Ёаслов оригинала
ФолкмАн-шлук
кАРл-хА]нц
1(аг|Ёе1па !о1[п:апп-5с[:1шс[, Б|ф[|7гшп3 1п йв рй![оворА!зсАе Реп!сеп 9|ссо...
19 downloads
167 Views
10MB Size
Report
This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!
Report copyright / DMCA form
Ёаслов оригинала
ФолкмАн-шлук
кАРл-хА]нц
1(аг|Ёе1па !о1[п:апп-5с[:1шс[, Б|ф[|7гшп3 1п йв рй![оворА!зсАе Реп!сеп 9|ссог!о 1(1оз[егпапп, Ргап1с{шг( агп йа|п, 7уое|[еАш$а9е 1975
увод уФипозоФско мишьв}ьв Бдици!а ,,нА тРА|}'' у 2000. годи1{и ух(ива подр1пку Фонда за отворено дру1штво [!ревоё с немочко1 ш йреё7овор \4илотп 1одоровиБ,
@ т1^Ато
)|редник |4ли!а Р1ариБ
БвогРАд 2001.
смисАо
уводА
1.
у
ФилозоФи.]у
}во!егье у зна[ье
1(ада ]е на !едном филозофском факултету на прву годи-
ну студи]а сво!евремено био уво}ен нови предмет: |воё у фшлозофш|у, неко !е ту одлуку прокоментарисао речима: [реба ли онда на завр11]етку студи|а увести и 1злаз шз фшлозофш|е? 1о !е била несум}ьиво духовита досетка. Али не сап{о то. [е
рени
но
]е'
су
израз
наиме'
11а
фи|у.
[акако'
том
могуБности
)кели
пита}ьу
и
бит
би
сум}ье.
довести
да
плорало а
увода'
требало
у
вано
}ъима
таквог
нухсно
увида
се
да
засноване
реално
у
Фниглед-
пита|ье
сврсисход-
чак и смисаоност програматског уво!етьа у филозо-
ност'
би
и]едне
води и
филозофи]е
да
претходи
разматра}ье
пут
разматра}ьа
те
преко
стица}ьа
барем
увода
у
било
какво
могуЁности почетног систематизо_
зна}ье. €ваки
}вод
у
неку
област
зна}ьа'
или
у
неку
знаност,
обра-
Ба се пре свега почетници[{а или онима ко!и су недово]ьно упуЁени у тьу. Фн се на]че:п!е наметъу]е студентима-почетницима' као 1пто на]веБим делом и наста;'е у раду са }ьима, на предава}ьима и семинар\4ма. А ци.ть му]е да створи основе за разумева}ье ]едне знаности или интензивни]е бав.тьетье !Ё.оме. 3а конципира}ье таквог }вода веБини знаности сто.|и на могуБност
располага}ьу
да
прика)ке
полазне
основе
свог
зна-
!ьа' оне на к0]има почива.|у и из ко,их се изводе сва }ъена зна_ гьа. Реч ]е углавном о теме.]ьним по3'мовима и начелима 3на-
ности,
о
}ьеним
основним
ставовима
ко]и
садрже,
дефини:пу
€мшсао
кРАткв студи.!!]
увода у филозофи!у
[оре изренена уза'амна испреплетеност и саодре!еност три елемента сваког зна}ьа, приме1ьена на филозофско зна_ тье, поседу]е сло;кени.!и, па и потенцирани смисао. ?ако ]е и
суб]екат филозофског сазна1ьа и зна|ъа целина човекових духовних, ду|]]евних, па и телесних способности у своме битку. }ако ]е уонити да !е током ис'гори]е филозофи.!е, поготову ако се има!у у виду сва, па и на]разли.титтт]а филозофска уче}ьа, свака од човекових сазна|них моБи била одре|ивана као на.!зна.ла]ни.!а за 1{овека и 1ьегово сазнаье. па !е утолико била сматрана и за ]едну од одлика саме бити човека. Аналогно томе се мо)ке ре[ти и за остале човекове диспозици.!е. Филозофско сазна}ъе' пак. утеме]ьено ]е и но|]]ено битком целине ({овекове бити: духовно-ду1певно-телесне' па би се у том смислу за суб.!екат филозофског:]на}ьа могао сматрати битак целине бити човека (а не на пример }ьегове суб]ективне моБи сазнатьа). !(ако ]е однос изме}у овако одре!еног суб.!екта и об.!екта филозофског сазна}ьа заправо однос изме!у битка т{овекове бити и битка као таквог, разум'ьиво ]е да се на на]разлинити]им нивоима и формама филозофског сазнава}ьа и зна}ьа као ]една од }ьегових битних црта ]ав.тьа рефлексшвносй,дакако' опет у сво]им различитим ликовима и облицима. ]о ]е, на]пре' рефлекси]а целине тог односа ко;'а припада како том односу самом тако и двама }ьеговим конститутивним елементима. Ёаравно' ту ни]е рен о неко] посебно! методи филозофског са3на}ьа' ве| о нечему 11{то ле)ки у основи сваке од !ъих. [одуппе, и све знаности разми1пльа!у о сво.!о] методи' као 1]1то !е великим делом саме себи и пропису]у; али !едитто филозофи]а рефлекту|е сва три елемента свог зна1ъа
и то не тако да се та рефлекси!а накнадно уводи у }ьен сазна]ни поступак и }ьено сазна}ье' него тако да ]е увек веБ инкорпорирана у филозофско зна}ье' тако да су и она и|ъени
-
резултати конститутивни део сваког од три }ьегова елемента. Ёо, на први поглед и по 1широко распростра1ьеном м}ье!ъу, чини се да ]е филозофи]а посебно блиска извесним знаностима (нпр. психологи]и или социологи!и, по другима' опет' математици или физици, итд.)' па и те знаности саме филозофи]у често осе|а1'у се6и бли>ком од многих других знаности. ){'истину, ме!утим, ствари уоп1пте не сто]е тако.
€ве знаности, наиме. без обзира на големе разлике ко]е по-
сй]е ме!у }ъиховим предметима, методама и резултатима'
су1штински су немер.]ьиво блихке: ,'Филозофи]а хоБе да доку1{и вечну истину. Ёи-1е ли та истина у свако доба иста' ]ед_ на и цела? йохкава!у и сле,,йи уоптпте немамо никакав орган за сатнаво-
11с'!'пс 1':с:,пи: /1,('. '|!! 'и€'|'ину'''$.
пг;т шпс:!': 1-{и
Ри.те овим )кели да ка)ке да никаква посеб-
орган' изван
|1е.т!ине
човека' ни.!с достатна за
(';!'!|!;|!|,с уоп1лте, за досеза}ье истине. /{акако. то вахи и за уг\! !||]с свега за ум. 9итаву повест метфизике, па и целоку1{-
а узрок културе' Ёи.ле назива ,'нихилисти'!ком'', види и у ,'веровагьу у умске категори]е''. {{о !!'('му. ||ак, оне нису ни|пта друго до различите 1{овекове пер_ {'!|ск'!'и1]е ко.|е су корисне за )кивот. Ёичес)в обрат у ми1ш.1ье!!'у '}:|хвата и начин }ьеговог излаг'а}ьа битка. тако да оно 1пто ни битак 1сс'п' .т: км ан-11[лук | е истра)кемо да подигнемо углед свом властитом погледу на )кивот и свет. |[итатъе ко]е се тада
постав.]ь а ф:тлоз оф и.| и г ласи; 1(о] ег филоз оф а да из абер ем за себе? 1(о]а се филозофи]а на;'витпе подудара са мо]им схвата}ьем )кивота? т{ини се да филозофи]а тада излази у сусрет потреби ко.!ом су захваБени они гра\ани ко]и безобзирно матери]ализу]у и економизу]у све односе у )кивоту' а\4пакне би хте-
|[редговор
увод у ФилозоФско мишБв|ьв
ли сасвим да се одрекну тога да себе узвитпено приказу]у у стрем'ье}ьима пре\{а нечему ви1]1ем''. ''идеалистичким Али, филозофи]а мо)ке да се процетьу]е и у погледу на то: [а ли, и у ко.!о] мери' она мо>ке да се употреби у сврху неког назора на свет; да ли 1е, м у ко]о] мери' она употреб.гьива као рецепт за легитим1[са}ъе захтева за моБ над полит|{чким и културним обликоватъем човековог )кивота. 1(онанно, у свим тим аспектима, филозофи]а сто]и под вердиктом да ]е потпуно неспособна да ре1ши 3адатке ко]е постав.тьа на1ше време' ]ер у доба индустри]ске револуци]е _ у ко]ем почитье да се образу]е индустри]ско масовно дру1птво као.|една сасвим нова форма за]еднинког живота 1ьуду| _ >(ивот мора да се заснива на чи[ьеницама ко]е су установиле знаности и ко.!е;'е произвела техника. А филозофи]а ]е саставни део ]едттог насле|еног 1{деала образоватъа' ко]и ]ошт одавно заоста]е за захтевима 1пто нам их постав.]ьа модерни свет рада. 1и аспекти, ко;'и поврх тога улазе и у \{ногоструке везе и ви1шеструко се стапа]у' заокру)ку!у филозофи]у непробо]ном зоном ко]а затвара све улазе у тьу. Ради тога увод у филозофи!у ьтора оцмах да мисли на то да у ]едном скоку пре}е преко те зоне и ступи у подрун]е филозофи]е. }ер, ма како филозофи.!а себе приказивала и ма 111та она уистину била,одлука о бптиипривиду може да буде донета са^,{о тамо где смо веБ доспели до.!асног зна}ьа о томе тпта фталозофи]а сушлтински 3'есте. Ал|1, напоменимо ]отш овде да Бе на.!едном одре}еном месту расправе ко]а следи бити постав]ьено пита}ье о могуЁности егзистенци]е филозофи.!е у савремено доба, и то са таквом 01птрином да Бе се у односу према тъему сасвим безбрюкно откла}ьати пита}ье: ,[а ли филозофи]а ]отш има права да буде саставни део ]едне иде]е образоватьа ко!а ]е тако плодна за савремене задатке живота. |[риказ ко]и следи неБе се ослободити питатьа о могуЁности егзистенци.!е филозофи]е у на1ше доба упуБива1ьем на то да филозофи]а има посла са ''вечним проблемима'', проблемима 9и]а ,,ве.|ност'' ]ем9и бескра;'ан )кивот филозофи]и. Фн неЁе да постави ни неосновану тврд}ьу да ]е филозофи]е увек било и да Бе ]е због тога увек и бтцти. Ёасупрот томе, он Бе управо на повесном поло>ка]у на коме се налазимо' и на задацима ко.|и за нас из }ьега израста3'у, да се осведочи у то да ли' и на ко]и начин, филозофи.|е !отп мо)ке да буде у сада1п}ьости
