Увод у филозофско мишљење

Ёаслов оригинала

ФолкмАн-шлук

кАРл-хА]нц

1(аг|Ёе1па !о1[п:апп-5с[:1шс[, Б|ф[|7гшп3 1п йв рй![оворА!зсАе Реп!сеп 9|ссог!о 1(1оз[егпапп, Ргап1с{шг( агп йа|п, 7уое|[еАш$а9е 1975

увод уФипозоФско мишьв}ьв Бдици!а ,,нА тРА|}'' у 2000. годи1{и ух(ива подр1пку Фонда за отворено дру1штво [!ревоё с немочко1 ш йреё7овор \4илотп 1одоровиБ,

@ т1^Ато

)|редник |4ли!а Р1ариБ

БвогРАд 2001.

смисАо

уводА

1.

у

ФилозоФи.]у

}во!егье у зна[ье

1(ада ]е на !едном филозофском факултету на прву годи-

ну студи]а сво!евремено био уво}ен нови предмет: |воё у фшлозофш|у, неко !е ту одлуку прокоментарисао речима: [реба ли онда на завр11]етку студи|а увести и 1злаз шз фшлозофш|е? 1о !е била несум}ьиво духовита досетка. Али не сап{о то. [е

рени

но

]е'

су

израз

наиме'

11а

фи|у.

[акако'

том

могуБности

)кели

пита}ьу

и

бит

би

сум}ье.

довести

да

плорало а

увода'

требало

у

вано

}ъима

таквог

нухсно

увида

се

да

засноване

реално

у

Фниглед-

пита|ье

сврсисход-

чак и смисаоност програматског уво!етьа у филозо-

ност'

би

и]едне

води и

филозофи]е

да

претходи

разматра}ье

пут

разматра}ьа

те

преко

стица}ьа

барем

увода

у

било

какво

могуЁности почетног систематизо_

зна}ье. €ваки

}вод

у

неку

област

зна}ьа'

или

у

неку

знаност,

обра-

Ба се пре свега почетници[{а или онима ко!и су недово]ьно упуЁени у тьу. Фн се на]че:п!е наметъу]е студентима-почетницима' као 1пто на]веБим делом и наста;'е у раду са }ьима, на предава}ьима и семинар\4ма. А ци.ть му]е да створи основе за разумева}ье ]едне знаности или интензивни]е бав.тьетье !Ё.оме. 3а конципира}ье таквог }вода веБини знаности сто.|и на могуБност

располага}ьу

да

прика)ке

полазне

основе

свог

зна-

!ьа' оне на к0]има почива.|у и из ко,их се изводе сва }ъена зна_ гьа. Реч ]е углавном о теме.]ьним по3'мовима и начелима 3на-

ности,

о

}ьеним

основним

ставовима

ко]и

садрже,

дефини:пу

€мшсао

кРАткв студи.!!]

увода у филозофи!у

[оре изренена уза'амна испреплетеност и саодре!еност три елемента сваког зна}ьа, приме1ьена на филозофско зна_ тье, поседу]е сло;кени.!и, па и потенцирани смисао. ?ако ]е и

суб]екат филозофског сазна1ьа и зна|ъа целина човекових духовних, ду|]]евних, па и телесних способности у своме битку. }ако ]е уонити да !е током ис'гори]е филозофи.!е, поготову ако се има!у у виду сва, па и на]разли.титтт]а филозофска уче}ьа, свака од човекових сазна|них моБи била одре|ивана као на.!зна.ла]ни.!а за 1{овека и 1ьегово сазнаье. па !е утолико била сматрана и за ]едну од одлика саме бити човека. Аналогно томе се мо)ке ре[ти и за остале човекове диспозици.!е. Филозофско сазна}ъе' пак. утеме]ьено ]е и но|]]ено битком целине ({овекове бити: духовно-ду1певно-телесне' па би се у том смислу за суб.!екат филозофског:]на}ьа могао сматрати битак целине бити човека (а не на пример }ьегове суб]ективне моБи сазнатьа). !(ако ]е однос изме}у овако одре!еног суб.!екта и об.!екта филозофског сазна}ьа заправо однос изме!у битка т{овекове бити и битка као таквог, разум'ьиво ]е да се на на]разлинити]им нивоима и формама филозофског сазнава}ьа и зна}ьа као ]една од }ьегових битних црта ]ав.тьа рефлексшвносй,дакако' опет у сво]им различитим ликовима и облицима. ]о ]е, на]пре' рефлекси]а целине тог односа ко;'а припада како том односу самом тако и двама }ьеговим конститутивним елементима. Ёаравно' ту ни]е рен о неко] посебно! методи филозофског са3на}ьа' ве| о нечему 11{то ле)ки у основи сваке од !ъих. [одуппе, и све знаности разми1пльа!у о сво.!о] методи' као 1]1то !е великим делом саме себи и пропису]у; али !едитто филозофи]а рефлекту|е сва три елемента свог зна1ъа

и то не тако да се та рефлекси!а накнадно уводи у }ьен сазна]ни поступак и }ьено сазна}ье' него тако да ]е увек веБ инкорпорирана у филозофско зна}ье' тако да су и она и|ъени

-

резултати конститутивни део сваког од три }ьегова елемента. Ёо, на први поглед и по 1широко распростра1ьеном м}ье!ъу, чини се да ]е филозофи]а посебно блиска извесним знаностима (нпр. психологи]и или социологи!и, по другима' опет' математици или физици, итд.)' па и те знаности саме филозофи]у често осе|а1'у се6и бли>ком од многих других знаности. ){'истину, ме!утим, ствари уоп1пте не сто]е тако.

€ве знаности, наиме. без обзира на големе разлике ко]е по-

сй]е ме!у }ъиховим предметима, методама и резултатима'

су1штински су немер.]ьиво блихке: ,'Филозофи]а хоБе да доку1{и вечну истину. Ёи-1е ли та истина у свако доба иста' ]ед_ на и цела? йохкава!у и сле,,йи уоптпте немамо никакав орган за сатнаво-

11с'!'пс 1':с:,пи: /1,('. '|!! 'и€'|'ину'''$.

пг;т шпс:!': 1-{и

Ри.те овим )кели да ка)ке да никаква посеб-

орган' изван

|1е.т!ине

човека' ни.!с достатна за

(';!'!|!;|!|,с уоп1лте, за досеза}ье истине. /{акако. то вахи и за уг\! !||]с свега за ум. 9итаву повест метфизике, па и целоку1{-

а узрок културе' Ёи.ле назива ,'нихилисти'!ком'', види и у ,'веровагьу у умске категори]е''. {{о !!'('му. ||ак, оне нису ни|пта друго до различите 1{овекове пер_ {'!|ск'!'и1]е ко.|е су корисне за )кивот. Ёичес)в обрат у ми1ш.1ье!!'у '}:|хвата и начин }ьеговог излаг'а}ьа битка. тако да оно 1пто ни битак 1сс'п' .т: км ан-11[лук | е истра)кемо да подигнемо углед свом властитом погледу на )кивот и свет. |[итатъе ко]е се тада

постав.]ь а ф:тлоз оф и.| и г ласи; 1(о] ег филоз оф а да из абер ем за себе? 1(о]а се филозофи]а на;'витпе подудара са мо]им схвата}ьем )кивота? т{ини се да филозофи]а тада излази у сусрет потреби ко.!ом су захваБени они гра\ани ко]и безобзирно матери]ализу]у и економизу]у све односе у )кивоту' а\4пакне би хте-

|[редговор

увод у ФилозоФско мишБв|ьв

ли сасвим да се одрекну тога да себе узвитпено приказу]у у стрем'ье}ьима пре\{а нечему ви1]1ем''. ''идеалистичким Али, филозофи]а мо)ке да се процетьу]е и у погледу на то: [а ли, и у ко.!о] мери' она мо>ке да се употреби у сврху неког назора на свет; да ли 1е, м у ко]о] мери' она употреб.гьива као рецепт за легитим1[са}ъе захтева за моБ над полит|{чким и културним обликоватъем човековог )кивота. 1(онанно, у свим тим аспектима, филозофи]а сто]и под вердиктом да ]е потпуно неспособна да ре1ши 3адатке ко]е постав.тьа на1ше време' ]ер у доба индустри]ске револуци]е _ у ко]ем почитье да се образу]е индустри]ско масовно дру1птво као.|една сасвим нова форма за]еднинког живота 1ьуду| _ >(ивот мора да се заснива на чи[ьеницама ко]е су установиле знаности и ко.!е;'е произвела техника. А филозофи]а ]е саставни део ]едттог насле|еног 1{деала образоватъа' ко]и ]ошт одавно заоста]е за захтевима 1пто нам их постав.]ьа модерни свет рада. 1и аспекти, ко;'и поврх тога улазе и у \{ногоструке везе и ви1шеструко се стапа]у' заокру)ку!у филозофи]у непробо]ном зоном ко]а затвара све улазе у тьу. Ради тога увод у филозофи!у ьтора оцмах да мисли на то да у ]едном скоку пре}е преко те зоне и ступи у подрун]е филозофи]е. }ер, ма како филозофи.!а себе приказивала и ма 111та она уистину била,одлука о бптиипривиду може да буде донета са^,{о тамо где смо веБ доспели до.!асног зна}ьа о томе тпта фталозофи]а сушлтински 3'есте. Ал|1, напоменимо ]отш овде да Бе на.!едном одре}еном месту расправе ко]а следи бити постав]ьено пита}ье о могуЁности егзистенци]е филозофи.!е у савремено доба, и то са таквом 01птрином да Бе се у односу према тъему сасвим безбрюкно откла}ьати пита}ье: ,[а ли филозофи]а ]отш има права да буде саставни део ]едне иде]е образоватьа ко!а ]е тако плодна за савремене задатке живота. |[риказ ко]и следи неБе се ослободити питатьа о могуЁности егзистенци.!е филозофи]е у на1ше доба упуБива1ьем на то да филозофи]а има посла са ''вечним проблемима'', проблемима 9и]а ,,ве.|ност'' ]ем9и бескра;'ан )кивот филозофи]и. Фн неЁе да постави ни неосновану тврд}ьу да ]е филозофи]е увек било и да Бе ]е због тога увек и бтцти. Ёасупрот томе, он Бе управо на повесном поло>ка]у на коме се налазимо' и на задацима ко.|и за нас из }ьега израста3'у, да се осведочи у то да ли' и на ко]и начин, филозофи.|е !отп мо)ке да буде у сада1п}ьости

