Tumacenje snova II (o snu)

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA II O SNU J'reveo a nemačkog dr

Albin

Vilhar

Naslov originala Die

Traumdeutung

Uber den Traum

RAD SNA E PREDSTAVLJANJE KROZ SIMBOLE U SNU — JOŠ NEKI TIPIČNI SNOVI Analiza ovog poslednjeg biografskog sna služi kao dokaz za to da sam od samog početka uvideo pri­ sustvo simbolike u snu. Ali do potpunog procenjivanja njenog obima i njenog značenja došao sam tek postepeno kroz povećano iskustvo i pod uticajem ra­ dova V. Štekela1, o kojima na ovom mestu treba ne­ što da kažem. Ovaj autor, koji je psihoanalizi isto toliko na­ škodio koliko i koristio, izneo je veliki broj neslu­ ćenih prevoda simbola, u koje se u početku nije verovalo, ali koji su kasnije najvećim delom bili po­ tvrđeni i morali biti prihvaćeni. Štekelova zasluga neće biti umanjena napomenom da skeptička uzdr­ ži jivost ostalih nije bila neopravdana. Jer primeri, na kojima je on zasnivao svoja tumačenja, često nisu bili ubedljivi i on se služio metodom koja se mora odbaciti kao naučno nepouzdana. Štekel je svoje tu­ mačenje pomoću simbola pronašao intuitivnim pu­ tem, na osnovu svoje sopstvene sposobnosti da sim­ bole neposredno razume. Ali jedna takva veština ne može se pretpostaviti kao opšta, njena efektivnost je van svake kritike i njeni rezultati, prema tome, ne­ maju nikakvo pravo na verodostojnost. Slično, kao 1

© 1942 by imago PubUshing Co. Ltd., London

I

W. Stekel, Die Spache des Traumes, 1911.

6

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

kada bismo dijagnozu infekcijskih bolesti hteli da zasnivamo na olfaktornim utiscima pored bolesnič­ ke postelje, premda su nesumnjivo postojali kliničari kod kojih je čulo mirisa, kod većine ljudi zakržljalo, više vredelo od ostalih čula i koji su zaista bili u stanju da abdominalni tifus dijagnosticiraju na osnovu mirisa. Iskustvo psihoanalize koje je sve više napredo­ valo omogućilo nam je da nađemo pacijente koji su ovako neposredno razumevanje simbolike sna poka­ zivali na iznenađujući način. Često su to bili ljudi bolesni od dementia praecox, tako da je neko vreme postojala tendencija da se svi bolesnici sa ovakvim razumevanjem simbola osumnjiče da su žrtve ove bolesti. Ali to nije tačno; radi se o jednoj ličnoj ob­ darenosti ili osobenosti bez vidljivog patološkog značenja. Ako smo se upoznali sa obimnom primenom sim­ bolike za prikazivanje seksualnog materijala u snu, moramo sebi postaviti pitanje ne javljaju li se ovi simboli, možda, kao „sigle" u stenografiji sa jednim zauvek određenim značenjem, te se tako nalazimo u iskušenju da skiciramo jedan nov sanovnik prema metodu sifrovanja. Uz ovo treba napomenuti: Ova simbolika ne pripada snu kao njegova svojina, nego nesvesnom predstavljanju, naročito u narodu, i ona je potpunija u folkloru, u mitovima, legendama, go­ vornim frazama, mudrim izrekama i u vicevima koji kruže narodom negoli u snu. Mi bismo, dakle, zada­ tak tumačenja sna morali uveliko prekoračiti kada bismo hteli da udovoljimo značenju simbola i da ras­ pravljamo o mnogobrojnim, većim delom još nerešenim problemima koji se nado vezu ju na pojam sim­ bola.1 Ovde, mi želimo da se ograničimo na to da 1 Uporedi radove Blojlera (Bleuler) i njegovih ciriških učenika Medera (Maeder), Abrahama i drugih, o simbolici, i autore nelekare na koje se oni pozivaju (Kleinpaul i dr.). Najtačnije što je o tom predmetu rečeno nalazi se u spisu O. Ran­ ka i H. Zaksa (Sachs): Die Bedeutung der Psychoanalyse fur

mmmmmM

7

kažemo da predstavljanje kroz simbol spada među indirektna predstavljanja, ali da nas svakojaki znaci opominju da predstavljanje simbolom bez razlike ne pomešamo sa ostalim vrstama posrednog predstav­ ljanja, da smo, naime, u stanju da ove znake koji stvaraju razliku, možemo shvatiti u pojmovnoj ja­ snoći. U jednom nizu slučajeva očigledan je zajed­ nički elemenat između simbola i onoga što on zastu­ pa, u drugim slučajevima on je skriven; izbor simbo­ la nam tada izgleda zagonetan. A upravo ovi sluča­ jevi moraju da bace svetlost na zadnji smisao odno­ sa simbola; oni ukazuju na to da je taj odnos gene­ tičke prirode. Što je danas simbolički povezano bilo je u pravremenima verovatno sjedinjeno kroz poj­ movni jezički identitet. 1 Odnos simbola izgleda osta­ tak i oznaka nekadašnjeg identiteta. Pri tome mo­ žemo posmatrati da u jednom broju slučajeva upo­ treba zajedničkog simbola prevazilazi upotrebu go­ vornih jezika, kao što je već to tvrdio Subert (Schubert, 1814).2 Jedan broj simbola je star koliko i jezik die Geisteswissenschaften (1913, glava I). Dalje: F. Jones, Die Theorie der Svmbolik u Intern. Zschr. f. Psychoanalyse, V, 1919. 1 Ovo shvatanje našlo bi izvanrednu podršku u učenju koje iznosi dr Hans Šperber (Sperber). Sperber (uber den Einfluss sexueller Momente auf Entstehung und Entwicklung der Sprache, Imago, I, 1912) misli da su prareči, sve bez razlike, označavale seksualne stvari i da su zatim ovo seksu­ alno značenje izgubile tako što su prešle na druge stvari i aktivnosti koje su upoređivane sa seksualnim. 2 Tako se, na primer, brod koji se kreće na vodi pojav­ ljuje u snovima mađarskih snevača, iako je ovom jeziku iz­ raz „schiffen" u smislu „mokriti" nepoznat (Ferenczi, uporedi takođe str. 371). U snovima Francuza i ostalih Romana soba služi kao simbol prikazivanja žene, mada ovi narodi ne po­ znaju ništa što bi bilo slično nemačkoj reci „Frauenzimmer". — (Prim. prev.: Schiffen na nemačkom znači „mokriti"). I Frojd ovu reč dovodi u vezu sa Schiff = lađa. Soba na n e ­ mačkom znači Zimmer, što ovde znači: soba za žene. Nijedan romanski narod nema neku reč gde bi se simbolička srodnost pokazala na ovako očigledan način kao što je kod nemačke reci!.

8

Tumačenje snova, II

uopšte, a drugi se u sadašnjosti neprestano iznova stvaraju (na primer vazdušna lađa, cepelin). San se ovom simbolikom služi za prerušeno pri­ kazivanje svojih latentnih misli. Među ovako upo­ trebi jenim simbolima ima ih, naravno, mnogo koji redovno, ili gotovo redovno, žele da znače isto. Samo bi valjalo da imamo na umu osobenu plastičnost psi­ hičkog materijala. Jedan simbol dosta često u sadr­ žaju sna neće se tumačiti simbolički, nego u svom pravom smislu; drugi put, snevač od specijalnog ma­ terijala sećanja može ostvariti pravo da sve moguć­ no upotrebi kao seksualni simbol, što se uglavnom tako ne upotrebljava. Gde snevač za predstavljanje jedne sadržine ima na raspolaganju više simbola, odlučiće se za onaj koji pored toga pokazuje i stvar­ ne odnose prema svom misaonom materijalu inače, koji dakle dozvoljava individualnu motivaciju pored tipično važeće. Ako su novija istraživanja o snu, od vremena Sernera pa nadalje, učinila nemogućnim da se sim­ bolika sna osporava — to prihvata čak i H. Ellis da je nemogućna sumnja o tome da su naši snovi ispu­ njeni simbolikom —, onda se ipak mora priznati da je zadatak tumačenja snova ne samo olakšan posto­ janjem simbola u snu, nego da je i otežan. Tehnika tumačenja sna na osnovu slobodnih snevačevih aso­ cijacija ostavlja nas većinom na cedilu za simbolič­ ne elemente sadržine sna; vraćanje samovolji tuma­ ča sna, kao što je u starom veku obavljano i izgleda da ponovo oživljava u podivljalim tumačenjima Stekelovim, isključeno je iz razloga naučne kritike. I tako nas elementi koji se nalaze u snu i koje treba shvatiti simbolički primoravaju na primenu jedne kombinovane tehnike, koja se s jedne strane oslanja na asocijacije snevača, a s druge strane unosi iz razumevanja simbola tumači ono što nedostaje. Kritič­ ka opreznost u rešavanju simbola i njihovo brižljivo proučavanje na osnovu naročito providnih primera snova moraju ići zajedno da bi se oslabio prigovor samovolje u tumačenju snova. Nesigurnosti koje još uvek prianjaju uz našu aktivnost kao tumača snova

Predstavljanje kroz simbole

9

dolaze, jednim delom, od našeg nepotpunog saznanja, koje se postepenim daljim produbljivanjem može po­ boljšati, a s druge strane one zavise baš od izvesnih osobina simbola sna. Ovi su često mnogo — i višesmisleni, tako da nam kao u kineskom pismu, tek smisao svaki put omogućuje pravilno shvatanje. Sa ovom dvosmislenošću simbola povezuje se zatim po­ godnost sna, da dozvoljava pretumačenja, da u jed­ noj samoj sadržini prikaže različite i često po njiho­ voj prirodi različite misaone tvorevine i pokrete želja. Posle ovih ograničenja i opomena ja navodim: car i carica (kralj i kraljica) predstavljaju većinom snevačeve roditelje, princ ili princeza su on ili ona sami. Isti veliki autoritet što se pripisuje caru pri­ znaje se i velikim ljudima, zato se, na primer, Gete u mnogim snovima pojavljuje kao simbol oca (Hitschmann). Svi predmeti koji su izduženi, štapovi, sta­ bla drveća, kišobrani (zbog razapinjanja koje se može uporediti sa erekcijom!), sva duguljasta i oštra oru­ žja: noževi, kame, koplja žele da zastupe muški ud. Česti simbol muškog uda koji se ne da lako razumeti jeste i turpija za nokte (zbog trljanja i struga­ nja?). — Tabakere, kutije, sanduci, ormani, peći od­ govaraju ženskom telu, ali i pećine, brodovi i sve vrste posuđa. — Sobe u snu najčešće su ženske sobe, opis njihovih različitih ulaza i izlaza ne vode nas baš na pogrešan put u tumačenju. 1 Interesovanje da li 1

Jedan pacijent koji živi u pansionu sanja kako je sreo jednu devojku od posluge i upitao je koji broj ima; ona mu, na njegovo iznenađenje, odgovori: 14. On je stvarno stupio u odnose sa pomenutom devojkom i takođe često imao s njom sastanke u svojoj spavaćoj sobi. Ona se, kao što je razum­ ljivo, plašila da gazdarica nešto ne posumnja u nju i učini mu, na dan pre sna, predlog da se s njim nađe u jednoj n e ­ nastanjenoj sobi. Stvarno, ova soba nosila je broj 14, dok u snu žena nosi ovaj broj. Teško se može zamisliti jedan jasniji dokaz za identifikaciju žene i sobe. (Ernest Jones, Internatio­ nale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II, 1914). Uporedi Artemidorus, Svmbolik der Traume (preveo F. S. Krais, Beč, 1881, str. 110): „Tako na primer, spavaća soba znači suprugu, ako takva postoji u kući."

10

Tumačenje snova, 11

je jedna soba „otvorena" ili „zatvorena", u vezi s ovim postaje lako razumljivo (Uporedi Dorin san u „Od­ lomku jedne analize histerije"). Koji ključ onda otva­ ra sobu, ne treba da se izričito kaže; simbolika brave i ključa poslužila je pesniku Ulandu u pesmi „O gro­ fu Eberštajnu" za najprivlačniju svinjariju. — San kako se prolazi kroz niz soba jeste san o bordelu ili haremu. Ali se on upotrebljava za predstavljanje braka (suprotnost), kao što je to na lepim primerima pokazao H. Zaks. — Jedan interesantan odnos pre­ ma infantilnom seksualnom istraživanju pokazuje se ako snevač sanja o dve sobe, koje su ranije bile jed­ na, ili ako u snu vidi da je jedna njemu poznata soba jednoga stana podeljena na dva dela, ili obrnuto. U detinjstvu smo ženske genitalije (zadnjicu) smatrali za jedan jedini prostor (infantilna teorija o kloaki) i tek kasnije smo saznali da ova oblast tela obuhvata dve odvojene šupljine i otvore. — Stepenice, lestvice, stepeništa, odnosno penjanje preko njih, i to kako penjanje tako i spuštanje, simboličko su predstavlja­ nje polnog akta. 1 — Glatki zidovi, preko kojih se pe­ njemo, fasade kuća sa kojih se — često u jakom 1 Ovde ponavljam ono što sam već jednom na drugom mestu izjavio (Die zukiinftigen Chancen der psychoanalytisehen Therapie, Zentralblatt fur Psychoanalyse, I, 1910, Sa­ brana dela, sveska VIII): „Pre izvesnog vremena saznao sam da se jedan psiholog s kojim ne stojimo u bliskim odnosima obratio jednom od nas sa napomenom da mi svakako precenjujemo tajanstveno seksualno značenje snova. Rekao je da je njegov najčešći san kako se penje stepenicama, a u tome se svakako ne krije ništa seksualno. Pošto nam je ovim pri­ govorom skrenuta pažnja, mi smo pojavljivanju u snu stepe­ nica, stepeništa i lestvica poklonili pažnju i uskoro smo mogli utvrditi da stepenice (i što je njima analogno) predstavljaju siguran simbol koitusa. Osnovu za ovo upoređenje nije teško pronaći; u nizu ritmičkih pokreta, uz sve veće pomanjkanje daha, mi stižemo na visinu i posle toga u nekoliko brzih ko­ raka ponovo možemo da se nađemo dole. Tako se ritam koi­ tusa ponovo nalazi u penjanju stepenicama. Ne zaboravimo da u pomoć pozovemo i govor. On će nam pokazati da se reč „Steigen" (= penjanje) bez daljeg upotrebljava kao do­ punsko obeležavanje seksualnog akta. Kaže se da je neki čovek „Steiger", „nachsteigen" (ići za nekom ženskom). U fran-

Predstavljanje

kroz

simbole

11

strahu — spuštamo, odgovaraju uspravnim ljudskim telima, i ponavljaju u snu verovatno sećanje na pe­ njanje male dece uz roditelje i negovateljsko osoblje. „Glatki" zidovi su muškarci; često se u snu strana pridržavamo „ispusta" na kućama. — Stolovi, po­ stavljeni stolovi i daske su, pak, žene, svakako zbog suprotnosti koja ovde uklanja telesne obline. „Drvo" je, čini se, uopšte prema svojim lingvističkim odno­ sima zastupnik ženske-materije. Ime ostrva Madeira na portugalskom znači: drvo. Pošto „sto i postelja" predstavljaju brak, to se u snu često prvo zamenjuje drugim, i ukoliko je mogućno, seksualni predstavni kompleks transponira u kompleks jedenja. — Od odevnih predmeta, šešir jedne žene vrlo često sa si­ gurnošću treba tumačiti kao genitalije, i to genita­ lije muškarca. Isto tako i mantil, pri čemu ostaje nerešeno, koji deo na ovoj primeni simbola pripada sličnosti reci. U snovima muškaraca često nalazimo kravatu kao simbol za penis, svakako ne samo zato što visi nadole i što je karakteristična za muškarca, nego takođe što je čovek može odabrati prema tome kako mu se sviđa, sloboda koja je od prirode zabra­ njena kod osobenosti ovoga simbola.1 Lica koja u snu upotrebljavaju ovaj simbol, u životu se luksuzno snabdevaju kravatama i imaju čitave zbirke kravata. — Sve komplikovane mašinerije i aparati — u snu su, sa velikom verovatnoćom, genitalije, po pravilu muške, i u njihovom opisivanju simbolika sna isto je tako neumorna kao što je i vic. Potpuno je jasno, cuskom jeziku se za stepenice kaže ,,la marche"; ,,un vieux marcheur" se sasvim pokriva sa našim ,,ein alter Steiger" (Prim. prev.: Reci Steiger, marcheur, mogli bismo prevesti sa „švaler"). 1 Uporedi u Zentralblatt fiir Psychoanalyse II, 675, crtež jednog devetnaestogodišnjeg manijaka: jedan čovek sa zmi­ jom kao kravatom koja se okreće jednoj devojci. Uz to priču „Die Schamhaftige (= stidljiva) u Antrhropophyteia VI, 334): U kupatilo ulazi jedna dama, a tamo se nalazio neki čovek koji je jedva stigao da obuče košulju; veoma je bio postiđen, ali je smesta pokrio vrat prednjim delom košulje i rekao: „Molim za oproštaj, ja sam bez kravate."

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

takođe, da se sva oružja i alati upotrebljavaju kao simboli muškoga uda: plug, čekić, puška, revol­ ver, kama, sablja itd. — Isto tako se mnogi pejzaži u snu, naročito pokrajine sa mostovima ili pošum­ ljenim gorama, vrlo lako mogu prepoznati kao opis genitalija. Marcinovski je prikupio čitav niz primera u kojima su snevači svoje snove objašnjavali crteži­ ma koji je trebalo da prikazuju pejzaž i prostorije koji se u snovima nalaze. Ovi crteži veoma očigledno prikazuju razliku između manifestnih i latentnog zna­ čenja u snu. Dok, posmatrani bezazleno, ti crteži do­ nose planove, zemljopisne karte i slično, otkrivaju se temelj nijem istraživanju kao prikazivanja ljudskog tela, genitalija itd., i tek na osnovu ovakvog shvatanja omogućavaju razumevanje sna (Uporedi, uz to, Pjisterove radove o kriptografiji i skrivalicama). Isto tako kod nerazumljivih novih tvorevina reci može­ mo pomisliti da su sastavljene od delova koji imaju seksualno značenje. — I deca u snu često ne znače ništa drugo do genitalije: kao što su i ljudi i žene navikli da svojim genitalijama tepaju kao „mali" i tako ih obeležavaju. „Malog brata" Stekel je pravil­ no prepoznao kao penis: Igrati se s malim detetom, tući maloga itd. — često su predstave onanije u snu. — Za simboličko predstavljanje kastracije radu sna služi: ćelavost, šišanje kose, ispadanje zuba i odsecanje glave. Kao predohranu protiv kastracije treba shvatiti ako se jedan od upotrebljivih simbola penisa u snu pojavljuje u dvostrukom broju ili u množini. I nastupanje guštera u snu — jedne životinje kojoj otkinuti rep ponovo poraste — ima isto značenje (Uporedi gore san o gušteru). — Od životinja koje se u mitologiji i folkloru upotrebljavaju kao genitalni simboli mnoge i u snu igraju ovu ulogu: riba, puž, mačka, miš (zbog dlaka na genitalijama), a pre svega najznačajniji simbol muškoga uda, zmija. Male živo­ tinje, gamad, su zastupnici male dece, na primer ne­ željene braće i sestara; biti pun gamadi često treba izjednačiti sa gravidnošću. — Kao jedan sasvim re­ centni simbol sna muških genitalija treba pomenuti vazdušnu lađu, koja ovu upotrebu opravdava kako

svojim odnosom prema letenju kao i u zgodnom slu­ čaju svojim oblikom. — Stekel je dao, dokazujući ih primerima, čitav niz simbola, koji delimično još nisu dovoljno verificirani. Njegovi spisi, a naročito njego­ va knjiga Govor sna (Die Sprache des Traumes), sa­ državaju najbogatiju zbirku rešenja simbola, koji su oštroumno pogođeni i koji su se prilikom proveravanja pokazali kao tačni, na primer u odeljku o simbo­ lici smrti. Nepotpuna autorova kritika i njegova sklonost ka uopštavanjima po svaku cenu čine ostala njegova tumačenja sumnjivim i neupotrebljivim, tako da pri korišćenju ovih radova nužno treba savetovati da budemo pažljivi. Ja ću se zato ograničiti na to da istaknem jedan mali broj primera. Desno i levo, prema Stekelu, u snu treba shvatiti etički. „Pravi put uvek pokazuje put prava, a levi — put zločina. Tako levi put može predstavljati homo­ seksualnost, inocest, perverznost, a desni brak, opštenje sa jednom droljom itd. — uvek procenjivano sa individualno moralnog gledišta snevača" (na pom. mestu str. 466). Rođaci uopšte u snu igraju najve­ ćim delom ulogu genitalija (str. 473). Ovde u ovom značenju mogu potvrditi samo za sina, ćerku, mlađu sestru, ukoliko dakle dopire oblast primenjivanja „maloga". Naprotiv, na sigurnim primerima prepo­ znajem sestre kao simbole grudi, braću kao simbole velikih hemisfera. Nesustizanje kola Stekel rešava kao žaljenje zbog razlike u godinama koja se ne može postići (str. 479). Prtljag s kojim putujemo po njemu je teret grehova koji nas pritiskuju (ibidem). Upravo puni prtljag se često prikazuje kao očigledan simbol sopstvenih genitalija. I brojevima, koji se u snu često javljaju, Stekel je odredio fiksirana značenja sim­ bola, ali ova rešavanja niti izgledaju dovoljno uteme­ ljena niti pak da su opštevažeća, mada se tumačenje u pojedinačnom slučaju većinom može priznati kao verovatno. Broj tri, uostalom, simbol je muških ge­ nitalija, utvrđen sa više strana. Jedno od uopštavanja koje Stekel daje odnosi se na dvosmisleno zna­ čenje simbola genitalija. „Gde bi postojao jedan sim­ bol koji — kad bi to fantazija samo i donekle do-

12

13

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

puštala — ne bi u isto vreme mogao biti upotrebijen i kao muški i kao ženski!". Umetnuta rečenica ovde svakako povlači mnogo od sigurnosti ovoga tvrđenja, jer fantazija baš to ne dozvoljava uvek. Ali ja ipak ne smatram izlišnim da kažem da, prema mojim isku­ stvima, opšta rečenica Stekelova treba da se povuče pred priznanjem jedne veće raznovrsnosti. Osim sim­ bola koji isto tako često stoje za muške kao i za žen­ ske genitalije, ima i takvih koji pretežno ili goto­ vo isključivo predstavljaju jedan od spolova, i još drugih od kojih nam je poznato samo muško ili samo žensko značenje. Dugačke, čvrste predmete i oružja upotrebljavati kao simbole ženskih genitalija, ili šup­ lje predmete (sanduke, kutije, tabakere i slično) upo­ trebljavati kao simbole muških genitalija — upravo to fantazija ne dopušta. Tačno je da sklonost sna i nesvesnih fantazija da seksualne simbole upotrebe biseksualno odaje jed­ nu arhaičnu crtu, pošto je razlika genitalija u detinjstvu nepoznata i pošto se i jednom i drugom spolu pripisuju iste genitalije. Ali možemo biti zavedeni i na pogrešno shvatanje jednog biseksualnog seksual­ nog simbola ako zaboravimo na to da se u mnogim snovima obavlja opšte okretanje spolova tako da je muško predstavljeno ženskim i obratno. Takvi snovi, na primer, izražavaju želju jedne žene da bi više volela da bude muškarac. Genitalije mogu i u snu biti zastupljene drugim delovima tela, muški ud rukom ili nogom, ženski ge­ nitalni otvor ustima, uvetom, pa čak i okom. Sekreti ljudskoga tela — sluz, suze, mokraća, sperma itd. — mogu se u snu zamenjivati jedni drugim. Ova u celini pravilna postavka V. Stekela pretrpela je, s pra­ vom, kritičko ograničenje napomenama koje je izneo R. Rajtler (R. Reitler, u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I, 1913). Radi se u suštini o zameni značajnih sekreta, kao što je seme, jednim indiferent­ nim sekretom. Ova u velikoj meri nepotpuna nagoveštenja neka budu dovoljna da se drugi podstaknu na pažljiviji rad

oko prikupljanja. 1 Mnogo opširniji prikaz simbolike sna pokušao sam da dam u svojim Vorlesungen zur Einguhrung in die Psychoanalyse (1916/17).2 Sada ću dodati nekoliko primera o primeni ovih simbola u snovima, koji treba da pokažu kako je nemogućno stići do tumačenja sna ako se protivimo simbolici sna, i kako se ta simbolika u mnogim slu­ čajevima neotklonjivo nameće. Na istom mestu, me­ đutim, želeo bih izričito da upozorim na to da se zna­ čaj simbola za tumačenje sna ne treba preceniti, da se rad na prevođenju sna ograniči na prevođenje na simbole i da se napusti tehnika upotrebljavan ja po­ misli snevačevih. Obe tehnike tumačenja sna moraju jedna drugu dopunjavati; ali praktično kao i teorij­ ska prednost pripada postupku koji je najpre opisan, postupku koji izjavama snevača pridaje odlučujući značaj, dok prevođenje simbola koju preduzimamo prilazi tome kao pomoćno sredstvo.

14

15

1. Šešir kao simbol muškarca (muških genitalija)3 (Odlomak iz sna jedne mlade žene koja je postala agorafobična zbog straha od iskušenja) „Leti se šetam ulicom, nosim slamni šešir neo­ bičnog oblika, čiji je srednji deo savijen nagore, a njegovi delovi sa strane nadole (opisivanje ovde za­ pinje), i to tako da je jedan deo spušten dublje nego drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloženju, i kako 1

Uz sve razlike Sernerovog shvatanja simbolike sna i ove koju sam ovde razvio, moram istaći da Sernera ipak treba priznati kao pravog pronalazača simbolike sna, i da su isku­ stva psihoanalize, posle njegove odavno objavljene knjige (1861), koja je dugo smatrana fantastičnom, pomogla da do­ živi čast. 2 Prim. prev.: Knjiga je objavljena i na našem jeziku u prevodu Borislava Lorenca: Uvod u psihoanalizu, Beograd 1933, 3 izdanje „Kosmos". Iz „Nachtrage zur Traumdeutung", Zentralblatt f. Psychoanalvse I, Broj 5/6, 1911.

16

Tumačenje

snova,

II

prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja po­ mislih: Vi mi ništa ne možete." Pošto uz šešir u snu ne može da produkuje ni­ jednu pomisao, ja joj kažem: šešir je, svakako, muški polni organ sa svojim uspravljenim srednjim delom i sa oba dela sa strane koji vise na dole. To što še­ šir treba da bude muškarac možda je neobično, ali mi govorimo takođe: „Unter die Haube bringen". 1 Namerno sam se uzdržao od tumačenja onoga deta­ lja o nejednakom spuštanju oba sporedna dela, mada baš ovakve pojedinosti u svojoj determinaciji treba da pokažu put do tumačenja. Ja nastavljam: Ako dakle ima jednog takvog muža sa tako divnim genitalijama, ona ne mora da se plaši oficira, to jest, ne mora ništa želeti od njih, pošto je inače njena fan­ tazija iskušenja u suštini zadržava od toga da ide sama bez zaštite i pratnje. Ovo poslednje objašnjenje njenoga straha mogao sam joj dati već više puta, oslanjajući se na drugi materijal. Sad je veoma vredno pažnje kako se snevačica ponaša posle ovoga tumačenja. Ona povlači opisiva­ nje šešira i tvrdi da nije kazala da su oba dela sa strane visila nadole. Ali ja sam suviše siguran u ono što sam čuo da bih se dao zavesti, i nastojim na to­ me. Ona neko vreme ćuti, pa onda nađe odvažnosti da upita šta to znači što kod njenog muža jedno mudo leži niže od drugoga, i da li je to kod svih ljudi tako. Ovim je ovaj neobični detalj šešira objašnjen i čitavo tumačenje od nje prihvaćeno. Simbol šešira bio mi je već odavno poznat, kad mi je pacijentkinja ovaj san saopštila. Iz drugih, ali manje providnih slučajeva, mislim da mogu za­ ključiti da šešir može stojati i za ženske genitalije. 2 1 Izraz „unter die Haube kommen" znači: udati se, udo­ miti se. Haube = kapa, kapica (Prim. prev.). 2 Uporedi jedan takav primer u saopštenju Kirhgraberovu (Kirchgraber, u Zentralblatt fiir Ps. A. III, 1912, štr. 95). Štekel u Jahrbuch, sveska I, str. 475, saopštava jedan san u kome šešir sa naherenim perom u sredini simbolizuje (im­ potentnog) muškarca. *

Predstavljanje

kroz

simbole

17

2. „Malo" su genitalije. — Biti pregažen je simbol polnog opštenja (Drugi san iste agorafobične pacijentkinje)

Majka šalje njenu malu ćerku da bi morala ići sama. Ona se zatim s majkom vozi železnicom i vidi kako njena mala ide pravo prema koloseku tako da mora biti pregažena. Čuje se lomljenje kostiju (pri tom neprijatno osećanje, ali nikakvo pravo zaprepašćenje). Zatim pogleda kroz prozor vagona da li se pozadi vide delovi. Onda prebacuje majci što je do­ zvolila maloj da ide sama. Analiza: Dati ovde potpuno tumačenje sna nije lako. On vodi poreklo iz jednog ciklusa snova i može se u potpunosti razumeti samo u zajednici s ovima. Jer nije baš lako dobiti dovoljno izolovan materijal potreban za dokazivanje simbolike. — Bolesnica najpre nalazi da vožnju železnicom treba tumačiti istorijski, kao aluziju na vožnju iz jednog lečilišta za nervne bolesnike, u čijeg je upravnika naravno bila zaljubljena. Majka je tamo došla po nju, na stanici se pojavio lekar i predao joj kitu cveća za oproštaj; bilo joj je neprijatno što je i majka morala biti svedok ukazivanja ovog poštovanja. Majka se dakle ovde pojavljuje kao osoba koja smeta njenim ljubavnim nastojanjima, a taj je zadatak toj strogoj ženi zaista pripadao za vreme njenog devojaštva. — Sledeća pomisao se odnosi na rečenicu: ona se okreće ne bi li se videli pozadi delovi. U fasadi sna bi se, naravno, moralo misliti na delove pregažene i smoždene ćerčice. Ali pomisao upućuje u jednom sasvim drugom pravcu. Ona se seća da je jednom svoga oca videla od pozadi potpuno golog u kupatilu, dolazi na to da govori o razlikama polova i ističe da se u muškarca genitalije mogu videti i od pozadi, dok to u žene nije mogućno. U vezi s ovim ona sad sama tumači da su „malo" ge­ nitalije, njena mala (ona ima jednu ćerku od četiri godine) njene sopstvene genitalije. Ona majci preba­ cuje što je od nje zahtevala da živi tako kao da ne­ ma polnog organa, i ovaj prigovor nalazi ponovo u 2 Frotfd, Odabrana dela, vrt

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

uvodnoj rečenici sna: Majka je poslala malu da bi morala ići sama. U njenoj fantaziji usamljeno hoda­ nje na ulici znači nemati čoveka, nemati nikakav seksualni odnos (coire = sastajati se), a to ona neće. Prema svim njenim podacima ona je zaista kao devojka patila pod ljubomorom svoje majke zbog toga što ju je otac povlašćivao. Jedno dublje tumačenje ovog sna rezultira iz jed­ nog drugog sna te iste noći, u kome se ona identifikuje sa svojim bratom. Ona je stvarno bila muškobanjasta devojka, i morala je često slušati kako je zbog nje jedan dečak manje na svetu. Uz ovo identifikovanje sa bratom sasvim je jasno da „mali" znači genitalije. Majka mu (joj) preti kastracijom, koja ne može biti ništa drugo do kazna za igru sa udom, i tako identifikacija pokazuje da je i ona kao dete onanisala, što je njeno sećanje dosad sačuvalo samo za brata. Poznavanje muškog polnog organa, koje je kasnije bila izgubila, mora da je prema podacima ovog drugog sna već rano stekla. Dalje, ovaj drugi san ukazuje na seksualnu teoriju po kojoj su devojke dečaci koji su bili kastrirani. Pošto sam joj bio izneo ovo dečje mišljenje, ona smesta nalazi potvrdu za to u poznavanju anegdota, kako jedan dečak pita devojčicu: Odsečena? na što devojčica odgovara: Ne, uvek je tako bilo. Udaljavanje male, genitalija, u prvom snu od­ nosi se dakle takođe na pretnju kastracijom. Najzad se ljuti na majku što ju nije rodila kao dečaka. Da „biti pregažen" simbolizuje seksualni odnos ne bi postalo evidentno iz ovoga sna da to ne znamo iz mnogobrojnih drugih izvora.

dan privezani balon koji međutim, izgleda prilično mlitav. Otac ga pita čemu sve to služi, on se tom pitanju čudi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno dvorište u kome leži jedna velika ploča lima. Otac hoće da otkine jedan velik deo, ali se pre toga okrene da li možda neko to ne vidi. On mu kaže da treba samo nadzorniku da kaže, onda može bez da­ ljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorišta vode s t ep enice u jedan otvor, čiji su zidovi meko oblo­ ženi, otprilike kao kožna fotelja. Na kraju toga otvo­ ra nalazi se jedna duža platforma i zatim počinje je­ dan nov otvor..." Ovaj snevač spadao je u tip bolesnika koji terapeutski nije povoljan, koji do izvesne tačke analize uopšte ne čine nikakav otpor a odatle dalje pokazuju se gotovo nepristupačnim. Ovaj san on je protuma­ čio gotovo samostalno. Rekao je: Rotunda su moje genitalije, vezani balon ispred nje moj penis na čiju olabavijenost (mlitavost) treba da se žalim. Podrob­ nije dakle možemo prevesti da je rotunda zadnjica — koju dete po pravilu ubraja u polne organe — a manja zgrada ispred nje su mošnice. U snu ga otac pita šta je sve to, to jest pita ga za svrhu i funk­ ciju polnih organa. Pojmljivo je da se ovaj odnos može izvrnuti tako da je on taj koji postavlja pi­ tanja. Pošto jedno ovakvo ispitivanje oca u stvari nikad nije ni postojalo, moramo misao sna shvatiti kao želju ili je treba otprilike uzeti pogodbeno: „Da sam zamolio oca za objašnjenje seksualnih stvari." Produženje te misli naći ćemo uskoro na jednom dru­ gom mestu. Dvorište u kome leži rasprostrt lim ne treba shvatiti u prvom redu simbolički, već mu je poreklo u radnji njegovog oca. Iz razloga diskrecije ja sam stavio „lim" mesto drugog materijala kojim otac trguje, a da pri tom ništa u samom tekstu sna nisam izmenio. Snevač je ušao u očevu radnju i bio je veo­ ma dirnut postupcima pre neispravnim nego isprav­ nim na kojima se jednim delom zasniva zarada. Zato bi nastavak gornje misli sna mogao da glasi: (Da sam ga pitao), on bi me prevario, kao što vara svoje mu-

18

3. Predstavljanje genitalija zgradama, stepenicama, šupljinama (San jednog mladog čoveka sputavanog kompleksom oca) „On ide sa svojim ocem u šetnju na jednom mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi r otunda, ispred nje jedan ispust, na kome je smešten je-

2*

19

20

Predstavljanje kroz simbole

Tumačenje snova, II

šterije". Za otkidanje koje služi za prikazivanje po­ slovnog nepošten ja, sam snevač daje jedno drugo objašnjenje, da naime znači onaniju. To nam je ne samo odavno poznato, nego se vrlo dobro slaže s tim što je tajna onanije izražena suprotnošću (može se činiti otvoreno). To odgovara svim očekivanjima da se onanistička delatnost ponovo podmeće ocu, kao i ispitivanje u prvoj sceni sna. Otvor on odmah tu­ mači kao vaginu, pozivajući se na meko postavljene zidove. Da se silaženjem kao inače penjanjem želi izraziti koitiranje u vagini, to ja dodajem na osnovu jednog drugog saznanja (uporedi moje napomene u Zentralblatt fiir Psychoanalyse I, 1, 1910; vidi napo­ menu na str. 309). Pojedinosti da iza prvog otvora dolazi jedna duža platforma pa onda opet jedan nov otvor obja­ šnjava on sam biografski. On je izvesno vreme odr­ žavao polne odnose, pa ih je ostavio usled inhibicije u njihovom vršenju i nada se da će ih sada posle lečenja ponovo moći održavati. Sam san pred kraj postaje nejasniji i poznavaocu mora izgledati pri­ hvatljivo što se već u drugoj sceni sna istakao uticaj jedne druge teme na koju ukazuju očeva radnja, nje­ govi varalački postupci, i prva kao otvor predstav­ ljena vagina, tako da se može pretpostaviti odnos prema majci. 4. Muški polni organ simbolizovan osobama, a ženski pokrajinom (San jedne žene iz naroda, čiji je muž stražar, koji je saopštio B. Datner, Dattner) „ . . . pa onda je neko provalio u stan i ona je u strahu dozivala nekog stražara. No ovaj je složno sa dva „lupeža" otišao u crkvu1 do koje je vodilo ne­ 2 3 koliko stepenica ; iza crkve nalazilo se jedno brdo 4 i na njemu gusta šuma. Stražar je na sebi imao šlem, 1 Ili kapelu = vagina. — * Simbol za koitus. — * Mons Veneris. — * Crines pubis.

21

prstenast okovratnik i ogrtač.5 Nosio je i mrku punu bradu. Obe skitnice koje su mirno išle sa stražarom. imale su oko kukova opasanu kecelju u vidu džaka.8 Ispred crkve je jedan put vodio na brdo. Ono je s obe strane bilo obraslo travom i šibljem koje je postajalo sve gušće i na vrhu brda je nastala prava šuma. 5. Kastracioni snovi u dece a) Jedan dečak od tri godine i pet meseci, kome je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, očigledno neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgu­ bljen i neprestano ponavlja pitanje: „Zašto je tata nosio glavu na tanjiru? Noćas je tata nosio glavu na tanjiru." b) Jedan student, koji je danas teško bolestan od neuroze, seća se da je u šestoj godini nekoliko puta sanjao ovaj san: „On odlazi frizeru da bi se ošišao. Tu mu priđe jedna velika žena sa strogim crtama i odseče mu glavu. Ženu je prepoznao kao majku." 6. O simbolici mokraće Crteži reprodukovani na ovom mestu potiču iz jednog niza slika koje je Ferenczi pronašao u jed­ nom mađarskom šaljivom listu (Fidibusz) i video da se mogu upotrebiti za ilustraciju teorije o snovima. O. Rank list sa naslovom San jedne francuske bone već je upotrebio u svom radu o slaganju simbola u snu buđenja. Tek poslednja slika koja predstavlja buđenje bone zbog vike deteta, pokazuje nam da prethodnih sedam prikazuju faze jednog sna. Ali san zamenjuje situaciju u spavaćoj sobi sa situacijom u šetnji. Na drugoj slici bona je dečaka već postavila na jedan 8

Demoni u ogrtačima i kapuljačama, su prema objašnje­ nju jednog stručnjaka, faličke prirode. ' Obe polovine mošnica.

22

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

23

još jače. Ukoliko energičnije viče, njen san pojačava ubeđenje da je sve u redu i da se ne mora probuditi. Pri tom on nadražaj buđenja prevodi na dimenzije simbola. I reka koju dečak stvara uriniranjem po­ staje sve veća. Na četvrtoj slici ona već nosi jedan čamac, zatim gondolu, pa jedrilicu, i naposletku je­ dan veliki parobrod! Borba između uporne potrebe za spavanjem i neumornim nadražaj em buđenja pri­ kazani su ovde na najduhovitiji način od strane jed­ nog nestašnog umetnika. 7. San o stepenicama (Saopštio i protumačio Oto Rank)

ugao na ulici, on urinira i — ona može da nastavi sa spavanjem. Ali nadražaj buđenja još traje, on se čak i pojačava, a dečak koji vidi da ga ne gledaju, urla

Istom kolegi, od kojeg dolazi san o nadražaj u zuba imam da zahvalim za sledeći slično providni san o poluciji: „Ja na stepeništu jurim basamacima za jednom mladom devojkom koja mi je nešto uradila da bih je kaznio. Dole -na kraju stepenica neko (jedna od­ rasla ženska osoba) mi je zadržala dete; ja ga uhva­ tim, ali ne znam da li sam ga istukao, jer odjednom se nadoh nasred stepenica gde sam sa detetom (kao u vazduhu) koitirao. To zapravo nije ni bio koitus, nego sam svoj polni organ trljao na njenom spoljašnjem delu organa, pri čemu sam i taj njen organ i njenu ukoso položenu glavu sasvim razgovetno vi­ deo. Za vreme seksualnog akta ja sam primetio da levo iznad mene (takođe kao u vazduhu) vise dve male slike, pejzaži, koje su predstavljale jednu kuću u zelenilu. Na manjoj slici stajalo je moje sopstveno ime na mestu gde se nalazi signatura slikara, kao da je slika određena za mene za moj rođendanski po­ klon. Onde je ispred obe slike visila još jedna cedu­ lja, na kojoj je stajalo da i jevtinije slike stoje na ra­ spolaganju: ja zatim veoma nejasno vidim samog sebe, (kao i gore na odmorištu stepenica, kako ležim u krevetu); i probudim se jer sam osetio vlagu koja dolazi od izvršene polucije."

