Kumranski Rukopisi

KUMRANSKI RUKOPISI

MISAO I DILEME Velika biblioteka

Urednik DIMITRIJE TASIĆ

KUMRANSKI RUKOPISI iz pećina kraj Mrtvog mora

TEKSTOVE IZABRAO I SA I Z V O R N I K A PREVEO, OBJAŠNJENJA, POGOVOR I R E C N I K NAPISAO

EUGEN VERBER

PREDGOVOR

Dr BRANKO BOŠNJAK

BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD BEOGRAD, 1982.

V

RECENZIJA

Dr BRANKO BOŠNJAK LIKOVNO-GRAFIČKA O P R E M A

BOJANA KOMADINA TEHNlCKl UREDNIK

MILAN ŠKRBIĆ

IDEJA KUMRANSKIH TEKSTOVA

Do otkrića Kumranskih tekstova došlo je slučajno. Kada nešto hoće da se sačuva od protivnika ili životnog neprijatelja, tada se to stavlja na potpuno sigurno mjesto, da bi se kasnije, kad opasnost prođe, opet do toga došlo. To mora ostati tajna samo nekolicini, jer ako mnogi znaju gdje je to sakriveno, onda je to opet nesigurno. Ali kad stradaju i poginu oni koji znaju gdje je što sklonjeno na čuvanje, tada to na žalost ostaje tajna i za kasnije generacije. Skrivanje tekstova jedne religiozne zajednice u pustinjskim pećinama izgledalo je idealno mjesto, jer tamo gdje nema ljudi nema ni opasnosti. Ako se to dobro zamota i osigura od vanjskih klimatskih utjecaja, onda je sigurno da će spremljeni tekstovi ostati sačuvani. U stvari tako je i bilo, jer za dve hiljade godina ležanja u posebnim ćupovima tekstovi su ostali sačuvani. I, kao u poznatim istočnjačkim pričama, mladi čobanin tražeći neke ovce, ode duboko u otvore pećine, i tamo vide nešto što je njemu do tada bilo nepoznato. Otkud to da su tu toliki ćupovi i to redom poslagani i brižno spremljeni? A zašto ih ne bi bilo i u drugim otvorima u susjednim pećinama? Logika radoznalosti bila je na mjestu. Prva pomisao bila je zašto tu ne bi bilo blago i zlato. Ovaj put to su bili tekstovi koji su uzbudili svjetsku javnost više nego da je nađeno zlato, jer na osnovu tih pronađenih tekstova brzo je postavljeno pitanje: Što je sa ranim kršćanstvom i tim vjerovanjem uopće? Nije li Kumran bio kolijevka tog pokreta? Ni tu nisu izostale strasti koje su bile prisutne u stavovima za i protiv. Ti događaji počeli su se odvijati 1947. godine, kada su na području Kumrana (na sjevernozapadnoj obali Mrtvog mora) pronađeni stari rukopisi na kožnim svicima. U pećinama Kumrana bila 5

je smještena biblioteka religiozne sekte, koja se bila odvojila od jevrejskog centra, smatrajući ga nedovoljno revnosnim u izvršavanju učenja Tore, odnosno mojsijevstva. Prema dosadašnjim istraživanjima, najvjerovatnije je da je to bila sekta Esena,1 što u aramejskom znači sekta Pobožnih. To je bila jevrejska manastirska zajednica, koju su opisali Filon Aleksandrijski i Josif Flavije (Flavius). Sekta je nastala za vreme Makabejaca (oko 150. g. p. n. e.) i postojala je do jevrejskog rata (70. g. n. e.). O starosti tekstova bilo je postavljeno veoma mnogo teza. Granice nastanka često su se preispitivale. U literaturi postoji i tvrdnja da su ti tekstovi iz srednjeg vijeka i da se može dokazati utjecaj srednjovjekovnog arapskog jezika. Međutim, stručnjaci za jezik osporavaju utjecaj arapskog sistema vokala na tekstove iz Kumrana. Neki istraživači smatraju da i dalje postoji neobjašnjiva sličnost između Kumrana i Karaita2, pa zato sumnjaju u pretkršćansko porijeklo Kumranskih spisa, i stavljaju ih u IX stoljeće naše ere. Međutim, većina smatra da su ta mišljenja opovrgnuta paleografijom i radioaktivnim istraživanjem. Poteškoća je nastala i zbog razlike citata koji se navode, pa je stoga bila postavljena i teza da su Kumranski spisi iz drugog stoljeća nove ere, a ne prije toga. Iz toga bi proizilazilo da su tekstovi pripadali sekti Ebjonita, koji su živjeli oko Mrtvog mora. Tekstovi bi bili ostatak ebjonitske literature 3 , nastale pod utjecajem Esena. Drugi opet to odbijaju, jer se u tekstovima ne nalaze važne ebjonitske misli. I pored različitih teza, u literaturi prevladava mišljenje da Kumranski tekstovi nisu stariji od 200-te godine prije nove ere, a naselje sekte nije preživjelo sedamdesetu godinu nove ere. Rukopisi su bili zamotani u lanenu tkaninu. Prema istraživanju porijekla tkanine ustanovljeno je da je izrada iz razdoblja antike i da 1. R. H. Rengstorf tvrdi đa mjesto Hirbet Qumran nije nikad bilo naseljeno Esenima. Stoga misli da biblioteka nije pripadala njima, već jerusalemskom Hramu, koji je te knjige smjestio zbog rimskog opkoljavanja 70. g. n. e. Kako da se objasni to, da se u tim spisima vodi polemika protiv jevrejskog Hrama? (Tiibinger Theologische Quartalschrift, 1/1964). 2. Karaiti, tj. oni koji poznaju tekst učenja (»sinovi teksta«), jevrejska je sekta, koja je priznavala samo Stari zavjet, a ne i Talmud i rabinsku tradiciju. Sektu je osnovao početkom VIII stoijeća nove ere Anan Ben David u Perziji. Karaitski religiozni propisi bili su strožiji od rabinskih ( na primjer u subotu nije smjela goreti vatra niti biti zapaljeno svjetlo). Zbog svog rigorizma teško su mogli živjeti među drugim zajednicama, pa su se iseljavali u Palestinu. Prema enciklopedijskim podacima u Izraelu ih još ima oko 2.000 (Brockhaus Enzyklopadie, 1970). 3. Ebjoniti (jevr. siromašni) ili Nazareni isključeni su iz Crkve u drugom stoIjeću. To su bili Jevreji-kršćani. Ebjoniti nisu priznavali apostola Pavla, ostajali su i dalje uz Zakon i odbacili su ime logos za Isusa Krista (Hrista).

odgovara palestinskoj tehnici tkanja. Atomskom metodom istraživanja, sprovedenom u Americi, utvrdeno je da bi starost tekstova bila između 168. p. n. e. do 233. poslije nove ere. Tekst je pisan na koži, ali to nije pergament. Stvarna starost teksta ne može se odrediti ni prema sadržaju svitaka, jer se o historijskim događajima govori zagonetno i ne navode se imena. Pojedini svici dugi su preko sedam metara. Uslijed upotrebe prilikom čitanja neka mjesta su stanjena. U tekstovima ima popravaka i precrtavanja. Naknadno su umetane (drugim rukopisom) ispuštene riječi. Nijedan svitak nije potpisan. Slova su lijepa i nalaze se na povučenim crtama, a interpunkcije nema. O problemu Kumranskih tekstova postoji veoma opširna literatura, koja ide na hiljade bibliografskih jedinica. Bitno je ići na istraživanje misli u izvornim tekstovima, a sekundarna literatura tu ne odlučuje. 1 Jevrejski narod živio je u ideji teocentrizma, a to znači da je Bog za sve u životu bio alfa i omega (početak i kraj). Prema biblijskoj legendi Bog se preko Mojsija javio i saopćio svoju želju svom izabranom narodu kako treba da živi u vjerovanju da bi Bogu bio u volji, pa će i Bog sa svoje strane učiniti sve da se narod i Izrael održe i na kraju da bude pobjednik 1. Veoma informativno uputstvo u literaturu o Kumranskim tekstovima daje: Encyclopaedia Britannica, volume 7, 1972, uz članak »Dead Sea Scrolls«. Za svoj prikaz sadržaja tekstova služio sam se, osim prevoda za ovu knjigu, i tekstovima: Eugen Werber, Kršćanstvo prije Krista?, Zagreb, Liber, 1972; Georg Molin Die Sdhne des Lichtes, Zeit und Stellung der Handschriften vom Toten Meer, VVien-Miinchen, 1954; Hans Bardtke, Die Handschriften am Toten Meer, Mit einer kurzen Einfuhrung in die Text-und Kanonsgeschichte des Alten Testaments, 2. Auflage, Berlin, 1953; Millar Burrows, Die Schriftrollen vom Toten Meer, MUnchen, 1957; Naslov američkog originala: The Dead Sea Scrolls. (M. Burrows, profesor za biblijsku teologiju na Yale Univerzitetu, kao direktor American Schoolof Oriental Research, bio jeveoma istaknut u istraživanju tih rukopisa). Millar Burrows, Mehr Klarheit iiber die Schriften, Neue Rollen und neue Deutungen nebst Ubersetzung wichtiger jiingst entdeckter Texte, Miinchen, 1958; Naslov američkog originala: More Light On The Dead Sea Scrolls, New Scrolls And New Interpretations. Georg Molin, Lob Gottes aus der fViiste, Lieder und Gebete aus den Handschriften vom Toten Meer, iibersetzt und eingeleitet von G. Molin, Freiburg/Miinchen, 1957. O odnosu Kumranskih tekstova prema pojedinim pitanjima Starog i Novog zavjeta, vidi: Rječnik biblijske teologije, uredio: Xavier Lćon-Dufour, preveo Mate Križman, Zagreb, Kršćanska sadašnjost, 1969 (naslov francuskog originala: Vocabularie de Theologie Biblique, Paris, 1969). O novim interpretacijama nekih tema iz rane kršćanske literature u odnosu prema Kumranskim tekstovima, vidi: Tomislav J. Šagi-Bunić, Povijest kršćanske literature, prvi svezak, od početka do sv. Ireneja, Zagreb, 1976, Kršćanska sadašnjost Za ovaj prikaz služio sam se i svojim tekstovima: Filozofija i kršćanstvo, Zagreb, 1966, »Naprijed«, i: Grčka filozofska kritika Biblije, Zagreb, 1971, »Naprijed«.

7

nad svojim protivnicima. Tu je sklopljen međusobni Savez ili Zavjet kojim je određeno što treba da se čini. Ako se Savez ili Ugovor krši, jasno od strane Ijudi, tada ni Bog ne može ostati kod svoje prvobitne namjere milosti, već će postupati obratno, kažnjavaće sve koji ga ne slušaju. Kad se u takvom uvjerenju živi, onda je ideja metafizičkog dobila svoje društvene i historijske okvire, što će se posebno izraziti u daljnjem Božjem angažiranju za grešno čovječanstvo, slanjem svoga sina na zemlju, da kao Bog i čovjek popravlja ljude i saopći im put spasenja u apsolutnoj budućnosti (vječnosti). Ako se u to ozbiljno vjeruje, onda nastaju velika iskušenja. Da li se dovoljno revnosno izvršavalo sve ono što predstavnici Boga (svećenici i Hram) traže ili ne? Tko će o tome odlučiti i da li je sigurno da su i ti predstavnici na nivou zadatka o kojem drugima govore? Tu se mora razumjeti i strah od strašne odmazde koju Bog može da učini, i da se to ne bi dogodilo, treba stalno sebe i druge provjeravati. Sekta koja se nastanila u Kumranu može se označiti kao vanbiblijsko jevrejstvol Ta zajednica bila je nezadovoljna službenim jevrejstvom smatrajući ga nedoličnim da vrši službu u Hramu. Stoga to nije ono pravo što je zapovjedio Bog preko Mojsija, pa na osnovu toga neće doći ni očekivani spas. Zato se treba odlučiti za puteve koji će Bogu biti po volji. Ako postoji svemoćni Bog i ako je on sklopio Savez sa svojim izabranim narodom, i ako se u to vjeruje, onda je, imanentno tomc, realna nada u Božju pomoć i na osnovu toga i rešenje društvenih i životnih nevolja. Što znači da se to traži od Boga? Ako u društvenim odnosima ne postoje snage koje bi to izvele, tada se zbog vlastite nemoći tok historije prepušta Božijoj volji. I kakav je to oblik svijesti? Da bismo na to odgovorili učinićemo jednu paralelu sa filozofijom. Hegel je u svojoj Historiji filozofije rekao da su skeptička i stoička filozofija izraz oblika nesretne svijesti, što posebno važi za stoike. Prema stoicima čovjek treba da zna što je u njegovoj moći, a šta nije, da bi na osnovu toga djelovao. Prema stoičkom shvatanju u čovjekovoj moći je samo njegov duh, inišljenje i volja, a sve drugo je izvan tog područja. Stoga mogućnost djelovanja ostaje samo u sferi subjektivne svijesti i tu je i opseg slobode (primjer filozofa Epikteta koji je bio rob). Sama spoznaja da se u stvarnosti ne može ništa izmijeniti vodi i do povlačenja u sebe, a prema tome i do pasivnosti. Iako je stoički duh bio značajna snaga samoodržanja, ipak je to bio samo individualni revolt i otpor, koji nije imao moć da mijenja odnose u svijetu. Dakle, kad je neko otjeran samo u teoriju, onda to ne može biti čovjekova potpuna djelatnost.

Ako je sfera subjekta (u izdvojenosti iz realiteta) oblik nesretne svijesti, što je onda sa sviješću koja je izgubila i sebe kao subjekt, jer se je potpuno predala u ruke Apsoluta ili Boga, koji u svojoj svemoći odlučuje o historiji svijeta. To bi se moglo označiti kao dvostruko nesretna svijest. No kad se vjeruje u Savez s Bogom, onda to, za kritičko mišljenje postoji samo kao verbalna egzistencija, jer sadržaj vjerovanja nije izveden racionalnim kategorijama. Za razliku od verbalnog kritičko mišljenje prihvata samo supstancijalnu egzistenciju, dakle ono što je stvarno i što se može razložno odrediti. Svaki oblik religiozne svijesti svodi se na verbalnu egzistenciju, dakle na vjerovanje i ništa više. Šta bi bilo da je u vrijeme Kumranske sekte i mojsijevstva uopće neko rekao u ideji Feuerbachove filozofije: »Bog nije ništa drugo, nego bit čovjeka, spoznaja Boga je samospoznaja čovjeka«, ili »Bog je Ijubav, koja zadovoljava naše želje, potrebe naših osjećaja, sam Bog je ostvarena želja srca. Bog je suza ljubavi izlita u najdubljoj skrivenosti iznad Ijudske bijede«, i »religija nastaje iz podvajanja čovjeka sa samim sobom«, a »molitva je dijeljenje čovjeka na dva bića, razgovor čovjeka sa samim sobom«, što dovodi do zaključka da su Bog i duh samo apstrakcije, a zbiljnost je samo čulnost. Iz toga slijedi da je čovjek stvorio Boga, a ne da je Bog stvorio čovjeka. Ili da je tko tada rekao Marksovu tezu, da je rcligija opijum naroda i slično. Jasno je da bi takve misli u toj sredini bile shvaćene kao najveće bogohulstvo, zatim kao izdaja zajednice i naroda, jer huliti na Boga ujedno je i napad na one koji su s Bogom u »savezu«. U tom smislu djelovala je i Crkva što se posebno ispoljilo za vrijeme inkvizicije, kada su svijetla lomača bila izrazitija od opće ideje ljubavi prema svima (!). Iz ideje teocentrizma, na kojoj je počivalo mojsijevstvo, Kumran ' sekta organizirala je strogim propisima cjelokupni život zajednice. To je prema njihovom uvjerenju bilo potrebno, da bi se spasili od svih nevolja svijeta. Sve će biti dobro, ako se ne napusti savez s Bogom. Osnivač sekte nazvan je Učitelj pravednosti (ime nije poznato). On je i sam bio svećenik i bio proganjan od službenog Velikog svećenika. Učitelj pravednosti dao je nov način tumačenja tekstova, sam je mnogo napisao i organizirao je nov način života. Sklonio se u Kumran i osnovao Zajednicu novoga saveza, što bi značilo da je tu sada pravi oblik održavanja Zavjeta prema Bogu. Da bi se razumio taj metafizičko-eshatološki odnos, koji je dobio svoje društveno i historijsko važenje u Starom i Novom zavjetu i u Kumranu, pogledajmo najprije bitne oznake biblijskog Boga, iz čega su slijedile i ideje kršćanskog vjerovanja. 9

Starozavjetno otkrivenje Boga je »otkrivenje u razvoju« (revelatio in fieri). Mojsijev Bog najprije se otkriva kao Bog otaca, u 2 Moj. (Izl) 3,6 Bog govori Mojsiju: »Ja sam Bog oca tvojega, bog Abrahamov, Bog Isaakov i Bog Jakovljev...« Kao takav on ne trpi poštivanje drugih Bogova. U uputama na Gori Sinajskoj Bog Mojsiju saopćava: »Ja sam Gospod Bog tvoj, (Jahve) koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih bogova osim mene« (Izl. 20, 2—3). Mojsijev Bog je Bog cijelog svijeta: »Vidjeli ste što sam učinio Egipćanima i kako sam vas krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi. A sada, ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavjet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja«. (Izl. 19, 4—5, usp. 1 Kor 10,26). U Starom zavjetu Jahve (Jehova) se pojavljuje i kao Bog čarobnjak. Došlo je čak do provjeravanja koji je Bog Bog i Jahve je pobijedio. »Tad pade Gospodnji oganj i spali žrtvu paljenicu i drva, kamenje i zemlju, i popi vodu u jarku. Kad to vidješe ljudi, baciše se ničice na svoje lice i povikaše: Gospod je pravi Bog, Gospod je pravi Bog! A Ilija im zapovijedi: Pohvatajte te Baalove proroke! 1 Nedajte im da nijedan od njih ne uteče. Oni ih pohvataše i Ilija ih odvede na potok Kizon i tamo ih pokla« (1 Kr 3, Kr 18,38—40). Izraelcima je Jahve dao zemlju Amoreja (Sudije 11,23). »Tako koga god Gospod Bog naš otjera ispred nas, onoga je zemlja naša« (Sud 11,24, usp. Br 21,29). Prema tome, Bog je moralno angažiran u politici Izraela i taj Credo ne priznaje nikakav dualizam. Jahve-Bog čudotvorac dobija i transcendentne oznake, a stari bogovi Orijenta samo su lokalni. Na primjer prorok Elizej (Jelisije) liječi Namana iz Sirije od gube (sedam puta trebao je da se okupa u Jordanu). »Tada se vrati k čovjeku Božjem sa svom pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reče: Evo sad vidim da nema Boga nigdje na zemlji do u Izraelu...« (2 Kr 5,15). S tim u vezi je i Jahvina natprostornost (tekst proroka Amosa 9,2—5). Njegova ruka doseže svakog kralja zemlje, a njegove oči vide i na morsko dno. »Da otidu u ropstvo pred neprijateljima svojim i ondje ću zapovijedati maču da ih pobije, i obratiću oči svoje njima na zlo, a ne na dobro« (usp. Ps 139,8—10). Bog se ne može ni s čim usporediti, on se ne zamara i »razumu njegovu nema mjere« (Isaija 40,28). On nije podložan vegetacionom umiranju, kao što mitovi pričaju:»Nijesi li ti od vijeka, Gospode Bože moj« (Habakuk 1,12). Bog je stalno živ (Sudije 8,19; 1 Sam 14,39). Slijedi da je Božji 1. Baal, Bog Kanaanićana (semitsko stanovništvo Palestine). Njegovo imc označuje ga kao Gospoda (tj. babil. Bel). Baal je Bog prirode, ploda i munje. Ta religija mješavina je polidemonizma i politeizma,