и у будуБности. Рецимо стога унапред цаби овде проведени покутпа] пре свега )келео да пококе и то' да ли филозофи]а мо)киБемо се и са треЁом ознаком-филозофи]е као разматра]ъем истине. ,{акако, чин11 се да ]е то одре}егье веома магловито и надасве 1пироко. }ер, истином се т.1пак не бави !едитто филозофи.!а него исто тако и знаности ко.|е, као тпто нас увер-афу' непрестано те)ке ист,ит{и.[руго одре}етье' ко]е филозофи1'у карактеритше као знаност о бйу уколико оно биБству.!уБи.!ест' звучи веома филозофски. }пр!во зато тьиме.!едва и мо)кемо не1пто да представимо. Ёасупрот томе, четврто и пето одре}етье нас остав'ьа3'у беспомоБним. йи пона.!м1тъе уви}амо у ко.|о] мери су знаност о биЁу, разматра}ъеистине, трага}ье за првим почелима' по ми1ш.гьетьу филозофа ко]и су поставил].1 или прихватили та одре}егьа, техтьа ка смрти. Филозофи]а као те)к}ьа ка смрти _ то се ипак нини.|"дн''й романтичким схвата}ьем филозофи.!е' па чак и схвата}ъем филозофи]е ко]е негира )кивот. А ипак, оно потиче од |рка, 11аиме' од самог |1латона. } сваком слуна]у, ве! на први поглед видимо: оно птто филозофи.!а кахкда и као та]анствено дубокоум.:ье. йе}утим, тоь,{ погледу, ко]и на тьу баца]у они ко]и не филозофира]у, измиче 1ьена бтлт. ]11та ]е филозофи]а - то се тиче само онога ко и сАм филозофира.и так0 нам се изнова потвр!у]е: нема )['вода у филозофи1у са неког станов|11пта ко;'е ле;ки изван тье. 11{та она ]есте - то оста]е скривено за оно изван тье. Ради чега и у ко]о] птери? Р{а ово пита}ье |[латон да.!е увер:ьив одговор, на ко]и Бемо овде само да подсетимо: филозофи]а ]е те>ктьа ка увиду у оно тпто.!есте, илика увиду у оно истинито. Фно ]е те)к}ъа кар/агопелш. @во! речи припада глагол р/аготэе!тт,]ецна од многих грчких речи за \{и1ш"тьетъо. Рйготэе!п зътачи ми1п.]ье}ье' мислити' у смислу преми1п]ъа}ъа, преми1ш ]ьати се [51с1т-Без|ппеп[, бити-пром1{1п'ьен [Бо0 а сБсве1п]. 9овек ] е биЁ е ми1п.]ъе[ьа-умов атьа [5|ппеп] и премитп.тьагьа. Фн се преми1п.]ьа уколико мисли-уму.|е [з|ппеп] о ономе тпто ]ест. йислеБи-уму]уБи о ономе тшто;'ест' он се преми1п']ьа о себи самом. €амо као она] ко]и се преми1п'гьа он мо)ке да буде она] ко]и он и ]есте: 1]овек. 1
]
платон, Феёон 64 а4 и да:ье
увод
у
ФилозоФско
миш!!ъв|ъв
11!та ]есте _ то се увек веБ обелодатъу.!е човеку и без тъеговог суделова}ъа, наиме' путем чула' поглав1{то путем ви!етьа и слу1ша}ьа. 111та 3'есте, то ]-е нетпто увек веБ казано, ! нас саслу1шано и ви}ено. йе!утим, ми истодоб"' ',*' 'д приз"а;"мо: збильа стало до тога да проникнемо |пта 1^1: ".:ч]" уистину онда се
управо не задово]ьавамо
.|ест'
оним 1што смо !1ули и ви-
-дели. Ё{е задово'ьавамо се оним !пто нам се о томе ка)кудтье' ?ело )киви у упуБености н.а не|пто друго чиме се оно храни и од чега )киви. 0но на гшта!е оно упуЁёно непрестано га угро)кава на два начи}{а, како ускраьйват"ей тако и прекомернотпЁгу. !-{отшто се тело налази у то1 двоструко] угро)кености' оно !е у потпуном односу према сам0ме себи те стога и немоБно да пусти ствари да слободно понива]у на се6исамима, тако да оне и не могу да му се пока)ку као оно сцйа оне!есу. [ушта доспева у близину онога птто ]ест тек тиме й'Б'!"*й#уь"' ви[це' ослоба!а тела. |[а тако "Ё, филозофиратъе *,6 *^ увиду у оно тпто !ест и ]есте читшБетье душ1е од онога телесног, навикава!ье на чисто ми1ш.]ьетье. Филозофираье ]е одва]атье ду1]]е од тела' сакуп]ьатье,сабиран,е [5агпгп1:!п9] д{-" из }ьене расутости у чулним опокатьима у Битак-з,-"ебе [Ёшг-з!с}т-зе|п] у чистом \{и1п'ье}ьу. А смрт.!е коначно раздва!а:ье ду1ше од теда.? ради чега онда,умира}ье 11ле)ки у правцу смисла самог фифилозофирагье.|е - као ослоба}агье дутпе од ::::9з'*а.,(а, чутности _ чак и ве>кбатъе у умира}ьу. €ве док дуй' *"й' у ..]едници са телом, чулна опа)ка}ьа се увек поставльа]у испред онога тшто ]ест, као !што уоп11|те и тело, услед свог самоодно_ 1шетъа' омета ду'шу тьено.| те)ктьи ка у увиду у биЁе. 1ек коначно раздвфье д},1ше од тела' тек .*р' ю,''уу Б"у боду ко!а ]е оспособ.гьава да сазна ЁиБе '.''о6.}" по_ у *".'"о! чйстоьй. "''тпто.1'е филозофиратье ве;кбаье у ум'4ратъу, бйло бинеумно када би се неко;'отш у )кивоту упутио у в,"'й"у."р'щ се' када би смрт до1пла' препао и застр''шио. Филозофи.1'а;'е ве>кбагьё у умирагьу. 0во одре}етье бити филозофи!е. израста из самог филозофи р'*',',й3'се основни акт састо]и у разликоватьу изме}у ойо!а ,што пок'зу]у нула и нечулне битиствари' Ёаравно, та! призор ко]и щрка филозофира}ье претпостав.}ьа да ду1[а над)кив.тьава смрт' те да и после смрти оста.1.е способ)-ес3е.
''-
-''
'"'*'
!й'''*
40
увод у ФилозоФско мишьвьв
|!ет предалъем насле}е::их главп:лх одре}е:ьа филозофи!е
на за сазнагье. 9ини се, ме|утим' да чулно при]емчиви изглед смрти пре осведону]е нептто супротно _ уздах ииздиса! А}ше, чулна опажа}ъа распр1шива}ье у ни1пта. 14 исто онако као 1пто нас увек веБ спо-пада увек1еБ преовладава]у од себе сапгих' тако и представа смрти као издиса]а ду1пе у смислу уни1ште}ьа. Ради тога ]е, према |[латону, потребан посебан доказ за то да ду1ша над>шв'ьава смрт. € обзиром на природно преовладаватъе чул_ но при]емнивог изгледа смрти' неопходни су докази за бесмртност. 0ни' ме|утим, сада нису на1ша тема' йи смо само хтели да ]едном коначно по]мимо |1латоново одре}етье филозофи!е као те)к}ье ка смрти. А вт'тдимо да то одре}еБе мох(е да се досегне и по]ми само ако филозофирамо' само филозофира.|уБ,и. } сваком |луна|у, тада се бит филозофи.|е показу.!е у сво] свосАма филозо;[и]а. ]о] нудноватостй, и то у светлости ко!а ]е под бро3ей}! одренаведено ко]е Фдре|егье филозофи]е !е са оним бо;канским, са_ !етъе према ко!ем]е она у]едначава!ье 1 € да мо)ке лак1ше да се размотри и растумачи. мо одреьеье, но тъегово ствари придоду1пе' потиче из ди]алога|еейейз,
,
меРено образлоякемо: оно ]ост. 0сновно филозофско пита!ье се увек веБ и пре свега отворило целини онога 1пто уоп1пте ]ест. 1а целина налази сво]у грантлцу.|едино на Ё{итшта, 1(ада се миш].}ье}ье усмери ка биБу у смислу онога 1пто уоп1пте.!ест, онда оно исто та_ ко веБ гледа и на оно;'едттно чему измиче сваки битак гледа на Битпта. А тада свакако поста.!е нуяке да до}е у пита}ье бит биБа као таквог. ]ако математика не мо>1(е ни1пта да каже о томе сходно ко]о] врсти 6итка бро]еви.!есу; она пре истра>ку.!е односе у ко]иьла бро]еви сто]е од самих себе. 3. 3натъе ]е сазнатост, 'имати-сазнати}'{' [Бг}ки отвореним. [у димензи;'у пита:ъа знаности не досе>ку полазеБи од самих себе. Ради тога се од ]едне знаности и не доспева у филозофи-!у тиме 1пто се зна1{ост праволини]ски проду)кава у смислу }ьене питалачке интенци]е. йз знаности се у филозофи]у доспева само.|еднит{ скоком ко|им се знаност напу1шта' наравно, цаби се тада на неочекивани нач]'|н она поново задобтлла назад. Ёаиме' тек тиме 1пто се она напусти досеже се бит }ьене специфинне области, смисао' до_ \{ет и граница гьеног испит1.1ва}ьа, тек тиме се уоп1пте прозире оно 1пто она као знаност.;'ест - све то' ме}утим, само као послед1'{ца изворног питатъа: 9име биБе 6пвству.|уБи]ест?, као последица, дакле, пита}ьа ко]им проистиче тек и сама фило-
зофи.|а.
€ да смо у ста}ъу да водеБе 1{ основно пита}ъе филозофи]е а уч|{нимо се6и у потпуности прозирним. €вако пйтатъе мо)ке да се означи у три обзира, т!. у поглешу на три ствари. €ваком пита}ъу припада: 1. оно на {шта се управ}ьа пита}ье' оно испитивано; 2. оно о чему се пита, оно питано; 3. обзир питатьа], ; 0но ].{спитивано !е напросто биБе, оно !пто уоптште ]ест. 0но о че[{у се пита, оно питано' ]есу узроци и основе би[а. Фбзир пита}ьа.!е биЁе као бивству.!уБи. 1(о]тл од ова три момента.!е доминира]у6и и одре|у]уБи? Ёесум}ъиво обзир питаБа. }ек он да]е обелехки нека дидактичка намера? }м{о>кда свугде где почи}ье сАмо филозофира}ъе подела филозофи.!е на дисциплине почи}ъе д1се ,ьу!ъа_. Ё{а ово пита}ъе Бемо касни]е ]отп да се вратимо. [о сада смо, одво]ено за себе, растумачили четири одре|егьа. филозофи]е. Али, веБ се открио ]едан склоп повезаности ко.]и их на природа1{ начин уза3'амно повезу]е. Филозофира1ье као сазнава;'уЁа те>ктьа ка ономе тпто.|ест, ка битико.|! се нулима не мо)ке дохватити, !есте ослоба}атъе од чулно сти, сабира}ье ду1пе у чисто ми|п.тье}ье , те !е оно стога и умира1ъе чула Б-е?
увод у ФилозоФско мишьв}ьв ко.!е дутша напутпта.
