Obligaciono pravo

Prof. dr Dorde Nikolic

OBLIGACIONO PRAVO DRUGO IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE

OBLIGACJONO PRAVO

Autor

Prof. dr Dorde Niko1ic

SADRZAJ

IzdavaCi

"PROJVRIS" Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mai1: [email protected]) (web site: ww.projuris.org) Projuris d.o.o.

Urednik

V1adimir Todorovic

Prelom i Stampa

"BIG stampa", Beograd

Deo prvi O PSТ I D E O G1ava prva: UVODNA RAZМATRANJA О OBLIGACIONOM PRAVU 1З 1. Pojam, predmet i znacaj oЬligacionog prava ....................... IЗ 2 . Formalni izvori oЫigacionog prava .14 3. VaZnija naCela Zakona о oЬligacionim odnosima ................... 16 G1ava druga: РОЈАМ, PODELA 1 IZVORI OBLIGACIJA ................17 1. Pojam oЬligacije i njene osobine ................................17 2. Pode1a oЬligacija ............................................1 9 З. lzvori oЬligacija .............................................21 G1ava treca: OBLIGACJONI UGOVOR ..............................22 1. РОЈАМ UGOVORA 1 PRINCIP SLOBODE UGOV ARANJA ...........22 . 22 1. Pojam i znaCaj ugovora 2. Priocip s1obode ugovaranja (autonomije vo1je) .....................2З 11. USLOVI ZA ZAКLIOCE NJE UGOVORA .........................2 4 l. Sposobnost ugovaranja ugovornika . . 24 2. Saglasnost volja ......................... ....................27 а) Pregovori . .. ..... ................... .................2 8 Ь) Ponuda .................................................2 9 с) Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) .........................З2 d) Trenutak i mesto zak1juёenja ugovora .........................З 4 .................................З4 З. Predmet ugovora ...... ............................З6 4. Osnov (causa) ugovora .... .. 5. Forma ugovora...... .......... .. .. . . ...............З 8 Ш. КАРАRА 1 ODUSTANICA .................................... 4 1 1. Kapara 41 2. Odustaoica . 42 . IV. PODELA OBLIGACIONIН UGOVORA 4З l. Imenovani i neimenovani ugovori .44 .44 2. Formalni i neformalni ugovori З. Jednostrani i dvostrani ugovori .44 4. Teretni i dobroCini ugovori .45 .

Tirai

1.000 ISBN 86- 861 05-1З-О

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

.

Napomena: Fotokopiranjc ili па drugi naёin щnnoZavanje ove knjige bez pismcne dozvole izdЛsNЁ

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

sтvAR:r· · · · · · · · · · · · · '102 1v. I OPASNE DELATNOSТI .... . . . . .. . . . . ..103 1. Opsta pravila о odgovomosti za stetu . . . . . . . . .. Ј 04 od opasne stvarj i opasne delatnostj . . а) Uslovi odgovomosti . . .. . .. . .. .... . .. . . . 104 .... . . .. ..... .. .. ... . . . . .. . 104 Ь)Odgovorna lica с) Oslobodenje od odgovornosti . . . . . ... .. ... ... . . .. 105 2 .Odgovornost u slucaju udesa izazvanog , ... .......... .. . .. . . .106 motornim vozilom u pokretu ..... . . З. Odgovornost proizvodaca stvarj sa nedostatkom ... . .. . . 107 V.POSEBNI SLUl:AJEV! ODGOVORNOSТI ........... .. .. ..... ...110 1. Odgovornosl us!ed teroristickih akata, . .. . . . .. . 11О javnih demonstracijaШmanifestacija 2. Odgovornost organizatora priredЬi . . .. . . .. . . 111 .. .111 3.Odgovornost zbog uskra6ivanja neophodne pomoci . . ... ... .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

·

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

б

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

4.Odgovomost u vezi sa obavezom zakljucenja ugovora .............111 5. Odgovomost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg jnteresa .........112

Vl.NAКNADA STETE ..........................................112 1.Naknada materijalne stete ....................................112 а) Pojam ј cilj naknade ......................................112 Ь)OЬlici naknade ..........................................112 с) Dospelost obaveze naknade ................................114 2. Obim naknade materijalne stete ...............................114 а)Trenutak prema kome se utvrduje visjna stete ..................114 Ь)Meri1o za utvrdivanje visine stete ............................114 с) Potpuna naknada .........................................115 d) Snitenje naknade ........................................115 2.Naknada materijalne stete u slucaju smrti, te1esne povrede i ostecenja zdravlj а . . а) Naknada materijalne i!tete u slucaju smrti .

.

.

.

< >

•

• .

•

•

•

•

•

•

. .. . .

.

•

• •

•

•

.

.

.

.

.

•

•

..

•

•

•

.

.

.

117 .. .! 17 •

•

•

•

.

Ь)Naknada materijalne stete u slucaju telesne povrede i oslecenja zdrav1ja ............................118 с} lzmena dosudene naknade i neprenosivost prava ................118

З. Naknada materijalne stete u slucaju povrede casti ј sirenja neislinitih navoda ......................................119 4.Naknada nematerija1ne stete .. ........ .. . ........ ............119 а} Naturalna restitucija .....................................119 Ь) Novcana naknada ........................................120 VII.ODGOVORNOST VISE LICA ZA ISTU STETU ..................121 Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA .........................122 1. SТICANJE BEZ OSNOVA ......................................122 1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova ............................122 2. Op5ti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ......................123 З. Slui'ajevi sticanja bez osnova . . . .............................124 а) Isplata nedugovanog ......................................124 Ь) lsplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario .................125 с) Isplata s obzirom na osnov koji је docnije otpao ................12 5 d)Obogacenje usled radnje obogacenog ........................125 е) Obogacenje usled radnje treceg lica ili usled nekog spoljnjeg dogadaja .... ..... . ...... ......... ... .... . ..126 4.Dejstvo sticanja bez osnova .. .... ... .... .. ... ..126 11. POSLOVODSТVO BEZ NALOGA ..............................127 1. Pojam i sпbjekti poslovodstva bez naloga ........................127 2. Uslovi poslovodstva bez naloga ...............................127 З.Dejstvo pos\ovodstva bez naloga ... ..........................128 4. Vrseпje todih pos1ova protiv zabrane ...........................129 5.Ncpravo poslovodstvo .......................................129 . _

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . .

Ш. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA ........ . ....................1 30 1. Javno obecanje nagrade ......................................130

Prof. tlr E)orUc NikoHC: OB!�IGACIONO PRAVO

а)Pojam i us1ovi ...........................................130 Ь)O �ozivanje i dejstvo ......................................131 2. Hart!Je od vrednosti . .... . ......... ......... .. .... .. .. .... IЗ2 !32 а) Ројащ i Ьitni sastojci ................................... Ь)Vrste i ostv arivanje prava ..................................!32 _ с) Preno s Jщ·tlJe od vrednosti .................................!32 . _ d) Leg•t•macюni papiri i legitimacioni znaci . . ... . . . .. .. .. .. .....133 Glava sesta: DEJSTVА OBLIOACIJA ... .. ..... .. ...... ..... . 133 I.POVERIOCEV А PRAV А 1 DПZNIKOVE ОВАVEZE . . .. A)PRAVO NA NAКNADU STETE .............................133 1.Opsta pravila о pravu na naknadu stete ..... ....................133 а) Naknada stete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................!33 Ь} Ug ?vomo prosirenje, ogranicenje i iskljucenje odgovomosti ......134 с) Obun naknade i krjvica poverioca .... . . . . ... .... .. .. ....... 135 2. ugov ma kazna 135 ? а) POJam,. nastanak, karakter i znaёaj .. . .. . ........ .. ... . ....135 . b)Vrste 1 dejstvo. ..........................................136 с) Ugovorna kazna i naknada stete .............................IЗб d)Smanjenjc iznosa ugovome kazne ... . . .....................13 7 З. Zatezna kamata .. .. .. ....... .. . ...... . . . ..... . ............137 В) POBIJANJE DUZNIКOVIН PRA VNJН RADNJI ................1З8 С} PRA VO ZADRZA VANJA (IUS RETENTIONIS) . . ..... .. .. ... 140 П. POVERIOCEVА PRA VА U NEКIM POSEBNIM SLUCAJEVIMA ... 140 Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA ..........................141 1 . ISPUNJEN.IE ................................. : .............141 А) OPSTA PRAVILA О ISPUNJENJU ................... .......141 1. Subjekti ispunjenja .........................................141 2.Predmet ispunjenja .........................................143 3.Uiacunavanje (inputacija)ispunjenja ...........................143 4.Vreme i 1nesto ispunjenja .. .... . ..... .. .. .... ...... .. 144 B)DOCNJ А .. ..... ... ..... ....... .144 · d uzrn 1 .D ocnp . ......... ..... . ..... .. . ..145 - "kа . ........ а) Pojam i uslovi docnje dumika ..............................145 Ь) Pos1edice docnje duznika ..................................145 с) Preslanak docnje dumika ... .... ... ....... ................146 2.Docnja poverioca ...........................................146 а)Pojam i us1o vi docnje poverioca .............................146 Ь) Pos1edice docnje poverioca ................................147 с} Prestanak docnje povcrioca ....... . . .... .. ...... ... ......147 С) POLAGANJE 1 PRODAJA DUGOVANE SТVARI ...............147 1. PolaganJe (deponovanje) kod suda .............................147 2. Predaja na cuvanje drugom licu ...............................148 З. Рюdаја du govane stvari ....... ..... . ........ .... . . ....148 _ Ii.OSTALI NACINI PRESTANIтadansko pravo". Pri tomc, w razliku od stvaпюg i naslednog prnva koji se, kao delovi gradanskog prava, bavc veC steCenim imovinskim vrednostima. tj. veC srvorcnim pravnim odnosima 1 njЉovom zaStitoш, obligaciono pravo se, svojim najveCim delom, bavi prornctorn iшovin­ skih vrOOnosti, tj. prз:vnim odnosiшa u nastajanju. U tom smislu ono је pravo prometa roba i uslщ.;:a,jer sadcZi pravila о prenosu odredenih dobard, stvarJ Ш usluga iz imovine jednog u i111ovinu drugog Нс а. P1 ateCi taj preJaz odredenih imovtnskih vrednosti iz: imovine je:dnog u iшovinu drugog Iica, oЬiigaciono pravo istovremeno i omoguCava (kao sredstvo pravnog prometa) i opravdava (kao pt·avni osnov) takvo kretanje. OЫigaciono pravo najteSnje је povezano sa robnom privrcdot11 koja ga, u odnosu na os{a]e druStvcne okoJnastl (politiёkc, filozofs

шoralne) u naj\'eCoj шeri щ;lovijava,

Zbog toga s шоZе rcCi da robna privreda, odnosno robni proшet Ш ргошсt roba i usluga, kao deo rоЬлс privrcde, predstavJja druStvenu osnovu oЬiigacjonog prava, pri ёernu је oЫi­ gaciono ршvо pruvrщ nadь,'Тldnja nad tiш delшn rabne privrede.J

t V. Cl. 1. Zakoп.a о oЬiigпclonim odпoяima ("Siui:bcni li�t SFRJ", br. 29П8, 39/�5. 45/89 i 57/R9, ktю i "SluZЬc11l Ji!;t SRJ", Ьс Зli93). 2 VJadimi1· VodiнcliC, Grddansko ргаvо- Uvodnc tcmc, Bcograd, 1991, str. 56. з Zivomir OotdcviC-Vlad
.>

6 z..koп о рощо�kој i unutrt SRJ''. br. 30/96), Zakon о ugovorima о prevozu u ZclczпiC.kom s aobr:aCaju ("SiuiЬcni list SRJ", br. 2 6/95), Zakon о ugovorima о prcvozu u dru­ mskotп �obrataju ("StuZЬcni 1ist SRJ", br. 26/95) i dr. 1 Zakon о stamЬcпim odпosima, (''SluZЬcni glasnik RS". br. 1219Q), Zakon о naslcdivanju (''S(u.tbcпi gla�nik RS", br. 46/95), Zttkon о promctu ncpokrctno�1i ("StuZЬcni gta�пik RS", Ьr. 42/ 9&), Zakon о zaloZnom pгavu na pokrctnim st\':arima upis odnosno da odb1Je ponudu na kOJU ne pnstaje,J7 Jer nepnstaJanJc na zak!juCenj e ugovora, bez opravdanog razloga, predstavlja pona.Sanje koje је veniп: contra factu111 proprium.JK Zbog toga је poSiljaiac poziva odgovaran za Stetu koju pretrpi ponudilac. ako bez osnovanog razloga ле prlhvati njegovu ponudu (ё\. 35. st. 2 . ZOO).

(5) PQnuda treba da је izjavijena и formi koja је propisana za zakijucenje ugoю1·a cije se zakijucenje predlaie. - Ponuda se, nacelнo, moze izjaviti на Ьilo koji nacin kojim se volja uopste moze i zjaviti. Ali, ako se ponuda odвosi na нgovor za cije zakljнcenje zakon zallteva poseb­ nu formн, ona obavezuje ponudioca samo ako је ucinjena u toj istoj formi (ёl. 38. ZOO). Ipak, и slucaju ponnde kojaje u potpнnosti realizovana, pri­ menjuje se pravilo о konvalidaciji putem izvrsenja (с!. 73. zoopo Dejstvo. Osnovno dejstvo ровнdе ogleda se u tome sto ова, Cim је ponudeni Ьlagovremeвo prihvati, dovodi do вastanka ugovora. Medпtim, postavlja se pitanje da li ponuda sama za sebe, ђ. i pre веgо sto је prihvaceвa, stvara веkо pravno dejstvo, odnosno da li obavezuje poвudio­ ca. Р о jedвom shvalanju, ponuda nema nikakvo oЬligacionopravno dej­ stvo za poпudioca (npr. u engleskom pravu), dok ро drugom shvatanjп, koje је prihvaceno u vecini evropskih zakoвodavstava, ponuda obavezuje ponudioca. Drugo shvatanje prihvata i nase pravo prema kojem је ponudi­ lac, pod odredenim uslovima i za odredeno vreme, vezan svojom ponu­ dom (ёl. 36. st. ! . ZOO). sto znaci da je on du:laв da ostane pri ponudi (da је odrzi), tj da zakljuёi ugovor u njenim okvirima.4H Medнtiш, ponudilac :;. SloЬodan ћ�t·ovit, nav, dclo, :.tr. 270, Jakov R::td\�iC, nav. dclo, �tr, 90.

