·ati u skladu sa zakoni­ ma i strpati ih u kaznene domove; sto se tice onih koji imaju zenu i decu, treba proveriti da li su vencani i da li su im deca krstena, »jer ti ljudi zive kao divljaci bez vencanja, bez sahrane i bez krstenja; а upravo zbog te raspusne slobo­ de tolikim ljudima i pricinjava zadovoljstvo da budu skitnice«. Uprkos poboljsanju koje sredinom stoleca pocinje u Engleskoj, u Kromvelovo vreme taj proЬlem jos nije resen, posto se predsednik londonske opstine Zali na »taj olos koji se skup· lja ро gradu, remeteci javni red, opsedajuci vo­ zila, glasno tra.Zeci milostinju na ulazima u crkve i posebne zgrade«. Jos dugo ее kazneni dom Ш mesta Opsteg prihvatilista slt!Ziti za zatvaranje neradnika, be­ sposlicara. i skitnica. Svaki put kada dode do kri­ ze i kada broj siromasnih krene navise, domovi prinudnog boravka, bar za neko vreme, ponovo poprimaju svoj provobltni ekonomski znacaj. Sre­ dinom osamnaestog stoleca ponovo је zavladala velika kriza: u Ruanu prosjaci 12.000 radnika, u Turu isto toliko; u Lionu se zatvaraju manufak­ ture. Grof od Arzansona, »koj i ima oЬlast Pariza i konjicku zandarmeriju«, izdaje zapovest »da se pohapse svi prosjaci u kraljevstvu; da Ьi se to postiglo konjicka zandarmerija radi ро selima, а tako se radi i u Parizu, gde је sigumo da prosjaci nece umaCi posto su opkoljeni sa svih strana«. . Ali izvan razdt>Ьlja kriza, zatvaranje poprima drugi smisao. Njegovoj funkciji gusenja pridrt!Zu­ je se jos jedna korisna strana. Vise nije rec о tome da se zatvore radnici bez posla, vec da se onima koji su zatvoreni dade posao te da se tako primoraju da slt!Ze Ьlagostanju svih. Naizmenic­ nost promene је jasna: jeftina radna snaga u vre­ me pune zaposlenosti i visokih zarada; а u raz­ doЬlju nezaposlenosti, uklanjanje besposlieara: i zastita drustva od nemira i pobuna. Ne zaboravi-

VELIKO UTAМNICENJE

63

mo da se prvi domovi prinudnog boravka pojav· ljuju u Engleskoj u industrijski najrazvijenijim mestima zemlje: u Vusteru, Norvicu, Bristolu; da је prvo Opste prihvatiliste otvoreno u Lionu, ce­ trdeset godina pre no u Parizu; da Hamburg, prvi od svih Nemackih gradova, ima svoj Zuchthaus od 1620. Njegov pravilnik, objavljen 1622, vrlo је precizan. Svi zatvoreni moraju da rade. Tacno se vodi racuna о vrednosti njihovog rada i daje im se cetvrtina zarade. Rad, naime, nije samo zani­ manje; on mora Ьiti plodotvoran. Osam upravi­ telja doma utvrd:uju opsti plan. Werkmeister da­ je zadatak svakome posebno i krajem sedmice treba da ustanovi da li је on dobro obavljen. Pra­ vilo о radu primenjivace se sve do kraja osam-· naestog stoleca, jer jos i Hauard moze da zaklju­ ci da se » tu prede, pletu carape, tka vuna, kostret, lan, obrad:uje se bojeno drvo, jelenji ro­ govi. Zadatak snaZn.og coveka koji struze to drvo jeste 45 funti dnevno. Nekoliko ljudi, nekoliko konja bave se oko valjavice. Jedan kovac nepre­ stano radi.« Svaki dom prinudnog boravka u Ne­ mackoj ро neeemu је poseban: prede se, pre sve­ ga, u Bremenu, Brunsviku, Minhenu, Breslauu, Berlinu; tka se u Hanoveru. Muskarci strиZu drva u Bremenu i Hamburgu. U Nimbergu, glacaju se opticka stakla; u Majncu је glavni posao mlevenje brasna. Prvi kazneni domovi u Engleskoj otvaraju se u vreme potpunog ekonomskog zastoja. Aktom od 1610. preporucuje se samo da se svim kaznenim domovima pripoje mlinovi, tkacnice, vunovlacare, kako Ьi se stanari zaposlili. Ali kada se, posle 1651, akta о Navigaciji i spustanju eskontne sto· ре privredna situacija ucvrscuje i trgovina i in­ dustrija razvijaju - moralna nufnost postaje pri· vredna taktika. Tefi se za tim da se sva zdrava radna snaga iskoristi sto bolje, to jest sto jefti· nije. Kada Dzon Keri (John Carey) utvrd:uje svoj plan . za workhouse u Bristolu, on neophodnost •

.