?о ослоба!аБе од нулности;.е у]еднанаваоним непромен.гьиво непролазним' са оним бо>канским, по1'|то саз нав а }ь е лреуз има врсту о"', ш.тто .|ест,;'есте- биБР*€азн1"Ё1уь'-'"*тъа ка ономе тшто праБена пита}ьем: 1|1та .!ест !е .1'е б,Ё;' т" ;;'; ;;;;".;р" на на.| {пири круг' утол_ико 1т|то оно мислл на биЁе ,'''."Ё" од гра_ нице ко!а раздва]а биЁге од небиЁа. о"'_.'']"1ь;;Ё као бивству'!уБи, и тако сагледава узроке и основе ко.1.и одре} у!у би\е уоп1]тте у целини--11аиме,прйе узроке и основе. 9ётири одре!етъа, дакле; казу!у у основй исто: бит 1]]то 0на то казу'|у на различите начине' она тек прибира]у лозофи.|у у.!единство тьене биттт. фиФилозофи],, [ш2йгеп] тек из такве сабраността у]единств0 саме себе.'оЁ''й' ?амо где се не дога|а !рикривено' тшта "р'б1|1]1.оит!а 9ста.1.е ]а.)ест. 0на се тада по.|ав-гьу]е кй ооразовно добро, филозофлткао бав"гье}ъе апстрактним оп1штостима' као недоказиво дубокоумье, као бесплодно мудроваье, као пука спекулаци!а празним у по-|мовима' ,'.'"д ,ф.д,';^н од фтллозофи]е' !е Филозофи.1'а ""^:-11*:" ну)кно тако и ако се она разматра тако '..'"}' да при том ни;'е тд сАмо филозофира}ъе. ]ц о}й!ь' -:'" |,:]] многи праве даима}у посла.. ф','.'фй";,; ;;":#"не д, "" лозофира!у' то она и изгледа фид' ,Ё ;;;; Ё!{ й}1р"""'. и преру1пена' Ради тога.|е од самог почетка на1]1задатак и био да доспемо у филозофира}ъе т]. за1еднтлнко у филозофиратъе. 3 ер, исто тако .;'е и разлйка ко1а йосто1 и изме\упуког изгледа и ист и|1'1т е бити фил оз офи.1. е у филозо э' фиратъу. ||од бро!ем 3 'идл,т,, ''"ек одре}егье: филозофи]а као разма"',"д"но тра}ье истине,'т::^:т" по себи.'й'й " одгов ар а уобина] ено.1' пр"д"тавй "" р,.у'" '.'"""ур'' о филозоф и3и. х звий, и пр|4 оно се ,'*,.у1" веома тетпким. |{рви знак 9:у:у:тч'р1з|, за то.|е да истина].1пак ни.;.е р"."р"и",'а само за филозофи.1.у' €ве знаноститтма1у за ци]ь сазнайе исту!не.д д' нам1е стало и у свакодневном )кивоту. 1ако не мо>ке да'.'й!е се увиди загпто !е специфична ознака Али, ако би ипак-трея*Б филозофи-!е трагаБе за йстином. .]6уйЁ1,*', онда се постав,ъа пи_ х ко1 ем смислу е тада р|стинаствар 33;, филозофи]еР 1(олико .'е мало саморазум'гьиво да истина тейа 6илозЁф4е от!е крива се у томе тпто Аристотей посебно доказу.;.е за1]1то су п14та}ье о истини и трагаье за првим узроцима и основама биЁа .,едан 11 14ст14 задатак. А ни!е !ак' д, се то пока>ке. } 1 погла}ье са
''Б!,Б; ";;Ёы;
ф;;;-йй}'',"*'
''
"'.'
':
;'
||ет преда:ьем пасле}еп:лх главних одре}елъа филозофи!е
в]ьу 11к}ъиге А4ейафсозшкеради се о разматра}ьу исти!{е11' то поглав.]ье представ.]ьа сасвим узоран увод у филозофи!у' Фна! ко мо)ке мисаоно да га прати доспева у филозофи]у, па нека поку!]та да ]е }ьиме и прихвати. |1а ипак, на овом месту ми Бемо да се бавимо ти}{ поглав.тьем само онолико колико ]е то неопходно за тумаче}ъе одре}етъа филозофи]е. [епта тог поглав"гьа ]е разматратъе истине. Али, тлта се ту разуме под истином? [рнка реч за истину: а[е[Ае!а12, говори из духа грчког ]езика, ко.|и ни]е дух на1шег ]езика' 1а] дух ]езика Аристотел не.промитп.тьа него мисли из }ьега. йе!утим, Аристотел на}{ да]е неколико упутстава ко1'и могу да нас воде. 3а а|ецА9!ц он у овом поглав.]ьу без да.гьег ка)ке истина]]111 й овде прети опасност погре1][ног разумева}ъа: !1овек живи тако |што поседу!е отвореност цели_ не. [о сваког парци.!алног подрун]а он се увек в$аЁа из 1ьему претходно веЁ отворене целине. Ёо, могло 6идаёемисли како Аристотелов став казу.!е: свет у целини ми' доду!ше, увек веЁ поседу.!емо на неки начин отворен - т6 новек то дан,с у,ек !", изнова слу1памо,.1'едно бивство ко]е ]е отворено према свету _ али, уколико нам]е свет у целини отворен' то се ми ипак.!отп не сналазимо у по.!единачт{им областима света' не разумемо их. Фне тек мора]у да се истрахке у ономе непознатом' па чак и да тону у све веБи и веБи заборав. 1о ]е натпе навикнуто др)ка}ье' како при свакодневном чи}ье}ьу и пропу1]]та}ьу да йетпто учинимо' тако и у знанствено! делатности. €а друге стРане' пак' пре сваког окрета}ьа према овоме или ономе' ми поседу!емо отворену целину онога :пто ]ест. Бо] се филозофи]а нарочито окреБе. !елина битпбиБа ]е у сваком погледу у1зраслау ]асноБу, она ]е оно неприкривено ко;'е се не односи ни према ]едно] могуЁности представ.]ьа}ьа' прекрива1ъа' прикрива}ъа _ она ]е__она |еёна истина. [у нема никаквог ме1па}ьа таме и]асноБе. Ёа основу на1пег навикнутог др)ка}ьа на!па бит, гледа]уБе примеБиватье биБа, ми1||.гье!ье' ни]е дорасла яисто!.!асноБи. йи смо 3аслеп'ьени 1ъеном прекомерно:шБу, и не мо)кемо издво]ено да обухватимо оно тпто да]е да се видиобазир [51с[|]на целину. Фва наво!етьа Аристотела су 3наяа]на за бит (эилозофи]е. 3а разлику од знаности, филозофи]а не прави никаква откриБа. Бена тема ;е оно !пто ]е свугде 16.ь',.р 1ср т&.т6т токтер|6от 6ррстс кс1
т116
1!ретЁроч утх11€
пр69 тё 9Ё1уо9 ё|еь тё ре0'фрёрот.
6 то09 пр69 т&
т{1
9боет 9отерсбтотс псутоу.
о!то
и увек и свима веБ познато' целина онога присуству]уБег као таквог' оно 1пто ]е новеку претходно веЁ о{воре'', о,, |еёна ист'4на: 3бог тога наста.!е привид ко3'и ттикад! н" 'о*е д, "" одстрани' прив|,1д да филозофи]а ради не1пто суви1шно.3агпто чове]< увек изнова мора да се бави оним тшто.!е свугде и свима познато? Филозофи;'а^сво.]ски преузима и разви]а однос у коме човек увек веБ сто-!и. Фна покутшава даподрун]е боравка, у коме човек стално пре6пва'досегне као такво. Ради тога новек мора да се докопа др)ка}ъа ко]е га оспособав.}ьа да стане и задр>т(и се и пред оним пред ко3'им нам 11рети опасност да нам се угаси вид. [а би се доспело до таквог др)ка1ъа потребно.!е да се настави са уве)кбаватьем у то др)ка}ье. 1о уве;кб{ватъе не сме да се одво;'и од филозофи.|е. Филозофи.!а ёе састо]и само у сталном увехкегье и ]едан оп1ширн"1и ,рик'з. |1ре него 1пто се упустимо у то' учинимо себи веЁ сада.!Ёсним да се тим ставом заснива одре}етъе филозофи]е као знаности о истин:д. 11очела о!тога увек бивству]уБег образу]у тему филозо{эи]е уколико ]е она пре свега метафизика и о!{йолофа. А ако су та почела бивству]уЁег, понела биБа, оно на]истинити]е, оно у чему и као 1шта са}{а |\стина поседу]е сво1у бит, онда ]е филозофи]а као знаност о почел1{ма биг1а знаност о ист'1ъ1'1- и обрнуто' (ада, дакле' мора да се пока)ке да с}, и у ко]о] мери' почесве .11а онога увек бивству!уБег отто на]истинити.|е, оно |{з чега (осноостало истинито по властито-| бити проистиче. |[очела ве и узроци) онога увек бивству]уБег се не по]ав,ьу.'у и не и1ш]9 Б.ё
'&6
т6у св| бттот &р;&ч &тоукс1от е1тот о}'ц0еотстс9.