10

život tako bogat, da se ne može uvećati niti pravednošću (Job 35,6) niti čistoćom (Job 22,2) ni prostorom (Zah 7,5), ni žrtvovanjem. Iz činjenice da jevrejski jezik ne poznaje riječ boginja, slijedi Jahvina spolna transcendentnost. On se mora poštivati bez slika (Izl 34,17), ali on ima srce i kaje se za ono što je učinio. Tako, na primjer, u Post 6,6, pokaja se Gospod što je stvorio čovjeka na zemlji i bi mu žao u srcu (vidi dalje: 1 Sam 13,14; 3 Kr 9,3; Jer 3,15; Ps 33,11). On se javlja kao personalni Bog u izreci: Jesam koji jesam (Izl 3,14; Isaija 46,10), što bi bilo izraženo u riječi Jahve. Jehova kao ime Boga Izraela u staro vrijeme nije bilo u upotrebi i to se ne može dokazati prije 1278. g. n. e. A Jahve, ime Boga Izraela, kao izgovor ne poznajemo iz Starog zavjeta, nego iz predaje grčkih crkvenih otaca. 1 Jahve je prvobitno Bog oluje i vulkana, dakle on je prirodni Bog. Njegov proces od prirodnog Boga do Boga stvaraoca izveo je tek Mojsije. 2 Jahve je u sebi antinomija, on je pomagač i gonitelj, usmjeren je na sve i stalno prijeti, jer je najjači. Međutim, bitna je tema Starog zavjeta da je Jahve gospodar historije, što je ispoljeno i u tituli Boga kao kralja. Evo nekoliko primjera: »Ne vidi se nesreća u Jakovu. Ne vidi se nevolja u Izraelu. Uz njega je Gospod, koji je njegov Bog, ori se kod njega slava kraljeva« (Br 23,21). Iz vizije strašnog suda: »Zacrveniće se mjesec i zastidjeće se sunce. Jer će kraljevati Gospod nad vojskama na gori Sionu i u Jeruzalemu. Od Božje srdnje trese se zemlja i gnjeva njegova ne mogu podnijeti narodi« (Jer 10,10). Iz navedenih primjera vidi se da se Bog ponaša kao kralj, a kralj opet kao Bog. To jedinstvo odnosa interesantno je psihološki. Ako je Bog kralj Izraela, a zatim i svega ostalog, tada taj kralj — po logici svog položaja — zahtijeva apsolutnost i sve mu se mora podrediti. Bog kao gospodar historije ima svoj plan, koji se ne mijenja, pa je misao o Zavjetu ili Savezu s Bogom 3 bit teocentrizma. Pogledajmo 1. Jevreji su prestali izgovarati Jahvino ime da bi izbjegli profanacije, no i dalje su pisali ona četiri suglasnika JHVH, ali su tu umetali samoglasnike imena Adonaj, Gospod, koje su izgovarali umjesto imena Jahve. Ti samoglasnici: a-o-a (transkribirani e-o-a) dali su oblik Jehova. Grčki prevod LXX: Kyrios, odgovara upotrebi pojma Adonaj (Riječnik biblijske teologije, 1969, str. 389—390). 2. O tom teološkom i socijalnom razvoju piše veoma opširno Ernst Bloch u svom djelu Atheismus im Christentum, Frankfurt/M. 1968. 3. U Savezu Boga i Izraela nalaze se obostrane obaveze, kojih se stalno ne drži nijedna strana. U Ps 89. govori se o Božjem obećanju Davidu: Učinih zavjet sa svojim izabranima, zakleh se Davidu, svojemu slugi. Nikada neću pogaziti svojega zavjeta, i što su izrekla moja usta, neću poreći (Ps 89,4.35). No David prigovara da to nije bilo baš tako. U Ps 89,47 on kaže Bogu: Opomeni se kakav je vijek m o j . . . itd.

11

s tim u vezi daljnje primjere. Bog će biti kralj za svu vječnost (Izl 15,18), on sve nadvlada (Br 23,21) ali ga neposlušni hoće odbaciti da ne kraljuje (1 Sam 8,7) i žele da neko drugi njima vlada, iako imaju Boga kao kralja (1 Sam 12,12), kralj (Bog) je pomazan na Sionu (Ps 2,6), on je Bog i kralj, veći od svih Bogova (Ps 95,3). Ta tema nastavlja se i u Novom zavjetu. Isus i Crkva nemaju drugog Boga nego što ga najavljuje Stari zavjet. Nigdje u Novom zavjetu nema antiteza prema stvaraocu svijeta i Bogu Izraela (za razliku od hereza, na primjer Markion, gnostici). Za Isusa Bog je stvoritelj (Mk 10,6; Post 1,27; 5,2; zatim: Mk 13,19; usp. Dn 9,26; 12,1; Mt 24,21). Kao takav gospodar je neba i zemlje (Mt 11,25), ali i Bog otaca koji je govorio Mojsijuugorućemgrmu(Mt 12,26; Izi.3,6; M t 8 , l l : Lk 16,23), naSinaju je dao 10 zapovijedi (Mk 10,19; Izl 20,12—16; Rim 13,9). I Isus se služi zakrivenim načinom govora o Bogu riječima kao: nebo (Mt 18,18; Lk 15,7; 15,18) zatim nebo je Božji prijesto (Isaija 66,1), Bog je na nebu (Mt 7,21). Povodom toga treba reći da Lukina formula Očenaša nema dodatak na nebu (Lk 11,2—3). Bog je uzdigao Isusa u Gospoda (Kyrios). (Djela ap. 2,34—36.) Za kršćanina obavezno je ovo vjerovanje :»Ali mi imamo samo jednog Boga oca, od kojega je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Krista, kroz kojega je svc, i mi kroza nj« (1 Kor 8,6). Bog je kralj i Jeruzalem je grad tog velikog kralja (Mt 5,35) i one dobre kralj će na straŠnom sudu postaviti sebi s desne strane (Mt 25,34), a Isusovom kraljevstvu neće biti kraja (Lk 1,33). Isus-kralj dolazi u ime Gospoda (Lk 19,38), Bog je kralj vječni i neraspadljiv (1 Tim 1,17), ukratko kralj kraljeva i gospodar gospodara (1 Tim 6,15) i oni koji su s njim jesu pozvani i izabrani i vjerni (Otk 17,14), a na svojoj haljini ima napisano: kralj nad kraljevima i gospodar nad gospodarima (Otk 19,16). Još mnoga takva mjesta mogla bi se navesti, no iz do sada rečenog očit je smisao da je Čovjek Božje stvorenje, a ne samostalno postojanje. Bog mu je kralj, pa iz toga odnosa slijedi sva praksa koju Biblija zahtijeva. Tako je teocentrizam postao zakon u svemu što jest. Bog kao kralj vrhovni je pojam, koji se eksplicira tako da ga uvijek treba čuti, vidjeti, doživjeti i spoznati. Otuda je za vjernike svako djelovanje logičan produžetak tog stanja, u kome je Bog uvijek prisutan kao put, kojim se ide prema definitivnom cilju. Ako mi je dobro, tada mi je i Bog dobar, a ako se događa šta loše, znači da mi tada Bog nije dobar, jer nisam dobar prema njemu. Božji odnos prema izabranom narodu shvaćen je tako, da čovjek može imati sigurno mjerilo. Ako je historija u prilog tog naroda, onda je tu i Bog, ako se tako ne događa, i Bog je otišao. Tako sc u historiju 12

unosi religiozni pragmatizam, koji postaje kriterij poslušnosti prema Bogu, odnosno, da Bog nije sakriven (absconditus), kao što bi rekli mističari, već je otkriven i to kao prisutan. Takav religiozni fanatizam je najnekritičniji oblik mišljenja o historiji i egzistiranju u historiji. Za dobro treba zahvaliti Bogu, a za loše osuditi samoga sebe, čime se makar ističe želja za autonomnošću, ali svakako u negativnom odnosu i značenju. -Međutim, kad se vjeruje, onda za one koji vjeruju, stvar izgleda drukčije. Tako je i bilo i sa Kumran sektom. U tome se ne može isključiti psihološko zadovoljstvo u nadi i uvjerenju da je odabran pravi put u iščekivanju Mešije, koji će riješiti sve ono što ljude u zajednici tišti. Kad to postane uvjerenje organizirane grupe, onda se i sav život podređuje tom eshatološkom cilju. Razmotrimo ukratko kako je bilo to mišljeno i što se tražilo od onih koji su se dobrovoljno priključili tom pokretu čekanja Mesije, u pustinji izvan svakodnevnog dodira sa onima koji su zalutali i ne vide više što treba da rade. \JJ Tumačenju knjige proroka Habakuka (Avakuma) govori se o Učitelju pravednosti odnosno o pravom učitelju i o grešnom svećeniku koji se bori protiv učitelja. Grešni svećenik napustio je Boga i oni koji ga slijede jesu odpadnici od Boga i Učenja (Nauka - Tore). Pravovjernici se drže Jahvea i oni neće umrijeti, jer Bog ima prečisto oko i vidi sve zlo. Grešni svećenik je »lažac koji je odbacio Toru«. Biće kažnjeni svi koji mačem ubijaju snažne mladiće, starce i žene i malu djecu i plod u majčinoj utrobi. Bog je saopćio sve Učitelju pravednosti i on zna sve tajne riječi robova i proroka. Uskoro se očekuje kraj. Taj čas sigurno će doći i neće izostati. Pravednik će na osnovu svoga vjerovanja ostati u životu, a pravedan je onaj koji se drži Tore. Ruke pravednih nisu nikad umorne u vršenju pravih djela. Grešni svećenik učinio je velike strahote. Takvi svećenici pljačkali su svoj narod (odnosi se na jeruzalemskog svećenika). Na kraju sve to blago pašće u ruke Kitejaca (tj. svjetske moći koja će htjeti da se proglasi i Bogom). 1 No u pravi čas Bog će uništiti sve svoje protivnike. O tome se u tekstu kaže: »Bog neće zatrti narod svoj rukom tuđih naroda, već će u ruke izabranika svojih dati Bog sud nad svim narodima«. Bog je objavio sve tajne Učitelju pravednosti i oni koji slušaju Mojsijevo učenje žive u istini i njima neće klonuti ruke »slu1. Pod nazivom Kitiim—Kitejci moguće je podrazumevati Rimljane u doba Pompejevogpohoda.a ne Sirijce—Seleukide.jer je, tadanajveću moć imao Rim. Kitiim se pominju i u Starom zavjetu. Ime Kitiim dobijeno je po gradu Kittionu na Kipru. Kitiim oznaćuje najprije stanovnike togostrva, a zatim i stanovnike na obali zapadno od Palestine (područje Sredozemnog mora). U Post 10,4 u Javanove sinove ubrajaju se i Kitiim—Kitejci (kod Đ. Daničića Kitiim; usp. i Jer 2,10, Ez 27,6). U Knjizi Brojeva ili

13

žeći istini kada im se oduži potonje vreme«.] Oni znaju da će »Bog na dan suda zatrti sve koji služe kumirima i sve zlotvore sa zemlje«. Po analogiji s ranim krŠćanstvom nije bilo teško doći do teze da je u Učitelju pravednosti moguće vidjeti Isusa Krista. Povodom toga treba reći da analogije još nisu dokaz, ali potrebno je čitavu temu Kumranskih tekstova razmatrati komparativnom metodom, što može pokazati šire značenje literarnih izvora. Zato ću navesti sledeće primjere. U tekstovima Novoga zavjeta Isus je označen kao učitelj (Mt 23,8), učitelj koji je došao od Boga (Iv ili Jov 3,2). On je pravedni sudija (2 Tim 4,8) i pravednik (Djela ap. 3,14, 7,52). Zato je zakonodavac (Jak 4,12), Istok s visine (Lk 1,78), sjajnost Božje slave (Jevr 1,3), veliko svjetlo (Mt 4,16) i rog spasenja (Lk 1,69). Dakle i Isus je učitelj s kojim je Bog i kojije od Boga sve saznao. Stoga tko hoće da se spasi treba slijediti Isusa, jer to bi onda bio novi put kojim će se doći do spasenja: »I dozvavši narod s učenicima svojima reče im: ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide. Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je, a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevanđelja onaj će je sačuvati« (Mk 8,34). Iz ovih nekoliko primjera vidi se sličnost zahtjeva prema onima koji žele da napuste stari način života, jer biti učenik znači slijediti u svemu ono Što kaže učitelj. U Kumran sekti Učitelj pravednosti uči sve članove zajednice što treba da čine i što da vjeruju da bi uvijek bili po volji Bogu. Isto traži i Isus Krist. Ne može se ostati u svijetu i na način svijeta i biti njegov učenik. Zahtijeva se radikalna promjena. »Idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, i dođi te hajde za mnom uzevši krst« (Mk 21). Takva odluka neće ostati nezapaženai nenagrađena. »Ko mene služi za mnom nek ide, i gdje sam ja ondje i sluga moj neka bude, i ko meni služi onoga će poštovati otac moj« (Jv 12,26). Te promjene nisu lake ni jednostavne, ipak tko se odluči za novo mora mnogo žrtvovati, da bi pokazao kako se oslobađa od tradicionalnog shvatanja. »Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan, i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene nije mene dostojan« (Mt 10,37). Tko hoće da uspije mora se sav posvetiti novom idealu: »Ako ko dođe k meni a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na ženu, Četvrtoj Mojsijevoj knjizi 24,24 i Dan 11,30 pod imenom Kitiim podrazumevani su Rimljani i njihova flota. U Grčkoj Bibliji (Septuaginta) Kitiim je prevedeno u Dan 11,30 s Rimljani. U Kumranu kao i u Apokalipsi suština Kitiima je satanska (Karl Hermann Schelke, Kumran und Neues Testament in ihrer Umwelt, recen. u: TheoIogische Quartalschrift 4/1959, Tiibingen). U Tumačenju knjige Nahuma uz stih 3 — »Preti moru i isušuje ga« — piše: Tumačenje je ovoga:»More« su Kitejci...

14

i na djecu, i na braću,i na sestre, ne može biti moj učenik« (Lk 14,25), Ipak, Učitelj u Kumranu nije zahtijevao takav fanatizam. Knjiga proroka Habakuka sadrži ideje koje se mogu u novom tumačenju primeniti i na druge situacije, što je Učitelj pravednosti i učinio. Habakuk se obraća Bogu i tuži se na one koji krivo vjeruju, a zatim izražava nadu u spasenje Izraela i o skorom dolasku Boga da sudi vladaru ovoga svijeta. Učitelj pravednosti daje alegorijska tumačenja pojedinih stavova, da bi pokazao sve prestupe Velikog svećenika u Jeruzalemu. Kanonski ugled te knjige potvrđuje i apostol Pavle, koji takođe upozorava na bitnu misao iz toga teksta. U Hab 2,4 piše: »gle, propada onaj čija duša nije pravedna, a pravednik živi od svoje vjere« (Biblija, Zagreb, »Stvarnost«, 1968). S timu vezi pogledajmo tekstove kod Pavla: »A da se Zakonom nitko ne opravdava pred Bogom, to je očito, jer .pravednik će živjeti od vjere' (Gal. 3,11), a govoreći o Evanđelju kaže: »Jer u njemu se očituje pravednost Božja, iz vjere u vjeru, kao što stoji pisano: Pravednik će živjeti od vjere« (Rim 1,17). Tko se toga drži siguran je, »jer još malo, vrlo malo, i doći će onaj koji ima doći, neće zakasniti. Moj će pravednik živjeti od vjere, ako li otpadne, duša moja neće nalaziti zadovoljstvo u njemu« (Jevr 10.37—38). Habakuk u 1,5 kaže: »Pogledajte po narodima i vidite i čudite se, jer ću učiniti djelo u vaše dane kojega nećete vjerovati kad se stane pripovijedati«. O tom istom zahtjevu u Djelima apostolskim piše: »Vidite nemarljivi! i čudite se, i nek vas nestane, jer ja činim djelo u dane vaše, djelo koje nećete vjerovati ako vam tko uskazuje«. Iz navedenih primjera vidimo zašto je Knjiga proroka Habakuka bila prikladna osnova kritike za one koji misle da bolje rade od onih koji službeno vrše svoju dužnost u Hramu. Jer novi pokret ne može uspjeti ako se ne poziva na pravo vjerovanje, koje su napustili oni koji imaju vlast i moć. U takvom odnosu nužno se mora poći od teocentrizma kao osnove da bi se postigla mogućnost drukčijeg djelovanja. Zbog toga Kumranski Učitelj pravednosti naglašava da je potrebno ići u Novi savez, jer se Stari savez potpuno deformirao. A gdje se može naći Novi savez i u kojem se mjestu ili zemlji nalazi? O tome se može govoriti i geografski i eshatološki, kao što pokazuje na na primjer Damaski spis (Novi savez u zemlji Damaska). Koncem proslog stoljeća pronađen je u starom Kairu takozvani Damaski spis, koji po svom sadržaju pripada grupi Kumranskih tekstova. I u njima se govori o Učitelju pravednosti, a spominje se i Novi savez koji je zaključen u zemlji Damasku. Po tome je i spis dobio ime. Ne može se znati kome je 15