•

•

64

ISTORIJA LUDILA

rada postavlja na prvo mesto: »Siromasni оЬа pola i svih godina mogu se zaposliti da trle ko­ noplju, da pripremaju i predu lan, da grebenc:j.ju i predu vunu.« U Vusteru, izraduju odecu i tka­ nine; opremljena је i radionica za decu. Sve to cesto ne ide bez teskoca. Nastoji se da workhou­ ses profitiraju na racun . mesnih industrija i trzi­ sta; moZda se misli da се ta jeftina proizvodnja regulatorno delovati na prodajnu cenu. A1i manu­ fakture negoduju. Danijel Defo ukazuje na to da se sirotinja, usled te odvec lake konkurencije '1-Vorkhouses, pod izgovorom da se ukida u jednoj oЬlasti, stvara U drugoj; »tO znaci davati jednome ono sto se oduzelo drugome, dovesti skitnicu na mesto postena coveka i ovoga primorati da pro­ nade drugi posao kako Ьi svojoj porodici obezbe­ dio zivot«. Pred tom opasnoscu od konkurencije, vlasti pustaju da rad postepeno iscezne. Zitelji vi­ se ne mogu da zarade ni koЦko da podmire svo­ je izdrzavanje; ponekad је neophodno prebaciti ih u tamnicu ne Ьi li bar hleb dobili besplatno. Sto u kojima se Ьi­ se Bridwells tice, malo ih је » lo sta radi ili uopste moze da radi. Oni koje u njih zatvaraju nemaju ni stvari ni ikakvih alatki sa kojima Ьi radili; oni tamo provode vreme u danguЬljenju i razvratu.« Kada је u Parizu stvarano Opste prihvatiliste1 u prvom se redu mislilo na ukidanje prosjacenja, а manje na zaposljavanje zatvorenih. Ipak, izgle­ da da је KolЬer (ColЬert), kao i engleski mu su­ vremenici, video u pomoCi putem rada i lek pro­ tiv besposlice i podsticaj razvoju manufaktura u isti mah. Nadzomici u unutrasnjosti neprestano moraju da se staraju о tome da sirotinjski domo­ vi imaju i izvesno ekonomsko znacenje. »Svi si­ romasni koji su za to sposobni moraju radnim danom da rade, kako Ьi izbegli dokolicenje koje је mati svih zala, tako i da Ьi se navikli na rad, а takode i zato da Ьi zaradili za deo svoje ishra­ ne«. Kadikad ima i sporazuma koji omogџcuju .