37

1sto. SloЬodan PcroviC, ШtV. dclo, str, 27 Ј . 4Н Jakov Radi.�iC, ttav, dclo, :.;tr. 95. podvlaCi da to 7 .ablcva nat:clo obavcznosti izjavljcnc voljc (vcrOO 1igant lюmioc�} JR зч

31

Prof. t.lr Dunic NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

tu svoju obaveztt пюzе iskljuciti, а to iskljнceпje moze proizilaziti i iz okolnosti posla (cl. 36. st. 1. ZOO), u kom slucaju se vise ne radi о ponttdi, vec о pozivн adresatu da on uciпi ponudu, Vremenska vezanost ponudioca za ucinjenu ponudu. - Ponudi\ac ne nюze Ьiti neogгaniCeno vezan svojom ponнdom, jer Ьi ponнdeni to mo­ gao zloupotreЬiti. Zato njegova obaveza da odrzi ponudu ima samo privre­ шeni karakter. Pitanje је samo dokle је ponudilac duzan da ceka na odgo­ vor ponнdeпog, odtюsno dokle је ponuda otvorena za prihvatanje, Rok trajanja ponнde, tj , rok п kome ponudeni ima pravo da razmisli i odgovori па ponudu (tzv. de!Љeracioni rok) moze Ьiti odreden u samoj po­ nudi. U tom slнcaju ponuda obavezuje ponнdioca do isteka tog roka (cl. 37. st. 1-3. ZOO). Ako н poвudi пiје odredeв rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika izmedu poвude uсiвјеве prisпtnom i one koja је ucinjena odsutnom licu. (Ј) Ponuda uCinjena prisutnom licu. Ako se ttcini prisutnom licн, poпuda obavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponudeni tre­ ba da је priћvati odmah, jer је pravilo da se takva ponuda smatra od­ Ьijenom ako nije prihvacena bez odlaganja, izпzev ako i z okolnosti proizi­ lazi da ponнdenom pripada izvestan rok za razшisljaвje (i:';l, 40. st. 1 . ZOO). Ponнda ucinjeвa telefonom, teleprinterom ili вeposredno radio ve­ zom smatra se kao ponuda prisutnom licu (с!. 40. st. 2. ZOO), sto znaci da se prisutniш sшatraju i ona lica koja se вalaze u вeposrednoj vezi, tako da ponнdeвi sazнaje za ponudu вeposredno od punudioca i u шogucнosti је da se о njoj direktno ponudiocu odmah izjasni . (2) Ponuda ucinjena odsutnom licu. Ponuda koja ј е ucinjeвa pi · smoш, telegranюш i1i preko glasoвose smatra se poвudom нCinjenom od­ sнtnom licu. Takva poвuda obavezuje ponudioca za јеdав razuman rok. То је ono vreme koje ј е redovno potrebno da ponuda stigne poвudeвom, da ј е ovaj razшotri, о njoj odluci i da odgovor о prihvatanju stigвe ponu· diocu (с!. 37. st. 4. ZOO). Тај rok вiје precizno odreden, vec је razlicit za­ visno od okolnosti svakog pojedinog slucaja, Smrt ili gubltak poslovne sposobnosti. Dejstvo ponude se ne gasi ako poпudilac Ш ponнdeni prc isteka roka za prЉvat ponнde шnre ili po­ staпe poslovпo nesposobaп, ukoliko ne proizilazi sto drugo iz naшere stra­ пa, оЬiсаја ili prirode posla (с!. 44, ZOO). Opozivanje i povlacenje ponude. - U teorij i i u zakonodavstvtt оЬiёпо se ве pravi razlika izmedн opozivanja i pov!aёenja ponнde, jer se п оЬа slucaja ponuda gasi. Medнtim, smatra se da opozivaвje, kojiш se okoncava pravno dcjstvo ponude koje је vec пastupilo, ne treba poisto" -

-

-

о

tvo ponude пase sprecava da pravno dejs vecivati sa povlaёenjem, koji m srupi.4 1 · · о ·1о ПЈеn samo pre nego sto е Povlacenje ponude moguce је r k е Ј da ni saznao za ponudu 0 sto dejs tvo, tj . pre nego sto је ponнde se роnн а U tom smislu se proplSUJe da _ nJU za ovlacenje ponude kratak. lace da po шdeni prim� izjavu о pov шо е povuci samo pod нslovom eno sa ПЈОШ (cl. 36. st. 2. ZOO). . рre рrijema ponude iJi istovrem e jedino opozv tl, s moz se ona ude, pon tvo dejs Ukoliko је nastnpilo , OSJffi U nije ov]ascen da OpOZOVe ponudu tiШ SIO u naseШ pravu ponudi\ac . Ш"h оkо1nost"1.42 s!uёaju promenJC

�

�

�

i

�

pt) с) Prihvatanje (prihvat) ponude (akce

�

�

.

=

vo!Je ро a jednostranu izj a Pojam. Prihvatanje ponude predstavl J enu ро ucm na k tana m on JZl"Эzava prш _ 1 da sе nudenog upucenн ponudiocu kojo znac sto vor definitivno nasta]e, ., nudн. Prihvatanjem ponude ugo ugovor шЈе шsta da osno odn vor, нgo u vara njenim prihvatom ponuda pret . . . drugo do prihvatena ponuda. vat nJe ponudenog predstavljala pпh e volj a izjav Ьi Da vi. Uslo a ugo\ ora, Ьi mog!a da dovede do пastank (prihvat) роппdе, odnosno da ve: ona treba da ispunjava sledece tJslo dа - Ponudu moze ce od poti da a mor ude (1) Prihvat pon e stran d o 1 na vace pпh sto ona m�ze prihvati samo ponudeni, s tim og zastupmka. . . nЈ· egovog zakonskog Ш ugovorn Ј" - Prlhvat p�nude . islen osm nedv e bud (2) Pгihvat ponude mora da da po­ пјеgа moze pouzdaпo zak!JUCIН nedvosmislen ako se na osnovu n Ь1 mog пgovora. Ta av zakljucak se nudeni pristaje па zakljucenje Каsшје er. pпm na su, sto izjava, kao izvesti iz izvesnih neodredenik . " a s predlog mi s dop � : . razrootriti Vas pred!og" Ш "Va . tl ne samo recJma, ucJm se e rooz nJU vata prih о a Nedvosmislena izjav predvJda da Ј" a. U tom smis!u posebno se v , . konkludentпim radnjam 1 kad posalje stvar Ш plati cenu, kao da prihvaceJ!a "i kad ponudeni e JZ­ den utvr se, na osnovu ponude, prakse _ cini neku drugu radnju koja Va о Ш оЬiсаја, moze smatratl kao lZJa roedu zainteresovanih strana , . prihvatanju" (с!. 39. st. 2). sa ponunog је znak nesaglasav Ja Nasuprot tome, cutanje ponude vatanje pпh cl zna videtur), tako da опо "ne dom (Qui tacet. consentire поп _

�

_

_

�

�

:

�

���

�

��

-:1

41

dclo, str. 97. Jakov Jakov Radi�iC, щtУ. dclo. str. 9Х.

33

Prot: dг Durdc Niko!iC: OBLIOACJONO PRAVO

OSUDNOG !SP!TA PR!RUCN!K Z A POLAGANJE PRAV

32

��

poпude" (с!. 42. st. 1. Z00).43 Nema dejstva пi odredba u ponudi da се se cutanje poпndenog Ш neko drugo njegovo propustanje (npr. ako ne odЬije ponudп н odredenom roku, i!i ako poslatu stvar о kojoj mu se nudj ugovor пе vrati u odredeпom roku, ј sl.) smatrati kao pri!Jvatanje ponttde (cl. st.

42.

2. ZOO).

Medutim� p rav ilo ро ko!l e Cutanje ponuCenog ne znaёi prihvatanje ponude nije bez izuzetak::c. Ponuda sc шоZе pt·Љvatiti i Cutanjeш ako su se ponudi lac 1 ponudeni tako una­ pred dogovorili. Zatiln, u sluCaju kad ponudeni stoji u stal noj pos lo vnoj vezi s ponudiocetn u pogledu odrcdene robet sm atтa da је prЉvatio ponudu k oja se onosi па takvu robu, aka је nije odщah ili u ost.'lvljcnom roku odЬio (CI. 42. st, З . ZOO). Jsto tako, lice koje se ponudiJo dшgom da izvrSava вj egove nnloge za obavljanje od reden.ih poslova, kao i Jice u ёlju ро� slovnu delэtnost spad э vrSenje takvih nalogэ, duZno је da izvrSi dobljeni naJog ako ga nije оd1тщh odbilo (ёl. 42. st. 4. Z00).44 Ako ne Ze1i dn se njegavo Cutanje shvati kao ptistanak 1 ponudenl Ьi tnorao da se ogrndi, tj. da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu. Inaёe, u sluCaj u kad Cutonje ponudenog.Jma znaCaj prihvata ponude, ugovor se smatra zakljuёenim u trenutku kad ponuda, odnosno nalog s.tigлc ponudenorn (ёЈ. 42. st. 5. ZOO).

(З) Prihvat ponude mora ро sad1·zini и potpunosti da odgovara ponu­ di i da bude bezuslavan То znaci da ponuaeпi mora da prihvati poпudu u celosti, tj . onakvu kakva је, bez ikakvih jzmena, uslova jJi rezervi. Uko­

liko poпudeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predlozi da se ona п пеёеmн izmeni Ш dopuпj, smatra se da је poпudu odЬio ј da је sa svoje straпe нёiпiо drџgu poпudu svoшe raпijem ponнdjocu (tzv. kontra poпu­ da) (с!. 4 1 . ZOO).

(4) Prihvat ponude

mora

ponrtdiocu da stigne Ьlagovremeno.

PrЉvat ponude sшatra se Ьlagovremenim ako ponudiocu stigne џ roku u kojem је ponudilac vezaп svojoro poпudom. Zadocпeli prihvat ponude ne­ ma dejstvo prihvata i ne dovodi do zakljucenja ugovora, ali se smatra kao nova ponuda koju ponudeпi ciпi ponudiocп (с!. 43. st. 1 . ZOO). Ako u redno posl ata izjava о p1 ihvatanj н stigne ponudiocu sa zadocnjenje1n, ·

ugovor

se sma tra zaklj uёeniш ukoliko је ponudiiac znao ili је mоь"Зо znari da је izjava otposJata

Ыagovreшcno (ёl. 43, st. 2. ZOO). АН, ugovor u takvo111 stuёaju nije sklopljen ako ponudi­ lac oclll'l.;:t.h, а naj kasn ije р[VО,Ц iduCeg radnog dana ро prijemu izjave, ili i pre 11j en og prijetna а ро iste:ku roka: za p1·ihvэ.tu.nje ponude, izvesti ponudenog da se z:Ьog zakaSnjenja nc s111ah·a -..·ezrю svојшп ponudoш (С!. 43. st. 3. ZOO).

(5) PrЉvat ponude treba da bude uCinjen u onoj istoj j01·mi koja se zakonom zahteva za ugovor cije se zakljucenje predlai:e (cl. 38. st. 2. ZOO). 4Ј Cutuпj c po!
n

Z . ud�!JCI11JC pob ude_ 1 ocektvanj a koJa navode na zakljuCcnJc ugovora. Motivi su , мјёсSСе, skr�vene pobude 1_ nala:z:e s� za!o izvan sadrZi n� u �ovora, dok је osnov u samom ugovoru, � u nJegovoJ_ sadrZ�ш. Osnov је bttan uslov pos tojanJa ugovoпt. n шotlv to nije. . Kod j edne tste vrste ugovora osnov:fe � vck isti (npr. osnov obaveze svakog k u pca je obaveza prodav�a da шu prcnesc t:rnvo SVOJ1 �e na prodatu stvar). On је objek tivno svoj­ . stvo ttgovora koje Је poznato svakoJ ugovornoJ strani.511 Nasuprot tоше, mot ivi st1 skriveni subjektivni ciljevi koj iшa ugovomici stтеше. Oni шogu Ьiti potpuno гazliCШ kod pojcdin ih _ ugovoпx iste vп:te (npc kupac se odluёuje da kupi jedni stva1· zato Zeli da је koristi ' da је pok io ni ili dajc preproda dгugome).

tako:J.e-..cl!J�vi

ko�itn�

у:

Sto

Znacaj osnova i motiva. - Osnov је Ьitю1 uslov koji је potreban ne sanю za nastanak, vec i za opstanak ugovora, j er se izricito predvida da "svaka ugovoшa obaveza nюra iшati dopusten osnov" (с!. 5 1 . st. Ј . ZOO), odnosпo da ј е ugovor пistav, ako osnov ne postoji Ш је nedopusten ( ёl. 52. ZOO). Ugovor korne nedostaje osnov је prazno оЬесапје,s' koje ne obavezuJe (npr. ako neko potpise priznanicu da је prirnio odredcпi поvсапi izпos na iше zaj ma i da се ga vratiti u odredenorn roku, а taj novcaпi iznos нopste nije ni primio). Nistav је ј ugovor ciji је osnov пedopнsten, tj. protiva11 prinudнim propisima, javnoш poretku ili dobrim oЬiёajima (ё!. 5 1 . st. 2. ZOO), kao sto ј е to slucaj sa ugovoron1 о poklonu kojiш se pokloпoprimac zeli privoleti na zasnivanje vanЬracne zajednice. Pored osnova koji је dopttsten (iusta causa), пgovol' rnora iшati i osnov koji је istiпit, jer ugovor ostaje bez osnova kako u slucajн kad stt нgovornici џ zaЬludi о osпovu, kao sto је to slucaj kod nesporazuma (npr. Јеdап posalje stvar drugorne iшaju6i u vidџ njentt prodajн, а drugi шisli da шп ј е stvar poslata na poklon), tako i u slucaju kad svesпo ugovore privi­ dan osnov, kao sto је to s1ucaj kod fiktivnog ili siшulovanog нgovora. Radi:iiC, щtv. dcJo, str. 86. Мо. 5 1 Jakov RadiNiC, nav. dclo, :-;(!'. �6. 5Н

rde NikuЊ:':; OBLIGACIONO PRA VO

Zastitпa funk cija odnosi se, pre svega, na ugovoшe straпe (forma ugovor cini jasпijirn i preciznijirn, рощаzе da se razgranice faza pregovora

ako је uezakonit ili nemoralaн, dospe u sam ugovor i postaпe njegova sa drZina kao i osпov, s tim �to је takva mogucnost znatпo manja kod te ret­

od faze zakljuceпja ugovora, опепюguсаvа preпaglj eno zak!juёenje ugo­ vora), a!i i na јаvпе interese (fomщ stiti sigurnost pravnog proшeta, njome se postize izvesпa lcontrola i evidencij a prorneta odredeni h dobara).

nih, пеgо kod dobrocinih ugovora. U tom smislu, ako је пedopustena ро� buda Ьitпо uticala па odluku j ednog ugovaraca da zakljuёi teretan ugovor 1

о

dozvoljeн (с!, 53. st. 1 .

ZOO).

Medutim, rnoguce је da i nюtiv (pobuda),

ako је to drugi ugovarac znao ili rnorao znati, ugovor се Ьiti bez dejstva

(CI. 53. st. 2. ZOO). Nasuprot torne, nedopustena pobuda cini ugovor bez naknade bez dejstva i kad drugi ugovarac nije znao da је nedopu§teпa po buda Ьitпо нticala na odlнku njegovog saнgovaraca (cl. 53. st. 3 . ZOO).

Dokazпa fuпcija ogleda и torne sto forma pruza poпzdan dokaz, kako

postojanjн sarnog ugovora, tako i njegove sadrziпe. Vrste formi. - Postoje razlicite vrste forrni, koje se mogu podeliti

prerna: (1) naciпu пjihovog isp olj avanja , prema naCinu nastanka forrne.

( l ) Prema naeinu ispo!javanja,

isprave (svecaпa) i realвa.

5. Forma ugovora Pojam forme. - Pod forrnom ugovora 'p odrazum eva s e

пасiп

izra:Zavanja пjegove sadrzine kroz u пapred predvidene spoljnje (vidljive)

obl ik e preko kojiћ treba da se шanifestuje volja.52 Ona је tesno povezana sa sad rZinolТI ugovora, jer ёini obHk njenog izraZavanja . PoSto svaki ttgovor itna svaju sad rZinu, mora iп:шti i foпnu �ао naCin nJcr:og izra�va ja, �to � upuCuje na zakljuCak da su svi ugovori fonnalni. Medutнn) takav zakiJU�Dk r:lJC tacan1 Je:r је pode!a ugovora no formaJne i neforma!ne izvr.Seлa рrеша tоше da l1 se Jcdan \lgovot пюi;е zak ljuCiti пэ Ыlо koji naCin, tj. u Ьi!о kojoj fo nn i, Ш se moZe zt1 u �u protнo�t i "" njcgovom :tadrZ пorn ili ako ro ti vnc ciljн zЬog kOf,\3 је fomщ propi;;юнt", tako i ''isiO\'tcmcnc pogodbc kojlma sc smaпjuju ili olak!iav fttc 111 hcz оЬZIГ

5. Komutativni i

Trenutni i trajni ugovori

Ш

elementarne i

Jedno.\·tavni su oni ugovori Cija se sadrZina sastoj'i od eleшenata koji su svojstveni sа­

шо jednom odredenom tipu ugovora (npr. ugovori о prodaji. о zakupu. о delu). Me.i:oviti su oni ugovori ёiја se sadrZina sastoji od ele:шenata koji su karakteristiёni za dva

Ш

viSe jednostaY·na ugovora, koji su sjedinjeni tako da predstзvljaju jedan jedinstven

ugovor (npr. ugovor о pans1onu, koj i sadrZi eJemente ugavor:з о zakupu,. о prodaji, о deJu i о ostavi. kao i ugovori о sefu, о organizaciji putovanja i о leёenju).