upućen cijeli sadržaj, jer to više ne može biti Učitelj pravednosti, jer se o njemu na više mesta kaže da je umro. Možda je zajednica došla u Damask oko 90-te. g. p. n. e. U njemu je oko 64-te. godine Pompej počeo pripreme protiv Jeruzalema. Neki istraživači misle da Damask ne treba shvatiti kao geografsko mjesto, već kao simboliku izgnanstva. Oni se pozivaju na tekst proroka Amosa: Zato ću vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kojemu je ime Bog nad vojskama (5,27). Prema tome, Kumran bi bio mjesto za »Damask«. U tekstu se kaže da je Izrael mnogo griješio, pa je zbog toga Bog sakrio svoje lice pred njim. Kasnije, Bog se je smilovao i poslao im Učitelja pravednosti. Bog je znao sve unaprijed što će se dogoditi. Primjer ljubavi prema Bogu je Abraham (Avraham), no Jakovovi sinovi mnogo su griješili u Egiptu, i svaki je radio što je htio. Zbog toga ih je Bog sve upropastio. Dalje se u Damaskom tekstu kaže da su Cadokovi sinovi izabranici Izraela, jer Cadok je bio osnivač jeruzalemskog svećenstva. U životu sveti su oni koji oslobađaju pravednike, a osuđuju grešnike. Sada je stanje takvo, da dok ne dođe kraj svijeta, nema više mogućnosti da se tko približi kući Jude, već svatko stoji tamo gdje jest. Za sve to vrijeme Belijal (u grčkom Beliar, po sirskom izgovoru) će se boriti protiv Izraela, a mnogi će služiti Astarti, a ne Bogu. Izrael je postao Bogu nevjeran i zaboravio je na svoj Zavjet, pa ga je Bog kaznio teškim babilonskim (vavilonskim) ropstvom, da bi Izraelci shvatili što se događa u takvim prilikama. No on im šalje Učitelja pravednosti, da ih uzvede na put Božje volje i da dobiju »zemlju Njegovu«. Ipak, Bog je strpljiv i pun praštanja i iskupiće one koji mu se obrate, »ali je u njega snaga i moć i jarost velika, s plamenima ognja«. Pravednike Bog nikada ne napušta »i objavi im putem Pomazanika svoga duh svoj sveti i najavi istinu«. U životu zajednice zahtijeva se strogi moral, a prestup je imati dvije žene, »jer osnov stvorenja jeste: muško i žensko stvori ih«. Na alegorijski način tumači se povratak Mojsijevom učenju, koje je nazvano novim kopanjem bunara, a to sada rade obraćenici Izraela. Tu ima i socijalnih uputa: zabranjeno je pljačkati »sirotinju naroda Njegova, i neka udovice ne budu njihovim plenom i neka siročad ne ubijaju«. Oni koji su prešli u Novi savez u zemlji Damaska moraju strogo održavati subotu (kako je propisano), a oni koji se ne pridržavaju Mojsijevog učenja biće osuđeni i uništeni. Time što je subota »dan Gospodnji« čovjek tada mora potpuno da se preda Bogu. U subotu neka niko ne 16

izgovori glupu riječ. Osim službe Bogu ne smije se ništa drugo raditi. Subotom se smije jesti samo ono što je prije pripremljeno, a ono što leži na polju ne smije se dirati. Ni u tuđini ne smiju se obavljati poslovi u subotnji dan. Subotom se ne smije oblačiti prljava odjeća. Ne smije se ništa ni unositi ni iznositi iz kuće. Subotom se ne smije terati ni rob ni sluškinja da najamno rade. Prinošenje žrtava je strogo određeno, da se ne bi dogodilo da tko dolazi nečist »i u stanju kada je potrebno da se opere«. Može se prinositi samo subotnja žrtva i ništa više. Tko se svega toga ne pridržava njim će vladati duhovi Belijala. Baš u odnosu prema suboti vidi se privrženost Mojsijevim uputama. Subota (šabat, sabbat, šabbat), prema biblijskom shvatanju, dan je koji je Bog odredio kao dan odmora (Post 2,2—3), kao podsjećanje na Savez s Bogom (Izl 31,12—17), pa je dopuštena i smrtna kazna zbog kršenja subote (Br 15,32—36). Održavanje subote bio je uslov za ostvarenje eshatoloških obećanja (Jer 17,19—27; Is 58,13—14). Jevrejska subota počinjala je u petak s večerom (Lev 23,32; Mt 28,1; Mk 15,42) i time je počinjao praznični dan kojeg je ustanovio Bog (Post 2,3; Izl 16,29; Ez 20,12; Neh 9,14; Jev. 4,4). U r a n o j Crkvi praznovanje subote prešlo je na prvi nedeljni dan (Jv 20,19 i 26; De 20,7, 1; Kor 16,2). Prema Evanđeljima i Isus je čuvao subotu (npr. Lk 4,16) i učio je svake subote (Mk 1,21 1 6,2; Lk 4,16 1 31; 6,6; 13,10). Međutim, Isus ne priznaje rigorozni odnos prema suboti, jer subota je stvorena radi čovjeka, a ne čovjek radi subote. Zato je Sin čovječji gospodar i subote (Mk 2,27—28; Lk 6,5; Mt 12,8). Tim shvatanjem napušta se tradicija jevrejskog rigorizma i data je mogućnost šireg djelovanja, koje za sebe želi da dobije sve ljude. Kumran postupa drukčije, jer više nema mnogo vremena i uskoro će doći Mesija iz Aarona1 i Izraela. Zato treba punim srcem izučavati i održavati Toru i to je najbolji put, jer povratak Tori obnavljanje je Saveza koji je učinio Mojsije. Prema tekstu, Izrael je slijep da bi to vidio. Ni opasnost smrti ne smije biti razlog da bi se napustila Tora, a svi koji su suprotno radili biće predati maču, kad dođe Mesija iz Aarona i Izraela. Mač će izvršiti osvetu i kao voda izliće se božji gnjev na nevjerne. Time ideja »Damaska« treba da osigura put na kojem će se razriješiti definitivni prekid sa starim djelovanjem i shvatanjem. Tko nije spreman da to učini neće ništa postići. »Damask« otvara budućnost 1. Aaron, Aron (heb. Aharon), Mojsijev brat, Veliki svećenik. Za vrijeme levitskog svećenstva izraeiski narod je primio Zakon, što bi znaćilo savršenstvo, a dalje je na redu Aaron (Jevr 7,11; usp. Izl 6,13 i 20). 2

17

koja će uskoro doći 1 i to treba da bude ohrabrenje za sve koji žive u Novom savezu. U tekstu Rat sinova svjetla protiv sinova tarne nalazi se eshatološka vizija budućnosti u kojoj se vidi što svakog čovjeka čeka. Taj svitak dug je oko 2,90 m i pisan je veoma lijepim rukopisom. Tekst je gotovo bez pogrešaka. Nema nikakvih podataka o autoru, pisaru ni vremenu. Sinovi svjetla su sinovi Levija, Jude i Benjamina. Nasuprot njima sinovi mraka su vojske Belijaala, Edomiti, Amoniti, Moabiti, Filistejci i Kitejci iz Asura i Micrajima (Egipat). Na čelu vojske nalaze se svećenici sa trubama koji daju znak za borbu. Zapovijed je: »Neka tvoj mač pojede meso grešnika«, odnosno mač će ih sve uništiti, a nakon toga Izrael će vječno vladati. Jahve je Bog nad Bogovima a njegov izabrani narod vječno će ga slaviti. Zbog detaljnog opisa ratovanja neki istraživači misle da je autor teksta bio vojno lice prije ulaska u Zajednicu. Vrijeme pisanja teksta ne može se tačno odrediti, jer razmak je dosta velik: od 143. g. p. n. e. pa do prve polovine prvog vijeka nove ere. Opis borbe je eshatološkog karaktera i nigdje se ne govori o žrtvama na strani sinova svjetla. Te žrtve i ne postoje, jer je ovdje reč o uvjerenju da će Bog pomoći sve koji se za njega odluče. Sinovi svjetla zanose se iluzijom Mesije kralja, koji će pokoriti sve okolne narode i uništiti sve svoje protivnike. U borbi koja će biti duga određeno je vremenski što se koje godine mora učiniti. Ta borba je način otkupljenja, jer dolazi »zator Božji nad svim zaludnim narodima«. To istrebljenje sinova tame biće radost svim sinovima svjetla, jer »Bog Izraelov diže ruku u čudesnoj moći Njegovoj na sve duhove opačine«. Svi će protivnici u ponor nestati, »jer je Bog Izraelov dozvao mač na sve druge narode, a prema svetima naroda svoga činiće junaštva«. Simbolika svjetla i tame označuje razliku između svega što je dobro i onoga što je loše. Tu je mišljeno u ideji teocentrizma na pravo i nepravo, na istinito i lažno, na ono što treba činiti a što izbjegavati, da bi se postiglo spasenje. U religioznom odnosu ta razlika postoji u suprotstavljanju Boga i đavola (Sotona ili Satana, Belijal i slično). Nazivi svjetlo i tama označuju zorno i u najširem opsegu etičko-religiozni stav u kosmičkom događanju, a zatim i među samim ljudima. Reč je o dva principa koji se međusobno isključuju. Taj dualizam bitna je shema svega što postoji. Damasko obraćenje doživio je progonitelj kršćana Savle, kasniji veliki apostol Pavte (De 9,1—30). Ne dobija li time pojam »Damask« i šire simboličko značenje? 18

Po biblijskom shvatanju Bog je pravo svjetlo kojem se stalno suprotstavlja objektivna negativnost što je izraženo različitim imenima. Kumran temelji svoje shvatanje i život Zajednice na razlici svjetla i tame, a to je snažno utjecalo i na tekstove Novoga zavjeta. O tim oznakama (svjetlo — tama, mrak) pogledajmo neke primjere. 1 Dobri vjernici uspoređuju se sa zvijezdama (Dn 12,3), a neznabošci su lažne zvijezde, kojima se čuva mrak vječne tame (Jd 13). Bog je otac svjetlosti (Jak 1,7), a vjernici su sinovi svjetla (Lk 16,8; Jv 12,36; Ef 5,8 (djeca svjetla), 1. Sol 5,5). Dobri vjernici nazvani su vojnicima Isusa Hrista (Tim 2,3). Đavo je uspoređen s lavom koji riče (1 Pt 5,8) i kao duh koji radi u sinovima protivljenja (Ef 2,2). Imena zlih ljudi su: Sinovi zla (Mt 13,28), nepokorni sinovi (Kol 3,6), pakleni sinovi (De 13,10). U Starom zavjetu zli ljudi se nazivaju: sinovi tvrda obraza, sinovi u kojima nema vjere, nerazumni sinovi, lažljivi i pokvareni sinovi, zatim sinovi koji ne slušaju Zakon, odmetnici i slično. Grešnici strijeljaju iz mraka prave srcem (Ps 11 (10) 2. No pravednici će u kraljevstvu Božjem sijati kao sunce (Dn 12,3; Mt 13,43). Vjernici i Isus jesu svjetlo (Lk 2,32; Mt 5,14; Ef 5,8), a Evanđelje svijetli »u srcima našim na svjetlost poznavanja slave Božje (2 Kor 4,6). Svećenici (apostoli) treba da obraćaju tamu u svjetlo (Mt 5 , 1 4 - 1 6 ; De 26,18; 2 Kor 4,6). Riječ Božja je svjetlo (Ps 118,105; 2 Pt 1,19) i osuda dolazi zbog toga što se ljudima više sviđa tama, nego li Božje svjetlo (Jv 3,19). Za vrijeme Isusovog preobraženja njegovo je lice zasijalo kao sunce, a haljine njegove postadoše bijele kao svjetlost (Mt 17,2; Mk 9,3; Lk 9,29). Kumranski prikaz definitivne borbe sinova svjetlaprotiv sinova tame utjecao je na Novozavjetni opis duhovne pripreme kršćana za predstojeću borbu,2 i s pravom se može reći da Kumranski tekstovi objašnjavaju 1. U tematskom pogledu veoma sadržajan pregled pojmova Starog i Novog zavjeta daje V. Mihajlovski, Biblijsko-bogoslovski rečnik, preveo Dragiša Lj. Miletić, protojerej, Niš, 1934. (Rusko izdanje rađeno je prema francuskom tekstu: Dictionnaire des paraltetes, concordances et analogies biblique par Lambert, Paris, 1862,2 _ e ed.) 2.

Ef 6,10. A dalje braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine njegove. 11. Obucite se u sve oružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga, 12. Jer naš rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba, 13. Toga radi uzmite sve oružje Božije, da biste se mogli braniti u zli dan, i izvršivši sve održati se, 14. Stanite dakle opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, 15. I obuvši noge u pripravu jevanđelja mira, 2«

19

mnoge pojmove u Novom zavjetu. Na primjer, ovdje se prvi put nalazi paralela za pojmove »sinovi svjetla«: »Jer ste vi svi sinovi svjetla i sinovi dana; niste noći niti tame« (1 Sol 5,5) 1 ; i kako borba traje, treba biti na oprezu: »Tako dakle da ne spavamo kao i ostali, nego da pazimo i da budemo trijezni« (1 Sol 5,6). Sa teološkog stanovišta tu je riječ o tom kome je povjerena riječ Božja, koja je svjetlo (Ps 118,105; 2 Pt 1,19). U tradiciji vjerovanja po Bibliji postoji Božji izabrani narod i Jevrejin je bolji od drugih Ijudi, jer mu je povjerena riječ Božja (Pnz 4,6—8; Ps 146,19—20; Rim 3,1—2).2 Međutim, prvobitna ideja zajednice i jedinstva postaje sporna, razlike su velike i tko tada ima pravo? Da li je Veliki svećenik taj koji u ime institucije Hrama uvijek ima pravo pa svi njega moraju slušati ili je to ipak drukčije? Da li bi tu šta mogla pomoći ideja nepogrešivosti kao garancija istosti s Božjom voljom, ukoliko se u to vjeruje? Ni tada to nije izlaz, jer razlike postoje i postojaće, a to je posebnost mišljenja koja je po sebi veoma pozitivna. JK.umran sekta istupa protiv oficijelnog Hrama i smatra da se tu više ne drži na pravi način prava riječ. Tako unutar jedne zajednice dolazi do razdvajanja s obzirom na teološku revnost, iz kojeslijedi i drukčija 16. A vrh svega uzmite štit vjere, o koji ćete moći pogasiti sve raspaljene (tj. goruće) strijele nečastivoga, 17. I kacigu spasenja uzmite, i mač duhovni koji je riječ Božija. Prema tom shvatanju pojaviće se bezakonik (ho anomos) i njega će ubiti Gospod Isus duhom svojih usta, »i iskorijeniti svjetlošću doiaska svojega« (2 Sol 2,8), i ko vjeruje u Isusa Krista neće živjeti u tami (Jv 12,46). Ta borba je isprepletena i ima različite stupnjeve. »Najzad u času Muke kad Juda izlazi iz dvorane Posljednje večere da izda Isusa, Ivan namjerno bilježi: »A bila je noć« (13,30), Isus pak, kad ga hapse, izjavljuje ali ovo je vaš čas i vlast tame (Lk 22,53).« (Rječ. bibl. teol., 1969). Za kršćane Isus je sin Božji i »odsjaj njegovog sjaja« (Jevr 1,13), koji objavljuje Boga za kojeg se kaže da prebiva u »nepristupačnoj svjetlosti« (1 Tim 6,16) i nikakve tame nema u njemu (1 Jv 1,5). Time je data drukčija vizija eshatološkog stanja u borbi svjetla i tame, nego što je u Kumranu. 1. Evangelisches Kirchenlexikon, Kirchlich-theologisches Handworterbuch, III, hrsg von H. Brunotte und O. Weber, Gdttingen, 1959. 2. Pnz 4,6—8 (O Božjim uredbama i zakonima) — Držite dakle i izvršujte ih, jer je to mudrost vaša i razum vaš pred narodima, koji će kad čuju sve ove uredbe reći: samo je ovaj veliki narod mudar i razuman. 7. Jer koji je veliki narod kojemu je Bog blizu kao što je Gospod Bog naš kad ga god zazovemo? 8 . 1 koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas? Ps 147 (146) — On je javio riječ svoju Jakovu, naredbe i sudove svoje Izrailju. 20. Ovo nije učinio nijednome drugom narodu, i sudova njegovih oni ne znaju. Aliluja. Rim 3,1—2 — Šta je dakle bolji Jevrejin od drugijeh tjudil Iii šta pomaže obrezanje? 2. Mnogo svakojako, prvo što su im povjerene riječi Božije.

20

organizacija života. Prema tome, Jevreji se razlikuju po odnosu prema Tori i Kumran smatra sebe jedinim predstavnikom te ideje. IU tom zahtjevu ispoljava se tadašnji i životni i politički problem, jer bilo je veoma aktuelno pitanje: kako je moguće sačuvati nacionalnu i religioznu posebnost između sila kao što su bili Egipat, Sirija i posebno Rim. Da li se to može postići strožijim održanjem tradicije, koja u Mojsiju ima svoje definitivno tumačenje? Kumran sekta (Eseni) mislila je da je to jedini put da se ostane samostalan u svom identitetu. Zbog takvih zahtjeva neki istraživači su taj pokret nazvali modernim političkim terminom desni ekstremizam. To odgovara čitavoj tendenciji da se strožije održava svaki obred u Hramu. Tako je religiozno uvjerenje postalo sastavni dio nacionalnog bića. Trebalo je izdržati do povratka u novu, pravu službu u Hramu, pa je privremeni boravak u pustinji prilika za vlastitu revnost u pripremi za novu budućnost. Vodeća ličnost tog pokreta nazivala se Učitelj pravednosti i umro je oko 65. godine prije nove ere, a za života bio je žestoko proganjan od službenog jevrejstva zajedno sa svojim pristalicama. Teologiju odvajanja od Tore i egzistiranje izvan Hrama preuzelo je i rano kršćanstvo, koje je nazvano lijevi ekstremizam (J. Jadin), jer se pojam jevrejstva više ne povezuje s Hramom. U tom odnosu nastupila je radikalna promjena. U Kumranskim tekstovima govori se o sinu čovječjem, koji zna da je slab i da Svevišnjem Bogu pripada sva pravda i da je istinito svako Božje djelo. Pravednik krepi svoju dušu Božjim Savezom. Treba se uputiti među grešnike i bezbožnike i biti za njih zamka, jer zle su namjere Belijala i njegove zajednice. Čovjek je načinjen od zemlje i vode, ali ima duh i riječ da bi mogao saopćiti Božju slavu i čuda pred svim stvorenjima (tekst Zahvalnica), i suprotstaviti se zlu. Članovi zajednice čvrsto vjeruju u Božju moć koja je velika. Ta moć simbolički je izražena pojmom rog. U tekstu Zahvalnice piše: »A Ti podiže rog moj na sve koji me preziru, jer se rasuše kao suve grane, svi koji protiv mene ratuju i svi koji se sa mnom spore, kao pleva na vetru«. Simbolika pojma rog nalazi se i u Starom i u Novom zavjetu. U Psalmu 18 (17), 2 Bog se naziva pored ostalog i rog spasenja. U Drugoj knjizi Kraljeva (Careva) 22,3 Bog se naziva štit i »rog spasenja mojega«. U Novom zavjetu spasenje se vrši kroz Isusa Krista (Hrista), pazahvalnost Bogu glasi: I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svojega (Lk 1,69). Kumranski pojam sin čovječji ima svoju dugu teološku tradiciju u Starom zavjetu. Taj termin prvi put javlja se kod proroka Ezekijela (VI vijek). Bog se obraća Ezekijelu: Sine čovječji, ustani na noge da govorim s tobom (2,1) i Bog mu govori da pojede knjigu koju mu daje 21

da bi govorio odmetničkom Izraelu (3,1). To jedenje knjige značilo bi potpuno prihvaćanje Božje riječi. Prorok Danilo govori da je vlast svijeta predana sinu čovječjem (7,13). Taj pojam javlja se i u značenju čovjek, koji je slab, grešan i smrtan (Ps 11,4; 14,2; 31,20; 89,48; 90,3). Neki smatraju da je izraz sin čovječji nastao pod utjecajem iranskog vjerovanja o iskonskom čovjeku, koji će se na kraju vratiti da spase ljude. Sin čovječji boravi kod Boga i svima će suditi. »Vjerovanje u tog nebeskog Spasitelja što se ima uskoro objaviti pripravlja evanđeosku uporabu izraza »Sin Čovječji« (Rječnik biblijske teologije, str. 1163). Izraz sin čovječji nalazi se u Evanđelima 81 put. To je poseban naziv za Isusa (Mt 8,20; 24,30; 26,64 i dr.) i vidjeće se da sin čovječji sjedi s desne strane Boga i dolazi na oblacima nebeskim. Osim toga, »sin čovječji« postao je sinonim za novog čovjeka ili novog Adama (Rim 5 , 1 2 - 2 1 ; Kor 13,12; Fil 2 , 5 - 1 1 ) . Međutim, Isus se naziva i sin Božji. Taj termin javlja se 31 put kod sinoptičara, 23 puta u četvrtom Evanđelju i 42 puta u Poslanicama 1 . U Starom zavjetu Izrael se naziva Sin Božji. Isus odbacuje svaki zemaljski mesijanizam i naglašava svoju identičnost s Bogom (Jv 10,30: Ja i otac jedno smo). Vjernici primaju kroz Isusa posinaštvo (posinjenje) od Boga (Gal 4,5), a tko griješi nema udjela u tome. Duh posinaštva suprotnost je duhu ropstva (Rim 8,15), »i budući da ste sinovi posla Bog Duha sina svojega u srca vaša. ..« (Gal 4,6), i tko vjeruje u sina ima vječni život (Jv 6,40), a ko nevjeruje osuđen je (Jv 3,18). Ernst Bloch u svom djelu Atheismus im Christentum (Ateizam u Kršćanstvu) (Zur Religion des Exodus und des Reichs, 1965), piše da Bibliju treba čitati i očima Komunističkog manifesta, jer »vrata su otvorena i heretički nagon uvijek se za to brinuo«. Stoga je za Blocha cilj kritike ne demitologiziranje (protiv R. Bultmanna), nego deteokratizacija kao oslobađanje od transcendencije. Tu pomaže i visio haeretica kao traženje sadržaja ljudske nade. Kao primjer takvog interpretiranja dogme gdje je prisutna misao i o socijalnim htijenjima navešćemo ukratko Blochovo tumačenje pojma sin čovječji (aram. bar enoš, hebr. ben adam, grč. hyios anthropou). U teološkom pogledu sin čovječji je sin nebeskog pračovjeka, božanskog Adama. Kategorija preegzistentnog čovjeka nalazi se već kod Jova: Jesi li se ti prvi čovjek rodio i jesi li prije svih humova sazdan? (15,7). 1. Tematsku analizu pojmova: Sin Božji i Sin čovječji daje Lexique Biblique, par Mgr. Albert Vincent, 1961. Od istog autora i: Les Manuscrits hebreux du Desert de Juda, Paris, 1955; zatim: J. E. Milik — Dix ans de decouvertes dans le desert de Juda, Paris, 1957.