узрок гьиховог битка: напротив' као узроци онога увек бивству.!у[тег она су истовремено и узроци битка за све остало. Фна су узроци као она сама. 1{од ьих]е бит биткаузрока на'у веБо] мери присуству]уБа. 9 ко]о! мери су ради тога она и оно на!истинити]е, оно из чега тек почи!ье да проистиче све истинито. Размотримо.!отш 3'еданпут оба одре}е}ьа основа и узрока онога увек бивстфуЁег с обзиром на то пита}ье: су као узроц11онога увек бивству]уЁег као она сама' од -Фна себе самих, увек бивству]фи' сходно оптштем ставу бити о узроку. Ради тога она ни на ко.|и нанин не позна]у по]ав"'ьиватье и и1шчезава!ье' 0на одбацу]у од себе сваку могу!ност неотворености' па су услед тога напросто отворена. -Фна су, да.]ъе' као она сама узрок и основ' па су стога и на на.|витпи начин узрок и основ. Ёо, узроци и основе су оно 1што чини отвореним и' 1пто су узронни]и и основни.|и' утолико они ви1ше чине отвореним. |[а ипак, о|{1л ко.!и су као они саузроци ми узроци,|\а су стога и 6тлт битка узрока на на]витпи начин' дакле, на1'узронни.!и узроци - тт1 узроци у на]веБо.! мери нине отвореним )[|а су управо зато као он[! сам[! отворени' те су стога и оно на.!отворени]е' }}4 тако се показу]е: [рви узроци и основе битка свег биЁа су оно на!истинити.!е' ради чега су они и основе свега битка онога истинитог. Фтвореност бтдБа проистиче из првих узр0ка и основабиБа. }отш и ви1пе: оно тпто као оно само увек бйвству]уБи.|ест, мо>ке да се назове оним на.!бивству]уБй!им [5е|еп0з|ез]. 1[то птагье не1што као оно само бивству;уйи.!ест, утолико ма]ъе оно бивству.!уБи 3'ест, а исто тако ]е оно утолико ма}ъе и отворено. |1а ]е тако биЁе утолико бивству.!уБи]е уко_ лико ]е отворени;'е и истинити]е, и:што .;'е оно оййор ёни1е и истинити1е, утолико бивству]уБи]е оно !ест. Бтсй'ак садо^.т. бц. йц |е бцйно оёре$ен ьссйтсном' 9ак се постав.'ьа п''''*" д, 1еистина у смислу отворености одре!у]уБа основна црта битка уоп1пте. } сваком слуна.!у. .!ецнознанно.|е санитъено одре}етъе филозофи]е као сазнатъ а ц зна|ъа ис"[ине. }толико йто саз"а1е оне узроке и основе захва;ьу;'у!и ко]има биБе бивству]уЁи]ест,
''-
58
|[ет преда:ьем ::асле}ег:их глав||их одре}еьа филозофи.|е
она сагледава оно на]ист|{нити]е у нему се изворно и састо]и истина - неприкривеност биБа у свом битку. 0на сагледава основ блдтка |4стинитости свега истинитог. Фна зна чи\4е оно истинито ]есте истинито' и тако гледа у основ из кога тек човек \{о)ке да буде оно биье ко]е он]ест: биБе ко]е >{1(емо луст,{ти Аристотела да нас подучи. Ё1таме, у !1 ктъизтт сво1е А4ейафэтсзтске, Аргтстотел.!е за целокупно наредно вре_ ме меродавно сковао битан облик {этллозофи.!е утолико тпто ]е филозофском м|-{1]-т.гьетьу повукао кра]тье гр'''ц" ! довео у одре!еност }ъегове бити. Фграничава[{о се на 1 поглав'ье те кьиге' а поново Ёемо тт овде да истакнемо само оно 1што ]е неизбенке да се назове метафизиком. |{риродтто биБе ]е, да.тье, оно чулно присуству.|уБ"',, док ]е оно 1пто 3'е као оно сАмо увек-бивству]уЁе, тив' оно натчулно присуству.! уБе26,те.!е стога и оно 1пто"а,ром0)ке да се сазна само у чистом ми1п.}ье}ъу. Аристотел томе дода]е: врста битлл тога тпто.!е увек-бивству.|уБе као оно с6мо 3'е оно бо>канско,.1'ер где би иначе то бо>канско имало сво.!у присутност ако не у.!едном биБу те врсте бити?27 )/колико, пак, филозофф предузима да каже тшта ]е то бо>канско' она.1'е теологи.!а. [акле, метафизика ]е теолотпка' а теологи]а ]е метафизинка. Филозофи]а ]е битно метафизика: она полази од природе и у пролазу кроз !ьу шрелази преко }ье и изван }ье до сазна}ъа оног биЁа ко]е ]е као основ онога увек-бивству]уБег у природи оно по себи самом увек-бивству]уБе, оно бо>канско. _
25 с!-о01тот 26 тоцт6т
27 Аристотел'. /т4ейас|эь;.зттлса,\|,1026 а19 и датье
1\1[етафизика као оспов||и облик
66
увод у ФилозоФско мишьв[ьв
филозофи!е
(ада се,меьути}'{, ]ав:ьа ]едан техкшсазна}ъу на]витшег би!та. Али, то на]вихше биБе, са сво]е стране' ипак приказу]е ]едно подрун]е биЁа у целини' премда и на;'втлшле подруя!е. 1(ао знаност о ономе на;'витпем филозофи]а ]е тако}е и на]витша знаност или, у поса оним ретку по рангу' прва знаност. А како се то подноси таквом? као о биБу знаност она ко\{е по карактером }ъеним ]е 1{ао знаност о биБу као таквом она се одлику]е тиме да ]е отвоограничена !{а неко рена целини онога тшто ]ест, па стога ни]е на]втт:пем би!у, мео знаност на]випла Бдре!ено подрун]е.1{ао наподрун]е на]едно унутар целине, }утим, она]е ограничена биБа' на]биБевити]ег бо>канског, бити онога '.",''подрун]е 9ини се да фттлозофи]а тиме губи ону сво1'у одлику по ко!о] она за тему има целр|ну онога тпто]ест. 1(ако сто]и знатъе о биБу као тахвом према зна}ьу о на]вттш_тем биБу? 1{ако ]една прет,{а друго] сто]е онтологи]а тт метафизич1(а теологи]а? [а ли]е поред дру]една надре|1ена отто] друго]? }есу ли у рангу ]една ге? €то]е ли оне ]една г[рема друго' у односу основе и последице? Аристотелов одговор на питатъе о односу ко]!'1посто]и изме|у онтологи]е тл ьтетафизичке теологи!е надилази све ово покуйа]е ре111е1ъа. Ёе'туветтом ]езгровитотпБу тл увер:ьив_отшБу к,''.", 6б" исто! ?о ]е одговор ко!и ви1ше н|.{]ке;;;; у"'д!{ [пта у пуном смислу значи битак. 3бог тога.!е знаност о на.!ви|пем биЁу по рангу прва знаност. [ укол'.Б 1" ,р,', 1.{сто тако и она ко.|а разматра би[те убптпте у*''"*' оно'''.1" бивству.!уБи.|ест. Ради чега? } непокретно) онз!а1" о"ь" .|ест присуству.!уЁ,е у потпуно.| пр"зенци. Ради йога се тек поу гледу }, Ру сазна.!е у ко.!о] мери и уколико преостало биЁе бив_ ству.!уБи.!ест. 0нако како су йодрун]а математички одре}ених знаности готово преиначава}ьа чистих односа велинина'у оно тварно' тако и све остало биБе приказу;.е преин,.т,",ь' б"тни!а]е чиста презенца на!вилле биье. }акЁо биЁе не само да 5а изнад свега' него оно ттма сво]у специфинност и томе .'е у да ]е
!р*''
''' -!!
68
1\{етафиз:лка као оспов||и о6лик
присутност самог битка, потпуна презенца онога што биье онтологи]а мо]е?т уколико оно бивству]уБи]ест. 1ако, дакле' _ буде знаност о ра уколико хоБе да одговори свом захтеву да 6иБ'у као таквом _ да буде метафизика и метафизичка теологи]а.
Раправимо одмах пробу: филозофска знаност о природи сазна]е да природно биБе увек из два узрока бивству]уЁл ]ест
_ из е|сов-а й т}ари, ко]и се у гьему]авльа!у увек за3'едно' [алье,
ошз!а !о о}{о од себе самог присуству!уБе. Али, као 1]]та !е оно .'рирод*'о ошз!а? 1{ао е16ов йли као твар? Ако твар чинтт бит природо' онда би то значило: оно и3 чега се твари на к-ра]у са-
сЁо]ё' оно елементарно' чини прави битаку природч. 0блици,
насупрот томе' природне врсте, ма}ье су бивству]уБе, готово право би_ да су само прелазна ста1ъа' установ.тьава}ьа' у ко]има Бе, оно елементарно' привреме.но узима сво]е боравитпте не везу]уЁ,и се за 1ъих. БиБе у природи ]е оно неповезано' неуметако' и рено' неограничено' оно безаконито влада!уБе. }1сто човека има унутар тог биБа само онда када примпвроту 6ити те природе' па мере' уредбе и законе узима само за.пролазно боравитпте, не везу]уБи се за }ьих у ономе 1што му ]е на!сво]-
ствени]е. €азнатъе оног биБа ко]е репрезенту]е сам битак доводи пита}ье о правом битку природе до одлуке: оно непокретно ]е оно у пуном смислу бивству]уЁе. Фно природно, дакле, чини биБешл у правом смислу оно 1пто 1'е на тьему непокретно' А то ни!е твар'ко]а !е управо основ за оно тако-а-тако|е_и-друга_ ни]е, него оно 111та-то-]ест, е|6оз, врсте бити' нпр. врсте онога >}(ивог. 1о сазнатъе физика не мо)ке да дА од саме себе, зато 1што се батп у ономе природном облик и твар ]автьа.|у увек за]едно.
увод у ФилозоФско м|{шьв|ьв
филозофи]е
1о, опет' не значи да природа поседу]е сво] битак ]едино у е!4е,ада]е све остало не1што небивству]уБе. 1о би поново одало она] платонизам ко]и битак природе редуку]е на иде]е' }{апротив' е!4е лрироде' врсте бити, састо]е се ну)кно из твари као оёнов" могуБйости битка-у-крета}ьу. Фно природно !е по свом битку у крётатъу' }ьегова бит]е за]едно са осталим одре}ена и *ре'айей..[т| ]е, дакле, природно биБе као 6иБе? [а ли ]е 0но твар, т]. оно елементарно, на чему су облици само преко пребачена ста}ъа, или оно природно бивству]уБи]ест као 'ъих у твари присуству]уБи облици?
69
-
Фдговор на то пита}ье да]е тек метафттзика. |{оглед на биБе ко]е чисто репрезенту;'е 6итак' пу1пта да се саз|{а: оно природу-о !е 6и\е, ко]е оно.|ест' као у йварьс йршсусйву]уЁш облъь
Али, бит прироце ;'е облик, али увек облик оног' шлто ]е у кретаБу, йто ёе по.!ав"гьу]е, расте и и1пчезав а.14 тиме;.е пала одлука о томе гшта.!е природно биБе. 1ек излазак и преко }ъе освет.тьава природу у обелехткеБег '9на ./ Ёьегову бпт,и одатле у први основ битка свег ойьа. ?о пре](орачетъе мо)кемо да назовемо ;'едним касни;'ипл именом,'трансценде нци3' а''' ?о тр-ансцендира.| уЁе кре'ат'ё метафизи1е, ме|2утипл,. садр)ки у себи могуБносй .'ро"и"крета}ьа' ко.|е се на]пре по3'авльу.!е као матери]ализам. |{од тим м|{ разуме'' правац ми111./ье}ъа схоцно_коме се право биБе тршки '",; !едино у ономе 1птоле)}ш у основи [7ш9гшп0е1!е9еп0ев], у ономе елементарном. 1а] правац крета}ьа мо)кемо да назовемо: метафизинка ресценденци.!а. Ресценд|ир а!уБи матери.!али.'' д'."й" ."'3':, метафизичку неуслов'ъеност у уче!ьу марксизма, ко.|е непо-
.