24

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

Tumačenje: Snevač je uveče uoči dana kad je sanjao bio u radnji jednog knjižara gde je, dok je če­ kao, posmatrao neke od izloženih slika koje su pred­ stavljale slične motive kao i slike u snu. Kod jedne sličice koja mu se naročito dopala prišao je bliže i spazio ime slikara koji mu je bio sasvim nepoznat. Iste večeri slušao je u jednom društvu kako se pričalo o jednoj služavci Čehinji koja se hvalila da je njeno vanbračno dete „bilo napravljeno na stepe­ nicama". Snevač se raspitivao o pojedinostima ovog nesvakodnevnog doživljaja i saznao da je služavka sa svojim obožavaocem ušla u stan njenih roditelja gde ne bi bilo nikakve prilike za polno opštenje, i da je nadraženi čovek snošaj obavio na stepenicama. Snevač je, uz to, šaljivo aludirajući na zlobni izraz koji se upotrebljava za falsifikovanje vina, rekao: „Dete je stvarno odraslo na podrumskim stepeni­ cama." Ovo su dnevna nadovezivanja koja su prilično nametljivo zastupljena u sadržaju sna i koje snevači bez daljeg reprodukuju. A isto tako lako on produ­ cira i jedan stari deo infantilnog sećanja, koji je isto tako našao primenu u snu. Stepenište jeste stepe­ nište one kuće u kojoj je proveo najveći deo svoga detinjstva i gde je naročito ostvario svoje prvo po­ znanstvo sa seksualnim problemima. Na tom stepe­ ništu se često igrao i pri tom se, između ostalog, i jašući klizao niz stepenišnu ogradu, pri čemu je osetio seksualno nadraženje. U snu on takođe neobično brzo juri niz basamake, tako brzo da po svojim sopstvenim jasnim recima pojedine basamke uopšte nije ni dodirivao, nego, kao što se kaže, dole poleteo ili kliznuo. Pozivanjem na infantilni doživljaj izgleda da ovaj početak sna prikazuje momenat seksualnog nadraženja. — Na ovom stepeništu i u stanu koji nje­ mu pripada, snevač je i sa decom iz susedstva često održavao seksualni megdan, pri čemu se zadovoljavao onako kao što je to prikazano u snu. Ako nam je iz Frojdovih seksualnosimboličkih istraživanja (vidi Zentralblatt fiir Psychoanalyse, sve­ ska 1, str. 2 s.) poznato da stepenice i penjanje ste-

penicama gotovo redovno simbolizuju koitus, onda san postaje sasvim providan. Njegova pokretna snaga, kao i njegov efekat, polucije, pokazuju se čisto libidinozne prirode. U stanju spavanja budi se seksual­ no nadraženje (u snu predstavljeno jurnjavom nadole — klizanjem niz stepenice), čija je sadistička primesa na osnovu megdanskih igara naznačena u jurenju za detetom i njegovim savlađivanjem. Libidinozno nadraženje povećava se i goni na seksualnu akciju (predstavljeno u snu hvatanjem deteta i njegovim prenošenjem na sredinu stepenica). Dotle bi san bio čisto seksualnosimboličan i za malo manje izvežbanog tumača sna potpuno neprovidan. Ali preterano jakom libidinoznom nadraženju nije dovoljno ovo simboličko zadovoljenje, koje bi garantovalo mirni san. Uzbuđenje dovodi do orgazma i time se čitava simbolika stepenica demaskira kao koitus. — Ako Frojd kao jedan od razloga za seksualno iskorišćavanje simbola ističe ritmički karakter obe akcije, onda izgleda da ovaj san naročito jasno govori u prilog tome pošto je na izričite izjave snevača ritmika ovog seksualnog akta, trljanje sa pokretima gore-dole, u čitavom snu bila najjasnije ispoljeni elemenat. Još jednu napomenu o obe slike koje, bez obzira na njihovo realno značenje, i u simboličkom smislu važe kao „slike žene", što proizilazi već iz toga što se radi o jednoj velikoj i o jednoj maloj slici, baš kao što i u snu proizilazi jedna velika (odrasla) i jed­ na mala devojka. To što i jevtinije slike stoje na raspolaganju, vodi u kompleks prostitutki, kao s dru­ ge strane i ime snevača na maloj slici i misao da je slika određena za njegov rođendan ukazuju na kom­ pleks roditelja (rođen na stepenicama — stvoren u koitusu). Nejasna završna scena, gde snevač samoga sebe vidi gore na odmorištu stepenica kako leži u postelji i oseća vlagu, izgleda da preko infantilne onanije ukazuje još dalje natrag u detinjstvo i da verovatno kao svoj uzor ima slične prijatne scene mokrenja u krevetu.

25

26

Tumačenje snova, II

Pređstavljanje kroz simbole

8. Jedan modifikovan san o stepenicama

leću, nego jedna joj poleti na usta i počne da siše iz njih. Zatajivanje pomisli snevača daje nam pravo na to da tumačenje pokušamo zamenom simbola. Obe kruške — pommes ou poires — jesu grudi majke koja ga je othranila; prozorska daska jeste isticanje grudi, slično balkonima u snu o kući (uporedi str. 10,11). Nje­ gov osećaj stvarnosti posle buđenja je u pravu, jer ga je majka stvarno dojila, štaviše i preko uobičaje­ nog vremena, i majčine grudi bi se još uvek mogle dobiti. San treba prevesti ovako: Majko, daj (poka­ ži) mi opet grudi na kojima sam jednom ranije pio. „Ranije" je predstavljeno jedenjem jedne kruške, a „opet" željom za drugom kruškom. Vremensko po­ navljanje jednog akta u snu redovno postaje brojča­ nim umnožavanjem jednog predmeta. Naravno da je veoma upadljivo to što simbolika već u snu jednog četvorogodišnjaka igra neku ulogu, ali to nije izuzetak, nego pravilo. Može se reći da snevač raspolaže simbolikom od samoga početka. Kako rano se čovek, i izvan života sna, počinje da služi simboličkim prikazivanjem, o tome neka nas pouči sledeće sećanje jedne sada dvadesetsedmogodišnje dame, na koju nije vršen nikakav uticaj: Ona je imala između tri i četiri godine. Nju, njenog je­ danaest meseci mlađeg brata i jednu kuzinu, koja je i po godinama bila između njih, devojka tera na za­ hod da bi tamo obavili svoje poslove pre nego što pođu u šetnju. Ona kao najstarija seda na solju, a ostalo dvoje na nose. Ona pita kuzinu: Imaš li i ti portemonnaie? Valter ima kobasičicu, ja imam portemonnaie. Odgovor kuzine: Jeste, i ja imam porte­ monnaie. Devojka je to slušala smešeći se i pričala mami o tom razgovoru, a ova reaguje oštrim prekorom. Ovde ćemo umetnuti jedan san čija je ljupka simbolika dopustila objašnjenje uz neznatnu pomoć snevačice.

Jednom svom pacijentu, jednom teško bolesnom apstinentu, čija je fantazija fiksirana za njegovu majku i koji je više puta sanjao o penjanju stepe­ nicama u pratnji svoje majke, ja učinih primedbu da bi umerena masturbacija za njega verovatno bila manje štetna nego nasilna uzdrzljivost. Ovo uticanje izaziva sledeći san: Njegov učitelj klavira mu prebacuje što zane­ maruje sviranje na klaviru, što ne uvežbava etide Mošelesa i Klementijev „Gradus ad Parnassum." On na to primećuje da je „Gradus" isto što i ste­ penica, a i da je i klavijatura takođe stepenica pošto one sadrže skalu. Može se reći da ne postoji nijedan krug pred­ stava koji bi se mogao odupreti prikazivanju seksual­ nih činjenica i želja. 9. Osećanje stvarnosti i predstavljanje ponavljanja Jedan čovek koji je sad trideset i pet godina pripoveda svoj san kojeg se dobro seća, i koji je, kaže, imao pre četiri godine: Notar kod kojeg je bio ostav­ ljen na čuvanje testament njegovog oca — oca je iz­ gubio kad su mu bile tri godine — doneo je dve krup­ ne kruške vodenjače, od kojih je jednu dobio da po­ jede. Druga je ležala na prozorskoj dasci u sobi za stanovanje. Probudio se sa uverenjem o stvarnosti onoga što je sanjao i uporno je od majke tražio dru­ gu krušku; ta ona je tamo na prozorskoj dasci. Majka se na to smejala. Analiza: Notar je bio jedan žovijalan stari go­ spodin koji je, kao što snevač misli da se toga seća, stvarno jednom doneo kruške. Daska na prozoru bila je takva kao što ju je video u snu. Nešto drugo mu uz to neće pasti na pamet; možda još to da mu je majka nedavno pričala jedan san. Ona ima dve ptice na glavi, pita se, kad će odleteti, ali one ne od-

27

28

Tumačenje snova, 11

Predstavljanje kroz simbole

29

1

10. Pitanje simbolike u snovima zdravih

„Prigovor koji protivnici psihoanalize — naposletku i Havelok Elis2 (Havelock Ellis) — čvrsto iz­ nose glasi da je simbolika sna možda proizvod neurotičke psihe, ali da nipošto ne važi za normalnu psihu. Dok psihoanalitičko istraživanje između nor­ malnog i neurotičnog duševnog života uopšte ne zna ni za kakve principijelne, nego samo za kvantitativne razlike, pokazuje analiza snova, u kojima i kod zdra­ vih i kod bolesnih na podjednak način deluju poti­ snuti kompleksi, puni identitet mehanizama kao i simbolike. Staviše, nepristrasni snovi zdravih ljudi sadržavaju često mnogo jednostavniju, providniju i karakteristični ju simboliku nego snovi neurotičnih osoba, u kojima se ona može nategnuti, nejasno i te­ ško tumačiti zbog cenzure koja snažnije deluje i zbog izopacenja sna koji iz ovoga proizlazi. San koji ćemo saopštiti u sledećim recima neka posluži kao ilustra­ cija za tu činjenicu. On dolazi od jedne neneurotične devojke, pre izveštačene i zakopčane prirode; u toku razgovora ja saznajem da je verena, ali da su se pojavile prepreke za brak koje su pogodne da ga oduže. Ona mi spontano priča sledeći san: ,,I arrange the centre oj a table ivith flowers jor a birthday (uređujem sredinu stola cvećem za rođen­ dan). Na moja pitanja ona kaže da je u snu bila u svom domu (koji zasad nema) i da je osetila osećanje sreće. „Popularna" simbolika omogućava mi da ovaj san prevedem za sebe. On je izraz njenih vereničkih želja: sto u čijoj se sredini nalazi cveće je simboli­ čan za nju samu i za genitalije; ona prikazuje svoje želje za budućnost kao ispunjene tako što se već bavi mišljenjem o rođenju jednog deteta; svadba je dakle već davno za njom. 1 Alfređ Robiček (Robitschek) u Zentralblat fiir Psvchoanalyse II, 1911, str. 340. 1 „The Worlđ of Dreams", London, 1911, str. 168.

„Ja joj skrećem pažnju na to da je „the centre oj a table" neobičan izraz, što ona priznaje, ali ja je ovde naravno više ne mogu da pitam. Brižljivo sam izbegavao da joj sugerišem simbole, i pitao sam je samo šta joj pada na pamet uz pojedine delove sna. Njena uzdržanost je u toku analize ustupila mesto jasnom interesovanju za tumačenje i otvorenost koju je omogućavala ozbiljnost razgovora. — Na moje pi­ tanje kakvo je to cveće bilo, ona najpre odgovori: expensive jlowers; one has to pay jor them (= skupoceno cveće za koje treba da se plati), zatim da su to bile „lilies oj the valley, violets and pinks or carnations" (= đurđevak, (doslovno ljiljani iz doline), ljubičice i karanfili). Pretpostavio sam da se reč ljiljan u ovom snu javlja u svom popularnom zna­ čenju kao cvet čednosti; ona je tu pretpostavku po­ tvrdila tako što joj je uz „ljiljan" pala na pamet reč „puritej" (= čistota). ,,Valley" (= dolina) jeste čest ženski simbol sna: tako slučajni sklop obeju simbola u engleskoj reci za đurđevak postao je simbolikom sna upotrebijen za isticanje njenog dragocenog devičanstva — expensive jlowers, one has to pay jor them — i za izraz očekivanja da će njen muž znati da ceni njegovu vrednost. Primedbe expensive jlowers itd. ima, kao što će se pokazati, kod svakog od tri cvetna simbola drugo značenje. „Tajanstveni smisao prividno sasvim aseksualnih violets (ljubičica) pokušao sam — veoma smelo, kako sam mislio, — da objasnim jednim nesvesnim odno­ som prema francuskom „voil". Na moje zaprepašćenje snevačica je asocijirala reč „violate", englesku reč za „silovati". Slučajnu veliku sličnost između reci „violet i violate — u engleskom jeziku se razli­ kuju samo pomeranjem akcenta u poslednjem slogu — san je iskoristio, da bi potajno (= durch die Blume) izrazio misao na nasilje defloracije (i ovu reč upotrebljava simbolika cveća), možda takođe jednu mazohističku crtu devojke. Jedan lep primer za mo­ stove reci preko kojih vode putevi ka nesvesnom. Reci „one has to pay jor them" znače ovde život ko­ jim mora platiti za to što postaje žena i majka.

30

Tumačenje snova, II

„Kod reci „pinks", koje zatim naziva „carnations", pada mi u oči sličnost ove reci sa „putenim" (= čulnim, telesnim). A njena pomisao, pri tome, gla­ sila je „colour", boja. Dodala je da je „carnations" ono cveće koje joj verenik često i u velikim količi­ nama poklanja. Na kraju razgovora odjednom spon­ tano priznaje da mi nije kazala istinu, da joj nije pala na pamet reč „colour" nego „incarnation", utelovljenje, koju sam reč i očekivao; uostalom, i „co­ lour" kao pomisao nije daleko, nego je značenjem reci carnation — boja mesa, dakle kompleksom, determinisana. Ova neiskrenost pokazuje da je otpor bio naj­ veći na ovom mestu, shodno okolnosti što je ovde sim­ bolika najprovidnija, i što je borba između libida i potiskivanja kod ove faličke teme bila najjača. Na­ pomena da ovo cveće predstavlja verenikove česte poklone jeste pored dvostrukog značenja reci „carna­ tion" još jedno dalje upućivanje na njihov falički smisao u snu. Povod za poklapanje cveća koristi se da bi se izrazila misao o seksualnom poklonu i uzdarju, ona poklanja svoje devičanstvo i za to očekuje jedan bogat ljubavni život. I ovde bi reci ,,expensive flowers, one has to pay for them" mogle imati — sva­ kako jedno realno finansijsko — značenje. — Simbo­ lika cveća ovoga sna sadržava dakle devičanski žen­ ski, muški simbol i odnos prema nasilnoj defloraciji. Želim da skrenem pažnju i na to da seksualna sim­ bolika cveća, koja je i inače veoma proširena, čovekove seksualne organe simbolizuje cvećem, seksual­ nim organima biljaka, poklanjanje cveća među lju­ bavnicima možda uopšte ima upravo ovo nesvesno značenje. Rođendan koji ona u snu sprema svakako znači rođenje deteta. Ona se identifikuje sa mladoženjom, predstavlja ga kako je priprema za rođenje, dakle koitira. Latentna misao bi mogla glasiti: Kad bih ja, bila on, ne bih čekala, nego bih nevestu deflorisala bez pitanja, upotrebila bih silu; jer na to baš uka­ zuje ona reč violate. Tako dolazi do izražaja i sadi­ stička komponenta libida.

Predstavljanje kroz simbole

31

,,U jednom dubljem sloju reci sna ,,I arrange" itd. mogle bi imati jedno autoerotsko, dakle infantil­ no značenje. „Ona ima takođe saznanje o telesnom nedostat­ ku kakvo je moguće samo u snu; ona vidi da je pra­ va kao sto; utoliko više se ističe dragocenost ,,centre-a" (ona ga drugi put naziva, a centre piece oj floivers), njeno devičanstvo. I horizontala stola mogla bi doprineti jedan elemenat simbolu. — Značajna je koncentracija sna; ništa nije izlišno, svaka reč pred­ stavlja jedan simbol. „Ona kasnije iznosi jedan dodatak snu: ,,I decorate the floivers with green crinkled paper" (= ja ukrašavam cveće zelenim, nabranim papirom). Tome ona dodaje da je to ,,fancy paper" (fantazija papir), kojim obično obavijamo obične saksije za cveće. Dalje kaže „to hide untidy things, tohatever ivas to be seen, ivhich was not pretto to the eye; there is a gap, a Uttle space in the floivers. Dakle da bi prikrila prljave stva­ ri koje nisu lepe na pogled; jedan otvor, jedan mali međuprostor u cveću". „The paper looks like velvet or moss" (= hartija izgleda kao somot ili mahovina). Uz reč „decorate" ona asocira reč „decorum", kao što sam to i očekivao. Zelena boja preovlađuje; ona aso­ cira uz to „hope" (nada), opet jedan odnos prema gravidnosti. — U ovom delu sna ne dominira identifika­ cija sa mužem, nego dolaze do izražaja misli o stidu i otvorenosti. Ona se za njega doteruje, priznaje svoje telesne mane kojih se stidi i koje pokušava da ispravi. Pomisli „somot, mahovina" jasno su ukazivanje na to da se radi o crines pubis. „San je izraz misli koje jedva poznaje budno mi­ šljenje devojke; misli koje se bave čulnom ljubavlju i njenim organima, ona se priprema za rođendan, tj. da koitira; strah od defloracije, možda i patnja istak­ nuta nasladom dolazi do izražaja; ona priznaje svoje telesne nedostatke, natkompenzira ih precenjivanjem vrednosti svoga devičanstva. Njen stid opravdava čul­ nost koja se pokazuje tako što je njen cilj upravo dete. I materijalna razmišljanja koja su ljubavnici­ ma strana nalaze svoj izraz. Afekt prostog sna — ose-

32

Tumačenje snova, II

ćanje sreće — pokazuje da su ovde našli zadovoljenje snažni osećajni kompleksi." Ferenczi je s pravom skrenuo pažnju na to kako lako upravo „snovi onih koji ništa ne slute" pomažu da se pogodi smisao simbola i značenje snova (Intern. Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV, 1916/17). Sledeću analizu sna jedne istorijske ličnosti naših dana uključujem na ovom mestu pošto se u njemu jedan predmet, koji bi i inače bio pogodan da zameni muški organ, jednim dodatim atributom na najjasniji način karakteriše kao falički simbol. „Beskrajno pro­ duženje" prutića teško da može značiti nešto drugo osim erekcije. Osim toga ovaj san pruža jedan lep primer za to kako ozbiljne misli, koje su daleko od seksualnosti, mogu biti prikazane kroz infantilno-seksualni materijal. 11. Jedan Bizmarkov san (Od dr-a Hansa Zaksa, Sachs)

,,U svojim Mislima i uspomenama (sveska II po­ pularnog izdanja, str. 223) Bizmark navodi jedno pi­ smo koje je uputio 18. decembra 1881. godine caru Vilhelmu. Ovo pismo sadržava ovo mesto: „Saopštenje vašeg Veličanstva ohrabruje me da ispričam je­ dan san koji sam imao u proleće 1863. godine u najte­ žim danima konflikta, iz kojih nijedno ljudsko oko nije moglo videti neki moguć izlaz. Ja sam sanjao i odmah u jutru ispričao svojoj ženi i drugim svedocima kako sam jahao jednim uzanim alpskim puteljkom, s desne strane provalije, a s leve stene; staza se suža­ vala sve više, tako da konj nije hteo dalje, a pošto nije bilo mesta nisam mogao ni da se okrenem ni da sjašem; tada prutićem koji sam držao u levoj ruci uda­ rili o glatku stenu i prizvah Boga; prutić se produžio u beskraj nost, stene su se srušile kao kulisa i preda mnom se otvorio jedan širok put s pogledom na brdo i šumu kao u Češkoj; tu su bile pruske trupe sa zasta­ vama, a meni se još u snu pojavi misao kako bih to

Predstavljanje

kroz

simbole

33

mogao brzo da javim Vašem Veličanstvu. Ovaj se san ispunio i ja se probudih iz njega radostan i ojačan." „Radnja sna deli se na dva odeljka: u prvom delu snevač dolazi u nevolju, iz koje kasnije u dru­ gom delu na čudesan način biva spašen. Težak polo­ žaj u kome se nalaze konj i jahač predstavlja stanje kritičke situacije državnika, koja se lako može pre­ poznati, situacije koju je možda uveče pre sna, razmi­ šljajući o problemima svoje politike, naročito teško bio osetio. Sa obrtom u paraboli koji je dospeo u pri­ kazivanje sam Bizmark u navedenom pismu opisuje beznadežnost svoga tadašnjeg položaja; on mu je bio sasvim poznat i pojmljiv. Pored toga imamo pred so-* bom, takođe, lep primer Zilbererovog „funkcionalnog fenomena". Proces u snevačevom duhu, koji pri sva­ kom pokušaju njegovih misli da postigne rešenje, na­ ilazi na nesavladive teškoće, ali svoj duh ipak ne može i ne srne otrgnuti od bavljenja problemom, pri­ kazan je veoma umesno jahačem koji ne može ni napred ni natrag. Ponos koji mu zabranjuje da pomisli na popuštanje ili uzmicanje, u snu dolazi do izraza re­ cima „vraćanje ili sjahanje . . . nemoguće". U svojoj osobini kao stalno aktivan čovek koji se zlopati za tuđe dobro, Bizmarku je bilo jasno da sebe uporedi sa konjem, a to je i radio u raznim prilikama, na pri­ mer u svojoj poznatoj izreci: „Valjan konj umire pod svojim samarom." Tako protumačene, reci „konj se protivio" ne znače ništa drugo nego da premoreni čo­ vek oseća potrebu da se udalji od briga sadašnjice, ili, drukčije rečeno, da namerava da se kroz spavanje i san oslobodi okova principa realnosti. Na ispunjenje želja koje se u drugom delu tako snažno ispoljava, aludira se već ovde recima „alpska staza". Bizmark je tada svakako već znao da će svoj sledeći odmor provesti u Alpima — naime u Gaštajnu; san koji ga je preneo tamo, oslobodio ga je dakle jednim udar­ cem svih dosadnih državničkih poslova. ,,U drugom delu prikazuju se sve snevačeve želje na dvostruki način — neprerušene i opipljive, pored toga još i simboličke — prikazane su kao ispunjene. Simboličke nestankom stene koja je smetala, na čijem 3 Frođd, Odabrana dela, VH

34

Tumačenje snova, II

se mestu pojavljuje širok put — dakle traženi izlaz u najpogodnijem obliku —, neprerušene pogledom na pruske trupe koje napreduju. Za objašnjenje ove profetske vizije nije potrebno konstruisati nikakve mi­ stične hipoteze: Frojdova teorija o ispunjenju želja ovde u potpunosti zadovoljava. Bizmark je već onda priželjkivao pobedonosni rat protiv Austrije, kao naj­ bolji izlaz iz unutrašnjih konflikata Pruske. Ako on pruske trupe vidi u Češkoj, dakle u neprijateljskoj zemlji, sa svojim zastavama, onda mu time san ovu želju prikazuje kao ispunjenu, kao što to Frojd postulira. Individualno je značajno još samo to što se snevač, s kojim se ovde bavimo, nije zadovoljio samo ispunjenjem sna, nego je znao da iznudi i realno ispu­ njenje želje. Jedna crta koja mora pasti u oči sva­ kom poznavaocu psihoanalitičke tehnike tumačenja predstavlja prut koji postaje „beskrajno" dugačak. Prut, štap, koplje, i slično su nam poznati kao fizički simboli; i ako ovaj prut poseduje još i najupadljiviju osobinu falusa, sposobnost da se izduži, onda više ne može da postoji nikakva sumnja. Preterivanje feno­ mena izdužavanjem ,,u beskrajnost" izgleda da uka­ zuje na infantilno prevođenje. Uzimanje pruta u ruku jasna je aluzija na masturbaciju, pri čemu naravno ne treba misliti na aktuelne odnose snevača, nego na dečje uživanje daleko u prošlosti. Vrlo dragoceno je ov­ de tumačenje koje je pronašao dr Štekel, prema kome levo u snu predstavlja nepravdu, zabranjeno, greh, što bi se vrlo lepo moglo primeniti na dečju onaniju vrše­ nu uprkos zabrani. Između ovog najdubljeg, infantil­ nog sloja, i najgornjeg sloja koji se bavi dnevnim pla­ novima državnikovim može se dokazati da postoji je­ dan srednji sloj koji stoji u vezi sa oba ostala. Čitav tok čudesnog spasenja iz nevolje udaranjem o stenu i dozivanjem Boga kao pomagača upadljivo podseća na jednu biblijsku scenu, naime, kako Mojsije udar­ cem stvara vodu iz stene za žednu decu Izraela. Bez daljeg možemo pretpostaviti da je Bizmark ovo mesto tačno poznavao jer vodi poreklo iz jedne protestant­ ske kuće, koja veruje u bibliju. Sa vođom Mojsijem, kome narod koji želi da oslobodi zahvaljuje pobunom,

Predstavljanje kroz simbole

35

mržnjom i nezahvalnošću, Bizmark se lako mogao upoređivati u teškim vremenima konflikta. Time bi dakle bilo dato oslanjanje na aktualne želje. S druge strane, mesto u bibliji sadržava i mnoge pojedinosti koje se vrlo dobro mogu upotrebiti za fantaziju ma­ sturbacije. Mojsije protiv božje zapovesti uzima štap, i za taj prekršaj Gospod ga kažnjava tako što mu ob­ javljuje da mora umreti a da ne uđe u obećanu zem­ lju. Zabranjeno uzimanje — u snu nesumnjivo faličkog — štapa, stvaranje tečnosti udarom štapa i pretnja smrću — time smo prikupili sve glavne momen­ te infantilne masturbacije. Interesantna je obrada koja je zavarila obe heterogene slike, od kojih jednu iz psihe genijalnog državnika, a drugu iz pobuda pri­ mitivne dečje duše, posredstvom biblijskog mesta, pri čemu joj je pošlo za rukom da izbriše sve ne­ prijatne momente. Da je uzimanje štapa jedna za­ branjena i pobunjenička radnja naznačeno je sim­ bolički levom rukom kojom se to vrši. U manifestnoj sadržini sna se pri tome doziva Bog, kako bi se sa­ svim ostentativno otklonila svaka misao na zabranu ili neku tajanstvenost. Od oba obećanja koja je Bog dao Mojsiju, da će obećanu zemlju videti, ali da u nju neće ući, prikazano je jedno vrlo jasno kao ispu­ njeno (pogled na brdo i šume), a drugo, veoma ne­ prijatno, uopšte se ne pominje. Voda je verovatno žrtvovana sekundarnoj obradi, koja je uspešno te­ žila za objedinjavanjem ove scene sa ranijom, i me­ sto nje ruši se sama stena. Morali bismo očekivati da će na kraju jedne infantilne masturbacione fantazi­ je, u kojoj je zastupljen motiv zabrane, dete želeti da autoritativna lica iz njegove okoline ništa ne dozna­ ju o onom što se dogodilo. U snu je ova želja zamenjena suprotnošću, željom da smesta javi kralju o onom što se dogodilo. A ovaj preokret priključuje se izvanredno i neupadljivo uz pobedničku fantazi­ ju, sadržanu u površinskom sloju misli sna i u jed­ nom delu njegove manifestne sadržine. Jedan takav san o pobedi i osvajanju često je pokrivač za erotičku želju za osvajanjem; pojedine crte sna, kao na primer da je napredovanju snevačevom stavljena s*

36

Tumačenje snova, II

jedna prepreka, ali da se otvorio jedan širok prolaz pošto je uzeo u ruke prut, mogle bi ukazivati u tom pravcu, ali daju nedovoljnu osnovu za to da bi se utvrdio tok misli i želja koje se provlače kroz san. Ovde nalazimo savršen primer za jedno potpuno us­ pelo izopačavanje sna. Ono što je neprijatno bilo je prerađeno, tako da se nigde nije probilo kroz tkivo, koje je iznad njega prostrto kao zaštitni pokrivač. Posledica toga je da se svako oslobođenje od straha moglo osujetiti. To je idealan slučaj jednog uspelog ispunjenja želja bez povrede cenzure, tako da može­ mo shvatiti što se snevač iz ovakvog sna probudio veseo i ojačan." Završavam sa 12. snom jednog Kemičara — jednog mladog čoveka koji se trudio da svoje onanističke sklonosti napusti u korist normalnog odnosa sa ženom. Uvod. Na dan pre sna dao je jednom studentu objašnjenje o Grinjarovoj (Grignard) reakciji, kod koje se može u apsolutno čistom eteru rastvoriti magnezijum pod katalitičkim dejstvom joda. Dva dana pre toga desila se, naime, pri istoj reakciji eksplozi­ ja u kojoj je jednom radniku izgorela ruka. San: I) On treba da napravi fenilmagnezijumbromid, (vidi aparaturu naročito jasno, ali je samoga sebe supstituirao sa magnezijumom. On je sad u naro­ čito kolebljivom raspoloženju, uvek govori samom sebi: To je ono $to treba da ide. moje noge se već rastvaraju, kolena omekšavaju. Zatim pruži ruku, opipa noge, u međuvremenu (on ne zna kako) izvadi noge iz retorte, i ponovo kaže: To ne može biti. — Pa ipak, dobro je urađeno. Pri tom se delimično budi, ponavlja u sebi san pošto želi da mi ga ispriča. On se direktno plaši rešenja sna, u toku polusna veoma je uzbuđen i neprestano sam u sebi ponavlja: jenil, jenil.

Predstavljanje kroz simbole

37

II) On se sa čitavom porodicom nalazi u ... ingu, treba u jedanaest i po da bude na Sotentoru1 na sa­ stanku sa onom izvesnom damom ali se budi tek u pola dvanaest. On kaže: sad je suviše kasno; dok stigneš, biće dvanaest i po. U sledećem trenutku vidi ćelu porodicu skupljenu oko stola, naročito jasno majku i sobaricu sa činijom za supu. Onda kaže: E, kad već ručamo, više ne mogu otići. Analiza: On je siguran da već prvi san ima veze sa damom iz njegovog sastanka (san je snevan u noći pre očekivanog sastanka). Student kome je dao obja­ šnjenje je neki naročito odvratan tip; on mu je re­ kao: To nije dobro, jer je magnezij um bio još sasvim nedirnut, a onaj drugi je odgovorio kao da mu uopšte ništa nije stalo do toga: Pa onda to nije dobro. Taj student mora da je on sam — on je tako ravnodušan prema analizi, kao što je onaj drugi ravnodušan pre­ ma sintezi, — „On" u snu koji je vršio operaciju sta­ jao je mesto mene. Kako odvratan mora da mi izgle­ da sa svojom ravnodušnošću prema uspehu. S druge strane, on (pacijent) je ono čime se ana­ liza (sinteza) vrši. Reč je o uspehu lečenja. Noge u snu podsećaju na jedan utisak od prošle večeri. Na igranci on se našao sa jednom damom koju želi da osvoji; tako ju je čvrsto stegao da je ona jednom viknula. Kad je prestao da joj steže noge, osetio je njen snažan stisak na svojim nogama do iznad kole­ na, na mestima pomenutim u snu. U ovoj situaciji, dakle, žena je magnezijum u retorti, i sad sve ide dobro. On je feminin u odnosu prema meni, kao što je viril prema ženi. Ako ide sa damom, ići će i sa lečenjem. Opipavanje samoga sebe i senzacije na kolenima ukazuju na onaniju i odgovaraju njegovom zamoru od prethodnog dana. — Randevu je zaista bio ugovoren za jedanaest i po. Njegova želja da ga pre­ spava i da ostane kod domaćih seksualnih objekata (to jest, pri onaniji) odgovara njegovom otporu. 1

Schottentor, deo Beča, blizu univerziteta, nazvan po jednom starom manastiru (Prim. prev.).

38

Tumačenje snova, II

Uz ponavljanje reci „fenil" on priča: Svi ovi koreni na yl uvek su mi se veoma sviđali, oni su veoma pogodni za upotrebu — benzil, acetil itd. To sad ni­ šta ne objašnjava, ali kad sam mu predložio koren: Schlemihl (Šlemil)1, on se gromko nasmeja i poče da priča kako je za vreme leta čitao jednu knjigu od Prevoa (Prevost) i u njoj je bila glava: Les exclus de l'amour, dakle svakako govor o „Schlemilies" pri či­ jem opisivanju je sam sebi rekao: To je moj slučaj. — „Schlemihlerei" bi bila i da je propustio randevu. Izgleda da je seksualna simbolika sna već našla i direktnu eksperimentalnu potvrdu. Phil. dr K. Sreter (Schrotter) je, 1912. godine, na podsticaj H. Svobode, u osoba u dubokoj hipnozi izazvao snove su­ gestivnom zapovešću, koja je dovela do stvaranja ve­ likog dela sadržine sna. Kad je sugestija izdala na­ ređenje da se sanja o normalnom ili abnormalnom seksualnom opštenju, san je ova naređenja izvršavao tako što je, umesto seksualnog materijala, stavljao simbole koji su nam poznati iz psihoanalitičkog tu­ mačenja sna. Tako se, na primer, posle sugestije da opitna ličnost sanja o homoseksualnom odnosu sa jednom prijateljicom, ova prijateljica pojavila u snu sa otrcanom putničkom torbom u ruci, i na njoj je bila zalepljena cedulja sa naštampanim recima: „Samo za dame". Snevačici, tobože, nikad ništa nije bilo ob­ jašnjeno o simbolici u snu i o tumačenju snova. Na žalost, procenu ovog značajnog istraživanja ometa nesrećna činjenica što je dr Šreter ubrzo posle toga opita završio život samoubistvom. O njegovim eks­ perimentima sa snovima javlja nam samo jedno pret­ hodno saopštenje u časopisu Zentralblatt fiir Psychoanalyse. Slične rezultate objavio je 1923. godine G. Rofenštajn (Roffenstein). Ali naročito zanimljivi izgle­ daju opiti koje su vršili Betlhajm (Betlheim) i Hart1 Schlemihl, što se slikuje sa recima na ,,yl" — jevrejskog porekla — upotrebljava se u nemačkom jeziku za nesrećan, nespretan (Prim. prev.).

Predstavljanje kroz simbole

39

man (Hartmann). Ovi autori (iiber Fehlresktionen bei der Korsakoffschen Psychose, Archiv jiir Psychiatrie, sveska 72, 1924) bolesnicima sa korsakovim sindro­ mom pričali su priče sa grubom seksualnom sadržinom i posmatrali izopačenja koja su se pri reproduk­ ciji pripovedanog gradiva javljali. Pokazalo se da su se, pri tome, pojavili simboli poznati iz tumačenja sna (penjati se uz basamake, bosti i streljati kao sim­ boli koitusa, noć i cigareta kao simboli penisa). Na­ ročita vrednost pridaje se pojavi simbola stepenica, jer kao što autori s pravom primećuju „nijedna svesna želja za izopačavanjem ne bi došla do jednog ta­ kvog simbola". Tek pošto smo ocenili vrednost simbolike u snu, možemo nastaviti sa raspravljanjem o tipičnim sno­ vima, koje smo nešto ranije prekinuli. Ja smatram da je opravdano ako ove snove, u grubim crtama podelimo na dve klase: na takve koji stvarno uvek ima­ ju isti smisao i, drugo, na takve koji, uprkos svojoj jednakoj ili sličnoj sadržini, ipak moraju biti izloženi najraznovrsnijim tumačenjima. Među tipičnim sno­ vima prve vrste ja sam već opširnije raspravljao o snu o ispitu. Zbog sličnog afektivnog utiska zaslužuju da se ovim snovima o ispitu dodaju i snovi u kojima ni­ smo u stanju da uhvatimo voz. Njihovo objašnjenje opravdaće ovaj naš postupak. To su snovi utehe za jednu drugu vrstu straha koji se oseća za vreme spa­ vanja: protiv straha od smrti. „Otputovati" predstav­ lja jedan od najčešćih simbola smrti koji se mogu najbolje potvrditi. San tada tešeći kaže: Budi spo­ kojan, ti nećeš umreti (otputovati) upravo kao što je san o ispitu tešio: Ne boj se; i ovog puta ti se ništa neće dogoditi. Teškoća u razumevanju obe ove vrste sna dolazi otuda što je osećaj straha vezan upravo za izraz utehe. Smisao „snova sa zubnim nadražajima" koje sam dovoljno često imao da analiziram kod svojih paci­ jenata dugo mi nije bio poznat zato što su se njego­ vom tumačenju, na moje iznenađenje, redovno su­ protstavljali suviše veliki otpori.

Tumačenje

40

snova,

II

Naposletku prekomerno velika evidencija nije uopšte ostavljala sumnju u to da kod muškaraca po­ kretnu snagu za ove snove ne daje ništa drugo do slast onanisanja u doba puberteta. Hoću da analizi­ ram dva takva sna, od kojih je jedan u isto vreme i „san o letenju". Oba sna dolaze od iste osobe, jed­ nog mladog čoveka sa jakom, ali u životu sputava­ nom homoseksualnošću. On se nalazi na jednoj predstavi opere „Fidelio" u parteru opere, pored L., jedne njemu simpatične ličnosti čije bi prijateljstvo rado stekao. Odjednom on poleti koso preko parketa sve do kraja, uhvati se za usta i izvuče dva zuba. On sam ovaj let opisuje kao da je bio „bačen" u vazduh. Pošto se radi o predstavi Fidelija, tu je i pesnikova reč: Wer ein holđes Weib errungen — x

Ali osvajanje ma i najdivnije žene ne spada u želje snevačeve. Ovim željama odgovaraju dva sledeća stiha: Wem der grosse Wurf gelungen, Eines Freundes Freund zu s e i n . . .*

San sadržava ovaj „veliki hitac", ali on nije samo ispunjenje želje. Iza njega se krije i mučno razmi­ šljanje, što je u svom traženju prijateljstva već toli­ ko puta imao nesreću da bude „izbačen", i strah da bi se ova sudbina mogla ponoviti i kod toga mladog čoveka pored kojeg on uživa u predstavi Fidelija. I sad se na ovo priključuje još priznanje, sramotno za tako osećajnog čoveka, da je jednom, pošto je od jednog prijatelja bio odbijen, iz žudnje dvaput uza­ stopce onanisao u čulnom uzbuđenju.

Predstavljanje

1

Ko je osvojio divnu ženu. Kome je uspeo veliki hitac (tj. ko je uspeo) da bude prijatelj prijatelja.

simbole

41

Drugi san: Dva njemu poznata profesora univer­ ziteta lece ga mesto mene. Jedan od njih nešto radi na njegovom udu; on oseća strah od operacije. Onaj drugi udara ga jednom gvozdenom polugom u usta tako da je izgubio jedan ili dva zuba. On je vezan sa četiri svilene marame. U seksualni smisao ovoga sna svakako se ne može sumnjati. Svilene marame odgovaraju identifikaciji sa jednim njemu poznatim homoseksualcem. Snevač koji nikad nije izvršio koitus, niti stvarno ikad tra­ žio da polno opšti sa muškarcem, seksualno opštenje zamišlja prema ugledu na onaniju u pubertetu koja mu je nekad bila dobro poznata. Mislim da i česte modifikacije tipičnog sna o n a dražajima zuba, na primer kad neko drugi vadi snevaču zub i slično, postaju razumljive istim objašnje­ njem. 1 Ali bi moglo izgledati zagonetno kako „nadražaj" zuba može dospeti do toga da ima takvo znače­ nje. Ovde skrećem pažnju na učestalost kojom se seksualno potiskivanje koristi da bi izvršilo pomeranje sa donjeg na gornji deo tela. Zbog toga se u hi­ steriji mogu realizovati svakojake senzacije i inten­ cije, ako ne onde gde zapravo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delovima tela kojima se ne može ništa zameriti. Jedan slučaj takvog pomeranja jeste i kad u simbolici nesvesnog mišljenja genitalije budu zamenjene licem. Govorna praksa pri tome pomaže tako što „guzove" priznaje kao homologe za obraze, a „stidne usne" pominje pored usana koje uokviruju usni otvor. Nos se u mnogim aluzijama izjednačuje sa penisom, a dlakavost i ovde i tamo samo upotpu­ njava sličnost. Samo jedna tvorevina ne daje nika­ kvu mogućnost upoređivanja, zubi: i baš ova kombi­ nacija sličnosti i nesličnosti čini zube tako pogodnim 1

1

kroz

Izvlačenje zuba od strane drugoga treba uglavnom t u ­ mačiti kao kastraciju (slično kao i šišanje kose od strane frizera; Štekel). Treba razlikovati između snova o nadražajima zuba i snovima o lekarima-zubarima uopšte, kao šio Ih je objavio na primer B. Kori ja (Coriat) u Zentralblatt f. Psa. III, 440).