ZnaCaj ove podele ag1eda se u tome Sto kod шcSovitih ugovora moi:e Ыti sporna njihova pravna priroda ра, sашiп1 tim, i pravna pravi1a koja su za nji h meradavna. Za

odredivaпje tih pravila predlai:u se razliCita reSenja, koja su obuhvaCena teorijom apsorcije,

kauze, komblnacije, kreacije i э:nalogije, s tiш Sto se podvlaёi da se to pitanje u suStini svo­

di na pronala:lenje prave volje ugovorпih strana.67

izdrZavanju. dok је, ро tl$lovima kako је wkljuCen, aleator�л i ugovor о prodaji nade

(prodaja buduCЉ plodava sa jedne лjive, zahvat mre±e jednog ribara). Znaёaj pode\e ugovora na komutativne i aleatorлe svodi se) uglavnotn, ла iskljuCenje

pravila о leziji kod alcatornih ugovora, tj_ шoguCnosti da se: oni лараdзјu zЬog prekomer­ rюg oStctenja. U tom smislu se kaie da "alea iskljuCuje leziju" Pored ioga, pojedini a1м­ torni ugO\'Ori, kao Sto su ro it.rrn i opklada, stvaraju, ро pravilu, prirodne oЬligacije.

63 м

Naz.i\' komutativпi potiCc od lal inskc rcёi commutatio, koja zшtёi promcnu, zamenu. Nazjv a!catoшi putiCc od latinskc rcCi иlса, koj;a znaёi kockц, igrn па ,;rcCu, rizik.

м Slobodan PcroviC, nav. dclo, slr, 2 1 1 ; Jakov RadiSiC, nav, delo, �tr. 136, smatгa da su to u.ь�vori koji sc. ро pг.tvilu, iscrpljuju ujcdмkratnoj CinidЬi du:Znika.
.

2 9. st. 5. Skicc za zakonik о oЫigacijarna i ugovo­

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPJТА

50

vu priloZ.i ispravu о apstraktno preuzetoj obavezi duZnika-tui.enog, s tim Sto se ovaj moZe osloboditi obavcze ako dokaZe da osnov ne postoji Ш da је nedozvoUen. Pored toga, znaCaj apstraktnih ugovora ogleda se i u tome Sto se njima ubrzava pravni promet,

11. Ugovori sa sporazumno odredenom sadrzinom i ugovori ро pristupu

Podela ugovora na ugovore sa sporazumno odredenom sadrzinom i ugovore ро pristupu izvrsena је preroa tehnici i naeinu zak ljucenja ugovora. Ugovori sa sporazumno odreilenom sadrzinom su takvi ugovori kod kojih оЬе ugovome strane sporazurno odreduju elemente i uslove ugovo­ ra, posle prethodnih pregovora i pogadanja. Ugovori ро pristupu su takvi ugovori kod koj i h jedna strana unapred odreduje elemente i uslove ugovora preko jedne opste i staln e ponude, а druga strana samo pristupa tako ucinjenoj ponudi . 73Takvi ugovori zakljucuju se, uglavnom, bez mogncnosti pogadanja, niti im prethodi neko pregovaranje. Ponuda za zakljucenje ugovora ро pristupu је opsta, jer је upucena neodredenom i neograni cenom broju lica, i stalna, sto znaci da је p onudil ac stalno pouavlja, odnosno da proizlazi iz njegove redovne i trajne delatu osti. Za nastanak ugovora ро pristupu Ьitno је da su uslovi pod kojima se zakljucuju ovi ugovori, koji se obicno nazivaj u "opsti usl ovi", u trenutku zakljucenj a ugovora , b i li pozn ati ili morali biti poznati strani koja im pri­ stupa (ёl. 142. st. З. ZOO). Pri tome, pretpostavlja se da su "ops ti us!ovi" bi l i po zn ati strani koj a pristnpa, ako su јој pre zakljucenja ugovora bili predati ili su Ьili objavlj eni na propisan i li uoЬicajen nacin. Та pretposta­ vka je oboriva i strana koja tvrdi da joj ".opsti uslovi" nisu Ьili p oznati mo ra to i da dokaze. Ugovori ро pri stupu javljaju se u 19. i 20. v eku i to , najpre, u oЬlasti tzv. javnih sluzbi (npr. prevoz zeleznick:im, drumskim , pomorskim i l i vaz dusnim putem, pruzauje razl i ci tih komunaln ih usluga), а zatim i kod kupovine raznih stvari cij a је cena uuapred utvтdena (npr. cena nekih zivotnih namimica).

Znacaj ove p odele dolazi do i zrazaj a kod tumacenj a ugovora, j er se kod ugovora ро pri stupu predvidaju i izvesna dopunska pravila turoacenja. То је, pre svega, pravi!o koje obvaezuje sud da tumaci ugovor u koris t strane koja pristupa ugovoru (cl. 100. ZOO).

тЈ

Slobodan PcroviC. nav. delo, str. 217.

Pror. dr Dort1c Nikulii:: OBLIOACIONO

V. ПЈМАСЕNЈЕ UGOVORA -··

Pojam i potreb � za tumaccnjem . - Tшnacenje ugovora j e del atnos t svrl a o�л. vanJ e pravog znаёепја i sшisla j edпog ugovora. 1 u n:acenJU н�о�оrа pпstupa se u slucaj u kad postoji nes aglasnost

С!Ја ��

:

ugovorшka о znaceUJ U 1 Slll!Slu pojedlшh ugovon1Љ odredЬi, а rede kad postoJ : пesaglasno�t o znace�ju i smislu celog ugovora. Ono је neophod no 1 u slucaju kad su I ZJ ave vo!Je neJasne. Medutim, ako је ugovorom j asno i n �vosш1sleno "1zr�zena volja ugovornЉ strana, ne p os toji potreba za ПJegovtm tumacenJem. Tada se odredbe ugovora primenj uj u onako kako glase (с!. 99. st Ј . Z00).74 Vrste tumacenja. Tumacenj e ugovora moze Ьiti sudsko i vaпsudsko. Sudsko tumacenje vrsi sud kad ras pravlj a i o d lucuj e u sporu izmedu ugovorшh s traпa . Ono је za ugovome strane obavezno. Za suds ko tu­ maceпj e ugovora vaze posebna pravila tumac enj a. vansudslw tuma �nje postoj i u sl�caju kad ugovor tumaci nepristra . 1 sno пezav 1sno ovlascemo l1ce. Ono Је fakultativno, jer nета obavezпu pravnu snagn . Opste pravilo tumaceпja. - U Za konu о ob !igacioniш odnosima usvOjen је me5oviti subjektivпo objektivni kriterijurn tumaёenj a ugovora, J er" s� prOp!SUJe da se, рп tnmaceпj u spornih odredaba ugovora пе treba doslovnog z11ac :_nj � up otreb lj eni h izraza, vec treba istrazivat i zajed­ nam�ru ugovaraca 1 odredbu tak o razumeti kako to odgovara naceli­ rna oЬ!tgacюnog prava utvrdenim tirn zakouom (с!. 99. st. 2). РоsеЬпа pravi_\a tumacenja. Za tumaёenje ugovora vaze i izvesna . posebna prav1 la , koJa se шogu podeliti na (!) do punska i (2) specijalna. (Ј) Dop:'nska pravila predstav ljaju razradu ili konkreti zaciju opsteg p:av!la tшnacen;a. U d opuns ka se najc esce svrstavajн sledeca pravila: poj e dme odredbe ugovora treba tumaCiti јеdпе pomocu drugih, imajuci uvek u V!dU celшu ugovora; sud је du2an da tezi od r:Zanju ugovora i da odredbe ugovor� tuш�ci u ':_Юislu u kome imaju izvesno dejstvo ; opsti izrazi koji 1maJ u s1re 1 uze zпacenJe u suпmJ l se tumace ufu, 1ј. restriktivno. (2) Specijalna pravila su ona koj a se odnose samo na pojedine vrste �t govora .. Tako se, u vezi s a tu macenjem ugovora ро pristttpu, propisuje da се se, п cJ asne odredbe koJ e ЈС Jedпostrano uпela jedna ugovoma stra na, tu­ m�cltt u koпst d !"uge straпe (cl. 1 00. ZOO). Isti ј е slu caj i sa pravil om sa drZaшш п o drcdb1 koJom se propisнje da "пejasne odredЬe u ugovofl! Ьеz. _

·

�

­

­

. ..I . �tOJ

t?� 1�is!н је i

od�ba iz Cl.

994.�0�tcg imo\•iц:>kog 7.akon!ka

svak Jcdnako пtzunщc, tomc tumиca nc trofж".

?.а

Сшн Goru u kojoj

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

52

naknade treba tumaciti t1 smislн koji је manje teZak za duZrlika, а u teret­ nom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravican odnos uzajamnih da­ vanja" (с!. 1 0 1 . ZOO). Dopunj ujuce (kvalifikovano) tumacenje. - U slucaju kad neko spomo pitanje ugovorom nije regulisano, tj. kad u ugovoru postoji prazni­ na, sam zakonodavac popunjuje tu prazninu propisuju6i dispozitivne zakonske odredbe za neЬitne elemente ugovora. Medutim, ako se praznina ne moze popuniti dispozitivnim zakonskim odredbama, to mora uciniti sud, putern tzv. dopunjujuceg ili kvalifikovanog tumaeenja ugovora. I to је subjektivno-objektivno tumacenje kod kojeg sud treba da utvrdi pretposta­ vljenu volju ugovomika, tj. kako Ьi oni spomo pitanje regulisali, s tim sto, pri tome, nюra voditi raёuna о pregovorima koj i su prethodili zakljucenju ugovora, о utvrdenoj praksi izmedu ugovaraca i о oЬii:ajima (с!. 32. st. 2. ZOO). VI. NEVAZNOST (PONISTAJ) UGOVORA

Pojam ponistenja. - Ponistenje ugovora је naCin prestanka ne­ vazeceg Ш nepunovaznog ugovora, tj. ugovora koji pravno nije valjan,75zbog nekog nedostatka koji је postojao jos и trenutku zakljucenj a ugovora. Kod nepunovaZrlog ugovora nisu ispunjeni neki od zakonskih zahteva koji uslovljavaju punovazan nastanak i opstanak иgоvота. Ti zahtevi mogи se ticati poslovne sposobnosti ugovornika, sag\asnosti njihovih volja, predmeta, osnova ili forme ugovora. Vrste nevaznosti. Zakon о oЬ\igacionim odnosima и nepиnovaZrle (nevazece) ugovore ubraja ( 1 ) nistave (apsolutno nistave) i (2) rusljive (re­ lativno nistave) иgovore. U navedenom zakonu se, kao posebna kategorija nevazecih ugovora, ne pominjи nepostoje6i иgovori, iako se na osnovu odredbe kojom se regulise nesporazum rno;te zakljuciti da se ugovor kod kojeg postoj i nesporazum о prirodi ugovora ili о osnovu ili о predrnetu ugovora smatra nepostojecim, jer se izricito propisuje. da u tom slucaju ugovor ne nastaje (avludati, nadvL�iti. U pravu sc njomc oznaCuva pr;;tvna роЬсdа J Cdnog subj ekta nad d rщp.m u "JJIm koj i sc izmcdu njih vodio. % Jakov Radi:(iC, nav. delo, str. 150.

Prof. dr Bordc N ikoli6: OBLIGACIONO PRAVO

Potrebni uslovi. - D a bi n a strani prenosioca nasta\ a odaovornost zbog pravnib nedostataka, potтebno је da se ispune sledeci uslov :

0! P�avno

uznem iravanje priЬavioca.

i'

Тај uslov је ispunjen cim neko ltce tstakne odredenu pravnu pretenziju koja pogada priЬaviocevo pravo odnosno htev zasnovan а nekom pravu koje iskljucuje, ; umanJUJe 1!1 ograщcava pravo рпЬаvюса. Takvo uznemiravanje moze da vrsi i sam prenosilac, ali је mnogo cesce da ono potice od strane nekog treceg l1ca. S obz1rom na to, jasno је da uznemiravan je koje se ne vrsi na osnovu nekog prava, ve6 је cisto fakticko uznem iravanje (npr. tтесе Jice ukrade kupcu antomobl! koji mu је prodavac proda o i predao) , ne ulazi u pojaro evikcije. U savremenom pravu pokretanje parnice nije nuZan uslov za nastanak obaveze z�tite о evikcije. Ола postoji i kad priЬavil ac, bcz obave$tenja prenosioca i bez spora. . pлzna octgledno osnovano pravo tre6eg Ш mu i splati izvesni sumu novca da Ьi odustao od s':?g oCigfednog prava (CI. S 12. st. 1 . i 2, ZOO). PriЬav ilac је evi ncirnn ј u sluёaj u kad zadrz1 stv�r ро nekom drugoш pravnoш osnovu , а ne ро osnovu ро kojemje stvar stekao od prenosюca {npr. kad prodavac nije Ьiо vlasnik prodate stvari1 alije k upac tu istu stvar _ stekao pono,;�on: k�pov_шo m ?d pravog vlasnika Ш ju је nas!edio).97 Pored toga. ima pra�o na zastltu 1 рпЬаv:ос kojt. umesno strahuje da nc bude uznemiren i evi nciran , jer moze tuZboш za utvrdcnJe da zahte:va da sud utvrd1 postojanje odnosno nepostojanje tog prava.911

�

-

?

?

(2) Pravni nedostatak koji postoji и trenutku zakljucenja ugovora, od nasno и vreme kadје prЉavilac treba/o da stekne prava о kome је rec . Rad1 se, dak\e, о nedostatku koji је postoj ao рге nego sto је priЬavilac

�

stek o stvar. Takav nedostatak tice se prava preno sioca, jer је pravo kojim se pпbavt!ac uznetщrava nastalo jos dokje stvar Ьila u drzavi ni prenosio­ ca. Prema tоше, prЉavi!ac nema pravo na zastitu ako је to pravo nasta\o kasnije, ђ. posto ј е pribavilac stekao stvar (npr. ako trece \ice istice pravo sluzbenosti za koje tvrdi da ј е nastalo u vreme kad ј е stvar vec Ьila u drzavini prЉavioca). Za nastanak odgovomosti prenos ioca za pravne nedost atke nije Ьitna cinjeпica savesnosti odnosno nesavesnosti preno sioca,99 sto znaci da odgovomost zbog pravnЉ nedostataka пе predstavlj a sankciju zbog та/а fidei prenosioca. Опа је objektivne prirode. Ali, ako nije neoph odna za nastanak njegove odgovomosti, nesavesnost prenosioca moze Ьiti od znacaja za visinu пaknade. 97 S lobodan Pcrovit, паv. dc!o, .'\1f. nav. do lo, str. 1 50.

38 Ј ; Ljublii» MiJo;i:-eviC, nordc NikoliC: OBLlGACIONO PRAVO lac) . 124Nemogucnost za koju ne odgovara ni jedna strana i nemogucnost za koJn odgovara poveпlac regu!isane su u okviru posebnih dejstava dvostraщh ugovora, dok se na nemogucвost za koju odgovara duZпik pпmenjuju opsta pravila о dejstvima obaveza. а) Nemogucnost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana

�d је i �pп�jenje obaveze ј�dве strane postalo nemoguce zbog do­

gadaJa za kOJI. ШЈе odgovoma ш Jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane (cl. 1 3 7. st. 1 . ZOO). U torn slucaju gase se, dakle, obaveze obeJu strana. Straпa ёiја је ёinidba postala вemoguca snosi rizik nemo­ gucnosti ispunjenja svoje obaveze, jer guЬi pravo da zahteva protivcinid­ bu . 125Medutirn, ako је druga strana nesto ispunila od svoje obaveze moze zahtevati vracanje ро pravilima о vracanju stecenog Ьеz osnova (ci . 1 3 7. st. \ . ZOO).