•

•

VELIKO UTAМNICENJE

65

privatnim preduzimacima da radi sopstvene kori· sti upotreЬljavaju radnu snagu azila. Jednim ugo­ vorom sk.lopljenim 1708. podrazumeva se da ее neki preduzimac snabdevati Sirotiste Tila vunom, sapunom, ugljem, а da се mu ono zauzvrat ispo­ rucivati cesljanu i upredenu vunu. Cela zarada de­ li se izmed:u doma i preduzimaca. U samom Pari­ zu је Ьilo vise pokusaja da se velika zdanja Op­ steg prihvatilista pretvore u manufakture. Ako је verovati piscu jednog nepotpisanog zapisa objav­ ljenog 1790, u La Pitije se poku5avalo sa »svim vrstama manufaktura koje prestonica moze da po­ nudi« ; konacno, »UZ izvesno ocajanje, spalo se na radionicu mreza kao najmanje skupu« . Ni drug­ de pokusaji nisu nimalo uspesniji. U Вisetri је probano mnogo stosta: izrada konca i Шadi, gla­ canje stakla, а narocito »veliki bunar«. Cak su, godine 178 1 , dosli na pomisao da konje, radi iz­ vlaeenja vode, zamene skupinama zatvorenika ko­ ji su se smenjivali od pet izjutra do osam uvece: »Која је pobuda mogla da navede na taj cudan posao? Da li ј е posredi stednja ili puka potreba da se zatvorenici necim zaposle? Ako је rec о pukoj potrebl da se uposle zatvorenici, zar ne Ьi Ьilo umesnije zabaviti ih poslom korisnijim i za njih i za kucu. Ako је pobuda u stednji, onda је ne vidimo, nje uopste i nema.« Kroz celo osam­ naesto stolece, privredni znacaj koji је KolЬer (ColЬert) hteo da prida Opstem prihvatilistu ne prestaje da slabl; to sediste obaveznog rada po­ stace povlasceno mesto dokolicenja. »Koji је iz­ vor nereda u Bisetri ?« - pitace se ј о� i ljudi Revolucije. I odgovarace ono sto је odgovoreno vec u sedamnaestom stolecu: »Besposlicertje. Koji је nacin da mu se doskoci? - Rad.« U doba klasicizma smisao zatvaranja dvojak је i ono se primenjuje da odigra dvostruku ulo­ gu: da suzblje nezaposlenost, ili da barem izbriie njene najvidljivije drustvene posledice, i da kon· trolise cene kada se ukazivala opasnost da one 5

66

ISTORIJA LUDILA

preterano skoce. Da dej stvuje naizmenicno na trli­ ste radne snage i na cenu proizvodnje. U stvari. ne izgleda da su domovi prinudnog Ьoravka mog­ li uspesno da odigraju ulogu koja se od njih oce­ kivala. . Ako su i okupljali ljude bez posla, to је Ьilo prvenstveno stoga da se prikrije beda i iz­ begnu drustvene ili politicke nezgode kada se ti ljudi uzbune; ali istog trenutka kada Ьi oni Ьili saterani u obavezne radionice, u susednim oЬla­ stima ili na slicnim podrucjima nezaposlenost se povecavala. Sto se dejstva na cene tice, ono је moglo Ьiti samo vestacko, posto је trfisna cena tako izrad:enih proizvoda Ьila nesrazmerna istin­ skoj ceni kostanja, ako se ova racuna prema tro­ skovima sto ih prouzrokuje samo zatvaranje. * *

*

Upravo se u izvesnom dozivljaju rada i iska­ zuje kako privredna neminovnost tako isto i od nje nedeljiva moralna neminovnost utamnicenja. Izmed:u rada i besposlice povueena је u klasici­ stickom svetu jedna granicna crta koja је dosla na mesto velikog iskljucivanja gube. U geografiji ukletih mesta, kao i u predelima moralnog sveta, azil је zauzeo tacno ono mesto sto ga је imao leprozorij . Stari obredi izopstenja nastavljeni su, ali u svetu proizvodnje i trgovine. Bas na tim mestima proklete i osud:ene besposlice, na tim mestima sto ih је izumelo drustvo koje је u za­ konu rada otkrivalo jednu eticku natpojavnost. pojavice se ludilo i uskoro narasti do te mere da ih utelovi. Doci ее dan kada се ono moci da se saime sa tim jalovim prostorima besposlice pu­ tem izvesnog veoma starog i veoma nejasnog pra­ va nasled:a. Devetnaesto stolece се prihvatiti, ра cak i zahtevati da se ta zemljista na koje su to­ kom sto pedeset godina pre toga hteli da smeste nezaposlene, bedne i uboge, prenesu na ludake.