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

za prikazivanje, pod pritiskom seksualnog potiski­ vanja. Neću da tvrdim da je tumačenje sna o nadražaju zuba isto kao i tumačenje sna onanije; u njegovu ispravnost ja ne mogu da sumnjam, i ono je sada po­ stalo sasvim objašnjeno.1 Za objašnjenje, ja dajem onoliko koliko znam, jedan ostatak moram ostaviti nerešen. Ali moram ukazati i na jednu paralelu, sa­ držanu u govornom izrazu. U našim krajevima po­ stoji jedan ne baš lep izraz za masturbatorični akt: sich einen ausreissen, ili: sich einen herunterreissen.2 (= izonanisati). Ne umem da kažem odakle ovi izrazi potiču, koja predstava u slikama leži u njiho­ voj osnovi, ali prvome od ova dva izraza „zub" bi veoma odgovarao. Pošto se snovi o vađenju zuba ili o ispadanju zuba u narodnom verovanju tumače kao da će neko od rođaka umreti, a pošto im psihoanaliza ovo zna­ čenje može u najbolju ruku priznati u gore označe­ nom parodističkom smislu, umetnuću ovde jedan ,.san o nadražaju zuba" koji nam je stavio na raspo­ laganje Oto Rank: „Uz temu snova o nadražaju zuba dobio sam sledeći izveštaj od jednog kolege koji se od nekog vre­ mena življe zanima za tumačenje snova: ^ „Sanjao sam nedavno da sam kod zubara koji mi buši jedan umnjak u donjoj vilici. On je na tome radio toliko dok je zub postao neupotrebljiv. Onda ga hvata kleštama i izvlači ga lakoćom koja me za­ čuđuje. On kaže da se ne sekiram zbog toga, jer to uopšte nije lečeni zub, i stavlja ga na sto gde se zub (jedan gornji sekutić, kako mi sada izgleda) raspada na više slojeva. Ja se pridignem sa operacione stoli-

ce, pristupim radoznalo i zainteresovano postavim jedno medicinsko pitanje. Lekar mi objašnjava, pri čemu je pojedine komadiće upadljivo belog zuba od­ vajao i pomoću jednog instrumenta razbijao (pulverizovao), da je to u vezi sa pubertetom, i da zubi tako lako izlaze samo pre puberteta; kod žena je rođenje deteta faktor koji o tome odlučuje." Zatim primećujem (mislim, u polusnu) da je ovaj san bio praćen polučijom, ali polučiji ja ne mogu sa sigurnošću odrediti određeno mesto u snu; izgleda mi da je ona nastupila još prilikom vađenja zuba. Zatim sanjam, dalje, o jednom događaju kojeg se više ne sećam i koji se završio time što sam, ostav­ ljajući negde (možda u zubarevoj garderobi) šešir i kaput u nadi da će te delove odela poslati za mnom, i obučen samo u gornji kaput, požurio da bih stigao na voz koji je polazio. U poslednjem trenutku pošlo mi je stvarno za rukom da uskočim u poslednji va­ gon, gde je već neko stajao. Ali više nisam mogao da uđem u unutrašnjost vagona, nego sam morao da na­ stavim put u nezgodnom položaju, iz kojeg sam po­ kušavao da se oslobodim i, najzad, u tome uspeo. Vo­ zimo se kroz jedan dug tunel, pri čemu dva voza u suprotnom pravcu kao da prolaze kroz naš voz, kao da je on tunel. Ja kao da spolja gledam u vagon kroz prozor na vagonu. Kao materijal za tumačenje ovoga sna služe ovi doživljaji i misli prethodnoga dana: I. Odnedavna, ja se stvarno nalazim na lečenju kod zubara i u vreme sna neprestano osećam bolove u zubu u donjoj vilici, koji lekar u snu buši, i na kome stvarno radi već duže nego što mi je to milo. Pre podne onog dana kad sam sanjao bio sam zbog bolova ponovo kod lekara, i on mi je preporučio da mi izvadi jedan drugi zub u istoj vilici mesto lečenog, od kojeg verovatno dolazi bol. Radilo se o jed­ nom umnjaku koji se baš probijao. Tom prilikom nje­ govoj lekarskoj savesti uputio sam jedno pitanje koje se na to odnosi. II. Poslepodne istoga dana bio sam prinuđen da se zbog svog lošeg raspoloženja pravdam kod jedne

42

1

Prema jednom saopštenju C. G. Junga snovi o nađražajima zuba kod žena imaju značenje snova o rođenju E. Jones je za to dao dobru potvrdu. Zajedničko u ovom tumače­ nju sa gore zastupanim tumačenjem leži u tome što se u oba slučaja (kastracija — rođenje) radi o odvajanju jednog dela od telesne celine. 2 Uporedi ovo uz ranije pomenut „biografski san".

HUMliitft 1 "

43

44

Predstavljanje kroz simbole

Tumačenje snova, II

dame bolovima u zubima, posle čega mi je ona pri­ čala da se plaši da joj izvade jedan koren čija se krunica gotovo sasvim okrunila. Ona je rekla da je vađenje očnjaka najbolnije i najopasnije, mada joj je s druge strane neka poznanica rekla da je to kod zuba gornje vilice lakše (a takav je zub kod nje bio u pitanju). Ta poznanica joj je takođe pričala da su joj jednom u narkozi izvadili pogrešan zub, vest koja je njen strah od operacije samo još povećala. Ona me je zatim pitala da li se pod očnjacima podrazumevaju kutnjak ili koljač, i šta se o njima zna. Ja sam joj, s jedne strane, skrenuo pažnju na primesu praznoverja u svima tim mišljenjima, a nisam propustio da naglasim i pravo jezgro mnogih narodnih shvatanja. Ona nato priča o nekom, po njenom mišljenju, vrlo starom i opšte poznatom narodnom verovanju koje tvrdi: ako gravidna žena ima zubobolju, onda će ro­ diti dečaka. III. Ova me poslovica interesovala s obzirom na tipično značenje snova o nadražaju zuba kao zamene za onaniju, koju je saopštio Frojd u svojoj knjizi Tumačenje snova (2. izdanje, str. 193 s.), pošto se zub i muški polni organ (dečak) i u narodnom izrazu do­ vode u neku vezu. Uveče toga istog dana ja sam da­ kle pročitao dotično mesto u Tumačenju snova i iz­ među ostaloga našao i sledeće konstatacije, čiji se uticaj na moj san isto tako lako može uvideti kao i delovanje oba ranije pomenuta doživljaja. Frojd piše o snovima i zubnim nadražajima „da kod muškarca samo slast onanisanja pubertetnog doba ovim snovi­ ma daje pokretnu snagu (str. 193).Dalje: „Ja mislim da i česte modifikacije tipičnog sna sa nadražajem zuba, na primer da neko drugi vadi snevaču zub i slično, postaje razumljiva na osnovu istog objašnje­ nja. Ali bi moglo biti zagonetno kako nadražaj zuba može dospeti do toga da dobije ovo značenje. Ovde skrećem pažnju na takvu učestalost kojom se seksu­ alna potisnutost koristi da bi izvršila prenos sa do­ njeg na gornji deo tela (u ovom snu sa donje vilice na gornju vilicu). Zbog toga se mogu realizovati u hi­ steriji svakojake senzacije i intencije, ako ne tamo

45

kamo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delovima tela kojima se ne može zameriti (str. 194). Ali ja moram da ukazem i na jednu drugu vezu sadr­ žanu u govornom izrazu. U našim krajevima postoji jedna ne baš lepa oznaka za masturbatorični akt: sich einen ausreissen (-• izvaditi) ili: sicheinen heruntereissen" (str. 195). Ovaj mi je izraz bio već u ranoj mla­ dosti poznat kao izraz za onaniju i odavde će izvežbani tumač snova lako naći pristupa materijalu iz detinjstva koji bi mogao biti u osnovi ovog sna. Ja ću spomenuti samo još to da me lakoća kojom u snu izlazi zub koji se posle vađenja pretvara u gornji sekutić podseća na jedan događaj iz moga detinjstva, kad sam jedan klimav gornji prednji zub lako i bez­ bolno sam izvadio.1 Ovaj događaj kojeg se još danas živo sećam u svim njegovim pojedinostima, pada u isto rano doba u koje kod mene padaju i prvi svesni pokušaji onanisanja (sećanje pokrivalica). Pozivanje Frojda na jedno saopštenje C. G. Jun~ ga, prema kome snovi sa nadražajem zuba kod žena imaju značenje snova o porođaju (Tumačenje snova, str. 194, napomena), kao i narodno verovanje o zna­ čenju zubobolje u gravidnih žena odgovorni su za kontrast u snu između odlučujućeg faktora u sluča­ ju ženskih i muških (pubertet). U vezi s tim, sećam se jednog svog ranijeg sna, ubrzo posle otpuštanja sa lečenja kod jednog zubara, da su mi ispale upravo nameštene zlatne krunice; u snu sam se veoma lju­ tio zbog znatnih troškova u koje sam bio uvaljen, a koje tada još nisam sasvim preboleo. Ovaj san mi sada postaje jasan u vezi sa jednim mojim doživlja­ jem kao priznanje materijalnih prednosti masturba­ cije prema ljubavi objekta, koja je, sa ekonomskog gledišta, u svakom pogledu štetni ja (zlatne krune), i ja verujem da je primedba one dame o značenju zu1

Prim. prev.: Keči: sich einen Zahn ausreissen (izvaditi zub) i sich einen ausreissen (= izonanisati) — nešto što se ne može adekvatno prevesti.

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

bobolje kod gravidnih žena u meni ponovo probu­ dila ovakve tokove misli. Dotle ide tumačenje kolege koje je bez daljeg jasno i, kao što mislim, i besprekorno; njemu nemam ništa da dodam, osim da eventualno ukazem na verovatni smisao drugog dela sna, koji preko mostova reci: Zahn(ziehen — Zug; reissen — reisen) prikazu­ je prelaz snevača, izvršen, sudeći po svemu, sa teško­ ćama, sa masturbacije ka polnom opštenju (tunel kroz koji ulaze i izlaze vozovi u raznim pravcima) kao i njegove opasnosti (trudnoća; kaput). Naprotiv, slučaj mi teorijski izgleda zanimljiv u dva pravca. Najpre, on dokazuje vezu koju je otkrio Frojd, da ejakulacija u snu dolazi pri aktu vađenja zuba. Tu poluciju mi možemo, bilo u kakvoj formi se ona pojavila, smatrati kao masturbatorno zadovolje­ nje koje se vrši bez pomoći mehaničkih nadražaja. Uz to dolazi da se u ovom slučaju polucionističko za­ dovoljenje ne vrši, kao inače, na jednom ma i samo imaginarnom objektu, nego bez objekta; ono je dakle čisto autoerotičko, ako tako smemo reći, i u krajnjem slučaju dopušta samo jedan slab homoseksualni trag (zubara). Druga tačka koja se čini da zaslužuje da bude istaknuta jeste ova: „Može se lako prigovoriti da uopšte nema potrebe da se ovaj slučaj smatra kao da potvrđuje Frojdovo gledište, pošto su događaji pret­ hodnog dana, sami po sebi dovoljni, da sadržaj sna načine razumljivim. Poseta snevačeva zubaru, njegov razgovor sa damom i njegovo čitanje knjige Tumače­ nje snova u dovoljnoj meri objašnjavaju kako je on taj san stvorio, naročito još što je njegov san bio uznemiren zuboboljom; to bi objasnilo čak i to, ako se ukaže potreba, kako je san poslužio da se snevač oslobodi bola koji ga je u snu uznemiravao (posred­ stvom predstave o uklanjanju bolesnog zuba i pomo­ ću istovremenog ugušivanja straha od bola pomoću libida). Ali, čak i uz najveće priznavanje svega ovog, neće se moći održati tvrđenje da je čitanje Frojdovih objašnjenja u snevača uspostavilo vezu između vađenja zuba i akcije masturbacije, ili čak da je ovu

vezu moglo uspostaviti da ona već odavno nije po­ stojala, kao što to snevač sam priznaje da je bila (u izrazu „sich einen ausreissen"). Sta je ovu vezu, po­ red razgovora sa damom, moglo uspostaviti — na to nam ukazuje kasnija snevačeva izjava da prilikom čitanja Tumačenja snova iz razumljivih razloga nije hteo verovati u ovo tipično značenje snova sa nadražajem sna i da je žejeo da zna da li to važi za sve takve snove. San mu to potvrđuje, bar što se tiče nje­ gove sopstvene ličnosti, i tako pokazuje zašto je u to morao sumnjati. San je, dakle, i u ovom pogledu ispu­ njenje jedne želje, i u vezi je, naime, sa dalekosežnošću primene i održivošću ovog Frojdovog shvatanja." U drugu grupu tipičnih snova spadaju snovi u kojima letimo ili lebdimo, plivamo ili tome slično. Sta znače ovi snovi? Na to se ne može dati opšti od­ govor. Kao što ćemo čuti, oni znače u svakom slu­ čaju nešto drugo; samo materijal senzacija, sadržan u njima, uvek je izveden iz istog izvora. Iz izveštaja koje dobij amo iz psihoanaliza mo­ žemo zaključiti da i ovi snovi obnavljaju utiske iz detinjstva, naime, da se odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je, šireći ruke, s njim jurio kroz sobu, ili se s njim igrao padanja tako što ga je ljuljao na kolenu, pa odjed­ nom jednu nogu ispružio, ili ga podigao uvis, pa on­ da odjednom učinio kao da ga više neće pridržati. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi, pogotovu ako pri tom osećaju mali strah ili slabu vrtoglavicu; zatim, posle niza godina, ona oživljavaju takvo ponavljanje u snu, ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih dočekivale, tako da sada slobodno lebde i padaju. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre, kao što su ljuljanje i klackanje; ako zatim vide gimnastičke veštine u cirkusu, sećanje se ponovo osvežava. Kod mnogih dečaka na­ staje onda histerični napad samo od reprodukcije ta­ kvih veština koje se izvode sa velikom spretnošću. Kod ovih, samo po sebi bezazlenih, pokretnih igara nisu baš retke i pojave buđenja seksualnih osećanja.

46

47

48

Tumačenje snova, II

Da izrazimo to rečju koja je kod nas u upotrebi i koja pokriva sve ove primedbe: to je „vijanje" (jur­ njava, Hetzen) u detinjstvu, koju ponavljaju snovi o letenju, padanju, vrtoglavici itd., čija su se osećanja prijatnosti sada pretvorila u strah. Ali, kao što to svaka majka zna i to „vijanje" dece u stvari je do­ sta često prešlo u svađu i plač. Ovaj istovrsni materijal koji se sastoji iz senza­ cija kretanja iz istog izvora upotrebljava se sad za predstavljanje najraznovrsnijih misli sna. Snovi o le­ tenju ili lebdenju, većim delom sa akcentom uživanja, zahtevaju naj različiti ja tumačenja, sasvim specijalna kod nekih osoba, a tumačenja tipične prirode kod drugih. Jedna od mojih pacijentkinja vrlo često je sa­ njala kako nad ulicom lebdi na izvesnoj visini, ne dodirujući pri tom zemlju. Ona je bila veoma malog rasta i plašila se svakog prljanja koji bi sobom doneo dodir s ljudima. Njen san o lebdenju ispunjavao joj je obe želje: time što joj je noge podizao sa zem­ lje, i što je njena glava podizana u više regione. Kod drugih snevačica imao je san o letenju značenje če­ žnje: „Da sam ptičica". Druge su noću postajale an­ đeli jer im je nedostajalo da danju budu tako nazi­ vane. Tesna veza letenja sa predstavom ptice čini ra­ zumljivim što san o letu kod muškaraca najčešće ima grubo čulno značenje. Nećemo se čuditi kada čujemo da je ovaj ili onaj snevač uvek veoma gord na svoju snagu letenja. Dr Paul Federn (Beč) izneo je privlačnu misao da priličan deo ovih snova o letenju predstavlja sno­ ve erekcije, pošto neobični fenomen koji ljudsku ma­ štu neprekidno zabavlja, fenomen erekcije, mora imponovati kao ukidanje gravitacije (Uporedi uz ovo krilate faluse u antici). Vredi napomenuti da trezveni i zapravo svakom tumačenju nenaklonjeni engleski eksperimentator Mourly Vold isto tako zastupa erotično tumačenje snova o letenju (lebdenju), (Vber den Traum, sveska II, str. 791). On erotiku naziva „najvažnijim motivom za san lebdenja", poziva se na snažno osećanje vibra-

Predstavljanje kroz simbole

49 * cija u telu koje prate ovakav san, i na često povezi­ vanje takvih snova sa erekcijama ili poluči jama. Snovi o padanju nose češće karakter straha. Nji­ hovo tumačenje kod žena ne predstavlja nikakvu te­ škoću, pošto one gotovo redovno akceptiraju simbo­ ličnu primenu padanja, koje opisuje popustljivost prema erotičnom iskušenju. Infantilne izvore sna o padanju još nismo iscrpli; gotovo sva deca su u datom slučaju padala, pa su ih posle toga podizali i milovali; i ako bi noću ispali iz krevetića, njihova dadilja bi ih primila u svoj krevet. Lica koja često sanjaju o plivanju, koja sa veli­ kim zadovoljstvom seku talase itd., obično su bili noćničavci (= obično su mokrili poda se), i sada u snu obnavljaju jedno uživanje koje su odavno nau­ čili da ga se odreknu. Uskoro ćemo saznati na jed­ nom ili drugom primeru kako se predstavljanje sno­ va o plivanju mogu lako dati. Tumačenje snova o vatri daje pravo jednoj za­ brani u detinjstvu koje deci zabranjuje da „se igra­ ju vatrom" da ne bi onda noću kvasila posteljinu. I u tim snovima, naime, leži reminiscencija na enuresis nocturna dečjih godina. U Fragmentu jedne ana­ lize histerije (1905) ja sam dao potpunu analizu i sintezu jednog takvog sna o vatri u vezi sa istorijom bolesti snevačice i pokazao kako se ovaj infantilni materijal može upotrebiti za predstavljanje impulsa zrelijih godina i za koje. Mogli bismo navesti još čitav niz „tipičnih" sno­ va, ako pod tim nazivom podrazumevamo činjenicu da se često vraća isti manifestni sadržaj sna kod ra­ znih snevača; takvi su, na primer, snovi o hodanju tesnim ulicama, hodanju kroz čitav niz soba, snovi o noćnom razbojniku, za koji važe i mere predostrožnosti nervoznih ljudi pre odlaska na spavanje, sno­ vi o proganjanju od strane divljih zveri (bikovi, konji) ili o ugrožavanju noževima, bodežima, koplji­ ma, od kojih su ova dva poslednja karakteristična za manifestnu sadržinu sna onih što pate od straha i slično. Jedno istraživanje koje bi se specijalno bavi­ lo ovim materijalom bilo bi veoma dobrodošlo. Ume4 Frojd, Odabrana dela, VII

50

Tumačenje

snova,

11

sto toga, učiniću dve napomene, koje se, međutim, ne odnose isključivo na tipične snove. Ukoliko se više bavimo rešavanjem snova, uto­ liko dragovoljnije moramo priznati da većina snova odraslih ljudi obrađuje seksualni materijal i izraža­ va erotične želje. Samo onaj koji snove stvarno ana­ lizira, to jest onaj koji od njihove manifestne sadržine prodire do latentnih misli sna, može doneti sud o tome, a nikad onaj koji se zadovoljava time što samo registruje manifestnu sadržinu (kao na primer Ne7ce (Nacke), u svojim radovima o seksualnim snovima). Konstatujmo odmah da nam ova činjenica ne donosi nikakvo iznenađenje, nego da je u punoj saglasnosti sa našim osnovnim principima o tumačenju snova. Nijedan drugi nagon od detinjstva na ovamo nije morao pretrpeti toliko potiskivanja koliko seksualni nagon u svojim mnogobrojnim komponentama 1 ; ni od jednog drugog nije preostalo toliko i tako sna­ žnih nesvesnih želja koje sada, u stanju spavanja, deluju izazivajući snove. Pri tumačenju snova ne smemo nikad smetnuti sa uma ovo značenje seksu­ alnih kompleksa, ali razume se, ne smemo ni preterivati pripisujući mu isključivu važnost. Prilikom pažljivog tumačenja moći ćemo da kod mnogih snova konstatujemo da se moraju shvatiti čak biseksualno, jer daju jedno neotklonjivo nadtumačenje u kome se ostvaruju snevačevi homoseksualni im­ pulsi, tj. oni koji su suprotni normalnom polnom opštenju. Ali da bi svi snovi trebalo da se tumače bi­ seksualno, kao što tvrde V. Štekel2 i Alf. Adler3 izgle­ da mi isto tako nedokažljivo kao i neverovatno uopštavanje koje ja ne bih želeo da zastupam. Pre svega, ja ne bih mogao odstraniti očiglednu činjenicu da po1

Uporedi piščevo delo „Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie" 1905, 6. izd., 1926 (Tri rasprave o seksualnoj teoriji). 2 Die Sprache des Traumes (= Govor sna), 1911. 8 Der psychische Hermaphroditismus im Leben und in der Neurose (= Psihički hermafrođitizam u životu i neurozi), Fortschritte der Medizin, 1910, br. 16, i kasniji radovi u Zentralblatt fur Psychoanalyse I, 1910/11.

Predstavljanje kroz simbole

5J,

stoje mnogobrojni snovi koji zadovoljavaju — u naj­ širem smislu — druge potrebe nego što su erotične, — snovi o gladi i žeđi, snovi o komoditetu itd. I slič­ ne postavke — „da se iza svakog sna može naći kla­ uzula o smrti" (Štekel), da „svaki san dozvoljava da se prepozna napredovanje od ženske prema muškoj liniji" (Adler), izgleda mi da su daleko prevazišle meru onoga što je u tumačenju snova dozvoljeno. — Tvrđenje da svi snovi zahtevaju seksualno tumače­ nje, protiv kojeg se u literaturi neumorno polemiše, strano je mom Tumačenju snova. Ono se ne može naći u sedam izdanja ove knjige i stoji u očiglednoj suprotnosti sa ostalim sadržajem u njoj. Da upadljivo bezazleni snovi bez izuzetka oliča­ vaju grube erotične želje tvrdili smo već na jednom drugom mestu i mogli bismo to potvrditi mnogobroj­ nim novim primerima. Ali i mnogi snovi koji izgle­ daju indiferentni, kod kojih se ni u kom pravcu ne bi moglo primetiti nešto naročito, svode se posle ana­ lize nesumnjivo na seksualne pokrete želja, često ne­ očekivane vrste. Ko bi, na primer, pre rada na tuma­ čenju, u sledećem snu naslućivao seksualnu želju? Snevač priča: Između dve veličanstvene palate ne­ što malo pozadi nalazi se jedna kućica čija su vrata zatvorena. Moja žena me vodi jednim delom ulice do kućice, razbija vrata, i onda se ja brzo i lako uvla­ čim u unutrašnjost jednog dvorišta, koje se okomito penje. Svako ko je stekao malo prakse u prevođenju snova biće, svakako, odmah opomenut na to da ula­ ženje u tesne prostorije, otvaranje zatvorenih vrata spadaju u najobičniju seksualnu simboliku, i s lako­ ćom će u ovom snu naći predstavljanje jednog po­ kušaja vršenja koitusa od pozadi (između oba veli­ čanstvena guza ženskog tela). Tesni, koso uzlazeći hodnik je, naravno, vagina, a pomoć koju snevač ukazuje svojoj ženi goni nas na zaključak da je, u stvari, samo obzir prema zakonitoj ženi izvršio spre­ čavanje jednog takvog pokušaja; i jedno raspitiva­ nje dolazi do rezultata da je na dan sna jedna mlada devojka ušla u domaćinstvo snevačevo, koja je u nje*•

52

Tumačenje

snova,

II

mu izazvala dopadanje i stvorila utisak kao da se ne bi odveć bunila protiv jednog takvog približavanja. Mala kuća između dve palate uzeta iz jedne remini­ scencije na Hradščane u Pragu, i prema tome uka­ zuje na istu devojku koja potiče iz ovoga grada. Kada pacijentima ističem učestalost Edipovog sna da se polno opšti sa svojom sopstvenom majkom, kao odgovor ja obično dobijam: „Ne mogu da se setim jednog takvog sna." A odmah posle toga pojav­ ljuje se sećanje na jedan drugi, nerazgovetan i indi­ ferentan san koji se kod dotične osobe više puta po­ novio, i analiza pokazuje da je to san iste sadržine, naime opet Edipov san. Mogu sa sigurnošću tvrditi da su prerušeni snovi o seksualnom opštenju s maj­ kom nekoliko puta češći od otvorenih. 1 Postoje snovi o pejzažima i mestima u kojima se još u snu ističe sigurnost: „Ovde sam već bio jed1 Jedan tipičan primer takvog prerušenog Edipovog sna objavio sam u prvom broju časopisa „Zentralblatt fiir Psvchoanalvse" (vidi dole); jedan drugi sa opširnim tumačenjem ob­ javio je O. Rank na istom mestu, u broju 4. O ostalim prerušenim Eđipovim snovima u kojima se ističe simbolika oka vidi Ranka (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I. 1913). Na istom mestu su takođe radovi o „snovima o očima" i očna simbolika od Edera, Ferencija, Rajtlera. Oslepljivanje u Edipovom mitu, kao i na drugom mestu, kao zamena kastra­ cije. Starima, uostalom, ni simboličko tumačenje neprikrive­ nih Edipovih snova nije bilo nepoznato (Uporedi O. Rank, Jahrbuch II, str. 534): „Tako je poznat jedan san Julija Cezara o polnom opštenju sa majkom, koji su tumači sna tumačili kao povoljno predskazivanje za osvajanje sveta (majka—zemlja). Isto tako poznato je i proročanstvo dato Tarkvinijcima da će vlast nad Rimom pripasti onome koji prvi bude poljubio majku (osculum matri tulerit), što je Brut shvatio kao ukazivanje na majku—zemlju (terram osculo contigit scilicet quod ea communis mater omnium mortalium esset, Livije I, LXI). Uporedi uz ovo i Hipijev san u Herodota VI, 107: ,,A varvare je Hipija vodio u Maraton pošto je pret­ hodne noći imao sledeći san. Hipiji je izgledalo kao da spava pored svoje majke. Iz ovog sna je sad zaključio da će doći kući u Atinu i ponovo zadobiti vlast i umreti u otadžbini u svojim starim danima." Ovi mitovi i objašnjenja ukazuju na jedno pravilno psihičko saznanje. Ja sam našao da osobe koje znaju da im majka daje prednost ili ih ističe u životu poka-

Predstavljanje

kroz

simbole

53

nom." Ovo „Dejd vu" (= već viđeno) ima, međutim, u snu neko naročito značenje: Ovo mesto je onda uvek polni organ majke; u stvari ni za jedno drugo mesto ne možemo sa takvom sigurnošću tvrditi da „smo tamo već jednom bili". Jedan jedini put doveo me je neki prisilni neurotičar u nepriliku da saopštenjem jednog sna, u kome je stajalo da on posećuje jedan stan, u kome je već dva puta bio. Baš ovaj pa­ cijent mi je, davno pre toga, ispričao kao događaj iz svoje šeste godine da je tada jednom delio postelju sa svojom majkom i priliku zloupotrebio tako što je uvukao prst u njen polni organ dok je ona spavala. U velikom broju snova koji su često ispunjeni strahom i koji za sadržaj imaju prolaženje kroz teskobne prostorije ili boravak na vodi leže fantazije o intrauterinom životu, o boravku u materinom telu i o aktu rađanja. U sledećim redovima ispričaću san zuju ono pouzdanje u samoga sebe, onaj nepokolebljivi opti­ mizam, da ne retko izgledaju kao heroji i postižu stvarni uspeh. Tipičan primer jednog prerušenog Edipovog sna: J e d a n čovek sanja: On održava tajne odnose s jednom damom ko­ jom želi neko drugi da se oženi. On je zabrinut da bi ovaj drugi mogao otkriti njihov odnos tako da od braka ne bi bilo ništa, i zato se veoma nežno ponaša prema čoveku; privija se uz njega i ljubi ga. — činjenice u životu ovog snevača dodiruju sadržaj sna samo u jednoj tački. On održava tajne odnose sa jednom udatom ženom, i jedna dvosmislena izjava njenog muža, s kojim je bio u prijateljskim odnosima, izazvala je u njemu sumnju da je ovaj mogao nešto primetiti. A, u stvari, ovde igra ulogu još nešto drugo što se izbegava da se pomene u snu i što ipak jedino daje ključ za rešenje sna. Život supruga je ugrožen organskim oboljenjem. Njegova žena je pripremljena na mogućnost njegove iznenadne smrti i naš se snevač svesno bavi namerom da posle muževljeve smrti mladu udovicu uzme za ženu. Ovom spoljašnjom situacijom snevač se nalazi prebačen u konstelaciju Edipovog kompleksa: njegova želja može ubiti muža, da bi se mogao oženiti njego­ vom ženom; njegov san ovu želju ispoljava u pritvornom izo­ pačen ju. Umesto da bude udata za jednog drugog, san unosi da će se neko drugi tek oženiti njome, što odgovara njegovoj tajnoj nameri, i neprijateljske želje prema mužu kriju se iza demonstrativnih nežnosti koje vode poreklo iz sećanja na nje­ govo dečje opštenje sa ocem.

Tumačenje snova, II

54

jednog mladog čoveka koji u fantaziji iskorišćava već intrauterinu priliku da bi posmatrao koitus izme­ đu roditelja. „On se nalazi u jednoj dubokoj jami, u kojoj se nalazi prozor kao u tunelu na Semeringu. Kroz ovaj prozor on najpre vidi pust pejsaž i zatim u taj pejsaž ukomponira jednu sliku, koja se odmah stvori na licu mesta i ispuni prazninu. Slika predstavlja njivu koji neki instrument duboko prevrće, i lep vazduh, ideja o temeljitom radu koja je prisutna, plavocrvene grude čine lep utisak. Zatim ide dalje, vidi otvo­ reno jednu pedagogiku... i čudi se što se u njoj to­ lika pažnja poklanja seksualnim osećanjima (deteta), pri čemu on mora da misli na mene." Lep san o vodi, koji pripada jednoj pacijentkinji, i koji je dospeo do naročite primene u lečenju, jeste i ovaj: U svom letnjem boravištu na * * jezeru ona se baca u tamnu vodu na mestu gde se u vodi ogleda, bledi mesec. Snovi te vrsti su snovi o rađanju; do njihovog tumačenja dolazimo ako činjenicu saopštenu u ma­ nifestnom snu obrnemo, dakle ako umesto: baciti se u vodu, stavimo: — izići iz vode, tj. biti rođen. 1 Loka­ litet iz kojeg se rađamo prepoznaćemo ako pomisli­ mo na raskalašni smisao francuske reci ,,la lune". Bledi mesec je tada bela stražnjica, iz koje dete usko­ ro saznaje da je došlo. Šta treba, dakle, da znači što pacijentkinja želi da „bude rođena" u svom letnjem boravištu? Pitam snevačicu, a ona mi bez oklevanja odgovara: Zar nisam ovom kurom kao novorođena? I tako ovaj san postaje poziv da se lečenje nastavi na onom letnjem boravištu, tj. da je tamo posetim; san možda sadržava i sasvim bojažljivu aluziju na želju 2 da i sama postane majka. 1

O mitološkom značenju rođenja iz vođe vidi Rank: Der Mythus von der Geburt des Helden (= Mit o rođenju junaka). 2 Značaj fantazija i nesvesnih misli o životu u majčinoj utrobi naučio sam tek kasnije da cenim u pravoj svetlostt

Predstavljanje kroz simbole

55

Jedan drugi san o rođenju uzimam zajedno sa tumačenjem iz jedne knjige E. Jonesa: „Ona je sta­ jala na morskoj obali i vodila nadzor nad jednim ma­ lim dečakom dok je gazio u vodu koji je uostalom iz­ gledao kao da je njen. To je radio sve dok ga voda nije pokrila, tako da mu je mogla videti samo još glavu, kako se na površini diže i spušta. Scena se za­ tim promenila u prepunu dvoranu jednog hotela. Njen muž ju je ostavio i upustio se u razgovor s ne­ kim strancem." „Druga polovina sna otkrila se pri analizi bez da­ ljeg kao predstavljanje bekstva od muža i uspostav­ ljanje intimnih odnosa sa jednom trećom osobom. Prvi deo je bio očigledna fantazija rađanja. U snovi­ ma, kao i u mitologiji, predstavljeno je rođenje de­ teta iz vode u utrobi obično pomoću obrtanja, kao ulazak deteta u vodu; pored mnogih drugih i rođenja Adonisa, Ozirisa, Mojsija i Baha pružaju dobro po­ znate primere za ovo. Dizanje i spuštanje glave u vodi podseća pacijentkinju smesta na senzacije po­ kreta deteta koje je upoznala za svoje prve i jedine trudnoće. Misao na dečaka koji ulazi u vodu budi sa­ njarenje u kome ona vidi samu sebe kako ga je izvu­ kla iz vode, odvela u dečju sobu, umila ga i obukla i najzad odvela u svoju kuću." „Druga polovina sna dakle predstavlja misli koje se tiču bežanja, koje stoji u vezi sa prvom polovinom skrivenih misli sna; prva polovina sna odgovara la­ tentnoj sadržini druge polovine, fantaziji rođenja. Osim ranije pomenutog preobrtanja zauzimaju dalja obrtanja mesto u svakoj polovini sna. U prvoj polo­ vini dete odlazi u vodu i onda mu se glava klati; u Oni sadržavaju kako objašnjenje za neobičan strah tako mno­ gih ljudi da ne budu živi sahranjeni, kao i najdublje nesvesno obrazloženje verovanja u nastavak života posle smrti, što predstavlja samo projekciju u budućnost ovog neprijatnog života pre smrti. Akt rođenja je, uostalom, prvi doživljaj stra­ ha i prema tome izvor i prauzor afekta straha.

56

Tumačenje

snova,

II

mislima sna što leže u osnovi pojavljuju se tek po­ kreti deteta i zatim dete napušta vodu (dvostruko obrtanje). U drugoj polovini, napušta je njen muž; u mislima sna ona napušta muža." (Prevod Ota Ranka). Abraham priča još jedan san rođenja koji je ima­ la jedna mlada žena koja je očekivala svoj prvi po­ rođaj. Sa jednog mesta patosa u sobi vodi podzemni kanal direktno u vodu (put rođenja plodova voda). Ona podiže jedan poklopac na podu i smesta se po­ javljuje jedno stvorenje obučeno u krzno mrke boje, koje gotovo potpuno liči na morskog psa. Ovo biće se sad iščauri kao mlađi brat snevačice, prema kome je ona odvajkada stajala u materinskom odnosu. Rank je na čitavom nizu snova pokazao da se snovi o rođenju služe istom simbolikom kao i snovi mokraćnog nadraža ja. Erotični nadražaj predstav­ ljen je u njima kao nadražaj na mokrenje; stratifi­ kacija značenja u ovim snovima odgovara promeni značenja simbola od doba detinjstva naovamo. Ovde možemo da se vratimo na temu koju smo prekinuli: na ulogu koju pri stvaranju sna imaju or­ ganski nadražaji koji ometaju spavanje. Snovi koji su se ostvarili pod ovim utiscima ne pokazuju samo tendenciju za ispunjenjem želja i karakter komodi­ teta sasvim otvoreno, nego često i potpuno providnu simboliku, pošto jedan nadražaj često dovodi do bu­ đenja, čije je zadovoljenje u simboličkom odevanju u snu već uzalud bilo pokušano. To važi za polucijske snove kao i za snove izazvane potrebom za mo­ krenjem ili za stolicom. Osobeni karakter polucionih snova ne dozvoljava nam samo da otkrijemo izvesne seksualne simbole, koje smo već upoznali kao tipične, ali koje smo i žestoko osporavali, nego nas može uveriti i da je po neka na izgled bezazlena situacija u snu takođe samo simbolička predigra za jednu grubu seksualnu scenu koja, međutim, većinom samo rela­ tivno kratkim polucionim snovima dolazi do direkt­ nog predstavljanja, dok se vrlo često preobrće u san straha koji isto tako vodi u buđenje.

Predstavljanje kroz simbole

57

Simbolika nadražajnih snova na mokrenje naro­ čito je providna i odavno je već odgonetnuta. Već je Hipokrat zastupao mišljenje da — ako se sanja o fon­ tanama i bunarima — to znači smetnje u bešici (H. Elis). Serner je proučavao raznovrsnost ovih mokrać­ nih snova i takođe već tvrdio da „se jači nadražaj na mokrenje uvek preobrće u polnu sferu i njene simbo­ ličke tvorevine... Mokraćni san je često predstav­ nik ujedno i seksualnog sna". O. Rank, čijih sam se izvođenja u njegovim ra­ dovima o Symbolschinchtung im Traum na ovom mestu pridržavao, učinio je vrlo verovatnim da je velik broj „snova nadražaja na mokrenje" zapravo pro­ uzrokovan seksualnim nadražajem, koji najpre traži da se zadovolji putem regresije u infantilnom obliku uretralne erotike. Naročito poučni su onda oni sluča­ jevi u kojima ovako uspostavljeni nadražaj na mo­ krenje vodi do buđenja i do pražnjenja bešike, posle čega se san, uprkos tome, produžava i svoju potrebu sad izražava u neuvijenim erotičkim slikama. 1 Na sasvim analogan način otkrivaju pripadajuću simboliku i snovi nadražaja creva i pri tom potvrđu­ ju povezanost zlata i blata 2 koja je bogato dokazana u narodnoj psihologiji: „Tako, na primer, jedna žena sanja u vreme kad se zbog smetnje u crevima nalazi na lečenju, o kopaču blaga, koji u blizini jedne male 1

Iste predstave simbola, koje u infantilnom smislu čine pozadinu vesikalnog sna, javljaju se i u recentnom smislu u odabrano seksualnom značenju: Voda — urin — sperma — voda rođenja; (= Fruchtbehalter plodova vodica) (Schiff) lađa + = schiffen (mokriti); = Fruchtbehalter (sanduk); ovlažiti se = enuresis-koitus = trudnoća; plivati = urin = boravak nerođenog (deteta); kiša = mokrenje = simbol oplo­ đivanja; putovanje (voziti se = skinuti se) = ustajanje iz kreveta = polno opštiti (voziti se, svadbeni put); mokrenje = seksualno pražnjenje (polucija)." (Rank, 1. c ) . 2 Frojd, Charakter und Analerotik (Karakter i analna erotika); Rank, Die Symbolschichtung usw. Dattner, Internat Zschrift fur Psychoanalyse I, 1913, Rajk (Reik), Intern. Zeitschrilt III, 1915.