. tJ si�ёaju deЊniCne nemoguCnosti ispunjenja zЬog dogadaja za koji nije odgovorna n1 Jed �a n1 druga stran�, ugovor ost.aje na snazi u odnosu na deo ёinidbe koji је joS moguC. s t1!11 ��о d:Uga �trn.na tma pravo da zahtcva srazrnemo srnanjenje svoj e obaveze. Ali� ako deftm!cno tspunjenJe ne odgovarn potrebama druge strane ona moZe raskinuti ugovor (ёl, 1 37. st. 2. ZOO),

Ь) Nemogucnost ispunjenja za kQju odgovara duinik Duznikj e odgovoran za naknadnu nemogucnost ispuвjenj a svoje oba­ . veze ako Је za to lшv, tj. ako ne dokaze da је nemogucnost ispunjenj a ПJegove �baveze usled!la zbog okolnosti nastalih posle zakljuceвja ugovo­ ra koJe ШЈе mogao sprecttJ, otkloniti ili izbeci (с!. 263. ZOO). Posledice ove nemogucno�ti Zakoвom о oЬligacionim odnosima nisu izricito propi­ sane, alt one pro1zlaze tz ostalth nJegovih pravila о dvostranim ugovorima а роsеЬво i z pravi\a kojim se regulisu posledice neispunj enja duzвiko v� obaveze (с\. 262. ZOO). U slucaju kad nastupi nakoadna nemogucnost ispunjeвja duzвikove obaveze, poverilac ne moze traiiti njeno ispunjenje, s tim sto i duZпik zbog uzajamnosti, guЬi pravo na protivcinidЬu, iako је вјеnо ispunjenj� moguce. Medutim , s obzirom da је duznik odgovoran zbog вeispunjeвja ob�veze, ugovon;1_ odвos s� u tom s[ucaju ne gas.i, vec dolazi do prei­ v nac�nJa poveпoceve trazbшe. l26Umesto nemoguce cinidbe, poveri!ac mo�e zahteval! ( 1 ) nakn ��u stete zbog neispuпjenja obeveze (tzv. poz1t1vш ugovomt шteres) 1!1 (2) odustati od ugovora. 124 Jakov Rad i�iC, nav. dc1o, str. 158. ш: Jakov Radi�iC, ш:1v. dclo, s tr. 1:59,

Ш• lsto.

76

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG JSPITA

(Ј) Naknada .Vtete zhog nei.,punjenja obaveze. - Ako �е �pr�eH za �kna.du Stete zbog neispunjenja, poveritnc ima pravo na vredndst nemog�c� c1n1dbe, kao t na �a��a?u posredno pretrpljene Stete, Sto znaCi da naknadn Stete zaшenJUJC u sveшu nemoguc� cшtd­ bu (teorija zamenc). U tom slufulju poverilac trеЬэ. da ispuni svoju obavezu drugoJ stran1, јег ona zadr:Zava prrtvo па protivCinidbu,l27 .. . (2) Ra.vkid (otlustanak) Oif ugovvm. - Poverilac kол �е opr�d�ћ za rask1d _(odustan�k) od ugovora, nije duZan da ostavi duZniku �aknadni ro� � Jspunj �nJe obaveze� JCr b_l. _ro Ь1�0 beыnisleno. PoSto raskidoш ugovor prestзJe da postojl, n1 pover:1ac _ne mora 1sp�n1t1 SVOJU oЬavezu, а ako је veC ispunio, rnoZe traZiti povraCa� datog. Ukoltko �е z�o � rask1da ug'!.v� � ra pretrpeo Stetu, povcrilac iш� pravo da zaht�va �J�nu �akn�du, s ttn: st? зе..u tom sluca}.U _ vredn.ost svoje ctntdbe _ 1 troskovc koJe ЈС us:tedoo (teonJa du.Zan da od iznosa Stete odbl]e diferencije).

с) Nemogиcnost ispunjenja za koju odgovara drиga strana (poverilac) U slucaju kad ncmogucnost ispunjenja obaveze jedne sи:ane prou zтo­ . kuje droga strana, tj. poverilac, duznikova obaveza se gas1, al1 ?n zadrzava svoj e potrazivanje prema drogoj strani, s tim �to se ono sn:anJUJ e za on?­ liko koliko је duznik imao koristi od os!obodenJa od svOJC obaveze (с!. 1 3 8 . st. 1 . ZOO). 6. Prekomerno ostecenje

(taesio emormis)

Pojam. - Prekomemo ostecenje postoji ka? se kod dv�strano-teret­ . nog ugovora vrednosti prestacija nadu u takvoJ disproporctJI da prelaze zakonom ustanovljenu granicu odstupanja. . Za poj am prekomemog ostecenja najЬitniju cinjencu predstaVlJa po­ stojanje nesrazmerne vrednosti uzajamnih davanja, sto је, iнасе, pro�ivno nacelu jednake vrednosti davanj a (ёl. 15. ZOO), koJe se primenJUJe na dvostrano-teretne ugovore. Uslovi. - Postojanje prekomemog ostei:eнje pretpostavlja s!ede6e uslove: (Ј) Dvostrano-teretan i komutativan ugovar. - Prekomemo ostecenje moze postojati samo kod dvostrano-teretnih i komutativнih ugovora, s tJm sto se u nasem pravu ono primenjuj e na sve takve ugovore. S obztrom на to ) ono se ne moze primeniti na dobroCiнe i a!eatome ugovore. Pored toga, . ' . " ne mogu se napadati zbog prekomemog ostecen)a ш ugovor о poravnaнJU (с!. 1 094. ZOO), ugovor о javnoj prodaji, kao i ugovor kod koJeg Је za stvar data visa cena iz osoЫte нaklonosti (с!. 139. st. 5. ZOO). (2) OCigledna nesrazmera. Za postojanje prekomemo� ostei:enja нeophodno ја da izmedu uzajamнih davanja ugovornika postOJI ocigledna 111 Jakov RadiSit, HiiV. dclo,

str. ! 59

i60.

Prof. dr Dordc NikџliC: OBLIGACIONO PRAVO

77

nesrazmera. То treЬa da bude vei:a i ozЫljnija nesrazmeгa, koja је takva da svakome pada u oci. Pri tome, takva nesrazmera treba da postoji u vreme zakljuёenja ugovora (cl. 1 3 9. st. 1 . ZOO), sto znaci da se za njeno utvrdivanje uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta prestacije и vreme zakljucenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom vrednoseu stvari. Ocena da li је konkretna nesraztnera ''oёigledna" prepu§ta se sudu koji Се� s jedne strane, imatt_ izvesne teSkoCe zbog nedovoljne preciznosti izrnzз 110ёig!edna nesrazmera" ali Се zato Ъiti u moguCnosti da institut prekom�rnog aSteCenju prilagodava konkretni1� sluёajcvima. . � тazliku od ta�vo�, opisnog odredivanja visine nesrazmere, u naScm ranij em pra­ vu vts шa nesrazmereje b1la odredena mateшatiёki. tj. razlomkom kao oSteCenje preko . роЈоvше. (3) Neznanje za pravu vrednost stvari. Subjektivni elemeнt preko­ mernog ostecenja ogleda se u zahtevu da ostecena strana 'hije zt1ala niti је morala ztlati za pravu vrednost stvari (cl. 1 39. st. 1 . ZOO). То znaci da u nasem pravu nije usvojeн objektivan pojam pгekomer­ nog ostecenja, za ёiје postojanje је dovo�na samo odgovarajuca nesraz­ mera uzajamnih davanja, vec subjektivan pojam prekomernog ostecenja za koji је karakteristicno da se нesrazmera javlja kao posledica jednog su­ bjektivnog momenta ostecene strane. Usvajanjem subjektivnog pojma prekomemog ostecenja suzava se нjegov doma8aj i ograniёava njegova sira primena, kojom Ьi шoglo Ыti naruseno nacelo pravne sigumosti. Dejstvo. - Ugovor kod kojeg postoji pгekomemo ostecenje је rusljiv ugovor, tako da ostecena strana moze zahtevati da se on ponisti (с!. 1 39 . st. 1 . ZOO), s tim sto takav zahtev moze Ыti istaknut ili putem tuzbe, ili isticaнjem prigovora rusljivosti u pamici radi ispunjenja ugovora. S obzirom da је ugovor rusljiv samo zbog nesrazmere uzajanmih da­ vanja, druga strana moze odr'lati ugovor, ako ponudi dopunu do prave vre­ dnosti (с!. 139. st. 4. ZOO). Pravo da se zahteva ponistenje ugovora prestaje istekom jedne godine od нjegovog zakljuёenja (с!. 1 39. st. 2. ZOO), s tim sto odricanje unapгed od ovog prava nema pravnog dejstva (с!. 1 39. st. З . ZOO).

Zelenaskl ugovor Pojam . - Pod ze!enaskim ugovorom podrazumeva se 7.

takav ugovor u kome neko, koristeci se stanj em нuzde ili teskim materijalnim staнjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom , lakom islenoscu ili zavisнoscu ugovori za sebe Ш 7.8 nekog treceg korisl koja је u oCigledнoj nesrazn1eri sa oпim sto је он drugom dao Ш ucinio, ili se obavezao dati ili uciniti (с!. 1 4 1 . st. 1 . ZOO). On se najpre javlja kod ugov oгa о nov/:anom zajmu sa

78

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG !SPITA

kamatoш, kao i kod ugovora о prodaji budu6ih polj oprivrednih proizvoda (npr. zita u klasu "па zeleno", odakle i potiee njegov naziv). I kod zelenaskog ugovora dolazi do neekvivalentne razmene, jer jed­ na strana, iskoriscavajuCi tudu nevolju, ugovara za sеЬе Ш nekog treceg prekomemu imovinsku korist. Пslovi. - Za postojanje zelenaskog ugovora moraju se ispuniti sledeci uslovi: (Ј) Ocigledna nesrazmera. Da Ьi se jedan ugovor mogao smatrati zelenaskim, neophodno је postojanje ocigledne nesrazmere izmedu onoga sto jedna strana dоЫја i onoga sto је drugoj strani dala ili uёinila, ili se obavezala dati Ш uciniti. Neophodno је da se radi о vecoj i ozЬiljnijoj ne­ sraztneri, koja је takva da svakome п oCi pada, jer neznatna odstupanja od vrednosti medпsobnih prestacija nisu re]evantna. Pri tome, za осеnп po­ stojanja takve пesrazmere uzima se u obzir prometna vredпost uzajam11ih prestacija u trenutku zakljuёenja ugovora. -

(2) Nuida, lesko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomisle­ nosl Ш zavisnost. Za postojanje zelenaskog ugovora potrebno је ustano­ -

viti odredene sпbjektivne momente na strani iskoriscenog ugovomika, kao sto su пuzda, tesko materijalno stanje, пedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost, kao i da је iskorisceni upravo pod uticajem tih subjektivnih moшeпtata pristao па nesrazmerп u uzajamnim davanjima. (3) Name1·a iskoriscavanja. Kod zeleнaskog ugovora zahteva se da је zeleпas zпао za пavedene sпbjektivne momente iskoriscenog i da је te momente iskoristio kako Ьi za sebe ili za пekog treceg ugovorio preko шernu imovinslш korist. Namera iskoris6avanja, kao sпbjektivni uslov, treba da postoji kod zelenasa, da Ьi jedan ugovor doblo obelezje zele­ naSkog ugovora. J2� Dejstvo. - S obzirom da se zelenaskim ugovorom vreda ne samo nacelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, vec i nacelo savesnosti i postenja i dobrih оЬiсаја, logicno је sto se propisuje da је takav ugovor nistav (С!. 141. st. 1 . ZOO), sto pov!aci i mogucnost primene svih saukcija па p!anu posledica nistavosti (с!. 1 4 1 . st. 2. ZOO). -

Kod

zelenaSkog ugovora sc, iako kod niSt.1vih ugovorэ nije moguCa, prcdvida jcdna vrsta konvalidacije. Naimc. oSteCeni mo:Ze zahtevatj da .se njegova oЬaveza smanji na pra­ viёaл iznos i sudjc ov\aSCcп da udovolji takvшn zahtevu ako је: tQ moguCe, tako da ugovor ::.-а odgovaroj нCom izшenom os[ajc nn snazi (ёl. 1 4 1 . st. З. ZOO} Takav zahtcv oSteCeni 1notc podncti u roku od pet godiлa od zakljuёenja ugovorn (C:I. 1 4 1 . st. 4. ZOO). 12�

CjнЬiSiJ MiloScvit, паv. dclo, str. 95.

�r 1

Prof. dr Bordc Nikoliё: OBLIGACIONO PRAVO

8. Пstupanje ugovora ·Pojam. Ustupanje пgovora је

ugovor kojim jedan ugovornik, uz . pпstana k svпg saugovomika, ustnpa svoj pravni polozaj u dvostranom �govoru n�kom trecem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava 1 !Z tog ugovora. Na taj nacin dolazi do promeпe jednog ugovor­ u dvostranoш ugovoru, dok predmet i osnov ugovora ostaju nepro­ menJent. Uslovi. Za ustupanje ugovora moraju se ispuniti sledeci uslovi: (Ј) Ugo�or о ustupanju ugovora. Za ustupanje ugovora neophodno . _ nJe ugov�r zaklJuce Је a о ustupanju ugovora, koji se zakljucuje izmedu Jedпog ugovorшka tZ dvostranog ugovora, koji se naziva ustupilac' i treceg lica, koje se naziva prijemnik. о ustupanju пgovora se zakljuciti na bllo koji .naciп, . Ugovor _ kad је za ugovormoze os1m u slucaJU koji se ustupa zakonom propisaria odredena forma. U tom slucaju se i ugovor о ustupanju ugovora mora zak\juciti u toj istoj formi. . (2} Predr;:et. Ugovor о ustupanju пgovora mora imati svoj predmet, s t1m sto to nче sam ugovor, vec ustupiocev pravni polozaj, koji obuhvata sva nJegova prava i obaveze koje on ima na osnovu tog ugovora prema drugoj ugovomOJ straш. (3) Pristanak druge strane. Za ustupanje ugovora neophodan је i . pr1stana k druge ugovome strane na ustupanje ugovora (cl. 145. st. 1 . ZOO). ТаЈ_ pпstanak se trazi zbog toga sto se ustupanje ugovora tice i dru­ gog saug�;omika kome, s obzirom da prijemnik nije samo poverilac, ve6 i duzn1k, шје sveJedno kakve su njegove imovinske prilike' licni i drugi kvaliteti. -

-

-

-

�

i

P �na� druge ugovo�e stane mo:Ze sc dati pre zakljuёenja ugovora о ust:Upan u . ugo':"o �a tl1 pnltkom zaktjuC.enja tog ugovora, ail i poSto је ugovor о usrupanju ugovora veC z.akiJUcen.

NaCin davanja �ristanka ograr,tiёe je samo u sluёaju kad se odnosi na ustUpanje for � ma1nog ugovora, Је� Ј� u tom sluCaju pпstanak punovaZ.an samo ako је dat u fanni koja је _ proprsana za ustupljent ugovor (cl. 145, st З. ZOO). D�jstvo. u а па

Dejstvo ustupanja sastoji se tome sto иStupilac izlazi ii ustupljenog ugovora, Ujegovo mesto dolazi prijemnik. Sa ustupioca ?а prtJcmmka prelaze sva prava i sve obaveze (cl. 145. st. 1 . ZOO). Ipak, �zvesna sporedna prava ne prelaze na prijemnika samim ustupanje m (npr. Jemstvo, zaloga trecih lica), osim ako jemac i zalogodavac pristanu da od govaraJU 1 za DJega. _ Ustupilac odgovara prijemniku za punovaZпost ustupljenog ugovora (с!. 146. st. 1 . ZOO), Medutim, оп mu ne jemci da се druga strana ispппiti -

80

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPJТ

А

svoje obaveze, osim ako se na to posebno obavezao (cl. 146. st. 2. ZOO). Ni svom saugovorniku iz ustupljenog ugovora ustupilac ne jemci za pri­ maoca, osim ako је preuzeo takvu obavezu (cl. 146. st. З . ZOO). Druga strana moze istaci prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugill odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu (С\. 147. ZOO). VIII. OPSTA DEJSTVA UGOVORA 1.

Кakva su dejstva ugovora OЬligacionopravno dejstvo ugovora. - Ugovor proizvodi odredena

pravna dejstva, tj. prava i obaveze za odredena lica, s tim sto u na8em pra­ vu ugovor ima samo oЬiigacionopravna dejstva, jer rada samo oЬligaciona prava. Za stvarna prava ugovor је sarno pravni osnov (iustus titulus), ne i nacin sticaпja (modus acquirendi). S obzirom na to, da Ьi se stekJo neko stvarno pravo (npr. pravo svojiпe) nije dovoljan ugovor о njegovom pre­ nostJ, vee је neophodnan i odgovarajuci nacin sticanja (predaja, kod po­ kretnih, а upis t1 zemljisne knjige, kod nepokretnh stvari). То је tzv. sistem tradicije (predaje), koji је usvojen и nasem ј nekim drugjm pravima.