'74
увод у ФилозоФско мишьвьв
[!{етафизика као основпи облик филозофи]е
све_ средно прелази у политичку праксу' Ради чега!е и т]остао топовесно делатан. |[а ипак Бе да се покахе како ресценденци]а не н{ора у сва_ _ кой !луна]у да буде матери!алистичка напротив: матери!а_ о] истини лиза!,г!" ,!й,'* р |4в а1ъе пр ав е ре сщендонци| е' 7. сво ! кра]1ьем тек у ч д9кра]_ ресценденци]а излази на светлост дана 1'у;у}"' стади]уму метафизике: у Ё{ияеово| филозофи!тт тьейаним г{овратком на фактуьг ]кивота' иу Рилкеовом (&а1пег метафтт_ г!а &|1[е) ,*.""*.ф.7 повесттом кра]тьем стади|уму зике транстдендеяци]а се ;1реокреБе у ресценденци]}г' тако да а и1пчезава раз'1ика изме}у |р'нсце"денци!е и ресценденци;е' и сЁе метафизиком пФстав]ьене разлике губе сво]у рашг "й.,'' нлатьава!у}лу снагу и обавезаност. 11[та то з[{ачи - то шита}ье Бемо морати да поставимо у право време' Ё1о }лпак, из метафизи',його"новног облика ф:л'позофи!е следеБа пита}ъа: израста|у _ ,р*_ 1. ,[а ли оно [1,{то се у т''{одерним природни}{ знаностим? Ёико облик? казу]е као приР0да ]есте у тйар1присуству]уБи се ка)ке' *теББ моБи да тврди да !е тако. 11ре ]е то било, тако веку' схвата}ье пР1'{роде у Ант'ици и у €редтьем 2.[де !еданас метафизика, у ти]о] светлости се природа тек знапо!авльу]е у свом битку? Ё{игдо не видимо да су природне оне !што оно ,.'''" обухваБене неком метафизиком, ко]а и|ут природистроку]у раскрива као биБе ко!е оно !ест' Ё{апротив' не знаност |4 су се шоставиле на методе ко]е су саме образовас!ме у сва}(о доба могу да преиспиту!у ътревидл' ле, ко]е 'н" на]больем слуяа]у р']у. Ё" ,'^"-"'" допугпта]у метафизику у или надграц_ или дораду узгредну !ой к.,о неко догра}иватье идеологи]у, као само утолико 1што мета}ьу, т]. у основи !опт стаьа иссвагда1ш}ьег од зависно физинко ми1ш]ье}ъе ту оста|е чине1што за ва>ки и као пример". за то коли*' |" Ё"',"*"ваних увида сачувано у делима велйт(е да приведе у дело то произво!етье. Фвде имамо пред собом]едан чудан феномен:.!едно теори]ско са3натье ко]е ]е]отп у самом себи техничко' те стога и мо>ке непосредно да пре}е у праксу. Али, та] феномен ]е основни начин на ко]и нам се данас приказу]е оно 1што природа]ест. )[' сваком слуна]у, [[а]бницово одре}етье каузалне дефиници]е допутпта да се сазна оволико: уобина]ено м1ъе1ье' према ко]ем се техника састо]и само у примени природно-знанствених сазна}ъа на )кивотну праксу' ци]ьа исув1{1]1е кратко. 1а примена!е могуБна само зато тпто ]о и с6мо природно сазнаъье веБ техничко' и то као сазна}ье. 1{аква ]е бит тог сазнатъа? 3нагье ко]е у себе укльуну.|е заткем' за овако да одредимо бит техттиткно' ]ер након !пто су унутар места човековог посто]атьа скинути окови са природних енерги1'а, све зависи од тога да се прорачунава]ъем оне преузму у власт!{те руке' т]. ша се подвргну_заповеда}ъу во.]ье, и да се осигура снага заповеда}ьа во,ье' || сада отштеБена, чак у осно]е.!асно:]'снага заповедагьа во'ье би била ви :л укиЁ]:та уколико би последтьи' у|{апред дати ци]ьеви' одхоБе ре|ивалгтьено хтёЁё. Бо.тьа, ко]а као прв6 и последгъе никакве ви1ше но свог заповеда1ъа' снаге допу1пта осигуратье унапред датеипослед}ъе ци'ьеве, оне ци]ьеве ко]и би )еъезали и огранит1авал|1. Бо;ьа, дакле, не моя(е да се разуме ако се по}е од ци'тьева' него обрнуто: ци]ьеви се увек став.гьа]у у слухканску вопремда она ни]'е са во'ьном моЁи човека' 3}^]-1!: 'д"''й*'^ она ипак па.|е утолико и не1пто надчовечанско' оста;.е у основи различита од бо>канске во'ье' }едино човек *'о!!"д..,в'гьа]уБи хотеБе би&е нуди то.| во.тьи Бене присуствовности,и то тако да она присуству]е институци.|ама у технике, у политичким., привредним |1 во1 ним о!г'!'.,цй 9толико та воБа оста!е й^ у,уЁ"'' као суб;.екта свог господареБа. ,
^
.|
й"''
,''"*'
6''''"'", '"'.
1м1е}утим, да бп 1!овек био способан за то да буде носилац господаре}ъа во,ъе']4о Ра1у-да буду испуь"'', услов!{: отворен целинй биБа. бн )киви сналазеБи 'др"$"ни :ове5.;'е се [1гп 51с}ташз]{ка}ьа у тз!ност{' овога т'{ 0нога од овог и оног, не н|л од веБгт:те тако да бтл понеки п,{огл}1 да зна]у о томе' нпр. они ко]и се као футлкционерт'1моьи гура]у у предтъе редове, или пуш{та]у да буду гурани та\{о, него се овде напросто др'|(е да 11спуни сво;'захтев да репрезенту]е битни битак. Ёапротив, зби.тьност би|-:а }е }ьегова безбитност у том смислу да во]ьа' принцип збитьности, биБу директно одбацу.!е гьегову бит' Бидимо, дакле' да ]е господаретье во]ье начелно двозначно: с !едне стране' господаре}ье во]ье уноси зби.:ьност као по]ам мере за оно 1што се назива ,,бивству]уБи'' у оно !пто у 1ьеном апсолутном захтеву иск.]ъучу.!е све остало; а са друге' оно истовремено и уздрмава захтев збильности за битним битком,
109
Ако, дакле, мисл1.1мо из сеБатьа на метафизику, ойда нам се показу.|е двозначно ста1ъе ствари, да бит {ехнике, господаре}ъе во'ье' уздрмава она] про.!екат битка ко.|и ]е носи и кога она разви]а у }ъегову кра]ност. Али, тшта то значи? Ёа!пре ово: одре}егье битка као зби.ть-
ности поста]е упитно. Али, бпт самог битка изнова поста!е ствар мисаоног пита}ьа: 111та значи бхлтак ако збильност мора да напуст1| захтев да испуни бит битка? } том облику основно филозофско пита}ье изнова ступа пред ми1ш.тье}ье' 0во статье ствари Ёеьто.!отп.|еданпут, на]едан други начин' да раз]аснимо на оном по]му могуБности ко]и прййада по!му зби.гьности: 14з меродавности зби,ъности за схвата}ь е 6итка проистиче .!едан одре}ени по]ам бити могуБности (66тсрт5, |у:тапт!в, ро[етт[[а). Ако збильност исказу]е прави битай, наиме' 9нда .|е могу[ност ]едан небитак, наиме, ]едан ;'отп-не-битак, едан ошт-не-з би.гьск и- бит ак. }{ако е видети чему се састо] и у то;'отп-не у смислу Аристотела и целокупног времена ко]и ф следи.3бильност значи: оно 1што нетпто ]ест , б||т, сасвим доведено у презенцу. 9но могуБно ]опл ни]е довело сво!у бит до присутности, ]отш ]е на путу ка ономе 1што оно ]ест, ]ошт ни;'е досегло сАмо себе у ономе 11тто оно.!ест. Фно щто битак значи у смислу могуБности одре}у]е се' дакле, из погледа на зби.тьност ко!а образу]е по.|ам }{ере. Фдговара.|уБи томе, тада и у доб а технике, могуБнос ти би\а поста] у могуЁности де;' ств оваьа во]ье' ко]а те>ки да прорачунава}ьем све могуБностй саку'', у презенцу и тако распола)ке }ьима. Р1 овде, у по]му могуБности, видимо како насле}ени про]екат битка доспева до свог екстрема: могуБности поста;'у у потпуности зависне од зби.гьности. 0тле нису ни}шта друго до }ьеном властитом заповеда1ъу подвргнуте могуЁности саме во']ье. .|
.!
.|
н Филозофи.|а и вазор па свет
увод у ФилозоФско мишБ00}ьс
Али, митп.]ье}ьу ко]е себе пу1пта да се сеБа метафизике' |,!стовремено поста]е вид.]ьиво ]отп и нетпто друго: уздрмаваБе захтева збильности забити битка. А ако]е тако, онда се доводи у пита}ье и меродавност збильности за оно тшто ]е могуБмогуБности исцрпльу]у у томе ност. |[оста]е упитно 'ц9:ли-9'е могуБности буду де]ствоватьа ко]е су прорачунава}ьем унада моБи волье.Асто тако, мит]]]ье}ъе доводи сферу пред ухва[тене у с\{ислу могуБности'ио11би могао допустибитак у у пита}ье и ти да поново доье у пита}ье за ми1п]ьехъе ко]е и постав.]ьа пита}ье. Фно тпто битак значи се уоп1ште' у свом читавом обиму, доводи у пита}ье' и то изнов а |4 |1з теме.]ьа. €ада се враБамо на пита}ье ко]е сто]и изнад овог поглав]ьа.
ми1ш']ьетъем' не само неповесна него и директно противповесна. !ер то ми1п]ье}ъе прорачунава, тако}е' и повес1 с обзиром на 1ъену могуБну де]ственост за постав]ьене во'ье' па
110 [!
!Ё
ш ш
ш !н !$ !н 1н ш]!
н !||
|;1
[:!: |;!
ш []: ;!]
!! !:
'!.
;1 |1
[: [.
!
11,
йетафизика' традици]ом насле}ени основни облик филозофи!", постала]е технички одре}ена пракса сама ни;'е осигуратъе збритъава.|у назори на свет. Ёо, да ли!е, тако ]е гласило пита}ье' унутар круга технички обликованог ми1ш.]ьетьа филозо-
нам потребно ни фи]а]ошл уоп1пте могуБна? |[оказало се: ни]е погледом ни]е ви1пе како страху допу:птена да у филозофи;а
трагамо за егзистенци]алним могу!,ностима филозофи]е, нити нам ]е потребно да пркосно три]умфу!емо неоснованом тврдтьом ца !е филозофи]е увек веБ било тц да Бе ]е увек и би_ ти, 1ер тачно знамо да филозофи]е нити ]е увек било нити Бе се пове]е нухки}{о се надасве чврсто тога да то уздрмаватъе никада не бйсмо могли да видимо без сеБагьа на метафизику и на она одре}етьа 6иткако]е]е она образовала. €е6а}ье на метафизику ]е ]едно повесно преми1ш']ьатье ко]е смо поставили на почетак свог )/вода у филозофи]у, тада ]отп без увида у ну)кност тог поступка. 9 ме}увремену нам се та] поступак ра_ светлио: ми сада знамо да би - из разлога ко]е смо исто тако остане увидели_ без повесног преми1ш'ьа}ьа нама морало да томе Ёасупрот ]е затворено оно 1]1то у савременом добу ]ест. технички обликована пракса сама' скупа са светоназорним
111
ци]ьеве
]е стога и природно неспособно да оно тпто ]е било [0аь 6еше-
зепе] искусииразви1е из гьегове властите 6ити,нпр. основно филозофско пита}ье: 1!1та ]е биЁе уколико оно бйвству]уБи
}ест? ?| преваРа;'е и самопревара када се стално позивамо на
преда.|у тврдеБи да ьене вредности ва.)ьа чуватии
[|еговати,у1
истовремено ]е посматрамо само у погледу на то како мо)кемо да.;'е искористимо како би оправдали захтеве моЁи за културним и политичким обликова}ьем >кивота. }асно;'е да нас та употреба преда.!е дефинитивно одва.|а од }ье' по1пто нас чини неспособним да.!е пустимо да говори сама од себе. Ако хоБемо истински да очувамо преда.|у' онда ]е потребно тра]но по_ весно преми1п"гьатъе ко.1'е, не разми1шльа]уБи о светоназорно.| де!ствено-сти' поку1пава да доведе преда]у до говора из }ьене власт|'1те бити. ?ек тада мо)ке да почне ра3говор са на111ом 11реда.!ом, ]ер се тек тада буди она слобод| тке да ]е досегне зато тпто]о] она оста1е битно заторена. 9иста могуБност образу]е граЁицу господаре}ьа во'ье, али тако да во]ьа никада не мо)ке да сазна ту границу по1што она, напротив, сво]е господаре}ъе мора да дрхке да одговара на два начина: оно или препу1пта та] основ бити тьему самом' остав.тьа га неми!ш'ьеним' остав]ьа га за тъега,{или се окреБе према основу бити,мисли га као основ бити'кЁо оно прикривено, зато тшто]е то оно {пто у себи скрива могуЁности чи}ъе}ъа отвореним.