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje ti snu

drvene kolibe, koja izgleda kao neki seoski nužnik, zakopava blago. Drugi deo sna ima za sadržaj kako svome detetu, jednoj maloj devojčici koja se uprlja­ la, pere stražnjicu." Na snove o rođenju nadovezuju se snovi o „spa­ šavanjima". Spašavati, naročito spašavati iz vode, znači isto što i roditi, ako to sanja žena, ali se ovaj smisao modifikuje ako je snevač muškarac (Vidi je­ dan takav san kod Pfistera: Ein Fali vod psvchoanalvtischer Seelsorge und Seelenheilung, Evangelische Freiheit, 1909). — O simbolu „spašavanja" vidi moje predavanje: „Die zukiinftigen Chancen der psvchoanalvtischen Therapie", Zentralblatt fiir Psychoanalyse, broj 1, 1910 (Sabrana dela, sveska VIII), kao i: „Beitrage zur Psvchologie des Liebeslebens", I. Uber einen besonderen Typus der Objektwahl beim Manne, Jahrbuch fiir Psychoanalyse, sveska II, 1910 (Sa­ brana dela, sveska VIII). 1 Razbojnici, noćni provalnici i duhovi od kojih se čovek plaši pre nego što pođe na spavanje, i koji po­ nekad posećuju čoveka i za vreme spavanja, vode po­ reklo iz jedne te iste infantilne reminiscencije. To su noćni posetioci koji su dete probudili iz sna da bi ga stavili na nosu da ne bi ukvasio krevet, ili koji su po­ digli prekrivač da bi brižljivo pogledali kako drži ruke za vreme spavanja. Iz analiza nekih od ovih sno­ va straha mogao sam dovesti i do agnosciranja lica noćnog posetioca. Razbojnik je uvek bio otac, a du­ hovi će, svakako, više odgovarati ženskim osobama u beloj noćnoj odeći.

F

58

1

Dalje još Rank, Belege zur Rettungsphantasie (Zentral­ blatt f. PsA., I, 1910, str. 331); Reik, Zur Rettungssymbolik (na istom mestu, str. 499); Rank, Die Geburtsrettungsphantasie in Traum und Dichtung (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, II, 1914).

59

PRIMERI — RAČUNANJE I GOVORENJE U SNU Pre nego što odredim odgovarajuće mesto četvr­ tom faktoru od onih što upravljaju stvaranjem sno­ va, hteo bih da iznesem nekoliko primera iz svoje zbirke snova. Oni će delimično objasniti saradnju iz­ među tri nama poznata činioca, a delimično dati na­ knadno dokaze za slobodno postavljena tvrđenja, ili izvesti neosporne zaključke. U ovom prikazivanju rada sna bilo mi je zaista veoma teško da svoje re­ zultate dokažem na primerima. Primeri za pojedine postavke imaju dokaznu moć samo u vezi sa tuma­ čenjem jednog sna kao celine; istrgnuti iz celine, oni gube svoju lepotu; s druge strane, samo malo dublje tumačenje sna ubrzo postaje tako obimno da nas ostavlja da gubimo nit raspravljanja, za čiju ilustra­ ciju treba da nam posluži. Ova tehnička poteškoća može služiti kao opravdanje ako ja sad svašta redam jedno za drugim, što je zajednički povezano samo za tekst prethodnog odeljka. Najpre ću dati nekoliko primera naročito osobenih ili neobičnih načina predstavljanja u snu. U snu jedne dame stoji: Jedna sobarica stoji na merdevinama kao da pere prozore i ima kod sebe jednog šimpanza i jednu gorila-mačku (kasnije snevačica isprav­ lja: angora-mačku). Ona te životinje baca na snevačicu; šimpanza se privije uz ovu, i to je vrlo odvrat­ no. Ovaj san je postigao svoj cilj jednim veoma jed­ nostavnim sredstvom tako što je jednu frazu uzeo doslovno i predstavio prema njenom tekstu. „Maj­ mun" kao i imena životinja uopšte su pogrdna ime­ na, i situacija u snu ništa drugo ne kazuje nego „pso­ vati na sve strane". Ova ista zbirka uskoro će doneti dalje primere za primenu ove jednostavne smicalice. Potpuno slično postupa jedan drugi san: Jedna žena sa detetom koje ima upadljivo unakaženu gla­ vu; za ovo dete je čula da je postalo ovakvo zbog po­ ložaja u majčinoj utrobi. Lobanja bi se mogla, rekao

Tumačenje snova, II

60

je lekar, kompresijom dovesti u bolji oblik, ali to bi škodilo mozgu. Ona misli, pošto je to dečak, da mu to manje škodi. — Ovaj san sadržava plastično pri­ kazivanje apstraktnog pojma: „Dečji utisci", koji je snevačica čula u objašnjenjima lečenja. Drugim putem krenuo je rad sna u sledećem primeru. San sadržava sećanje na jedan izlet ka Hilmtajhu kod Graca. Napolju je strašno vreme; je­ dan bedan hotel, sa zidova kaplje voda, kreveti su vlažni (Poslednji odlomak sna je manje direktan u snu nego što ga ja iznosim). San znači „izlišan" (nemački: iiberflussig). Pojam koji se stvorio u mislima sna načinjen je najpre malo nasilno ekvivoknim, mo­ žda zamenjen, preko „iiberfliessend" (= što curi pre­ ko), ili „fliissig und uberfliissig", zatim predstavljen nagomilavanjem istovrsnih utisaka. Voda napolju, voda iznutra na zidovima, voda kao vlaga u postelja­ ma, sve je tečno (fliissig) und „iiber" flussig: znači: sve curi i sve se preliva preko". To što u svrhu prika­ zivanja u snu ortografija stoji daleko, zaostaje iza zvuka reci, neće nas naročito začuditi, ako, na primer, i slik (rima) može sebi dopustiti sličnu slobodu. U opširnom snu jedne mlade devojke, koji je saopštio Rank i veoma detaljno ga analizirao, priča se kako ona odlazi u šetnju na njive, gde seče lepo kla­ sje ječma i žita. U susret joj dolazi prijatelj iz mla­ dosti, ona bi htela da izbegne da ga vidi. Analiza po­ kazuje da se radi o poljupcu u časti (Jahrbuch II, str. 491). Klasje, koje ne sme da bude otkinuto nego odsečeno, u ovom snu služi kao takvo i u svom sažima­ nju sa Ehre, Ehrungen (= čast, poštovanja) služi či­ tavom nizu drugih misli. 1 Zato je u drugim slučajevima jezik veoma olak­ šao snu predstavljanje njegovih misli, budući da ra­ spolaže čitavim nizom reci koje su prvobitno bile za­ mišljene slikovito i konkretno, a danas se upotreb1

Ovde se radi o dve reci: Ahre (= klas) i Ehre (= čast). Vidi se kako je nemogućno prevesti to na naš jezik, zbog istozvučnosti reci. Ali u snu je to moguće: obe reci, Ahre i Ehre sažimanjem služe svojoj svrsi (Prim. prev.).

Primeri — Računanje i govorenje u snu

61

ljavaju u izbledelom, apstraktnom smislu. San ovim recima treba samo da vrati njihovo prvobitno puno značenje ili da se u promeni značenja vrati na rani­ ju fazu svoga razvoja. Neko, na primer, sanja da se njegov brat krije u sanduku (= Kasten). U toku rada na tumačenju ova se reč zamenjuje jednom drugom „Schrank" (= orman) i misao sna sad glasi da ovaj brat treba da se „einschrdnken" (= ograniči), naime na svom mestu. Jedan drugi snevač penje se na brdo, sa koga ima sasvim neobičan vidik (= Aussicht) koji se pruža nadaleko. Pri tom se identifikuje sa svojim bratom koji izdaje „Obzor" (= Rundschau) i bavi se odnosima na Dalekom Istoku. U jednom snu Zelenog Hanjriha valja se jedan razdragani konj u najlepšoj zobi čije je svako zrno „sladak badem, rozina i jedan nov pfenig", „povezan u crvenu svilu i uvezan komadićem svinjske čekinje". Pesnik (ili snevač) daje nam odmah i tumačenje ovog predstavljanja sna, jer konj oseća tako prijatno goli­ canje da uzvikne: „Napeo sam se od sreće.1 Naročito bogato se koristi snom, baziranim na rečeničnim frazama i vicevima (prema Henzenu), staroindijska saga — literatura, u kojoj jedva da se može naći po neki primer za san bez dvosmislenosti ili igre reci. Prikupljati ovakve vrste predstavljanja i sređi­ vati ih prema principima koji leže u njihovoj osnovi bio bi naročiti posao. Mnoga od ovih predstavljanja mogu se nazvati gotovo vicevima. Čovek ima utisak da ga nikad ne bi sam pogodio, da snevač nije sam umeo da ga saopšti: 1) Neki čovek sanja da ga pitaju za ime, ali on ne može da ga se seti. On sam objašnjava da to treba da znači: To mi u snu ne pada na pamet. 1 Ovakav prevod ne znači ništa i ne objašnjava šta je Frojd hteo da kaže. Reč „Hafer" znači „zob, ovas" i dotle je sve u redu. Ali reč je o razigranom, razdraganom konju, a nemačka fraza der Hafer sticht mich znači: „obesan sam; napeo sam se od sreće". (Prim. prev.).

62

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

2) Jedna pacijentkinja priča o snu u kome su sve osobe koje su radile bile naročito velike. To treba da znači, dodaje ona, da mora da se radi o nekom do­ gađaju iz moga detinjstva, jer onda su mi svi odra­ sli izgledali ovako preterano veliki. Njena sopstvena ličnost ne nastupa u ovoj sadržini sna. Prebacivanje u detinjstvo izražava se u drugim snovima i drugoj ačije, tako što se vreme prevede na prostor. Dotične osobe vidimo kao daleko udaljene, na kraju jednog dugog puta, ili tako kao da ih posmatramo kroz dogled okrenut naopako. 3) Jedan čovek, koji je u budućnosti sklon ap­ straktnom i neodređenom načinu izražavanja, inače dobro obdaren dosetljivošću, sanja da ide na stanicu, i kako baš dolazi voz. A zatim se peron približava vozu koji stoji, dakle apsurdno obrtanje stvarnog do­ gađaja. I ovaj detalj nije ništa drugo nego indikacija koja skreće pažnju na to da u sadržini sna treba da se nalazi nešto drugo izvrnute Analiza tog istoga sna dovodi do sećanja na knjige-slikovnice, u kojima su bili predstavljeni ljudi koji su dubili na glavi i ho­ dali na rukama. 4) Isti snevač, drugi put, priča o jednom kratkom snu koji nas gotovo podseća na tehniku rebusa. Njegov ujak mu daje poljubac u automobilu. On odmah dodaje i tumačenje koje ja nikad ne bih pronašao; to znači: autoerotizam1. Jedna šala u budnom stanju bi mogla isto tako da glasi. 5) Snevač izvlači jednu ženu iz postelje. To zna­ či: Daje joj prednost. 2 6) Snevač oficir sedi za stolom preko puta cara: On dolazi u suprotnost sa ocem.

7. Snevač leci jednu drugu osobu zbog preloma kostiju. Analiza pokazuje da je ovaj prelom prikazi­ vanje brakolomstva i slično. 8) Doba dana u snu zastupaju vrlo često godine detinjstva. Tako, na primer, u 5 V4 ujutru u snevača označava starost od 5 godina i 3 meseca, značajno vreme rođenja mlađeg brata. 9) Jedno drugo predstavljanje veka trajanja ži­ vota u snu: Neka žena ide sa dve devojke koje se ra­ zlikuju po starosti l11 i godine jedna od druge. — Snevačica ne nalazi ni jednu familiju u krugu svo­ jih poznanstava na koju bi se to odnosilo. Ona san tumači da oba deteta predstavljaju njenu sopstvenu ličnost i da je san upozorava da su oba traumatska događaja u njenom detinjstvu za toliko udaljena je­ dan od drugog. Jedan se dogodio kad joj je bilo 3Va godine a drugi kad je imala četiri godine i devet meseci. (3V2 i 43A godine). 10) Nije nikakvo čudo što osobe koje se nalaze na psihoanalitičkom lečenju često o njemu sanjaju i što moraju u snu izraziti sve misli i očekivanja koje lečenje izaziva. Slika odabrana za lečenje jeste po pravilu slika vožnje, većinom automobilom kao jed­ nim novim i komplikovanim prevoznim sredstvom; brzinu automobila pacijent će iskoristiti da bi se narugao. Ako „nesvesno" kao elemenat budnih misli treba da bude predstavljeno u snu, ono sasvim svrsi­ shodno biva zamenjeno „podzemnim" lokalitetima, koji su nekad, bez ikakve veze sa analitičkim lečenjem, značili telo žene ili telo majke (utrobu). „Dole" u snu veoma često se odnosi na genitalije, a suprotno „gore" na lice, usta ili grudi. Sa divljim zverima rad sna po pravilu simbolizuje strasne nagone, kako snevačeve tako i drugih lica od kojih se snevač plaši, dakle sa sasvim neznatnim pomeranjem samih lica koja su nosioci tih strasti. Odavde više nije daleko do predstavljanja strašnog oca kroz besne životinje, pse, divlje konje, a sve to podseća na totemizam. Moglo bi se reći da divlje životinje služe za pred­ stavljanje libida, jedne snage koje se plaši i savla­ đuje ga potiskivanjem. I sama neuroza, „bolesna oso-

1 Nemci za automobil često kažu auto. Otuda igra reci (Prim. prev.). 2 Neprevodljivo i nerazumljivo ako se nema u vidu da reč Vorzug, što inače znači „prednost", ovde treba dovesti u vezu sa glagolom „hervorziehen" = izvlačiti, i to uporediti sa glagolom „vorziehen" = dati prednost (Prim. prev.).

63

Primeri — Računanje i govorenje u snu

Tumačenje snova, II

64

ba", često se odvaja od snevača (= čepa) i u snu pre­ dočava kao samostalna osoba. 11) (H. Zaks) Iz tumačenja snova znamo da su radu sna poznati različiti putevi kako da recima ili govornim obrtima damo osećajni oblik. Tako, na primer, on može iskoristiti okolnost što je izraz koji treba da bude predstavljen dvosmislen i, upotrebljujući dvosmislenost kao „skretnicu", umesto prvog zna­ čenja koje se javlja u misli sna, primiti u manifestnu sadržinu sna drugo. To se desilo u malom snu koji iznosimo u na­ rednim redovima, i to sa spretnim korišćenjem za to sposobnih recentnih utisaka prethodnog dana kao materijala predstavljanja. Na dan sna patio sam od nazeba i zato sam od­ lučio da uveče, ako ikako bude mogućno, ne napu­ štam postelju u toku noći. San mi je prividno omo­ gućio da produžim svoj dnevni rad; bavio sam se time što sam lepio isečke iz novina u jednu knjigu, pri čemu sam nastojao da svakom odeljku odredim odgovarajuće mesto. San je glasio: „Ja se trudim da zalepim jedan isečak u knjigu, ali on ne može da stane na stranu, što mi pričinjava veliki bol." Probudio sam se i morao sam konstatovati da bol u snu traje kao istinski telesni bol koji me je zatim naterao da izneverim svoju odluku. San me je obma­ nuo kao „čuvar spavanja" i ispunjenje moje želje da ostanem u krevetu prikazivanjem reci ,,er geht aber 1 nicht auf die Seite". Može se upravo reći da se rad sna za vizuelno predstavljanje njegovih misli služi svima dostupnim sredstvima, izgledala ona budnoj kritici dozvoljena ili nedozvoljena, i time se izlaže sumnji i poruzi svih onih koji su o tumačenju sna samo slušali ali se njim samim nisu bavili. Takvim primerima obiluje naro­ čito Stekelova knjiga Die Sprache des Traumes 1

,,Er geht aber nicht auf die Seite" znači, takođe: „on ne ide napolje, u WC (Prim. prev.).

65

(= Govor sna), ali ja izbegavam da uzmem primere odande pošto autorova nekritičnost i tehnička samo­ volja čine nesigurnim i onoga koji nije ogrezao u predrasudama. 12) Iz jednog rada V. Tauska, „Kleider und Farben im Dienste der Traumdarstellung (= Odeća i boje u službi predstavljanja sna) u Internationale Zeitschrift jur Psychoanalyse, II, 1914): a) A. sanja da vidi svoju bivšu guvernantu u crnoj haljini od listera, koja je čvrsto zategnuta nad zadnjicom. — To znači, san ovu ženu proglašava pohotljivom.1 b) C. vidi u snu na X-drumu jednu devojku, obavijenu belom svetlošću i obučenu u belu bluzu, Snevač je na tom drumu izmenjao svoje prve nežnosti sa izvesnom gospođicom Vajs.2 c) Gospođa D. sanja da vidi staroga Blazela (jed­ nog osamdesetogodišnjeg bečkog glumca) kako u pu­ noj opremi leži na divanu. Zatim on skoči preko sto­ lova i stolica, isuče mač, pogleda se pri tom u ogle­ dalo i maše mačem oko sebe kao da se bori protiv nekog nevidljivog neprijatelja. Tumačenje: Snevačica pati od jedne stare bolesti bešike (nemački: Blase). Prilikom analize ona leži na divanu, i kad se pogleda u ogledalu, uprkos svo­ jim godinama i bolesti ona potajno samoj sebi izgleda 3 još veoma snažna. 13) „Veliki rad" u snu. Jedan snevač vidi u snu samog sebe kako leži na postelji kao gravidna žena. To stanje veoma teško podnosi. On vikne: Pa onda više volim da... (u ana­ lizi on dopunjava, sećajući se jednog bolničara: 1

Ova su mesta neprevodljiva i potrebno je dati neka uputstva kako to treba razumeti. Žena je bila u haljini od listera (nemački: Luster), a pohotljiv je na nemačkom lustern. (Prim.2 prev.). Beo je na nemačkom weiss. Tako se i zove ta gospo­ đica: 3 Weiss (Prim. prev.). Stari bečki glumac Blasel podseča na reč: Blase što znači: bešika. Rustung je oprema; riistig znači: snažan, jak. (Prim. prev.). 5 Frajđ, Odabrana đela, VII

66

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

... tucam kamen). Iza njegovog kreveta visi mapa, čiji je donji kraj zategnut drvenom lajsnom. On ski­ da ovu lajsnu tako što ju je dohvatio sa obe strane, ali je ne lomi preko polovine nego je raskomada u dve polovine po dužini. Time je olakšao sebi i ubrzao porođaj. Skidanje lajsne (nemački: Leiste), bez ičije po­ moći, on objašnjava kao „veliki posao" (= eine grosse Leistung); on se oslobađa svoje nezgodne situacije (u lečenju) tako što se izvlači iz ženskog položaja... Apsurdni detalj da se laj sna ne lomi, nego čepa po dužini, nalazi svoje objašnjenje u tome: snevač se seća da ovo udvajanje u vezi sa uništenjem sadržava aluziju na kastraciju. San veoma često prikazuje ka­ straciju prisustvom dva simbola penisa. „Lajsna" („Leiste") takođe jeste jedan deo tela blizu genita­ lija (= medica). On, zatim, tumačenje spaja, da sa­ vlada pretnju kastracijom koja ga je dovela do toga da zauzme položaj žene. 1 14) U jednoj analizi koju sam izvršio na fran­ cuskom jeziku treba protumačiti jedan san u kome se ja pojavljujem kao slon. Moram, naravno, posta­ viti pitanje na koji način dolazim do toga da budem tako predstavljen. „Vous me trompez" (= vi me va­ rate), odgovori snevač (trompe = surla). Radu sna često uspeva i predstavljanje vrlo mučnog materijala, kao što su na primer imena, i to nategnutim iskorišćavanjem veoma dalekih odno­ sa. U jednom od mojih snova postavio mi je stari Brilcke jedan zadatak. Ja uradim preparat i iz nje­ ga iščeprkam nešto što liči na zgužvanu srebrnu hartiju. (O ovom snu kasnije još više). Pomisao uz ovo, koju nije lako pronaći, daje: „staniol", i sada znam da imam na umu ime autora Stanniusa, koje nosi neka rasprava o nervnom sistemu riba, a kojoj sam se u ranijim godinama divio sa strahopoštovanjem. Prvi naučni zadatak koji mi je dao moj učitelj odnosio se stvarno na nervni sistem jedne ribe, zvane ammocoe-

tes. Ovo poslednje ime očigledno nije moglo biti upo­ trebi] eno u slikama. Neka mi ne bude zamereno ako na ovom mestu spomenem još jedan san neobične sadržine koji je značajan i kao dečji san i koji se pomoću analize vrlo lako objašnjava. Jedna dama priča: Mogu da se setim da sam kao dete često sanjala kako dragi Bog nosi na glavi zašiljen šešir od hartije. Jer takav šešir stavljali bi mi veoma često na glavu za stolom, da ne bih gledala u tanjire ostale dece koliko su do­ bila od određenog jela. Pošto sam čula da je Bog sve­ znajući, to san znači da ja znam sve, uprkos tome šeširu na glavi. U čemu se sastoji rad sna, i kako se on poigra­ va sa svojim materijalom, mislima sna, može se na veoma poučan način pokazati na brojevima i raču­ nima koji se javljaju u snu. Brojevi koje čovek sa­ nja osim toga služe praznovernom svetu, naročito, kao puni obećavanja. Odabraću, dakle, iz svoje zbirke neke primere te vrste. 1. Iz sna jedne dame, kratko vreme pre zavr­ šetka lečenja: Ona hoće nešto da plati; njena ćerka uzima iz njenog novčanika 3 forinte i 65 krajcara; a ona kaže: Šta radiš to? Ta to staje samo 21 krajcaru. Ovaj delić sna bio mi je razumljiv već i zbog prilika same snevačice, bez nekog naročitog objašnjenja s njene strane. Dama je bila strankinja koja je svoju ćerku smestila u jednom vaspitnom zavodu u Beču, i koja je mogla nastaviti lečenje sve dok joj ćerka ostane u Beču. Kroz tri nedelje njena je školska godina bila završena i time se i lečenje završilo. Dan uoči snevanja, predstojnica instituta stavila joj je do zna­ nja da bi bilo dobro ako se odluči da svoju ćerku ostavi još jednu godinu kod nje. Posle toga, pacijentkinja je, očigledno, u sebi produžila ovaj predlog da bi, u tom slučaju, mogla i svoje lečenje da pro­ duži za godinu dana. I na to se sad odnosi san, jer godina je ravna 365 dana, a tri nedelje do kraja školske godine i lečenje mogu se zameniti sa 21 da­ nom (mada ne sa isto toliko časova lečenja). Brojke

1

Internat. Zeitschrift fur PsA., II, 1914.

5*

67

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

koje su u mislima sna stajale uz vremena, u snu su pridodate novčanim vrednostima, tako da bi se time mogao izraziti jedan dublji smisao, jer Time is money = vreme je novac. 365 krajcara su onda svakako 3 forinte i 65 krajcara. Neznatnost sume koja se u snu pojavljuje očigledno je ispunjenje želje: želja je umanjila i troškove lečenja kao i troškove za godi­ nu dana u institutu. 2. Do složenijih odnosa vode brojke u jednom drugom snu. Jedna mlada dama, udata već čitav niz godina, saznaje da se njena poznanica gotovo istih godina, Eliza L., upravo verila. Posle toga sanja: Ona sedi sa svojim mužem u pozorištu, jedna strana u parteru je potpuno prazna. Njen muž joj priča da su i Eliza L. i njen verenik hteli da idu u pozorište, ali su mogli dobiti samo loša sedišta, tri za 1 forintu i 50 krajcara, i ta mesta, naravno, nisu mogli uzeti. Ona kaže da to ne bi bila nikakva nesreća. Odakle dolaze ova 1 forinta i 50 krajcara? Od jednog zapravo indiferentnog povoda prethodnog dana. Njena zaova dobila je od svog muža 150 forinata na poklon i požurila se da ih se oslobodi kupu­ jući za njih nakit. Želimo da napomenemo da je 150 forinata 100 puta više od 1 forinte i 50 krajcara. Odakle brojka 3, koja stoji kod pozorišnih mesta? Za to postoji samo jedno jedino povezivanje: što je verenica za taj isti broj meseci — tri — mlađa od nje. Rešenju sna vodi onda raspitivanje šta može da znači ona crta u snu što je jedna strana partera ostala praz­ na. Ta crta predstavlja neizmenjenu aluziju na je­ dan beznačajan događaj koji je njenom mužu davao povoda za zadirkivanje. Ona se bila odlučila da ide na jednu od pozorišnih predstava, objavljenih za tu nedelju, i bila je tako predostrožna da je karte uzela nekoliko dana ranije za koje je trebalo da plati cenu koja važi u pretplati. Kad su posle toga došli u po­ zorište, videli su da je jedna strana partera bila go­ tovo prazna; ona nije bila u pravu što se toliko žurila. Ja ću sad san zameniti mislima sna: „Bila je to glupost udati se tako rano, nije mi bilo potrebno da se toliko žurim. Na primeru Elize L. vidim da bih

još uvek mogla da dobijem muža. I to jednog čoveka sto puta boljeg (čovek, blago), da sam samo če­ kala (suprotnost sa zaovinom žurbom). Tri takva čoveka mogla bih da kupim za taj novac (miraz)". Mi sad skrećemo pažnju na to da su brojevi u ovom snu u daleko većoj meri izmenili značenje i smisao nego u snu o kome smo malopre raspravljali. Rad sna na izmeni i na izopačenju bio je ovde bogatiji, što mi tumačimo tako da su ove misli sna imale da do svo­ ga prikazivanja savladaju jednu naročito visoku meru unutrašnjeg psihičkog otpora. Nećemo izgubiti iz vida ni to da je u ovom snu sadržan jedan apsur­ dan elemenat, naime taj što dua lica treba da uzmu tri mesta. Mi anticipiramo tumačenje apsurdnosti u snu ako navodimo da ovaj apsurdni detalj sadržine sna treba da predstavlja najistaknutiju među mi­ slima sna; bila je ludost udavati se tako rano, 3 (troj­ ka) (tri meseca razlike) sadržana u sasvim spored­ nom odnosu između obe upoređene osobe upotrebljena je zatim spretno za stvaranje besmislice koja je snu potrebna. Smanjenje realne sume od 150 fori­ nata na 1 forintu i 50 krajcara odgovara omalovažava­ nju čoveka (ili blaga) u potisnutim mislima snevačice. 3. Jedan drugi primer prikazuje nam veštinu ra­ čunanja kojom se san služi, a koja mu je zadala to­ liko loš glas. Neki čovek sanja: On sedi kod B... (jedne porodice iz svog ranijeg kruga poznanika) i kaže: To je glupost što mi niste dali Mali. I zatim upita devojku: Koliko vam je zapravo godina? Od­ govor: Rođena sam 1882. — Ah, pa onda vam je 28 godina. Pošto se san dešava 1898. godine, to je očigled­ no loše računato, i ova slabost u računanju snevača može se uporediti sa slabošću u računanju paralitičara, ako se eventualno ne može drukčije razjasniti. Moj pacijent spadao je među ona lica čije misli ni­ jednu žensku koju vide ne mogu ostaviti na miru. Njega je u mojoj ordinaciji nasledila jedna mlada dama koja je redovno dolazila, koju je on sretao, o kojoj se često raspitivao i sa kojom je na svaki na­ čin hteo da bude uglađen. To je bila ona dama čiju

68

69

70

Tumačenje

snova,

II

je starost procenio sa 28 godina. Toliko za objašnje­ nje rezultata prividnog računanja. A 1882. bila je go­ dina kad se on oženio. On nije mogao da propusti a da i sa ostale dve ženske osobe koje je kod mene sreo ne zapodene razgovor, dve devojke koje nipošto više nisu bile mladolike i koje su mu naizmenično otvarale vrata; pa kad je video da devojke nemaju baš mnogo poverenja, on je samom sebi dao obja­ šnjenje da ga one svakako smatraju jednim stari­ jim, „staloženim" gospodinom. Za jedan drugi san o brojevima, koji je izvanre­ dan zbog svoje providne determinisanosti ili, bolje rečeno, hiperdeterminisanosti, zahvaljujem zajedno sa njegovim tumačenjem gospodinu B. Datneru: „Moj gazda, čuvar bezbednosti u službi magi­ strata, sanja kako stoji na straži na ulici, što pred­ stavlja ispunjenje želje. Onda mu prilazi inspektor koji na okovratniku nosi brojeve 22 i 62 ili 26. Ali, na svaki način, na njemu je bilo više dvojki. Već sama podela broja 2262 pri reprodukciji sna dozvoljava zaključak da sastavni delovi imaju naro­ čito značenje. Pada mu napamet da su juče u kan­ celariji razgovarali o trajanju njihovog roka službo­ vanja. Povod za to je dao jedan inspektor, koji je sa 62 godine starosti otišao u penziju. Snevač ima tek 22 godine službe, i potrebno mu je još 2 godine i 2 meseca da bi postigao penziju od 90!. San mu, dakle, najpre iznosi pred oči ispunjenje jedne želje koju već odavno neguje, želje da postigne rang inspekto­ ra. Pretpostavljeni sa brojem 2262 na ogrlici je on sam, on vrši svoju dužnost na ulici, takođe jedna omiljena želja, odslužio je svoje 2 godine i 2 meseca i može sad kao 62-godišnji inspektor s punom pen­ zijom napustiti službu." 1 1 Analize drugih snova o brojevima vidi u Junga, Marci novskog i ostalih. Ti snovi često pretpostavljaju složene ope­ racije sa brojevima, koje međutim snevač rešava sa zapanju­ jućom sigurnošću. Uporedi i Džouns, Uber unbewusste Zahlenbehandulng" (Zentralblat fvir Ps.A., II, 1912, str. 241 s).

Primeri — Računanje i govorenje u snu

71

Ako sad uporedimo ove i slične primere (koji će doći kasnije) možemo reći: Rad sna uopšte ne raču­ na, ni tačno ni pogrešno; on samo u obliku računa stavlja brojke koje se nalaze u mislima sna i koje mogu služiti kao aluzija na neki materijal koji se ne može predstaviti na neki drugi način. Rad sna pri tom postupa sa brojevima na potpuno isti način kao sa materijalom za izražavanje njegovih namera, kao i sa svim ostalim predstavama, uključujući i govore koji se mogu prepoznati kao predstave reci. Rad sna, naime, ne može stvoriti nikakav govor. Koliko se od govora i odgovora u snovima može po­ javiti, koji sami po sebi mogu biti smisaoni ili bez smisla: analiza nam svaki put pokazuje da je san pri tom iz misli sna preuzeo samo odlomke iz stvarno održanih ili slušanih govora i da je sa njima veoma samovoljno postupao. On ne samo što ih je istrgnuo iz njihove celine i raskomadao ih, pa jedan deo pri­ mio, a drugi odbacio, nego ih je često sastavio na­ novo tako da se govor u snu koji izgleda kao da je celovit, prilikom analize raspada na tri ili četiri od­ lomka. Prilikom te nove upotrebe on je često ostavio po strani smisao koji su imale reci u mislima sna, i iz teksta izmamio sasvim novi smisao.1 Pri bližem posmatranju možemo kod govora u snu razlikovati 1 Na isti način kao san postupa i neuroza. Poznajem jednu pacijentkinju koja nehotice, i protiv volje, sluša (halu­ cinira) pesme ili delove pesama, a da njihov smisao njen du­ ševni život ne može da shvati. Ona, uostalom, sigurno nije paranoična. Analiza, zatim, pokazuje da je ona tekst ovih pesama primenila pomoću izvesnih sloboda sa zloupotrebom. „Leise, leise, fromme Weise (= lagano, lagano, pobožna me­ lodijo). Za njeno nesvesno to znači: Fromme Waise (= po­ božna udovice), a to ona jeste. „O du selige, o du frohliche" (= o blažena, o radosna) jeste početak jedne božićne pesme; pošto je ona ne produžava do reci ,,Weihnachtszeit" (= bo­ žično doba), ona od nje pravi svadbenu pesmu itd. — Istim mehanizmom izopačenja može se, uostalom, sprovesti i bez halucinacije u čistoj pomisli. Zašto je jednog od mojih paci­ jenata snašlo sećanje na jednu pesmu koju je morao u mla­ dim godinama da uči: „Nachtlich am Busento lispeln...? (= noću na Buzentu šapuću).

72

Tumačenje

snova,

II

razumljivije, kompaktne sastavne delove od drugih koji služe kao sredstvo za povezivanje i koji su verovatno bili popunjeni onako kao što, pri čitanju, popunjavamo izostavljena slova i slogove. Govor u snu ima, prema tome, sastav sličan breši u kome jedna očvrsla međumasa povezuje veće komade raz­ nog materijala. Strogo uzev, ovaj opis je pravilan samo za one govore u snu koji imaju nešto od čulnog karaktera govora i koje snevač opisuje kao „govori". Ostale vrste govora koji se, tako reći, ne osećaju kao slušani ili izrečeni (koji u snu nemaju nikakav akustični ili motorični akcenat) jesu prosto misli kao što dolaze i u našoj budnoj misaonoj aktivnosti i prelaze neizmenjeni u mnoge snove. Za indiferentni govorni mate­ rijal sna izgleda da i lektira daje jedan izvor koji bogato teče i koji se teško može pratiti. Ali sve što se u snu ikako upadljivo ističe kao govor, može se svoditi na realan govor koji je snevač sam ili odr­ žao ili čuo. Primere za izvođenje ovakvih govora u snu našli smo već pri analizi snova saopštenih u druge svrhe. Tako u „bezazlenom snu o pijaci" (na strani 189), gde govor: To se više ne može dobiti služi za to da se identifikujem sa mesarom, dok jedan deo drugog go­ vora: Ovo ne znam, ovo neću uzeti upravo ispunjava zadatak da san načini bezazlenim. Jer snevačica je dan ranije jednu sugestiju svoje kuvarice odbila reZato što se njegova fantazija zadovoljava jednim đelom ovog citata: „Nachtlich am Busen (= noću na grudima). Poznato je da se parodistički vic nije odrekao ove vrste tehnike. „Fliegende Blatter" donele su jednom među svojim ilustracijama uz nemačke „klasičare" i jednu sliku uz Šilerovu pesmu „Siegesfest" (= svečanost pobede), uz koju je stajao citat prevremeno završen:

Nastavak:

„Und des frisch erkampften \Veibes freut sich der Atrid und strickt". Um den Reiz des schonen Leibes Seine Arme hochbegluckt.

Primeri — Računanje i govorenje u snu

73

cima: To ne znam, ponašajte se pristojno, te je sada od ovog govora primila u san prvi deo koji zvuči indiferentno, da bi s njim aludirala na kasniji deo, što bi se vrlo lepo uklapao u fantaziju koja se nala­ zila u osnovi sna, ali bi je odao. Jedan sličan primer mesto mnogih koji svi do­ vode do istog zaključka: Jedno veliko dvorište u kome se pale leševi. On kaže: Ja odlazim, to ne mogu da gledam. (Nikakav razgovetan govor). Zatim nalazi dva kasapska mom­ ka i kaže im: No, jel' prijalo? jedan odgovara: Baš nije bilo dobro. Kao da je to bilo ljudsko meso. Bezazleni povod za ovaj san je ovo. On posle ve­ čere ide sa ženom u posetu kod valjanih ali nipošto primamljivih suseda. Gostoljubiva stara dama nalazi se baš za večerom i primorava ga (za to se među mu­ škarcima u šali upotrebljava jedna sastavljena reč sa seksualnim značenjem) 1 da okusi od večere. On otklanja to recima da nema više apetita. ,,Aber~ gehns'iveg" (= ta idite samo), to ćete još podneti", ili nešto slično. On dakle mora da proba i onda pred njom hvali ono što mu je ona ponudila. „Ala je ovo dobro". Kad je ponovo sam sa svojom ženom, on grdi i nametljivost svoje susetke i kvalitet jela koje je okusio. „Ne mogu da gledam" što se i u snu ne po­ javljuje kao pravi govor, jeste misao koja se odnosi na telesne draži dame koja ga poziva, i nju bi t r e ­ balo prevesti: da ne želi da ih vidi. Poučni ja će biti analiza jednog drugog sna koji objavljujem već na ovom mestu zbog vrlo jasnog govora koji stvara njegovo središte, ali koji ću obja­ sniti tek kad budem objašnjavao afekte u snu. Sa­ njao sam veoma jasno: Otišao sam noću u Brikeov (Brucke) laboratorijum i na lako kucanje na vratima otvaram (pokojnom) profesoru Flajšlu (Fleischl) koji ulazi sa više stranaca i posle nekoliko reci seda za svoj sto. Zatim dolazi drugi san: Moj prijatelj Fl. sti1 Reč „notzuchtigen" — silovati upotrebljava se (u šali) mesto „notigen" — primoravati (Prim. prev.).

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

gao je neupadljivo u Beč u julu mesecu; susrećem ga na ulici u razgovoru sa mojim (pokojnim) prijateljem P. i odlazim s njima nekud, gde oni sede za jednim malim stolom jedan prema drugom, a ja napred sa uzane strane stočića. Fl. priča o svojoj sestri i kaže. Za tri četvrti sata ona je bila mrtva, pa zatim ne­ što kao: To je prag. Pošto ga P. ne razume, okreće se Fl. meni i pita me koliko sam ja saopštio P.-u od njegovih stvari. A zatim ja, pod uticajem neobičnog afekta hoću da kažem Fl.-u da P. (uopšte ne može ništa znati jer) nije živ. Ali ja kažem, primećujući sam ovu grešku: Non vixit. Zatim prodorno pogle­ dam P.-a, on od mog pogleda pobledi, postane neja­ san, njegove oči postanu bolesno plave — i naposletku ga nestane. Ja se tome neobično radujem; sada razumem da je i Ernst Flajšl bio samo jedna pojava, jedan revenant,1 i nalazim da je sasvim moguće da jedna takva osoba samo tako dugo postoji, dok mi to želimo, i da može biti odstranjena željom drugoga čoveka.

staje. Ova scena je sasvim jasno podražavanje stvar­ no doživljene scene. Ja sam bio demonstrator na fi­ ziološkom institutu, imao sam službu u r a n i m j u t a r ­ njim časovima, i Brike (Briicke) je saznao da sam n e ­ koliko p u t a suviše kasno došao u studentsku labora­ toriju. Onda je on jednom došao tačno za v r e m e otvaranja i sačekao me. Ono što mi je rekao, bilo je škrto i određeno; ali njegove reci uopšte nisu bile važne. Ono što je pobeđivalo bile su njegove strašne plave oči kojima me je posmatrao i p r e d kojima sam se gubio — kao P. u snu, koji je na moje olakšanje izmenio uloge. Onaj ko je u stanju da se seća očiju velikog majstora, koje su bile divne sve do duboke starosti i koji ga je ikad video kad je bio ljut moći će se lako preneti u afekte mladoga grešnika. Ali dugo mi nije uspevalo da izvedem one reci „Non vixit", kojima vršim p r a v d u u snu, dok se n i ­ sam setio da su ove dve reci imale u snu t a k o velik stepen jasnoće ne kao reci koje sam čuo ili koje sam doviknuo, nego kao reci koje sam video. Onda sam odmah znao odakle one dolaze. Na postamentu spo­ menika cara Josif a u bečkom dvoru mogu se pročitati lepe reci: Saluti patriae vixit non diu sed totus.1

74

Ovaj lepi san sadrži toliko zagonetnih k a r a k t e ­ ristika sadržaja sna — k r i t i k u za v r e m e samoga sna, da i sam primećujem svoju pogrešku što k a ž e m Non vixit umesto Non vivit; prirodno opštenje sa pokoj­ nicima koje sam san proglašava umrlima, apsurdnost zaključivanja, veliko zadovoljstvo koje mi to pri­ p r e m a , — da bih „od srca r a d o " h t e o saopštiti rešenje ove zagonetke. Ali, u stvari, ja nisam u moguć­ nosti da to u r a d i m — ono n a i m e što r a d i m u snu — da svom slavoljublju žrtvujem obzir p r e m a m e n i tako d r a g i m osobama. Ali svako prikazivanje mislilo bi ono što mi je poznato da je smisao sna. I tako ću se zadovoljiti, najpre na ovom mestu, a kasnije i na d r u g o m mestu, time što ću izvući samo nekoliko ele­ m e n a t a sna radi tumačenja. Središte sna stvara j e d n a scena u kojoj ja svojim pogledom uništavam P.-a. Njegove oči p r i t o m po­ staju tako neobične i n e p r i j a t n o plave, i zatim ga n e 1

prev.).

„Revenant"

duh, doslovno: neko ko se vraća (Prim.

75

Iz ovog napisa iščeprkao sam ono što je odgova­ ralo jednom neprijateljskom nizu u mojim mislima sna, i što bi trebalo da glasi: Pa ovaj čovek uopšte n e m a šta da kaže, on uopšte i ne živi. I sad sam se morao setiti da sam taj san sanjao nekoliko d a n a p r e otkrivanja spomenika Flajšlu pod a r k a d a m a Bečkog univerziteta, p r i čemu sam ponovo video i Brikeov spomenik i (nesvesno) morao sa žaljenjem razmišljati o tome k a k o je moj veoma talentovani i nauci pot1

Natpis glasi pravilno: Saluti p u b l i c a e vixit non diu sed totus.1 Motiv pogrešnog čitanja: patriae za publicae Vitels (Wittels) je verovatno tačno pogodio. — Prevod latinskih reci: 2iveo je za javno blagostanje, ne dugo već čitav.