VВLIKO UТAМNICENJB

67

Nije svejedno sto su ludaci Ьili obuhvareni velikom zabranom besposlicenja. Od pocetka се oni imati mesto иz siromahe, valjane ili rdave, ј uz dokolicare, dobrovoljne ili ne. Као i oni, i lи­ daci се Ьiti podvrgnиti pravilima obaveznog ra­ da; i vise no jednom desilo se da sи oni и toj jednoobraznoj prinиdi naprosto pokazali svoje ne­ oblcno lice. U radionicama и koje sи potrpani ra· spoznavali sи se, i nehotice, ро nesposobnosti da rade i slede ritam zajednickog zivota. Potreba, otkrivena и osamnaestome stolecи, da se umo­ bolnima odredi poseban nacin zivota, i velika k:ri· za иtamnicenja иосi same Revolиcije, povezani sи sa iskиstvom sto sи ga ljиdi s lиdilom imali и kontekstи opste obaveze da se radi. Da Ьi se lu­ daci »zatvorili« nije se cekalo na sedamnaesto stolece, ali bas se и to doba otpocelo sa njihovim »interniranjem« tako sto sи mesani sa celom jed­ nom popиlacijom za koju је smatrano da su oni s njom и srodstvu. Do renesanse, osetljivost na ludilo Ьila је skopcana sa prisustvom imaginarnih natpojavnosti. Od doba klasicizma pocev, i ро prvi put, ludilo se opaia kroz eticku osudu nerada i u dru­ stvenoj imanentnosti koju obezbeduje zajednica ra� da. Та zajednica poprima eticku moc podele koja јој omogucuje da, kao и drugom nekom svetu, odbaci sve oЬlike drustvene nekorisnosti. Bas u tom dru­ gom svetu, okrиZtщom svetim snagama truda, lu­ dilo се i steci taj status koji mu priznajemo. Ako u klasicistickom ludilu i ima necega sto govori о drugom mestu i о drugoj stvari, to nije stoga sto Judak dolazi s drugog nekog neba, neba bezumno­ sti, i sto nosi njegove znake; to је stoga sto ori sam prelazi granice gradanskog poretka i odlazi van svetih meda njegove etike. U stvari, odnos izmedu prakse zatvaranja i zahteva da se radi nije potpuno, ni izdaleka, od­ reden stanjem ekonomije. U osnovi mu lefi i 11· votom ga nadahnjиje jed.no moralno opa!anjo. Kada је Board of Trade objavio svoj izveltaj о s•

lSTORIJA LUDILA

68

siroma�nima i u njemu predlozio sredstva »da se oni ucine korisnima ро sve«, Ьilo је tacno nazna­ ceno da koren siromastva nije ni oskudica hrane ni nezaposlenost, vec »slaЬljenje reda i popusta­ nje oblcaja« . 1 ukaz od 1656, takode, usred obzna­ na о moralu iznosio је cudnovate opasnosti. »Ra­ spusnost prosjaka prevrsila је meru, jer oni se odaju svakovrsnim zlocinima, sto navlaci proklet­ stvo bozije na drzave ako te zlocine ne kazne.« Та »raspusnost« nije nesto sto Ьi se moglo odrediti u odnosu na veliki zakon rada, vec moralna ra­ spusnost: »Osob� koje su se bavile milosrdnim delima na osnovu iskustva su saznale da viSe lju� di оЬа pola stanuju zajedno bez vencanja, mnoga njihova deca . nisu krstena i bezmalo svi zive u nepoznavanju vere, u nipodastavanju sakramena� ta i u neprestanoj navici na svakovrsne poroke.« Ali Prihvatiliste ima, isto tako, i smisao da na­ prosto slиZi i kao utociste onima koje starost, nemoc ili bolest sprecavaju da rade; ono nece imati samo vid radionice za prinudni rad, vec ta­ kode i moralne ustanove zadиZene da ka.Znjava, da ispravlja izvesnu moralnu »raspojasanostOslobodilackog« dela Pinelovog. U medicini klasi­ cistickog doba, kupke i tusevi korisceni su kao lek u skladu sa zamislima lekara о prirodi nervnog sistema; trebalo је rashladiti organizam, opustiti sprzena i sasusena vlakna; tacno је da је u Ьlago­ tvorne posledice hladnog tusa ubrajano i psiho­ losko dejstvo neprijatnog iznenaaenja koje prese­ ca tok misli i menja prirodu osecanja; ali tamo smo jos uvek и oЬlasti medicinskih pretpostavki. Sa Pinelom, koriscenje tusa postaje otvorena sud­ ska mera; tus - to је uoЬicajena kazna koju do­ suauje oЬican redovan sud koji u azilu neprestano zaseda: »Uzeti kao sredstvo represije, tusevi su ce­ sto dovoljni da potcine opstem zakonu manuelnog rada umobolnika koji је za to sposoban, da sa· vladaju jogunasto odbljanje hrane, da ukrote umobolnike zahvacene nekom vrstom nemirnog i nepromisljenog raspolozenja.« Sve је ureaeno tako da se ludak prepozna 1.1 svetu suaenja koji ga obavija sa svih strana; on mora da zna da ga nadziru, da mu sude i osu