22

Bloch piše da kategorija — sin čovječji — ne potječe iz prije egzilskog jevrejstva. Starije jevrejstvo ne zna za nebeskog pračovjeka ili pračovjekovog sina. Mit o nebeskom pračovjeku je staroiranskog porijekla 1 i tek u danima Krista postao je poznat jevrejskim sektama. To je dakle iranski import i Bloch zaključuje da preegzilski Izrael nije poznavao preegzistentnog Adama(str. 193). Isus imaodnos: Sinčovječji = Mesija, a tekst za preegzistentnog sina čovječjeg nalazi se u Jv 3,13 i 17,5:1 niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, sin čovječji koji je na nebu (Jv 3,13). Zatim: I sad proslavi ti mene, oče, u tebe samoga slavom, koju imadoh u tebe, prije nego postade svijet (Jv 17,5). Slijedi da je Isus pračovjek koji se vraća na nebo (1 Pt 1,20). Jevrejski filozof Filon nema kategoriju čovječji sin. Bloch ističe da taj pojam pripada palestinskoj prazajednici i nigdje drugdje. Starozavjetna i Kumranska ideja čovječjeg sina dopunjena je Isusom s nazivom Gospod (Gospodin, Kyrios Hristos), što ima kultno značenje. Bousset^ u tim terminima vidi razliku između palestinske zajednice i heleniziranog kršćanstva, a Blocli u tim terminima ističe socijalnu razliku. Božanski poštovan Kyrios Hristos podsjeća na poštivanje imperatora, a lik čovječjeg sina ostao je kod siromašnih, kod svih koji su protiv onih koji su gore, kod heretičke braće, kod Thomasa Miinzera i njegovih sljedbenika. U Ivanovom evanđelju (c. 17, to je Isusov oproštajni govor) Isus o sebi govori kao o nestvorenom pračovjeku, a to je protiv svake ideje Gospoda Boga. Bloch ističe da je tu čovječji sin bez Jahvea (Gospoda), dakle A-kyrios i A-theos, u pravom smislu Cur deus homo? tj. zašto je Bog postao čovjek? Zatim citira tekst (Das Prinzip Hoffnung, 1959, S. 1514) u kome piše da je istina ideala o Bogu jedino utopija kraljevstva Božjeg, a za to je upravo pretpostavka da Bog ne ostane u visini, odnosno da ga gore nema niti ga je ikad bilo. U Kumranu sin čovječji ili čovječji sin svjestan je svoje ovisnosti od Boga kome treba da se obraća za spasenje svoje. U tekstu Zahvalnica kaže se da sinu čovječjem ne pripada neporočan put, već Bogu Svevišnjem pripadaju sva pravedna djela. U Novom zavjetu sin čovječji je mesijanska oznaka, no taj Mesija poslan je od Boga što opet ljude dovodi do spoznaje da su bez Boga ništavni kao što kaže i Kumran. A do čega treba da dovede ta misija na zemlji u mnogo čemu nije bila jasna ni sljedbenicima tog novog shvatanja i vjerovanja, koje je napustilo tradicionalno jevrejstvo. 1. Reitzenstein — Das iranische Erlosungsmysteriuni, 1921, usporedi i: Krea/!£-Anthropos and Son of Man, 1927. 1. Bousset, Kyrios Christos, 5. izđ., 1965.

23

•

U organizaciji kumranske zajednice svi treba da daju zajednici sve svoje znanje, snagu i imanje. Svoje znanje treba da osvijetle na istini Božjih zakona, svoju snagu treba da usklade sa Božjim potpunim putem i sve svoje imanje da prepuste njegovoj volji. Zbog takve odluke na posIušnost ističe se prednost onih koji su puni milosrda i koji su siromašni duhom (tekst Zahvalnica), jer su oni prečišćeni. Taj kumranski ideal siromašnih duhom zastupljen je u kršćanskom shvaćanju kraljevstva nebeskog (Mt 5,3; Lk 6,20). U tekstu Pravilnika zajedništva (Kanon sekte) nalaze se teološke teze o suštini svijeta. Tu se kaže da su u Božjim rukama norme svih stvari. Bog je stvorio čovjeka da vlada Zemljom, a osim toga stvorio je i dva duha: svjetlo i tamu među kojima je stalna borba. Time što je stvorio oba duha, svjetlo i tamu, Bog predestinira svakog čovjeka za ovu ili onu stranu. Svi treba da budu pokorni i da čekaju dok ne dođe prorok i Mesije iz Aarona i Izraela. U tom periodu otpadnike treba vječno miziti i nema samilosti prema onima koji su se udaljili od pravog puta. No rješenje je blizu i treba se nadati. Baš na osnovu takvog odnosa moguće je razumjeti mnoge sličnosti izmedu Kumrana i ranog kršćanstva. Naprimjer u 1 Jv 3,10 razlikuju se djeca Boga od djece đavola, pri čemu je analogija s kumranskim shvatanjem sinova svjetla i tame očita. U Tumačenju Habakuka (X, 13) pripadnici se zovu Božji izabranici, a tako i kršćani sebe zovu. Utjecaj dualističke terminologije naročito je velik u tekstu četvrtog Evanđelja. Može se pokazati i Pavlova sličnost s kumranskom terminologijom (2 Kor 6,14—7,1). Tu se kaže da nikakve veze ne može imati svjetlo s tamom i navode se pojedine razlike: Bog-idoli, vjerni-nevjerni, čisti-nečisti, Isus-Belijal. Djela tame i oružja svjetla treba razlikovati (Rim 13,12), jer noć je prošla, a dan se je približio. U Poslanici Efežanima (6,10—12) ističe se nužnost rata protiv »upravitelja tame ovog svijeta« i »duhovima pakosti ispod neba«. Ima sličnosti i u opisu života zajednice. Na primjer (De 4,32—34) kaže se da je u svih bilo jedno srce i jedna duša i nitko nije govorio za svoje imanje da je njegovo, već im je sve bilo zajedničko, pa stoga niko nije bio siromašan. Slično se kaže i u Pravilniku zajedništva (I, 11 i VI. 2). U De (2,42) piše da su kršćani zajednički jeli i zajednički se molili, a to isto se zahtijeva u PZ. Takođe, postoji sličnost da se preko reda ne govori. Na primjer u Jv 13,21 Isus saopćava da će ga jedan učenik izdati. Po pravilima reda, za stolom Petar ne pita direktno Isusa tko je taj, već moli Ivana koji sjedi ispred njega da to učini (Jv 13,24). To isto pravilo nalazi se i u PZ (VI, 10). 24

Sinajski ugovor s Bogom Kumran nadomješta Novim savezom, a kršćanstvo tu idc dalje i namjesto nacionalnog Mesije stavlja internacionalnog Mesiju. Život sekte i život prvih kršćanskih općina u suštini je isti. Opće iščekivanjc Mesije bilo je, prema vjerovanju, pitanje dana, a put se priprema u pustinji. Kršćanstvo je tu došlo do kraja i prihvatilo vjerovanje da je Mesija, poslan od Boga, već došao, a to je značilo bitnu promjenu i u soteriologiji i u eshatologiji. Misao o uskrsnuću ne nalazi se u Kumranskim tekstovima. Time je horizont Kumrana bio proširen i prevaziđen. Siičnosti između Kumrana i ranog kršćanstva ukazuju ipak na mnoge zajedničke ideje. Na primjer, 0. Molin (u već citiranom djelu) piše da je ponekad ta sličnost po stilu i jeziku toliko velika, da bi se u Poslanici Efežanima i u 1 Petr. mislilo na tekstove iz Kumrana kad u njima ne bi stajalo ime Isus. Naprimjer, Učiteljpravednosti idc u pustinju i tamo priprema put. Takođe, Isus odlazi u pustinju (istočni Jordan) gdje je Ivan prije krstio (Jv 10,40). U Jv 11,54 piše da se Isus sklonio sa svojim učenicima u grad Efrem blizu pustinje. Povodom toga spomenuo bih tezu francuskog orijentaliste Dupont-Sommera1, koji je tvrdio da je galilejski učitelj onako kako ga prikazuje Novi zavjet iznenađujuća reinkarnacija Učitelja pravednosti. Protivnici takvog shvaćanja prigovaraju da se to prema tekstovima ne može dokazivati, a praznine u tekstu koje bi se popunjavale ne mogu biti izvorno mišljene. Osim toga Dupont-Sommer je tvrdio da je u Habakukovom komentaru moguće naći učenje o trojstvu, zatim uspeće na nebo i svečani povratak Učitelja pravednosti. U Kumranu se ništa ne govori o ljubavi prema neprijateljima, a kršćanstvo to stavlja u svoj program. U tome se vidi dvojak kriterij u soteriološkom odnosu. Za kršćanstvo Uskrs je već bio, što bi značilo da se treba ozbiljno pripremiti za djelovanje u historiji spasenja. U Kumranu čovjek kao grešno ništavilo shvaćen je negativnije nego u Starom zavjetu (u Ps 51. ili na poznatim mjestima kod Joba (Hiob)). 2 I Kumran i kršćanstvo uče da je čovjek grešan, te se može spasiti samo pomoću Božje milosti. No razlika je u sredstvu, jer za Kumran to je Tora, a za kršćanstvo Isus. Terminologija za grijeh i spasenje veoma je slična. Postoji i sličnost u strukturi Isusovog pokreta i Kumrana. Isus očekuje Božje kraljevstvo »za ovu generaciju« (Mt 23,36; Lk 11,20). Očekivanjem skorog kraja Isus se je uvrstio i u jevrejsku Apokalipsu. 3 1. Dupont-Sommer, Aperfus sur tes Manuscrits de la Mer Morte, Paris, 1950; Nouveaux aperfus sur les Manuscrits de la Mer Morte, Paris, 1953. 2. Herbert Braun, Romer 7,7-25 unddas Setbsverstondnis des Qumran-Frommen ( u djelu: H. Braun-Gesommelte Studien zum Neuen Testament und seiner Umwelt). 3. H. Braun, Die Bedeutung der Qumranfunde fiir das Verstiindnis Jesu von Nazaret (1957, ibid.).

25

Postavljena je i teza da se sada o Isusu može objasniti ono o čemu se ništa ne govori u Evanđeljima. Šta je, na primjer, bilo s Isusom od njegove dvanaeste do tridesete godine? Prema nekim tezama Isus je bio u Kumranskom manastiru 1 , a Ivan Krstitelj bio je posrednik između Kumrana i kršćanstva. To bi bilo potkrepljeno tekstom evanđeliste Luke (3,2—4) koji piše da se Ivan pripremao u pustinji. Mjesto gdje Ivan propovijeda je Judejska pustinja (Mt 3,1), a to je sjeverozapadno od Mrtvog mora. Osim toga, u Judejskoj pustinji Isusa kuša davo (Mt 4, i; Jv 11,54). Međutim, u shvaćanju Boga došlo je do razlike. Prema učenju Kumran sekte, Bog postavlja stroge zahtjeve i čovjek ih mora apsolutno prihvatiti. U kršćanstvu Bog takoder postavlja takve zahtjeve, no pored radikalnog zahtjeva on može i radikalno praštati. Tako ublažen Bog, postao je, gledajući psihološki, bliži čovjeku, nego rigorozni Bog Kumrana. Na osnovu svog vjerovanja Kumran sebe smatra pravim Božjini narodom, odnosno svetim ostatkom koji se organizirao u Novoj zajednici (savezu), pa je nastavljen život prema uputama Mojsija i proroka. Obredi s vodom i zajednička jela postaju vanjski oblik egzistencije, koja je sebe usmjerila na eshatološki cilj spasenja. Krštenje i zajednička jela kod kršćana imaju u Kumranu novost, koja se smatrala potrebnom da bi se izašlo na pravi put. U Kumranu se očekuju tri eshatološka lika: prorok, Izraelov Mesija (tj. pomazani kralj) i Aaronov Mesija (tj. pomazani Visoki svećenik) U tom odnosu kršćanstvo čini radikalnu promjenu svojim vjerovanjem u Uskrs, čime i život zajednice dobija druge oblike eshatoloških nada. I Kumran i kršćanstvo žive ne samo u misteriju budućnosti već su i od sadašnjosti učinili misterij i to idejom teocentrizma i teokratizma. Ako je ljudski život nešto što ne pripada samo čovjeku, niti o njemu ovisi, tada je u takvom otuđenju svijesti nađeno rešenje koje zadovoljava sve želje i potrebe, no ne u savremenom postojanju, već u idealu budućnosti pred Božjim licem, što je sadržajno pokušao opisati crkveni otac Augustin u svom veoma opširnom djelu De civitate Dei (O Bozjoj državi). Problemi sadašnjosti razrešavaju se iz ideje budućnosti u društvenom i historijskom horizontu. Put do tog odnosa nije nimalo lak. O toj poteškoći Marks s pravom kaže u Ranim radovima: »Jedno biće je za sebe samostalno tek onda kad stoji na vlastitim nogama, a na vlastitim nogama stoji tek onda kad svoje postojanje (Dasein) zahvaljuje samom J. Opširan pregled i komentar literature o odnosu lCumran tekstova i ranog kršćanstva nalazi se u c. 5 djela: I. D. Amusin, Rukopisi Mertvogo Morja, Moskva, 1960.

26

sebi. Čovjek koji živi od milosti drugog smatra se zavisnim bićem. Ali ja potpuno živim od milosti drugoga, ako mu ne zahvaljujem samo za uzdržavanje svog života, nego ako je on još osim toga stvorio moj život, ako je on izvor moga života, ako moj život nužno ima takvu osnovu izvan sebe, ako on nije moje vlastito djelo (eigene Schopfung). Stoga je stvaranje jedna predodžba, koju je vrlo teško potisnuti iz narodne svijesti. Njemu je neshvatljivo postojanje prirode i čovjeka pomoću samih sebe, jer protivrječi svim datostima praktičnog života«. To Marksovo shvatanje sadrži dva izvoda: prvo, zašto je životna datost takva, da je čovjek ovisan od drugog (misli se na onog koji ima sredstva za proizvodnju) i, drugo, zašto je stvaranje kao takvo prisutno u narodnoj svijesti (Volksbewusstsein) kao rešenje zagonetke svijeta. U tim pitanjima nalazimo razlog zašto je Marks morao početi s kritikom religije i zašto je zaključio da svijet treba mijenjati da bi se prevazišle stare ideje. Znači, nije reč samo o teoriji, nego bitno i o praksi kao revolucionarnom djelovanju. Svijest ovisnosti od Boga neće se lako potisnuti ako je čovjek neslobodan u životu, odnosno ako je stalno ovisan od drugog. U toj relaciji metafizički odnos (čovjek - Bog) pojavljuje se kao nešto prirodno i logično. Medutim, kada se svijest buni protiv takvog stanja i postojanja u realnosti, moguć je i daljnji korak da se ta pobuna proširi i na transcendentnost, koja čovjeka drži u određenim granicama, unutar kojih se tada ispoljava i način djelovanja. Na osnovu tih teza shvatljivo je u historijskom pogledu što se je u Kumranu i ranom kršćanstvu događalo. Naglašena je nužnost pokajanja i obraćenja (usp. Ps 51/50), a to je najlakše postići u pustinji gdje će se sačekati dolazak Mesije. Naglašava se zajednica srdaca kao osnova za udruživanje, da bi se što bolje ustrajalo u čekanju vremena koje će biti kraj svega. Kada će to biti nije poznato, no treba se mijenjati. Prema Kumranu to je dato u Novom savezu, a od kršćana se traži da vjeruju u Evanđelje (Mk 1,15), jer Sotona (Satana) uzima posijanu riječ iz srca (Mk 4,15). Taj put je spor, ali ipak se traži da tko ima uši da čuje, neka čuje (Mt 13,9, 9.43). Ta se riječ teško može čuti u sredini koja na to nije navikla, pa je bijeg u pustinju oblik mistike, da bi se postiglo neko jezgro koje bi kasnije djelovalo. Tako su se ujedinili misteriji pustinje, sadašnjosti i budućnosti, kao nadomjestak za realne životne i historijske aktivnosti. U Kumranskint himnama ističe se važnost »shvatanja Božje istine« kao puta spoznaje, a to znači da je Mojsijev Zakon obraćanje na istinu i sadržaj zasnivanja religioznog Saveza Sinova svjetla. U tom odnosu kršćanska Crkva transcendira ne samo okvire mojsijevstva već i nacio27

nalnog pojma jevrejstva. Zato je rano kršćanstvo baš po svom internacionalizmu postalo revolucionarno, čime je postalo društvena i politička snaga. Iz vjerovanja da »Bog ne gleda ko je ko« (Rim 2,11) otvorila se je mogućnost zajedničke eshatologije. Ta razlika govori nam zašto je Kumran ostao na perij'eriji pustinje, što ističu mnogi istraživači tog pokreta. Mogle bi se navesti i mnoge druge sličnosti između Kumrana i ranog kršćanstva. Međutim, to ne bi promijenilo sadržaj i odnos ta dva fenomena. Na osnovi uvida u tekstove vidi se da, i pored mnogih sličnosti, kršćanstvo ima svoju posebnost a Kumran svoju. Kumranska zajednica bila je religiozna i teološki izraz jedne zatvorene jevrejske Tora-sredine, koja je u ideji mesijanizma tražila put egzistencijalnog i historijskog rešenja u tadašnjem sukobu između »sinova svjetla i sinova tame«. I kršćanstvo je u mesijanizmu gledalo razrešenje sadašnjosti, a time i pripremanje eshatološke budućnosti. Stoga je po sličnosti cilja moglo preuzimati mnoge kumranske formulacije i ideje, koje čine nov elemenat u razvoju kršćanstva, o čemu se do otkrića kumranskih tekstova nije znalo. Kumran je ostao u okviru jevrejske eshatologije, a kršćanstvo je otišlo dalje i oblikovalo univerzalnu, kosmičku eshatologiju, koju je proglasilo pravim vjerovanjem i jedinim putem spasenja. U toj novoj cjelini dat je još jedan dokaz, da »Bogom objavljena istina« nije ništa drugo nego djelo samih ljudi. Branko Bošnjak

KUMRANSKI RUKOPISI

Svom

bratu E. Verber

I

PRAVILNIK ZAJEDNIŠTVA' — Sereh hajahad — (1 Q S

—

PZ)

Prvo izdanje: Burrows, M., The Dead Sea Scrolls of St. Mark's Monastery, sv. II, New Haven, 1950. Kritičko hebrejsko izdanje: Licht, J., M'gilat has'rahim, Jerusalim, 1965.