''р'''5.'' ',' *''
Битак као могу}:пост и ускраЁепост
увод у ФилозоФско мишБвьв,
првом случа]'у, у ко,ем ми1п.тье1ье препу1шта основ бит1{ тъему самом' он не доспева у отвореност ко]а потиче из }ьега. } другом случа]у, раскрива1ъе истовремено отвара увид у оно прикр1{вено, у ко]ем;'е скривена ист|{на о биЁу. |1рви случа] !е миштльетье метафизике. 0на ре1]]ава пита}ье: 1|1та ]е биБе?, и на начин зна}ьа оствару!е истину о биБу. 0на препу1шта основ бити свег раскрива!ъа ]ъему само}{' зато 1што он уоп!пте не улази у домен погледа }ьеног испитива}ьа. йе!утим, :ь{оже да до}е повесни тренутак када Бо ну)кан задатак ми1ш.тьетъа да постане питатъе о основи бити метафизтлке, т]. о основи извора истине о биБу - пита}ъе ко]е и ]есте метафттзика. 1о се дога!а } Аоба господарегьа во'ьо у ко3'ем, с сво]у кра]_ ]едтле стране' метафизинки про]екат битка досе>ке бттва истовремено та] про]екат :ъу могуБност' а ипак тако да ко]и одре!у]е она.| уздрман' ]ер основни по]ам метафизике битак: зби.гьност - преста]е да буде сАм битни битак и|4сттостав.тьа се као узмак битног битка, као ускраБеност. 1оме одговара прелаз метафизике из сво]е 6иттту сво]у небит, изоста]а}ье пита}ъа: 11!та биБе ]ест, у корист неуслов]ьеног осигура}ьа биБа кроз тех!{|тчки одре}ену праксу 1.{ оправдава}ьа те праксе путем назора на свет. } такво! ситуаци]и поста]е неопходно ]едно ми1]1'ье}ъе коне одре!у]е увек само као збильттост, него ко]е почибитак ]е }ье да мисли 6итак из миру]уБе могуг1ности ко]у налазимо у основи бити метафизике. |1рво ми1п]ье}ье се наз!.{ва метафизика. [руго миш1]ье]ъе' ко]е се метафизици окреБе на та.! начин 1што почитъе да проми1[1]ьа основ тьене бити, повезано'|е са {,а]дегеровим именом' 3ато 1што ]е та! задатак [а]дегер по први пут видео и учинио вид.]ьивим' Био би узалудан подухват каца бисмо хтели да се бацимо на то да ту и тамо мислимо о .листо|, миру!у!,о] могуБности, и да оп1]тиРно изла>т}кало изнад тье као }ьен натчулни основ' 1{его се во,ъа' пр|{нцип зби,ъности' постав'ьа назад у бит новека као место сво.]е присутности. Атимесе човек' на начин ко.!и до тада 3'отш ни.|е посто.!ао, истовремено увла_ чи у сред[{1пте односа према биБу. Ёазори на свет одговара]у том помицатъу човека утолико 1пто му достав.гьа]у такву представу о св_ету ко;'а га ч!'1н1,1 драгово]ьно спремним за заповеда}ье во.}ье' |(онсекве:ттно томе, ми1л.]ье}ъе о човеку поста]е радикално антрополотшко, т]. снаге тд моБи човека поста]у меродавно поцрут]е за 1{злага}ь е биБа. [одупте, чини се .,о д' метафизика и1шчезла у корист назора на свет и антропологф 1" Али,.то и.|есте само привид. } назорима на свет и антропоу логи3'ама се прикрива метафизичка ресценденци]а. Бо'гьа, господареБа зби.тьност, поставльа се назад бит ноу века. [о да се човек сада по]ав:ьу]е као суб3'екат збй.'ьносттд указу]е на.|едну начелну проме!{уко.|о.! подлёхки]у во]ьу'' озбильу]у у области збильско |ест, др)каве. све су то превиди онога тшто данас оно Фвде, последице' то су провиди ко]и мора]у да има]у пустотпеЁе и-мора да утврди пре свега' на1п поглод мора да остане ]асан моБи, бит во.гье, ]есте у |{ораст сагле[амо. хоБемо да -'' '"' као зби'гьност ресценденци]у преокренута трансценденци]а бивству]уБи мо>ке да стране' сво]е са ов', А збильсйог. Б*'.' човека. тубитку само поста.|е у йетафизичка трансценденци!а и ресценденци]а сада преста]у да фду противстав.тьени правци крета}ьа' €ве док су оне трансценденци]а]е прелазила у нат!отш биле противстав.тьене'
!; 1з
!а !5
н
увод у ФилозоФско мишьвьв
121
чулни основ свег биБа, док се ресценденци.!а, насупрот томе' враЁала назад у оно елементарно у твари. РЁсценденйи]а]е била матери.! алистичка. €ада се, ме!7утим' сама трансценденци]а преокреБе у.ресценденци]у и поново се.1'ав.тьа у гьо: у потпу_ но проме}ъено]форми: као су1цтинско изван-и-преко ко]е ийа сво]е место у бити човека. 1рансценденци.!а поста]е и сама ресцендентна' а ресценденци;'а трансцендентна. Фбе понитьу да поста.|у такве да не могу да се разл!1ку.,у, а истовремено и1шчезав^ ц противстав]ьеност идеалист'1чке и матери] алистичке метафизике, ко]етону о_бе у немогуБност да "" уз^]'м"о разлику'!у' ?име се об]ав'тьу!е кра] саме метаф.''*ё. йи истовремено уви}амо да та метафизичка ресценденци. нема никакве везе са повратком у основ бити метафизике. ]а €амо од себе ресцендира!уБе митп'ьеБе уоп1ште ни]е ста}ьу у дамисли мисао о миру]уБо] могуБности.1а мисао:иуоста]е с|_ свим затворена. }ер ресценденци]а]е све могуБносйи веБ преобразила у могу}тности во'ье' т.!. уде]ствености. |1а ипак, управо.метафизичка реоценденци]а дрхкй р"''\""денци]а мета6':"Ё[^ мери влада]уЁи |о] "ё#; могуБнос1.т:,у;;' *"' ,''"' Ал и' ну !едгту ]единствену као суб]ей',''''''''царетъа' метабтьа,'','""й' бйтак употре бтттттог се[атъа на р"''",!""ц"],'ми1ш'тье_на^из управо
"' фттзику,п]ута'#йБйд1''"*?1::"',:#ж;"д'#!]#'"]- Б а м о гу о ]! ] й ру; уй'
;'Ёж
:
;:
ност, врело
н.нът;.у# р'"*р}!'йа
;;н::зж;; сам
н]ъ ]#;
${:## отворен:ж}#ъ#ж#:ж; ;; ;
;
!ц*]ц#б' о'**^о битак'
.
"" ^ него
ит
а тке заобиБи' Ёа,й^. ё*р', *']! оста]е оно 11]то сеяикаца сведочи - пре св1{х рационалних об]аттттьегь'''':цчрнута _ да бит човека увек оста]е тако}е и место за по,ав]ьи1о ]е неоспорно чи'','.й, ва}ье онога прикрива!у}'и прикривеног' ми1ш'тье}ье тако9е схва}ъе1{ичко ста}ъе' ко]е.!Ё ресцендира]уБе з.на да )е смрт тило }1а сво! ттанин. ]ер то митшльетье]ош одавно на]шрикривени]е' оно и како оно на]ттзвестти]е тако йисао д|;" б"' !1овека тако!е и место за по]ав'тьива}ъе ]ед_ прикривеног' веБ и стога]е ове друго пре 11е_ ''!,р'*рй,Ё5уь, ,,. фантастинна мисао' Фна има свого пуко изми1ш-тьен! ''й тшто оста]е измакнуто свимоб!атшьеьи]е упоришлте у ономе праксе' ма техничког раци!а и свеукупне техн' чки одре}ене прец сто]и |[а ипак, на:п }вод у филозофи]у у сваком случа]у пикао однос битка према6итичовека експонира задатком
.'!'
л' -
12з
да
та}ье.
увод
у
Филозофско мишьвьв
да се сакри]е' по1]1то бииначо хте}ье попустило. €криватье
бесци]ьности опскрбзьу]у назори на свет. Фнда смо да'ье питали: 1(ако сто;'и, ако тако сто]и, с метафизиком? Фдговор]е на.!пре гласио: техничк[{ обликована пракса скупа са припадним све_ то наз орним ми1ш.тье}ъе м е и сама метаф ||з'1ка: нар авно' по1што метафизика ви!пе не израста из п1,1та1ьа тпта.!е биБе, она ви1ше ни3'е бит метафизике него метафизика у сво]о] небитут.}а небит !е не1што кра]тъе де]ствено. 0на мо>ке да се сазна као небхлт само из сеБатьа на бит као на оно 1пто ]е било и витпе ни]е присутно. Р1 тако ]е ]едним ударцем постало вид.тьиво ко3'им се то путем ми од почетка креЁемо _ путем повесног сеЁатьа' €еЁагье на б:лт метафтлзике нас чини слободним' оно нас доводи у слободан однос према ономе тпто ]е присутно' тако да мо>кемо да питамо: !|1та ]е биБе, ако.|е збильност онога зби.гьског вольа? Фдговор.|е ну)кним начином двозначан: збитьност, по]ам мере за битак, досе)ке сво3'е неограничено господаре}ье' а истовре\{ено зби.гьност преста.|е да репрезенту]е битни битак. Фна витпе ни]е као некада пуна презейца бити, него .!е пре одбациватъе и узмак битног битка. [о нам]е дало повода да битак мислимо као чисту, миру.!уБу могуБност' и да тако бит могу!ности ослободимо од потчи}ьености збильности. йиру]уБу могуБност смо пронатпли у основи битиметафизике _ ову послед}ъу иску1шану као повесно промен.тьиву отвореност биЁа. отвореност ко]а у основи бити метафт1зикеима залог у ко]ем су сачуване и скривене могуБности чи1ье}ьа отвореним. 1а] повратак у основ метафизике, ме}утим' не1пто ]е сасвим друго од метаф:азичке ресценденци]е, ко]а се на]пре зби_ ла [з1с[ его|3пеп] у форпги пуког противпотке да се об]ави као биЁге само ако су биБ.е и би:так доспели у разлику. Разликова!ье се' дакле' тиче самог биБа уколико оно пу1]]та биБе да тек доспе у оно неприкривечовек има сво]е боно од онога гпто оно !ест' док '{стовремено рави1ште у том разликовагьу. ' п^ сво;'ски проми1п]ьатасазна]е 6и'"')6изика,ко]а 'п^. се свугде пу1пта да у односу на оно 1]]то ]ест доБо као такво ли она сама исто тако и размисли Али, га!а то разликоватье. мисли он.а лику? д^ , утолико 1што н:!. 1 9-1]:^'-"-ф"]' ]е '", лепа и.|единствену бит по]единанно многа |1латона разлику]е биБе као биБе. Али, представльа где лепог.0на!е мислисвугде као разлику мисли;'е не саму, као }ьу ту оазлику она не мисли на оно собзиром биБе испиту]е у Бено! вл?стито] 6ити,]ер она битионим 6иБа, глто ойье као биБо;'ест, а одговара битком оно ни ни.!е леп лепог' бити-човек човека итд. Разлика, дакле, _ одговара чиме биБе, нити]е оно тпто метаф'1з'|каиспиту]е битак. Ради тога метафизттка свугде позна]е разлику' али]е не м'1сли као р^злику. 0на проводи разликова}ье у односу према биБу у цёлини утолико тшто ка11ке ли да се об!ави оно 1што уоп1пте ни на какав начин ни]е? 3ар не коке |{арменид да Битлта никада не мо'(е да се мисли' по1пто оно кога ]е напустио сваки битак не да]е ни1шта да се вр1ди' н|'11пта да се мисли. (ако онда оно уоп|л]те мо)ке да се об;'ави као противмогуБност? А ипак.|е тако,]ер ми1ш]ье}ъе
ко]е проводи одлучива}ъе о битку тл Ёигшта гледа на Ёитшта као на оно 1пто се др;ки далеко од биЁа. Али, како ]е то могуБно ако Ёитпта ипак ни]е? )/ ко!ем смислу Ёитпта ни.!е? )/ том см|{сли да му битак нтдкаквим начином не приступа. Фно нему битак приступа.!е биБе. Ёитпта ни]е' знани: оно ни]е биБе. 3бог тога.!е и за метафизику Ёицтта одре!ено тиме да]е оно потпуна одсщност свег биБа. Али, насупрот томе ми постав]ьамо питагье: [а ли онда све 1пто ни.!е биБе веБ због тога и ни!е? 1{звесно, за ]едно пли1п]ье!ье' за ко]е само биБе !ест, Ёитшта се консеквентно при_ казу.|е као пука одсутност свег биБа. 3а то ми1п.тье}ъе Битпта напросто ни]е. Али, сада имамо пред очима разлику биткаи биБа.3бог тога мо>кемо исто тако да ка)ко.