Tumačenje snova, II

Primeri —• Računanje i govorenje u snu

puno odani prijatelj P. svojom preranom smrću iz­ gubio opravdano pravo na spomenik u ovim prosto­ rijama. I tako sam mu podigao u snu spomenik: moj prijatelj P. se zvao Josif.1 Na osnovu pravila o tumačenju snova ja još uvek ne bih imao prava da reci non vivit, koje upotre­ bljavam, zamenim recima non vixit, koje mi sećanje na spomenik cara Josifa stavlja na raspolaganje. Mora da je ovo svojim doprinosom omogućio neki drugi elemenat misli sna. Nešto mi kaže da pazim na to da se u sceni sna sudaraju jedan neprijatelj­ ski tok mišljenja i jedan prijateljski prema mome prijatelju P., prvi površno, a drugi prikriveno, i da su oba predstavljena istim recima: Non vixit. Pošto je on bio zaslužan za nauku, ja mu podižem spome­ nik; ali pošto je bio kriv za jednu zlu želju (koja je izražena na kraju sna), ja ga zbog toga uništavam. Stvorio sam jednu rečenicu sa sasvim naročitim pri­ zvukom, i pri tome mora da je na mene uticao neki uzor. Gde se samo nalazi jedna slična antiteza, jedno takvo stavljanje jedne pored druge dveju suprotnih reakcija protiv jedne te iste ličnosti, koje obe pola­ žu pravo na to da budu potpuno opravdane, pa ipak da jedna drugoj ne smetaju? Na jednom jedinom mestu u literaturi, ali mestu koje se duboko ureze čitaocu u pamćenje: u govoru kojim se Brut pravda u Sekspirovoj drami „Julije Cezar": „Jer me je Ce­ zar voleo, ja za njim plačem; jer je bio srećan, ja se radujem; jer je bio hrabar, ja ga poštujem, ali zato što je bio pohlepan za vlašću, ja sam ga ubio." Nije li to ista struktura rečenice i ista suprotnost misli kao u misli sna koju sam otkrio? U snu, ja dakle igram ulogu Bruta. Kad bih samo mogao da uz ovu kolateralnu vezu nađem još jedan trag u sadržini

sna koji bi tu vezu potvrdili. Mislim, da bi taj trag mogao biti ovaj: Moj prijatelj Fl. dolazi u Beč u julu. Ova pojedinost ne nalazi nikakvu osnovu stvarnosti. Moj prijatelj FL, koliko znam, nikad nije bio u julu u Beču. Ali mesec jul je nazvan po imenu Juli ja Ce­ zara i mogao bi zbog toga vrlo lako da zastupa alu­ ziju na međumisao koju tražim: da igram ulogu prijatelj P. se zvao Josif.1 Zanimljivo je da sam stvarno jednom igrao Bru­ ta. Pred decom u jednom auditoriju izvodio sam sce­ nu „Brut i Cezar" iz Šilerovih pesama, i to kao če­ trnaestogodišnji dečak, zajedno sa svojim nećakom, starijim od mene godinu dana, koji je tada iz Engle­ ske došao k nama, a takođe i s jednim „revenant", — drugom u igri u prvim godinama moga detinjstva, koji se s njim ponovo pojavio. Do svoje napu­ njene treće godine života mi smo bili nerazdvojni, voleli smo se i tukli se, i ovaj dečji odnos je, kao što sam već jednom nagovestio, odlučio o svima mojim kasnijim osećanjima i druženju sa vršnjacima. Moj nećak Džon je od toga vremena dozi veo mnogo rein­ karnacija koje su ponovo oživljavale čas ovu čas onu stranu njegovog bića koje je u mom nesvesnom sećanju ostalo neizbrisivo. Mora da je s vremena na vreme veoma loše postupao sa mnom, i mora da sam i ja ispoljavao hrabrost protiv ovog moga tiranina, jer su mi u mojim kasnijim godinama često prepri­ čavali jedan kratak govor kojim sam se pravdao kad me je otac — njegov deda — pozvao na odgovor­ nost: Zašto bijes Džona? A taj govor u recima dečaka koji onda još nije imao ni dve godine glasio je: Ja sam ga bio, jer je on mene bio. Mora da je to bila upravo ova scena iz moga detinjstva koja je reci non vivit skrenula na non vixit, jer u govoru dečaka ka­ snijih dečjih godina reč schlagen znači što i wichsen;-

7ff

77

1

Kao doprinos hiperdeterminisanju: Moje opravdanje što sam došao suviše kasno bilo je u tome što sam posle dugog noćnog rada ujutru morao napraviti dugačak put od ulice Kaiser Joseph do Veringerštrase (Wahringerstrasse). (To je ime jedne bečke ulice gde se nalaze univerzitetske zgrade i instituti) — (Prim. prev.).

1

Uz to još: Caesar — Kaiser. Prim. prev.: schlagen = tući; wichsen = tući, voštiti. Uporedi sad latinsku reč vixit (što, naravno, nema nikakve veze s tim glagolom; to je prošlo vreme od vivo i znači oživeo je) sa ovim glagolom wichsen (neprevodljivo!). 2

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

rad sna ne preza ni od čega da se posluži ovakvim vezama. Neprijateljstvo prema mom prijatelju P., u osnovi tako malo utemeljeno, koji je bio mnogostruko nadmoćniji od mene, pa je prema tome mogao da se pojavi u jednom novom izdanju druga iz detinjstva, svodi se sigurno na komplikovani infantilni odnos prema Džonu. Ja ću se dakle ponovo vratiti na ovaj san.

što je otac nastradao (pošto je već mrtav, kao što pri­ likom pričanja dopunjava). Oči su tako bistre. Prema postojećoj oceni snova ovaj sadržaj sna trebalo bi ovako razjasniti: Snevač je najpre, dok sebi predstavlja očevu nesreću, zaboravio da on već godinama počiva u grobu: u daljem toku snevanja ovo se sećanje budi i dovodi do toga da se on sam, još snevajući, čudi svome snu. Ali nam analiza po­ kazuje da je sasvim izlišno tražiti ovakva objašnje­ nja. Snevač je kod jednog umetnika poručio očevu bistu, koju je na dva dana pre sna video. I ova bista je ta koja mu izgleda da je nastradala. Vajar oca ni­ kad nije video, on radi prema priloženim fotogra­ fijama. Na dan pre samog sna, sin je pun pijeteta poslao u atelje jednog starog slugu porodice, neće li i on doneti isti sud o glavi od mermera, da je naime suviše ispala uzana u poprečnom pravcu od jednog slepog oka do drugog. A sada dolazi materijal sećanja koji je doprineo izgradnji ovoga sna. Otac je imao običaj, kad bi ga mučile poslovne brige ili te­ škoće u porodici, da obe ruke pritisne na slepoočnice, kao da želi da stegne glavu koja mu je suviše ši­ roka. — Kao dete od četiri godine, naš snevač je bio prisutan kako je slučajno napunjena puška pukla i ocu pocrnila oči (oči su tako svetle). — Na onom mestu gde san pokazuje očevu povredu, on je, dok je bio živ, kad bi bio žalostan ili zamišljen, nosio jednu dugačku boru. Sto je ova bora u snu zamenjena ra­ nom, to ukazuje na drugi podstrek sna. Snevač je fo­ tograf išao svoju malu ćerčicu; ploča mu je bila ispa­ la iz ruke i kad ju je podigao, pokazivala je pukoti­ nu koja je išla kao vertikalna brazda preko čela de­ vo j čiče i dopirala do luka obrva. I tada nije mogao da se oslobodi praznovernih slutnji, jer jedan dan pre materine smrti pukla mu je fotografska ploča sa njenom slikom.

78

G APSURDNI SNOVI — INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI U SNU U dosadašnjim tumačenjima snova naišli smo tako često na elemenat apsurdnosti u sadržini sna da više nećemo odlagati istraživanje odakle on do­ lazi i šta otprilike znači. Mi se sećamo da je pro­ tivnicima koji poriču vrednost sna upravo apsurd­ nost pružala jedan od glavnih dokaza za to da u snu vide samo besmislen proizvod jedne reducirane i fragmentarne duševne delatnosti. Počeću sa nekim primerima u kojima je apsurd­ nost sadržine sna samo prividna, i koja odmah ne­ staje čim se malo više udubimo u smisao sna. Postoje neki snovi koji, kao što se najpre mislilo, slučajno govore o mrtvom ocu. San jednog pacijenta koji je izgubio oca pre šest godina: Ocu se dogodila velika nesreća. On se vozio noć­ nim vozom, tada je voz iskliznuo iz šina, sedišta su se zbila i njemu je glava sa strane bila stisnuta. Snevač ga zatim vidi kako leži na krevetu, sa ranom iz­ nad ivice obrva, koja ide vertikalno. Čudi se tome

79

Apsurdnost ovoga sna, dakle, samo je rezultat jedne površnosti u izražavanju koje ne želi da raz­ likuje bistu i fotografiju od osobe. Svi smo mi na­ vikli da govorimo ovako: Ne nalaziš li da je otac po­ gođen? Naravno, ali se izgled apsurdnosti u ovom

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

snu lako mogao izbeći. Kad bismo smeli da sudimo već posle jednog jedinog iskustva, mogli bismo reći da je ovaj izgled apsurdnosti bio dopušten ili čak nameravan.

dinio: — ovde posreduje izraz: Neće nam biti potre­ ban sudija). Da je na mrtvačkom odru toliko ličio na Garibaldija, to smo primetili svi mi koji smo stajali kraj njegovog odra. On je imao postmortalno penja­ nje temperature, njegovi su obrazi bili crveni i sve crveniji... protiv volje nastavljamo: Und hinter ihm, in wesenlosem Scheine lag, was uns alle bandigt, daš Gemeine.1 Ove naše uzvišene misli pripremaju nas na to da upravo treba da imamo posla sa „prostačkim" (gemein). „Postmortale", povišenje temperature, u sadržaju sna odgovara recima „posle njegove smrti". U njegovom bolu bila je naj tegobni ja potpuna ukoče­ nost creva (opstrukcija) u toku poslednjih nedelja. Na ovo se nadovezuju svakojake nepristojne misli. Jedan od mojih vršnjaka koji je svoga oca izgubio još kao gimnazijalac, a kojom sam mu prilikom, duboko po­ tresen, ponudio svoje prijateljstvo, pričao mi je jed­ nom, rugajući se o bolu jedne rođake čiji je otac umro na ulici i bio donet kući, kako se posle, prili­ kom svlačenja lesa, videlo da se u trenutku smrti ili postmortalno izvršilo pražnjenje creva. Ćerka je bila tako duboko nesrećna zbog toga da joj je ova nemila pojedinost morala smetati u sećanju na oca. Tu smo sad prodrli, dakle, do želje koja se u ovom snu oličava. Posle smrti stajati čist i velik pred svo­ jom decom: ko to ne bi želeo? Sta je postalo od apsurdnosti ovoga sna? Njegova prividna apsurdnost ostvarila se samo tako što je u snu verno predstav­ ljen jedan dopušten izraz, kojim smo navikli da pre­ đemo preko apsurdnosti koja može da postoji između njenih sastavnih delova. Ni ovde ne možemo odbaciti utisak da je prividna apsurdnost željena i namerno izazvana.

80

II Drugi, sasvim sličan primer iz mojih sopstvenih snova: (ja sam svoga oca izgubio 1896. godine). Posle svoje smrti otac je igrao izvesnu političku ulogu u Mađara, ujedinio ih politički, pri čemu vidim malu nejasnu sliku: gomila ljudi kao u parlamentu; jedna osoba koja stoji na jednoj ili na dve stolice, a oko nje ostali. Sećam se toga koliko je na mrtvač­ kom odru ličio na Garibaldija, i radujem se što se ovo obećanje ipak obistinilo. To je dovoljno apsurdno. Sanjano je u ono vreme kad su Mađari parlamentarnom opstrukcijom dospeli u bezakono stanje i prolazili kroz krizu iz koje ih je oslobodio Koloman Szell. Neznatna okolnost što se scena viđena u snu sastoji od tako malih slika nije bez značaja za razjašnjenje ovoga elementa. Obično vizuelno predstavljanje sna naših misli daju slike koje nam otprilike čine utisak prirodne veličine; a moja slika u snu je reprodukcija jednog drvoreza umetnutog u tekst jedne ilustrovane istorije Austrije, koji predstavlja Mariju Tereziju na državnom sabo­ ru u Požunu, čuvenu scenu poznatog „Moriamur pro 1 rege nostro". Kao što je tamo Marija Terezija opko­ ljena gomilom ljudi, tako je u snu moj otac; ali on stoji na jednoj ili na dve stolice, dakle kao predsednik suda (= Stuhlrichter, nemačka reč: Stuhl = sto­ lica, Richter — sudija, prim. prev.). (On ih je uje1 Više ne znam kod kojeg autora sam našao da pominje jedan san u kome sve vri od malih likova, i za koji se kao izvor pokazao jedan od bakroreza Zaka Kaloa (Jacques Callot), koje je snevač danju posmatrao. Ovi bakrorezi sadrža­ vaju, razume se, velik broj veoma malih figura; jedan niz ovih tretira grozote tridesetogodišnjeg rata.

81

Učestalost sa kojom mrtve osobe u snu nastupa­ ju kao žive, rade, i opšte sa nama, izazvala je neumesno čuđenje i stvorila neka neobična objašnjenja, 1 I iza njega ležaše u besuštinskom sjaju ono što nas sve kroti, prostačko.

S Frođd, Odabrana đela, VII

82

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

iz kojih se upadljivo vidi naše nerazumevanje za san. Pa ipak je objašnjenje ovih snova vrlo očigled­ no. Kako često dolazimo u situaciju da pomislimo: Kad bi otac još bio živ, šta bi rekao na to? Ovo kad san ne može predstaviti drugačije nego tako da od­ ređenu osobu predstavi kao prisutnu u jednoj odre­ đenoj situaciji. Tako, na primer, jedan mlad čovek kome je deda ostavio veliko nasledstvo sanja u jednoj prilici o prekoru koji mu je upućen zbog znatnog izdatka novca, da je njegov deda ponovo živ i da tra­ ži od njega polaganje računa. I kad mi, prigova­ rajući da bolje znamo, protestujemo tako protiv sna, da je čovek već umro, to u stvari predstavlja utešnu misao da pokojnik ovo nije morao doživeti, ili zado­ voljstvo zbog toga što više nema da se u to mesa. Jedna druga vrsta apsurdnosti koja se nalazi u snovima o mrtvim rođacima ne izražava podsmeh i ruganje, nego služi krajnjem odbijanju; predstavlja­ nju jedne potisnute misli, koju bismo rado smatrali kao nešto što se najmanje može zamisliti. Snovi te vrste izgleda su rešivi samo ako se podsetimo da san ne stvara nikakvu razliku između onoga što se želi i realnog. Tako, na primer, jedan čovek koji je ne­ go vao svoga oca u njegovoj bolesti i zbog njegove smrti teško patio, ubrzo posle toga sanja sledeći bes­ misleni san: Otac je ponovo živ i razgovarao je s nji­ ma kao i inače, ali (neobično bese to što) je on ipak umro samo on to nije znao. Taj san ćemo razumeti ako, između reci „ta on je umro", umetnemo: zbog želje snevačeve i ako uz „on to nije znao" dopunimo: da je snevač imao tu želju. Za vreme negovanja u bolesti sin je više puta poželeo da otac bude mrtav, tj. imao je zapravo jednu misao punu sažaljenja da smrt već jednom učini kraj njegovim mukama. U žalosti posle smrti čak je i ova želja sapatnje po­ stala nesvesno prebacivanje, kao da je njome stvar­ no doprineo da skrati bolesnikov život. Buđenje naj­ ranijih infantilnih osećanja prema ocu omogućilo je ovom samoprebacivanju da dođe do izraza kao san; ali ovaj san morao je ispasti ovako apsurdan baš zbog ogromne suprotnosti između izazivača sna i misli

dana (Uporedi uz ovo: Formulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Geschehens, Jahrbuch fur Psychoanalyse, III, 1911. Sabrana dela, sve­ ska VIII). Snovi o voljenim pokojnicima stavljaju tumače­ nju snova uopšte teške zadatke, čije rešenje ne ispa­ da uvek zadovoljavajuće. Razlog za to mogli bismo tražiti u naročito snažno izraženoj ambivalenciji ose­ ćanja koja dominira odnosom snevača prema pokoj­ niku. Veoma je obična stvar da se u takvim snovima sa pokojnikom najpre postupa kao sa živim, i da se onda odjednom kaže da je mrtav, i da on u nastavku sna ipak ponovo živi. To deluje zbunjujuće. Ja sam, naposletku, saznao da ova smena smrti i života tre­ ba da predstavi ravnodušnost snevača („Svejedno mi je da li je živ ili je umro"). Razume se da ova rav­ nodušnost nije realna, nego samo željena; ona treba da pomogne snevaču da odbaci veoma intenzivne pa često i kontradiktorne osećajne stavove, i tako ona postaje predstavljanje u snu njegove ambivalencije. U ostalim snovima, u kojima sa pokojnicima opštimo, često nam ovo pravilo deluje kao orijentacija: Ako se u snu ne skreće pažnja na to da je pokojnik — mrtav, onda se snevač izjednačuje sa pokojnikom, on sanja o svojoj sopstvenoj smrti. A prisebnost ili čuđenje koji se odjednom javljaju u snu: Pa on je već odavno umro — predstavljaju odbranu od ovog izjednačavanja i otklanjaju to da san znači smrt za snevača. Ali, ja priznajem i osećam da je tuma­ čenje snova sa ovom sadržinom još daleko od toga da je snovima izmamilo sve njihove tajne.

83

III U primeru koji navodim sada mogu da uhvatim rad sna na samom delu namernog fabrikovanja jed­ ne apsurdnosti za koju u materijalu ne postoji ni­ kakav povod. Primer dolazi od sna koji mi je dao su­ sret sa grofom Tunom pre moga putovanja na letof

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

vanje. „Vozim se kolima s jednim konjem i izdajem kočijašu naređenje da me odveze na stanicu. Prugom naravno ne mogu s vama da se vozim, kažem ja, po­ što mi je prigovorio kao da sam ga preko mere za­ morio; pri tome izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta koji se obično prelazi vo­ zom." Na ovu zbrkanu i besmislenu priču analiza daje sledeća objašnjenja: Uzeo sam danju kočiju s jed­ nim konjem i ona treba da me odveze u Dornbah u jednu udaljenu ulicu. Ali kočijaš nije poznavao put i vozio je sve dalje, kao što ovi dobri ljudi čine, dok to nisam primetio i pokazao mu put, pri čemu ni­ sam propustio da mu učinim nekoliko podrugljivih primedaba. Od ovog kočijaša ispreda se sad jedna misaona veza ka aristokratima, i s njom ću se ka­ snije još sastati. Za sada samo aluzije da nama, gra­ đanskom plebsu, aristokrati ja pada u oči time što voli da sedne na kočijaševo mesto. Ta grof Tun takođe upravlja državnim kolima Austrije. Ali sledeća rečenica u snu odnosi se na moga brata koga, dakle, ja identifikujem sa kočijašem ovih jednozaprežnih kola. Ja sam mu ove godine otkazao zajedničko pu­ tovanje u Italiju („Samom prugom, naravno, ne mo­ gu da se vozim s vama"), i ovo otkazivanje je bila nekakva vrsta kazne za njegovu žalbu da ga na pu­ tovanjima obično preterano zamaram (što je u san dospelo neizmenjeno) time što od njega očekujem brzo menjanje mesta, suviše lepote u toku jednoga dana. Brat me je te večeri ispratio na stanicu, ali je malo ranije iskočio na tramvajskoj stanici Westbahnhof, da bi nastavio tramvajem put za Purkersdorf. Ja sam mu napomenuo da može još neko vreme ostati kod mene tako što će se u Purkersdorf odvesti zapad­ nom železnicom a ne tramvajem. Od toga je u san ušlo to da sam se jednim delom puta vozio kolima, a taj put se obično prelazi železnicom. U stvari bilo je obrnuto (i „Umgekehrt ist auch gefahren").1 Ja

sam bratu rekao: Rastojanje koje prelaziš tramvajem, možeš preći i zapadnom železnicom u mom društvu. Čitavu zbrku u snu izazivam time što umesto „tram­ vaj" u snu stavljam „kola", što svakako dobro služi pri spajanju kočijaša s bratom. Onda u snu stvorim nešto besmisleno, što prilikom objašnjenja izgleda jedva odgonetljivo i što je bilo gotovo u kontradik­ ciji sa jednim mojim ranijim govorom („Samom pru­ gom ne mogu s vama da se vozim"). Ali, pošto reci tramvaj i kola uopšte ne moram da mešam, mora da sam ovu čitavu zagonetnu stvar u snu namerno ova­ ko oblikovao. Ali u kojoj nameri? Mi sada treba da otkrijemo značenje apsurdnosti u snu, iz kojih motiva je ona dozvoljena ili stvorena. Rešenje tajne u ovom slu­ čaju jeste ovo: Meni je u snu potrebna jedna apsurd­ nost i nešto nerazumljivo u vezi sa „vožnjom" (fah­ ren) jer u mislima sna imam izvestan sud koji traži da bude predstavljen. Jedne večeri kod one ljubazne domaćice i duhovite dame, koja u jednoj drugoj sceni istoga sna nastupa kao „domaćica", čuo sam dve za­ gonetke koje nisam mogao da resim. Pošto su zago­ netke ostalom društvu bile poznate, mora da sam izgledao smešan svojim bezuspešnim pokušajima da ih resim. To su bile dve zagonetke sa „potomci (Nachkommen") i „preci (Vorfahren"). I one su, čini mi se, glasile ovako:

84

Der Herr befiehlt's, Der Kutscher tut's. Ein jeđer hat's, im Grabe ruht's (Vorfahren)1 Zbunjivalo je to što je druga zagonetka u prvoj polovini bila identična s prvom zagonetkom. 1

1

Reč „fahren", dosta česta u snu i analizi, znači „voziti" se (kolima) i „voziti se", putovati (železnicom) (Prim. prev.).

85

Gospodar naređuje, kočijaš to izvršava. Svako to ima, ofts počiva u grobu. Odgovor: Preci. Vorfahren znači: a) iz­ vesti kola napred, b) potomstvo (Prim. prev.).

8®

Tumačenje

snova,

II

Der Herr befiehlt's, Der Kutscher tut's. Nicht jeder hat's, In der Wiege ruht's (Nachkommen)1

Kad sam sad video kako se grof Tun tako svestan svoje moći vozi ispred nas, (vorfahren) i pao u raspoloženje Figara koji zasluge visoke gospode na­ lazi u tome što su se potrudili da se rode (da budu potomci = Nachkommen zu sein), ove dve zagonetke postale su posredničke misli za rad sna. Budući da aristokrate lako možemo zameniti sa kočijašima, i pošto se ranije u našoj zem­ lji kočijaš oslovljavao sa „Herr Schivager" (po­ bratime), mogao je rad na sažimanju sna moga brata uvući u isto predstavljanje. A misao sna koja je delovala posle toga glasi: Besmislica je ponositi se svo­ jim precima (Vorfahren). Radije sam ja sam predak (ein Vorfahr), praotac (= Ahnherr). Zbog ovoga su­ da: to je besmislica, dakle besmislica u snu. I sada se svakako rešava i poslednja zagonetka ovog tam­ nog mesta u snu, da sam se s kočijašem već ranije vozio (vorher gefahren), da sam s njim išao kolima napred2 (= vorgefahren). San se, dakle, načini apsurdnim onda kad se u mislima sna među elementima sadržaja pojavi sud: To je besmislica, kad jedan od nesvesnih misaonih to­ nova snevača motivišu kritika ili poruga. Apsurdno tako postaje jedno od sredstava kojim rad sna pred­ stavlja kontradikciju, metodima kao što je obrtanje materijalnog odnosa između misli sna, i sadržaja sna, 1

Naime svako to, ono počiva u kolevci. Odgovor: P o ­ tomci. Nachkommen ima dva značenja: a) doći posle; b) po­ tomci (Prim. prev.). 2 Smisao će naći u ovom prevodu i na ovom mestu samo onaj koji bude pažljivo pratio igru reci: vorfahren: Vorfah­ ren. Sve te reci služe Frojdu za to da bi objasnio jedno veoma nejasno mesto u snu. Ovde igra ulogu i sažimanje, identifi­ kacija sa bratom i kočijašem (kojeg su ljudi obično zvali „po­ bratime": tako su, naime, u ranijim vremenima zvali vozače tzv. diližansa, poštanskih i putničkih kola! (Prim. prev.).

Apsurdni

snovi

8?

kao što je eksploatisanje senzacije motorne inhibicije. Ali apsurdnost u jednom snu ne može se jedno­ stavno prevesti prostim „ne"; ona treba da da dispo­ ziciju misli sna, koja kombinuje ruganje ili smeh sa kontradikcijom. Samo u ovoj nameri rad sna daje nešto smešno. On ovde opet jedan deo latentne sadržine pretvara u jedan manifestan oblik.1 Mi smo zapravo već naišli na ubedljiv primer jednog apsurdnog sna sa takvim značenjem. Onaj ranije pomenuti san o Wagnerovoj predstavi protu­ mačen bez analize, koja traje do SA 8 ujutru, na kojoj se orkestrom diriguje sa kule itd., očigledno želi da kaže: To je jedan izokrenut svet i jedno ludo dru­ štvo. Ko nešto zaslužuje, njega to ne pogađa, i koji na to ništa ne polaže, taj ima, — čime snevačica ima na umu svoju sudbinu u poređenju sa svojom kuzinom: — Nipošto nije slučaj ni to što su nam se kao primeri za apsurdnost snova ponudili najpre sno­ vi o mrtvom ocu. Ovde se na tipičan način nalaze zajedno prikupljeni uslovi za stvaranje apsurdnih snova. Autoritet koji je svojstven ocu izazvao je rano detetovu kritiku; strogi zahtevi koje je on postav­ ljao dali su detetu povoda da u cilju njegovog olak­ šanja oštro pazi na svaku očevu slabost; ali pošto­ vanje kojim je očeva ličnost za naše mišljenje okru­ žena naročito posle njegove smrti, pooštrava cenzuru koja zabranjuje ovu kritiku da se svesno izrazi.

1 Rad sna ovako parodira misao koja mu je obeležena kao smešna, tako što stvara nešto smešno u vezi s njom. Slično postupa Haj ne (Heine) kad hoće da se ruga lošim sti­ hovima bavarskoga kralja. On to radi sa još lošijim stihovima:

Herr Ludwig ist ein grosser Poet, Und singt er, so sttlrzt Apollo Vor ihm auf die Knie und blttet und fleht, ,,Halt ein, ich werđe sonst toli, oh." (Gospodin Ludvig je velik pesnik, i kad peva, Apolon pada pred njega na kolena i moli ga i preklinje: Prestani, jer ću inače poludeti, oh!).

88

Tumačenje snova, II IV

Još jedan novi apsurdni san o mrtvom ocu: Primio sam dopis od opštinskog saveta opštine mog rodnog mesta koji se odnosi na plaćanje troško­ va za jedan smeštaj u bolnicu u godini 1851, koji je bio potreban zbog jednog napada koji se desio u mo­ joj kući. Ja se tome smejem, jer prvo, ja godine 1851. još nisam ni bio u životu, a drugo, moj otac na kojeg bi se to moglo odnositi, već je mrtav. Ja odla­ zim k njemu u susednu sobu, gde on leži na postelji i ispričam mu to. Na moje iznenađenje on se seća da je tada 1851. jednom bio pijan i da je trebalo da bude zatvoren ili sklonjen na neko bezbedno mesto. To je bilo onda kad je radio za kuću T... Ti si dakle i pio, pitam ja. Uskoro posle toga si se oženio? Raču­ nam da sam rođen 1856, što mi izgleda kao da dolazi neposredno posle godine koja je u pitanju. Nametljivost kojom ovaj san ispoljava svoju apsurdnost, mi ćemo na osnovu poslednjih rasprav­ ljanja zaključiti, da se može smatrati samo kao znak za jednu naročito ogorčenu i strasnu polemiku pri­ sutnu u mislima sna. Ali sa toliko većim čuđenjem konstatujemo da se u ovom snu polemika otvoreno vrši i da je otac označen kao osoba načinjena metom za ruganje. Ovakva otvorenost izgleda da se protivi našim pretpostavkama o cenzuri pri radu sna. Stvar će biti jasnija kad primetimo da je u ovom slučaju otac samo osoba gurnuta napred, dok se spor vodi s jednom drugom osobom, koja se u snu pojavljuje samo u jednoj jedinoj aluziji. Dok san normalno radi o otporu protiv drugih osoba, iza kojih se krije otac, ovde je stvar obrnuta: otac postaje podmetnuta oso­ ba za pokrivanje drugih, i san se zato ovako otvo­ reno može baviti njegovom inače posvećenom lično­ šću, pošto ovde postoji sigurno znanje da se u stvar­ nosti ne misli na njega. Ovo stanje stvari mi sazna­ jemo iz povoda za san. Jer san se dogodio, pošto sam čuo da se jedan moj stariji kolega, čiji sud važi kao neprikosnoven, nepovoljno izražava, i začuđeno, o tome da jedan od mojih pacijenata sada već petu

Apsurdni snovi

8»

godinu nastavlja psihoanalitički rad kod mene. Uvod­ ne rečenice u snu ukazuju u providnoj uvijenosti na to da je ovaj kolega neko vreme preuzeo dužnosti koje moj otac više nije mogao da ispunjava (troškovi plaćanja, smeštaj u bolnici) i kad su naši neprija­ teljski odnosi počeli da hladne, došao sam u isti emo­ cionalni konflikt, koji neminovno nastaje u slučaju nesporazuma između oca i sina zbog uloge koju je otac imao i pomoći koju mi je ranije ukazivao^ Misli sna se sad ogorčeno brane od prebacivanja što ne napredujem brže, — i ono se sa lečenja toga paci­ jenta proširuje zatim i na druge stvari. Poznaje li on nekoga koji to može brže da uradi? Zar ne zna da su stanja te vrste uopšte neizlečiva i da traju čitav život? Šta su četiri ili pet godina prema trajanju ce~ log života, pogotovu ako je bolesniku egzistencija tako jako olakšana za vreme lečenja. Obeležje apsurdnosti stvoreno je u ovom snu d o ­ brim delom tako što se rečenice iz raznih oblasti misli sna redaju jedna uz drugu bez posredujućeg; prelaza. Tako rečenica: odlazim k njemu u susednu sobu itd. napušta temu iz koje su prethodne reče­ nice uzete, i verno reprodukuje okolnosti pod ko­ jima sam ocu saopštio da sam se verio na svoju ruku. On, dakle, hoće da me podseti na otmenu nesebičnost koju je stari gospodin tada pokazao, i da je dovede u suprotnost sa postupkom nekog drugog, jedne nove osobe. Ja ovde primećujem da se san može ocu podsmevati zato što se ovaj u mislima sna u punom pri­ znanju pokazuje drugima kao ugled. U suštini svake cenzure je to da se o nedozvoljenim stvarima može pre reći ono što je neistinito nego istina. Sledeća re­ čenica: da se seća da je jednom bio pijan, pa zato zatvoren, ne sadržava ništa više što se u stvarnosti odnosi na oca. Osoba od njega pokrivena nije niko drugi nego veliki — Majnert (Mevnert), čijim sam stopama išao u tako dubokom poštovanju, i čije se ponašanje prema meni posle jednog kratkog perioda naklonosti pretvorilo u otvorenu mržnju. San me podseća na njegovo sopstveno saopštenje da je jed­ nom u mladosti bio odan navici da se opija hlorofor-

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

mom, i da je zato morao potražiti Učilište, i na jedan drugi doživljaj s njim, kratko vreme pred njegov kraj. Ja sam s njim vodio ogorčenu literarnu prepir­ ku u pitanju muške histerije koju je on poricao, i kad sam ga posetio na samrtničkoj postelji i raspitao se o njegovom stanju, on se zadržao na opisivanju svog stanja i završio recima: „Vi znate da sam ja uvek bio jedan od najlepših slučajeva muške histe­ rije." Tako je on, na moje zadovoljenje i zaprepašćenje, priznao ono čemu se tako dugo protivio. A to što u ovoj sceni sna Majnerta mogu pokriti svojim ocem, nema osnove u analogiji pronađenoj između obe osobe; scena je škrta, ali potpuno dovoljno pred­ stavljanje jedne pogodbene rečenice u mislima sna, koja opširno glasi: Ja, da sam ja bio druga genera­ cija, sin jednog profesora ili nekog dvorskog savetnika, onda bih, naravno, brže napredovao. U snu dak­ le ja svoga oca činim dvorskim savetnikom i profe­ sorom. Najgrublja apsurdnost toga sna, koja najviše smeta, jeste postupanje sa godinom 1851, koja mi ne izgleda uopšte drugačija od 1856, kao da razlika od pet godina uopšte ništa ne znači. Ali baš ovo treba da iz misli sna dođe do izraza. Četiri do pet godina, za koje sam vreme uživao potporu kolege, koga sam na početku spomenuo. A i vreme za koje sam svoju verenicu ostavio da čeka na venčanje, a jednim slu­ čajnim i od misli snova rado korišćenim sticajem pri­ lika to je bilo i vreme za koje svoga najodanijeg pacijenta ostavljam da očekuje puno ozdravljenje. „Sta je pet godina?" pitaju misli sna. „To za mene nije nikakvo vreme, to ne dolazi u obzir. Imam do­ voljno vremena pred sobom i, kao što se najzad zbi­ lo i ono što vi nikada niste hteli verovati, to ću ja i ovo ostvariti." A osim toga je broj 51, bez broja od veka, determinisan još drukčije, i to u suprotnom smislu; zato se i češće javlja u snu. 51 je starost u kojoj je čovek, izgleda, najviše ugrožen; poznavao sam kolege koji su iznenada umrli u ovoj starosti, među njima i jednog koji je, posle dugog čekanja, nekoliko dana pre toga bio imenovan za profesora.

V

90

91

Evo još jednog drugog apsurdnog sna koji se igra brojevima. Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na­ pao je u jednom članku niko manji nego Gete, i to, kako svi mi verujemo, sa neopravdano jakom oštri­ nom. Gospodin M. je, naravno, ovim napadom uni­ šten. On se na to gorko žali u jednom kafanskom društvu; ali njegovo obožavanje Getea od ovog lič­ nog iskustva nije stradalo: Ja pokušavam da malo rasvetlim vremenske odnose koji mi izgledaju neverovatni. Gete je umro 1832. godine; pošto je njegov na­ pad na M. morao, naravno, da se dogodi pre toga, to je g. M. tada bio sasvim mlad čovek. Izgleda mi verovatno da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja ne znam sigurno koju godinu sada pišemo, i tako čitav ovaj račun pada u zrak. Napad je, uostalom, sadržan u poznatom Geteovom sastavu „Natur". Uskoro ćemo imati u rukama sredstva da oprav­ damo glupost ovoga sna. Gospodin M., koga poznajem iz jednog kafanskog društva, nedavno me je pozvao da pregledam njegovog brata kod kojeg se javljaju znaci paralitične umne poremećenosti. Slutnja je bila tačna; pri toj poseti se dogodila neprijatnost da je bo­ lesnik u razgovoru svoga brata bez ikakvog povoda raskrinkao ukazujući na njegove mladalačke ludo­ rije. Bolesnika sam upitao za godinu rođenja i ne­ koliko puta navodio na neke male račune da bih otkrio njegovu slabost pamćenja; sve to su bile pro­ be koje je prilično dobro izdržao. Ja već primećujem da se u snu ponašam kao paralitičar (Ne znam sigurno koju godinu pišemo). Preostali ma­ terijal sna vodi poreklo iz jednog drugog recent­ nog izvora. Neki redaktor jednog medicinskog li­ sta, s kojim sam u prijateljskim odnosima, primio je u svoj list jednu krajnje neblagonaklonu, „uništa­ va juću" kritiku o poslednjoj knjizi moga prijatelja u Berlinu, koju je napisao jedan veoma mlad i ne­ dovoljno sposoban referent. Mislio sam da imam pra­ va da se u to umešam, i pozvao sam redaktora na

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

odgovornost, koji je veoma žalio što je kritika bila objavljena, ali nije hteo da obeća da će to ispra­ viti. Posle toga prekinuo sam svoje veze sa časopisom i u svom pismu, kojim sam otkazao saradnju, ista­ kao sam da naši lični odnosi neće trpeti zbog ovog događaja. Treći izvor ovoga sna je jedna u ono vreme sveza priča neke pacijentkinje o psihičkom obo­ ljenju njenoga brata koga je kad je uzvikivao „Natur, Natur" spopalo ludilo. Lekari su mislili da ovaj uz­ vik dolazi iz lektire onog divnog Geteovog članka i, da ukazuje na preterani rad obolelog u njegovim prirodnofilozofskim studijama. Ja sam, međutim, ukazao na seksualni smisao, u kome i manje obrazo­ vani ljudi kod nas govore o „prirodi", a činjenica što se nesrećnik kasnije osakatio na genitalijama iz­ gledalo je bar da potvrđuje da sam u pravu. Kada se pojavio onaj napad ludila, bolesnik je imao osamnaest godina. Ako dodam još i to da se tako oštro kritikovana knjiga moga prijatelja („Pita se: da li je autor lud ili smo mi sami ludi", izjavio je neki kritičar) bavila vremenskim odnosima života i da i Geteov vek ži­ vota svodi na višestruki broj jednog za biologiju važ­ nog broja, — onda se lako može uvideti da ja samo­ ga sebe stavljam na mesto svoga prijatelja. (Ja po­ kušavam da vremenske odnose ... malo razjasnim.) Ali se ponašam kao paralitičar i san pliva u apsurd­ nostima. To dakle znači, misli sna kažu ironično: „Na­ ravno, on je luđak, budala, a vi ste genijalni ljudi koji to bolje razumeju. A možda je ipak obrnuto?" I ovo preobraćanje je sad obilno zastupljeno u snu time što je Gete napao mladog čoveka, što je apsurd­ no, dok bi jedan sasvim mlad čovek još danas lako napao besmrtnog Getea, i tako što ja računam od godine Geteove smrti, dok sam paralitičaru dao da računa od svoje godine rođenja. Ali sam takođe obećao da ću pokazati da san omogućuju samo egoistični motivi. Prema tome, mo­ ram opravdati to što sam u ovom snu stvar prijatelja načinio svojom i što sebe stavljam na njegovo me­ sto. Moje kritičko ubeđenje u budnoći za to nije do-

voljno. A sada istorija osamnaestogodišnjeg bolesni­ ka i različito tumačenje njegovog uzvika „Natur" alu­ diraju na suprotnost s većinom lekara u koju sam samoga sebe doveo tvrđenjem da za psihoneuroze po­ stoji seksualna etiologija. Ja mogu sebi da kažem: Kao što je prošao tvoj prijatelj, tako ćeš i ti proći s kritikom, tako si delimično već i prošao, i sad mogu reč „on" — u mislima sna — zameniti sa „mi". „Da, u pravu ste, nas dvojica smo ludi." Da ,,mes res agitur" (= da sam ja u pitanju), na to me energično upozorava pominjanje malog, neuporedivo lepog sa­ stava Geteovog, jer čitanje ovog sastava u jednom popularnom predavanju bilo je ono što je mene, ne­ odlučnog maturanta, gonilo na proučavanje prirod­ nih nauka.