и у будуБности. Рецимо стога унапред цаби овде проведени покутпа] пре свега )келео да пококе и то' да ли филозофи]а мо)киБемо се и са треЁом ознаком-филозофи]е као разматра]ъем истине. ,{акако, чин11 се да ]е то одре}егье веома магловито и надасве 1пироко. }ер, истином се т.1пак не бави !едитто филозофи.!а него исто тако и знаности ко.|е, као тпто нас увер-афу' непрестано те)ке ист,ит{и.[руго одре}етье' ко]е филозофи1'у карактеритше као знаност о бйу уколико оно биБству.!уБи.!ест' звучи веома филозофски. }пр!во зато тьиме.!едва и мо)кемо не1пто да представимо. Ёасупрот томе, четврто и пето одре}етье нас остав'ьа3'у беспомоБним. йи пона.!м1тъе уви}амо у ко.|о] мери су знаност о биЁу, разматра}ъеистине, трага}ье за првим почелима' по ми1ш.гьетьу филозофа ко]и су поставил].1 или прихватили та одре}егьа, техтьа ка смрти. Филозофи]а као те)к}ьа ка смрти _ то се ипак нини.|"дн''й романтичким схвата}ьем филозофи.!е' па чак и схвата}ъем филозофи]е ко]е негира )кивот. А ипак, оно потиче од |рка, 11аиме' од самог |1латона. } сваком слуна]у, ве! на први поглед видимо: оно птто филозофи.!а кахкда и као та]анствено дубокоум.:ье. йе}утим, тоь,{ погледу, ко]и на тьу баца]у они ко]и не филозофира]у, измиче 1ьена бтлт. ]11та ]е филозофи]а - то се тиче само онога ко и сАм филозофира.и так0 нам се изнова потвр!у]е: нема )['вода у филозофи1у са неког станов|11пта ко;'е ле;ки изван тье. 11{та она ]есте - то оста]е скривено за оно изван тье. Ради чега и у ко]о] птери? Р{а ово пита}ье |[латон да.!е увер:ьив одговор, на ко]и Бемо овде само да подсетимо: филозофи]а ]е те>ктьа ка увиду у оно тпто.!есте, илика увиду у оно истинито. Фно ]е те)к}ъа кар/агопелш. @во! речи припада глагол р/аготэе!тт,]ецна од многих грчких речи за \{и1ш"тьетъо. Рйготэе!п зътачи ми1п.]ье}ье' мислити' у смислу преми1п]ъа}ъа, преми1ш ]ьати се [51с1т-Без|ппеп[, бити-пром1{1п'ьен [Бо0 а сБсве1п]. 9овек ] е биЁ е ми1п.]ъе[ьа-умов атьа [5|ппеп] и премитп.тьагьа. Фн се преми1п.]ьа уколико мисли-уму.|е [з|ппеп] о ономе тпто ]ест. йислеБи-уму]уБи о ономе тшто;'ест' он се преми1п']ьа о себи самом. €амо као она] ко]и се преми1п'гьа он мо)ке да буде она] ко]и он и ]есте: 1]овек. 1

]

платон, Феёон 64 а4 и да:ье

увод

у

ФилозоФско

миш!!ъв|ъв

11!та ]есте _ то се увек веБ обелодатъу.!е човеку и без тъеговог суделова}ъа, наиме' путем чула' поглав1{то путем ви!етьа и слу1ша}ьа. 111та 3'есте, то ]-е нетпто увек веБ казано, ! нас саслу1шано и ви}ено. йе!утим, ми истодоб"' ',*' 'д приз"а;"мо: збильа стало до тога да проникнемо |пта 1^1: ".:ч]" уистину онда се

управо не задово]ьавамо

.|ест'

оним 1што смо !1ули и ви-

-дели. Ё{е задово'ьавамо се оним !пто нам се о томе ка)кудтье' ?ело )киви у упуБености н.а не|пто друго чиме се оно храни и од чега )киви. 0но на гшта!е оно упуЁёно непрестано га угро)кава на два начи}{а, како ускраьйват"ей тако и прекомернотпЁгу. !-{отшто се тело налази у то1 двоструко] угро)кености' оно !е у потпуном односу према сам0ме себи те стога и немоБно да пусти ствари да слободно понива]у на се6исамима, тако да оне и не могу да му се пока)ку као оно сцйа оне!есу. [ушта доспева у близину онога птто ]ест тек тиме й'Б'!"*й#уь"' ви[це' ослоба!а тела. |[а тако "Ё, филозофиратъе *,6 *^ увиду у оно тпто !ест и ]есте читшБетье душ1е од онога телесног, навикава!ье на чисто ми1ш.]ьетье. Филозофираье ]е одва]атье ду1]]е од тела' сакуп]ьатье,сабиран,е [5агпгп1:!п9] д{-" из }ьене расутости у чулним опокатьима у Битак-з,-"ебе [Ёшг-з!с}т-зе|п] у чистом \{и1п'ье}ьу. А смрт.!е коначно раздва!а:ье ду1ше од теда.? ради чега онда,умира}ье 11ле)ки у правцу смисла самог фифилозофирагье.|е - као ослоба}агье дутпе од ::::9з'*а.,(а, чутности _ чак и ве>кбатъе у умира}ьу. €ве док дуй' *"й' у ..]едници са телом, чулна опа)ка}ьа се увек поставльа]у испред онога тшто ]ест, као !што уоп11|те и тело, услед свог самоодно_ 1шетъа' омета ду'шу тьено.| те)ктьи ка у увиду у биЁе. 1ек коначно раздвфье д},1ше од тела' тек .*р' ю,''уу Б"у боду ко!а ]е оспособ.гьава да сазна ЁиБе '.''о6.}" по_ у *".'"о! чйстоьй. "''тпто.1'е филозофиратье ве;кбаье у ум'4ратъу, бйло бинеумно када би се неко;'отш у )кивоту упутио у в,"'й"у."р'щ се' када би смрт до1пла' препао и застр''шио. Филозофи.1'а;'е ве>кбагьё у умирагьу. 0во одре}етье бити филозофи!е. израста из самог филозофи р'*',',й3'се основни акт састо]и у разликоватьу изме}у ойо!а ,што пок'зу]у нула и нечулне битиствари' Ёаравно, та! призор ко]и щрка филозофира}ье претпостав.}ьа да ду1[а над)кив.тьава смрт' те да и после смрти оста.1.е способ)-ес3е.

''-

-''

'"'*'

!й'''*

40

увод у ФилозоФско мишьвьв

|!ет предалъем насле}е::их главп:лх одре}е:ьа филозофи!е

на за сазнагье. 9ини се, ме|утим' да чулно при]емчиви изглед смрти пре осведону]е нептто супротно _ уздах ииздиса! А}ше, чулна опажа}ъа распр1шива}ье у ни1пта. 14 исто онако као 1пто нас увек веБ спо-пада увек1еБ преовладава]у од себе сапгих' тако и представа смрти као издиса]а ду1пе у смислу уни1ште}ьа. Ради тога ]е, према |[латону, потребан посебан доказ за то да ду1ша над>шв'ьава смрт. € обзиром на природно преовладаватъе чул_ но при]емнивог изгледа смрти' неопходни су докази за бесмртност. 0ни' ме|утим, сада нису на1ша тема' йи смо само хтели да ]едном коначно по]мимо |1латоново одре}етье филозофи!е као те)к}ье ка смрти. А вт'тдимо да то одре}еБе мох(е да се досегне и по]ми само ако филозофирамо' само филозофира.|уБ,и. } сваком |луна|у, тада се бит филозофи.|е показу.!е у сво] свосАма филозо;[и]а. ]о] нудноватостй, и то у светлости ко!а ]е под бро3ей}! одренаведено ко]е Фдре|егье филозофи]е !е са оним бо;канским, са_ !етъе према ко!ем]е она у]едначава!ье 1 € да мо)ке лак1ше да се размотри и растумачи. мо одреьеье, но тъегово ствари придоду1пе' потиче из ди]алога|еейейз,

,

меРено образлоякемо: оно ]ост. 0сновно филозофско пита!ье се увек веБ и пре свега отворило целини онога 1пто уоп1пте ]ест. 1а целина налази сво]у грантлцу.|едино на Ё{итшта, 1(ада се миш].}ье}ье усмери ка биБу у смислу онога 1пто уоп1пте.!ест, онда оно исто та_ ко веБ гледа и на оно;'едттно чему измиче сваки битак гледа на Битпта. А тада свакако поста.!е нуяке да до}е у пита}ье бит биБа као таквог. ]ако математика не мо>1(е ни1пта да каже о томе сходно ко]о] врсти 6итка бро]еви.!есу; она пре истра>ку.!е односе у ко]иьла бро]еви сто]е од самих себе. 3. 3натъе ]е сазнатост, 'имати-сазнати}'{' [Бг}ки отвореним. [у димензи;'у пита:ъа знаности не досе>ку полазеБи од самих себе. Ради тога се од ]едне знаности и не доспева у филозофи-!у тиме 1пто се зна1{ост праволини]ски проду)кава у смислу }ьене питалачке интенци]е. йз знаности се у филозофи]у доспева само.|еднит{ скоком ко|им се знаност напу1шта' наравно, цаби се тада на неочекивани нач]'|н она поново задобтлла назад. Ёаиме' тек тиме 1пто се она напусти досеже се бит }ьене специфинне области, смисао' до_ \{ет и граница гьеног испит1.1ва}ьа, тек тиме се уоп1пте прозире оно 1пто она као знаност.;'ест - све то' ме}утим, само као послед1'{ца изворног питатъа: 9име биБе 6пвству.|уБи]ест?, као последица, дакле, пита}ьа ко]им проистиче тек и сама фило-

зофи.|а.

€ да смо у ста}ъу да водеБе 1{ основно пита}ъе филозофи]е а уч|{нимо се6и у потпуности прозирним. €вако пйтатъе мо)ке да се означи у три обзира, т!. у поглешу на три ствари. €ваком пита}ъу припада: 1. оно на {шта се управ}ьа пита}ье' оно испитивано; 2. оно о чему се пита, оно питано; 3. обзир питатьа], ; 0но ].{спитивано !е напросто биБе, оно !пто уоптште ]ест. 0но о че[{у се пита, оно питано' ]есу узроци и основе би[а. Фбзир пита}ьа.!е биЁе као бивству.!уБи. 1(о]тл од ова три момента.!е доминира]у6и и одре|у]уБи? Ёесум}ъиво обзир питаБа. }ек он да]е обелехки нека дидактичка намера? }м{о>кда свугде где почи}ье сАмо филозофира}ъе подела филозофи.!е на дисциплине почи}ъе д1се ,ьу!ъа_. Ё{а ово пита}ъе Бемо касни]е ]отп да се вратимо. [о сада смо, одво]ено за себе, растумачили четири одре|егьа. филозофи]е. Али, веБ се открио ]едан склоп повезаности ко.]и их на природа1{ начин уза3'амно повезу]е. Филозофира1ье као сазнава;'уЁа те>ктьа ка ономе тпто.|ест, ка битико.|! се нулима не мо)ке дохватити, !есте ослоба}атъе од чулно сти, сабира}ье ду1пе у чисто ми|п.тье}ье , те !е оно стога и умира1ъе чула Б-е?

увод у ФилозоФско мишьв}ьв ко.!е дутша напутпта.