Stvarnopravrto dejstvo ugovor;:�. - U nekim prnvniш sistemima, osim oЬJigaciono­ pravnog, ugovor iша i stvarnopravno dejstvo, Sto znaCi da moZe izazvati � prшn ene и s�var­ nopravnitn odnosiшa. Njiшe se prenose i stvnrna prava pod uslovom daJe stvar па koJ U sc pravo odnosi individuaJna Ш barem individua!Jzovana. То је tzv. ko nsensua listi Cki sisteш, kojije usvojen u Francuskoш grad,anskom zakoniku1 zakoniciшa nekih drugih zemaUa koji su ЬШ pod njegoviш uticajem, kao i u anglosaksonskOtn pravu. Osobenost netnaCkog prava. - Osobeno reSenje usvojeno је u Nemaёkom gradan­ skoш z.akoniku, ро kome su za prenos prnva svojine potrebn.a dva ugovora. Jedan је oЬlig�J­ cion Ј kau7.ealan (tzv. posao obдvezivanja), а drugi је reaJan (stvarni) i apstrд.ktan (tzv. posao raspolaganja). s tiш Sto se zakljuCivanjem drugog izvrSava obaveza iz prvog ugovora.

2 . Dejstva ugovora medu ugovaracima

i njihovim naslednicima

Dejstva пgovora medџ џgovaraёima. - Ugovor proizvodi prava i oba­ veze, pre svega, za ugovorne strane (с!. 1 48 . st. 1 . ZOO), s tim sto se ugo­ vornom stranom smatraju ne samo lica koja и zakljџcenju ugovora ucestvujн neposredno, vec i ona koja ga zаk!јнсијџ posredпo, preko za­ stupnika. Ostala )јса srnatraju se tzv. trecim licima, za koja ugovor ne proizvodi ni prava ni obaveze. Za njih је џgovor tudi posao koji im ne moze ni skoditi ni koristiti (Res inter alios acta aliis neque nocere neque prodesse potest). Dejstvo џgovora prema naslednicima ugovaraca. - Dejstva нgovora prostiru se na jos jednu kategoriju lica koja ni na koji пасјn nisџ иcestvo-

Prof. dr f)ordc Niko!i6: OBLIGACIONO PRAVO

vala u njegovom zakljuёenjи, ali se, ipak ne smatrajи trecim licima. То sџ univerzalni pravni sledbenici (naslednici) пgovornih strana (с!. 1 48 . st. 2. ZOO). Овi nisи treca !ica и pravnom smislи zato sto na njih prelazi zao­ stavstjna ostavioca ра, samim tim, i prava i obaveze iz ugovora koje је on zakljuёio. Naslednici se, dakle, smatraju ugovornim stтanama u ugovori­ ma koje su zakljиёili njihovi prethodnici. S obzirom na tn, иgovor, ро pra­ vilu, ne prestaje usled smrti ugovornika, vec nastavlj a da proizvodi pravna dejstva prerna naslednicima umrlog ugovornika. Ugovori koji ne proizvode dejstvo prerna naslednicima иgovaraca. O d pravila d a иgovorj prethodnika proizvode pravno dejstvo i na njihove naslednike odstupa se, najpre, ( ! ) kod ugovora koji radaju obaveze koje nastaju s obzirom na licne osoЬine koje od џgovornih strana ili licne spo­ sobnosti dufuika (obligationes intuiru personae), а zatim i u slиcaju (2) kad same џgovorne strane ogranice dejstva ugovora za zivota jedne od njih. U tom smislu је i zakonska odredba kojom se propisиje da "џgovor jma dejstvo ј za univerzalne pravne sledbenike, izuzev ako је sto drugo ugovoreno ili sto drugo proizilazi iz prirode ugovora" (с!. 148. st. 2. ZOO). ( ! ) U slиёaju smrti dufuika Ш poverioca s obzirom na cije liene oso­ Ьine је nastala obaveza, kao ј u sluёaju smrti dufuika s obzirom na cije sposobnosti је nastala obaveza, dufuikova obaveza ne prelaze n a njegove naslednike, jer se izril:ito propisuje da takva obaveza prestaje da po­ stoji. 129AJi, prestanak obaveze intuitu personae nema isto pravno dejstvo kod jedпostranill i dvostranih ugovoпi. U sluCaju prestanka obaveze intuitu personae usled sшrti du:lnika ili poverioca ,jed­ nostrani ugovor ostaje kao pravni akt koji viSe ле proizvodi pravno dej stvo. Obaveza koju ј е on stvorio ne moZ:e prcёi ла naslednike, јег smrCu duZnika s o�zirom na Cije Нёnе osobl­ ne ili sposobлosti је ona nastala, takva oЬaveza prestaje (npr, p restaje sшr6u vlastodavca njegova obavezu. da bespl.atno zastupa punomoCnika). Al i, du:lnikova obaveza prestaje i u stuCaju smrti pov erioca, s obzirom па ёјје l iCne osoЫne је obaveza nastaJa (npr. ptestaje smrCu poklonopritnca obaveza poklonodavca iz ugovora о poklonu). tako da u tom s luCaj u poverioCevo potraZiv.anje ne prelazi ла njegove naslednike. Kod dvostranih ug:ovora se, u sluёaj u prestanka obaveze intuitu personae, postavlja pitanje Sta је sa obave7..om druge strane. Zakon о oЫigacionitn odnosima to pitanje poseb­ no ne reguliSe, оН se ёini dз se u tom sluёaju mogu shodno primcniti odredbe о лemoguC.nosti izvrSenja kod dvostranih ugovora (CI. 137-1 38. ZOO). __

(2) Moguce је da i obaveze koje, inace, nisu vezane za Jii':ne osoЬine koje od иgovornih strana i!i Iicne sposobnosti duznika, ne prelaze na na­ slednike иgovomЉ strana. Do toga moze doci u slucaju kad se ugovornici dogovore da se ogranici dejstvo иgovora na trajanje zivota jednog ili drul:!l!

359. Zakona

о

obligacionim odnosima.

PR!RUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDN

82

OG ISP!ТА

i ucnost univerzalne sukc�sije prava gog ugovomika, tj. ako iskljuce mog \Cl vom ugo a о zakupu nepokretnosћ obaveza iz ugovora (npr. kod ugovor a­ samo za zivota zakupca •.\1 zak:'po� se sporazumeju da се ugovor vaZ.iti l gac �о izra:laja.�od traJnl�. oЬI� ?Ja­ vca). Takva mogucnost najcesce dola� anJ a k� роЈеdша penod1cn� potraztv nih odnosa. Ali, kad oni prestanu, kao sto log, umr ke dn asle n prelaze na . ; su blla dospela pre sшrti poverioca, e. ikov duzn na nasledn1ke i periodicne dospele obaveze prelaze 3. Ugovor u

korist treceg tak�v �govor koj im �е jedna ugo· Pojam. - Ugovor u korist treceg је o denu cш1dbu IZVfSJ trecem lJCu, tak voma strana obavezuje drugoj da odre va t dno pravo da od duZпik� zah � da treci stice sopstveno i neposre ceg ist.l З� Ko d u�ovo:a u ko:JSt tre. ispunjenje ugovora u svoju kor . em trec to nes 1t1 ucш obecava da се uёestvuju tri lica: (1) ono koJe аЈе ? Je can obe o (2) ono k?me se takv . (obecavalac, duZпik, promite_?t); se st koп CIJU u stl za treceg); (З) ono . (stipu1ant, promisar, ugovarac koп se vu pra eficijar). Inace, u nasem . eg nesto ugovara (korisnik, treci, ben trec t moze ustanov1t1 pravo u. koп� izrieito predvida da se ugovorom zi i iz nacela autonom•Je volJ �· lica (с!. 1 48. st. 3), mada ono proizila u korist treceg potrebno Је da se Nastanak. - Za nastanak ugovora u ta i promitenta, dok trece .11се postigne sporazum izmedu stipulan p ПIЈе a vor ugo k �­ stvuje. Za nastana zakljucenju ugovora uopste ne uce . moz То t nos sob ? ova pos1ovna spo . trebna ni njegova saglasnost, ni njeg koJe JOS ce uze pred o osn odn , eno rod nije Ьiti i buduce lice, tj. i lice koje jos !11 om slucaju, mora da bude odredeno nije osnovano. Ali, trece 1ice, u svak bar odredivo . enju ucestvuju samo. dva lica , �od Dejstvo. - Iako u njegovom zakljuc edu st!pп­ grupe odnosa:. ( 1 ) odnos Jzm ugovora u korist treceg nastaju tri os stipu1anta 1 benefiCIJara); (3) odn lanta i promitenta; (2) odnos izmedu . izmedu promitenta i beneficijara. e 1mat1 moz os odn Ј а � О . пta mite pro i (1) Odnos i'l!medu stipulanta vor, vrste ugovora, Jer se svak1 ugo raz1icitu sadтZinu, sto zavisi od st koп u vor eg" , moze zakljuciti.kao ugo unosenjem klauzule "u korist tree о р ne isklj�cuj e pr�vo � tipulanta d � od � treeeg. Unosenje takve klauzule e tra zl tl ne cm1dbe, s t1m sto Је ne moz mitenta zahteva ispunjenj e dugova .

•

o

sJuёaju kзd :t(ipulant

!rcti ,yamo primiti ispunjen�e nhaveze,

�

Nikolic: OBLIGACIONO PRAVO

83

za sebe, vec za korisnika (с!. 149. st. 2 . ZOO). S druge strane ako korisnik odЬije korist koja mп је namenjena, i1i је stipulant opozove: ta korist pri­ pada StlpulantlJ, ako StO drugo nije ugovoreno iJi ne proizlazi iz prirode pos!a (б!. 1 52. ZOO). (2) Od'!:os iz�eau stipulanta i korisnika. - Izmedu stipulanta i kori . sшka postojl nekl pravш odnos koji objasnjava zasto stipulant ugovora sa pro�Jt� tom �:ku. ёinidbu u ko�ist treceg. То moze Ьiti isplata duga, da . elJa da mu se uсш1 poklon. То је, inace, njihov intemi od­ vanJe za� ma 11! � nos, kOJI se ne tlёe promitenta. Pored toga, odnos izmedu stipu1anta i kori­ sшka karakterise i to sto је stipulant ovla§cen na opoziv ili izrnenu koristi s ta'? �to to moze uci�iti sve do trenutka dok treci ne izjavi da prihvata on � sto Је ugovoreno u nJegovu korist (с!. 1 50. st. 1 . ZOO). (3) O�no_s izmedu promilenta i korisnika. - U odnosп izmedu promi· tenta 1 koпsшka prom1tent ima polofuj duZпika, а korisnik po!ozaj роvе­ поса. Коп�шk m1a sopstven� i neposredno pravo da od promitenta zahte­ _ Је пgovorom za ПЈеgа odredeno. Medutim, pravo korisnika da va ,;:�о sto traz1 ISp�nJenJe cm1dbe od promitenta, iako је sopstveno (nije izvedeno iz . prava st1pulantovog), zasшva se na ugovoru u korist tre6eg' tako da njegova sudЬina 7.avisi od tog ugovora. Promit�nt �oze istaci korisniku sve prigovore koji proistieu i z samog . ugov?ra koJIШ Је ugovorena korist za treceg (tzv. objektivne prigovore) а koJe 1ma 1 prema stipulantn (С!. 1 5 1 . ZOO), kao sto sп prigovor nevaZпosti ugov?ra, pr1govor neispunjenja ugovora ili prigovor neurednog . !sptmJenJa . P?red njih, promitent mo7..e istaci korisniku i prigovore liёne pпrode koJe 1ma prema njemu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim (npr. pпgovor kompenzacije), a!i ne i licne prigovore koje ima prema sti­ pulantu 1z nekog drugog pravnog odnosa s njim. Glava ёetvrta PROUZROKOVANJE STETE

.

i pr?mitcn.t ugticanja bcz po"--oЬan za motc, ро fJ:\"fiovu praviCнosti, � odgovuг.ttl za �>tсш uz tspunJcnJc dva unlova: ( 1) da sc naknada nc пюZс doЬit1 od lica kojc је bilo

d_�Zno da vo�t. n:�or _nad njim, i (2) da је matcrijaJ:no stanje iitctn ika znatno povoljnijc od matc­ Гijaln og NtUПJa О�1СССП!kа. I И• �odi(clji, i�ko п��u: _krivi, odgovaraJu 7.-а litclц koju prouzrokujc ma1olctnik kojiје �ро>ЮЬаn _ ?.и ras.�dlvanJC � !sp�nJ�IlJC dv�;� u�!ova ( ! ) dtan;c J'Oditcl;a poVOIJnljc od IШt(crijalnog staпja o�tcCcnog.

:

88

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

zbog progona i trazenja svoj Љ stvari na tudem zemljistu i dr.). Tu spada i steta koju neko trpi Zrtvujuci dobrovoljno neko svoje dobro da Ьi otk!onio opasnost koja preti drugome (npr. da Ьi izbegao gazenje deteta, vozac au­ tomoblla skrene sa puta). 4. Us lovi odgovornosti

Pojam. Uslovi odgovornosti su pretpostavke, odnosno cinjenice koje moraju Ьiti ispunjene da Ьi neko Ьiо podvrgnut gradanskopravnoj od­ govornosti. Stalni i varijabllni uslovi. Uslovi odgovornosti nisu uvek isti, vec zavise od vrste odgovornosti. Pri tome, jedni se zahtevaju kod svЉ, а dru­ gi samo kod odiedenih vrsta odgovomosti. Prvi su sta!ni, obavezni ili opsti, а drugi varijaЬi!ni ili posebni. U sta!ne spadaju steta i uzrocna veza izmedu uje i stetnikove radnje. VarijaЬi!ni su krivica stetnikova i protivpravnost njegove radnje. -

П.

ODGOVORNOST РО OSNOVU КRIVICE Za nastanak odgovornosti ро osnovordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

91

Uzrocna veza је, inace, objektivna kategorija, tj. jedan cisto objektiv­ ni odnos. Za sud је to jedno prakticno pitanje, koje оп resava uvek kad odlucuje о zahtevu za naknadu stete. Medutim, uzrocnom vezom bavi se ј pravna teorija, koja nastoji da postavi kriterijume za utvrdjvaoje uzrocne veze. Prirodna i tzv. pravna uzroCnost. Ројшоm u?roёne veze bave se i prirodn e naukc i filozofija, koj e su izь..di1e svoj pojam uzroka. Medutim, filozofski (logiCki) poj am uzro­ ka nije podes:an za odrcdivanje odgovorлog Нса, tako da se u pravu prЉeglo njegovoш su:lavanju. То је doveJo do tzv. pravnog Ш juristiCkog kauzaliteta, koji је znatno uZi od poj ma uzroka u fiJozofskom sшislu. Teorije о uzroёnoj vezi. - Iako је pravna reorij a pokazivala posehan interes za pro­ Ыeп\atiku нzюСпе veze, nastoje.Ci da odrcdi kriterijume za njeno iznalaZenje, јо& uvek ne postoj i neko opStcpriћvaCeno shvatanje о tоше Sta se u pravu pod uzroёnom vezom po­

drazшneva. S o bziram па to, ruzшnUivoje �to su razliёita shvatanja pravnih pisac.a тezulti­ m]a mnoStvom teorija о щ:;roCnoj vezi, od kojih se najCeSCe pominju teorija uslova, teorija neposrednog i posrednog prouzrok ovanj a kao i teorija adckvatne uzroCnosti. U svitn tim tcorij3.lna prisutno је nastoj anj e da se ograniCi preveJika odgovomost koja Ы proizlazila iz filozof.skog uёenja о u zroCnoj vezi, odnosno da se osujeti pn:H-'Щi odgovornos t i za naju­ daljen ije posfedice ёovckove radnje.l.39 )

,

Od brojnih teorija о uzrocnoj vezi najznai.'ajnija је teorija adekvatne uzrocnosti koja је, kao najrasprostтanjenije ucenje о uzroёnoj vezj, prihvaceoa i u пasem pravu. Prema toj teoriji, uzrokom stete smatтa se sa­ mo onaj dogadaj cijem redovnom dejstvu odgovara koDkretna steta, tj. kojj је adekvatan stetj. Necinjenje kao uzrok stete. U pravnom smislu se i neejnj enje, tj. neradвja ili propustanje nюze smatratj uzrokom stete. Ono, medutim, ве­ та zвасај uzroka u svakom sluёaju, vec samo ako su ispunjeni odredeni uslovi, i to: ( 1 ) daje lice о cijem necinjenju je rеё Ьilo duzвo da stetu od drugoga odgovarajucom merom otkloni, s tjm sto izvor obaveze· na cinjenje moze Ьiti zakon, oblcaj, staleska pravjJa pona!lanja, ugovor ili po­ verenje; (2) da ј е to lice Ьilo u mogucoosti da odgovarajuCim cinjenjem stetu spreci ili bar шnаојi. 1 4П C. КRIVICA

1 . Pojam krivice i sposobnost za krivicu Pojam. Pod k:rjvicom se podrazumeva negativna ocena vrednosti covekovog ponasanja, jer se kaze da krivo postupa onaj ko sebl dopu.Sta ponasanj e koje је trebao i morao da jzbegne.141 U tom smislu se ј za lice -

IJ')

Jakov RadiSiC, nav. dclo, �tr. 206.