Pravilnik Zajedništva; naziv svitka u ovom prevodu, ispod njega je naziv svitka na hebrejskom, u zagradi su skraćenice: 1QS — međunarodna, PZ — skraćenica koju upotrebljavam u ovoj knjizi.

PRAVILNIK ZAJEDNIŠTVA

I

1. N(a svima koji dragovoljno pristu)paju životu(večitom, po pravilni)ku Zajedništva je: iskati 2. Boga (svim srcem i svom dušom), činiti dobro i pravo pred Njim, kako je to 3. zapovedio preko Mojsija i preko svih slugu svojih, prorokl; i voleti sve 4. koje izabra, a mrzeti sve koje prezire, i udaljiti se od svega zla, 5. a prianjati svemu dobrome, i postupati istinito i pravedno i zakonito 6. u zemlji; a ne ići više tvrda srca krivoga, i očiju bludnih 7. čineći sve što je zlo, i dovesti sve pripravne da postupaju po zakonima Božjim 8. u Savezu milosti, sjedine se u Savetu Božjem i hode Njegovim putem neporočni po svim 9. objavama određenih časova svedočanstava njinih, i ljube sve sinove svetla, svakoga 10. po svom kolu u Savetu Božjem, i mrze sve sinove tame, svakoga po njegovoj krivici, 11. prema osveti Božjoj. I svi pripravni istini Njegovoj neka prinesu sve svoje znanje i snagu svoju, 12. i imovinu svoju u Zajedništvo Božje. Neka razjasne znanja svoja u istini zakona Božjih i odrede snage svoje 13. prema ispravnima Njegovim i svu imovinu svoju prema Savetu pravde Njegove; i neka ne prestupe ni jednu $

33

14. od svih reči Božjih u vremenima svojim, i neka ne prethode razdobljima svojim i neka ne kasne 15. s određenim vremenima svojim; i neka ne odstupe od zakona istine Njegove, hodeći desno i levo.

II 16. A svi koji priđu poretku Zajedništva neka budu prevedeni u savez pred Bogom, da bi činili 17. sve kako je zapovedio i neka ne odstupe od Njega ni zbog kakvog straha ili bojazni od vatrene kušnje 18. i iskušenja za vladavine Belijaalove. A kada pređu u savez, neka sveštenici 19. i leviti blagoslove Boga spasitelja i sva dela istine Njegove, a svi 20. koji prelaze u savez neka kažu za njima: Amen! Amen! 21. A sveštenici neka pripovedaju o pravednosti Božjoj u delima moći Njegove 22. i neka oglase svu milost i milosrđe prema Izraelu. A leviti neka pripovedaju 23. o obesnim prestupima sinova Izraelovih i o svim nepokornim gresima, i krivicama njihovim, i grehovima iz neznanja za vladavine 24. Belijaalove. (A svi) koji prelaze u savez neka za njima priznaju, govoreći: Prestupili smo obesno, 25. (nepokorno smo grešili, i grešili iz nez)nanja, činili opačine mi i (oče)vi naši pre nas, kada smo se 26. (suprotstavljali savezu) istine, i praved(an je Bog koji učini) svoj sud nad nama i očevima naš(im), (2) 1. i milosrđe i milost ukaza nam od vajkada i doveka. A sveštenici blagosiljaju sve 2. iz kola Božjeg koji neporočni hode po svim putevima Njegovim, i kažu: Neka te blagoslovi svim 3. dobrima, i neka te sačuva od svega zla, i neka ti obasja srce mudrošću života, i neka te pomiluje večnim znanjem 4. i neka svrati na te pogled milosti Svoje za večni mir. 34

A leviti proklinju sve 5. iz kola Belijaalovog, govoreći ovako: Proklet bio ti u svim delima opačine i krivice tvoje, neka te preda 6. Bog užasa u ruke svih izvršilaca osvete i neka potomke tvoje pohodi uništenje rukom svih namirilaca 7. odmazde. Proklet bio ti, bez samilosti neka si u tami tvojih dela. I omražen bio ti 8. u tmini večitog ognja. Neka te Bog ne pomiluje kada Ga zazivaš, i neka ti ne oprosti izmirenjem grehova tvojih obesnih. 9. Neka svrati na te pogled gneva svoga za osvetu nad tobom, i neka te mirom niko ne zdravi od baštinika otaca. 10. I svi koji prelaze u savez neka izgovore posle onih koji blagosiljaju i onih koji proklinju: Amen! Amen! 11. Neka dođu sveštenici i leviti, govoreći: Proklet bio ko bi s kumirima u srcu dolazio, 12. koji prelazi u ovaj savez stavljajući preda se uzročnik greha svoga •— kako bi se ponovo vratio u njega, 1 te kad 13. bi čuo reči ovoga saveza, blagosiljao bi samoga sebe u srcu svom, govoreći: Mira ću imati 14. premda ću tvrda srca hoditi! — I utoli mu se žedna duša preko mere, tako da mu se neće 15. oprostiti. Gnev Božji i revnost sudova Njegovih rasplamsaće se nad njim 1) kako bi se ponovo vratio u njega — u greh, da ponovo bude grešan 3*

35

16.

17.

18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

do večitoga uništenja. I neka prionu uza nj sva prokletstva ovoga saveza! I ukloniće ga Bog na zlo, i odstraniće ga od svih sinova svetla. Zbog odvraćanja od Boga, zbog kumira njegovih i uzročnika greha njegovog, neka mu poda mesto u kolu prokletih doveka! A svi koji pristupaju savezu neka odgovore, rekavši za njima: Amen! Amen! Tako neka čine iz godine u godinu, u sve dane vladavine Belijaalove. Neka sveštenici budu prevedeni prvo, u poretku koji odgovara duhu njegovom, jedan za drugim, a leviti neka budu prevedeni posle njih, a ostali neka budu prevedeni kao treći, u poretku jedan za drugim, po tisućama i stotinama i pedesetinama i desetinama. Neka zna svaki čovek u Izraelu svoj položaj u Zajedništvu Boga, u Savetu večnom. I neka se ne spusti niko sa svoga položaja i ne podigne s mesta kola svojega, jer će svi biti u Zajedništvu istine, u poniznosti i dobroti, ljubavi i milosti i u pravednim naumima, čovek s bližnjim svojim u Svetom savetu i sinovi večne zajednice. III

I svako ko se usteže da dode 26. (u savez Bož)ji, kako bi 1 hodio tvrda srca, neka se ne (ubroji u Za)jedništvo istine Njegove, Jer mu prezre 1. duša muke znanja, sudove pravde. Ne beše snažan da se obrati radi života svoga, s ispravnima neka se ne zbraja. 2. I neka znanje njegovo, snagu njegovu i imovinu njegovu 1) — (i dalje)

36

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

nc prihvate u Savet Zajedništva, jer su preko mere zli naumi njegovi, i oskrnavljeno pokajanje njegovo. I ne opravda se jer se povede za tvrdim srcem svojim. I tamu će gledati na putevima svetla. Oči neporočnih neće ga sagledati. Neće se očistiti žrtvom pomirnicom, i neće ga umiti voda očišćenja, i neće ga oprati ni mora ni reke, i neće ga sprati ni sva voda za kupanje. Nečist, nečist biće sve vreme dok će se ustezati od sudova Božjih, dok se ne podvrgne Zajedništvu saveta Njegovog, jer u duhu Saveta istine Božje putevi su čovečji, po njemu će se otkupiti za sve obesne grehove svoje, da bi mogao gledati u svetlost života i u duhu svetom da se sjedini s istinom Njegovom. Da se očisti od svih obesnih grehova svojih, i u duhu pravde i poniznosti dobiće pomirenje za greh svoj i u smernosti dušc njegove pred svim zakonima Božjim očistiće se telo njegovo, da skine kal u vodi očišćenja i da se posveti u čistoj vodi. I neka pripremi svoje korake da bi hodio neporočan svim putevima Božjim, kako je to zapovedio, po svim predodređenim časovima svedočanstva Njegovih, i da ne skrene ni desno ni levo! I neka ne odstupi 37

11.

12.

ni od jedne medu svim rečima Njegovim, te će biti poželjne miomirisne žrtve pomirnice pred Bogom i biće mu za savez Zajedništva večitog.

IV 13. Umnik neka objasni i pouči sve sinove svetla povesti svih sinova čovečjih, 14. svim vrstama sa znakovima njihovim, delima njihovim, kroz pokolenja njihova, i dosuđenim nevoljama njihovim s 15. predodređenim vremenima mira njihovog. Od Boga sveznanja je sve što jeste i što će biti, i pre no što postadoše odredi naume njihove. 16. I pri stvaranju njihovom, određenju njihovom, po naumu slave Njegove ispunjavaće zadatkc svoje i ništa se izmeniti ne može. U Njegovoj je ruci 17. pravo nad svime, i On će zadovoljiti sve želje njegove. A On stvori čoveka da vlada svetom, 18. i dade mu dva duha, da hodi po njima do njemu predodredenog časa pohođenja. To su, eto, duhovi: 19. istine i poroka. Sa vrela svetla povest je istine, a s izvora tame povest poroka. 20. U ruci je vođe svetlonoše vlast nad svim sinovima pravde, putevima svetla neka hode, a u rukama anđela 21. tame sva vlast nad sinovima poroka, i neka putevima tame hode. I pod anđelom tame blude 22. svi sinovi pravde, a svi gresi njihovi, i prestupi njihovi, i krivice njihove, i zla dela njihova za vlasti njegove, 23. nastaju po tajnama Božjim, sve do određenog kraja njegovog. I sve nevolje njihove, i predodređena razdoblja jadova njinih biće za omražene vlade njegove. 24. I svi duhovi kola njegova nastojaće da navedu na grch sinove svetla. Ali bog Izraelov i anđeo istine Njegove pomoć su za sve 25. sinove svetla. Jer On stvori duhove svetla i tame i na njima zasnova sva dela (svoja). 26. (A na putevi)ma njihovim sve postupke. Jednoga Bog voli sve (4) 1. dok je sveta i veka, i sva će mu uzvišena dela doveka biti po volji. Osnove jednoga su mu odvratne, a puteve njegove mrzeće večito. 38

VII 2. A ovo su putevi njihovi po svetu: obasjati srca čovekova, i upraviti pred njim sve puteve pravde i istine, i zastrašiti mu srce presudama 3. Božjim; i duh poniznosti i strpljenja i mnogo milosrđa i večne dobrote i um i razum i mudrost i moć, koji jačaju po svim 4. delima Božjim, i oslanjaju se na veliku milost Njegovu, i duh saznanja svih nauma dela (Njegovih), i revnost prema sudovima pravde, i naum 5. sveti u stvoru pouzdanom, i mnogo milosti prema svim sinovima istine, i očišćenje u časti, što se gnuša svake nečisti kumira, i skromno hodi 6. u mudrosti prema svemu i skriva radi istine tajne saznanja. Ovo su osnove duha za sinove istine večite. A pohođenje za sve koji hode po njemu: ozdravljenje 7. i mnogo mira u dugom životu, i rodno seme sa svim blagoslovima večitim, i radost doveka u večnom životu, i venac slave i časti 8. s raskošnim ruhom u svetlu večitom.

VI 9. A duha poroka: uznositost i nebriga pri pravednom delu, opačina i laž, gordost i oholost srca, prevara i okrutna obmana, 10. i pritvornost velja, naglost u besu i glupost velika, i zlobna zavist, dela gnusobe po duhu bluda i putevi kala u postupcima nečistim, 11. i klevetnički jezik, slepilo očiju i tvrd sluh, tvrdokornost i tvrdo srce, da hode svim putevima tame i lukavosti i zla. I pohođenje 12. svih koji hode po njemu biće: mnogo jada iz ruku svih anđela zaludnosti, večna posrnulost od besa koji će sručiti na njih Bog osvetnik, užas večiti i sram 13. do veka sa stidom uništavajućim u plamenu tmine. I sva su predodređena razdoblja njihova, po pokolenjima njihovim, u tuzi i žalosti, u zlu i gorčini, u strahotama i tami, sve do 14. istrebljenja njihovog bez ostatka i begunca između njih.

39

VII 15. U ovome je povest svih sinova čovečjih: po odeljenjima svojim će baštiniti sva vojska njihova, po naraštajima njihovim i po putevima će ovim hoditi. I sva delatnost 16. i dela njihova u odeljenjima njihovim biće prema baštini čovečjoj, između velikog i malog, do svih vremena večitih. Jer ih Bog odredi da budu jedan uz drugoga, sve do kraja 17. vremena i On zametnu neprijateljstvo večno među odeljenjima njihovim. Prezir istine je delo poroČnih, a prezir poroka — svih koji hode putevima istine. I revnjivo 18. će se svađati radi sve vlasti njihove, jer neće zajedno hoditi. Ali će Bog u tajnama uma svog i mudrosti slave Svoje staviti kraj postojanju poroka, i u određeni čas 19. pohođenja uništiće ga zauvek. I tada će kao pobednik izići istina svemira, premda se kaljala po putevima zla pod vladavinom poroka, sve do 20. roka predodređenog suda. I tada će Bog razjasniti istinom Svojom sva dela čovekova, i očistiće tclesnu gradu čovekovu, da bi uklonio sav duh poroka s 21. puti njegove, i očistio ga u svetom duhu od svih dela opačine. I poškropiće ga duhom istine kao vodom očišćenja od svih gnusoba laži i kaljanja 22. u duhu nečisti. Neka shvate ispravni znanje svevišnje i mudrost sinova neba, neka se prosvetle neporočni jer je njih odabrao Bog za savez večiti, 23. i njihova je sva slava i čast čovekova. 40

24.

25.

26.

I poroka više neće biti, i postaće sramno svako delo prevarno. Do tada će se sporiti duhovi istine i poroka u srcu čovečjem, hodiće u mudrosti i u gluposti. [ prema baštini istine opravdaće se čovek i tako mrzeti porok, a po naslcđu u kolu poroka prozliće se u njemu i tako prezirati istinu. Jer ih jednog uz drugog odrcdi Bog sve do predodređenog kraja i novog stvaranja. On je znao dela i postupke njihove za sva vremena (pohodenja njinog) i u naslede odredi sinovima čovečjim da spoznaju dobro (i zlo i odre)di žrebom kolo za sve živo prema duhu svom i (odeljenju svom sve do predodredenog vremena p)ohođenja.