?о ослоба!аБе од нулности;.е у]еднанаваоним непромен.гьиво непролазним' са оним бо>канским, по1'|то саз нав а }ь е лреуз има врсту о"', ш.тто .|ест,;'есте- биБР*€азн1"Ё1уь'-'"*тъа ка ономе тшто праБена пита}ьем: 1|1та .!ест !е .1'е б,Ё;' т" ;;'; ;;;;".;р" на на.| {пири круг' утол_ико 1т|то оно мислл на биЁе ,'''."Ё" од гра_ нице ко!а раздва]а биЁге од небиЁа. о"'_.'']"1ь;;Ё као бивству'!уБи, и тако сагледава узроке и основе ко.1.и одре} у!у би\е уоп1]тте у целини--11аиме,прйе узроке и основе. 9ётири одре!етъа, дакле; казу!у у основй исто: бит 1]]то 0на то казу'|у на различите начине' она тек прибира]у лозофи.|у у.!единство тьене биттт. фиФилозофи],, [ш2йгеп] тек из такве сабраността у]единств0 саме себе.'оЁ''й' ?амо где се не дога|а !рикривено' тшта "р'б1|1]1.оит!а 9ста.1.е ]а.)ест. 0на се тада по.|ав-гьу]е кй ооразовно добро, филозофлткао бав"гье}ъе апстрактним оп1штостима' као недоказиво дубокоумье, као бесплодно мудроваье, као пука спекулаци!а празним у по-|мовима' ,'.'"д ,ф.д,';^н од фтллозофи]е' !е Филозофи.1'а ""^:-11*:" ну)кно тако и ако се она разматра тако '..'"}' да при том ни;'е тд сАмо филозофира}ъе. ]ц о}й!ь' -:'" |,:]] многи праве даима}у посла.. ф','.'фй";,; ;;":#"не д, "" лозофира!у' то она и изгледа фид' ,Ё ;;;; Ё!{ й}1р"""'. и преру1пена' Ради тога.|е од самог почетка на1]1задатак и био да доспемо у филозофира}ъе т]. за1еднтлнко у филозофиратъе. 3 ер, исто тако .;'е и разлйка ко1а йосто1 и изме\упуког изгледа и ист и|1'1т е бити фил оз офи.1. е у филозо э' фиратъу. ||од бро!ем 3 'идл,т,, ''"ек одре}егье: филозофи]а као разма"',"д"но тра}ье истине,'т::^:т" по себи.'й'й " одгов ар а уобина] ено.1' пр"д"тавй "" р,.у'" '.'"""ур'' о филозоф и3и. х звий, и пр|4 оно се ,'*,.у1" веома тетпким. |{рви знак 9:у:у:тч'р1з|, за то.|е да истина].1пак ни.;.е р"."р"и",'а само за филозофи.1.у' €ве знаноститтма1у за ци]ь сазнайе исту!не.д д' нам1е стало и у свакодневном )кивоту. 1ако не мо>ке да'.'й!е се увиди загпто !е специфична ознака Али, ако би ипак-трея*Б филозофи-!е трагаБе за йстином. .]6уйЁ1,*', онда се постав,ъа пи_ х ко1 ем смислу е тада р|стинаствар 33;, филозофи]еР 1(олико .'е мало саморазум'гьиво да истина тейа 6илозЁф4е от!е крива се у томе тпто Аристотей посебно доказу.;.е за1]1то су п14та}ье о истини и трагаье за првим узроцима и основама биЁа .,едан 11 14ст14 задатак. А ни!е !ак' д, се то пока>ке. } 1 погла}ье са

''Б!,Б; ";;Ёы;

ф;;;-йй}'',"*'

''

"'.'

':

;'

||ет преда:ьем пасле}еп:лх главних одре}елъа филозофи!е

в]ьу 11к}ъиге А4ейафсозшкеради се о разматра}ьу исти!{е11' то поглав.]ье представ.]ьа сасвим узоран увод у филозофи!у' Фна! ко мо)ке мисаоно да га прати доспева у филозофи]у, па нека поку!]та да ]е }ьиме и прихвати. |1а ипак, на овом месту ми Бемо да се бавимо ти}{ поглав.тьем само онолико колико ]е то неопходно за тумаче}ъе одре}етъа филозофи]е. [епта тог поглав"гьа ]е разматратъе истине. Али, тлта се ту разуме под истином? [рнка реч за истину: а[е[Ае!а12, говори из духа грчког ]езика, ко.|и ни]е дух на1шег ]езика' 1а] дух ]езика Аристотел не.промитп.тьа него мисли из }ьега. йе!утим, Аристотел на}{ да]е неколико упутстава ко1'и могу да нас воде. 3а а|ецА9!ц он у овом поглав.]ьу без да.гьег ка)ке истина]]111 й овде прети опасност погре1][ног разумева}ъа: !1овек живи тако |што поседу!е отвореност цели_ не. [о сваког парци.!алног подрун]а он се увек в$аЁа из 1ьему претходно веЁ отворене целине. Ёо, могло 6идаёемисли како Аристотелов став казу.!е: свет у целини ми' доду!ше, увек веЁ поседу.!емо на неки начин отворен - т6 новек то дан,с у,ек !", изнова слу1памо,.1'едно бивство ко]е ]е отворено према свету _ али, уколико нам]е свет у целини отворен' то се ми ипак.!отп не сналазимо у по.!единачт{им областима света' не разумемо их. Фне тек мора]у да се истрахке у ономе непознатом' па чак и да тону у све веБи и веБи заборав. 1о ]е натпе навикнуто др)ка}ье' како при свакодневном чи}ье}ьу и пропу1]]та}ьу да йетпто учинимо' тако и у знанствено! делатности. €а друге стРане' пак' пре сваког окрета}ьа према овоме или ономе' ми поседу!емо отворену целину онога :пто ]ест. Бо] се филозофи]а нарочито окреБе. !елина битпбиБа ]е у сваком погледу у1зраслау ]асноБу, она ]е оно неприкривено ко;'е се не односи ни према ]едно] могуЁности представ.]ьа}ьа' прекрива1ъа' прикрива}ъа _ она ]е__она |еёна истина. [у нема никаквог ме1па}ьа таме и]асноБе. Ёа основу на1пег навикнутог др)ка}ьа на!па бит, гледа]уБе примеБиватье биБа, ми1||.гье!ье' ни]е дорасла яисто!.!асноБи. йи смо 3аслеп'ьени 1ъеном прекомерно:шБу, и не мо)кемо издво]ено да обухватимо оно тпто да]е да се видиобазир [51с[|]на целину. Фва наво!етьа Аристотела су 3наяа]на за бит (эилозофи]е. 3а разлику од знаности, филозофи]а не прави никаква откриБа. Бена тема ;е оно !пто ]е свугде 16.ь',.р 1ср т&.т6т токтер|6от 6ррстс кс1

т116

1!ретЁроч утх11€

пр69 тё 9Ё1уо9 ё|еь тё ре0'фрёрот.

6 то09 пр69 т&

т{1

9боет 9отерсбтотс псутоу.

о!то

и увек и свима веБ познато' целина онога присуству]уБег као таквог' оно 1пто ]е новеку претходно веЁ о{воре'', о,, |еёна ист'4на: 3бог тога наста.!е привид ко3'и ттикад! н" 'о*е д, "" одстрани' прив|,1д да филозофи]а ради не1пто суви1шно.3агпто чове]< увек изнова мора да се бави оним тшто.!е свугде и свима познато? Филозофи;'а^сво.]ски преузима и разви]а однос у коме човек увек веБ сто-!и. Фна покутшава даподрун]е боравка, у коме човек стално пре6пва'досегне као такво. Ради тога новек мора да се докопа др)ка}ъа ко]е га оспособав.}ьа да стане и задр>т(и се и пред оним пред ко3'им нам 11рети опасност да нам се угаси вид. [а би се доспело до таквог др)ка1ъа потребно.!е да се настави са уве)кбаватьем у то др)ка}ье. 1о уве;кб{ватъе не сме да се одво;'и од филозофи.|е. Филозофи.!а ёе састо]и само у сталном увехкегье и ]едан оп1ширн"1и ,рик'з. |1ре него 1пто се упустимо у то' учинимо себи веЁ сада.!Ёсним да се тим ставом заснива одре}етъе филозофи]е као знаности о истин:д. 11очела о!тога увек бивству]уБег образу]у тему филозо{эи]е уколико ]е она пре свега метафизика и о!{йолофа. А ако су та почела бивству]уЁег, понела биБа, оно на]истинити]е, оно у чему и као 1шта са}{а |\стина поседу]е сво1у бит, онда ]е филозофи]а као знаност о почел1{ма биг1а знаност о ист'1ъ1'1- и обрнуто' (ада, дакле' мора да се пока)ке да с}, и у ко]о] мери' почесве .11а онога увек бивству!уБег отто на]истинити.|е, оно |{з чега (осноостало истинито по властито-| бити проистиче. |[очела ве и узроци) онога увек бивству]уБег се не по]ав,ьу.'у и не и1ш]9 Б.ё

'&6

т6у св| бттот &р;&ч &тоукс1от е1тот о}'ц0еотстс9.

узрок гьиховог битка: напротив' као узроци онога увек бивству.!у[тег она су истовремено и узроци битка за све остало. Фна су узроци као она сама. 1{од ьих]е бит биткаузрока на'у веБо] мери присуству]уБа. 9 ко]о! мери су ради тога она и оно на!истинити]е, оно из чега тек почи!ье да проистиче све истинито. Размотримо.!отш 3'еданпут оба одре}е}ьа основа и узрока онога увек бивстфуЁег с обзиром на то пита}ье: су као узроц11онога увек бивству]уЁег као она сама' од -Фна себе самих, увек бивству]фи' сходно оптштем ставу бити о узроку. Ради тога она ни на ко.|и нанин не позна]у по]ав"'ьиватье и и1шчезава!ье' 0на одбацу]у од себе сваку могу!ност неотворености' па су услед тога напросто отворена. -Фна су, да.]ъе' као она сама узрок и основ' па су стога и на на.|витпи начин узрок и основ. Ёо, узроци и основе су оно 1што чини отвореним и' 1пто су узронни]и и основни.|и' утолико они ви1ше чине отвореним. |[а ипак, о|{1л ко.!и су као они саузроци ми узроци,|\а су стога и 6тлт битка узрока на на]витпи начин' дакле, на1'узронни.!и узроци - тт1 узроци у на]веБо.! мери нине отвореним )[|а су управо зато као он[! сам[! отворени' те су стога и оно на.!отворени]е' }}4 тако се показу]е: [рви узроци и основе битка свег биЁа су оно на!истинити.!е' ради чега су они и основе свега битка онога истинитог. Фтвореност бтдБа проистиче из првих узр0ка и основабиБа. }отш и ви1пе: оно тпто као оно само увек бйвству]уБи.|ест, мо>ке да се назове оним на.!бивству]уБй!им [5е|еп0з|ез]. 1[то птагье не1што као оно само бивству;уйи.!ест, утолико ма]ъе оно бивству.!уБи 3'ест, а исто тако ]е оно утолико ма}ъе и отворено. |1а ]е тако биЁе утолико бивству.!уБи]е уко_ лико ]е отворени;'е и истинити]е, и:што .;'е оно оййор ёни1е и истинити1е, утолико бивству]уБи]е оно !ест. Бтсй'ак садо^.т. бц. йц |е бцйно оёре$ен ьссйтсном' 9ак се постав.'ьа п''''*" д, 1еистина у смислу отворености одре!у]уБа основна црта битка уоп1пте. } сваком слуна.!у. .!ецнознанно.|е санитъено одре}етъе филозофи]е као сазнатъ а ц зна|ъа ис"[ине. }толико йто саз"а1е оне узроке и основе захва;ьу;'у!и ко]има биБе бивству]уЁи]ест,