92

93

VI Ostao sam dužan da i na primeru jednog drugog sna u kome se moje ja ne pojavljuje pokažem da je egoističan. Ranije sam pomenuo jedan kratak san kako profesor M. kaže: Moj sin, miop . . . " i rekao sam da je to samo prethodni san jednog drugog sna u kome ja igram neku ulogu. Ovde je u pitanju glavni san koji nedostaje, i koji nam pruža apsurdnu i ne­ razumljivu tvorevinu reci koja traži objašnjenje. Zbog izvesnih događaja u gradu Rimu neophod­ no je decu negde skloniti, što se i dešava. Scena je zatim ispred jedne kapije, dvostruke kapije na antički način (Porta Romana u Sieni, kao što još u snu znam). Sedim na ivici jednog bunara i veoma sam tužan, gotovo da plačem. Neka ženska osoba — bolničarka, kaluđerica — izvodi dva dečaka i predaje ih ocu, koji nisam ja. Stariji od dvojice je očigledno moj najsta­ riji sin, a lice drugog dečaka ne vidim; žena koja dovodi dečake traži pri oproštaju poljubac od njega. Ona se ističe crvenim nosom. Dečak odbije da joj da poljubac, ali pružajući joj za oproštaj ruku, kaže joj: Auf Geseres a nama dvojici (ili jednom od nas):

Tumačenje snova, 11

.Apsurdni snovi

Auf Angeseres. Imam utisak da ovo poslednje znači neko preimućstvo. Ovaj san se izgrađuje iz klupka misli, koje su bile podstaknute jednom predstavom „Novi geto" koju smo gledali u pozorištu. Jevrejsko pitanje, bri­ ga za budućnost dece kojima ne možemo pružiti za­ vičaj, briga da ih tako vaspitamo da se mogu slo­ bodno seliti iza granica, sve to se lako može otkriti u pripadajućim mislima sna. „Na vodama Babilona sedeli smo i plakali." — Siena je čuvena po svojim divnim vodoskocima, kao i Rim; za Rim moram u snu potražiti bilo kakvu zamenu iz poznatih mesta. Blizu Porta Romana u Sieni videli smo neku veliku, lepo osvetljenu kuću. Saznali smo da je to Manicomio, zavod za umobolne. Kratko vreme pre sna čuo sam da je neki pripadnik moje vere morao napustiti svoje s mukom stečeno mesto u jednom državnom zavodu za umobolne. Naše interesovanje pobuđuje govor: Auf Geseres gde smo, posle situacije u snu, morali očekivati: Auf Ungeseres. Geseres je, prema ispitivanjima koja sam potra­ žio kod poznavalaca Biblije, jedna prava jevrejska reč, izvedena od glagola goiser i može se najbolje prevesti kao „naređena patnja, sudbina". Prema upo­ trebi te reci u žargonu mogli bismo misliti da ona znači: „tugu i jad". Ungeseres je potpuno moja tvo­ revina, i skreće moju pažnju najpre na sebe, ali me u početku čini potpuno bespomoćnim. Kratka napo­ mena na kraju sna da Ungeseres znači neku prednost pred Geseres otvara vrata pomislima i time i razumevanju. Jedan takav odnos postoji i kod kavijara; neosoljen se ceni više od osoljenog; „kavijar za na­ rod, plemenite pasije": u tome leži skrivena šaljiva aluzija na jednu osobu u mom domaćinstvu, za koju se nadam da će, mlađa od mene, paziti na budućnost moje dece. Tome onda odgovara što je jedna druga osoba moga domaćinstva, naša dobra vaspitačica, u liku bolničarke (ili kaluđerice) jasno prikazana u snu. Između para osoljen — neosoljen i Geseres — Ungese­ res još uvek nedostaje posrednički prelaz. Taj se

prelaz nalazi u „ukiseljen i neukiseljen" (= gesadert-ungesadert); na svom izlasku iz Egipta koji je ličio na bekstvo, deca Izraela nisu imala vremena da osta­ ve testo da se ukiseli, i kao uspomenu na taj doga­ đaj još i danas jedu beskvasni hleb o Uskrsu (= Osterzeit). Ovde mogu da nađem mesto i za iznenadnu pomisao koja mi je došla za vreme ovoga dela ana­ lize. Setio sam se kako smo u poslednjim uskršnjim danima (= Ostertagen) šetali ulicama nama stranog grada Vroclava,1 moj prijatelj iz Berlina i ja. Jedna mala devojčiča pitala me je za put do neke ulice; morao sam se izviniti što to ne znam, i rekao sam svom prijatelju: „Verovatno će ova mala kasnije u životu pokazati više pronicljivosti kod izbora lica koja je vode." Ubrzo posle toga pade mi u oči jedan natpis: Dr Herodes o r d i n i r a . . . Rekoh: „Verovatno kolega nije baš dečji lekar." U međuvremenu, moj prijatelj mi je razvijao svoje poglede na biološko zna­ čenje bilateralne simetrije i počeo jednu rečenicu sa uvodom: „Kad bismo nosili jedno oko na sredini čela kao Kiklop . . . " I to sad vodi govoru profesora u pret­ hodnom snu: Moj sin, miop. I sad sam doveden do glavnog izvora za Geseres. Pre mnogo godina, kad je sin ovog profesora M., koji je danas samostalan mi­ slilac, još sedeo u školskoj klupi, razboleo se od neke infekcije oka za koju je lekar izjavio da izaziva za­ brinutost. Rekao je da, dok ostaje jednostrana, ne znači ništa, ali ako bi prešla na drugo oko, onda bi to bilo ozbiljno. Bolest je na jednom oku izlečena bez oštećenja; ali ubrzo zatim pojavili su se stvarno znaci oboljenja drugog oka. Zaprepašćena majka po­ zvala je odmah lekara u samoću svoga letnjikovca. A ovaj se sad okrenuo na drugu stranu. ,,Was machen Sie fur Geseres?" viknuo je na majku. „Ako je na jednoj strani ispalo dobro, ispašće dobro i na drugoj." Tako je i bilo.

94

95

A sada u odnosu prema meni i mojima. Školska klupa na kojoj je sin profesora M. naučio prvu mu1

Nemački: Breslau.

S6

Tumačenje

snova,

II

drost došla je, poklonom majke, u posed moga naj­ starijeg sina, kome u snu ja stavljam oproštajne reci u usta. Jedna od želja koje se mogu vezati za ovaj prenos, može se sada lako pogoditi. Ali ova klupa treba i svojom konstrukcijom da dete štiti od toga da postane kratkovido i jednostrano. Stoga u snu miop (iza toga Kiklop) i raspravljanja o bilaterdlno•sti. Briga oko jednostranosti je višesmislena; pored telesne jednostranosti može se mislili i na jednostra­ nost intelektualnog razvoja. Staviše, zar ne izgleda da scena sna u svom ludilu protivureči baš ovoj brizi? Pošto je dete izgovorilo svoje oproštajne reci na jed­ nu stranu, ono dovikuje na drugu stranu suprotnost tome, kao da bi htelo uspostaviti ravnotežu. Ono po­ stupa, tako reći, iz obzira prema bilateralnoj sime­ triji! Tako je san često najdubokoumniji — upravo onde gde izgleda najluđi. U svima vremenima ljudi koji su imali šta da kažu a nisu mogli da to učine bez opasnosti rado su sebi stavljali luđačku kapu na glavu. Slušalac, za kojeg je bio određen zabranjen govor, podnosio ga je lakše ako je pri tom mogao da se smeje i da samom sebi laska konstatacijom da je ono što je neprijatno očigledno nešto ludo. Potpuno isto kao san u stvarnosti, tako u igri postupa i princ koji se mora pretvarati da je lud, i zato i za san mo­ žemo kazati ono što Hamlet tvrdi o sebi, pri čemu svoje stvarne prilike zamenjuje duhovito-nerazumnim: „Ja sam lud samo kada duva severozapadni vetar; ako duva vetar s juga, mogu da razli­ kujem čaplju od sokola." 1 Problem apsurdnosti sna ja sam, dakle, resio u tom smislu da misli sna nikad nisu apsurdne — bar 1

Ovaj san pruža, takođe, lep primer za rečenicu koja ima opštu važnost: da su snovi iste noći, iako u sećanju od­ vojeni, nikli na tlu istog misaonog materijala. Situacija sna da svoju decu udaljavam iz grada Rima izopačena je, uosta­ lom, ako se unazad svede na jedan analogni događaj koji pada u moje detinjstvo. Smisao je u tome da ja zavidim rođacima kojima se već pre mnogo dana pružila prilika da svoju decu smeste na neko drugo mesto.

Apsurdni snovi

'•

97

ne iz snova duševno zdravih ljudi — i da rad sna producira apsurdne snove i snove sa pojedinim ap­ surdnim elementima, ako se pred njim u mislima sno­ va nalaze kritika, ismevanje i ruganje za prikaziva­ nje u svom obliku izražavanja. Sad mi je stalo do toga da pokažem da je rad sna iscrpen saradnjom ova tri pomenuta faktora i jednog četvrtog, koji ćemo kasnije spomenuti, da inače ne vrši nikakvu drugu funkciju do prenošenja misli sna, vodeći pri tome ra­ čuna o četiri njemu postavljena uslova; a da je pi­ tanje da li duša u snu radi sa svima svojim duhov­ nim sposobnostima ili samo jednim njihovim delom pogrešno postavljeno; i da je ono skrenulo s pravoga puta pored činjeničnog stanja. Ali, pošto postoje mno­ gobrojni snovi o čijoj se sadržini sudi, kritikuje i priznaje, u kojima se pojavljuje čuđenje zbog ne­ kog pojedinačnog elementa sna, vrše pokušaji obja­ šnjenja i postavljaju argumentacije, prinuđen sam da prigovore koji se izvode iz ovakvih zbivanja re­ sim na odabranim primerima. Moj odgovor glasi: Sve što se u snovima nalazi kao prividna aktivnost funkcije suđenja ne treba shvatiti, možda, kao misaoni efekat rada sna nego to pripada materijalu misli snova i odande je dospelo u manifestni sadržaj sna kao gotova tvorevina. Ovu svoju postavku mogu još i nadmašiti. I od sudova koje o snu kojeg se sećamo donosimo posle buđenja, o osećajima koje reprodukovanje sna u nama izazi­ va, dobar deo pripada latentnom sadržaju sna i mora se uključiti u tumačenje sna. I) Jedan upadljiv primer za ovo već sam naveo. Jedna pacijentkinja ne želi da ispriča svoj san, jer je suviše nejasan. Ona je u snu videla jednu osobu, i ne zna da li je to bio neki čovek ili otac. Zatim dolazi drugi deo sna u kome se pojavljuje đubrovnik 1 („Misttrugerl") . A na to se nadovezuje sledeće seća1 Misttrugerl. Nemačka reč Mist, đubrivo, upotrebljava se i u značenju „đubre" i u ovom smislu treba razumeti bečki izraz „Misttrugerl" — kanta za otpatke, đubrovnik Poslo­ vica glasi: Nicht auf meinem eigenen Mist gewachsen (Prev.).

7 Frojd, Odabrana đela, vri

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

nje. Kao mlada domaćica, jednom prilikom je pred jednim rođakom koji je dolazio u kuću rekla da će joj prva briga biti da nabavi jedan nov đubrovnik. Sledećeg jutra poslao joj je ovaj rođak nov đubrov­ nik, ali je on bio pun đurđevaka. Ovaj deo sna služi za predstavljanje izreke: „Nije raslo na mom sopstvenom buništu." Ako sad analizu popunimo, pa ćemo videti da se u mislima sna radi o naknadnom delovanju jedne priče koju je slušala u svom detinjstvu, da je neka devojka dobila dete za koje nije bilo jasno fco mu je zapravo otac. Predstavljanje sna, dakle, ovde zahvata u budno mišljenje i ostavlja da jedan od elemenata misli sna bude u čitavom nje­ govom toku zastupljen kroz sud donet u budnoći. II) Jedan sličan slučaj: Jedan od mojih pacije­ nata usnuo je san koji mu se čini zanimljiv, jer od­ mah posle buđenja, on kaže samom sebi: „Ovo mo­ ram da ispričam doktoru." San je analiziran i anali­ za daje najjasnije aluzije na jedan ljubavni odnos koji je pacijent za vreme lečenja otpočeo i za koji je resio da o njemu ništa ne priča.1 III) Treći primer iz moga sopstvenog iskustva: Odlazim sa P. u bolnicu, kroz predeo u kome ima kuća i vrtova. Pri tom mi se čini da sam ovaj predeo već više puta video u snu. Ne snalazim se baš vrlo dobro; ukazuje mi se put koji kroz jedan ugao vodi u restoran (sala, ne bašta); tamo se raspitujem za gospodu Đoni i čujem da ona sa troje dece sta­ nuje u pozadini u jednoj maloj sobici. Odlazim tamo i još pre toga srećem jednu nejasnu osobu sa moje dve devojčice, koje zatim odvodim sobom, pošto sam neko vreme s njima stajao. Neka vrsta prebacivanja mojoj ženi što ih je ostavila tamo. Prilikom buđenja osećam veliko zadovoljstvo koje motivišem time što ću sad u analizi saznati šta

znače reci: Ja sam o tome već sanjao.1 Ali mi ana­ liza o tome ništa ne kazuje; ona mi pokazuje samo to da zadovoljstvo pripada latentnom sadržaju a ne sudu o snu. To je zadovoljenje za to što sam u svom braku dobio decu. P. je osoba s kojom sam zajedna prešao jedan deo života istim putem, i koja me je kasnije, i u socijalnom i materijalnom pogledu, da­ leko nadmašila, ali koja je na kraju u svom braku< ostala bez dece. Oba povoda za san mogu zameniti dokaz jednom potpunom analizom. Dan ranije čitao sam u novinama čitulju o smrti neke gospođe Done A.. ,y (iz čega sam napravio Đoni), koja je umrla 'prilikom porođaja; od svoje žene sam čuo da je po­ kojnicu negovala ista babica koja je negovala i nju prilikom rođenja naša dva najmlađa dečaka. Im® Dona palo mi je u oči, jer sam na to ime nedavno pre toga prvi put naišao u jednom engleskom roma­ nu. Drugi povod za san rezultira iz njegovog datu­ ma: to je bilo u noći posle rođendana moga najstari­ jeg sina, kako se čini, pesnički obdarenog.

98

1

Upozorenje ili odluka, sadržana već u snu: To moram da ispričam doktoru kod snova za vreme psihoanalitičkog le­ čenja redovno odgovara velikom otporu prema ispovesti sna i često je praćeno zaboravljanjem sna.

99

IV) Isto zadovoljstvo ostaje mi posle buđenja iz apsurdnog sna da je moj otac posle svoje smrti igrao' političku ulogu kod Mađara, i motiviše se trajanjem osećanja koje je pratilo poslednju rečenicu sna: ,,Sećam se toga da je na mrtvačkom odru bio tako sličan Garibaldiju, i radujem se tome što se to ipak ostva­ rilo ... (Uz to jedan zaboravljeni nastavak). Iz ana­ lize mogu umetnuti ono što spada u ovu prazninu sna. To je pominjanje mog drugog dečaka, kome sam dao ime jedne velike istorijske ličnosti koja me je snažno privlačila u mojim dečačkim godinama, naro­ čito posle boravka u Engleskoj.2 Imao sam godinu dana da čekam da bih mogao ostvariti svoju odluku da baš ovo ime upotrebim, ako to bude sin, i pozdra­ vio sam njime, veoma zadovoljan, dečaka koji se baš rodio. Lako se može primetiti kako se očeva potisnu1 Tema o kojoj se u poslednjim godištima revije „Revue philosophique" razvila opširna diskusija (paramnezija u snu)» 2 Sin se zvao Cromwell (Prim. prev.). 7»

Tumačenje snova, 11

Apsurdni snovi

ta želja za veličinom (megalomanija), u njegovim mislima prenosi na decu; štaviše, rado ćemo verovati da je to jedan od puteva na kojima se odvija njeno potiskivanje koje je u životu postalo neophod­ no. Njegovo pravo da bude primljen u ovaj san mali je stekao time što mu se tada dogodio i nezgodan slučaj — koji se i u deteta i u umirućeg čoveka lako pravda — da uprlja pelene. Uporedi s tim aluziju na „Stuhlrichter" (= predsednik suda) i želju sna: Pred svojom decom biti velik i čist. V) Ako želim da odaberem izjave suda, koje sad ostaju u samom snu, one se ne nastavljaju u bud­ nom stanju ili se tamo premeštaju, osetiću kao veliko blakšanje što se u tu svrhu mogu poslužiti takvim sno­ vima koji su već bili saopšteni u drugoj nameri. San o Geteu koji je napao gospodina M. čini se kao da sa­ drži čitav broj sudskih akata. Ja pokušavam da malo razjasnim vremenske prilike koje mi izgledaju neverovatne. Zar to ne izgleda kao kritički podstrek protiv besmislice da je Gete jednog mladog čoveka, poznanika, tobože literarno napao? „Čini mi se verovatno da je imao osamnaest godina." Ovo zvuči sa­ svim kao rezultat jednog u svakom slučaju malo­ umnog računanja: i reci „nisam siguran koju godinu pišemo" bile bi primer za nesigurnost i sumnju u snu. A sad mi je iz analize sna poznato da ovi privid­ no tek u snu izvedeni sudski akti u svom tekstu do­ zvoljavaju drugačije shvatanje, kojim postaju neop­ hodno potrebni za tumačenje sna a u isto vreme se izbegava i svaka apsurdnost. Sa rečenicom: „Poku­ šavam da malo razjasnim vremenske prilike" stav­ ljam se na mesto svoga prijatelja, koji stvarno po­ kušava da razjasni vremenske prilike života. Reče­ nica time gubi karakter suda koji se protivi besmi­ slici prethodnih rečenica. Umetnute reci „koji mi izgledaju neverovatni" spadaju zajedno sa kasnijim recima „izgleda mi neverovatno", da je uzvik „Natur, Natur" imao kakve veze sa Geteom: „Meni je mno­ go verovatnije da je imao ono vama poznato sek­ sualno značenje." Ovde je, svakako, donet jedan sud, ali ne u snu, nego u stvarnosti, jednim povodom ko-

jeg se misli sna sećaju i iskorišćavaju ga. Sadržaj sna taj sud prisvaja kao bilo koji drugi odlomak misli sna. Broj 18, sa kojim je sud u snu na besmislen na­ čin doveden u vezu, sačuvao je još trag celine, iz koje je realni sud bio istrgnut. Najzad, reci što „ja nisam, siguran koju godinu pišemo" ne treba da sprovede ništa drugo do moju identifikaciju sa paralitičarom, a u njegovom ispitivanju ovaj jedini oslonac se i pojavio. Pri rešavanju prividnih akata suda sna možemo se podsetiti pravila za izvođenje rada na tumačenju, datih na početku ove knjige, da prividnu koherenciju između sastavnih delova sna uspostavljenu u snu mo-< žemo ostaviti po strani kao nebitnu iluziju i da treba da potražimo svaki elemenat sna za sebe. San je kon* glomerat koji treba da se u svrhe ispitivanja ponovo razvije u komadiće. Ali, s druge strane, skrenuta nam je pažnja da se u snovima ispoljava jedna psihička snaga koja uspostavlja ovu prividnu celinu, dakle da materijal dobijen obradom sna izloži sekundarnoj obradi. Mi ovde pred sobom imamo ispoljavanje one snage koju ćemo kasnije oceniti kao četvrti faktor što učestvuje u stvaranju sna. VI) Tražim još i druge primere za proces suda u snovima koje sam već izneo. U apsurdnom snu o dopisu opštinskog savetnika postavljam pitanje: Uskoro posle toga si se oženio? Računam da sam ro­ đen 1856. godine, što mi izgleda kao godina koja do­ lazi neposredno posle godine u pitanju. Ovo se sve uvija u formu zaključka. Otac se oženio ubrzo posle napada bolesti u godini 1851; ja sam najstariji, ro­ đen 1856; to se slaže. Mi znamo da je ovaj zaključak falsifikovan ispunjenjem želje da rečenica koja vla­ da u mislima sna glasi: četiri ili pet godina, to nije nikakvo vreme, to ne treba računati. Ali svaki deo ovog zaključka treba i prema sadržaju i obliku iz misli sna drukčije determinisati; to je pacijent na' čije se strpljenje žali kolega, koji misli da se oženi odmah posle završenog lečenja. Način na koji u snu postupam sa svojim ocem podseća na saslušanje ili,

100

101

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

na ispit, pa time i na jednog univerzitetskog profe­ sora koji je na času upisivanja obično uzJmao pot­ pune podatke o nacionalnosti: Rođen, kada? — Patre? (= od oca)? Zatim bismo kazali očevo ime u la­ tinskom obliku, i mi studenti smo pretpostavljali da dvorski savetnik iz očevog imena izvlači zaključke koje mu ime upisanog studenta ne bi svaki put do­ zvoljavalo. Tako bi, dakle, zaključivanje sna bilo samo ponavljanje zaključivanja koje kao jedan cleo materijala u snu misli nastupa. Iz ovoga saznajemo nešto novo. Ako se u sadržaju sna nalazi neki za­ ključak, onda on sigurno dolazi iz misli sna; a u ovi­ ma može biti sadržan kao jedan deo materijala kojeg se seća ili može da, kao logičku vezu povezuje među sobom, jedan niz misli sna. U svakom slučaju zaklju­ čak u snu predstavlja zaključak misli sna. 1 Analiza sna bi se ovde mogla nastaviti. Na pro­ fesorovo saslušanje niže se sećanje na (u moje vreme latinski napisan) indeks studenta univerziteta. Za­ tim na moj tok studija. Pet godina predviđenih za studiranje medicine bilo je opet premalo za mene. Ja sam bezbrižno radio dalje godine i u krugu mo­ jih poznanika smatrali su me propalim studentom i sumnjalo se da li ću biti „gotov". I tada se resim da brzo položim svoje ispite, i ipak sam završio: uprkos odlaganju. Jedno novo pojačanje misli sna, kojim pr­ kosno izazivam svoje kritičare. „Pa i ako mi ne ve­ ru jete što sebi ostavljam vremena: ja ću ipak biti go­ tov, ipak dolazim do završetka2. Tako se to već često događalo." Ovaj isti san u svom početnom delu sadržava neke rečenice kojima nije lako poreći karakter jed­ ne argumentacije. A ova argumentacija nije čak ni apsurdna, ona bi mogla pripadati isto tako i budnom

mišljenju. Ja se u snu sprdam sa dopisom opštinskog savetnika, jer, prvo, 1851. godine ja uopšte još nisam bio na svetu, a drugo, moj otac, na kojeg se to može odnositi, već je bio mrtav. Obe ove stvari nisu samo same po sebi tačne, nego se i potpuno sla­ žu sa stvarnim argumentima koje bih u slučaju jed­ nog takvog dopisa upotrebio. Iz ranije analize (na strani 88) znamo da je ovaj san nikao na tlu du­ boko ozlojeđenih i porugom ispunjenih misli sna; ako pored toga možemo i motive cenzure uzeti kao na­ ročito jake, onda ćemo razumeti da je rad sna imao sve razloge za to da prema slici u mislima sna stvori besprekorno obaranje jednog besmislenog traženja. Ali analiza nam pokazuje da radu sna ovde ipak nije nametnuto nikakvo naknadno stvaranje paralele, nego da je za to morao biti upotrebljen materijal iz misli sna. Izgleda kao da se u jednoj algebarskoj jednačini pojavljuju osim brojeva jedno + i —, jedan znak za potenciju i koren, i onaj koji tu jednačinu prepisuje a da je ne razume, preuzeo bi u svoj prepis operacione znakove kao slova, pa bi zatim i jedno i drugo bez reda pomešao. Oba argumenta mogu se svesti na sledeći materijal. Neprijatno mi je da po­ mislim da će mnoge od pretpostavki, koje uzimam za osnov za svoje psihološko rešavanje psihoneuroza, kad postanu poznate, izazvati nevericu i podsmeh. Zato moram tvrditi da već utisci iz druge godine ži­ vota, ponekad, čak, već i iz prve godine, ostavljaju trajan trag u duševnom životu kasnijih bolesnika i da — mada od sećanja mnogostruko izobličeni i preterani — mogu dati prvo i najdublje obrazloženje za jedan histerični simptom. Pacijenti kojima ovo na odgovarajućem mestu objašnjavam obično novoste­ čeno objašnjenje parodiraju tako što se izjašnjavaju spremnima da traže sećanja iz onog doba kada još nisu bili ni u životu. Jedan sličan prijem mogao bi, prema mom očekivanju, dovesti do otkrića nesluće­ ne uloge koju kod ženskih bolesnika igra otac u naj­ ranijim seksualnim impulsima. Pa ipak, prema mom dobro utemeljenom uverenju, i jedno i drugo je isti­ na. Da bih to potkrepio, ja mislim na pojedine pri-

102

1

Ovi rezultati u nekim tačkama koriguju moje ranije podatke o predstavljanju logičkih relacija. Ove poslednje opi­ suju opšte ponašanje rada sna, ali se ne obaziru na najfinija i najbrižljivija dostignuća njihova. * Nemačka reč Schluss znači i zaključak i kraj. To treba imati u vidu ovom prilikom (Prim. prev.).

103

104

Tumačenje snova, II

mere u kojima je očeva smrt padala u vrlo rano doba deteta, a kasnije inače neobjašnjivi događaji dokazi­ vali su da je dete ipak nesvesno zadržalo sećanje na osobu koja im je tako rano iščezla. Znam da se oba moja tvrđenja zasnivaju na zaključcima čiju će var žnost ljudi osporavati. To je, dakle, rad ispunjenja želja ako se upravo materijal ovih zaključaka, za koje se plašim da će im biti stavljen prigovor, upo­ trebljava od strane rada sna za stvaranje besprekor* nih zaključaka. VII) U jednom snu koji sam dosad samo dodir­ nuo govori se na početku o čuđenju zbog teme koja je iskrsla. „Mora da mi je stari Briicke postavio bilo ka^ kav zadatak; dosta čudnovato on se odnosi na pre* pariranje mog sopstvenog donjeg dela tela, karlice i nogu, koje pred sobom gledam kao u sali za secira­ nje, ali da ne osećam nedostatak na telu, takode i bez ikakova traga neke groze. Luiza N. stoji pored mene i obavlja posao sa mnom. Iz karlice je izvade*na utroba, čas se vidi njen gornji čas donji deo, i oba se medu sobom mešaju. Mogu se videti debele, ka& meso crvene guke kod kojih još u snu mislim na hemoroide. Mora, takode, da je nešto bilo pažljivo išče* prkano što je ležalo preko toga i ličilo na zgužvanu srebrnu hartiju.1 Posle toga opet sam raspolagao svo­ jim nogama i načinio sam jednu šetnju kroz grad, ali sam (zbog umora) uzeo kola. Kola su na moje zar prepašćenje krenula u jednu kapiju; ona se otvorila i otvorila im prolaz kroz hodnik koji se na kraju zti-> 2 vršavao uglom i dalje vodio napolje. Naposletku sam išao sa jednim alpskim vodičem koji je nosio moje stvari kroz pejzaže koji su se smenjivali. S obzirom na umor koji sam osećao u nogama, on me je jednim delom puta nosio. Tlo je bilo močvarno; mi smo išli ivicom; na zemlji su sedeli ljudi, medu njima i jedna 1 Staniol, aluzija na Stannius, Nervensystem der Fische, uporedi str. 66. 2 Mesto u hodniku moje kuće za stanovanje, gde stoje dečja kolica stanara; inače više puta predeterminisano.

Apsurdni snovi

105-

devojka, kao Indijanci ili Cigani. Pre toga sam se sam kretao po klizavom zemljištu čudeći se nepre­ stano što sam posle preparacije to mogao tako dobro da radim. Najzad stigosmo do jedne male brvnare koja se završavala otvorenim prozorom. Tamo me jevodič ostavio i stavio dve već spremne drvene daske na prozorsku dasku, da bi tako premostio provaliju koju je sa prozora trebalo preći. I sad se zaista uplaših za svoje noge. A umesto očekivanog prelaza, ja. spazih dva odrasla čoveka kako leže na drvenim klu­ pama koje su se nalazile uz zidove brvnare, i dva deteta kako spavaju pored njih. Kao da bi trebalo* da mi omoguće prelaz deca, a ne daske. Probudih se sa strahom u mislima. Ko je jednom stekao valjan utisak o obimu saži­ manja sna moći će lako da sebi predstavi koliki broj stranica treba da zauzme iscrpna analiza ovoga sna~ Na sreću po celinu, iz sna ja uzimam samo jedan, primer za čuđenje u snu, koje se odražava umeta­ njem reci „dosta čudnovato" (= sonderbar genug)~ Ulazim u povod za san. To je poseta onoj dami Luizi N., koja mi i u snu asistira pri radu. „Pozajmi mi ne-što za čitanje." Ja joj nudim She od Rajdera Hagarda (Rider Haggard); „neobična knjiga, ali puna skrive­ nog smisla", hoću da joj objasnim; „večito žensko, besmrtnost naših afekata —" Tada me ona prekida: „To već znam. Nemaš ništa svoje?" — „Ne, moja sopstvena besmrtna dela još nisu napisana." — „Dakle,, kad će se onda pojaviti tvoja takozvana poslednjarazjašnjenja koja će, kao što kažeš, biti čitljiva i za nas?" — pita ona pomalo zajedljivo. Ja sad primetih da me neko drugi kroz njena usta upozorava i zanemeh. Mislim na savlađivanje koje me je stajalo da u javnost pošaljem samo rad o snu, u kome moram to­ liko od mog sopstvenog bića izložiti na milost i n e ­ milost „Najbolje što možeš znati ne smeš kazati de1 čacima." Preparacija na sopstvenom telu, koja mi se u snu stavlja u zadatak, jeste dakle samo analiza. 1

Iz Geteovog „Fausta".

106

Tumačenje

snova,

II

Apsurdni 1

povezana sa saopštavanjem snova. Stari BrtJc s pra­ vom prilazi; već u prvim godinama moga naučnog rada događalo se da bih ostavio neki pronalazak dok me Brikeovo energično naređenje nije nateralo da ga objavim. A dalje misli koje se nadovezuju na razgo­ vor sa Luizom N. ulaze suviše duboko da bi postale svesne; one doživljavaju skretanje preko materijala, koji je uzgred u meni bio probuđen pominjanjem knjiga She Rajdera Hagarda. Na ovu knjigu, i još na jednu drugu istoga pisca, na Heart oj the world odnosi se sud „dosta neobično", i mnogobrojni ele­ menti sna uzeti su iz oba ova fantastična romana. Močvarno zemljište, preko kojeg me nose, provalija koja treba da se pređe pomoću donetih dasaka, — to dolazi iz romana She; Indijanci, devojka, drvena ku­ ćica su iz romana Heart of the toorld. U oba romana vođa je jedna žena, u oba romana radi se o opasnim putovanjima, u romanu She o jednom avanturistič­ kom putu u neotkrivene predele, gde je ljudska noga jedva kročila. Umorne noge su prema jednoj zabeleški, koju nalazim uz san, realna senzacija onih dana, verovatno im je odgovaralo jedno umorno raspolo­ ženje i pitanje puno sumnji: Dokle će me moje noge još nositi? U romanu She avantura se završava time što ona žena — vođa, umesto da i za sebe i za ostale stekne besmrtnost, nalazi smrt u tajanstvenom cen­ tralnom ognju. Jedan takav strah se razgovetno pro­ budio u mislima sna. „Drvena kuća" je sigurno i „kovčeg", dakle grob. Ali u iznošenju ove najmanje željene od svih misli rad sna je kroz ispunjenje želje obavio jedno remek-delo. Ja sam, naime, jednom već bio u jednom grobu, ali je to bio jedan prazan etrur­ ski grob kod Orvieta, jedna teskobna prostorija sa dve kamene klupe pored zidova, na kojima su bili smešteni skeleti dvojice odraslih ljudi. Tačno tako izgleda i unutrašnjost drvene kućice u snu, samo je kamen zamenjen drvetom. San kao da kaže: „Ako 1 Brticke znači: most, a ujedno je to ime jednog od F r o j -dovih profesora.

snovi

107

već treba da boraviš u grobu, neka to bude etrurski grob", i sa ovim poturanjem on najtužnije iščekiva­ nje pretvara u jedno upravo željeno iščekivanje. Na žalost san može, kao što ćemo čuti, da u suprotnost preokrene samo predstavu koja prati afekat, a ne uvek i sam afekat. I tako se ja budim sa „mišlju stra­ ha", pošto je predstavljanje iznudila još ideja da će možda deca postići ono što je ocu ostalo uskraćeno: još jedna aluzija na neobičan roman, u kome se iden­ titet jedne osobe zadržava kroz niz generacija od dve hiljade godina. VIII) U nekom drugom snu nalazi se isto tako izraz iznenađenja zbog onog što se u snu doživelo; ali iznenađenje je bilo povezano sa jednim tako upad­ ljivim, izdaleka izvedenim i gotovo duhovitim poku­ šajem objašnjenja, da bih samo radi njih morao da čitav san izložim analizi, i kad san ne bi imao još dve druge privlačne tačke za naše interesovanje. Noću između 18. i 19. jula putujem južnom železnicom i u snu čujem: „Holturn, deset minuta. Smesta pomislim na Holoturien — jedan prirodnjačko-istorijski muzej — da je ovde jedno mesto gde su se hra­ bri ljudi bez uspeha borili protiv prevlasti svoga go­ spodara. — Da, protivreformacija u Austriji! — kao da je to neko mesto u Štajerskoj ili u Tirolu. Sada nejasno vidim jedan muzej, u kojem se čuvaju ostaci ili tekovine ovih ljudi. Hteo bih da siđem s voza, ali to odugovlačim. Na peronu stoje žene sa voćem, one čuče na zemlji i pružaju svoje korpe na tako pri­ mamljiv način. — Oklevao sam jer sam sumnjao do li imamo vremena, a sad još uvek stojimo. — Odjed­ nom sam u jednom drugom kupeu, u kome su koža i sedišta tako tesni da leđima direktno udaramo o na­ slon.1 Ja se tome čudim, ali sam možda mogao preći

1 Ovaj opis ni meni samome nije razumljiv, ali se pri­ državam osnovnog pravila da san pribeležim onim recima koje mi prilikom zabeležavanja sna padaju na pamet. J e r sklop reci, sam po sebi, deo je predstavljanja sna.

108

Tumačenje

snova,

II

u drugi voz u stanju spavanja. Više ljudi, medu njima i Englezi, brat i sestra; jedan red knjiga sasvim, razgovetno na jednoj polici na zidu. Ja vidim knjige: ,,Wealth oj Nations", „Matter and Motion" (od Maxvoella), debele knjige, povezane u platno mrke boje. Čovek pita sestru za neku Šilerovu knjigu, da je nije zaboravila. Knjige kao da su čas moje, a čas opet da pripadaju tome paru. Hteo bih da se umešam u ra­ zgovor potvrđujući ili potpomažući za Probudih se, znojeći se po čitavom telu, pošto su svi prozori zatvoreni. Voz se zaustavlja u Marburgu.1 Za vreme beleženja pade mi na pamet jedan deo sna preko kojeg je sećanje htelo da pređe. Ja bratu, i sestri u vezi sa izvesnim radom kažem: It is from... ali se ispravljam: It is by .. Muškarac primećuje se­ stri: Pa on je rekao pravilno. San počinje sa imenom stanice koje mora da me je upola probudilo. Ovo ime, koje glasi Marburg, zamenjujem sa Holturn (Hollthurn). Sto sam pri pr­ vom, a možda i pri kasnijem izvikivanju stanice čuo Marburg dokazuje pominjanje Šilera u snu, koji je rođen u Marburgu, iako na štajerskom. 2 I ovoga puta putovao sam, mada u prvoj klasi, pod vrlo neprijat­ nim okolnostima. Voz je bio prepun, u kupeu sam zatekao jednog gospodina i jednu damu, koji su iz­ gledali veoma otmeno i nisu posedovali onu životnu mudrost ili nisu smatrali vrednim truda da na bilo koji način sakriju svoje neraspoloženje prema uljezu, Na moj učtiv pozdrav nisu odgovorili; mada su muž i žena sedeli jedno pored drugog (u suprotnom prav­ cu vožnje), žena se ipak potrudila da mesto preko 1 Marburg je nemački naziv za naš Maribor. Ovde je originalno ime zadržano zbog kasnijeg teksta (Prim. prev.). 2 Šiler nije rođen u Marburgu, nego u Marbahu, kao što to svaki nemački gimnazijalac zna i kao što sam i ja znao; To je opet jedna od onih grešaka, koje se uvlače na jednom drugom mestu kao zamena za namerno falsifikovanje, i čije sam objašnjenje pokušao da dam u svojoj „Psinopatologiji svakodnevnog života".

Apsurdni snovi

109

puta prozora pred mojim očima rezerviše stavljajući kišobran na njega; vrata su smesta zatvorena, i de­ monstrativne reci izmenjene su o otvaranju prozora. Uskoro su verovatno primetili da osećam da nemam vazduha. Noć je bila vrela, a vazduh u kupeu zatvo­ renom sa svih strana bio je takav da se čovek u njemu uguši. Prema mojim iskustvima sa putovanja, ovakvo bezobzirno držanje ljudi karakteriše one put­ nike koji svoju kartu ili uopšte nisu platili ili su pla­ tili samo polovinu. Kad je kondukter došao i kad sam mu pokazao svoju skupo plaćenu voznu kartu, od­ jeknulo je iz usta dame kao preteći: Moj muž ima le­ gitimaciju. Ona je bila jedna naročita pojava sa ne­ zadovoljnim crtama, u godinama koje više nisu da­ leko od vremena kad ženska lepota počinje da pro­ pada; čovek uopšte nije došao do reci, sedeo je ne­ pomično. Pokušavao sam da spavam. U snu se svo­ jim neljubaznim saputnicima grozno svetim; čovek ne bi mogao ni da nasluti kakve grdnje i poniženja se kriju iza otkinutih fragmenata prve polovine sna. Pošto je ovoj potrebi udovoljeno, pojavi se druga želja, da se promeni kupe. San tako često menja sce­ nu i to tako da se zbog promene ni najmanje ne ne­ goduje, tako da ni najmanje ne bi bilo upadljivo da sam svoje društvo saputnika uskoro zamenio jednim novim, prijatnijim društvom iz svoga sećanja. Ali ovde nastupa jedan slučaj, da je nešto u snu prigo­ varalo promeni scene i smatralo potrebnim da je ob­ jasnim. Kako sam odjednom došao u jedan nov kupe? Nisam mogao da se setim da sam promenio voz. Tu je postojalo samo jedno objašnjenje: mora da sam kupe napustio u stanju spavanja, jedan redak doga­ đaj, ali nam za njega ipak pruža primere iskustvo neuropatologa. Mi znamo za osobe koje u sumračnom stanju preduzimaju vožnje železnicom, a da pri tom nijednim znakom ne odaju svoje abnormalno stanje, dok se na bilo kojoj železničkoj stanici pot­ puno ne osveste pa se onda čude praznini u svorrt sećanju. Jednim takvim slučajem takvog „automa-

111

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

tišme ambulatoire", dakle, ja proglašavam svoj slu­ čaj još u snu. Analiza dozvoljava da damo jedno drugo rešenje. Pokušaj objašnjenja koji me toliko iznenađuje^ ako bih ga morao pripisati radu sna, nije originalan, nego kopiran iz neuroze jednog od mojih pacijenata. Već sam na jednom drugom mestu pričao o jednom visokoobrazovanom čoveku, koji je u životu bia meka srca, koji je ubrzo posle smrti svojih roditelja počeo da samoga sebe optužuje zbog ubilačkih sklo­ nosti, pa je sad patio od mera predostrožnosti koje je u cilju osiguranja morao da preduzme sam protiv sebe. To je bio slučaj teških prisilnih predstava (opse­ sija), pri punoj uviđavnosti. Najpre mu je prolaženje ulicom postalo mučno tako što je strahovao da mu svi koji ga sretnu polažu račune o tome gde su se izgubili; ako se neko odjednom izvukao iz njego­ vog pogleda koji ga je pratio, ostali su mu u mislima neprijatno osećanje i mogućnost da ga je možda on uklonio. Između ostalog krila se je u pozadini i Kainova fantazija, jer „svi su ljudi braća". Zbog nemo­ gućnosti da taj zadatak resi, ostavio je šetnju i pro­ vodio svoj život zatvoren između četiri zida. Ali u njegovu sobu su preko novina stalno dolazile vesti o ubistvima koja su se dogodila napolju, i njegova savest htela je da mu u obliku sumnje stavi do zna­ nja da je on traženi ubica. Sigurnost u to da već če­ tiri nedelje nije napuštao svoju kuću neko ga je vreme štitila od ovih optužbi, dok mu jednoga dana nije sinula mogućnost da bi svoju kuću mogao ostaviti u besvesnom stanju i da bi tako mogao izvršiti ubistvo a da o tome ništa ne zna. Od toga vremena, zaklju­ čavao bi kapiju, predavao bi ključ staroj nastojnici i izričito joj zabranjivao da mu ga preda iako on to bude i zatražio. Odatle, dakle, dolazi pokušaj objašnjenja da sam u besvesnom stanju promenio voz, — on je iz mate­ rijala rada sna bio unet u san gotov i u snu očigled­ no treba da posluži za to da me identifikuje sa lično-

šću onoga pacijenta. Sećanje na njega probuđeno je u meni jednom lakom asocijacijom. Sa ovim čovekom načinio sam nekoliko nedelja pre toga poslednje putovanje noću. On je bio izlečen, pratio me je u provinciju kod svojih rođaka, koji su me pozvali; imali smo odvojen kupe za nas dvojicu, ostavili srne* sve prozore preko čitave noći otvorene i izvrsno smo se zabavljali sve dok sam ja ostao budan. Znao sam da su neprijateljski impulsi protiv njegovog oca iz detinjstva u vezi sa seksualnošću bili koren njego­ vog oboljenja. Pošto sam se dakle ovako identifikovao s njim, hteo sam sebi da priznam nešto analogno. I druga scena sna se stvarno završava jednom neobu­ zdanom fantazijom da se moja dva starija saputnika zato tako neprijateljski ponašaju prema meni što sam. ih svojim dolaskom sprečio u nameravanim izmenama nežnosti tokom noći. A ova fantazija se svodi na jednu ranu dečju scenu u kojoj dete, verovatno go­ njeno seksualnom radoznalošću, upada u ložnicu ro­ ditelja, pa odande bude oterano očevom energičnom zapovešću.