J akov Radi�iё, nav. dclo, stт. 2 1 0. ! 4 1 Jakov Rudi;j\6, nav. delo, �tr. 214. 1411

92

PRiRUёNJK ZA POLAQANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

koje drugome prouzrokuje stetu kaze da је krivo ako se nije rukovodilo oпim naceliшa koja su 7l! nj ega morala biti шerodavna па temelju obliga­ cionog odnosa koj i postoji izmedu njega i osteeeпog, Ш па teшelju opstih pravila koja ureduju zaj edпic ki zivot ljudi . l42 Iпаёе, iako se krivica рошiпје jos u tekstovima iz rimskog prava, sve do danas nij e s tvoren j edinstven pojam krivice, koji је opsteprihvacen. Ni u zakoпskim tekstovima se kri vica uopste ne defпise, vec se пpotreЫjava kao pojam koji је opste poznat. Odnos kri,•ice i protivpravne radnje� - Кrivica prctpostavU.u p rotivp�vn� ро� naSanj e Sretnikovo, tako dn se pi tanje da li је on kriv postav]ja tek kad se utv rd 1 da Је on objek tivno protivprnvno postupao, PoSto protivpravna radnja ёini pretpastavku krivice, ncki autori Љ potpuno poistoveCuju, jer zakljuCuju da s.e krivica sastoji iz ёinjen.j a koj� ј� pravno nedopuSteno. Takvo defin1s anje krivice је pogre5no1 jer su protivpravna radnJa 1 krivica dva poscbna usiova odgovornos:ti. Protivpravna mdnja је objektivni, а krivica su­ bjektivn i uslov imovinskc odgovornosti. Krivica је ocena koja se tiCe utnnog ponaSanja odredcnog lica, koje podrazumcva psЉiёki odnos izvтSioca protiv pravne radc prema toj_ ra­ . dnj i ј prema S teti kao njenoj posicdici. Ona nije fiziCka, nego duhovna radnja пekog ltca� kaja prcth odi fiziCkoj radnji, pods ti ёe је i njome upt-av!ja. 1 43 Krivica se. dodu Se ispoljava u protivprnvnoj mdnji, ali :sc sa njo1n ле poistoveCuj e (npr. pog re:Sno је reёi dujc neko kriv zЬog toga Sto је druьroш росерао knjigu ili Sto је aStetio tudi autoшabll; ол је kriv zbog tO!"'"U Sto је odluёio du росера knjigџ, odnosno Sto је propuStanj c m duZne pзZnjt: dopustio da dodc do oS:teCeлja automoЫla). Sposobnost и krivicu. Radnja kojom je steta prouzrokovana moze se up isati u krivicu samo \icu Cije је dusevno stanje normalno, tj. samo li ­ cu koje је sposobno za rasudivanje. Takvim se smatra ono lice koje је u stanjt1 da razumпo postupa, odno sno koje је u staпju da shvati zпаёај i do­ ma3aj svojih postupaka i da njima upravlja. S obzirom n a to, lic a nespo­ sobпa za rasпdivanje ne mogu Ьiti proglaseпa krivim za svoje radпje, ра sami m tim пi odgovoma za prouzrokovanu stetu. Nisu sposobn i za rasudivanje, u prvoш redu, maloletnici do navrseпc sedme godine zivota (ёl . 1 60. st. 1 . ZOO). I za maloletnike izшedu sedme i cetrnaeste godiпe postoji zakonska pretpostavka da su n esposobni za ra­ sudivaпje, osim ako se dokaze da su pri prouzrokovanj u stete bili sposobпi za rasudivaвje (с!. 1 60. st. 2. ZOO). Pored navedeвih, п esposobna su za rasudivanje i punoletna lica koja su dus evno bolesna i1i zaosta! og нmnog razvoja (с!. 1 59. st. 1 . Z00).144 �

�

14�

lsto.

1 4Ј Jakov Radiiiii:,

Пtstvщ 'Vlastбdavacl n\oze· da opozoveJ •a:punomocnik &. tkaZ.e puno­ ·nioCj�, \§ttlч:tovodi d0'pres!anka.•ugC>vM· о· punomocstvu:.·Poroo Юgа; na ttajмje:ugwta:o pttircн:fiocstvu· ritioo t smtt vlastpdavьa Љ pu\:ioп\oёnika, :J. i gublW< •nj�h<J'ky:юslotJfi�Sisp!:J!i€1\!IO@stiJto,

106

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPПA

Visa sila. - Imalac opasne stvari oslobada se odgovomosti ako do­ kaze da steta potice "od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, а cije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeci ili otkloniti" (с!. 1 77. st. 1 . ZOO). U zakonu se, inaёe, ne koristi izraz "visa sila", ali је ocigledno da је zako­ nodavac imao u vidu visu silu, pod kojom se podrazumeva spoljnji do­ gadajaj, koj i je istovremeno izvanredan i neotklonjiv. Radnja ostccenog. Imalac se oslobada odgovomosti za stetu od ораsпе stvari ako dokaze da је steta nastala iskljuёivo radnjom ostece11ika, koju 011 nije mogao predvideti i cije posledice nije mogao izbeci ili otklo11iti (с!. 177. st. 2. ZOO. U zakonskoj odredbi se ne koristi izraz "krivica ostece11og", vec "radnja ostecenog", da Ьi se stavio akcenat na objektiv­ nom dopri11osп ostecenog nastanku stete, sto z11aёi da је neЬitno da li је on sposoba11 za rasпdivanje, od11os11o da li је 11jegovo ponasanje skrivlje11o (11pr. i rad11ja deteta koje nije sposob11o za rasudivanje moze iskljuёiti od­ govomost imaoca opas11e stvari). Pri tome, rad11ja ostece11og mora Ьiti takva da ima obelezja vise sile, tj. da је imalac opasne stvari nije mogao predvideti i da 11је11е posledice 11ije mogao izbeCi ili otklo11iti. Zbog radnje ostece11og imalac se u potpunosti oslobada odgovomosti samo ako је ona iskljucivi uzrok stete. Ali, ako је ostece11i samo delimiё11o dopri11eo 11astaпlш stete, imalac se os!obada odgovomosti delimic11o, tj. srazmemo (ёl. 177. st. З . ZOO). Radnja treceg Iica. - lmalac se oslobada odgovomosti za stetu od opas11e stvari i ako dokaze da је steta nastala iskljuёivo radnjom treceg li­ ca, koju on 11ije mogao predvideti i ёiје posledice 11ije mogao izbeci ili otkloniti (ё!. 1 77. st. 2. ZOO). Radnja treceg lica 11е mora Ьiti skrivlje11a, ali za imaoca opas11e stvari mora imati svojstva vise sile. Ako је steta od opasne stvari nastala iskljuёivo radnjom treceg lica, ono је jedino za 11ju odgovomo, а imalac opasne stvari potpuno se oslo­ bada odgovomosti. Medutim, rad11ja treceg lica koja је samo delimiёni uzrok stete, ne dovodi do umanjenja odgovomosti imaoca opasne stvari, jer u tom sluёaju trece lice odgovara ostece11iku solidamo sa iшaocem opas11e stvari, s tim sto је duz11o da s11osi nak11adu srazmerno tezini svoje krivice (ё!. 177. st. 4. ZOO), odnos11o svom doprinosu nastanku stete. -

2.

Odgovornost u slucaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu Udcs motornih vozila i vidovi odgovornosti. - U slucaju udesa mo­

tomi!J vozila t1 pokretu, do kojeg оЬiспо dolazi prilikom sudara dva ili vise vozila, ali је оп moguc i bez sudara, stetu trepe 11е samo imaoci vozila, vec

Pru[ Ur Dоп:Јс Niko1iC:

OBLIGACIONO PRAVO

107

i treca lica (прr. putnici u vozilu, pesaci). Pri tome, za 11aknadu stete tim dvema kategorijama lica ne vaze ista pravila. Jedna se predvidajн za regu­ !lsaпJe medusobпe odgovomosti imaoca vozila, а druga za regulisanje od­ govomostl 1maoca prema trecim licima. Medusobna odgovornost imaoca. Na medusob11u odgovomost . 1maoca motom1h vozila prime11juju se pravila о odgovomosti ро osnovu kпvice, sto znaёi da se pita11je obestece11ja ostvaruje na pla11u subjektivпe odgovomostl, шkо se radl о steti prouzrokovanoj opasl1im stvarima. Ako је do udesa doslo iskljuёivom krivicom jed11og imaoca on s11o­ si svoju stetu i duguje naknadu stete koju је prouzrokovao drug;m imao­ cu (ё!. 1 78. st. 1 . ZOO). U slucaju obostra11e krivice, svaki imalac odgo­ vara za ukup11u stetu koju su oni pretrpeli srazmemo stepe11u svoje krivi­ ce (с!. 1 78. st. 2). Ako nema krivice ni jednog od njih, imaoci odgova­ raJu na ravпe delove, ukoliko razlozi pravic11osti 11е zahtevaju nesto dru­ go (cl. 1 78 . st. З . ZOO). -

Odgovornost imaoca prema trecim Iicima. - Prema trecim ostecenim licima imaoci vozila koja sп uёestvovala u udesu odgovaraju nezav1s11o od kпv1ce, s tim sto је njihova odgovomost solidama. Pri tome pravilo о solidaпюj odgovornosti predvida\ se u vecini zemalja da Ьi se ро : boljsao polozaj ostecel1og. То znaci da S\' ostecel1orn priZI1aje pravo da zahteva ршш naknadu od svakog imaoca, а ovi imaju pravo regresa jeda11 od drugog. 3.

Odgovornost proizvodaca stvari sa nedostatkom Pojam. - Pod odgovomoscu proizvodaca stvari sa nedostatkom po­

drazumeva se odgovomost za stetu od stvari sa 11edostatkom svakog lica koje stav1 u _РГОmе� пеlш stvar koju је proizveo, а koja zbog nekog 11edo­ statka za koJI 011 ШЈе z11ao predstavlja opasnost stete za lica ili stvari (с!. 1 79. st. 1. ZOO) Takvu odgovomost, koja da11as predstavljaju veoma oz­ : b:lJa11 eko11omsk1 1 prav11i proЬ!em, Zakon о oЬ!igacio11im od11osima regu­ llse veoma oskudпo, tako da su mnoga prakticna pitanja ostala otvore11a. Medutim, oskudпe odredbe Zakona о oЬligacio11im od11osima precizira11e su 1 dopu11Jel1e Zakoпom о odgovomosti proizvodaca stvari sa nedosta­ tkom, 1 58 kojim se pravпo regu1isal1je odgovomosti proizvodaca stvari sa 11edostatkom u RepпЬ!ici SrЬiji uskladuje sa propisima Evropske U11ije. Uslovi odgovor11osti. Za 11asta11ak odgovoпюsti za stetu od stvari sa 11edostatkom osteCel1i treba da dokaze da је pretrpeo stetu, da је 1 sк

Zak011 је objavljcn u "SiuZbcnom gla�miku RcpuЬiikc S1·bUc", br. 1 О 1/2005.

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPITA

1 08

proizvod iшао nedostatak i da postoji uzrocna veza izшedи proizvoda sa nedostatkoш i pretrp1jene stete.l59 . . . ( 1 ) Proizvod sa nedostatkom. - Za raz1iku od Zakona о оЬ!1gасюшш odnosima и kojem se ne precizira sta se podrazumeva pod stvari, Zakona о odgovornosti proizvodaca stvari sa nedostatkom ogranicava takvu odgo­ vornost samo na stete od proizvoda sa nedostatkom, s tim sto se pod proizvodom podrazumeva pokretna stvar, od_vojena ili �gradena и drugu pokretnи i1i nepokretnи stvar, kao 1 svaka prшzvedena !11 sakup\Jena ener­ gija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja: lбO S druge strane, шsи _ _ proizvod и smis1u Zakona о odgovornosh pro1zvodaca stvaп . sa nedostatkoш (с\. З. st. З) osnovni po1joprivredni proizvod1 (prшzvod1 1z zem1jista, stocarstva i riЬarstva). Odgovornost proizvodaca stvari sa nedostatkom pretpostavlja nedo­ statak proizvoda koji treba da је takav da predstavlja opasnost stete za llca ili stvari. Ne radi se о nedostatku korisnosti, о nepodobnosti proizvoda za uobicajenu ili ugovorenu upotrebu, ve6 о nedostatku proizvoda koji "ne obezbeduje sigurnost koja se s pravom осеkије s obzirom na sve okolno­ sti, ukljucиjuci i reklamu, svrhu kojoj је namenjen i vreme kada је stavljen u promet". l 61 Prema tome, smatra se da stvar ima nedostatak kad od nJe preti prekomema opasnost stete ро \јиdе i druge stvari. 1 62 . Proizvod moze Ьiti opasan i kad posedиje иоЬiсајеnа svojstva, а\1 ти nedostaje иputstvo za ироtrеЬи, upozorenje na opasna svojstva ili bezbedna ambalaza (с\. 1 79. st. 2. ZOO). (2) Steta od proizvoda sa nedostatkom. - Steta od prшzvoda sa ned o­ _ statkom naziva se sekundarnom, posrednom ili refleksnom stetom. То ШЈе steta "zbog mane", nego "od mane". Ona obиhvata stetu koju trpi kupa� , odnosno korisnik proizvoda sa nedostatkom, a\i i Ьilo koje trece lice koJe se nade u njegovoj Ьlizini. Zakon 0 oЬ!igacionim odnosima uopste ne ogranicava stetu za kоји је proizvodac stvari sa nedostatkom odgovoran, dok se Zakonom о odgovor­ nosti proizvodaca stvari sa nedostatkom precizira (с\. 6) da se pod stetom, u smislu tog zakona, podrazumeva "steta proиzrokovana smrcи ili tele­ snim povredama i steta nasta\a иnistenjem i1i ostecenjem nekog dela _1ШO­ vine, pod иs1ovom da se on иоЬiсајеnо koristi za licnu upotrebи ili po­ trosllju i da gaje osteceni u tu svrhи koristio". _

.