VIII 1. A ovo je pravilnik za članove Zajedništva koji su dragovoljni da se odvrate od svcga zla i da se drže svega što zapovedi (Bog): po volji Njegovoj da se odstrane od zajednice 2. Ijudi poroka, da budu u zajedništvu u Nauku i imovini i da odgovaraju prema rečima sveštenika, sinova Cadokovih, koji su čuvari saveza i prema većini članova 3. Zajedništva koji se drže saveza — prema njima će padati odluke žreba za sve, u Nauku, imovini i sudu — postupati istinito u zajedništvu, i ponizno, 4. pravedno i zakonito i u ljubavi i milosti, i smerno hoditi svim svojim putevima. Jer, neka niko ne hodi tvrda srca, da bludi za srcem svojim 5. i očima svojim i pomislima nagona svojih, već neka obrcžu u 41

zajedništvu neobrezane nagone i tvrdokornost da bi zasnovali temeljac istine Izraelu, zajedništvu Saveza 6. večnoga, da bi dobili oproštenje za sve dragovoljce svetosti u Aharonu, i za dom istine u Izraelu, i za one koji ih slede u zajedništvu, i u sporu i u sudu, 7. i neka okrivljavaju sve koji prestupe zakon. A ovo su odredbe njihovog ponašanja, sa svim zakonima; kad pristupe Zajedništvu: svako ko dolazi u Savet Zajedništva 8. neka priđe savezu Božjem na oči svih dragovoljaca i neka se zakune na svoju dušu, zavetom obaveznim, da će se vratiti Nauku Mojsijevom, po svemu kako je zapovedio (Bog), svim 9. srcem i dušom svojom, svemu što je objavljeno po Njemu sveštenicima, sinovima Cadokovim, koji čuvaju savez i istražuju dobru volju Njegovu, a većini članova saveza Njegovog 10. koji su dragovoljni u Zajedništvu radi istine Njegove i vladanja po volji Njegovoj. A kada već uze u savezu na dušu svoju da će se udaljiti od svih poročnih ljudi koji hode 11. putem opakim, jer nisu uvršteni u savez Njegov, jer nisu istraživali i nisu iskali u zakonima Njegovim da bi saznali skriveno, koji su zabludeli 12. u njima 1 na greh, a i po objavama su postupali obesno, te tako podiza(li) srdžbu (Božju), neka sudi i sveti se osvetom, prokletstvima saveza, da im presudi 13. uništenjem večitim, bez ostatka. Neka ne dolaze u vodu da ne bi doticali svete ljude pri očišćenju, jer se očistiti neće 14. sve dok se ne obrate od opačina svojih, jer nečist je svako ko prestupi reči Njegove. Stoga neka se ne sjedinjuju s njim ni u delu ni u imovini, da ne bi navukli na se 15. obesni greh krivice, već neka se udalje od njega u svemu, jer tako je napisano: 'Udalji se od svake lažne reči!' I neka im ne odgovara niko od članova 16. Zajedništva ni u kojoj stvari, ticalo se Nauka ili suda. I neka ne jedu od imovine njihove ništa, i neka ne piju, i ne uzimaju iz ruku njihovih ništa 17. što nije plaćeno, kako je napisano: 'Klonite se čoveka kome je duša u nosu, jer u šta se on ubraja?' Jer 18. svakoga koji se ne ubraja u savez Njegov treba izdvojiti, i njih i sve što je njihovo. Neka se ne oslanja sveti čovek nj na koje delo 1) u njima — u zakonima

42

19. zaludno, jer su zaludni svi koji nisu znali Njegov savez, i sve koji preziru reč Njegovu izbrisaće sa sveta; sva su im dela nečista 20. pred Njim, a kalna je sva imovina njihova. A kada priđe savezu, da bi činio po svim ovim zakonima, da bi se sjedinio sa svetom zajednicom; neka istraže 21. duh njegov u Zajedništvu, čovek pred bližnjim svojim po umu i delima njegovim u Nauku, prema (rečima) sinova Aharonovih koji su dragovoljci u Zajedništvu radi očuvanja 22. saveza i držanja na umu svih zakona Njegovih koje zapovedi da se izvršavaju, i prema rečima većine Izraela koji se dragovoljno obraćaju, u Zajedništvu, u savez Njegov. 23. I neka se upišu u poredak, čovek pred bližnjim svojim, prema umu svom, i delima svojim. Neka slušaju svi, čovek bližnjega svoga, mali velikoga i neka 24. ispituju duh svoj i dela svoja, iz godine u godinu da bi se svako uzdigao prema umu svome i neporočnosti svojoj, ili unazadio zbog grehova svojih. Neka kori 25. čovek bližnjega svoga u isti(ni) i poniznosti i ljubavi i milosti prema čoveku. Neka ne govori s njim srdito ili mrgodno 26. ili tvrdo(korno ili zavišću) zla duha i neka ga ne mrzi u(neobre)za(nosti) srca svoga. Jer ako ga u taj isti dan opomene, neće 1. uzeti na se (njegov) greh. A takođe neka ne iznosi čovek o bližnjemu svome reči pred Mnoštvom koje ne može da dokaže pred svedocima. Po ovim (pravilima) neka 2. se ophode u svim naseljima svojim: svako ko naiđe na bližnjega svoga neka ga sluša, mali velikoga, na radu i u novcu, zajedno neka se hrane. 3. I zajedno neka blagosiljaju i zajedno neka se savetuju. I u svakom mestu gde budu desetorica ljudi iz Saveta Zajedništva, neka ne uzmanjka među njima čovek 4. sveštenik. A svaki čovek neka jedan pred drugim sedi prema određenom stepenu svom, i tako će svi biti i upitani za savet o svakoj stvari. I kada se postavi sto s jelom i s vinom 5. za piće, neka sveštenik pruži prvi ruku da bi blagoslovio na početku hleb ili vino. 6. I neka ne uzmanjka u mestu gde budu desetorica ljudi čovek koji će tumačiti Nauk, danju i noću, 7. uvek na smenu, čovek s bližnjim svojim. A Mnoštvo neka probde u Zajedništvu trećinu svake noći tokom godine radi čitanja knjige, i izricanja presude 43

8. i blagoslova u Zajedništvu. A ovo je Pravilnik zasedanja Mnoštva: svaki čovek prema stepenu svom. Sveštenici neka sede prvi, a starci drugi, a ostatak 9. svega naroda neka sedi tako da svaki čovek bude prema stepenu svom. I tako neka se pitaju pri suđenju za svaki savet i stvar na koju će Mnoštvo imati da odgovara, svaki čovek po svom znanju 10. u Savetu Zajedništva. Neka ne govori čovek posred reči bližnjega svoga, pre no što brat njegov uzmogne da izgovori svoje, a takođe neka ne govori pre stepena svoga koji je upisan 11. pred njim. Čovek koji je upitan neka govori kad na njega dodc red. A na zasedanju Mnoštva neka niko ne govori ništa što nije po volji Mnoštva. A kad čovek 12. koji je nadzornik nad Mnoštvom, ili bilo ko koji ima nešto rcći Mnoštvu, što nije postavljeno, čovek koji pita Savet 13. Zajedništva, neka ustane taj čovek na noge svoje i neka rekne: Imam nešto da govorim Mnoštvu. Ako mu reknu — neka govori. I svakog, ko iz Izraela dragovoljno 14. pristupa Savetu Zajedništva, neka ispita čovek, časnik, koji je na čelu Mnoštva, prema umu i delima njegovim. Ako shvati pouku, neka ga uvedu 15. u savez da bi se obratio istini i udaljio od svakog poroka. I neka ga pouče svim zakonima Zajedništva. A posle, pri ulasku, neka stane pred Mnoštvo i neka se upitaju 16. svi o njemu, i kako padne odluka na savetu Mnoštva, neka se primi ili udalji. A kad ga prime u Savet Zajedništva, neka ne dotiče očišćenje 17. Mnoštva sve dok ga ne ispitaju, po duhu njegovom i delu njegovom, do isteka godine neporočnog vladanja. A takođe neka ne ima udela u imovini Mnoštva. 18. Kad mu se navrši godina u Zajedništvu, neka se upita Mnoštvo o njemu prema umu njegovom i delima njegovim u Nauku. I ako padne odluka 19. da se primi u družinu Zajedništva, po rečima sveštenika i većine članova njihovog saveza, neka prime i njegovu imovinu i rad njegov, na ruke čoveka 20. koji nadzire rad Mnoštva, i neka se upiše u račun rukom njegovom, ali za potrebe Mnoštva neka se ne izdaje. Neka ne dotiče piće Mnoštva dok 21. mu ne istekne druga godina među ljudima Zajedništva. A kad mu istekne druga godina, biće ispitan po Mnoštvu. I ako mu padne 44

22. odluka: primiti ga u Zajedništvo, neka ga upišu u poredak po stepenu njegovom među braćom svojom po Nauku i sudu, i po očišćenju i zajedničkoj imovini, i neka savet njegov bude 23. u Zajedništvu, kao i sud njegov.

X

24. A ovo su presude po kojima će se suditi pri zajedničkim raspravama, već prema predmetu: Ako se među njima nađe čovek koji slaže 25. u imovini, i to svesno, neka se izdvoji iz očišćenja Mnoštva na godinu dana i neka se kazni četvrtinom hleba svoga. Onaj koji odgovara 26. bližnjem svome tvrdokorno i govori svadljivo, odbijajući pouku sabrata svoga, ne sasluša reči bližnjega svoga koji je upisan pred njim, 27. (ili s)am presudi, kazniće se na jed(nu) godinu. (A o)naj ko spomene nešto uza slavno Ime o svemu što(jeste i što će biti) 1. i ako kune, ili da bi izrazio strah ili zbog bilo koje stvari njegove ( . . . ) čita knjigu ili blagosilja, neka ga odstrane 2. i neka se ne vrati više u Savet Zajedništva. A ako s jednim od sveštenika, koji su upisani u knjigu, govori besno, neka ga kazne na godinu 3. jednu i neka ga izdvoje, na njegovu dušu, iz očišćenja Mnoštva. Ali ako je govorio iz nehata, neka se kazni na šest meseci. A onaj ko se svesno srdi 4. neka se kazni na šest meseci. A čovek koji neopravdano ukalja bližnjega svoga svesno neka se kazni na godinu jednu 5. i neka bude izdvojen. A onaj koji bude govorio s bližnjim svojim pretvorno ili ko spletke snuje svesno, kazniće se na šest meseci. Ako se pak 6. prema bližnjemu svomu ponese nehajno, neka se kazni na tri meseca. Ako se pak s imovinom Zajedništva ponese nehajno i upropasti je, neka je plati 7. u celosti. . . 8. A ako ne dosegne da plati, kazniće ga sa šezdeset dana. A onaj koji u sebi gaji prema bližnjemu svome srdžbu koja nije opravdana, neka se kazni na šest meseci (na jednu godinu). 45

9. I na isti način koji se liČno sveti bilo zbog čega. A onaj koji izusti reči bezumnosti, tri meseca. A koji govori u toku reči bližnjega svoga, 10. deset dana. A onaj koji legne i zaspi na zasedanju, tri dana. A tako čovek koji sedi raspušten na zasedanju Mnoštva 11. neopravdano i bezrazložno, do tri puta na jednom zasedanju, neka se kazni na deset dana, a ako ga usprave 12. i ponovo se raspusti, neka se kazni na trideset dana. A onaj koji hoda pred bližnjim svojim nag, a nije bolestan, neka se kazni na šest meseci. 13. A čovek koji pljune u toku zasedanja Mnoštva, neka se kazni na trideset dana. A onaj koji ispruži ruku ispod odeće svoje, a ona je 14. poderana i pokaže mu se golotinja, neka se kazni na trideset dana. A onaj koji se nasmeje glupo da mu se čuje glas neka se kazni trideset 15. dana. A ko izvuče svoju ruku levicu da se pomaže njome pri govoru, neka se kazni na dvadeset dana. Čovek koji raznosi klevete o bližnjem svom 16. neka se izdvoji na jednu godinu iz očišćenja Mnoštva i neka se kazni. A čovek koji raznosi klevete o Mnoštvu neka se odstrani od njih 17. i neka se više ne vrati. A čoveka koji bi negodovao protiv osnove Zajedništva, prognati i neka se ne vrati. A ako negoduje protiv bližnjega svoga 18. neopravdano, neka se kazni šest meseci. I čovek, čiji duh skrene s osnove Zajedništva, te je izdao istinu 19. i hodio tvrda srca, ako se obrati, neka se kazni na dve godine. U prvoj neka ne dotiče očišćenje Mnoštva, 20. a u drugoj neka ne dotiče piće Mnoštva i posle svih članova Zajedništva neka seda. A kada mu isteknu 21. dve godine, neka se Mnoštvo upita o njemu i, ako ga primi, neka se upiše u svoj stepen i tek posle ovoga neka bude upitan i pozivan na rasprave. 22. Ali svaki čovek koji će biti u Savetu Zajedništva do isteka deset godina 23. a duh mu se vrati u izdaju Zajedništva i napusti 24. Mnoštvo da bi hodio tvrda srca, neka se više ne vrati u Savet Zajedništva. A čoveku, članu Zajedništ(va koji po)deli 25. s njim očišćenje ili imovinu njegovu koj(a nije u savetu) Mnoštva, biće presuđeno kao njemu, neka pa prote(raju između sebe). 46

xr (8)

1. U Savetu Zajedništva su dvanaestorica ljudi i tri sveštenika, neporočni po svim objavama iz celog 2. Nauka, treba da postupaju istinito i pravedno i zakonito i u ljubavi i milosti, i smerno s bližnjim svojim da se ophode, 3. čuvaju vernost u zemlji, u stvoru pouzdanom i duhu slomljenom, i da traže oproštenje krivice po izvršiteljima pravde 4. i mukama vatrene kušnje i ophode se prema svima po načelima istine. A kad dođe predodređeni čas i nađu se ovakvi u Izraelu, 5. biće viđen Savet Zajedništva u istini za večni nasad, sveti dom Izraelu i temelj svetinja 6. nad svetinjama Aharonu, svedocima istine na sudu i izabranicima po volji (Božjoj) koji će tražiti oproštenje za zemlju i uzvraćati 7. zlima odmazdom. Zid kušnje 1 je on, dragoceni ugao, neka se ne 8. poljuljaju temelji njegovi i neka se ne pomaknu s mesta svoga. Neka je prebivalište, svetinja nad svetinjama 9. za Aharona, u svesti svih, za savez, sud, i za prinošenje žrtve miomirisnog kada i dom neporočnosti i istine u Izraelu, 10. za očuvanje saveza, po večnim zakonima. I neka budu ugodni (Bogu), da traže oproštenje za zemlju i odrede presudu grešnicima i poroka neće više biti. Kad se ovi utvrde u osnovama Zajedništva, posle dve godine dana po neporočnom putu, 11. neka se izdvoje sveti, u Savet članova Zajedništva, i ni jednu stvar, koja je skrivena od Izraela, a nađe je čovek 12. koji istražuje, neka ne krije od takvih zbog bojazni od odmetničke duše. I kad ovi već budu zajedništvom u Izraelu 13. po ovim pravilima, neka se izdvoje iz naselja grešnih ljudi da bi krenuli u pustinju da bi onde pripravili put Božji 14. kao što je zapisano: 'U pustinji p r i p r a v i t e . . . . put. 2 Poravnajte u suvodolju stazu Bogu našemu.' 15. Ovo je tumačenje Nauka (kojim) je zapoveđeno po Mojsiju da se čini sve kako je objavljeno, od razdoblja do razdoblja, 16. i kako su objavili proroci po svetom duhu Njegovom. 1) zid kušnje — ovde se misli na Savet Zajedništva-zajednicu. 2) put — o četiri tačke u rukopisu v. objašnjenje na str. 75.

47

VII A svaki čovek među članovima Zajedništva, Saveza 17. Zajedništva, koji odstupi od bilo koje zapovesti, govori dignute ruke, neka ne dotiče očišćenje svetih ljudi 18. i neka ne zna ni o kom savetu njihovom sve dok se ne očiste dela njegova od svakog greha, da bi hodio neporočnim putem. I neka ga prime 19. u Savet po rečima Mnoštva, a posle toga neka se upiše u svoj stepen. A po ovom pravu neka bude svima koji pristupaju Zajedništvu. 20. Ovo su zakoni po kojima neka se ophode ljudi neporočni, sveti, čovek s bližnjim svojim. 21. Svako ko dolazi u sveti Savet, (među one) koji hode neporočnim putem, kako je zapovedio (Bog), svaki čovek među njima 22. koji prestupi reč iz Nauka Mojsijevog, dignute ruke ili pretvorno, neka bude izopšten iz Saveta Zajedništva 23. i neka se više ne vrati. I neka ne podeli s njim niko od svetih ljudi imovinu ili savet za bilo koju 24. stvar. Ali ako bi to učinio iz nehata, neka bude udaljen od očišćenja i od saveta i neka mu izreknu presudu 25. prema kojoj neće moći da sudi nikome i neće biti upitan za bilo koji savet dve godine dana. Ako mu putevi postanu neporočni 26. na zasedanju i u učenju i na savetu, (prema rečima Mnošt)va, ako više ne bi grešio iz nehata sve dok mu ne isteknu dve godine 27. dana; (9) 1. jer će za jedan nehat biti kalnjen na dve godine, a onaj koji čini dignute ruke, neće se vratiti više, ali onaj koji čini iz nehata 2. biće iskušan dve godine dana da mu putevi i savet njegov, prema rečima Mnoštva, budu neporočni, a posle toga neka se upiše u svoj stepen u svetom Zajedništvu. 3. Kad svi ovi budu u Izraelu, prema svim ovim odredbama, temeljem svetog duha, istini 4. večitoj, tražili oproštenje od krivice upornog greha, i prestupa grešnog, i bude tako zemlja ugodna (Bogu), više stoga no zbog mesa paljenica i sala žrtava; a prinosi 5. usana zakonu kao miomiris pravde, a čovek neporočna puta kao darivanje ugodne žrtve. U to vreme neka se izdvoje članovi 48

6. Zajedništva, u sveti dom Aharonu, da se sjedini u svetinju nad svetinjama, i dom zajedništva Izraelu, koji neporočni hode. 7. Neka samo sinovi Aharonovi vladaju u sudu i u imovini, a po njihovim čak rečima padaju i odluke za sve stepene članova Zajedništva. 8. A imovinu svetih ljudi, koji neporočni hode, neka ne mešaju s Ijudima prevarnim, koji 9. ne očistiše svoje puteve da bi se udaljili od poroka i pošli neporočnim putem. I neka niko od Saveta Nauka ne pođe 10. putem tvrda srca, jer će im biti suđeno po prvim zakonima kojima su se počeli članovi Zajedništva podvrgavati, 11. sve do dolaska proroka i pomazanika Aharonovih i Izraelovih.

XIII 12. Ovo su zakoni za umnika, da se ophodi po njima sa svim živima, da ostvari odredbe za svako vreme i da odmeri svakog čoveka: 13. da ostvaruje volju Božju prema svim objavama u sva vremena, da proceni sve postojeće saznanje u sva vremena i 14. zakon vremena takođe; da izdvoji i odmeri sinove pravde već prema duhu njihovom; i da izabranike vremena ohrabri po 15. volji Njegovoj, kako je to zapovedio, i da se svakom čoveku po duhu njegovom sudi odista i neka se čovek primi po čistoći ruku svojih, i prema umu svom 16. da se prihvati. Tako neka bude s ljubavlju i mržnjom njegovom. I neka ne poučava i ne kori, niti se prepire s ljudima jame. 17. Neka krije savet Nauka među ljudima poroka. Ali neka poučava saznanje istine i sud pravde onima koji izabraše 18. put (neporočan), svakome po duhu svom, odredbama vremena, uputi ih u znanje, a tako neka im razjasni tajne čuda i istine. Među 19. članovima Zajedništva neka se svaki čovek s bližnjim svojim ophodi neporočan u svemu što im je objavljeno. Jer ovo je vreme pripravljanja puta 20. u pustinju. I neka ih pouči svemu što postoji što se mora činiti u ovo vreme i da se udalje od svakog čoveka koji nije odstupio s puta 21. svega poroka. A ovo su odredbe za ophođenje umniku u ova vremena, kako za ljubav, tako i za mržnju njegovu: večita mržnja 2

49

22. prema ljudima jame u duhu skrivenom, da im se prepusti imovina i trud ruku, kao što to čini sluga gospodaru svom, ili smeran pred onim 23. koji ga tlači; i da bude (svaki) čovek revan na zakonu, čije vreme će doći u dan osvete, da čini po volji (Božjoj) svakim pokretom ruku 24. i celim vladanjem svojim kako zapovedi (Bog). I sve što se učini u Njemu neka primi kao rado prinošenu žrtvu, a sve što nije ugodno Bogu neka ne zaželi. 25. No (sve) reči usana Njegovih neka primi i neka ne zažudi ni za čim što (Bog) ne zapovedi. Neka sud Božji iščekuje uvek, 26. (u muci i nevo)lji neka blagosilja stvoritelja svog i ma šta se zbilo neka pri(poveda o milosrđu Njegovom. Prinosima) usana neka ga blagosilja. XIV (10)

1.

2.

3.