110

Smatram izlišnim svako nagomilavanje daljih primera. Oni bi svi samo potvrdili ono što smo već uzeli iz dosad navedenih primera da je akt suđenja u snu samo ponavljanje jednog prototipa iz misli sna. Većinom loše podešeno, na neodgovarajućem mestu umetnuto ponavljanje, a ponekad, kao u našim poslednjim primerima, vrlo spretno primenjeno, tako» da čovek može najpre da dobije utisak jedne samo­ stalne misaone delatnosti u snu. Polazeći odavde, mi bismo svoje interesovanje mogli posvetiti onoj psihič­ koj aktivnosti, koja doduše ne izgleda da redovno sarađuje pri oblikovanju sna, ali koja, kad to radi, na­ stoji da elemente sna, disparatne prema njihovom poreklu, stopi bez protivrečnosti i smisaono. Ali mi još pre toga osećamo kao hitno da se pozabavimo iz­ ražavanjima afekata koji se javljaju u snu, i da ih uporedimo sa afektima koje analiza otkriva u misli­ ma sna.

lj 2

Afekti u snu

Tumačenje snova, II

H AFEKTI U SNU Jedna oštroumna Strikerova (Stricker) napome­ na skrenula nam je pažnju na to da sa izražavanji­ ma afekata u snu ne smemo postupati na ovako nipodaštavajući način kojim, pošto smo se probudili, obično odbacujemo sadržaj sna: „Ako se u snu pla­ šim od razbojnika, onda su razbojnici, doduše, ima­ ginarni, ali je strah realan", a isto tako stoje stvari ako se u snu radujem. Naše osećanje nam svedoči

Tumačenje snova, 11

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

trisan u jednom jedinom predstavnom elementu. To je činjenica kompresije ili sažimanja, sa kojom smo se upoznali za vreme rada sna. Ono nosi glavnu kri­ vicu za neobičan utisak koji san na nas čini, jer ne­ što njemu analogno potpuno nam je nepoznato iz normalnog duševnog života koji je dostupan svesti. I u normalnom duševnom životu mi takođe imamo predstave koje imaju veliko psihičko značenje kao čvorne tačke, ili krajnji rezultati čitavih lanaca mi­ sli, ali njihovo značenje se ne izražava ni u jednom obliku koji bi na senzorni način bio jasan za unu­ trašnje percipiranje; njihovo perceptualno predstav­ ljanje nije ni u kom pogledu intenzivnije zbog nji­ hovog psihičkog značaja. V, procesu sažimanja, celokupna psihička povezanost pretvara se u intenzitet sadržine predstava. To je isti slučaj kao kad ja u jed­ noj knjizi pripremanoj za štampu jednu reč, kojoj pridajem naročitu važnost za razumevanje teksta, štampam spacionirano ili masno. U govoru, ja bih tu istu reč izgovorio glasno i polagano i naročito je naglašujući. Prvo od ova dva poređenja podseća nas neposredno na jedan primer uzet iz rada sna (trimethylamin u snu o Irminoj injekciji). Istoričari umetnosti skreću nam pažnju na to da se najstarije istorijske skulpture pridržavaju jednog sličnog prin­ cipa, tako što veličinu po rangu predstavljenih lica izražavaju veličinom slike. Kralj je predstavljen kao dva ili tri puta veći od njegove pratnje ili od pobeđenog neprijatelja. Jedna skulptura iz rimskog doba poslužiće se finijim sredstvima u istu svrhu. Ona će figuru imperatora postaviti na sredinu, prikazaće ga visoko uspravljenog, naročito pažljivo obradiće nje­ gov stas, neprijatelje će mu staviti pred noge, ali više ga neće prikazati kao džina među patuljcima. Savijanje leđa potčinjenog pred njegovim pretpo­ stavljenim danas, u našoj sredini, jeste odjek onog starog principa predstavljanja.

na sažimanju postiže one intenzitete koji se traže za probijanje puta u perceptualne sisteme. 2) Još jednom, zbog slobode kojom se intenziteti mogu prenositi, i u službi sažimanja stvaraju se međupredstave kao neki kompromisi (uporedi mno­ gobrojne primere). To je opet nešto nečuveno u nor­ malnom toku predstava, gde se glavna pažnja po­ laže na izbor i pridržavanje „pravog" elementa pred­ stave. S druge strane, mešovite tvorevine i kompro­ misne tvorevine pojavljuju se izvanredno često, ako pokušavamo da nađemo jezički izraz za predsvesne misli. One se smatraju kao neka vrsta „grešaka u govoru". 3) Predstave koje intenzitete prenose jedna na drugu međusobno su u najlabavijim odnosima. One su povezane asocijacijama takve vrste koje naše normalno mišljenje prezire, i ostavljaju se samo du­ hovitom efektu da se njima koristi. Naročito asoci­ jacije bazirane na homonimima i sličnostima reci važe kao ravnopravne po vrednosti sa ostalima. 4) Misli koje su jedna drugoj kontradiktorne ne teže za tim da jedna drugu odstrane, nego postoje jedna pored druge. One se često kombinuju da bi stvorile proizvode sažimanja — kao da među njima uopšte ne postoji kontradikcija; ili pak stvaraju kom­ promise koje našem mišljenju nikad ne bismo opro­ stili, ali koje u našim akcijama često odobravamo. To bi bili neki od najupadljivijih abnormalnih procesa kojima su misli sna, prethodno racionalno konstruisane, podvrgnute u toku rada sna. Vidimo da je njihova glavna karakteristika u tome da se sva vrednost polaže na to da kathektička energija bude pokretljivija i sposobna da se isprazni; sadržina i sopstveno značenje psihičkih elemenata za koje su ove kathekse vezane postaju sporedne stvari. Covek bi mogao još pomisliti da se sažimanje i stvaranje kompromisa dešava samo u službi regresije, ako je to pitanje pretvaranja misli u slike. Ali analiza — a još jasnije sinteza — takvih snova koji ne sadr­ žavaju regresiju na slike, na primer „Autodidasker

Pravac kojim se sažimanje sna kreće napred propisan je s jedne strane korektnim predsvesnim relacijama misli sna, a s druge strane privlačenjem koje vrše vizuelna sećanja u nesvesnom. Uspeh rada

247

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

— razgovor s profesorom N." pokazuju iste procese pomeranja i sažimanja kao i ostali. Tako ne možemo a da ne zaključimo da dve fundamentalno različite vrste psihičkih procesa uče­ stvuju u formiranju sna; jedan stvara potpuno ko­ rektne misli sna, koje imaju istu vrednost kao i nor­ malno mišljenje; drugi postupa s ovim mislima na krajnje iznenađujući i nekorektan način. Ovaj drugi psihički proces izdvojili smo već u odeljku VI kao istinski rad sna. Šta imamo sad da iznesemo o poreklu ovog poslednjeg psihičkog procesa? Ovde ne bismo mogli dati odgovor da nismo pro­ drli malo dalje u psihologiju neuroza, naročito hi­ sterije. A iz ove saznajemo da isti iracionalni psi­ hički procesi, — i drugi koje nismo specifikovali — dominiraju produkcijom histeričnih simptoma. I u histeriji nalazimo najpre jedan niz potpuno korekt­ nih misli koje su potpuno iste vrednosti kao i naše svesne misli, ali o čijoj egzistenciji u ovom obliku ne možemo ništa saznati i možemo ih samo naknadno rekonstruisati. Ako su one igde prodrle do našeg percipiranja, mi iz analize stvorenog simptoma vidi­ mo da su ove normalne misli pretrpele jednu abnor­ malnu obradu i da su posredstvom sažimanja, stva­ ranja kompromisa, preko površnih asocijacija, pod pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regre­ sije bile pretvorene u simptom. Pri punom identi­ tetu između osobenosti rada sna i osobenosti psihič­ ke aktivnosti koje prelaze u psihoneurotičke simpto­ me, mi osećamo da smo u pravu ako zaključke na koje nas histerija primorava prenesemo i na san. Iz nauke o histeriji uzimamo tezu da se jedna ovakva abnormalna psihička obrada jednog normal­ nog toka misli javlja samo onda kad ovaj prenosi jednu želju koja vodi poreklo iz infantilnog i koja se nalazi u stanju potiskivanja. Ovoj rečenici za lju­ bav mi smo svoju teoriju o snovima zasnovali na pretpostavci da želja sna koja daje pokretačku sna­ gu uvek vodi poreklo iz nesvesnog, što se, kao što smo i sami priznali, ne može dokazati ni kao nešto opšte, iako se ne može ni odbiti. Ali, da bismo mogli

reći šta je to „potiskivanje" — s tim nazivom smo se već tako često igrali — mi moramo na našem psi­ hološkom postolju graditi još jedan komad. Mi smo se udubili u fikciju jednog primitivnog psihičkog aparata čiji je rad reguli san težnjom da se izbegne nagomilavanje nadraženja i da se po mogućstvu održi bez njih. Stoga je aparat bio izgrađen prema shemi jednog refleksnog aparata. Pokretlji­ vost koja je najpre put ka unutrašnjoj promeni tela, predstavljala je put pražnjenja koji mu je sta­ jao na raspolaganju. Mi smo zatim nastavili sa ra­ spravljanjem o psihičkim posledicama jednog doživ­ ljaja zadovoljenja i mogli bismo u vezi s tim dodati već i drugu hipotezu da se nagomilavanje nadražaja — prema izvesnim modalitetima koji nas ne interesuju — oseća kao nezadovoljstvo i da stavlja aparat u pokret da bi ponovo doveo osećanje zado­ voljenja kod kojeg se smanjenje nadražaja oseća kao zadovoljstvo. Jedno takvo strujanje u aparatu, koje polazi od nezadovoljstva i koje cilja ka zado­ voljstvu, mi nazivamo željom; rekli smo da ništa drugo osim želje nije u stanju da aparat stavi u po­ kret, i da se tok nadraženja u njemu automatski reguliše osećanjima zadovoljstva i nezadovoljstva. Prva želja je izgleda bila halucinatorična katheksa sećanja zadovoljenja. Ali se ova halucinacija ako ne treba da bude održavana do iscrpljenja, pokazala nesposobnom da dovede do prestanka potrebe, dakle da dovede do zadovoljstva povezanog sa zadovoljenjem.

248

249

Tako je postala neophodna jedna druga aktiv­ nost — po našem načinu izražavanja, aktivnost jed­ nog drugog sistema koja nije dozvolila mnemičkoj katheksi da prodre do percepcije i da odande veže psihičke snage; umesto toga, ona je nadraženje, na­ stalo iz potrebe, skrenula jednim zaobilaznim pu­ tem koji je naposletku putem namernog kretanja spoljni svet toliko izmenio da je bilo omogućeno da se dođe do realne percepcije predmeta zadovoljenja. Dotle smo već pratili shemu psihičkog aparata; oba sistema predstavljaju klicu za ono što smo u pot­ puno izgrađenom aparatu opisali kao Nsv i Psv.

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

Da bismo mogli koristiti snagu kretanja i da bi­ smo izvršili izmene u spoljnom svetu koje će biti efikasne, potrebno je nagomilati velik broj iskustava u sistemima sećanja i mnogostruko fiksiranje odno­ sa koje raznovrsne ciljne predstave izazivaju u ovom mnemičkom materijalu. Mi sad u pretpostavkama idemo dalje. Aktivnost ovog drugog sistema, stal­ no pipajući svoj put, i naizmenično šaljući i povla­ čeći kathekse, mora s jedne strane imati celokupan materijal sećanja slobodno pod svojom komandom; a s druge strane, bilo bi nepotrebno trošenje ener­ gije kad bi velike količine kathekse slala na poje­ dine misaone puteve koji bi onda nesvrhovito oticali i smanjivali kvantitet potreban za izmenu spoljnjeg sveta. Zbog svrsishodnosti, dakle, ja postuliram da drugom sistemu pođe za rukom da zadrži veći deo svojih katheksa energije u stanju mirovanja, i da samo jedan manji deo upotrebi na pomeranje. Meha­ nika ovih procesa potpuno mi je nepoznata; svako ko želi da ove predstave ozbiljno shvati morao bi potražiti fizičke analogije za njih i prokrčiti sebi put da pronađe način kako da predstavi pokrete koji prate nadraženje neuroze. Ja se samo čvrsto pridr­ žavam ideje da je aktivnost prvog fy sistema uprav­ ljena na slobodno pražnjenje kvantiteta nadražaja, i da drugi sistem katheksama koje od njega potiču dovodi do intoniranja ovog pražnjenja, do pretva­ ranja u mirujuće kathekse, svakako uz simultano podizanje njegovog nivoa (potencijala). Ja dakle pretpostavljam da pod dominacijom drugog sistema pražnjenjem nadražaja upravljaju mehanički uslovi sasvim različiti od onih koji su na snazi pod domi­ nacijom prvog sistema. Ako je drugi sistem završio svoju istraživačku misaonu aktivnost, on ukida i inhibiciju i nagomilavanje nadražaja i prepušta im da se isprazne u kretanju.

primarnom doživljaju zadovoljstva, naime doživljaj spoljašnjeg straha. Neka perceptivni nadražaj deluje na primitivni aparat, koji je izvor jednog bolnog nadražaja. Slediće nekoordinisane motorne manife­ stacije sve dotle dok jedna od njih ne ukloni aparat iz percepcije i istovremeno iz bola. Ako se ova per­ cepcija ponovo javi, pokret će se odjednom ponoviti (možda kao pokret bežanja) dok se percepcija ponovo ne izgubi. U ovom slučaju neće ostati nikakva sklo­ nost da percepciju izvora bola rekathektira halucinatorno ili na bilo koji drugi način. Naprotiv, u pri­ marnom aparatu će postojati sklonost da ovu bolnu sliku sećanja smesta ponovo napusti ako ona slu­ čajno nekako ponovo oživi, iz razloga što bi prelivanje njegovog nadražaja u percepciju izazvalo ne­ zadovoljstvo (tačnije rečeno: počelo da ga izaziva). Izbegavanje sećanja koje je samo ponavljanje neka­ dašnjeg bekstva iz percepcije olakšano je takođe time što sećanje nema dovoljno kvaliteta kao što ga ima percepcija da bi nadražilo svest i time na sebe pri­ vuklo novu katheksu. Ovo nenaporno i redovno iz­ begavanje od strane psihičkog procesa sa sećanja na nešto što je nekad bilo bolno daje nam prototip i prvi primer za psihičko potiskivanje. Opšte je pozna­ to koliko se mnogo od ovog otklanjanja, od nepri­ jatnog, — još uvek može videti u normalnom du­ ševnom životu odraslih.

250

Sad dolazimo do interesantnog razmišljanja, ako posmatramo odnose između te inhibicije pražnjenja, vršene od strane drugog sistema, i regulacije koju vrši princip nezadovoljstva. Potražimo sada antitezu

251

Zbog principa nezadovoljstva, dakle, prvi vp si­ stem uopšte je nesposoban da u kontekst misli une­ se nešto neprijatno. Sistem je nesposoban za sve drugo, osim da želi. Kad bi to tako ostalo, bila bi inhibirana misaona aktivnost drugog sistema, pošto je njemu potreban slobodan pristup do svih seća­ nja skupljenih u iskustvu. Sad se otkrivaju dve mo­ gućnosti: ili se rad drugog sistema potpuno oslo­ bađa principa nezadovoljstva, i svoj put nastavlja vodeći računa o neprijatnosti sećanja; ili pak poku­ šava da nađe način kako da kathektira neprijatna se­ ćanja da bi se pri tom izbeglo oslobođenje od neza­ dovoljstva. Mi možemo odbaciti prvu mogućnost, jer se princip nezadovoljstva pokazuje takođe kao regu-

Tumačenje snova, II

Primami i sekundarni proces — Potiskivanje

lator toka nadraženja u drugom sistemu; tako smo upućeni na drugu mogućnost, da ovaj sistem tako kathektira jedno sećanje da je njegovo pražnjenje inhibirano, uključujući, dakle, i inhibiciju pražnje­ nja (koja se može uporediti sa motornom inervacijom) u pravcu razvoja nezadovoljstva. Dve polazne tačke su nas odvele do hipoteze da katheksa od stra­ ne drugog sistema u isto vreme predstavlja simul­ tanu inhibiciju za pražnjenje nadražaja, s obzirom na princip nezadovoljstva i princip najmanjeg utro­ ška inervacije. Toga se moramo čvrsto držati — jer je to ključ do učenja o represiji — da drugi sistem može kathektirati jednu predstavu samo onda ako je u stanju da inhibira razvoj nezadovoljstva koji od nje polazi. Sve što bi eventualno izbeglo ovu inhi­ biciju bilo bi nepristupačno i za drugi sistem kao i za prvi, ali bi zbog principa nezadovoljstva uskoro bilo napušteno. Inhibicija nezadovoljstva, međutim, ne mora biti potpuna; mora se dopustiti jedan njen početak, pošto on drugom sistemu pokazuje prirodu odgovarajućeg sećanja i eventualno njegovu nepo­ dobnost za cilj koji misaoni proces ima u vidu. Psihički proces koji jedini dopušta prvi sistem nazvaću sad primarnim procesom, a sekundarnim pro­ cesom nazvaću onaj koji proizlazi iz inhibicije dru­ gog sistema. Mogao bih još i na jednoj drugoj tački pokazati u koju svrhu drugi sistem mora da koriguje primarni proces. Primarni proces teži za pražnje­ njem nadraženja da bi uz pomoć količine nadraženja, na ovakav način akumulirane, uspostavio identitet percepcije; sekundarni proces je ovu nameru napu­ stio i mesto nje preuzeo drugu da bi postigao iden­ titet mišljenja. Celokupno mišljenje je samo zaobi­ lazni put od sećanja jednog zadovoljenja (sećanja koje je bilo prihvaćeno kao ciljna predstava) do iden­ tične kathekse istog sećanja koja treba da se ponovo postigne na putu preko motornih iskustava. Mišlje­ nje se mora interesovati za spoj ne puteve između predstava a da ne bude zavedeno na pogrešan put intenzitetima ovih predstava. Ali je jasno da saži­ manja predstava, posrednih i kompromisnih tvore-

vina, smetaju u postizanju ovoga cilja identiteta, time što jednu novu predstavu zamenjuju drugom, skreću s puta koji bi nas odveo dalje polazeći od prve predstave. Takvi procesi se dakle u sekundarnom mi­ šljenju pažljivo izbegavaju. Može se takođe lako videti da princip nezadovoljstva, koji procesu mišlje­ nja kojeg inače snabdeva svojim najznačajnijim upo­ rištima, takođe stavlja teškoće na njegovom putu ka utvrđivanju identiteta mišljenja. Tendencija mišlje­ nja mora, prema tome, ići u tom pravcu da se sve više oslobađa od isključivog regulisanja od strane principa nezadovoljstva i da razvoj afekta kroz mi­ saoni rad svede na najmanju meru koja se još može upotrebiti kao signal. Jednom novom hiperkatheksijom, koju daje svest, treba da se postigne ova veća delikatnost (prefinjenost) u funkcionisanju. Ali mi znamo da nam to čak i u normalnom duševnom ži­ votu retko kada u potpunosti uspeva i da je naše mišljenje uvek izloženo falsifikovanju jer se u to mesa princip nezadovoljstva. Ali ovo nije praznina u funkcionalnoj efikasno­ sti našeg duševnog aparata koja omogućuje mislima (koje se predstavljaj u kao proizvodi sekundarne mi­ saone aktivnosti) da postanu subjekt primarnog psi­ hičkog procesa — jer ovo je formula kojom mi sada možemo opisati aktivnost koja vodi do snova i do histeričnih simptoma. Slučaj neefikasnosti dolazi do sukoba dva faktora iz istorije našeg razvoja, od ko­ jih jedan u potpunosti pripada duševnom aparatu i vrši merodavan uticaj na odnose između oba sistema, dok se drugi oseća u promenljivom iznosu, i u dušev­ ni život uvodi pokretne snage organskog porekla. Oba faktora vode poreklo iz detinjstva i predstavljaju ta­ log promene, koju su naš duševni i somatički orga­ nizam pretrpeli od vremena našeg detinjstva. Ako sam jedan od psihičkih procesa u duševnom aparatu nazvao primarnim, nisam to uradio samo s obzirom na rang i na efikasnost; mislio sam pri da­ vanju imena i na hronološke odnose. Jedan psihički aparat koji bi posedovao samo primarni proces, do­ duše, koliko nam je poznato, ne postoji, pa je prema

252

253

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

tome samo jedna teorijska fikcija. Ali ovoliko je či­ njenica: primarni procesi prisutni su od samog po­ četka u mentalnom aparatu, dok se sekundarni pro­ cesi stvaraju tek postepeno u toku života, inhibiraju primarne, naslažu se iznad njih i svoju punu vlast nad njima stiču može biti tek u punom cvetu života. Zbog ove zakasnele pojave sekundarnih procesa, srž našeg bića koja se sastoji od nesvesnih željnih im­ pulsa ostaje neshvatljiva, nepristupačna razumevanju i inhibiciji predsvesnog, čija je uloga jednom zauvek ograničena na to da impulsima želje koje vode poreklo iz nesvesnog pokazuje na j svrhoviti je (najpo­ godnije) puteve. Ove nesvesne želje vrše prinudnu snagu na sva kasnija psihička nastojanja, kojoj se one moraju pokoravati, ili smeju da nastoje da je skrenu i upute višim ciljevima. Jedna velika oblast mnemičkog materijala ostaje takođe nepristupačna za predsvesnu katheksu zbog ovog zakašnjenja poja­ ve sekundarnog procesa. Među ovim impulsima želja, koje vode poreklo iz infantilnog, koje su nerazorive i koje se ne mogu inhibirati, nalaze se i takvi impulsi čija su ispunje­ nja došla u odnos kontradikcije prema ciljnim pred­ stavama sekundarnog mišljenja. Ispunjenje ovih želja više ne bi izazvalo efekat zadovoljstva nego nezado­ voljstva, i upravo ova promena afekta sačinjava su­ štinu onoga što mi označavamo kao „potiskivanje". Problem potiskivanja leži u pitanju kojim putem i zbog kojih pokretačkih snaga se ovakva promena može dešavati, ali to je problem kojeg se ovde mo­ ramo samo ovlaš dotaći. Dovoljno je da utvrdimo da se ovakva promena afekta dešava u toku razvoja (tre­ ba da se setimo samo pojave odvratnosti koja u detinjstvu u početku nedostaje), i da je ona vezana za aktivnost sekundarnog sistema. Sećanja, na osnovu kojih nesvesna želja izaziva pražnjenje afekta, nika­ da nisu bila pristupačna predsvesnom (Psv), stoga se i pražnjenje afekta vezanih za ta sećanja ne može inhibirati. Baš zbog ovog razvoja afekta ove pred­ stave su sada nepristupačne čak preko predsvesnih misli na koje su prenele svoju snagu želje. Naprotiv,

na. snagu stupa princip nezadovoljstva i prouzrokuje to da se predsvesno okrene od ovih prenosnih misli. Ove su sad prepuštene same sebi — „potisnute su" — i na taj način prisustvo jedne količine infantilnih sećanja, koja su od samog početka bila odstranjena iz predsvesnog, postaje preduslov za potiskivanje. U najboljem slučaju razvoj nezadovoljstva pre­ staje čim je katheksa oduzeta od prenosnih misli u predsvesnom; i ovaj uspeh znači da se intervencija principa nezadovoljstva pokazala kao svrhovita. Ali stvari stoje drukčije kad potisnuta nesvesna želja do­ bije organsko pojačanje, koje može pozajmiti svojim prenosnim mislima, i time ih staviti u mogućnost da svojim nadraženjem pokušaju da izvrše prodor, i onda kad ih je katheksa predsvesnog ostavila. Onda dolazi do odbrane tako što predsvesno pojačava svoju opo­ ziciju prema potisnutim mislima, to jest stvara antikatheksu, i posle toga prenosne misli koje su nosioci nesvesne želje probijaju put u nekoj vrsti kompromi­ sa postignutog stvaranjem jednog simptoma. A od onoga trenutka, u kome su potisnute misli snažno kathektirane od nesvesnog željnog impulsa, a od predsvesne kathekse napuštene, one podležu primar­ nom psihičkom procesu i njihov jedini cilj jeste mo­ torno pražnjenje, ili, ako je put otvoren, halucinatorno oživljavanje željenog identiteta percepcije. Mi smo već ranije empirički videli da se opisani iracio­ nalni procesi odigravaju samo s onim mislima koje su u potiskivanju. Sada možemo celokupno stanje sa­ gledati malo dalje. Ovi iracionalni procesi koji se javljaju u psihičkom aparatu jesu primarni; oni se javljaju svuda gde god su predstave napuštene od predsvesne kathekse, prepuštene same sebi, i gde se mogu ispuniti neinhibiranom energijom od nesvesnog, koja teži za pražnjenjem. Neka druga zapažanja po­ mažu nam da podržimo gledište da ovi procesi, koje smo opisali kao iracionalne, u stvari nisu falsifikati normalnih procesa, greške u mišljenju, nego su načini rada psihičkog aparata oslobođenog od inhibicije. Tako mi vidimo da se prevođenje predsvesnog nadražaja na pokretnost vrši na osnovu istih procesa, i

254

255

256

Tumačenje snova, II

da povezivanje predsvesnih predstava sa recima lako može pokazati ista pomeranja i konfuzije koje se pri­ pisuju nepažnji. Najzad, dokaz za povećanje aktivno­ sti, koje postaje neophodno kad se ovi primarni na­ čini funkcionisanja inhibiraju, može se naći u činje­ nici da mi postižemo jedan komičan ejekat, to jest višak energije koja treba da se isprazni u smehu, ako dozvolimo da ove vrste mišljenja prodru u svest. Teorija o psihoneurozama tvrdi sa neospornom sigurnošću da samo seksualni željni impulsi iz detinjstva, koji su u razvojnim periodima detinjstva pretrpeli potiskivanje (to jest transformaciju afekta), mogu u kasnijim razvojnim periodima biti obnovlje­ ni, bilo zbog seksualne konstitucije (koja se izvodi iz prvobitne biseksualnosti), ili zbog nepovoljnih uticaja na tok seksualnog života, i da su tako sposobni da daju pokretačku snagu za stvaranje svih moguć­ nih psihoneurotskih simptoma. Samo uvođenjem ovih seksualnih snaga mogu se zatvoriti sve praznine čije se postojanje u teoriji o potiskivanju još može doka­ zati. Ostavljam otvoreno pitanje da li se ovi seksu­ alni i infantilni faktori podjednako mogu tražiti i za teoriju o snovima; ovu teoriju ostaviću ovde nedovr­ šenu, budući da sam već samom pretpostavkom da svaka želja sna vodi poreklo iz nesvesnog načinio je­ dan korak dalje od onoga što se može dokazati. 1 Ta-

1 I ovde, kao i na drugim mestima, postoje praznine u obradi teme, i ja sam te praznine namerno ostavio nepo­ punjenim, jer bi njihovo popunjavanje s jedne strane iziski­ valo odveć velik napor, a sa druge strane oslanjanje na materijal koji je snovima stran. Tako sam, na primer, izbegao da kažem da li pod izrazom „suzbijen" mislim nešto drugo nego pod izrazom „potisnut". Moglo je samo postati jasno to da ovo poslednje jače ističe svoju pripadnost nesvesnom nego ono prvo. Ja se nisam upuštao u ovaj bliski problem — zašto misli sna pretrpe izobličenje od strane cen­ zure i za slučaj da se odreknu progredijentnog nastavka puta do svesti i da se odlučuju za put regresije, i sličnih propusta više. Pre svega mi je stalo do toga da stvorim impresiju o problemima, do kojih vodi dalje analiziranje rada sna, i da nagovestim druge teme s kojima ovo analiziranje dolazi u dodir. Odluka na kome mestu ovo treba da se prekine za

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

257

kode neću dalje istraživati u čemu je priroda distink­ cije između igre psihičkih snaga u formiranju snova i stvaranju histeričkih simptoma; za to nam nedosta­ je tačnije poznavanje jednog od članova koje treba uporediti. Ali ja polažem važnost na jednu drugu tačku i moram priznati da sam se samo i isključivo zbog ove tačke upustio ovde u sva ta raspravljanja o oba psihička sistema, o njihovim načinima aktivnosti i potiskivanju. Jer sad nije važno to da li sam psiho­ loške odnose koji su u pitanju približno pravilno shvatio, ili sam ih shvatio pogrešno ili nepotpuno, kao što je to kod tako teških stvari lako mogućno. Bilo kako da se menja objašnjenje psihičke cenzure, ko­ rektne ili abnormalne obrade sadržine sna, ostaje da važi da su takvi procesi efikasni pri formiranju sno­ va i da pokazuju najveću analogiju u suštini sa pro­ cesima s kojima smo se upoznali kod histeričkog stva­ ranja simptoma. A san nije nikakav patološki feno­ men; on ne pretpostavlja nikakav poremećaj psihič­ ke ravnoteže; on za sobom ne ostavlja nikakvo slab­ ljenje radne sposobnosti. Prigovor da moji snovi i snovi mojih neurotičnih pacijenata ne dopuštaju za­ ključak na snove zdravih ljudi mogao bi se svakako bez procenjivanja njegove vrednosti odbaciti. Ako dakle sa fenomena zaključujemo na njihove pokret­ ne snage, saznajemo da psihički mehanizam kojim se mene nije uvek bila laka. — Što nisam iscrpno obradio ulogu koju seksualni predstavni život ima za san, i što sam izbegavao tumačenje snova sa očigledno seksualnim sadr­ žajem, zasniva se na jednoj naročitoj motivaciji koja se možda ne poklapa s očekivanjem čitaoca. Upravo to je da­ leko od mojih pogleda i teorijskih mišljenja koja zastupam u neuropatologiji; da, naime, seksualni život smatram kao nešto sramno, što se ne tiče ni lekara niti pak naučnog istraživača. Takođe nalazim da je smešno moralno ogorčenje koje je podstaklo prevodioca dela Artemidora iz Daldisa o „Simbolici snova", da od čitalaca sakrije glavu o seksual­ nim snovima koja se u tom delu nalazi. Za mene je bilo merodavno isključivo gledište da bih se pri objašnjavanju seksualnih snova morao uplesti duboko u još neobjašnjene probleme perverzije i biseksualnosti, pa sam zato celokupan materijal ostavio za neku drugu priliku. 17 Frog'd, Odabrana dela, VU

258

Tumačenje

snova,

Nesvesno i svest — Realnost

II

neuroza služi, nije stvoren tek nekom bolesnom smetnjom koja je zahvatila duševni život, nego da već leži u normalnoj strukturi mentalnog aparata. Oba psihička sistema, prelazna cenzura između njih, inhibicija i superponiranje jedne aktivnosti drugom, odnosi obeju prema svesti — ili što bi na njihovom mestu moglo dati jedno pravilnije tumačenje stvar­ nih prilika — sve to spada u normalnu strukturu našeg duševnog instrumenta, i san nam pokazuje je­ dan od puteva koji vode poznavanju njegove struk­ ture. Ako hoćemo da se zadovoljimo minimumom potpuno osiguranog povećanja saznanja, onda ćemo reći da potisnute misli postoje i u normalnog čoveka dalje i da ostaju sposobne za psihičko funkcionisanje. Sami snovi jedna su od manifestacija ovog potisnu­ tog materijala; oni su to po teoriji u svakom slučaju, i mogu se empirički posmatrati bar u velikom broju slučajeva koji upravo najjasnije iznose upadljive osobenosti snevanja. Ono što je duševno potisnuto, što je u budnom stanju sprečeno da se izrazi kontradiktor­ nim rešavanjem suprotnosti, i što je bilo odsečeno od unutrašnje percepcije — sve to u noćnom životu i pod dominacijom kompromisnih tvorevina nalazi sredstva i puteve da se nametne svesti. Flectere si nequeo Superos, 1 Acheronta movebo

Tumačenje snova jeste vio. regia za poznavanje nesvesnog u duševnom životu. Prateći analizu sna, dobij amo bolji uvid u sastav ovog najčudesnijeg i najtajanstvenijeg instrumenta; samo jedan mali korak, naravno, ali time je načinjen početak da sa drugih tvorevina — koje moramo na­ zvati patološkim — prodremo dalje u njegovu ana­ lizu. Jer bolest — bar ona koja se s pravom naziva funkcionalnom — nema kao preduslov rušenje ovog 1 Ako ne mogu dirnuti višnje bogove, ganuću Aheront (Vergilije, Enejida, VII 312).

259

aparata, stvaranje novih pukotina u njegovoj unu­ trašnjosti; ona se mora objasniti dinamički pojačava­ njem ili slabljenjem komponenata igre snaga, koja pokriva tako mnoga dejstva za vreme normalne funk­ cije. Na nekom drugom mestu moglo bi se još poka­ zati, kako sastav aparata od obeju instancija dozvo­ ljava da normalni duh profinjenije funkcioniše nego što bi to bilo mogućno sa samo jednom od njih. 1

F NESVESNO I SVEST — REALNOST Ako tačnije pogledamo, videćemo da nas psiho­ loška razmatranja u prethodnim odeljcima ne upu­ ćuju na pretpostavku o postojanju dva sistema blizu motornog kraja aparata, nego o postojanju dvojakog procesa ili načina pražnjenja nadražaja. Nama bi to bilo svejedno, jer uvek moramo biti spremni da na­ pustimo naše pomoćne predstave ako mislimo da ih možemo zameniti nečim drugim što je približni je ne­ poznatoj stvarnosti. Pokušajmo sada da ispravimo neka shvatanja, koja su se mogla pogrešno stvoriti dok smo sebi predočavali oba sistema u najbližem i 1 San nije jedini fenomen koji dozvoljava da psihopa­ tologiju zasnivamo na psihologiji. U malom nizu članaka, koji još nije završen, objavljenom u listu „Monatsschrift fur Psvchiatrie und Neurologie" (tfber den psychischen Mechanismus der Vergesslichkeit, 1898 — "Ober Deckerinnerungen, 1899. — O psihičkom mehanizmu zaboravnosti, 1898. — O uspomenama pokrivalicama, 1899), pokušao sam da objasnim niz svakodnevnih psihičkih pojava kao dokaz za iste za­ ključke. Ovi i drugi članci o zaboravljanju, o greškama u govoru, o omaškama i tako dalje, prikupljeni su sada pod naslovom: Psihopatologija svakodnevnog života (Psvchopathologie des Alltagslebens, 1904, 11. izdanje 1929. (Sabrana dela, sveska IV). Srpsko izdanje: preveo dr Hugo Klajn, Beograd 1937.

17»

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

najgrubljem smislu kao dva lokaliteta unutar psi­ hičkog aparata, shvatanja koja su ostavila tragove u izrazima „potiskivati" i „prodirati". Ako dakle ka­ žemo da jedna nesvesna misao teži za prelaskom u podsvesno, kako bi zatim prodrla u svest, mi ne mi­ slimo da treba da se stvori jedna druga misao koja leži na nekom novom mestu, tako reći jedan prepis pored kojeg i dalje postoji original; a i prodiranje u svest brižljivo ćemo osloboditi od svake predstave o nekoj promeni mesta. Ako kažemo da jedna predsvesna misao biva potisnuta, pa onda prihvaćena od nesvesnog, onda bi nas ove slike, pozajmljene iz pred­ stava o borbi za neki teren, mogle navesti na pret­ postavku da se stvarno u jednom psihičkom lokalite­ tu jedan poredak narušava i zamenjuje novim po­ retkom u drugom lokalitetu. Mesto ovih poređenja stavićemo nešto što možda bolje odgovara stvarnom stanju činjenica, da se jedna investirana energija stavlja na određeni poredak ili sa njega povlači, tako da psihička tvorevina dolazi pod dominaciju jedne instancije ili se iz njene dominacije izuzima. Mi ovde opet jedan topički način predstavljanja zamenjujemo dinamičkim. Ono što smatramo pokretljivim nije psi­ hička tvorevina, nego njena inervacija. 1 Ipak, smatram da je korisno i opravdano da se i dalje služimo očiglednim predstavljanjem oba si­ stema. Izbeći ćemo svaku zloupotrebu ovog načina prikazivanja ako se setimo da se predstave, misli, psi­ hičke tvorevine uopšte ne smeju nikako lokalizovati u organskim elementima nervnog sistema, nego tako reći između njih, gde njima odgovarajući korelat predstavljaju otpori i utiranje novih puteva (Bahnungen). Sve ono što može postati predmetom naše unu­ trašnje percepcije jeste virtuelno, kao što je i slika stvorena u durbinu prolaženjem svetlosnih zrakova.

Ali sisteme, koji sami nisu ništa psihičko i koji nikad ne postaju pristupačni našoj psihičkoj percepciji — njihovo postojanje možemo s pravom pretpostaviti, kao i sočiva durbina koja projiciraju sliku. I ako pro­ dužimo ovo upoređenje, onda bi cenzura između dva sistema odgovarala prelamanju zrakova prilikom pre­ laska u jedan novi medijum. Dosad smo se psihologijom bavili na svoju ruku; a sad je vreme da bacimo pogled na teorijska gledi­ šta koja vladaju današnjom psihologijom, i da ispi­ tamo njihov odnos prema našim postavkama. Pita­ nje nesvesnog u psihologiji je, prema snažnom izrazu Lipsovom (Lipps),1 manje psihološko pitanje nego što je pitanje psihologije. Sve dok je psihologija ovo pitanje rešavala verbalnim objašnjavanjem da je „psihičko" upravo „svesno", i da su „nesvesni psi­ hički procesi" očigledna besmislica — sve dotle je bilo isključeno svako psihološko korišćenje zapažanja do kojih je lekar mogao doći posmatranjem abnor­ malnih duševnih stanja. Lekar i filozof će se tek onda naći zajedno kad obojica priznaju da su nesvesni psi­ hički procesi „svrhovit i potpuno opravdan izraz za jednu nepobitnu činjenicu". Lekar ne može da sleganjem ramena odbije ubeđivanje „da je svest neop­ hodno svojstvo psihičkog" i da, možda, u slučaju da je njegov respekt pred izjavama filozofa još dovolj­ no jak, pretpostavi da oni ne raspravljaju o istom objektu i da se ne bave istom naukom. Jer i samo jedno jedino, s razumevanjem vršeno posmatranje duševnog života nekog neurotičara, jedna jedina ana­ liza sna mora mu nametnuti nepokolebljivo ubeđenje da najkomplikovaniji i najkorektniji procesi mi­ šljenja, kojima se ipak ne može odreći naziv psihič­ kih procesa, mogu da se zbiju a da ne izazovu svest

260

1

1

Ovo shvatanje je nadograđeno i izmenjeno, pošto se uvidelo da je suštinski karakter jedne pređsvesne predstave u njenoj povezanosti s ostacima predstava reci (Das Unbewusste, 1915, Sabrana dela, sveska X — Nesvesno, 1915).