Prof. tlr

Dordc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

109

(3) Stavljanje stvari и promet. - Zakon о oЬ\igacionim odnosima pre­ dvida (с\. с\. 1 79. st. 1 ) da је za odgovornost proizvodaca stvari sa nedo­ statkom neophodno da se stvar stavi и promet, s tim sto se smatra da је stvar stavljena u promet kad proizvodac svojom voljom, na osnovu ugovo­ ra, prenese drugom vlast da njome raspolaze, odnosno da је иpotreЬ\java, ili kad је jednostavno posalje potrosacи. Ipak, za proizvode koji se na\aze na trzistu, vazi pretpostavka da su stavljeni u promet. lбЗ Odgovorna lica. - Odgovornost za stetu od stvari sa nedostatkom snosi, ро pravi1и, njen proizvodac. Pod proizvodacem se smatra kako "lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", tako i "lice koje se predstavlja kao proizvodac stavljanjem svog imena, zastitnog znaka i\i drugog obe\e:Zavajиceg znaka na proizvod" (tzv. kvazi­ proizvodac) i "lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji" (uvoznik) . 1 64 U s\исаји kad proizvod ne sadrzi podatke о proizvodacu, prodavac ima po\ozaj proizvodaca, osim ako u razuшnom rokи ne obavesti ostecenog о identitetu proizvodaca, kao sto i и slucaju kad иvozni proizvod ne sadrzi podatke о иvozni\cu, prodavac ima polozaj proizvodaca, iako proizvod sa­ dгZi podatke о proizvodacи. 1 65 Inace, za stetu od stvari sa nedostatkom odgovara kupcи i prodavac stvari (с\. 488. st. З . ZOO), i to solidarno sa njenim proizvodacem. Osnov odgovornosti. - Za stete koje sи pos\edica nedostataka и kon­ strukciji ili izradi stvari njen proizvodac odgovara bez obzira na krivi­ cи, lбб јег proizvodi sa takvim nedostatkom imaju status opasne stvari. On se moze osloboditi odgovornosti ako dokaze da: "nije stavio stvar u pro­ met; nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada је stavio stvar и promet ili da se pojavio kasnije; on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatno­ sti; је nedostatak пastao us\ed usaglasavanja svojstva proizvoda sa propi­ sanim normama; nivi naucпog i teЬnickog znanja и vreme kad је proizvod stav1jen и promet 11ije omogиcavao otkrivanje nedostatka". 167 Odgovornost za stete иs\ed instrukcijskog nedostatka ili nesigurne ambalaze, zasпiva se na krivici, s tim sto је ogranicena samo na predvidlji­ ve stete. Jakov RadiSii:, щ1.v. dclo, str. 256.

ёЈ. 2. !'it 1 i 2 . Zakona о odgovomosti proizvodaCa stvari :>а nedo�tatkom. 165 СЈ. 2. �t. З. i 4. Zakoпa о odgovomosti proizvodaёa stvari sa ncdo�tatkom. lr.ti С!. 7. Ztkoлa о odgovomo�ti proizvodaCa stvari !-ii!. nedostatkom izriCito propi�uje da IЮ

1м

IS'!

lf�J llil IЫ

С!. 6. Zakona о odgovomosti proizvodaCa stvari �а ncdo�tatkom. С!. З. st. 1 . i 2. Zakona о odgovoпюsti proizvodaёa stvari sa ncdoslon.fc NikotiC: OBLIOACIONO PRAVO

Odgovomo�cи us\ed teroristi�kih akata, javnih demonstracija ili ma­ nifestcija obиhvacene sи ne samo stete koje nastanu иsled smrti, telesne povrede ili ostecenja zdravalja, vec i stete koje oastanи иsled ostecenja ili иnistenja imovine fizickih lica. Nemajи pravo na naknadи stete ро ovom osnovи organizatori, иcesni­

ci, podstrekaci i pomagaci и aktima nasilja cijarna

Pojam.

-

Posebnim slиёajevima odgovomosti obиhvaceno је neko­

liko slиcajeva odgovomosti kod kојЉ se donekle odstupa od opstih pravi­ la odgovomosti.

Slucajevi.

-

U Zakonu

о

ta,

javnih demonstracija ili manifestacija,

priredbi,

(З)

(2)

odgovornost organizatora

odgovornost zbog иskracivanja neophodne pomo6i, (4) odgo­

vomost и vezi sa obavezom zakljиёenja иgovora i sa vrsenjem poslova od opsteg interesa

(5)

odgovomost и vezi

1. Odgovornost usled teroristiclrib akata, javnib demonstracija Ш manifestacij a Za stetu nastalu smrcи, telesnom povredom i!i ostecenj em, odnosno unistenjem imovine fizickog lica, predvida se da је odgovoma dгZava ёiji sи organi

ро

vazeciш propisiшa Ьili dнfui da sprece takvи stetu (ё!. 1 80.

st. 1 . ZOO). То nije odgovomost drzave zbog nepravi!nog ili nezakonitog rada njenih organa, ve6 objektivna odgovornost drzave, koja postoji neza­ visno od propusta njenih organa. Pri tome, s obzirom da sи na teritoriji Re­ pиЬiike Srblje njeni organi dиzпi da sprecavajи stete иsled teroristiёkih akata, javпih demonstracija ili manifestacija, ona је, kao drzava, i odgo­ voma za njihovu naknadu.

2. ZOO).

ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplacenog iznosa od lica koje је stetu proиzrokovalo (ёl. 1 80. st.

З), s

tim sto to pravo zastareva и rokovi­

ma propisaпim za zastare!ost potrazivanja naknade stete (с!. 1 80. st. 4). 2.

Odgovornost organizatora priredbl

Organizator okupljanja veCeg broja Jjudi u zatvorenom Ш otvorenom pros:toru odgo� vara za S:tetu nastalu smrCu Ш telesnom povredom koju neko pretrpi usJed izvanrednЉ o �?lnos:!i koje u takviш рrШk?ша mogu nastupiti, kao Sto је gЉanje mase) opSti nered i sltcno (с]. 1 8 1 . ZOO). 1 organtz.ator, ako је Steta nastala usled izvanrednЉ okolnosti koje nastup� prilik?tn ok�plj �nja veCeg broja lj udi. odgovara za S:tetu objektivno, tj. bez obzira na kлvtcu, s tJm Sto ЈС nJegova odgovornost ograniCena samo na Stetu nasta!u smrCu iii te­ lesnoш povredoш.

3. Odgovornost zbog uskracivanja n eop h odn e pomoci

oЬ!igacionim odoosima su kao posebni

slucajevi odgovornosti regulisani : ( 1 ) odgovomost иsled teroristickih aka­

terora, javnim demonstra­

Zakonom о obligacionim odnosirna izricito se propisuje da drzava

zastareva za vreme od deset godina od dana kada је proizvodac stavio и

V. POSEBNI SLUCAJEVI ODdOVORNOSТI

Ш

manifestacijama koje sи иsmerene па podrivanje иstavnog

иredenja (с!. 1 80. st.

identitet proizvodaёa, а и svakom slucajи ovo po!razivanje

promet proizvod sa nedostatkom.

i

odgovornost pogada lice koje, bez opasnosti ро sebe, uskrati рошоС licu ёф su Ш �diavlje u.ь:oZeni, tako da Нсс Ciji su Zivot Ш zdravlje ugroZeni pretrpi Stetu koj u ЈС usk mt: lac pomoC-t morao predvideti (Cl. 1 82. ZOO). Onaje, inaCe� veoma ograniCena,jer ?с odnost sашо na Stetu nastalu smrCu Ш naruSenjem zdravlja1 bez obzira ла to da li se ona _ l�poiJava u vidu imov inske Ш neimovinske §tete. odnosno sашо na Stctu koj u је odgovorno . . rnoralo predvideti. Ot,.>raniCenje postoji i na planu uzroёno-posie­ okolnostJma l 1 �e u datнn

�ivot

Ova

d1Cnog odnosa. Ova odgovornost postoji samo ako se utvrdi da Ы pruZanjem рошоСi Steta mogla blti izbegnuta, odnosno daje pomoC: mogla blti pruZcna bez opasnosti za ltce koje је Ы1о 11 moguCnosti da је pruZi. Nedoumice se javijaju i u vezt sa osnovom ove odgovorno­ sti, aJi preovJaduje stav da је krivicз njen osnov i uslov, s tim Sto postojanje krivice do­ kazuje oSteCeni .

4. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljucenja ugovora Lice koje је ро zakonu oЬavezno da zak1juёi neki ugovor, dtШю је da naknadi Stetu ugovor (СЈ. 183. ZOO). Za nэstanak ove odgovornosti neoplюdno је da oSteCeno lice dokaZe da muje Steta prouzroko­ vana zЬog odbljanja zakljuёeoja ugovora od strane onog lica koje- је ро zakonu obavezno da zakljuCi ugovor, s tim Sto se odgovorno Jice шоZе osloboditi odgovornosti ako dokaZe da do wkljuёenja uyovora nijc doS1o krivirorn oSteCenog Нса.

ako na zahtev zainteresovanog lica bez od]aganja ne zaktiuCi taj

1 12

PRJRUCN!K ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

5. Odgovornost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg interesa PreduzeCa i druь,ra pravna lica koja vrSe komunalnu Ш drugu s]iёnu delatnost od opSteg interesa odgovaraju za Stetu ako bez opravdanog razloga obustav e ili neredovno vrSe svoju uslugu (С\. ! 84. ZOO). Odgovorno lice se moZe osloЬoditi ove odgovomosti ako dokaie da se ponaSalo kao dobar privrednik i da je iz opravdanog r.az.loga obustavilo Ш лeredov no vrSHo svoju uslugu. Pri tome, smatra se da takve rnzloge treЬa ceniti strogo� od� nosno da pod njih treba podvoditi samo one okolnosti koje ova preduzeCa nisu rnogla spreCiti, otklonitl Ш izbeCi, 1 @ V1. NAКNADA STETE 1. Naknada materijalne stete

а) Pojam i cilj naknade Pojam n aknade. - Pod naknadom stete podrazumeva se otklanjanje stetnih posledica ро ostecenog na racun nekog tre6eg. То se posti�e odgo­ varajucim davanjem ili cinjenjem, kojim se otklanjaju stetne posledice ро ostecenog. Naknadom se, inaёe, ne mo:l:e otkloniti sama steta, vec se stet­ ne posledice samo prevaljuju sa ostecenog na odgovornog. Cilj naknade. Cilj naknade је da se ostecenom vrati ono sto је izgu· Ьiо od svojih pravno zaSticenih dobara, odnosno da se na njegovim pravno zasticenim dobrima uspostavi ono stanje koje је postojalo pre nj Љove po­ viede. S obziroш па to, naknada stete treba da bude jednaka pretrplj enom guЬitku, tj . ekvivalent pretrpljenog gubltka. Posle doЬijene naknade oste6eni ne Ьi trebao ni da ostane siromasnij i, ni da postane bogatiji nego sto Ьi Ьiо da nije pretrpeo stetu. Ь) OЬ/ici naknade Naknada materij alne stete mo�e da se izvrsi na dva nacina: putem na­ tnra1ne naknade (naturalna restitncija) i davanjem novёane naknade (novcana reparacija). Naturalna restitucija. - Ovaj oЬlik naknade ostvaruje se stvarnim uspostavljanjem onog stanja ostecenog dobra koje је postoja1o pre nego sto је steta nastala (cl. 1 85. st. l . ZOO). То se postize ili davanjem druge stvari umesto unistene, koja је iste vrste i iste vrednosti, Ш povra6ajem iste stvari, ш opravkom ostecene stvari, а kod ostecenja zdravlja ш guЬi­ tka radne sposobnosti davanj em i1i cinjenjem koje је potrebno radi ponov­ nog uspostavljanja zdravlja Ш radne sposobnosti. 1nк Jgkov Radi�iC, щtv. dclo, �tr. 267.

1 13

Pruf. dr E>ordc Niko!iC: OBLfGACIONO PRAVO

Novcana naknada. - Ovaj oЬiik naknade ostvaruje se isplatom odredene sume novca, koja predstav!ja vrednost o�tecenog dobra u novcanom oЬiiku. Njome se ne uspostavlja stvamo stanje koje Ь i Ьilo da steta nije pricinjena, vec stanje jednakih ili barem priЬlizno jednakih novcanih vrednosti. Odnos izmedu naturalne restitucije i noveane naknade. Odnos iz­ medu ova dva oЬiika naknade stete raz!icit je u raznim pravima.I69Zakon о oЬligacionim odnosima daje prednost naturalnoj restituciji,jer propisuje da је odgovomo lice dumo da uspostavi stanje koje је Ьilo pre nego stn је steta nasta!a (С!. 185. st. 1 ). Medutiш, on dopusta i novcanu naknadu, ne samo u s!ueaju ( 1 ) kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uk1anja stetu u potpunosti (с\. 1 85. st. 2), vec i onda (2) kad uspostavljaцje ranijeg stanja nije шoguce, kao i (З) kad sud smatra da nije numo da to ёini odgovomo lice (с!. 1 85. st. 3). Naturnlna restitucija propisana је u intcresu oSteCenog, jer se an nјоше bolje i patpu� nije obeSteCuje. Zato је опа obavezna samo za §tetnika, dok o�teёeni ima prзvo izborэ., tako da moZ:e da zзhteva naknadu u novcu, osi m и s uCaj u kad okolnosti datog sJuCaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (с!. 185. st. 4).

l

Naknada u obliku novcane rente. Naknada stete u oЬliku noveane rente је poseban naCin naknade materijalne stete pod kojim se podrazumeva novcana naknada ciji ukupan iznos nije unapred odreden, nego su odredeni iznosi obroka koji se, ро pravilu, p1acaju mesecno unapred. Iznosima obro­ ka, koji su jednaki i odredeni u ukupnim (fiksnim) sumama novca, nadok­ naduje materijalna steta koja се nastati u buducnosti (buduca steta). Naknada stete u oЬliku novcane rente dosuduje se samo u zakonom predvidenim slucajevima, i to: (1) u s1ucaju smrti i (2) u slucaju telesne povrede ili ostecenja zdrav!ja, s tim sto se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog s1ucaja, moze dosuditi dozivotno iJi za odredeno vreme (cl. 1 88. st. 1 . ZOO). Novcana renta dosudena na ime naknade stete placa se mese6no una­ pred, ako sud ne odredi sto drugo (сЈ. 1 88. st. 2. ZOO).

Da Ьi se poverilac naknade Stete u oЬiiku novCane rente 7..aStitio od eventualne iruю!­ ventnosti duZnika takve naknade, on ima pravo da zahteva posebno obezbedenje za 1splatu rente, s titn Sto sud ne6e udovoljiti njegovom zahtevu '�ako to prema okolnostima sluC.Э.ja ne Ы Ьilo opravdano" (cl. 188. st. З. ZOO). Ali, nko duznik ne pruzi obezbedenje koj e sud odredi. poverilac ima pravo da zahteva da шu se umesto rente isplati jedna ukupna svota C ija se visi na odreduje prema visini rente i verovatnom trajэ.nju poverioCevog Zivota, uz odЫtak odg:ovarajuCЉ kamata (CI, 188. st. 4. W0).170 Pored toga, ј u drugiiТI. sl uCajevima, ! ® U rimskom pra\ru po�toji iskljuCivo novCana na knada; nu novCanoj naknadi insistiraju i cnglcNko i ftancu.c;ko рщvо; austrij:iko i ncma�ko pravo daju prednost naturalnoj rcstituciji. 110 Do�udivanjc jcdnc ukupnc sumc umcsto novtane rentc naziva sc kapitaHzirenjc ili pauNaliranjc rcпtc.

114

PRIRUёNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISP!ТA

poverilac moZe zahtevati� ako za to postoje ozblljni uzroci, da шu se umesto rente isp1ati jedna ukupna suma (ёl. 188. st. 5. ZOO). с) Dospelost obaveze naknade Obaveza naknade stete smatra se dospelom "od trenutka nastanka ste­ te" (cl. 1 86. ZOO), tj. u trenutku kad је steta nastala. 2. Oblm naknade materijalne stete Da Ы odredio stetnikovu obavezu, sud mora da utvrdi koliko iznosi steta cija se naknada zahteva. Oblm stete, ро pravilu, treba da doka2:e osteteni. Inace, pri utvrdivanju oblma nakande stete iskrsavaju mnoga pravna pitanja, kao sto su ona koja se javljaju u vezi sa trenutkom prema kojem se steta utvrduje, merilom za utvrdivanje stete, oblmom naknade i moguenoscu njenog snizenja.