''-

58

|[ет преда:ьем ::асле}ег:их глав||их одре}еьа филозофи.|е

она сагледава оно на]ист|{нити]е у нему се изворно и састо]и истина - неприкривеност биБа у свом битку. 0на сагледава основ блдтка |4стинитости свега истинитог. Фна зна чи\4е оно истинито ]есте истинито' и тако гледа у основ из кога тек човек \{о)ке да буде оно биье ко]е он]ест: биБе ко]е >{1(емо луст,{ти Аристотела да нас подучи. Ё1таме, у !1 ктъизтт сво1е А4ейафэтсзтске, Аргтстотел.!е за целокупно наредно вре_ ме меродавно сковао битан облик {этллозофи.!е утолико тпто ]е филозофском м|-{1]-т.гьетьу повукао кра]тье гр'''ц" ! довео у одре!еност }ъегове бити. Фграничава[{о се на 1 поглав'ье те кьиге' а поново Ёемо тт овде да истакнемо само оно 1што ]е неизбенке да се назове метафизиком. |{риродтто биБе ]е, да.тье, оно чулно присуству.|уБ"',, док ]е оно 1пто 3'е као оно сАмо увек-бивству]уЁе, тив' оно натчулно присуству.! уБе26,те.!е стога и оно 1пто"а,ром0)ке да се сазна само у чистом ми1п.}ье}ъу. Аристотел томе дода]е: врста битлл тога тпто.!е увек-бивству.|уБе као оно с6мо 3'е оно бо>канско,.1'ер где би иначе то бо>канско имало сво.!у присутност ако не у.!едном биБу те врсте бити?27 )/колико, пак, филозофф предузима да каже тшта ]е то бо>канско' она.1'е теологи.!а. [акле, метафизика ]е теолотпка' а теологи]а ]е метафизинка. Филозофи]а ]е битно метафизика: она полази од природе и у пролазу кроз !ьу шрелази преко }ье и изван }ье до сазна}ъа оног биЁа ко]е ]е као основ онога увек-бивству]уБег у природи оно по себи самом увек-бивству]уБе, оно бо>канско. _

25 с!-о01тот 26 тоцт6т

27 Аристотел'. /т4ейас|эь;.зттлса,\|,1026 а19 и датье

1\1[етафизика као оспов||и облик

66

увод у ФилозоФско мишьв[ьв

филозофи!е

(ада се,меьути}'{, ]ав:ьа ]едан техкшсазна}ъу на]витшег би!та. Али, то на]вихше биБе, са сво]е стране' ипак приказу]е ]едно подрун]е биЁа у целини' премда и на;'втлшле подруя!е. 1(ао знаност о ономе на;'витпем филозофи]а ]е тако}е и на]витша знаност или, у поса оним ретку по рангу' прва знаност. А како се то подноси таквом? као о биБу знаност она ко\{е по карактером }ъеним ]е 1{ао знаност о биБу као таквом она се одлику]е тиме да ]е отвоограничена !{а неко рена целини онога тшто ]ест, па стога ни]е на]втт:пем би!у, мео знаност на]випла Бдре!ено подрун]е.1{ао наподрун]е на]едно унутар целине, }утим, она]е ограничена биБа' на]биБевити]ег бо>канског, бити онога '.",''подрун]е 9ини се да фттлозофи]а тиме губи ону сво1'у одлику по ко!о] она за тему има целр|ну онога тпто]ест. 1(ако сто]и знатъе о биБу као тахвом према зна}ьу о на]вттш_тем биБу? 1{ако ]една прет,{а друго] сто]е онтологи]а тт метафизич1(а теологи]а? [а ли]е поред дру]една надре|1ена отто] друго]? }есу ли у рангу ]една ге? €то]е ли оне ]една г[рема друго' у односу основе и последице? Аристотелов одговор на питатъе о односу ко]!'1посто]и изме|у онтологи]е тл ьтетафизичке теологи!е надилази све ово покуйа]е ре111е1ъа. Ёе'туветтом ]езгровитотпБу тл увер:ьив_отшБу к,''.", 6б" исто! ?о ]е одговор ко!и ви1ше н|.{]ке;;;; у"'д!{ [пта у пуном смислу значи битак. 3бог тога.!е знаност о на.!ви|пем биЁу по рангу прва знаност. [ укол'.Б 1" ,р,', 1.{сто тако и она ко.|а разматра би[те убптпте у*''"*' оно'''.1" бивству.!уБи.|ест. Ради чега? } непокретно) онз!а1" о"ь" .|ест присуству.!уЁ,е у потпуно.| пр"зенци. Ради йога се тек поу гледу }, Ру сазна.!е у ко.!о] мери и уколико преостало биЁе бив_ ству.!уБи.!ест. 0нако како су йодрун]а математички одре}ених знаности готово преиначава}ьа чистих односа велинина'у оно тварно' тако и све остало биБе приказу;.е преин,.т,",ь' б"тни!а]е чиста презенца на!вилле биье. }акЁо биЁе не само да 5а изнад свега' него оно ттма сво]у специфинност и томе .'е у да ]е

!р*''

''' -!!

68

1\{етафиз:лка као оспов||и о6лик

присутност самог битка, потпуна презенца онога што биье онтологи]а мо]е?т уколико оно бивству]уБи]ест. 1ако, дакле' _ буде знаност о ра уколико хоБе да одговори свом захтеву да 6иБ'у као таквом _ да буде метафизика и метафизичка теологи]а.

Раправимо одмах пробу: филозофска знаност о природи сазна]е да природно биБе увек из два узрока бивству]уЁл ]ест

_ из е|сов-а й т}ари, ко]и се у гьему]авльа!у увек за3'едно' [алье,

ошз!а !о о}{о од себе самог присуству!уБе. Али, као 1]]та !е оно .'рирод*'о ошз!а? 1{ао е16ов йли као твар? Ако твар чинтт бит природо' онда би то значило: оно и3 чега се твари на к-ра]у са-

сЁо]ё' оно елементарно' чини прави битаку природч. 0блици,

насупрот томе' природне врсте, ма}ье су бивству]уБе, готово право би_ да су само прелазна ста1ъа' установ.тьава}ьа' у ко]има Бе, оно елементарно' привреме.но узима сво]е боравитпте не везу]уЁ,и се за 1ъих. БиБе у природи ]е оно неповезано' неуметако' и рено' неограничено' оно безаконито влада!уБе. }1сто човека има унутар тог биБа само онда када примпвроту 6ити те природе' па мере' уредбе и законе узима само за.пролазно боравитпте, не везу]уБи се за }ьих у ономе 1што му ]е на!сво]-

ствени]е. €азнатъе оног биБа ко]е репрезенту]е сам битак доводи пита}ье о правом битку природе до одлуке: оно непокретно ]е оно у пуном смислу бивству]уЁе. Фно природно, дакле, чини биБешл у правом смислу оно 1пто 1'е на тьему непокретно' А то ни!е твар'ко]а !е управо основ за оно тако-а-тако|е_и-друга_ ни]е, него оно 111та-то-]ест, е|6оз, врсте бити' нпр. врсте онога >}(ивог. 1о сазнатъе физика не мо)ке да дА од саме себе, зато 1што се батп у ономе природном облик и твар ]автьа.|у увек за]едно.

увод у ФилозоФско м|{шьв|ьв

филозофи]е

1о, опет' не значи да природа поседу]е сво] битак ]едино у е!4е,ада]е све остало не1што небивству]уБе. 1о би поново одало она] платонизам ко]и битак природе редуку]е на иде]е' }{апротив' е!4е лрироде' врсте бити, састо]е се ну)кно из твари као оёнов" могуБйости битка-у-крета}ьу. Фно природно !е по свом битку у крётатъу' }ьегова бит]е за]едно са осталим одре}ена и *ре'айей..[т| ]е, дакле, природно биБе као 6иБе? [а ли ]е 0но твар, т]. оно елементарно, на чему су облици само преко пребачена ста}ъа, или оно природно бивству]уБи]ест као 'ъих у твари присуству]уБи облици?

69

-

Фдговор на то пита}ье да]е тек метафттзика. |{оглед на биБе ко]е чисто репрезенту;'е 6итак' пу1пта да се саз|{а: оно природу-о !е 6и\е, ко]е оно.|ест' као у йварьс йршсусйву]уЁш облъь

Али, бит прироце ;'е облик, али увек облик оног' шлто ]е у кретаБу, йто ёе по.!ав"гьу]е, расте и и1пчезав а.14 тиме;.е пала одлука о томе гшта.!е природно биБе. 1ек излазак и преко }ъе освет.тьава природу у обелехткеБег '9на ./ Ёьегову бпт,и одатле у први основ битка свег ойьа. ?о пре](орачетъе мо)кемо да назовемо ;'едним касни;'ипл именом,'трансценде нци3' а''' ?о тр-ансцендира.| уЁе кре'ат'ё метафизи1е, ме|2утипл,. садр)ки у себи могуБносй .'ро"и"крета}ьа' ко.|е се на]пре по3'авльу.!е као матери]ализам. |{од тим м|{ разуме'' правац ми111./ье}ъа схоцно_коме се право биБе тршки '",; !едино у ономе 1птоле)}ш у основи [7ш9гшп0е1!е9еп0ев], у ономе елементарном. 1а] правац крета}ьа мо)кемо да назовемо: метафизинка ресценденци.!а. Ресценд|ир а!уБи матери.!али.'' д'."й" ."'3':, метафизичку неуслов'ъеност у уче!ьу марксизма, ко.|е непо-

.