50

(Blagosiljaću ga) u vremena koja ozakoni Bog, na početku vladavine svetla, pri obrtaju njegovom i pri zalazu u zakonito konačište njegovo, na početku smena straže tame, kad otvori riznicu njenu i kada je ogrne odozgo, i pri obrtaju njenom i kada se okupi pred svetlom. Kad se pojave svetlila iz prebivališta svetog i kad se okupe u konačište slave. Na početku razdoblja, u dane mladine ujedno,

obrtajima njinim sa smenama međusobnim, kada se obnavljaju: veliki dan u svetinju nad svetinjama i znak otvora večne milosti prvinama razdoblja u sva postojeća vremena, na početku meseca po određenom času njihovom i u sve te dane po redosledu svom, spomen-dane po određenju svom, prinosi usana blagosiljaće ga kao uklesani zakon doveka. Na počecima godine i obrtajima razdoblja njinih kada se navrši zakon redosleda njinog, dana suda koji predaju jedno drugom doba kosidbe letu, a doba setve dobu zelenila, razdoblja godine sedminama svojim, i u počecima sedmoleća njinih blagdanu slobode, i sve dok jesam, biće to uklesan zakon na mom jeziku za molitvu plod i darove usana mojih. Zapevaću u saznanju, i sva svirka moja u slavu je Božju, a lira harfe moje svetom redu Njegovom, sviralu usana mojih podići ću po crti zakona Njegovih. S dolaskom dana i noći doći ću u savez Božji i s odlaskom večeri i jutra govoriću zakone Njegove. Prema postojanju njihovom staviću međe svoje za nepovrat i po zakonu Njegovom koriću sebe zbog krivnje svoje, a gresi su moji preda mnom vazdan kao zakon uklesan. Bogu ću reći: Pravdo moja! Svevišnjem: Stvoritelju dobra mojega, izvore znanja i vrelo svetinje, uzvišena slavo i svemoći, uresu večiti! Biraću ono što

me nauči i želeću ono što mi dosudi. Pre no što pokrenem ruke i noge svoje blagosiljaću ime Njegovo. Pre odlaska i dolaska, sedanja i ustajanja, i s leganjem u postelju svoju zapevaću i blagosiljaću ga prinosom onoga što mi na usta izađe pred skupom ljudi. I pre no što dignem ruku svoju da se nauživam u slastima plodova zemaljskih; pred stravom i užasom i kad se sprema nevolja i pustoš, blagosiljaću Ga čudesnom hvalom i pred moći Njegovom ću se klanjati i na milost Njegovu ću da se oslanjam celi dan. Znam da je u njegovoj ruci sud nad svim živim i da su istinita sva dela Njegova. Kad teskobu počne uklanjati, slaviću Ga, a kada me spasi, zajedno ćemo Mu u radosti klicati. Neću uzvratiti nikome odmazdom za zlo. Dobrotom ću slediti čoveka, jer od Boga je sud nad svim živim i On će vratiti čoveku osvetu. Neću da zavidim onima što su duha zla, i za bogatstvom stečenim nasiljem ne žudi mi duša, i u svađu s ljudima jame neću se upuštati do dana osvete. Ali gnev svoj neću vraćati od ljudi poroka i zadovoljan neću biti dok ne dođe sud. Neću čuvati gnev u srcu svom prema onima koji su se obratili od greha ali se smilovati neću

21.

22.

23.

24.

25.

26.

(11)

1.

2.

3.

ni jednom od onih koji su odstupali s puta. Tešiti neću bezvredne dok se ne obrate. Belijaala ne čuvam u srcu svom i s usana mojih neće čuti pokvarenost i neistinu, obesni greh ni uznositost, a ni laži se neće naći na usnama mojim, već su plodovi sveti na jeziku mom i gnusobe se neće naći na njemu. Hvalospevom ću otvarati usta svoja i pravdu će Božju jezik moj kazivati uvek i od prevara ispraznih Ijudi, sve dok se ne obrate od upornih grehova svojih, udaljiće se moj sud, od gnusoba i pretvornosti — naumi srca mog. Po savetu mudrosti kazivaću znanje a u mudrosti znanja ogradiću rad (Nje)ga čvrstu granicu za čuvanje vere i moćan sud za pravdu Božju. Podeliću zakon crtom vremena, i (oglasiti puteve) pravde: ljubav i milost prema onima koji su pokleknuli, da okrepim ruke onih čije je srce prep(lašeno, da poučim) zabludele duhom razumu i objasnim onima koji gunđaju pouku, i da odgovorim krotkošću onima koji su uznosita duha, slomljena duha ljudima koji iskrivljuju zakon, koji pokazuju prstom, govore bezbožno i žude za imovinom. A ja — u Boga je pravo moje, i u Njegovoj je ruci savršenstvo puta moga i ispravnost srca mojega, i u pravdi Njegovoj nestaće greh moj. Jer s vrela znanja Njegovog potiče svetlost moja 53

i u čuda Njegova gledaju oči moje a svetlo srca moga u tajnu onoga što postade. Jer On je večiti oslonac desnice moje, po čvrstoj steni uputi bat moj, ništa ga uzdrmati neće. Jer je istina Božja stena bata mojih a moć Njegova oslonac pesnice moje, i s vrela pravde Njegove je pravo moje, sjaj u mom srcu iz tajni čudesa Njegovih, i Njega, večitog, gledaju oči moje. Svevišnja mudrost koja je skrivena od čoveka, znanje i naumi mudrosti — od sinova čovečjih — izvorište pravice Njegove i kladenac moći s vrelom časti — od družine telesnog — dati su onima koje izabra Bog za večnu baštinu i dodeli im udeo u kolu svetih i sa sinovima neba sjedini družinu njegovu u Savet zajedništva a temelje svete zgrade za večiti nasad za sva postojeća vremena. A ja, (spadam) međ' ljude opake, i u družinu poročne ploti, gresi moji obesni, gresi samovoljni, zablude moje s opačinama srca mog — družini crva i onima koji po tmini hode. Jer čoveku ne pripada njegov put niti čovek upravlja korake svoje. Jer Bogu pripada sud a iz ruku Njegovih dolazi savršenstvo života, i po znanju Njegovom sve postaje i sve što jeste u naumima Njegovim bi određeno

12. 13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

i bez Njega ništa se učiniti neće. A ja, ako posrnem, milost Božja, spas moj večiti, i ako pokleknem u poroku ploti, pravo moje — na pravdi će Boga stajati doveka. I ako nastanu za me nevolje, iz jame će izbaviti dušu moju i upraviti na put bate moje. U milosrđu me svom prihvati i u milosti će doneti moju presudu. U pravdi istine Njegove će mi suditi i u prevelikoj dobroti svojoj dati oproštenje za sve grehe moje. U pravdi me Njegovoj očisti od kala čovečjeg i greha sinova čovekovih da bih hvalio Boga zbog pravde Njegove i Svevišnjega zbog raskoši slave Njegove. Blagoslovljen budi Ti, Bože moj, koji otvaraš znanju srce sluge Tvoga. Upravljaš pravdi sva dela njegova i ispuni sinu istine Tvoje onako kako si želeo da te izabranici međ ljudima služe pred licem Tvojim doveka. Jer bez Tebe put neće postati neporočan a bez volje Tvoje ništa se neće učiniti. Ti me nauči svem znanju i sve što postoji po Tvojoj volji nasta. I nema drugog osim Tebe da odgovori na savet Tvoj i da pouči Tvojim svetim naumima. I da sagleda dubine tajni Tvojih i da promotri sva čuda Tvoja sa snagom moći Tvoje. 55

21.

22.

I ko može obuhvatiti slavu Tvoju, i šta je uopšte sin čovečji prema čudesnim delima Tvojim, i od žene roden šta da odgovori, pred licem Tvojim. Jer od praha je on umešen i hleb crva mu je konačište, ta on je stvor slabašan tek tvar izvajana i u prah ćc — požude njegove. Šta će odgovoriti tvar i tvorcvina ruku, i koji će savet shvatiti?

Objašnjenja za PRAVILNIK ZAJEDNIŠTVA

— PRAVILNIK ZAJEDNIŠTVA; hebr.: sereh hajahad. Reč sereh se pojavljuje i u drugim knjigama Zajedništva vrlo često. U svitku Rat sinova svetla protiv sinova tame (u daljem tekstu: RSS) pojavljuje se troslovlje srh u glagolskom obliku čak na dva mesta, i to na strani 2. i u 1. redu: 'a svešteničke glave neka postave.. .' (»postave« po svom redosledu, poretku, redu), i na istoj strani, u 6. redu: 'I sve ovo neka srede. . .' u istom smislu kao i u prethodnom primeru. Prema rečnicima koji su navedeni u literaturi, sereh znači: reči ili stvari koje su vezane jedna uz drugu, oponašanje, navika; a verovatno zbog uticaja aramejskog jezika na jezik pisaca ili pisara svitaka, prema ne tako dalekom srodstvu s aramejskom rečju sirha: povez, navez, privez, prianjanje, — u svicima se ova reč pojavljuje kao imenica sa značenjem: poredak, red, pravilnik, po redu stvari, i sl. U takvom se značenju i pojavljuje u svitku RSS 19 puta, u PZ 7, u fragmentima PZ nađenim u drugim Kumranskim pećinama — 4, u DS — 4, itd. Druga reč koja se u ovom izrazu pojavljuje — j a h a d je prilog: zajedno. No u ovim spisima se pojavljuje kao imenica i kao takva označava jedno od imena same zajednice, dajući time i osnovnu karakteristiku zajedničkog života, komune, u kojoj prevladava zajednička svojina duhovnih i materijalnih dobara. U našim prevodima sam se odlučio za: Zajedništvo. Što se samog naziva svitka tiče, sereh hajahad nije izvorni naziv ovog rukopisa, predložio ga je izraelski naučnik Hanoh Jalon, prvi ga je prihvatio prof. E. L. Sukenik, da bi posle toga bio prihvaćen u naučnom svetu. 57

Prof. Millar Burrows nazvao je svitak »Manual of Disciplinc« (Disciplinski priručnik), pozivajući se pri tome na to da je našao sličan priručnik crkvenih propisa metodističke crkve u Evropi. Međutim, sam Burrows smatra da je naziv sereh hajahad — dakle: Pravilnik Zajedništva, prikladnjii. — Reč jahad se u SZ pojavljuje svega na dva mesta: Pnz 33, 5 i 1 Let 12, 18.

I

N(a svima koji dragovoljno pristu)paju; početak je svitka neznatno oštećen. Dalje su oštećeni samo donji rubovi i nešto vrlo malo u sredini svitka. Dopuna ovog mesta prema A. Habermannu glasi: 'Po(štovati Boga i lju)de, žive(ti po pravilniku) Zajedništva.' Pažljivim merenjem snimka rukopisa ustanovio sam da bi teško stale ove dopune na oštećena mesta. Zbog toga sam prihvatio predlog dopune J. Lichta (u knjizi Svitak pravilnika — Megilat hasrahim) koji ovde dopunjava na osnovu paralela s daljim tekstom, a pri tom priznaje da to nije konačna reč u istraživanju, a naročito reči: 'po pravilni)ku Zajedništva.' (Svim srcem i svom dušom); dopuna prema fragmentima iz tzv. Pećine br. 4, i to: iz 4QSa i 4 Q Se; tako dopunjava i J. Licht, dok A. Habermann predlaže dopunu: '(Boga otaca vaših)'. činiti dohro\ v.: 2 Let 31, 20; ali već ovde pisac rukopisa izostavlja kod navođenja starozavetnih mesta ime Božje! V. dalje: 1, 4; 2, 2; 2, 14—17; 5, 3 ^ ; 8, 1—2; zapovedio preko Mojsija i preko svih slugu svojih, proroka\ starozavetni spisi nigde ne pominju ime Mojsija i proroka zajedno. Takav se običaj uvrežio tek u spisima sekte s Mrtvoga mora i posle u Novom zavetu. V.: N Z Dela apostolska 26, 22; Luka 16, 29.

—»Ajr

—TtT^^H^

^

tđVJ^

Snimak dela rukopisa Tumačenja knjige proroka Havakuka (TH). Označena reč je četveroslovlje JHWH, ispisano starim feničansko-jevrejskim pismom.

4. — koje izabra; jasno je ovde da je puna rečenica glasila: 'koje izabra Bog'. U spisima Zajedništva se ime Boga (četveroslovlje JHWH) ne piše. Kada se u nekim rukopisima to i čini, onda se ispisuje starim, od »običnog sveta« već zaboravljenim, tzv. feničansko-jevrejskim pismom. Pisci svitaka Zajedništva vrlo često izostavljaju, ako je to ikako moguće, čak i imenicu el — bog. 4 — 5. — udaljiti se od svega zla a prianjati svemu dobrome; v. NZ Rim 12, 9. 5 — 8 . — Uporediti: 1 Jv 1, 6—9. 6. — a ne ići više tvrda srca; slobodna interpretacija po SZ Br 15, 39; Jr 3, 17; Ez 6, 9; v. takođe: J. Flavije, Judejski rat (izd. Prosveta, Beograd), str. 160, VIII, II, 6. 8. — Savez milosti, Savet Božji; sve su to imena zajcdnice, kako sebe sami nazivaju u svojim rukopisima. Osim ovde navedenih, ima još mnogo drugih naziva. 9. — objavama; to su otkrivenja (objave) koja su tajna ('skrivena su') za sve, osim za članove Zajedništva. U ovom slučaju se radi o objavama koje su odredene za unapred označeno vremc. — sve sinove svetla; čest naziv u rukopisima Zajedništva za pravednike uopšte i za njegove članove posebno. Osim u ovim našim rukopisima, taj se izraz nalazi u apokrifnoj knjizi Hanoha (Enoha) 108, 11; vrlo često u istom smislu u N Z knjigama. V.: Lk, 16, 8; Jv 1, 7; 1, 9; 8, 12; 12, 36; Ef 5, 8; 1 Pt 2, 9; 1 Sol 5, 5. 10. — po svom kolu; v. opširno objašnjenje za imenicu goral (RSS I 1, 1). Ovde se misli na (predodređeno i određeno) mesto, stepen koji pojedinac zauzima u Zajedništvu. V.: N Z De 1, 25; 'otišao u mesto koje mu pripada'. — sve sinove tame; sinovi tame su u spisima, nasuprot sinovima svetla, protivnici, neprijatelji članova Zajedništva. — svakoga po njegovoj krivici; prema dualističkom i determinističkom shvatanju Zajedništva svaki svoju krivicu, greh, nosi onako kako mu je unapred dosuđeno, a zbog iste će biti i kažnjen. 9 — 11. — Ijube sve sinove svetla. . . prema osveti Božjoj; v. J. Flavije (nav. d. II, VIII, 7), o obavezi Esena 'da će nepravedne uvek mrzeti, a pravednima pomagati'. 59

11 — 12. — neka prinesu sve svoje znanje. . . i imovinu svoju; v.: J. Flavije (nav. d) II, VIII, 3 T. Gaster navodi još i svedočenje Filona, kod Eusebiusa: Praep. Ev. VIII, 11; kao i Luciana: De morte Peregrini, c. 13, o ranim hrišćanima. Tačku sam na ovom mestu prihvatio prema predlogu A. Habermanna. 13. — Prema Savetu pravde Njegove; ovde u dvostrukom značenju: prema pravednom božjem savetu; i — prema zajednici, jer je i »Savet pravde Njegove« jedno od imena Zajedništva. 13 — 15. — neka ne prestupe ni jednu. . . desno i levo; neka se drže 'vremena' i 'razdoblja' kojih se drži Zajedništvo, jer su, po njima, jedino ispravna. O njihovom kalendaru v. objašnjenje za RSS (III) 2, 1. V. takođe: NZ Gal 4, 10. 16. — poretku Zajedništva; ovde sereh hajahad znači: poredak Zajedništva — što sc može shvatiti kao još jedno od imena kojima su sebe nazivali u svojim rukopisima. (V.: J. Licht, nav. d., str. 66) Flavije na grčkom Esene naziva još i tagma i taksis. Tagma — ono što je postavljeno, uređeno; taksis — red, naredba, uredba, državno uredenje, položaj, ustrojstvo vojske, određeno mesto nečije. —• neka budu prevedeni u savez pred Bogom; iako sc sam čin prelaska oslanja na reči starozavetnih spisa, ovde je reč o suštinski novom verskom obredu, koji učesnike uvodi u novi savez — u novu veru. V.: SZ Jr 31, 31 i DS 8, 21. 17. — i neka ne odstupe; v.: J. Flavije (nav. d., II, VIII, 10), o mukama koje su Eseni podnosili od Rimljana. — od vatrene kušnje; v. objašnjenje u RSS (XXVI) 17,1. V. takode: 1 Pt 1, 6—7. 18. — A kada predu u savez; ovaj deo rukopisa nije sasvim jasan, mogao bi se prevesti i: 'a u vreme njihovog prelaska u savez'. 19. — i leviti; iako je ova reč u transliteraciji M. Burrovvsa ostavljena kao nejasna, uvidom u snimak izvornika video sam da je samo jedno slovo udvojeno zbog napukline u koži, inače se lepo čita: v'haleviim. 20. — Amen\ Amen\; hebr.: neka tako bude, tako je, odista! Tradicionalni odgovor na zavet, dobru želju, dogovor ili molitvu. V.: Br 5, 22; Pnz 27, 15 — 26. 21. — iza reči: Amen! Amen! — pisar je otavio belinu do kraja reda, a sledeći, 21. red, počeo je pisati uvučeno, To je činio još na nekoliko mesta u ovom svitku. 60

2 4 — 26. — Prestupili smo obesno...; prema knjizi Dn 9, 5; Ps 106, 6; 1 Kr 8, 47 i drugim mestima u starozavetnim knjigama; ali ovo mesto najviše podseća na Priznanje grehova koje je prema Mišni (Joma 3, 8) izgovarao veliki sveštenik u ime zajednice okupljene u Hramu na Dan pomirenja (Jom Kipur). V. takođe i u Ds 20, 27 — 30. Formula priznanja greha i priznanja vere (eiduk hadin) u današnjem jevrejskom sinagogalnom ritualu takođe je vrlo bliska ovoj formuli. 26. — (suprotstavljali savezu) istine; posle merenja oštećenog mesta ustanovio sam da bi dopune koje predlaže J. Licht zauzimale više mesta no što može da stane, stoga sam prihvatio dopunu koju predlaže A. Habermann, ali samo delimično. Naime, on predlaže da se čita ovako: '(suprotstavljali savezu) istine i prav(de, a Bog spasitelj učini) svoj sud.. .'. (2)

2. — Neka te blagoslovi; ovo je formula svešteničkog blagoslova prema SZ Br 6, 24 — 26. Valja uporediti karakteristične promene u tekstu ovog rukopisa. Posebno je značajno izostavljanje četveroslovlja (tetragrammaton) JHWH. Zanimljiv razvoj ovih ideja v. u N Z : Ef 1, 3 — 14; 17 —18. 8. — večitog ognja; osim u rukopisima Zajedništva, »večiti oganj pakla« pominje se i u nekim apokrifnim knjigama, kao i u N Z — v.: Mt 18, 9; Mk 9, 34. 11. — proklet bio ko bi s kumirima...; slobodan navod prema SZ Ez 14, 3. Odnosi se na one koji ne prelaze u novu veru, u Zajedništvo, iskreno, nego u svojoj duši i dalje veruju u kumire i, prema verovanju ove zajednice, druge »uzročnike greha«. Rečenica u izvorniku nije sasvim tačna, razlog je očigledno pisareva greška. Naime, u rukopisu prvo piše 'prelazio' a zatim 'dolazio' — u prevodu je to ispravljeno. 12. — kako bi se ponovo vratio; glagol sug ovde je u obliku Vhisog: povući se, vratiti se, uzmaknuti, odvratiti se, odmetnuti se; u prevodu: 'vratio (se)\ a u 16. redu: 'odvraćanja'. Prema analizi prof. D. Flusera (V.: Sekta iz Judejske pustinje i njeni pogledi, 1954, str. 90(2)), glagol sug u sektarijanskim spisima znači: izdaju vere, izneveravanje ideja i zakona sekte. 12 — 14. — te kad bi čuo.. . žedna duša preko mere; slobodan navod iz Pnz 29, 18. Promenjena je reč 'prokletstva'; umesto nje stoji 'saveza', — Imenica r'vaja, r'vija ili rave nikako ne znači 'povodanj' (!?), nego samo: zasićenje (vodom, vinom, ili drugom tečnošću), pijanstvo, obilje. (V.: Biblija — 'Stvarnost'). 61