135
Битку ни]е ]едноставно сво]ствен т{еки други начин бити него биБу, него ово: 'не бивству;'у\тибити',веБ одре|у]е начин }ьегове 6ити' Али, ово обаветштетье нас;'отш не помиче с меота. о.1щ неразум]ьиво пре свега то' !пта значи да биБе !ест, т]. да.!е биБе досу}ено у битак. Ради тога Ёемо овде на]прода прекинемо сво!е тумаче}ье' али Бемо се другим путем поново вратити на [ьега. \4и смо у сваком слуна]у сазнали толико да ]е дога!а.! из ко]ег проистине метаф17зика разликоватъе битка табиБа,ма колико то разликова1ъе, и нарочито' начин бпти битка, за нас на.|:тре оста.!у загонетни и мрачни. } том разликоватьу, ме}ут|{м, човек сто.|и, без обзира на то да ли он за }ъега зна или не зна. йо>кда сада мо)кемо не1пто.|асни]е да сазнамо' како то разликоватье сто]и према бити човека. Разликоватье .|ест - ] ер без тьега биЁе као такво не би било отворено' А фактум метафизике осведочава отвореност биБа као таквог. Али, где то разликова}ье има местосво]е пр1.{сутности? [де оно нала3и сво.| смегпта]? [де оно пребив йио-битава? |[осто]и.!едно биЁе ко]е ]е биБе ко!е оно ]есте само тиме 1што сто;'и у том разликова}ьу утолико 1пто га непрестано употреб.:ьава. 1о биБе.!е човек. 0н ]е из сво;'е бити упуБен на разликова}ье битка ибиБа,по1пто све по3'единачно свугде пред_ став-тьа с обзиром на битак. 1о представ.тьа1ье се назива ми1|]]ьетье' тако да ]е на та.! начин основна црта ми1ш]ье}ьа разли_ кова}ье биБаи битка. Ради тога бит човека' ми1п'ье}ье ,иобразу.!е место присутности за то разликоватье. €твар" .'о;" '" и битако као да се било где одиграва то разликоваье битка Ба, ко]е би потом ]отш и добило некакав сметпта], неко место где би могло да обтатава. Ёапротив' то разликойатье ]е ]отп у самом себи веБ припрема}ье онаквог сметпта.1'а као какво се захтева да буде бит човека: ми1п]ье}ье. 3бог тога бит човека ни]е тьегово власнитптво' него човек припада сво]о.| бпти. Бу он, доду1]]е' унака)кава' али никада не мо)ке да.|о.! умакне' зато 1пто све оно како и као 1пта он представ]ьа и хоЁе у1 чини' ипак почива у }ьегов о1 6ити,ко]у оно разликова}ье захтева као место сво]е присутности. [де год новек пребива' 1шта год чини и чиме год се 6ави' 1шта год полазеБи од самог себе мисли. на ко.!и год начин представ'ь а се6е и сво биБе - човек оста.!е изручен оном дога!6]у ко.|и одре}у-. .!е тъегову бит, тако да он свуда где се у!1утиостав.]ьа сведочан-
.
\з6
Битак у свом одпосу пРема б:дти човекд
ство о том догаьа]у' и то !едино самом сво]ом 6ити, ко]а ]е оно
1у разликова}ьа изме'у битка ибиБа, ради чега се и назива 'тубитак' [)аве!п]. €ада мо>кемо не1пто !асни]е да видимо ]едно стаье ствари
ко]о ]е било означено на следеЁи начин: битак као битак употреб-тьава бит човека. 1а] увид нам.!е израстао ]еданпут из сеБаьа на метафиз|4ку, а други пут и3 искуства ко3'е ресценди_ ра]у[а метафизика др)ки спремним за ми1п.тье}ье. 1{ао вотьа влада.|уБи битакупотреб.гьава човека као суб!ек-
та свог господаретьа. 3бог тога смо поставили пита}ье дали|4 бхатак као битэк употребтьава човека? Фно тпто овде казу;'е ,,употреб.гьавати", остало ]е неодре}ено. €ада видимо: разликова}ье бтттка и биБа, ко;'е тек успостав.]ь а бттБе као биБе, има место сво]е присутности у бити оног биБа ко.!е непрестано }т1отреб.:ьава разлику. } том смислу' и разлика битка и биЁа, обр-
нуто' употреб.тьава бит човека. [о употреб]ьава!ье ни]е узрок неког недостатка' него: Бит човека' ми1п.тье[ье, !отш и сама од се6е прилада то] разлици. €ада смо начинили корак ко]и нас ]е увео у ]едно подрун]е ко;'е нам ни]е присно. 3бог тога ]е сада све до тога' да та] корак исто тако буде]едан обавезу.!уЁ;л корак ми1п'ье1ьа'.|ер филозофи.!а мора увек да се проводи у обавезу]уБим мисаоним корацима. €еБатье на метафизику, ко]е образу]е пут на1шег ми!п;ьеьа' довело нас.!е пред оно дога!агье из ко;'ег проистиче основно пита1ье метафизике. 3аиста, ]едва да.!е !ошт потребно да се изговори како су се ова послед}ьа разматра}ьа кретала у кРугу пита1ъа о битку. Р1 скоро да се само по себи разуме како }вод у филозофи]у мора да управ.тьа у правцу уво}етъа у то пита}ъе' |[а ипак, ми оста]емо при опомени да.!е пут ко]им ми идемо сеЁ,атье на метафизику.
х питАБв
о Битку и мвтАФизикА
9 овом наслову морамо
да споменецо и метафизику _]езато 1пто оста]емо данпут на путу сеЁатьа на метафизику, потом' и пре свега зато, тпто]е питагье о битку ме}увремёну' поу стал о су1штински дво з начно. }м1етафизика постав.тьа пита}ъе 1!1та.|е биЁе уколико оно бивству]уйи ]ест? 0на пита о ономе гшто биЁе одре}у]е бртБем. А то.!е битак. ?ако, метафйзика пита о биБу, а одговара битком. й9}}тим, пита}ъе о битку мо)ке да има и.|едан други смисао. Ёаиме, ако обратт1мо паж}ьу на онразлику в''*.'в"Ёа, да битак веЁ мислимо као оно друго биБу, као небиБе ко;'е ипак ни.!е нитштавно Ёитпта. |{итатье: 1|!та]е би['е -мисли битак,.|ер оно мисли биБе као оно ш:то7есй. Али,оно мисли битак само с обзиром на биБе, наиме' као оно тпто ]е сво.|ствено биБу :
уколико оно бивству.!у!и !ест. [а бисмо то учинили разговетни.]им' мо)кеь{о и овако да се изра3имо: оно мислии одре}у]е оно бивству] уБ и- бити, биБе- битак [5е1еп0ве1п] биБа. иЁи,'#о мисли битак полазеБи од биБа натраг ка битку. А то значи да|1|4татье: 1!{та]е биБе?,битак не мисли као битак, не мисли га као }ьега самог' не уколико;'е оно друго свем бтл!у. € обиром на то' дакле, да е битак друго биБу, метафизик а 11е мислибйтак. Али, она га засигурно мисли као оно тпто.|е сво]ствено биБу. |[ита_ тье о битку!е, дакле, очигледно двозначно, и ту дво3начност морамо дараз!аснимо полазе[ти од основа' и морамо увек да]е ]асно у виду. } то], за филозофи]у одлуйу]уБо], ствари уу3'' [а]дегер се у основи погре1шно разумео онда када се мислило да.!е, препга [а]дегеру, метафизика питала о биБу, а сада 6и, ;'
138
увод у ФилозоФско мишБвьЁ
|1ллтаье о битку и метаф:лзика
насупрот томе, требало да се мисли битак.1о се онда схватало и оъако: метафизиц1'1'е потребна !една допуна, наиме' одре}{ислила би\етъебтатка.Алпсе доказивало да]е и метафизика так' док ]е {а]пегер образовао ]едну недово-тьну 11редставу о .,""'4''''ци. [ротескна форма критике !о, наравно, она ко]ом се ]едном мислиоцу приговори оно 1што.!е отт од самог почетка и увек тврд|{о, да метафизика мисли битак, и то од |[армениметафизикаиъ:'а' д{ и под }ъеговим властитим називом. 1||та би йетафизика, не битак? дакле, мисли биче могла \11х[1\(::'|4ако блтак' А ту се, мисли ткивих као као биБе-битак: Бво!ствено, дакле, се креБе метафизика значи: у разликовади,?в"т^, бога. А то тъу битка и биБа, она извр1пава и довр1пава то разл]{кова}ье' али 1ьега самог она не проми1ш]ьа. Р1 зато тшто плетафизика не проми1ш.тьаразликова}ьекаотакво'онанепро\,{и1п,ьанионо властито] 6ити. Фхта уоптште ни разликовано у }ьегово] свагда не[{о)кедамислиторазликова]ъекаотакво'зато!птосхоцно свом основном пита}ьу: 111та ]е биЁ.о као такво?, она битак од самог почетка узима као оно тпто ]е сво]ствено биБу а не као оно друго свем биЁу. 1име метафизика ни]е починила ни греййти ]е направила пропуст, веБ напротив: она.!е извртпи'пку ла сво!у ствар. Фна ]е у то пита}ье ук.тьучено богатство повесно исходила' изнела и развила и ре1шила' и то до послед}ьих кра]ности. Али, мо>кда ]е сада вре\{е да се постав1'1 друго пита}ье' питатъе ко.!е метафизика ни]е поставила - {1ита}ье о битку другом биЁа. €вакако, тада мора да постане]асно и ''''" ''' 1{ухке бити. 1о место ]е Ёитпта, али не отто Ёитштавно него Ёитшта као сам бтттак, уколико себе да]е биБу као простор |ъегове присутности' !{ао то Ёитпта битак ]е оно слобоёно. йитпльетье ко]о проводи разликоватье битка ибиБачува то слободно, ко]е свако по]единачно оспособ.гьава за то да само од себе присуству]уЁи буде као оно сАмо. 9увагье тога слободног]е бит слобо0е [Рге11те|с]. Без Ёитпта нема слободе у уобина]еном смислу речи' ]ер само унутар неког слободног подрун]а човеку могу да се ставе на избор могуЁности' човек мохка;'у метафизике, у доба технике' разлтака бит-
153
каи
6и|]а почи}ье да се раскрива, а са }ьом и бит метафизике' Ради тога ми!п.тье}ье ко]е ]е пого}ет:о тим раскрива}ьем поста3'е бтттно сеЁатъе метафизике. 1о митш.гьетье ]есте ]едно сеБа}ье' па стога и растанак метафизике. Али, управо та] растанак ]е оно у чему тьена бтлт по први пут дола3и сама себи у сусрет.