'74

увод у ФилозоФско мишьвьв

[!{етафизика као основпи облик филозофи]е

све_ средно прелази у политичку праксу' Ради чега!е и т]остао топовесно делатан. |[а ипак Бе да се покахе како ресценденци]а не н{ора у сва_ _ кой !луна]у да буде матери!алистичка напротив: матери!а_ о] истини лиза!,г!" ,!й,'* р |4в а1ъе пр ав е ре сщендонци| е' 7. сво ! кра]1ьем тек у ч д9кра]_ ресценденци]а излази на светлост дана 1'у;у}"' стади]уму метафизике: у Ё{ияеово| филозофи!тт тьейаним г{овратком на фактуьг ]кивота' иу Рилкеовом (&а1пег метафтт_ г!а &|1[е) ,*.""*.ф.7 повесттом кра]тьем стади|уму зике транстдендеяци]а се ;1реокреБе у ресценденци]}г' тако да а и1пчезава раз'1ика изме}у |р'нсце"денци!е и ресценденци;е' и сЁе метафизиком пФстав]ьене разлике губе сво]у рашг "й.,'' нлатьава!у}лу снагу и обавезаност. 11[та то з[{ачи - то шита}ье Бемо морати да поставимо у право време' Ё1о }лпак, из метафизи',його"новног облика ф:л'позофи!е следеБа пита}ъа: израста|у _ ,р*_ 1. ,[а ли оно [1,{то се у т''{одерним природни}{ знаностим? Ёико облик? казу]е као приР0да ]есте у тйар1присуству]уБи се ка)ке' *теББ моБи да тврди да !е тако. 11ре ]е то било, тако веку' схвата}ье пР1'{роде у Ант'ици и у €редтьем 2.[де !еданас метафизика, у ти]о] светлости се природа тек знапо!авльу]е у свом битку? Ё{игдо не видимо да су природне оне !што оно ,.'''" обухваБене неком метафизиком, ко]а и|ут природистроку]у раскрива као биБе ко!е оно !ест' Ё{апротив' не знаност |4 су се шоставиле на методе ко]е су саме образовас!ме у сва}(о доба могу да преиспиту!у ътревидл' ле, ко]е 'н" на]больем слуяа]у р']у. Ё" ,'^"-"'" допугпта]у метафизику у или надграц_ или дораду узгредну !ой к.,о неко догра}иватье идеологи]у, као само утолико 1што мета}ьу, т]. у основи !опт стаьа иссвагда1ш}ьег од зависно физинко ми1ш]ье}ъе ту оста|е чине1што за ва>ки и као пример". за то коли*' |" Ё"',"*"ваних увида сачувано у делима велйт(е да приведе у дело то произво!етье. Фвде имамо пред собом]едан чудан феномен:.!едно теори]ско са3натье ко]е ]е]отп у самом себи техничко' те стога и мо>ке непосредно да пре}е у праксу. Али, та] феномен ]е основни начин на ко]и нам се данас приказу]е оно 1што природа]ест. )[' сваком слуна]у, [[а]бницово одре}етье каузалне дефиници]е допутпта да се сазна оволико: уобина]ено м1ъе1ье' према ко]ем се техника састо]и само у примени природно-знанствених сазна}ъа на )кивотну праксу' ци]ьа исув1{1]1е кратко. 1а примена!е могуБна само зато тпто ]о и с6мо природно сазнаъье веБ техничко' и то као сазна}ье. 1{аква ]е бит тог сазнатъа? 3нагье ко]е у себе укльуну.|е заткем' за овако да одредимо бит техттиткно' ]ер након !пто су унутар места човековог посто]атьа скинути окови са природних енерги1'а, све зависи од тога да се прорачунава]ъем оне преузму у власт!{те руке' т]. ша се подвргну_заповеда}ъу во.]ье, и да се осигура снага заповеда}ьа во,ье' || сада отштеБена, чак у осно]е.!асно:]'снага заповедагьа во'ье би била ви :л укиЁ]:та уколико би последтьи' у|{апред дати ци]ьеви' одхоБе ре|ивалгтьено хтёЁё. Бо.тьа, ко]а као прв6 и последгъе никакве ви1ше но свог заповеда1ъа' снаге допу1пта осигуратье унапред датеипослед}ъе ци'ьеве, оне ци]ьеве ко]и би )еъезали и огранит1авал|1. Бо;ьа, дакле, не моя(е да се разуме ако се по}е од ци'тьева' него обрнуто: ци]ьеви се увек став.гьа]у у слухканску вопремда она ни]'е са во'ьном моЁи човека' 3}^]-1!: 'д"''й*'^ она ипак па.|е утолико и не1пто надчовечанско' оста;.е у основи различита од бо>канске во'ье' }едино човек *'о!!"д..,в'гьа]уБи хотеБе би&е нуди то.| во.тьи Бене присуствовности,и то тако да она присуству]е институци.|ама у технике, у политичким., привредним |1 во1 ним о!г'!'.,цй 9толико та воБа оста!е й^ у,уЁ"'' као суб;.екта свог господареБа. ,

^

.|

й"''

,''"*'

6''''"'", '"'.

1м1е}утим, да бп 1!овек био способан за то да буде носилац господаре}ъа во,ъе']4о Ра1у-да буду испуь"'', услов!{: отворен целинй биБа. бн )киви сналазеБи 'др"$"ни :ове5.;'е се [1гп 51с}ташз]{ка}ьа у тз!ност{' овога т'{ 0нога од овог и оног, не н|л од веБгт:те тако да бтл понеки п,{огл}1 да зна]у о томе' нпр. они ко]и се као футлкционерт'1моьи гура]у у предтъе редове, или пуш{та]у да буду гурани та\{о, него се овде напросто др'|(е да 11спуни сво;'захтев да репрезенту]е битни битак. Ёапротив, зби.тьност би|-:а }е }ьегова безбитност у том смислу да во]ьа' принцип збитьности, биБу директно одбацу.!е гьегову бит' Бидимо, дакле' да ]е господаретье во]ье начелно двозначно: с !едне стране' господаре}ье во]ье уноси зби.:ьност као по]ам мере за оно 1што се назива ,,бивству]уБи'' у оно !пто у 1ьеном апсолутном захтеву иск.]ъучу.!е све остало; а са друге' оно истовремено и уздрмава захтев збильности за битним битком,

109

Ако, дакле, мисл1.1мо из сеБатьа на метафизику, ойда нам се показу.|е двозначно ста1ъе ствари, да бит {ехнике, господаре}ъе во'ье' уздрмава она] про.!екат битка ко.|и ]е носи и кога она разви]а у }ъегову кра]ност. Али, тшта то значи? Ёа!пре ово: одре}егье битка као зби.ть-

ности поста]е упитно. Али, бпт самог битка изнова поста!е ствар мисаоног пита}ьа: 111та значи бхлтак ако збильност мора да напуст1| захтев да испуни бит битка? } том облику основно филозофско пита}ье изнова ступа пред ми1ш.тье}ье' 0во статье ствари Ёеьто.!отп.|еданпут, на]едан други начин' да раз]аснимо на оном по]му могуБности ко]и прййада по!му зби.гьности: 14з меродавности зби,ъности за схвата}ь е 6итка проистиче .!едан одре}ени по]ам бити могуБности (66тсрт5, |у:тапт!в, ро[етт[[а). Ако збильност исказу]е прави битай, наиме' 9нда .|е могу[ност ]едан небитак, наиме, ]едан ;'отп-не-битак, едан ошт-не-з би.гьск и- бит ак. }{ако е видети чему се састо] и у то;'отп-не у смислу Аристотела и целокупног времена ко]и ф следи.3бильност значи: оно 1што нетпто ]ест , б||т, сасвим доведено у презенцу. 9но могуБно ]опл ни]е довело сво!у бит до присутности, ]отш ]е на путу ка ономе 1што оно ]ест, ]ошт ни;'е досегло сАмо себе у ономе 11тто оно.!ест. Фно щто битак значи у смислу могуБности одре}у]е се' дакле, из погледа на зби.тьност ко!а образу]е по.|ам }{ере. Фдговара.|уБи томе, тада и у доб а технике, могуБнос ти би\а поста] у могуЁности де;' ств оваьа во]ье' ко]а те>ки да прорачунава}ьем све могуБностй саку'', у презенцу и тако распола)ке }ьима. Р1 овде, у по]му могуБности, видимо како насле}ени про]екат битка доспева до свог екстрема: могуБности поста;'у у потпуности зависне од зби.гьности. 0тле нису ни}шта друго до }ьеном властитом заповеда1ъу подвргнуте могуЁности саме во']ье. .|

.!

.|

н Филозофи.|а и вазор па свет

увод у ФилозоФско мишБ00}ьс

Али, митп.]ье}ьу ко]е себе пу1пта да се сеБа метафизике' |,!стовремено поста]е вид.]ьиво ]отп и нетпто друго: уздрмаваБе захтева збильности забити битка. А ако]е тако, онда се доводи у пита}ье и меродавност збильности за оно тшто ]е могуБмогуБности исцрпльу]у у томе ност. |[оста]е упитно 'ц9:ли-9'е могуБности буду де]ствоватьа ко]е су прорачунава}ьем унада моБи волье.Асто тако, мит]]]ье}ъе доводи сферу пред ухва[тене у с\{ислу могуБности'ио11би могао допустибитак у у пита}ье и ти да поново доье у пита}ье за ми1п]ьехъе ко]е и постав.]ьа пита}ье. Фно тпто битак значи се уоп1ште' у свом читавом обиму, доводи у пита}ье' и то изнов а |4 |1з теме.]ьа. €ада се враБамо на пита}ье ко]е сто]и изнад овог поглав]ьа.

ми1ш']ьетъем' не само неповесна него и директно противповесна. !ер то ми1п]ье}ъе прорачунава, тако}е' и повес1 с обзиром на 1ъену могуБну де]ственост за постав]ьене во'ье' па

110 [!

!Ё

ш ш

ш !н !$ !н 1н ш]!

н !||

|;1

[:!: |;!

ш []: ;!]

!! !:

'!.

;1 |1

[: [.

!

11,

йетафизика' традици]ом насле}ени основни облик филозофи!", постала]е технички одре}ена пракса сама ни;'е осигуратъе збритъава.|у назори на свет. Ёо, да ли!е, тако ]е гласило пита}ье' унутар круга технички обликованог ми1ш.]ьетьа филозо-

нам потребно ни фи]а]ошл уоп1пте могуБна? |[оказало се: ни]е погледом ни]е ви1пе како страху допу:птена да у филозофи;а

трагамо за егзистенци]алним могу!,ностима филозофи]е, нити нам ]е потребно да пркосно три]умфу!емо неоснованом тврдтьом ца !е филозофи]е увек веБ било тц да Бе ]е увек и би_ ти, 1ер тачно знамо да филозофи]е нити ]е увек било нити Бе се пове]е нухки}{о се надасве чврсто тога да то уздрмаватъе никада не бйсмо могли да видимо без сеБагьа на метафизику и на она одре}етьа 6иткако]е]е она образовала. €е6а}ье на метафизику ]е ]едно повесно преми1ш']ьатье ко]е смо поставили на почетак свог )/вода у филозофи]у, тада ]отп без увида у ну)кност тог поступка. 9 ме}увремену нам се та] поступак ра_ светлио: ми сада знамо да би - из разлога ко]е смо исто тако остане увидели_ без повесног преми1ш'ьа}ьа нама морало да томе Ёасупрот ]е затворено оно 1]1то у савременом добу ]ест. технички обликована пракса сама' скупа са светоназорним

111

ци]ьеве

]е стога и природно неспособно да оно тпто ]е било [0аь 6еше-

зепе] искусииразви1е из гьегове властите 6ити,нпр. основно филозофско пита}ье: 1!1та ]е биЁе уколико оно бйвству]уБи

}ест? ?| преваРа;'е и самопревара када се стално позивамо на

преда.|у тврдеБи да ьене вредности ва.)ьа чуватии

[|еговати,у1

истовремено ]е посматрамо само у погледу на то како мо)кемо да.;'е искористимо како би оправдали захтеве моЁи за културним и политичким обликова}ьем >кивота. }асно;'е да нас та употреба преда.!е дефинитивно одва.|а од }ье' по1пто нас чини неспособним да.!е пустимо да говори сама од себе. Ако хоБемо истински да очувамо преда.|у' онда ]е потребно тра]но по_ весно преми1п"гьатъе ко.1'е, не разми1шльа]уБи о светоназорно.| де!ствено-сти' поку1пава да доведе преда]у до говора из }ьене власт|'1те бити. ?ек тада мо)ке да почне ра3говор са на111ом 11реда.!ом, ]ер се тек тада буди она слобод| тке да ]е досегне зато тпто]о] она оста1е битно заторена. 9иста могуБност образу]е граЁицу господаре}ьа во'ье, али тако да во]ьа никада не мо)ке да сазна ту границу по1што она, напротив, сво]е господаре}ъе мора да дрхке да одговара на два начина: оно или препу1пта та] основ бити тьему самом' остав.тьа га неми!ш'ьеним' остав]ьа га за тъега,{или се окреБе према основу бити,мисли га као основ бити'кЁо оно прикривено, зато тшто]е то оно {пто у себи скрива могуЁности чи}ъе}ъа отвореним.