а) Trenutak prema kome se utvrduje visina stete Za utvrdivanje visine stete mogu se kao merodavni uzeti tri raz!iёita trenutka: trenutak kad је steta prouzrokovana, trenutak podizanja tuzbe i trenutak donosenja sudske odluke. Zakon о oЬligacionim odnosima opredelio se za trenutak donosenja presude, jer propisuje da se visina naknade stete "odreduje prema cenama u vrerne doвosenja sudske odluke, izuzev slucaja kad zakon nareduje sto drugo" (С!. 1 89. st. 2). Ь) Merilo za utvraivanje visine §tete Objektivno i subjektivno merilo. Novcana vrednost ostecene ili unistene stvari rnoze se utvrdivati na dva nacin, i to primenom: (1) objek­ tivnog i (2) subjektivnog merila. (Ј) Objektivno (apstraktno) merilo. Prema ovom merilu uzima se u obzir objektivna, opsta ili prometna vrednost stvari. То је vrednost koju stvar, iste·vrste i kvaliteta, ima za svakog (prelium commune). (2) Subjektivno merilo. - Prema ovom merilu vodi se racuna о poseb­ nim okolnostima samog ostecenog, tako da se utvrduje gubltak koji је na­ stao u nj egovim imovinskim prilikama. Utvrduje se, dakle, vrednost koju је stvar imala za ostecenog, tj. njena individualna vrednost (pretium singu­ lare), koja se naziva subjektivпa vrednost i1i interes (npr. kad ostecena i1i unistena stvar predstavlja deo neke ekonomske celine, kao sto је to neki servis ili zblrka maraka, ра је usled njenog ostecenja Ш unistenj a i vred­ nost ostalih stvari iz te celine manja).

Pruf. dr [)џrde Nikol iC: OBLIGACIONO PRAVO

1 15

Zakon о oЬ!igacionim odnosima propisuje da se interes, pod kojim se podrazumeva vrednost koju је stvar imala za ostecenog, moze nadoknaditi samo u slucaju kad је stvar unistena ili osteeena krivicnim delom ucinjeaim sa umisljajem (с!. 1 89. st. 4). Afek�iona \t. 2. ZOO jzгiCito propi:-�ujc dta sc ne !>matraju pretюvom spoлtzum povcrioca i ispunjcnja. zatin1 naknadni spo� duZnika kojim sc шс1tја ili dodajc odrcdb«t о roku, mcstu ili n:!f. Slododan PCI'QViC, nav, dclo, �11·. 700.

:;в

t!potrebom

sпosi

poslugoprimac,

dok poslugodavac

snosi

vanredne

troskove. Pri tome, obaveza snosenja vanredпih troskova proizlazi iz sa-

PRIRUCNIK Zд. POLд.Gд.NJE РRд.VOSUDNOG ISPITA

200

mog ugovora, uko!iko ugovomici nisu drugacije regu!isali pitanje snosenja tih troskova. Ako је posJugoprimac, us1ed preke potrebe; httnosti ili u ciUu poЬo�jSanja stvari, sam uёinio izdatke koji se mogu kvaHflkovati kao vanredni. on шоZе za.htevati naknadu tih iz:dataka samo kao nezvani poslovoda. tj. samo ро osnovu pos!ovodstva bez na)oga.217

Obaveze poslugoprimca. Osnovne obaveze poslugoprimca kod ugovora о pos!uzi su: (1) Namenska upotreba i cuvanje stvari. Ugovorom о posluzi pos!u­ goprimac stice pravo, ali ne i obavezu (osim ako је posebno ugovorena), da upotreЬijava stvar. Pored toga, vec iz samog drzanja, а posebno iz njene upotrebe, proiz!azi i obaveza ёuvanja stvari. Ako stvar upotreЬijava, pos!ugoprimac mora to da ёini sa paZпjom dobrog domacina, а sa istom paznjom mora i da ёuva stvar, jer se ugovor о posluzi zakljucuje u njego­ vom interesu. Poslugoprimac је duzan da upotreЬ!java stvar onako kako је to ugo­ voreno, а u odsustvu odgovarajuce ugovome odredbe, onako kako to od­ govara njenoj prirodi i nameni. -

U siuCaju nenamenske upotrebe stvari, ро jednom re-Scnju,218 poslugoprimac odgova­ ra i za sluCajnu propast Ш o�teCenje stvari koj� Ьi se to111 prilikom dogodilo� dok ро dru­ gom reSenju�219 takva odgovornost postoji sзmo ako poslugoprimac ne dokaZe da Ьi stva.r propa.la usled sluCaja i da se оп pridr:Zavao svoje obaveze.

Poslugoprimac nije ovlascen, bez sag!asnosti poslugodavca, da stvar daje drugome na upotrebu. Povreda obaveze cuvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni, kao i neov!as6ena predaja stvari drugome na poslugu, daje pravo poslugodavcu da raskine ugovor i zahteva da mu se stvar odmah vrati. {2) Snosenje redovnih troskova. Iz pretpostavljene volje ugovomika proizlazi da је poslugoprimac obavezan da snosi sve troskove i izdatke koj i su neophodni za redovno odrzavanje, ёuvanje i upotrebu stvari, s tim sto је to pravilo dispozitivne prorode i primenjuje se samo u s\uёaju kad drugacije nij e ugovoreno. Zbog povrede pos\ugoprimceve obaveze da snosi redovne troskove, poslugodavac Ьi mogao da raskine ugovor. (3) Vracanje stvari. Posto ugovor о posluzi nije ugovor na osnovu koga se stiёe pravo svojine, norrnalno је da ро njegovom prestanku poslu­ goprimac ima obavezu da istu i neosteeenu stvar vrati poslugodavcu. -

:т Slobodl!.n PcroviC. nuv. dclo, !>tr. 705. 2111 MЉailo Kon;;tantinovtC, OЬiigttCijc i ugovo1·i. Skica za zakonik о obligacijтаd, 1 996, str. 206, Cl .565. Nt. 2. ::!19 Cl. 306. �v11jcaгskog zakonika о oЫigacijama. .

Prџf. dr Durdc NikoliC: OBLIGACIONO PRAVO

201

Stvar se vraёa u stanju u kojem је Ы1а primljena, & tim Sto se ne uzima u obzir nor­ malno h.abanje stvari njenom dozvoljenom upotrebom. Poslugopriшae- ima pravo da skine i zadrZi dodatke, ako se oni mogu odvojiti bez oSteCe.nja stvari, аН poslugodavac moie zahtevati povraCaj stvari sa uёinjenim dodacima, ako naknadi njihovu vrednost koju su imali u trenutku povraCaja.

Za ostecenj a stvari za koja је odgovoran, poslugoprimac duguje nak­ nadu stete. Obaveza vracanja stvari preuzima se zakljuёenjem ugovora, a\i do­ speva protekom odredenog vremena, ili postizanjem ugovorene svrhe po­ sluge ili prestankom posluge na drugi nacin. U s!uёaju kad vreme trajanja nije odredeno, ni odredljivo, obaveza vracanja nastaje u ёasu kad poslugo­ davac zatrazi povracaj, ро jednom, odnosno kad pos\ugoprimac upotreЬi stvar prema ugovoru Ш kad protekne vreme u kome је morao stvar upotre­ Ьiti, ро drugom misljenju.

Ako је vreшe trajanja posluge odredeno� poslugodavac, ро prзvilu, protiv voJje po­ slugaprimca, ne moZe zahtevati da mu se stvar vrati pre roka, dok pos:Iugoprimac, s obzi­ rom da је ugovor zakljtJёen u njegovom 1nteresu, ima pravo da vrati� а pos1ugodavac ima duZnost da primi stvar i pre isteka vremena trajanja posluge. Od ovog pravila rnoZe se od­ stupiti u sluёaju kad је rok vraCanja ugovoren u obos.tranorn interesu, kao i kad Ы vraCanje stvari pre roka bllo Stetno ili nezgodno za pos!ugodavca.

Stvar se vraca u mestu odredenom ugovorom, а u nedostatku ugovor­ ne odredbe о tome, u mestu preЬivalista poslugodavca. Glava osma UGOVOR О DELU 1. Pojam, razgranicenje i karakteristike ugovora о delu Pojam. Ugovorom о delu pos!enik (preduzimaё, izvedac radova) se obavezuje da obavi odredeni posao za naruёioca, а narucilac se obavezuje da mu za to plati odredenu naknadu (с\. 600. ZOO). Predmet ugovora о delu predstavlja izvrsenje neke materijalne (fak­ tiёke) radnje Ш posla, s tim sto to ne moze Ьiti neki pravni posao. То је, pre svega, izrada ili opravka neke stvari Ш izvrsenje nekog fizickog ili in­ telektualnog rada. Ugovor о delu karakterise to stoje narucilac, pre svega, zainteresovan za rezultat koji poslenik treba da postigne svojim radom (npr. d a mu је sasiveno ode!o ро meri), rnada posao na Cije se izvrsenje poslenik oba­ vezuje ne podrazumeva uvek i postizanje ci!ja koji se imao u vidu pri zakljt1cenju ugovora, sto је slucaj kod preduzimanja tzv. obaveza sredstva

202

PRIRUtNIK ZA POLAGANJE PRA VOSUDNOG ISPIТ А

(npr. obaveza poslenika da iskopa buпar а ne da pronade vodu, obaveza veterinara da leёi а пе da izleёi domacu zivotinju) 220 U savreшenoш pravu su se iz ugovora о delu izdvojili pojedini ugovori (npr. ugovor о gradenju, ugovor о prevozu lica, ugovor о pt·evozu stvari, ugovor о izdavanju autorskog dela), tako da predstavljaju posebne iшenovane ugovore, dok ugovor о delu predstavlja opSti tip ugovora, koji se zakljuёuje za obavljanje poslova koji nisu obuhvaCeni tiш poseb­ niш ugovoriшa. RazgraniCenjc. Ugovor о delu ima dosta sliёnosti sa drugiш ugovoriшa, ali је Zakonom о oЬiigacioniш odnosima posebno ureden njegov odnos sa ugovorom о prodaji. U tom sшislu se, najpre, propisuje pravilo da se, ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odredenu pokretnu stvar od svog materUala smatra u sшnnji kao ugovor о prodaji. Ali, ako se naruCilac obavezao da da Ьitan deo materijala za izradu stvari, to Ьi ostao ugo­ vor о delu. Mcdutim, bez obzira ла to od ёijeg se materijala stvar izraduje, ugovor se sшa­ tra ugovorom о delu ako su ugovaraёi imali u vidu naroёito poslenikov rad (ёl. 60 1 . ZOO). Ako је ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, а nije odreden kvalitet, poslenik је duZan dati materijal srednjeg kvaliteta, s tiш Sto odgovara naruёiocu za kvalitet upotreЫjenog шaterijala isto kao prodavac (ёl. 602. ZOO). Karakteristike. Ugovor о delu је konsensualan, ureden је kao ne­ -

formalan i uvek је dvostrano obavezaп i teretaп. Veci broj autora smatra da је to i ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze,221 а odlikuje ga i to sto se ёesto zakljuёuje s obziroш na licnost ugovorпika (intuitu personae), tako da је izvrsenje obaveze vezano za liёпost нgovomika zbog ёijih svojstava је ugovor zakljuёen. 2.

Bitni elementi ugovora о delu Bitni elementi ugovora о delu su ( 1 ) posao poslenika i (2) naknada za izvrseпi posao koju duguje пaruёilac. (Ј) Posao poslenika. Posao poslenika moze se sastojati u izradi ili opravci пеkе stvari (npr. izrada police za kпjige, opravka televizora), ili u izvrseпju drugih f zickih radпji (npr. kopanje baste), ili u izvrsenju razпo­ vrsnih шnetпiёkih, naucпih, knjizevnih i uopste intelektualnih radпji (npr. odrzavaпje predavanja, izrada skulpture). Saglasno opstim pravilima, po­ sao шоrа biti mogш5, dopusten i odreden ili odrediv. (2) Naknada za izvrseni posao. Naknada za izvrseпi posao se najcesce sastoji u novcu, ali se moze sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vredпosti. Odredujн је ugovaraёi sporazumno, ako nije odredeпa obavez­ noш tarifom ili drugim obavezпim aktom (cl. 623. st. 1 . ZOO). -

22.0 Slobodan Pc.-oviC, nav. dclo, �tr 7 1 1 712, smatt·a da је za dcfiniciju ugovora о dclu dovo1jno шtvc�ti da �с poslc11ik obavczujc da izvrSi odгcdcni ро�ао, odnosno da prcduzшc odrcdcni пtd, s titп Sto Се sc rczu1tat tog п1.dа ccniti � obziroш na pt·irodu obavczc, sadr:Zinu i ci1j ugo\'Ot'a koj i su st1·aпc lttclc postiCi :ш Slobodan PcroviC, nav. dclo, �11'. 7 1 6; LjнЬiSa MilokviC, nav. dclo, str. 352; Supmtпo: .lakov RadiiiiC, ш1v. dclo, st1·. 1 3 1 .

Prof. Jr Dол:Јс Niko1iC: OBLIGACIONO PRAVO

203

U sluёaju kad nakпada za izvrseni posao nije odredena, niti su ugovo­ rom odredeni eleшenti za njeno odredivanje, smatrace se da su strane ima­ le u vidu ноЬiёајепu naknadu za posao te vrste koju utvrduje sud, vodeci raёuna о vrednosti rada, normalno potrebпom vremenн za takav posao, kao i о uoЬiёajenoj naknadi za tu vrstu rada (ёl. 623. st. 2. ZOO). Osim opstih uslova (moguca i dopustena), naknada treba da Ьнdе i srazmema (praviёna), tj . takva da predstavlja ekvivalentnu naknadн za izvrseni posao. 3.

Dejstvo ugovora о delu

Ugovor о delu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze i pra­ va i za jednu i za drugu ugovomtt stranu. Obaveze poslenika. Osnovne obaveze poslenika iz ugovora о de­ lu su: (Ј) Izvrsenje posla. Poslenik је duzan da izvrsi posao, odnosno da obavi delo onako kako је to ugovorom predvideno i kako to nalafu pravila odgovarajuceg posla (ёl. 607. st. 1 . ZOO). Posao se шоrа izvrsiti za odredeno vreme, а ako оно nije odredeno, onda za vreme koje је razumno potrebno za takve poslove (cl. 607. st. 2. ZOO). Ukoliko posao ne izvrsi na vreme, poslenik dolazi u duzniёku doc­ njн, koja otezava njegov polozaj. Ali, poslenik nije odgovoran za zadoc­ njenje, ako је ono nastalo zbog toga sto mu naruёilac nije predao materijal na vreme ili zbog toga sto је trazio izmene, ili sto mu nije isplatio duzan predнjam i uopste za zadocnjeпje nastalo ponasanjem naruёioca (ёl. 607. st. 3. ZOO). Naruёilac iша pravo da vrSi nadzor nad obavljanjcш posla i daje uputstva kad to od­ govara prirodi posla. Ako sc u toku izvrSenja posla pokaZe da se poslenik ne dr:Zi uslova ugovora i ле radi kako treba, naruёilac ga mo:le upozoriti па to i odrcditi mu primeren rok da svoj rad sao­ brazi svojim obavezaшa. Ako poslenik do isteka tog roka ле postupi ро zahtevu naruёioca, ovaj шо:Zе raskinuti щ;ovor i zahtevati naknadu .Stete (ёl. 608. ZOO). U sluёaju kad је rok Ьitan sasrojak ugovora, а poslenik је u tolikoш zakaSnjenju sa zapoёinjanjem ili zavrSavanjem posla daje oёigledno da ga neCe zavrSiti u roku, naruёilac mo.Ze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu Stete. То pravo naruёilac ima i и sluёaju kad rok nije Ьitan sastojak ugovora, alije zakaSnjenje takvo da naruёilac oёiglcdno ne Ьi imao intc­ resa za ispunjenje ugovora (ёl. 609. ZOO).

Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi sto drugo, poslenik пiје duzan da posao obavi liёno. On moze poveriti izvrsenje posla trecem licu, ali j e u tош sluёaju i dalje odgovoraп naruёiocu za izvrsenje posla (ёl. 6 1 0. ZOO), osim ako ј е sa pristankom naruёioca ugovor о delu ustupio

204

PRIRUCNIK ZA POLAOANJ6 PRAVOSUDNOO ISPITA

trecem. Poslenik odgovara i za lica koja su ро njegovom nalogu radila na poslu koji је preuzeo da izvrsi, kao da ga је sam izvrsio (с!. 6 1 1 . ZOO). {2) Odgovornost za nedostatke. Kod odgovornosti za nedostatke po­ pravi se razlika izmedu nedostataka u materijalu ili nalogu koji izdaje sla, naruci\ac i nedostataka izvrsenog posla. U slucaju kad је materijal za izradu stvari dao narucilac, poslenik се odgovarati za stetu samo ako naruciocu nije skrenuo pl