||очетно зби[е, иступа}ье биБа као
бттБа,
разликоватье битка
г7биБа, збива се готово]отш]еданпут: као сеБатъе почетног зби-
Ба. Битно сеЁатье метафизике ]е одс.!а] почетног раскрива}ьа биБа _ утолико;'е сеЁатье, али оно ]е одс]а] у коп4е се сАпло то раскриватъе први пут по]ав.гьу]е, и то као оно почетно прикри_
вено' као бит метафизике. 3бог тога 1{ говоримо о изворном сеБатъу. 1о сеБатъе моякности проистекне математичка структура природних 3наности. Разумеватъу тог списа послу>киБе познава}ье следеБих списа: (ап[, к!'!['ь 4ег ге[пеп /етпип[[, йе1}:о6еп1е}:ге 1. Ёашр|в{Ёс}, 1. Абзс}:п1гт. }|е Р!з:|р1!п 0ег ге!пеп 9егпшп{| 1гп 0о9гпа|1вс}:еп 6ебгацс|те.
1(ант, &ршйшко чцсйо1 у"ма,!яехъе о методи, |[рви главни део, 1. отсек: [исциплина чистог ума у догматско] употреби. 1(ант овде одре}у]е врсту бити математи(1ког сазна}ьа. 1{ап|, кг![!к ёег ге[таеп !/егпшп|!, Б1егпеп1аг1е1тге [. 1ё!1, 1. ш. 2. АБвс1тп!сс. 9оп 0егп Рашгпе цп0 9оп 4от 7е|с. 1{ант, [{ршйшка чцсйо1 улпа,!зен,е о елементима, |1рви део, |. и2. отсек: Ф простору и о времену. 0вде 1(ант раскрива од искуства ослобо}ену бит простора и времена _ сазнатье без кога могуБност математичке физике оста] е непо;'м.тьена.
\61,
}едан од основних услова за дово.тьно разумева}ъе но_ вовековне знаности оста]е теме.тьно студираье слиса: }езсаг[ез' Рцш!ае а4 й!гесс!оттетп !п3еп1!,1ёх|е 6е 1ё6!1|оп А0агп е| 1аппец. }ч[о|1се раг Ё. 6ош}:1ег, Б!Б1|о{}:ёчше 0ев 1ёх1ез р||1о_ вор1т!чшез, Рат|з 7947 . }евсаг[е5, Рце!тт тшг [е!тшп7 4ез 6е!з[ев, Р1т!1озор}:|вс}:е Б!б1|о|1те}
т](и сагледава}ьу првих почетака и узрока - онда]е она одре}ена као знаност. Али, како Аристотел долази до тога да фттлозофи]у, ко-
]а разматра 6иБе, одреди као трага}ъе за првим почецима и основама? }колико филозофи3'а те;ки таквом сазнатьу, ми ]е називамо метафизика.Акада Аристотел први оде.|ьак 19 ктъиге сво]е А4ейафшзшке еа>хима у став: ,,Ради тога]е и на1тт задатак да схватимо прве узроке биБа као биБа''37, онда он митп.]ьетье на битак 6и|таи метафизику' сазна}ъе првих узрока биБа, став'ьа у]едно. .1едва да ]е.!отш потребно указати на то да !е тим из]еднанава}ъем ми1п.]ье}ье битка дефинитивно добило сво]у
метафизинки обликовану бит. 0нигледно;'е, пак, да;'е то из]еднанаватье могуЁпо само онсо битак биБа тра>к|1и\1алази у првим оснива]уБим када да узроц|{ма биЁ,а. [а биспто том дога!а]у притшли блюке добро Бемо унинити ако будемо питали: 1(ако !е битак био искутшан и ми1пьен' те су основи и узроци могли дабуду способни за то да испуне 6ит 6итка.! Филозофи]а посматра биБе као би[то, и тако сагледава битак. [а бисмо овде на исправан начин могли да мислимо 3а]едно са Аристотелом' морамо се подсетити на то да то ми1].1.тье}ье полази од онога за 1шта би било на]болье да се назове т& 9ооькс. йи ка>кава? |1итатъе о 6ити знаьа се тиче почетака зна}ьа и гьегових основа. 3натье, пак' за сво;' понетак и основ узима оно чиме нека ствар ]есте оно 1пто она ]ест, т;'. бит ствари.1а бит се захвата у граничним опасава}ьима6ити, и тек она]единствено доводе ]едно подрун.|е зна}ьа пред истрах(ивачки поглед: природу као природу, бро!еве као бро]еве итд. 1а гранинна опасаватъа бттти (6ръоро[) претходе трага}ъу и истраякиво б и_ Бе. }едно те исто на биБу, стога' преовладава и не преовладава. Бити-човек нпр., преовладава и не преовладава.1(од чове_ ка оно преовладава' а код осталог биБе не. Али, код]едног те истог ни]е тако да оно преовладава и не преовладава. 3бог тога &ру'(1мора да се схвати с обзиром на то да су бп?те и битак ви1шеструки. йе!утим, и код.|едног те истог биЁа ]едно те исто мох|(е да поступи' почива на томе да став;'есте о6о|е: начело о битку и начело о казива1ьу биБа. }ер, ако се казиваье (}'ёусьт) састо;'и у томе да се оно т]1то се налази пред нама изло)ки с обзиром на оно 1пта и како оно ]ест,и ако со,да!ье' тош]то саналази пред нама у таквом казива}ъу]ав.]ьа као бьсйе,онда]е став противрен]а као први став о битибитка први став о битиказива}ьа' и обрнуто. А ако бит'товека почива на томе да )киви у отвара!уЁем казиватъу биБа, онда став обухвата она] основни захтев коме човек моРа да ]е веЁ удово,ьио ако постав'ьа захтев да буде узет у обзир као човек. €та-
додАтАк
\75
вом]е такореБи истовремено обухваБен аксиом човекобитка самог човека. Ради тога, у ]едном тумаче}ьу, ко3'е се убра]а у на]те>кемо. }ер оно тпто ]есте те1пко _да се почетак битизнатъа засну]е у]единство }ьеговог двоструког облика као прво начело о битку и као прво наче_ ло казива}ьа и ми1п.]ье:ъа о биБу _ ве[ .!е проведено' наиме' од стране Аристотела, ко]и ]е метафизику и утемо}ьио у изворно-нера3дво]но.!единство бити метафизике са логиком. Фвом тврдтьом' ме}утим, ми не мо)кемо да се задово.]ьимо. Фна тера да.тье од себе л преко себе у ]ецно пита}ье ко]е баца велику сенку на то тумаче}ье. Разматрахье биБа као биБа]е !едан пут: оно полази од онога чиме би1,е уоп1пте започи}ье да ]ест _ од почетка зна}ьа' и завр1пава се у сагледава1ъу првих почетака и узрока биБ'а.1о ]е пут оне знаности ко]а се назива метафизика. Алтт, како ми1п'ье}ъе доспева на та] пут? 1|[та ]е то |што.!е новеково ми1ш.тье}ье довело на та] пут, ко]им се од тада увек изнова корача' ево, веЁ 2500 година? Р1огло би да се ка)ке: уколико ми1п]ье}ье тежи томе да сагледава биЁе као би_ Бе, оно за сво]у полазну тачку нужно узима почетну раздво]е_ ност онога 'бивству;'уБу1' и'!'ебивству]уЁи'. Али, управо тада се постав.]ьа пита[ье, тпта ]е то 1пто ми1ш.тьетъу да;'е повод да се сво;'ски расп:лту.|е за биБе ка0 такво. 1о питагъе се чини неопходним. }ер, извесно ]е да боравак човека у свету почива у ми1п]ье}ъу' т.|. оно са чим на било ко]и нанин имамо посла ми свугде представ'ьамо увек веЁ с обзиром на битак. йе}утим, новеку ипак обично уоп1ште не пада на памет да се сво.;'ски распиту]е за оно као 1шта ми уз[{мамо све по]единачно' наиме' као биБе, нити да докуну]е: 3ахва.:ьу!уБи нему биБе бивству.|уБи.|ест? ]11та митп.тьетьу да]е повода да тако лттта? 111та доводи ми1ш.]ье}ье на та] пут? |{онетак ко!и усмерава да]ь}ьи ток.|е раз-
тим почетком започне? 1а] други корак тумаче}ьа почетка филозофи]е.!е д3леко те>ки од оног првог, оног ко]и смо веБ
осмотримо почетак учинили. |[а ипак, ако хоьемо добро да пак, наведено бисмо, Ако поку1ша' се мора да филозофи]е, он одговора' 16 без бисмо остали Ёй'^*" у,у''', Аристотелу, бити филозофи]е речима: он започитъе сво]о проми1ш]ьатье ]в'"., ёптот{1рц т79...' ,,/ма]едне знаности "'''' Аристотел веЁ аво сто! и у ] едно!' трад ици!и фил оз офског ми1пьетьа, ко! у упр ко|[арменида' код ипак' он довоци до првог зак]ьучиватъа. А бу' називу у ]и.!е први пут ствар филозофи]е довео до !езика у на1шег пит.}1ьа нас среБе не1што чудновато: кругу ' пу_ ,,...'не треба лукава навика да те присили у правцу тог слу111ата' да те помакЁе у гледа1ъе ко]е не вид!'1' у заглу1шено !ье и говорка|ъе' него логосом раздва]а] витшеструко споре}ье ко]е сам ]а изло>кио ...''.{2 чу1и'ко]и су ]е,,{а]де, казаБу, а ти запамти реч ко]у Бегш сагледати: могу се ко]и ]едан пут' кодини путев|4|4спитр|ватьа стаза осно[о ни]е' немогуБно тт ]е А| !и покйзу]" да ]ест да ]е ко]и попут' Р1 истину). следи други (]ер она ,."'. пойерег,а ко]а стаза ках