''р'''5.'' ',' *''

Битак као могу}:пост и ускраЁепост

увод у ФилозоФско мишБвьв,

првом случа]'у, у ко,ем ми1п.тье1ье препу1шта основ бит1{ тъему самом' он не доспева у отвореност ко]а потиче из }ьега. } другом случа]у, раскрива1ъе истовремено отвара увид у оно прикр1{вено, у ко]ем;'е скривена ист|{на о биЁу. |1рви случа] !е миштльетье метафизике. 0на ре1]]ава пита}ье: 1|1та ]е биБе?, и на начин зна}ьа оствару!е истину о биБу. 0на препу1шта основ бити свег раскрива!ъа ]ъему само}{' зато 1што он уоп!пте не улази у домен погледа }ьеног испитива}ьа. йе!утим, :ь{оже да до}е повесни тренутак када Бо ну)кан задатак ми1ш.тьетъа да постане питатъе о основи бити метафизтлке, т]. о основи извора истине о биБу - пита}ъе ко]е и ]есте метафттзика. 1о се дога!а } Аоба господарегьа во'ьо у ко3'ем, с сво]у кра]_ ]едтле стране' метафизинки про]екат битка досе>ке бттва истовремено та] про]екат :ъу могуБност' а ипак тако да ко]и одре!у]е она.| уздрман' ]ер основни по]ам метафизике битак: зби.гьност - преста]е да буде сАм битни битак и|4сттостав.тьа се као узмак битног битка, као ускраБеност. 1оме одговара прелаз метафизике из сво]е 6иттту сво]у небит, изоста]а}ье пита}ъа: 11!та биБе ]ест, у корист неуслов]ьеног осигура}ьа биБа кроз тех!{|тчки одре}ену праксу 1.{ оправдава}ьа те праксе путем назора на свет. } такво! ситуаци]и поста]е неопходно ]едно ми1]1'ье}ъе коне одре!у]е увек само као збильттост, него ко]е почибитак ]е }ье да мисли 6итак из миру]уБе могуг1ности ко]у налазимо у основи бити метафизике. |1рво ми1п]ье}ье се наз!.{ва метафизика. [руго миш1]ье]ъе' ко]е се метафизици окреБе на та.! начин 1што почитъе да проми1[1]ьа основ тьене бити, повезано'|е са {,а]дегеровим именом' 3ато 1што ]е та! задатак [а]дегер по први пут видео и учинио вид.]ьивим' Био би узалудан подухват каца бисмо хтели да се бацимо на то да ту и тамо мислимо о .листо|, миру!у!,о] могуБности, и да оп1]тиРно изла>т}кало изнад тье као }ьен натчулни основ' 1{его се во,ъа' пр|{нцип зби,ъности' постав'ьа назад у бит новека као место сво.]е присутности. Атимесе човек' на начин ко.!и до тада 3'отш ни.|е посто.!ао, истовремено увла_ чи у сред[{1пте односа према биБу. Ёазори на свет одговара]у том помицатъу човека утолико 1пто му достав.гьа]у такву представу о св_ету ко;'а га ч!'1н1,1 драгово]ьно спремним за заповеда}ье во.}ье' |(онсекве:ттно томе, ми1л.]ье}ъе о човеку поста]е радикално антрополотшко, т]. снаге тд моБи човека поста]у меродавно поцрут]е за 1{злага}ь е биБа. [одупте, чини се .,о д' метафизика и1шчезла у корист назора на свет и антропологф 1" Али,.то и.|есте само привид. } назорима на свет и антропоу логи3'ама се прикрива метафизичка ресценденци]а. Бо'гьа, господареБа зби.тьност, поставльа се назад бит ноу века. [о да се човек сада по]ав:ьу]е као суб3'екат збй.'ьносттд указу]е на.|едну начелну проме!{уко.|о.! подлёхки]у во]ьу'' озбильу]у у области збильско |ест, др)каве. све су то превиди онога тшто данас оно Фвде, последице' то су провиди ко]и мора]у да има]у пустотпеЁе и-мора да утврди пре свега' на1п поглод мора да остане ]асан моБи, бит во.гье, ]есте у |{ораст сагле[амо. хоБемо да -'' '"' као зби'гьност ресценденци]у преокренута трансценденци]а бивству]уБи мо>ке да стране' сво]е са ов', А збильсйог. Б*'.' човека. тубитку само поста.|е у йетафизичка трансценденци!а и ресценденци]а сада преста]у да фду противстав.тьени правци крета}ьа' €ве док су оне трансценденци]а]е прелазила у нат!отш биле противстав.тьене'

!; 1з

!а !5

н

увод у ФилозоФско мишьвьв

121

чулни основ свег биБа, док се ресценденци.!а, насупрот томе' враЁала назад у оно елементарно у твари. РЁсценденйи]а]е била матери.! алистичка. €ада се, ме!7утим' сама трансценденци]а преокреБе у.ресценденци]у и поново се.1'ав.тьа у гьо: у потпу_ но проме}ъено]форми: као су1цтинско изван-и-преко ко]е ийа сво]е место у бити човека. 1рансценденци.!а поста]е и сама ресцендентна' а ресценденци;'а трансцендентна. Фбе понитьу да поста.|у такве да не могу да се разл!1ку.,у, а истовремено и1шчезав^ ц противстав]ьеност идеалист'1чке и матери] алистичке метафизике, ко]етону о_бе у немогуБност да "" уз^]'м"о разлику'!у' ?име се об]ав'тьу!е кра] саме метаф.''*ё. йи истовремено уви}амо да та метафизичка ресценденци. нема никакве везе са повратком у основ бити метафизике. ]а €амо од себе ресцендира!уБе митп'ьеБе уоп1ште ни]е ста}ьу у дамисли мисао о миру]уБо] могуБности.1а мисао:иуоста]е с|_ свим затворена. }ер ресценденци]а]е све могуБносйи веБ преобразила у могу}тности во'ье' т.!. уде]ствености. |1а ипак, управо.метафизичка реоценденци]а дрхкй р"''\""денци]а мета6':"Ё[^ мери влада]уЁи |о] "ё#; могуБнос1.т:,у;;' *"' ,''"' Ал и' ну !едгту ]единствену као суб]ей',''''''''царетъа' метабтьа,'','""й' бйтак употре бтттттог се[атъа на р"''",!""ц"],'ми1ш'тье_на^из управо

"' фттзику,п]ута'#йБйд1''"*?1::"',:#ж;"д'#!]#'"]- Б а м о гу о ]! ] й ру; уй'

;'Ёж

:

;:

ност, врело

н.нът;.у# р'"*р}!'йа

;;н::зж;; сам

н]ъ ]#;

${:## отворен:ж}#ъ#ж#:ж; ;; ;

;

!ц*]ц#б' о'**^о битак'

.

"" ^ него

ит

а тке заобиБи' Ёа,й^. ё*р', *']! оста]е оно 11]то сеяикаца сведочи - пре св1{х рационалних об]аттттьегь'''':цчрнута _ да бит човека увек оста]е тако}е и место за по,ав]ьи1о ]е неоспорно чи'','.й, ва}ье онога прикрива!у}'и прикривеног' ми1ш'тье}ье тако9е схва}ъе1{ичко ста}ъе' ко]е.!Ё ресцендира]уБе з.на да )е смрт тило }1а сво! ттанин. ]ер то митшльетье]ош одавно на]шрикривени]е' оно и како оно на]ттзвестти]е тако йисао д|;" б"' !1овека тако!е и место за по]ав'тьива}ъе ]ед_ прикривеног' веБ и стога]е ове друго пре 11е_ ''!,р'*рй,Ё5уь, ,,. фантастинна мисао' Фна има свого пуко изми1ш-тьен! ''й тшто оста]е измакнуто свимоб!атшьеьи]е упоришлте у ономе праксе' ма техничког раци!а и свеукупне техн' чки одре}ене прец сто]и |[а ипак, на:п }вод у филозофи]у у сваком случа]у пикао однос битка према6итичовека експонира задатком

.'!'

л' -

12з

да

та}ье.

увод

у

Филозофско мишьвьв

да се сакри]е' по1]1то бииначо хте}ье попустило. €криватье

бесци]ьности опскрбзьу]у назори на свет. Фнда смо да'ье питали: 1(ако сто;'и, ако тако сто]и, с метафизиком? Фдговор]е на.!пре гласио: техничк[{ обликована пракса скупа са припадним све_ то наз орним ми1ш.тье}ъе м е и сама метаф ||з'1ка: нар авно' по1што метафизика ви!пе не израста из п1,1та1ьа тпта.!е биБе, она ви1ше ни3'е бит метафизике него метафизика у сво]о] небитут.}а небит !е не1што кра]тъе де]ствено. 0на мо>ке да се сазна као небхлт само из сеБатьа на бит као на оно 1пто ]е било и витпе ни]е присутно. Р1 тако ]е ]едним ударцем постало вид.тьиво ко3'им се то путем ми од почетка креЁемо _ путем повесног сеЁатьа' €еЁагье на б:лт метафтлзике нас чини слободним' оно нас доводи у слободан однос према ономе тпто ]е присутно' тако да мо>кемо да питамо: !|1та ]е биБе, ако.|е збильност онога зби.гьског вольа? Фдговор.|е ну)кним начином двозначан: збитьност, по]ам мере за битак, досе)ке сво3'е неограничено господаре}ье' а истовре\{ено зби.гьност преста.|е да репрезенту]е битни битак. Фна витпе ни]е као некада пуна презейца бити, него .!е пре одбациватъе и узмак битног битка. [о нам]е дало повода да битак мислимо као чисту, миру.!уБу могуБност' и да тако бит могу!ности ослободимо од потчи}ьености збильности. йиру]уБу могуБност смо пронатпли у основи битиметафизике _ ову послед}ъу иску1шану као повесно промен.тьиву отвореност биЁа. отвореност ко]а у основи бити метафт1зикеима залог у ко]ем су сачуване и скривене могуБности чи1ье}ьа отвореним. 1а] повратак у основ метафизике, ме}утим' не1пто ]е сасвим друго од метаф:азичке ресценденци]е, ко]а се на]пре зби_ ла [з1с[ его|3пеп] у форпги пуког противпотке да се об]ави као биЁге само ако су биБ.е и би:так доспели у разлику. Разликова!ье се' дакле' тиче самог биБа уколико оно пу1]]та биБе да тек доспе у оно неприкривечовек има сво]е боно од онога гпто оно !ест' док '{стовремено рави1ште у том разликовагьу. ' п^ сво;'ски проми1п]ьатасазна]е 6и'"')6изика,ко]а 'п^. се свугде пу1пта да у односу на оно 1]]то ]ест доБо као такво ли она сама исто тако и размисли Али, га!а то разликоватье. мисли он.а лику? д^ , утолико 1што н:!. 1 9-1]:^'-"-ф"]' ]е '", лепа и.|единствену бит по]единанно многа |1латона разлику]е биБе као биБе. Али, представльа где лепог.0на!е мислисвугде као разлику мисли;'е не саму, као }ьу ту оазлику она не мисли на оно собзиром биБе испиту]е у Бено! вл?стито] 6ити,]ер она битионим 6иБа, глто ойье као биБо;'ест, а одговара битком оно ни ни.!е леп лепог' бити-човек човека итд. Разлика, дакле, _ одговара чиме биБе, нити]е оно тпто метаф'1з'|каиспиту]е битак. Ради тога метафизттка свугде позна]е разлику' али]е не м'1сли као р^злику. 0на проводи разликова}ье у односу према биБу у цёлини утолико тшто ка11ке ли да се об!ави оно 1што уоп1пте ни на какав начин ни]е? 3ар не коке |{арменид да Битлта никада не мо'(е да се мисли' по1пто оно кога ]е напустио сваки битак не да]е ни1шта да се вр1ди' н|'11пта да се мисли. (ако онда оно уоп|л]те мо)ке да се об;'ави као противмогуБност? А ипак.|е тако,]ер ми1ш]ье}ъе