261

Der Begriff des Unbewussten in der Psvchologie. — Vortrag auf dem Dritten Internationalen Kongress fiir Psv­ chologie zu Munchen, 1897 (Pojam nesvesnog u filozofiji Predavanje na Trećem međunarodnom kongresu za psiho­ logiju u Minhenu, 1897),

262

Tumačenje

snova,

11

osobe.1 Sigurno je da lekar za ove nesvesne procese neće saznati pre nego što su oni svojim delovanjem na svest omogućili da budu saopšteni ili posmatrani. Ali psihički karakter ovog efekta svesti može da se sasvim razlikuje od nesvesnog procesa, tako da unu­ trašnja percepcija ne može prepoznati jedno kao zamenu za drugo. Lekar mora da za sebe zadrži pravo da pomoću jednog procesa zaključivanja prodre od efekta svesti do nesvesnog psihičkog procesa; tim pu­ tem on saznaje da je efekat svesti samo jedno daleko psihičko dejstvo nesvesnog procesa, i da ovaj nije postao svestan kao takav, nego da je i postojao i delovao a da se svesti nikako nije odao. Napuštanje precenjivanja osobine svesti posta­ je neophodan preduslov za svaki pravilan uvid u tok psihičkog. Nesvesno se mora, prema Lipsovim reci­ ma, prihvatiti kao opšta osnova psihičkog života. Ne­ svesno je veći krug koji u sebi obuhvata onaj manji krug svesnog; sve što je svesno ima prethodni stepen nesvesnog, dok nesvesno može da ostane na tom stepenu a da ipak polaže pravo na potpunu vrednost jedne psihičke funkcije. Nesvesno je ona stvarna psihička realnost, nama po svojoj unutrašnjoj pri­ rodi isto tako nepoznata kao i realnost spoljnog sve­ ta, i ono nam je u podacima svesti isto tako nepotpu­ no dato kao i spoljni svet u podacima naših čulnih organa. Ako je stara antiteza između svesnog života i ži­ vota sna umetanjem psihički nesvesnog pala u vred1 Milo mi je što mogu ukazati na jednog autora koji je iz proučavanja snova izvukao isti zaključak o odnosu svesne aktivnosti prema nesvesnoj. Di Prel (Du Prel) kaže: „Pitanje šta je duša očigledno traži prethodno istraživanje o tome da li su svest i duša identični. San upravo na ovo prethodno pitanje odgovara odrečno, jer nam pokazuje da se pojam duše izdiže iznad poj­ ma svesti, otprilike kao što privlačna sila jednog nebeskog tela prelazi granicu sfere svetlosti" (Philosophie der Mvstik, str. 47). „Da svest i duša nisu pojmovi istog obima, to je istina koja se ne može dovoljno jasno istaći."

Nesvesno i svest — Realnost

263

nosti na mesto koje joj pripada, uklonjen je takođe i čitav niz problema koji su ranijim piscima zadavali mnogo posla. Tako mnogobrojne aktivnosti, čijem su se izvršenju u snu mogli čuditi, sada se više ne mogu pripisivati na račun sna, nego nesvesnom mišljenju koje radi i danju. Ako, prema Serneru, san izgleda kao da se igra sa jednim simboličnim predstavlja­ njem tela, onda znamo da je to aktivnost izvesnih nesvesnih fantazija koje verovatno popuštaju sek­ sualnim nadražajima, i koje nalaze izraz ne samo u snu nego i u histeričkim fobijama i drugim simpto­ mima. Ako san nastavlja radove preko dana i zavr­ šava ih, pa čak i dragocene ideje iznosi na svetlost, onda preostaje da sa njega skinemo samo prerušenost koja je posledica rada sna i obeležje pomoći što je pružaju tamne snage duševnih dubina (uporedi đavola u Tartinijevom snu o sonati). Sam intelek­ tualni rad pripada istim duševnim snagama, koje svaki takav rezultat preko dana ostvaruju. Mi smo verovatno u daleko preteranoj meri skloni precenjivanju svesnog karaktera intelektualne, a takođe i umetničke produkcije. Iz izjava nekih visoko pro­ duktivnih ljudi — kao što su Gete (Goethe) i Helmholc (Helmholtz) — saznajemo ipak pre da im je ono što je bitno i novo u njihovim stvaranjima bilo dato kao nešto bez prethodnog razmišljanja, i da je to nji­ hovo saznanje stiglo kao nešto gotovo dovršeno. Po­ moć svesne aktivnosti u drugim slučajevima nema na sebi ničeg neobičnog onde gde je postojala koncentra­ cija svih duševnih snaga. Ali postoji mnogo zloupotre­ bljavana privilegija svesne aktivnosti da, gde god igra neku ulogu, od nas može sakriti svaku drugu aktivnost. Jedva da se isplaćuje trud da se istorijsko zna­ čenje snova postavi kao neka naročita tema. Tamo gde je neki san nekog poglavicu odredio za jedan važan podvig čiji je uspeh u istoriji izazvao neku promenu javlja se jedan nov problem samo dotle dok se sam san smatra kao neka strana sila u kon­ trastu sa ostalim poznatijim duševnim silama; nika­ kav takav problem više ne postoji ako se prizna da

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

je san jedan oblik izražavanja impulsa koji su danju pod pritiskom otpora, ali koji su tokom noći mogli da nađu pojačanje iz dubokih izvora nadražaja. 1 Ali poštovanje koji su snovima ukazivali stari narodi predstavlja poštovanje zasnovano na pravilnom psi­ hološkom naslućivanju pred nečim neukroćenim i nerazorivim što u čovekovoj duši postoji, pred de­ monskim koje stvara želju sna i koje u našem nesvesnom ponovo nalazimo. Ne kažem: u našem nesvesnom — bez namere, jer ono što mi tako nazivamo ne pokriva se sa nesvesnim filozofa, pa ni sa nesvesnim kod Lipsa. Ta­ mo ono treba da predstavlja samo kontrast u odnosu na svesno; da osim svesnih procesa postoje i nesvesni psihički procesi teza je koja je žestoko osporavana a i energično branjena. Lips ide još i dalje tvrđenjem da sve što je psihičko postoji kao nesvesno, a nešto od toga postoji i kao svesno. Ali mi se fenomenima sna i histeričnim stvaranjem simptoma nismo poslu­ žili da bismo dokazali ovu tezu; posmatranje nor­ malnog života preko dana dovoljno je i samo da ovu tezu dokaže van svake sumnje. Novo što nas je na­ učila analiza psihopatoloških struktura i već samog njihovog prvog člana, sna, sastoji se u tome što se nesvesno — dakle psihičko — javlja kao funkcija dva odvojena sistema i da se tako javlja već u nor­ malnom duševnom životu. Postoje dakle dve vrste nesvesnog, što psiholozi još nisu diferencirali. I jed­ no i drugo je nesvesno u smislu psihologije; ali, po našem mišljenju, ono jedno što nazivamo nesvesno (Nsv) takođe je nesposobno za svest, dok smo ono drugo predsvesno (Psv) tako nazvali zato što nje­ govi nadražaji mogu dospeti u svest, doduše takođe posle pridržavanja izvesnih pravila, može biti tek po­ što su izdržali jednu novu cenzuru, ali ipak bez ob­ zira na sistem nesvesnog (Nsv). Činjenica da nadra­ žaji, da bi dospeli u svest, moraju da prođu kroz

jedan neizmenljivi niz ili hijerarhiju instancija (koju su nam otkrile izmene što ih je izvršila cenzura), poslužila nam je da postavimo jednu analogiju iz prostornosti. Mi smo opisali odnose oba sistema jed­ nog prema drugom i prema svesti tako što smo rekli da se sistem predsvesnog (Psv) nalazi kao neki ekran između sistema nesvesnog (Nsv) i svesti. Sistem pred­ svesnog (Psv) ne samo što zatvara pristup u svest, nego takođe ovlađuje pristupom ka voljnom pokretu i raspolaže distribucijom jedne mobilne kathektičke energije, čiji nam je jedan deo poznat kao pažnja. 1 Moramo takođe izbegavati razlikovanje između „nadsvesti" i „podsvesti", koje je postalo tako omi­ ljeno u novijoj literaturi o psihoneurozama, jer iz­ gleda da upravo takvo razlikovanje ističe ekvivalen­ ciju psihičkog i svesnog. Koja uloga pripada svesti u našem prikazivanju, koja je nekad bila svemoćna, i koja je sve ostalo stavljala u zasenak? Nijedna druga do uloga jednog čulnog organa za percipiranje psihičkih kvaliteta. Prema osnovnoj zamisli našeg shematskog opita, mi zapažanje svesti možemo shvatiti kao sopstvenu ak­ tivnost jednog naročitog sistema, za koji se prepo­ ručuje skraćeno obeležavanje sa Sv. Ovaj sistem za­ mišljamo u njegovim mehaničkim karakteristikama slično kao i sisteme percepcije P, koje dakle mogu nadražiti kvaliteti, i koji su nesposobni da sačuvaju trag promena, što, dakle, znači da su bez pamćenja. Psihički aparat koji je sa čulnim organom P-sistema i sam okrenut spoljnom svetu predstavlja i spoljni svet za čulni organ Su-ja, čije teleološko opravdanje leži u ovom odnosu. Mi ovde ponovo nalazimo prin­ cip hijerarhije instancija, koji kao da upravlja struk-

264

1 Uporedi sa ovim ranije ispričani san Aleksandra Ve­ likog prilikom opsade grada Tira (2a--:0po datke. Pa ipak mogu pošteno da kažem da se prili­ kom donošenja odluke da onu sumu utrošim, nisam ni jedan trenutak kolebao. Žaljenje zbog toga, su­ protna struja, nije mi postala svesna. Iz kojih raz­ loga, to je svakako drugo pitanje, koje vodi daleko,

Pošto smo u prethodnim izlaganjima upoznali rad sna, bićemo svakako skloni da ga proglasima jednim naročitim psihičkim procesom kakvih inače, koliko znamo, nema. Na rad sna je tako reći prešlo« čuđenje koje je inače u nama obično budio njegov proizvod, san. U stvari, rad sna je samo prvi u či­ tavom nizu psihičkih procesa koji smo prepoznali,, na koji se svodi postanak histeričnih simptoma, ide­ ja straha, prinudnih i sumanutih ideja. Sažimanje i pre svega pomeranje su takođe karakterističnosti koje i ovim drugim procesima nikad ne nedostaju. Međutim, prerada u očiglednost ostaje svojstvena samo radu sna. Ako ovo objašnjenje dovodi san vt isti red sa stvaranjem psihičkih oboljenja, onda će za nas postati utoliko važnije da saznamo za bitne uslove ovakvih procesa kao što je stvaranje sna. Mi ćemo verovatno biti začuđeni kad čujemo da među ove neophodne uslove ne spadaju ni stanje spavanja ni bolest. Jer čitav niz fenomena svakodnevnog ži­ vota zdravih ljudi — zaboravljanje, pogrešno izgova­ ranje, pogrešno shvatanje i jedna izvesna klasa gre­ šaka — duguju svoj postanak jednom analognom psi­ hičkom mehanizmu kao što su san i ostali članovi niza. Jezgro problema leži u pomeranju, tom izdale­ ka najupadljivijem među pojedinačnim radovima r a ­ da sna. Bitni uslov za pomeranje upoznajemo pri temeljnom udubljenju u predmet kao čisto psiholo­ ški; on je neke vrste motivacija. Mi joj ulazimo u> trag, ako cenimo vrednost iskustva koje nam nemože umaći prilikom analize snova. Pri analizi p r i mera sna na strani 307 ja sam morao prekinuti iz­ nošenje misli sna, pošto su se među njima, kao štosam priznao, nalazile i takve misli koje rado krijem, od stranaca i koje ne mogu saopštiti a da teško ne povredim važne obzire. Dodao sam da ne bi bilo n i ­ kakve koristi kad bih umesto ovog izabrao neki drugi san za saopštenje njegove analize; pri svakom snu„ čiji je sadržaj nejasan ili zbrkan, naišao bih na misli

337

22 Frctfđ, Odabrana dela, vrt

mm^^^^^'^mmmm^m^mmtmmmmmmmmmmmm

338

°

O snu

snw

i odgovor na to pitanje, koji mi je poznat, spada u drugi domen. Ako analizi izložim san neke druge osobe, a ne svoj sopstveni, rezultat ostaje isti; ali se menjaju motivi za ubeđivanje. Ako je to san jednog zdravog čoveka, ne preostaje mi nijedno drugo sredstvo nego da ga privolim da prizna pronađene potisnute ideje kao sastavni deo misli sna, pa makar se on proti­ vio takvom priznanju. Ali ako se radi o neurotičkom bolesniku, eventualno o nekom histeriku, onda on mora priznati postojanje potisnute misli zbog po­ vezanosti ove misli sa njegovim simptomima bole­ sti i zbog poboljšanja koje on doživljava prilikom zamene simptoma za potisnute ideje. Kod pacijentkinje, na primer, od koje dolazi onaj san sa tri ula­ znice za 1 forintu i 50 krajcara, analiza mora pretpo­ staviti da ona svoga muža nipodaštava, da joj je žao što se za njega udala, da bi želela da ga zameni ne­ kim drugim. Ona naravno tvrdi da svoga muža voli, da njen osećajni život ništa ne zna o ovom nipodaštavanju (jednog sto puta boljeg!), ali svi njeni simp­ tomi vode do istog razrešenja kao i ovaj san; i pošto su njena potisnuta sećanja na jedno određeno vreme ponovo oživljena, u kome svoga muža i svesno nije volela, ovi simptomi su razrešeni, i njen otpor protiv tumačenja sna je nestao.

IX Pošto smo fiksirali pojam potiskivanja i izopa­ čen je sna doveli u vezu sa potisnutim psihičkim ma­ terijalom, možemo potpuno uopšteno izneti glavni rezultat koji daje analiza snova. O razumljivim i smisaonim snovima saznali smo da su neprikrivena ispunjenja želje, to jest, da situacija sna u njima prikazuje kao ispunjenu jednu želju koja je svesti

339

poznata i preostala od dnevnog života, i koja je sva­ kako vredna interesovanja. O tamnim i zbrkanim snovima analiza uči nešto sasvim analogno: situacija sna opet prikazuje jednu želju kao ispunjenu, želju koja se redovno uzdiže iz misli sna, ali je predstav­ ljanje nerazgovetno, i treba ga tek analizom obja­ sniti; želja je ili potisnuta, strana svesti, ili je ipak najbliže povezana sa potisnutim mislima i njima no­ šena Formula za ove snove dakle glasi: Oni su pri­ krivena ispunjenja potisnutih želja. Pri tome je za­ nimljivo napomenuti da je narodno mišljenje u pra­ vu kad tvrdi da san apsolutno objavljuje budućnost. U stvari, budućnost koju nam san pokazuje nije ona koja će se dogoditi, nego ona za koju želimo da se dogodi. Duša naroda ovde postupa kao što je i ina­ če navikla: ona veru je u ono što želi. U svom odnosu prema ispunjenju želje snovi se dele na tri klase: Najpre su snovi koji nepotisnutu želju prikazuju neprikriveno; to su snovi infantilnog tipa koji u odraslih bivaju sve redi. Drugo: snovi koji jednu potisnutu želju izražavaju prikriveno; to je, svakako, najveći broj naših snova za čije je razumevanje potrebna analiza. Treće: To su snovi koji, doduše, predstavljaju potisnutu želju, ali bez prikri­ vanja ili nedovoljno prikriveno. Ovi poslednji snovi redovno su praćeni strahom koji prekida san. Strah je ovde zamena za izopačen je sna; strah je uštedeo rad sna samo u snovima druge klase. Mogućno je, bez neke naročite teškoće, dokazati da je predstavna sadržina koja nam sad u snu stvara strah nekad bila želja i da je otada podlegla potiskivanju. Postoje, takođe, snovi neprijatne sadržine koja se u snu ne oseća kao neprijatna. Stoga te snove ne možemo ubrojiti među snove straha; ali su oni uvek služili za to da dokažu beznačajnost i psihičku bezvrednost snova. Analiza jednog takvog primera pokazaće da se ovde radi o dobro prikrivenim ispunje­ njima potisnutih želja, dakle o snovima druge kla­ se, i ujedno će pokazati izvrsnu sposobnost rada na pomeranju za prikrivanje želje. S2»

O snu

O snu

Jedna devojka sanja da jedino dete svoje se­ stre gleda mrtvo pred sobom u istoj okolini u kojoj je nekoliko godina ranije gledala njeno prvo dete kao leš. Ona pri tom ne oseća nikakav bol, ali se, razu­ me se, buni protiv shvatanja da ova situacija odgo­ vara jednoj njenoj želji. To se i ne zahteva; ali ona je kraj odra toga deteta pre nekoliko godina videla poslednji put čoveka koga je volela i razgovarala s njim; kad bi ovo drugo dete umrlo, onda bi toga čoveka sigurno ponovo srela u kući svoje sestre. Ona žudi za tim susretom, ali se buni protiv tog svog osećaja. Ona je na sam dan snevanja kupila ulazni­ cu za predavanje koje je objavio čovek koga je još uvek volela. Njen san je prosto san nestrpljenja, kao što se obično javlja pred putovanje, pri poseti pozorištu i sličnim uživanjima. Ali da bi joj tu čežnju sakrila, situacija je pomerena na jednu priliku, najnepovoljniju za jedno takvo prijatno osećanje, a tak^ va Se prilika ipak jednom zaista desila. Treba paziti i na to da držanje afekta u snu nije prilagođeno napred pomerenom sadržaju sna, nego stvarnom, ali uzdržavanom. Situacija sna je preduhitrila davno željeno viđenje; ona ne daje nikakvo nadovezivanje za jedno bolno osećanje.

ju misli; druga od ovih instanca ima prednost što njeni proizvodi nalaze otvoren pristup u svest, dok je delatnost prve sama po sebi nesvesna i može dospeti u svest samo preko druge instance. Na granici obeju instanca, na prelazu sa prve ka drugoj, na­ lazi se cenzura koja propušta samo ono što je njoj prijatno, dok ostalo zadržava. Onda se, prema na­ šoj definiciji, ono što je cenzura odbacila nalazi u stanju potiskivanja. Pod izvesnim uslovima, od ko­ jih je jedan stanje spavanja, menja se odnos snaga između obe instance na taj način što potisnuto više ne može biti u potpunosti zadržano. To se u stanju sna dešava eventualno popuštanjem cenzure; onda će onom što je dosad bilo potisnuto uspeti da sebi prokrči put u svest. Ali pošto cenzura nikad nije ukinuta, nego samo smanjena, ona će pri tom mo­ rati dopustiti neke izmene koje ublažavaju njegove nepristojnosti. Ono što u takvom slučaju postaje svesno predstavlja kompromis između onog što jedna instanca namerava a druga zahteva. Potiskivanje-popuštanje cenzure-stvaranje kompromisa — to je osnovna shema za postanak vrlo mnogih drugih psihopatskih tvorevina na isti način kao i za san, i pri stvaranju kompromisa posmatraju se, ovde kao i onde, procesi sažimanja i pomeranja i uzimanje površnih asocijacija, što smo ih upoznali pri radu sna. Nemamo nikakvog razloga da prećutimo elemenat demonizma koji je igrao ulogu pri postavljanju našeg objašnjenja rada sna. Stekli smo utisak da se stvaranje tamnih snova zbiva tako kao da jedna oso­ ba, koja je zavisna od jedne druge osobe ima da kaže nešto što ovoj drugoj mora biti neprijatno da čuje i, polazeći od ovog upoređenja, svorili smo pojam izopačen ja sna i pojam cenzure i potrudili se da naš utisak prevedemo na jednu svakako grubu, ali bar očiglednu psihološku teoriju. Čime god se prilikom daljeg objašnjenja predmeta naša prva i druga in­ stancija budu identifikovale, mi ćemo očekivati da će se potvrditi jedan korelat naše pretpostavke da druga instanca dominira ulaskom u svest i da prvu može od svesti isključiti.

340

X Filozofi dosad nisu imali nikakvog povoda da se bave psihologijom potiskivanja. Dopušteno je, dak­ le, da u prvom pristupu još nepoznatom činjeničkom stanju stvorimo jednu očiglednu predstavu o toku stvaranja sna. Shema do koje ne dolazimo samo od proučavanja sna, doduše, već je prilično komplikovana; ali s jednom jednostavnijom shemom mi ne možemo izići na kraj. Pretpostavljamo da u našem duševnom aparatu postoje dve instance koje stvara-

341

343

O snu

O snu

Kad je stanje spavanja savladano, cenzura se brzo ponovo uspostavlja u punoj visini i ponovo može sad da poništi ono što joj je za vreme njene slabo­ sti bilo oteto. To da zaboravljanje sna bar delimično traži ovakvo objašnjenje proizlazi iz iskustva koje je nebrojeno puta potvrđeno. Za vreme prepričavanja jednog sna ili za vreme njegove analize dešava se često da se ponovo pojavi jedan fragmenat sadržine sna za koji se mislilo da je zaboravljen. A ovaj deo, otet od zaborava, redovno sadrži najbolji i najbliži pristup značenja sna. Trebalo je, verovatno, da samo zato pripadne zaboravu, to jest ponovnom potiski­ vanju.

bama se delimično udovoljava, a drugim delom one se ostavljaju za sutrašnji dan. Jasno je da su želje i potrebe koje se javljaju smetnje za usnuće. Kome nije poznata vedra priča o nevaljalom deranu (Balduin Grollers) koji, probudivši se noću, kroz san vi­ če: Das Nashorn tviller? (= Traži nosoroga). Neko valjanije dete, umesto da viče, sanjalo bi da se igra sa nosorogom. Pošto san koji ispoljava želju kao ispu­ njenu za vreme spavanja nalazi verovanje, on ukida želju i omogućuje spavanje. Ne može se ukloniti mi­ sao da ovo verovanje pripada slici sna, pošto se i ova oblači u psihičku pojavu percepcije, dok detetu još nedostaje sposobnost koju će kasnije steći, da razlikuje halucinacije ili fantaziju od realnosti. Odrastao čovek upoznao je ovo razlikovanje, on je takođe shvatio beskorisnost željen ja, a nastavlja­ njem vežbe postigao je da svoje težnje odlaže sve dok preko dalekih zaobilaznih puteva, preko prome­ ne spoljnog sveta, mogu naći svoje rešenje. Shodno tome u njega su retka i ispunjenja želje na krat­ kom psihičkom putu u spavanju; čak je mogućno da se one uopšte i ne pojave, i da sve ono što se čini da je stvoreno po ugledu na dečji san zahteva mno­ go komplikovanije rešenje. A zato se u odraslog čoveka — a svakako i u svakog normalnog bez izu­ zetka — oblikovala diferencijacija psihičkog materi­ jala, koja je detetu nedostajala. Stvorila se jedna psihička instanca koja, poučena životnim iskustvom, održava dominantni i inhibitorni uticaj na duševne impulse sa ljubomornom strogošću, i koja je svojim stavom prema svesti i prema svojevoljnom kretanju opremljena najvećim sredstvima psihičke moći. A jedan deo dečjih impulsa potisnut je od ove instan­ ce kao beskoristan za život, i celokupni materijal misli koji dolazi od ovih nalazi se u stanju potiski­ vanja. Dok se sad instanca u kojoj prepoznajemo naše normalno Ja priprema na želju da spava, izgleda da je psihofiziološkim uslovima spavanja primorana da popusti u energiji kojom je pritiskivala ono što je danju bilo potisnuto. Ovo popuštanje doduše, samo

342

XI Ako sadržaj sna shvatimo kao predstavljanje jedne ispunjene želje a njegovu ne jasnoću svedemo na promene koje je cenzura izvršila na potisnutom materijalu, neće nam biti teško da dokučimo ni nje­ govu funkciju. U neobičnoj suprotnosti sa izrekama koje kažu da snovi ometaju san, moramo priznati san kao čuvara spavanja. Naše tvrđenje lako bi moglo biti potvrđeno mišljenjem o dečjim snovima. Stanje spavanja ili psihološka promena spava­ nja, ma u čemu se ona sastojala, ostvareno je odlu­ kom koja je detetu nametnuta ili ju je ono donelo na osnovu senzacija umora, da spava, i omogućena je jedino time što se po strani drže nadražaji koji psihičkom aparatu postavljaju druge ciljeve nego što je spavanje. Sredstva koja služe za to da se spoljni nadražaji drže daleko poznata su; ali koja nam sredstva stoje na raspolaganju da bismo kočili unu­ trašnje duševne nadražaje koji se protive usnuću? Posmatrajmo majku koja uspavljuje svoje dete. Ono neprestano izražava svoje potrebe, zahteva još je­ dan poljubac, htelo bi još da se igra. Ovim potre-

mmmmm

lHM)i(HHHH»'J

344

°

s n u

je bezazleno; uzbuđenja potisnute dečje duše mogu se kojekako poigravati; zbog tog istog stanja spava­ nja njihov pristup u svest je otežan a pristup u motilitet zatvoren. Ali opasnost da bi san njima mogao biti ometen treba da bude odstranjena. Mi ionako moramo dozvoliti pretpostavku da se čak i u dubo­ kom snu javlja izvestan iznos slobodne pažnje kao čuvar od senzornih nadražaja koji buđenje prikazu­ ju kao uputnije nego nastavak spavanja. Inače se ne bi mogla objasniti činjenica da nas u svako doba mogu probuditi čulni nadražaji izvesnog kvaliteta, kao što je već stari fiziolog Burdah isticao: majku može, na primer, probuditi stenjanje njenog deteta, vodeničara ako vodenički točak stane, a većina lju­ di može se probuditi ako se tiho pozovu imenom. Ova pažnja koja čuva stražu okreće se sad i unutrašnjim nadražajima želje iz potisnutog i zajedno s njima stvara san koji kao kompromis u isto vreme zado­ voljava obe instance. San stvara neku vrstu psihič­ kog rešenja za potisnutu želju, ili želju formiranu pomoću potisnutog, time što je prikazuje kao ispu­ njenu; ali ona zadovoljava i drugu instancu time što dozvoljava nastavak spavanja. Naše Ja se pri tom rado ponaša kao dete, ono slikama sna poklanja veru kao da želi kazati: Dobro, dobro, u pravu si, ali osta­ vi me da spavam. Potcenjivanje koje mi, pošto se probudimo, pokazujemo prema snu i koje se poziva na zbrkanost i njegovu prividnu nelogičnost, verovatno nije ništa drugo do sud našeg usnulog Ega o impulsima iz potisnutog koje se oslanja na motoričnu nemoć ovih narušivača spavanja. Ovaj potcenjivački sud postaje nam ponekad i u samom spava­ nju svestan; ako sadržina sna suviše prekorači cen­ zuru, mi mislimo: Pa to je samo san — i nastavlja­ mo da spavamo. Nije to nikakav prigovor ovom shvatanju, iako i za san postoje granični slučajevi, u kojima svoju funkciju da sačuva spavanje od prekida više ne može zadržati — kao pri snu straha — i menja je za dru­ gu funkciju da ga blagovremeno prekine. On, pri

O snu

345

tom, postupa isto kao i savesni noćni čuvar koji najpre vrši svoju dužnost tako što prvo stiša smetnje da građane ne bi probudio, a zatim svoju dužnost nastavlja time što sam budi građanstvo ako mu uz­ roci smetnji izgledaju podozrivi i kad s njima sam ne može da iziđe na kraj. Naročito jasna postaje takva jedna funkcija sna ako se spavaču pridruži nadražaj za čulna osećanja. Opšte je poznato da čulni nadražaji, izazvani za vre­ me spavanja, utiču na sadržaj sna, koji se eksperi­ mentalno mogu dokazati i spadaju među manje po­ uzdane, ali veoma precenjene rezultate lekarskog istraživanja sna. Ali za ovo otkriće vezana je i jed­ na zagonetka koja dosad nije mogla biti rešena. Čul­ ni nadražaj kojim eksperimentator deluje na spava­ ča izgleda, naime, da u snu nije pravilno prepoznat, nego podleže bilo kome od neodređeno mnogih tu­ mačenja, čije je determinisanje ostavljeno psihičkoj .samovolji. Psihička samovolja, naravno, ne postoji. Spavač može na više načina reagovati na jedan čulni nadražaj koji dolazi spolja. Ili se probudi ili mu po­ đe za rukom da uprkos tome nastavi da spava. U ovom poslednjem slučaju on se može poslužiti snom •da bi uklonio spoljašnji nadražaj, i to opet na više načina. On, na primer, može da otkloni nadražaj tako što sanja jednu situaciju koja je potpuno ne­ podnošljiva s nadražajem. Tako se, na primer, po­ našao jedan spavač kome je smetao jedan bolan absces na perineumu. On je sanjao da jaše na konju pri čemu se služio, kao sedlom, oblogom od kaše koja je trebalo da mu ublaži bolove, i tako je sav­ ladao smetnju. Ili pak, što je češći slučaj, spoljni nadražaj dobij a drugo tumačenje koje san dovodi u vezu sa jednom potisnutom željom koja upravo vre1>a na ispunjenje, lišava ga na taj način njegove re­ alnosti i s njim postupa kao s jednim delom psi­ hičkog materijala. Tako neko sanja da je napisao jednu komediju koja oličava određenu osnovnu ide­ ju, da se komad izvodi u pozorištu, da je prvi čin prošao i da dobija oduševljeno priznanje. Pljeska se

346

O snu

O snu

besomučno... Mora da je snevaču ovde uspelo da svoje spavanje produži uprkos smetnji, jer kad se probudio, više nije čuo nikakav šum, ali je s pra­ vom ocenio da su se tresli tepisi ili postelja. — Snovi koji se glasnim šumom javljaju neposredno pre bu­ đenja, pokušali su svi da očekivani nadražaj buđe­ nja poreknu nekim drugim tvrđenjem da bi još za kratko vreme san produžili.

Onaj koji se pridržava gledišta da je cenzura glavni motiv za izopačenje sna neće biti iznenađen kad iz rezultata tumačenja snova sazna da se veći­ na snova odraslih ljudi analizom svode na erotske želje. Ovo tvrđenje ne cilja na snove sa neprikrive­ nom seksualnom sadržinom, koji su svakako svim snevačima poznati iz sopstvenog doživljavanja i koji se obično jedini opisuju kao „seksualni snovi". Tak­ vi snovi još uvek pružaju dosta neobičnosti izbo­ rom osoba koje su načinili seksualnim objektima, na kojima snevač u budnom životu zaustavlja svoje sek­ sualne potrebe, nego i mnogim neobičnim pojedino­ stima koje podsećaju na takozvano perverzno. Ana­ liza pokazuje da se veliki broj mnogih drugih snova koji u svojoj manifestnoj sadržini ne pokazuju ni­ šta erotično radom na tumačenju demaskiraju kao seksualna ispunjenja želje, i da s druge strane mno­ ge misli koje su preostale od misaonog rada iz bud­ nog stanja, kao „ostaci prethodnog dana", dospevaju da budu predstavljene u snu jedino uz pomoć po­ tisnutih erotskih želja.

hteva kulturnog vaspitanja kao upravo seksualni nagoni, ali i da se seksualni nagoni kod većine ljudi umeju najlakše izvući iz vladavine najviših dušev­ nih instancija. Otkako smo upoznali infantilni seksualitet, koji je u svojim ispoljavanjima često taka neugledan, redovno previđen i pogrešno shvaćen, mi smo u pravu da kažemo da je gotovo svaki kulturni čovek u bilo kojoj tački zadržao infantilno obliko­ vanje seksualnog života; i tako shvatamo da poti­ snute infantilne seksualne želje daju najčešće i naj­ snažnije pokretačke snage za stvaranje snova.1 Ako snu koji izražava erotske želje može da uspe da u svom manifestnom sadržaju izgleda bezazleno' aseksualan, onda se to može dogoditi samo na jedan, način. Materijal seksualnih predstava kao takav ne srne da bude predstavljen, nego u sadržini sna mora biti zamenjen aluzijama, nagoveštajima i sličnim vrstama indirektnog predstavljanja, ali za razliku od ostalih slučajeva posrednog predstavljanja, pred­ stavljanje primenjeno u snu mora biti lišeno nepo­ sredne razumljivosti. Navikli smo da predstavna sredstva koja odgovaraju ovim uslovima označavamo kao simbole onoga što se njima predstavlja. Njima je posvećeno naročito interesovanje otkako se primetilo da se snevači istog jezika služe istim simbolima, štaviše, da u pojedinim slučajevima zajednica sim­ bola premaša i jezičku zajednicu. Pošto snevači sami ne znaju značenje simbola koje upotrebljavaju, osta­ je najpre zagonetno odakle dolazi njihov odnos pre­ ma onom što zamenjuju i označavaju. Ali je sama činjenica nesumnjiva i ona postaje značajna za teh­ niku tumačenja sna, jer pomoću poznavanja simbo­ like sna mogućno je razumeti smisao pojedinih ele­ menata sadržine sna, a ponekad i čitavih snova a da snevača ne moramo pitati za njegove pomisli. Tako se približavamo popularnom idealu prevođenja sna

U cilju objašnjenja ovog činjeničkog stanja koje se teorijski ne pretpostavlja kao uslov, neka bude skrenuta pažnja na to da nijedna druga grupa nago-r na nije pretrpela tako obimno potiskivanje zbog za-

Upoređi s ovim autorovo đelo „Drei Abhanđlungen zur Sexualtheori" (Tri rasprave o seksualnoj teoriji), 1905, ponov­ ljeno izdanje, 1922 (Sabrana dela sveska V).

XII

1

347

O snu

O snu

i s druge strane vraćamo se tehnici tumačenja sta­ rih naroda za koje je tumačenje snova bilo identič­ no sa tumačenjem pomoću simbolike. Mada su proučavanja simbola sna još daleko od toga da budu završena, ipak sa sigurnošću možemo zastupati čitav niz tvrđenja i specijalnih podataka o njima. Postoje simboli koji se mogu gotovo jednosmisleno prevesti: Tako car i carica (kralj i kraljica) znače — roditelje, sobe predstavljaju — žene1, izlazi i ulazi u njima — telesne otvore. Najveći broj sim­ bola služi predstavljanju osoba, delova tela i poslo­ va koji su istaknuti sa erotskim interesom; naroči­ to mogu genitalije biti predstavljene velikim brojem .simbola koji često veoma iznenađuju, i za simbolič­ no obeležavanje genitalija upotrebljavaju se najraz­ novrsniji predmeti. Ako oštro oružje, dugi i kruti predmeti, kao na primer stabla i štapovi, zastupaju .muški polni organ, a ormani, kutije, kola, peći žen­ sko telo u snu, onda nam je „tertium comparationis" — ono što je u ovim zamenama zajedničko — bez •daljeg razumljivo; ali shvatanje ovih odnosa koji povezuju nije nam time olakšano u svim simboli­ ma. Simboli kao što su stepenice i penjanje stepe­ nicama za seksualno opštenje, kravata za muški pol­ ni organ, drvo za žensko telo — izazivaju naše neverovanje sve dok drugim putevima nismo stekli uvid u označavanje simbola. Uostalom čitav jedan niz simbola sna je biseksualan, i može se prema smi­ slu primeniti na muški ili na ženski polni organ. Postoje simboli sa univerzalnom rasprostranjenošću na koje nailazimo u svih snevača iz jednog jezickog kruga ili jednog kruga obrazovanja, i drugi koji se javljaju krajnje ograničeno i individualno, a Jeo je je pojedinac stvorio iz svoga predstavnog ma­ terijala. Među prvima razlikujemo takve simbole

čije je pravo da zastupaju seksualno jezičkom upo­ trebom bez daljeg opravdano (kao što su na primer simboli koji vode poreklo iz zemljoradnje, uporedi rasplođavanje, seme) od drugih, čiji odnos prema sek­ sualnom životu izgleda da dopire u najstarija vre­ mena i najtamnije dubine našeg stvaranja pojmova. Snaga koja stvara simbole nije se ugasila ni danas u obe vrste simbola koje smo gore odvojili. Možemoposmatrati kako se novopronađeni predmeti (na pri­ mer vazdušna lađa) odmah izdižu do seksualnih sim­ bola koji se univerzalno upotrebljavaju. Bilo bi, uostalom, pogrešno očekivati da će nas još temeljnije poznavanje simbolike sna („jezika sna") učiniti nezavisnim od toga da snevača pitamoza njegove pomisli u vezi sa snom, i da se ponovovratimo tehnici antičkog tumačenja snova. Bez obzi­ ra na individualne simbole i na kolebanja u upotre­ bi univerzalnih simbola, nikada se ne zna da li j e ­ dan element sadržine sna treba tumačiti simbolički ili u njegovom pravom smislu, a sa sigurnošću se zna da se simbolički ne može tumačiti celokupna sadržina sna. Poznavanje simbolike sna uvek će nas dovoditi samo do prevođenja pojedinih sastavnih delova sadržine sna i neće načiniti izlišnim primenjivanje ranije datih tehničkih pravila. Ali kao najdragocenije pomoćno sredstvo, ona će nastupiti, upravo onde gde nas pomisli snevačeve ostavljaju na cedilu ili gde su nepotpune.

348

1

Nemački: Zimmer = soba; Frauen (zimmer) = žene. .Ali reč Frauenzimmer može značiti dvoje: 1. soba za žene; X žena. Danas reč Frauenzimmer ima više pejorativno zna­ menje (Prim. prev.).

34$

Simbolika sna je neophodna i za razumevanje takozvanih „tipičnih" snova ljudi i snova pojedina­ ca „koji se vraćaju". Ako je ocenjivanje vrednosti simboličnog načina izražavanja sna u ovom kratkom, prikazu ispalo tako nepotpuno, onda se ovo zanema­ rivanje opravdava upućivanjem na jedno saznanje koje spada među najvažnije što o ovom predmetu možemo reći. Simbolika sna vodi daleko iznad sna;, ona ne pripada snu kao svojina, nego na isti način dominira prikazivanjem u pričama, mitovima i le­ gendama, u vicevima i u folkloru. Ona nam dopušta

IfflfflPPHfflfPfflPiP^

O snu

O snu

•da pratimo intimne odnose sna prema ovim proiz­ vodima; ali moramo reći da ona nije ostvarena ra­ dom sna, nego da je svojstvenost — verovatno na­ šeg nesvesnog mišljenja ono što radu sna daje ma­ terijal za sažimanje, pomeranje i dramatizovanje. 1

kog čoveka, pošto su gotovo svi ljudi, i najnormal­ niji, sposobni da sanjaju. Na nesvesno u mislima sna, na njegov odnos prema svesti i prema potiski­ vanju nadovezuju se dalja pitanja, značajna za psi­ hologiju, čije se rešenje svakako mora odložiti sve dok analiza ne objasni postanak ostalih psihopat­ skih tvorevina, kao i histeričkih simptoma i prinud­ nih ideja.

350

XIII Ne polažem pravo na to da sam ovde osvetlio sve probleme sna niti da sam uverljivo resio one probleme o kojima sam na ovom mestu raspravljao. Onog koji se interesu je za celokupan obim literature 0 snovima upućujem na knjigu: Sante de Sanctis: 1 sogni (Snovi), Torino 1899; onaj ko traži detaljnije obrazloženje shvatanja sna koje sam ja izneo, neka ;se obrati mome delu: Die Traumdeutung, Lajpcig i Beč, 1900. Ja ću ukazati samo još na to na koji bi način valjalo nastaviti moja raspravljanja o radu sna. Ako kao zadatak tumačenja sna postavljam zamenu sna njegovim latentnim mislima, dakle rešenje onog što je rad sna ispleo, onda s jedne strane nabacujem čitav niz novih psiholoških problema koji se odnose na sam mehanizam ovog rada sna kao i na prirodu i uslove takozvanog potiskivanja; s dru­ ge strane, ističem postojanje misli sna, kao veoma bogatog materijala psihičkih tvorevina najvišeg reda, opremljenog svim znacima normalnog intelektual­ nog rada: taj materijal se ipak kloni svesti dok je, oštećen sadržinom sna, nije obavestio. Primoran sam da pretpostavim da su ovakve misli prisutne u sva1

Više o simbolici sna, osim u starim spisima o t u m a ­ čenju snova (Artemidor iz Daldisa, Serner, „Das Leben des Traumes", 1861) nalazi se u delu „Tumačenje snova" autora, u mitološkim radovima psihoanalitičke škole i takođe u r a ­ dovima Stekelovim (Stekel, „Die Sprache des Traumes", 1911).

351

SADRŽAJ VI RAD SNA

5

E. Predstavljanje kroz simbole u snu — Još neki tipični snovi F. Primeri — Računanje i govorenje u snu G. Apsurdni snovi — Intelektualne aktivnosti u snu

5 59

H. Afekti u snu

78 118

I. Sekundarna obrada

140

VII PSIHOLOGIJA PROCESA SNA

161

A. Zaboravljanje snova

184

B. Regresija

185

C. Ispunjenje želja

201

D. Buđenje kroz san — Funkcija sna — San straha

224

F. Nesvesno i svest — Realnost

259

VIII LITERATURA

273

* ** © SNU

302