ко]е проводи одлучива}ъе о битку тл Ёигшта гледа на Ёитшта као на оно 1пто се др;ки далеко од биЁа. Али, како ]е то могуБно ако Ёитпта ипак ни]е? )/ ко!ем смислу Ёитпта ни.!е? )/ том см|{сли да му битак нтдкаквим начином не приступа. Фно нему битак приступа.!е биБе. Ёитпта ни]е' знани: оно ни]е биБе. 3бог тога.!е и за метафизику Ёицтта одре!ено тиме да]е оно потпуна одсщност свег биБа. Али, насупрот томе ми постав]ьамо питагье: [а ли онда све 1пто ни.!е биБе веБ због тога и ни!е? 1{звесно, за ]едно пли1п]ье!ье' за ко]е само биБе !ест, Ёитшта се консеквентно при_ казу.|е као пука одсутност свег биБа. 3а то ми1п.тье}ъе Битпта напросто ни]е. Али, сада имамо пред очима разлику биткаи биБа.3бог тога мо>кемо исто тако да ка)ко.

135

Битку ни]е ]едноставно сво]ствен т{еки други начин бити него биБу, него ово: 'не бивству;'у\тибити',веБ одре|у]е начин }ьегове 6ити' Али, ово обаветштетье нас;'отш не помиче с меота. о.1щ неразум]ьиво пре свега то' !пта значи да биБе !ест, т]. да.!е биБе досу}ено у битак. Ради тога Ёемо овде на]прода прекинемо сво!е тумаче}ье' али Бемо се другим путем поново вратити на [ьега. \4и смо у сваком слуна]у сазнали толико да ]е дога!а.! из ко]ег проистине метаф17зика разликоватъе битка табиБа,ма колико то разликова1ъе, и нарочито' начин бпти битка, за нас на.|:тре оста.!у загонетни и мрачни. } том разликоватьу, ме}ут|{м, човек сто.|и, без обзира на то да ли он за }ъега зна или не зна. йо>кда сада мо)кемо не1пто.|асни]е да сазнамо' како то разликоватье сто]и према бити човека. Разликоватье .|ест - ] ер без тьега биЁе као такво не би било отворено' А фактум метафизике осведочава отвореност биБа као таквог. Али, где то разликова}ье има местосво]е пр1.{сутности? [де оно нала3и сво.| смегпта]? [де оно пребив йио-битава? |[осто]и.!едно биЁе ко]е ]е биБе ко!е оно ]есте само тиме 1што сто;'и у том разликова}ьу утолико 1пто га непрестано употреб.:ьава. 1о биБе.!е човек. 0н ]е из сво;'е бити упуБен на разликова}ье битка ибиБа,по1пто све по3'единачно свугде пред_ став-тьа с обзиром на битак. 1о представ.тьа1ье се назива ми1|]]ьетье' тако да ]е на та.! начин основна црта ми1ш]ье}ьа разли_ кова}ье биБаи битка. Ради тога бит човека' ми1п'ье}ье ,иобразу.!е место присутности за то разликоватье. €твар" .'о;" '" и битако као да се било где одиграва то разликоваье битка Ба, ко]е би потом ]отш и добило некакав сметпта], неко место где би могло да обтатава. Ёапротив' то разликойатье ]е ]отп у самом себи веБ припрема}ье онаквог сметпта.1'а као какво се захтева да буде бит човека: ми1п]ье}ье. 3бог тога бит човека ни]е тьегово власнитптво' него човек припада сво]о.| бпти. Бу он, доду1]]е' унака)кава' али никада не мо)ке да.|о.! умакне' зато 1пто све оно како и као 1пта он представ]ьа и хоЁе у1 чини' ипак почива у }ьегов о1 6ити,ко]у оно разликова}ье захтева као место сво]е присутности. [де год новек пребива' 1шта год чини и чиме год се 6ави' 1шта год полазеБи од самог себе мисли. на ко.!и год начин представ'ь а се6е и сво биБе - човек оста.!е изручен оном дога!6]у ко.|и одре}у-. .!е тъегову бит, тако да он свуда где се у!1утиостав.]ьа сведочан-

.

\з6

Битак у свом одпосу пРема б:дти човекд

ство о том догаьа]у' и то !едино самом сво]ом 6ити, ко]а ]е оно

1у разликова}ьа изме'у битка ибиБа, ради чега се и назива 'тубитак' [)аве!п]. €ада мо>кемо не1пто !асни]е да видимо ]едно стаье ствари

ко]о ]е било означено на следеЁи начин: битак као битак употреб-тьава бит човека. 1а] увид нам.!е израстао ]еданпут из сеБаьа на метафиз|4ку, а други пут и3 искуства ко3'е ресценди_ ра]у[а метафизика др)ки спремним за ми1п.тье}ье. 1{ао вотьа влада.|уБи битакупотреб.гьава човека као суб!ек-

та свог господаретьа. 3бог тога смо поставили пита}ье дали|4 бхатак као битэк употребтьава човека? Фно тпто овде казу;'е ,,употреб.гьавати", остало ]е неодре}ено. €ада видимо: разликова}ье бтттка и биБа, ко;'е тек успостав.]ь а бттБе као биБе, има место сво]е присутности у бити оног биБа ко.!е непрестано }т1отреб.:ьава разлику. } том смислу' и разлика битка и биЁа, обр-

нуто' употреб.тьава бит човека. [о употреб]ьава!ье ни]е узрок неког недостатка' него: Бит човека' ми1п.тье[ье, !отш и сама од се6е прилада то] разлици. €ада смо начинили корак ко]и нас ]е увео у ]едно подрун]е ко;'е нам ни]е присно. 3бог тога ]е сада све до тога' да та] корак исто тако буде]едан обавезу.!уЁ;л корак ми1п'ье1ьа'.|ер филозофи.!а мора увек да се проводи у обавезу]уБим мисаоним корацима. €еБатье на метафизику, ко]е образу]е пут на1шег ми!п;ьеьа' довело нас.!е пред оно дога!агье из ко;'ег проистиче основно пита1ье метафизике. 3аиста, ]едва да.!е !ошт потребно да се изговори како су се ова послед}ьа разматра}ьа кретала у кРугу пита1ъа о битку. Р1 скоро да се само по себи разуме како }вод у филозофи]у мора да управ.тьа у правцу уво}етъа у то пита}ъе' |[а ипак, ми оста]емо при опомени да.!е пут ко]им ми идемо сеЁ,атье на метафизику.

х питАБв

о Битку и мвтАФизикА

9 овом наслову морамо

да споменецо и метафизику _]езато 1пто оста]емо данпут на путу сеЁатьа на метафизику, потом' и пре свега зато, тпто]е питагье о битку ме}увремёну' поу стал о су1штински дво з начно. }м1етафизика постав.тьа пита}ъе 1!1та.|е биЁе уколико оно бивству]уйи ]ест? 0на пита о ономе гшто биЁе одре}у]е бртБем. А то.!е битак. ?ако, метафйзика пита о биБу, а одговара битком. й9}}тим, пита}ъе о битку мо)ке да има и.|едан други смисао. Ёаиме, ако обратт1мо паж}ьу на онразлику в''*.'в"Ёа, да битак веЁ мислимо као оно друго биБу, као небиБе ко;'е ипак ни.!е нитштавно Ёитпта. |{итатье: 1|!та]е би['е -мисли битак,.|ер оно мисли биБе као оно ш:то7есй. Али,оно мисли битак само с обзиром на биБе, наиме' као оно тпто ]е сво.|ствено биБу :

уколико оно бивству.!у!и !ест. [а бисмо то учинили разговетни.]им' мо)кеь{о и овако да се изра3имо: оно мислии одре}у]е оно бивству] уБ и- бити, биБе- битак [5е1еп0ве1п] биБа. иЁи,'#о мисли битак полазеБи од биБа натраг ка битку. А то значи да|1|4татье: 1!{та]е биБе?,битак не мисли као битак, не мисли га као }ьега самог' не уколико;'е оно друго свем бтл!у. € обиром на то' дакле, да е битак друго биБу, метафизик а 11е мислибйтак. Али, она га засигурно мисли као оно тпто.|е сво]ствено биБу. |[ита_ тье о битку!е, дакле, очигледно двозначно, и ту дво3начност морамо дараз!аснимо полазе[ти од основа' и морамо увек да]е ]асно у виду. } то], за филозофи]у одлуйу]уБо], ствари уу3'' [а]дегер се у основи погре1шно разумео онда када се мислило да.!е, препга [а]дегеру, метафизика питала о биБу, а сада 6и, ;'

138

увод у ФилозоФско мишБвьЁ

|1ллтаье о битку и метаф:лзика

насупрот томе, требало да се мисли битак.1о се онда схватало и оъако: метафизиц1'1'е потребна !една допуна, наиме' одре}{ислила би\етъебтатка.Алпсе доказивало да]е и метафизика так' док ]е {а]пегер образовао ]едну недово-тьну 11редставу о .,""'4''''ци. [ротескна форма критике !о, наравно, она ко]ом се ]едном мислиоцу приговори оно 1што.!е отт од самог почетка и увек тврд|{о, да метафизика мисли битак, и то од |[армениметафизикаиъ:'а' д{ и под }ъеговим властитим називом. 1||та би йетафизика, не битак? дакле, мисли биче могла \11х[1\(::'|4ако блтак' А ту се, мисли ткивих као као биБе-битак: Бво!ствено, дакле, се креБе метафизика значи: у разликовади,?в"т^, бога. А то тъу битка и биБа, она извр1пава и довр1пава то разл]{кова}ье' али 1ьега самог она не проми1ш]ьа. Р1 зато тшто плетафизика не проми1ш.тьаразликова}ьекаотакво'онанепро\,{и1п,ьанионо властито] 6ити. Фхта уоптште ни разликовано у }ьегово] свагда не[{о)кедамислиторазликова]ъекаотакво'зато!птосхоцно свом основном пита}ьу: 111та ]е биЁ.о као такво?, она битак од самог почетка узима као оно тпто ]е сво]ствено биБу а не као оно друго свем биЁу. 1име метафизика ни]е починила ни греййти ]е направила пропуст, веБ напротив: она.!е извртпи'пку ла сво!у ствар. Фна ]е у то пита}ье ук.тьучено богатство повесно исходила' изнела и развила и ре1шила' и то до послед}ьих кра]ности. Али, мо>кда ]е сада вре\{е да се постав1'1 друго пита}ье' питатъе ко.!е метафизика ни]е поставила - {1ита}ье о битку другом биЁа. €вакако, тада мора да постане]асно и ''''" ''' 1{ухке бити. 1о место ]е Ёитпта, али не отто Ёитштавно него Ёитшта као сам бтттак, уколико себе да]е биБу као простор |ъегове присутности' !{ао то Ёитпта битак ]е оно слобоёно. йитпльетье ко]о проводи разликоватье битка ибиБачува то слободно, ко]е свако по]единачно оспособ.гьава за то да само од себе присуству]уЁи буде као оно сАмо. 9увагье тога слободног]е бит слобо0е [Рге11те|с]. Без Ёитпта нема слободе у уобина]еном смислу речи' ]ер само унутар неког слободног подрун]а човеку могу да се ставе на избор могуЁности' човек мохка;'у метафизике, у доба технике' разлтака бит-

153

каи

6и|]а почи}ье да се раскрива, а са }ьом и бит метафизике' Ради тога ми!п.тье}ье ко]е ]е пого}ет:о тим раскрива}ьем поста3'е бтттно сеЁатъе метафизике. 1о митш.гьетье ]есте ]едно сеБа}ье' па стога и растанак метафизике. Али, управо та] растанак ]е оно у чему тьена бтлт по први пут дола3и сама себи у сусрет.

||очетно зби[е, иступа}ье биБа као

бттБа,

разликоватье битка

г7биБа, збива се готово]отш]еданпут: као сеБатъе почетног зби-

Ба. Битно сеЁатье метафизике ]е одс.!а] почетног раскрива}ьа биБа _ утолико;'е сеЁатье, али оно ]е одс]а] у коп4е се сАпло то раскриватъе први пут по]ав.гьу]е, и то као оно почетно прикри_

вено' као бит метафизике. 3бог тога 1{ говоримо о изворном сеБатъу. 1о сеБатъе моякности проистекне математичка структура природних 3наности. Разумеватъу тог списа послу>киБе познава}ье следеБих списа: (ап[, к!'!['ь 4ег ге[пеп /етпип[[, йе1}:о6еп1е}:ге 1. Ёашр|в{Ёс}, 1. Абзс}:п1гт. }|е Р!з:|р1!п 0ег ге!пеп 9егпшп{| 1гп 0о9гпа|1вс}:еп 6ебгацс|те.

1(ант, &ршйшко чцсйо1 у"ма,!яехъе о методи, |[рви главни део, 1. отсек: [исциплина чистог ума у догматско] употреби. 1(ант овде одре}у]е врсту бити математи(1ког сазна}ьа. 1{ап|, кг![!к ёег ге[таеп !/егпшп|!, Б1егпеп1аг1е1тге [. 1ё!1, 1. ш. 2. АБвс1тп!сс. 9оп 0егп Рашгпе цп0 9оп 4от 7е|с. 1{ант, [{ршйшка чцсйо1 улпа,!зен,е о елементима, |1рви део, |. и2. отсек: Ф простору и о времену. 0вде 1(ант раскрива од искуства ослобо}ену бит простора и времена _ сазнатье без кога могуБност математичке физике оста] е непо;'м.тьена.

\61,

}едан од основних услова за дово.тьно разумева}ъе но_ вовековне знаности оста]е теме.тьно студираье слиса: }езсаг[ез' Рцш!ае а4 й!гесс!оттетп !п3еп1!,1ёх|е 6е 1ё6!1|оп А0агп е| 1аппец. }ч[о|1се раг Ё. 6ош}:1ег, Б!Б1|о{}:ёчше 0ев 1ёх1ез р||1о_ вор1т!чшез, Рат|з 7947 . }евсаг[е5, Рце!тт тшг [е!тшп7 4ез 6е!з[ев, Р1т!1озор}:|вс}:е Б!б1|о|1те}
т](и сагледава}ьу првих почетака и узрока - онда]е она одре}ена као знаност. Али, како Аристотел долази до тога да фттлозофи]у, ко-

]а разматра 6иБе, одреди као трага}ъе за првим почецима и основама? }колико филозофи3'а те;ки таквом сазнатьу, ми ]е називамо метафизика.Акада Аристотел први оде.|ьак 19 ктъиге сво]е А4ейафшзшке еа>хима у став: ,,Ради тога]е и на1тт задатак да схватимо прве узроке биБа као биБа''37, онда он митп.]ьетье на битак 6и|таи метафизику' сазна}ъе првих узрока биБа, став'ьа у]едно. .1едва да ]е.!отш потребно указати на то да !е тим из]еднанава}ъем ми1п.]ье}ье битка дефинитивно добило сво]у

метафизинки обликовану бит. 0нигледно;'е, пак, да;'е то из]еднанаватье могуЁпо само онсо битак биБа тра>к|1и\1алази у првим оснива]уБим када да узроц|{ма биЁ,а. [а биспто том дога!а]у притшли блюке добро Бемо унинити ако будемо питали: 1(ако !е битак био искутшан и ми1пьен' те су основи и узроци могли дабуду способни за то да испуне 6ит 6итка.! Филозофи]а посматра биБе као би[то, и тако сагледава битак. [а бисмо овде на исправан начин могли да мислимо 3а]едно са Аристотелом' морамо се подсетити на то да то ми1].1.тье}ье полази од онога за 1шта би било на]болье да се назове т& 9ооькс. йи ка>кава? |1итатъе о 6ити знаьа се тиче почетака зна}ьа и гьегових основа. 3натье, пак' за сво;' понетак и основ узима оно чиме нека ствар ]есте оно 1пто она ]ест, т;'. бит ствари.1а бит се захвата у граничним опасава}ьима6ити, и тек она]единствено доводе ]едно подрун.|е зна}ьа пред истрах(ивачки поглед: природу као природу, бро!еве као бро]еве итд. 1а гранинна опасаватъа бттти (6ръоро[) претходе трага}ъу и истраякиво б и_ Бе. }едно те исто на биБу, стога' преовладава и не преовладава. Бити-човек нпр., преовладава и не преовладава.1(од чове_ ка оно преовладава' а код осталог биБе не. Али, код]едног те истог ни]е тако да оно преовладава и не преовладава. 3бог тога &ру'(1мора да се схвати с обзиром на то да су бп?те и битак ви1шеструки. йе!утим, и код.|едног те истог биЁа ]едно те исто мох|(е да поступи' почива на томе да став;'есте о6о|е: начело о битку и начело о казива1ьу биБа. }ер, ако се казиваье (}'ёусьт) састо;'и у томе да се оно т]1то се налази пред нама изло)ки с обзиром на оно 1пта и како оно ]ест,и ако со,да!ье' тош]то саналази пред нама у таквом казива}ъу]ав.]ьа као бьсйе,онда]е став противрен]а као први став о битибитка први став о битиказива}ьа' и обрнуто. А ако бит'товека почива на томе да )киви у отвара!уЁем казиватъу биБа, онда став обухвата она] основни захтев коме човек моРа да ]е веЁ удово,ьио ако постав'ьа захтев да буде узет у обзир као човек. €та-

додАтАк

\75

вом]е такореБи истовремено обухваБен аксиом човекобитка самог човека. Ради тога, у ]едном тумаче}ьу, ко3'е се убра]а у на]те>кемо. }ер оно тпто ]есте те1пко _да се почетак битизнатъа засну]е у]единство }ьеговог двоструког облика као прво начело о битку и као прво наче_ ло казива}ьа и ми1п.]ье:ъа о биБу _ ве[ .!е проведено' наиме' од стране Аристотела, ко]и ]е метафизику и утемо}ьио у изворно-нера3дво]но.!единство бити метафизике са логиком. Фвом тврдтьом' ме}утим, ми не мо)кемо да се задово.]ьимо. Фна тера да.тье од себе л преко себе у ]ецно пита}ье ко]е баца велику сенку на то тумаче}ье. Разматрахье биБа као биБа]е !едан пут: оно полази од онога чиме би1,е уоп1пте започи}ье да ]ест _ од почетка зна}ьа' и завр1пава се у сагледава1ъу првих почетака и узрока биБ'а.1о ]е пут оне знаности ко]а се назива метафизика. Алтт, како ми1п'ье}ъе доспева на та] пут? 1|[та ]е то |што.!е новеково ми1ш.тье}ье довело на та] пут, ко]им се од тада увек изнова корача' ево, веЁ 2500 година? Р1огло би да се ка)ке: уколико ми1п]ье}ье тежи томе да сагледава биЁе као би_ Бе, оно за сво]у полазну тачку нужно узима почетну раздво]е_ ност онога 'бивству;'уБу1' и'!'ебивству]уЁи'. Али, управо тада се постав.]ьа пита[ье, тпта ]е то 1пто ми1ш.тьетъу да;'е повод да се сво;'ски расп:лту.|е за биБе ка0 такво. 1о питагъе се чини неопходним. }ер, извесно ]е да боравак човека у свету почива у ми1п]ье}ъу' т.|. оно са чим на било ко]и нанин имамо посла ми свугде представ'ьамо увек веЁ с обзиром на битак. йе}утим, новеку ипак обично уоп1ште не пада на памет да се сво.;'ски распиту]е за оно као 1шта ми уз[{мамо све по]единачно' наиме' као биБе, нити да докуну]е: 3ахва.:ьу!уБи нему биБе бивству.|уБи.|ест? ]11та митп.тьетьу да]е повода да тако лттта? 111та доводи ми1ш.]ье}ье на та] пут? |{онетак ко!и усмерава да]ь}ьи ток.|е раз-

тим почетком започне? 1а] други корак тумаче}ьа почетка филозофи]е.!е д3леко те>ки од оног првог, оног ко]и смо веБ

осмотримо почетак учинили. |[а ипак, ако хоьемо добро да пак, наведено бисмо, Ако поку1ша' се мора да филозофи]е, он одговора' 16 без бисмо остали Ёй'^*" у,у''', Аристотелу, бити филозофи]е речима: он започитъе сво]о проми1ш]ьатье ]в'"., ёптот{1рц т79...' ,,/ма]едне знаности "'''' Аристотел веЁ аво сто! и у ] едно!' трад ици!и фил оз офског ми1пьетьа, ко! у упр ко|[арменида' код ипак' он довоци до првог зак]ьучиватъа. А бу' називу у ]и.!е први пут ствар филозофи]е довео до !езика у на1шег пит.}1ьа нас среБе не1што чудновато: кругу ' пу_ ,,...'не треба лукава навика да те присили у правцу тог слу111ата' да те помакЁе у гледа1ъе ко]е не вид!'1' у заглу1шено !ье и говорка|ъе' него логосом раздва]а] витшеструко споре}ье ко]е сам ]а изло>кио ...''.{2 чу1и'ко]и су ]е,,{а]де, казаБу, а ти запамти реч ко]у Бегш сагледати: могу се ко]и ]едан пут' кодини путев|4|4спитр|ватьа стаза осно[о ни]е' немогуБно тт ]е А| !и покйзу]" да ]ест да ]е ко]и попут' Р1 истину). следи други (]ер она ,."'. пойерег,а ко]а стаза ках