15.— do večitoga uništenja; večito uništenje, večna propast, zator, čest je eshatološki pojam u izvanbiblijskim apokrifima kao i u novozavetnim knjigama. V.: 2 Sol 1, 9. 1 4 — 1 7 . — tako da mu neće oprostiti... prokletih doveka; nastavak navoda iz Pnz 29, 19—20; ali više prema prevodu Sedamdesetorice (Septuaginte — LXX) nego po masoretskom tekstu (MT). Navod je prilagođen, kao i obično, pogledima Zajedništva. Npr.: izostavljanje imena božjeg, stavljanje izraza 'sinovi svetla' umesto 'plemena izraelskih', 'ovoga saveza' umesto 'u ovoj knjizi'. 19 — 21. — Neka sveštenici budu prevedeni prvo...; osim ovog odeljka, Pravilnik zajedništva uopšte ne pominje levite. Prema mišljenju J. Lichta, spisi zajedništva svuda podvlače prvo mesto sveštenika, ali položaj levita uopšte ne objašnjavaju, čini se da ih pominju, dajući im neke, ponajviše drugorazredne zadatke, tek da bi zadovoljili starozavetni primer. Već na 6. strani u 8. i 9. redu se leviti ne pominju, a na drugom su mestu starci! Zanimljivo je da i Flavije u Jevrejskim starinama (IV § 8, 16) pominje: sveštenike, levite i starce, dok u istoj knjizi § 8, 44 — narod sa sveštenicima i levitima! U rukopisima Zajedništva se pojam koji prevodim s »ostali« (jer je to i tačno značenje) izražava rečima kol haam, doslovno — celi narod 21.— po tisućama i stotinama i pedesetinama i desetinama', oponašanje starozavetnog načina izražavanja, jer se ovde radi više 0 simboličnom ustrojstvu nego o stvarnim organizacionim veličinama iz SZ (v.: Izl 18, 21; 2 Sam 18, 1), koje su bile uobičajene i u vojsci Makabejaca (v. 1 Mak 3, 55). Ovde se više ne pominju, ali u opisu eshatološkog rata u svitku RSS vojska Sinova svetla je podeljena na ovakve jedinice. 22. — U Izraelu; naime, u Zajedništvu, večnom savetu. O upotrebi imena Izrael u spisima v. objašnjenje za RSS 11, 2: 'predade u ruke Davida.' 24.— U poniznosti i dobroti; moglo bi se prevesti i: u siromaštvu dobrome. 25. — U svetom savetu i sinovi večne zajednice; i ponovo imena kojima sami zovu svojuzajednicu. Večna zajednica bi se mogla prevesti 1 s: večna tajna.

62

(III) 26. — (w savez Bo)žji; dopuna prema J. Lichtu, A. Habermann dopunjuje: (u zajedništvo Bo)žje. (3) 1.— muke znanja; hebr.: jisur — muka, nevolja, prekor, kazna, ukor. U spisima je ova imenica često prihvaćena kao: muka kojoj se dobrovoljno podvrgava (v. dalje 6. red i 9, 10) radi sticanja znanja, uzvišene slave itd. 2. — jer su preko mere zli naumi njegovi; verovatno najteže mesto za prevod u svim rukopisima Zajedništva: ki b'seon raša maharešo. Imenica s'on se u ovom obliku pominje samo jednom u S Z u knjizi Is (9, 4 — 5) u značenju vojnička sandala, cipela. Ali, izvedena iz reči s'a — sea, mera za zapreminu tečnosti i žitarica, pojavljuje se u množini i u obliku s'on ili s'in, naročito u tzv. hebrejskom jeziku Mišne. Kao takva, upotrebljava se i u smislu: mera greha! T. Gaster dovodi ovu reč u vezu s imenicom sirskog porekla, koju on transkribuje kao sejan (u rečniku OLHU ova se reč beleži s'jan i sina) u značenju blato, glib; a reč mhrš orati, plug; te tako ovaj red prevodi: 'for such a man plows in the slime of wickedness\ Međutim, mahareša — plug — u hebrejskom jeziku je imenica koja se pojavljuje samo u ženskom rodu, a u našem je tekstu reč muškog roda; glagol orati — haraš — se pojavljuje samo u konstrukciji paal — kal, te ni u kom svom obliku ne može ispred korena (hrš) dobiti slovo M (mem). J. Licht tumači reč na ovom mestu: naum, namera. J. Maier prevodi: 'denn nach boser (Untat) (steht) sein Streben.' Polazeći od činjenice da su članovi Zajedništva morali upotrebljavati imenicu s'a kao jedinicu mere za tečnost (svaki je bazen za kupanje morao imati određen broj s'ona da bi po obrednim pravilima bio ispravan), te da je ta reč već u to vreme označavala pojam: mera greha, kao i tumačenja Lichta za reč mhrš, odlučio sam se za ovaj prevod. 3 . — I ne opravda se; pojam koji se pojavljuje u rukopisima Zajedništva, u talmudskoj književnosti i u N Z (v. 1 Kor 6, 11).) — jer se povede; u transliteraciji M. Burrowsa je ovaj glagol tako pročitan da bi trebalo prevoditi: ' . . . I ne opravda se razrešenjem svog tvrdog srca'. To je vrlo malo verovatno, te sam prihvatio čitanje J. Lichta i po njemu ovako preveo. 4. — neće se očistiti; ovde je pisac upotrebio glagol zaha, koji znači: dokazati svoju nevinost, nedužnost (pred sudom, pred bogom) — u prenesenom smislu: očistiti se od tužbe, greha i sl. 63

— žrtvom pomirnicom; starozavetni pojam kapar (latinski: explatio, ponekad propilatio) bio je vezan za »žrtve za grehe« kojima sveštenik »vrši obred pomirenja« na Jom Kipur (Dan pomirenja) (V.: Izl 29, 36; 30, 10; Br 5, 8; 29, 11; N Z Jev 2, 17; 1 Jv 2, 2; 4, 10). Prema mnogim tumačenjima: »pomiriti« u jevrejskoj i hrišćanskoj teologiji je isto što i »očistiti« — učiniti da »neki predmet, mesto ili osoba budu ugodni bogovima dok su im ranije bili mrski«. Tako je i na ovom mestu i uopšte u spisima Zajedništva: »žrtva pomirnica« ima značenje »pomirenja« — odnosno »očišćenja« od greha. U ovom prevodu glagol kapar prevodim najčešće s: tražiti oproštenje, oproštaj, pomirenje i sl. (V.: Paul Garnet, Salvation and Atonement in the Qumran Scrolls, J. Mohr, Tubingen, 1977) — voda očišćenja; prema SZ (Br 19, 9 — 22), voda izmešana s pepelom spaljene crvene junice (žrtva okajnica), služila za škropljenje posle obreda očišćenja od zagađivanja (dodir leša, groba i sl.). Po dosadašnjim tekstovima ne možemo sigurno zaključiti je li Zajedništvo zaista upotrebljavalo vodu očišćenja, ali — prema 9. redu pa nadalje — vidimo da ovako nazivaju vodu za škropljenje. — i neće ga oprati ni mora ni reke; glagolom oprati sam preveo hebr. kideš — koji u ovoj konstrukciji (hitpael) znači; očistiti se, oprati se, a osnovno mu je značenje posvetiti (se), kao i u 9. redu; dalje sam koristio i prevod »posveti«; u ovom značenju glagol se pojavljuje u SZ 2 Sam 11, 4, 1 Let 15, 14 i dr. i u N Z 1 Kor 6, 11. 7 . — u svetlost života; v.: Ps 56, 14 N Z Jv 8, 12. — u duhu svetom; v.: Mt 3, 11; Nk 1, 8; Lk 3, 16; 1 Jv 1, 33 itd. 9 . — da skine kal; doslovno: 'da se poškropi vodom očišćenja', ali je ovde glagol škropiti u smislu skidanja greha, kala. — u čistoj vodi; drugo ime za »vođa očišćenja«.

IV 13.— umnik; maskila umnik. znači: (1 Sam 64

vrlo je malo podataka da bi se shvatila prava uloga u sekti, čoveka kojega uslovno prevodim imenicom Inemica maskil se pojavljuje sasvim retko u SZ, a onda razuman (Izr 10, 5; 19, 14), uspešan, blagoslovljen 18, 14); grupa psalama u kojima se govori o događajima

iz davnina se tako naziva, i uslovno se prevodi s: poučan, a Đ. Daničić ima: Nauk. U rukopisima Zajedništva se ova imenica pojavljuje samo 8 puta. (PZ 3, 13; 9, 12; 9, 21; DS 12, 21; 13, 22; RSS 10, 10; SvZ 12, 11; odlom. SvZ 8, 10). Sva ova mesta su nedovoljna da se nešto određenije zaključi o tačnom delokrugu maskila, i o njegovim zadacima. Je li to čovek o kome se govori u 5, 9 ovog spisa, ili 6, 6? Iii u DS 6, 7; 7, 18?? Sve je to ostalo i do danas otvoreno pitanje. A. Škrinjar, u svom argumentovanom napisu (v.: Obnovljeni život, god XXVIII, br. 1, Zagreb, 1973, str. 101) piše: 'E. Werber prevodi umnik, no kako se radi o službi, ja bih volio prijevod nastavnik.' Ovako, verovatno, priklanjajući se velikom delu prevodilaca — naučnika, u prvom redu A. Dupont — Sommeru, koji tako prevodi. Holanđanin J. van der Ploeg predlaže nadzornik zajednice, M. Burrovvs: mudrac', I. Maier i E. Lohse: Unterweiser\ G. Vermes: The Master\ C. Rabin (u DS): the wise man (or the teacher); W. Tyloch: Czlowiek madry, i tako unedogled. Po svemu, ipak se čini da je to uman, mudar čovek uopšte, ali član Zajedništva, čija je dužnost da pouči svoje bližnje onome što oni manje znaju od njega. — poučiti sve sinove svetla povesti svih sinova čovečjih\ pred nama je poglavlje koje, zapravo, predstavlja izlaganje osnovnih idejnih pogleda Zajedništva, njegovo verovanje u to da živi i deluje »u vremenima svršetka«, njegovo dualističko gledanje (duh istine — duh poroka) i determinizam. 18. — pohodenje\ imenicap'kuda može da znači: zapovest, ali i posetu, pohođenje, a u rukopisima Zajedništva obično označava božje pohođenje, visitatio! V. objašnjenje za RSS III 2, 4 — gde je pisana izvedena imenica istog korena u trpnom obliku: pikud. 18 — 19. — To su, eto, duhovi: istine i poroka\ naime: duh istine i duh poroka, po jedan od njih za celo čovečanstvo! To nije borba nagona zla i nagona dobra (jecer hara i jecer hatov) u svakom čoveku prema jevrejskom talmudsko-rabinskom teološkom poimanju. 20.— U ruci je vođe svetlonoše\ v.: RSS (XIX) 13, 10. 24.— nastojaće da navedu na greh\ v.: RSS (XIX) 13, 11. 25. — jva dela (svoja)\ prihvatio prema transliteraciji A. M. Habermanna, koji jednu mrlju mastila na kraju reda čita kao slovo v (vav), iako bi moglo ostati samo: 'sva dela'. Tako čitaju i J. Licht i M. Burrovvs. 2 65

26. — (A na putevi)ma njihovim sve postupke; očigledna pisareva greška u rukopisu, ovde u prevodu izbegnuta. Pisar je ovu rečenicu dva puta ispisao, što neki naučnici bez razloga drukčije tumače.

(4)

2. — A ovo su putevi njihovi po svetir, analogno 9. redu, treba dodati reči: 'duha istine', tako da rečenica glasi: 'Duha istine: obasjati srca čovekova. . .' — upraviti pred njim; moglo bi se prevesti i sa: uputiti ga na pravi put. 3 . — i duh poniznosti; v.: 1 Kor 4, 21 (Biblija, 'Stvarnost': blagi duh — V. S. Karadžić: duh krotkosti.) J. Licht navodi da je u hrišćanskoj zbirci Didahe III, 7—8, slično nabrajanje: duh poniznosti. . . večne dobrote. 5. — u stvoru pouzdanom; v.: Is 26, 3. 6. — /' skriva radi istine tajne saznanja; v.: J. Flavije, Judejski rat, II, VIII, 7. — za sinove istine večite; može se prevesti i: 'za sinove istine svemira' ili 'sveta'. 7. — i rodno seme sa svim blagoslovima; iz ove rečenice katkad neki naučnici zaključuju da su članovi Zajedništva živeli sa ženama. Kako to J. Licht piše: »ovo još nije dokaz, ali nema ni dokaza za suprotno«. U svitku RSS (XI 7, 3—6) se govori o ženama i deci ratnika Zajedništva! V. takođe: J. Flavije, Judejski rat, II, VIII, 2, 13 i M. Burrows, The Dead Sea Scrolls IV XI o mišljenju naučnika Brownlee-a.

VI 9 . - / 4 duha poroka; ovo je skraćena rečenica, iza ovih reči trebalo bi da stoji: 'putevi su ovi'. VII 15. — po odeljenjima svojim će baštiniti; ovo je dalja razrada dualističko-determinističkog shvatanja Zajedništva. Prema predodređenoj podeli na one koji su pravedni i dobri i na one koji 66

su opaki i grešni (v.: RSS 10, 12; Sv = SvZ 12, 23), svaki čovek dobija u nasleđe pripadnost svom »odeljenju« — miflag. Ova imenica, koja se pojavljuje i u ženskom rodu: miflaga, izvedena je od glagola palag — deliti, odeliti, razdvojiti. U SZ se u nas prevodi s imenicom red (v.: 1 Let 35, 12), a u prevodima rukopisa Zajedništva nalazim: Klasse, divisions i sl. i novog stvaranja; dakle, po verovanju sekte, koje je prihvaćeno prema proročkoj viziji Isaije (v.: Is 43, 18; 65, 17; 66, 22), »na kraju dana«, posle pobede dobra nad zlom, bog će iznova stvarati svet. O tome v. i u NZ: 2 Pt 3, 13 i Otk 21, 1. i odre(di žrebom kolo; dosl: baci kocku. Dopune 25. i 26. reda su prema J. Lichtu, A. Habermann dopunjuje: 'sve do kraja (određenog časa) njihovog, i odredi sinovima čovečjim da spoznaju dobro (i zlo i On ba)ci kocku.. . prema duhu njegovom u (dan dolaska) konačnog suda'.

VIII A ovo je pravilnik za članove Zajedništva; poglavlje Pravilnika iz kojega saznajemo najvažnije podatke o ustrojstvu Zajedništva, pravilima i dužnostima članova. koji su dragovoljni; verovatno je reč o onima koji tek pristupaju Zajedništvu. (v. dalje: 2. i 3. red: 'prema rečima.. . članova Zajedništva'). da budu u zajedništvu u Nauku i imovini; ne samo materijalno zajedništvo dobara ('u imovini' 'i snagu svoju'), nego i duhovno, idejno jedinstvo u tumačenju Nauka Mojsijevog. u Nauku; u hebrejskoj se Bibliji njen prvi deo, tzv. Pet knjiga Mojsijevih, Petoknjižje, naziva tora. Kod nas je odomaćen, i ne samo kod nas, bogoslovski termin Zakon, koji je nastao verovatno zbog toga što su u tom delu Biblije zapisani božji zakoni i propisi koji čine temelj jevrejske vere ( i ne samo vere). Sama imenica tora u hebrejskom jeziku znači: nauku, nauk, pouku. U hebrejskom jeziku, a i u aramejskom, postoji nekoliko imenica za pojam z a k o n — hok, mišpat, din, dina i dr., koji ponekada, zbog neznatnih razlika, predstavljaju teškoću za prevođenje te sam se zbog toga, pre nekoliko godina, odlučio za ovaj prevod: N a u k, jer bliže tumači pravi smisao izvorne reči. Tek sam posle svoje odluke da ovu često upotreb67

ljavanu reč ovako prevodim zapazio da je već Martin Buber, u svom poznatom prevodu Starog zaveta na nemački jezik, upotrebio imenicu W e i s u n g za isti pojam, što me je učvrstilo u uverenju da sam pravilno postupio. Buberov prevod je danas u naučnim izdanjima i radovima gotovo opšte prihvaćen, ili se upotrebljava izvorni hebrejski naziv Tora, koji neki naučnici ispisuju u transkripciji Torah, pri čemu treba imati u vidu da se poslednje slovo h ne izgovara. 3 — 4. — postupati istinito u zajedništvu. . . svim svojim putevima; slobodan navod, prema SZ, knj. Mih 6, 8; no dodane su reči: istina, zajedništvo, poniznost, pravda, koje iziskuju osnovne ideje Zajedništva. Umesto 'sa svojim Bogom' ovde stoji: 'svojim putevima', jer »sekta traži poslušnost i disciplinu unutar svoga društvenog ustrojstva, a nikako direktan kontakt između čoveka i Boga« (J. Licht u svom komentaru za isto mesto u knjizi Svitak pravilnika). 6. — Aharonu.. . i Izraelu; prema jeziku spisa to je sveštenstvo (Aharon) i svetovni deo sekte (Izrael). — i za one koji ih slede; verovatno »saputnici«, koji nisu potpuno »u Zajedništvu«, nego samo »u sporu i u sudu«, dakle priznaju njihovo pravo i zakonodavna tumačenja — ali nisu u zajednici 'u Nauku i u imovini'. J. Licht misli da je možda reč o članovima koji još nisu primljeni, neka vrsta kandidata s nepotpunim pravima i obavezama, iskušenici. U prilog prve verovatnoće navodim J. Flavija, Judejski rat, II, VIII, 13, o postojanju Esena i izvan najstrože grupe. 7 . — odredbe njihovog ponašanja; doslovno: 'odredbe njihovih puteva' — očigledno je da je reč o načelima, odredbama, prema kojima treba čovek da se ponaša na svom životnom putu. 8. — neka se zakune na svoju dušu; članovi Zajedništva se nisu zaklinjali, osim pri 'prelasku u Savez' jer je data reč, obaveza, za njih bila svetinja. V.: J. Flavije, nav. d. II, VIII, 6—7; NZ Mt 5, 33—37; Jak 5, 12. 9 . — istražuju dobru volju Njegovu; glagol daraš znači: istraživati, tražiti, iskati, tumačiti, želeti. Zajedništvo je imalo čoveka koji tumači-istražuje (smisao i značenje) Nauka — Tore. V. dalje: 6, 6; DS 6, 7; 7, 18. 12. — postupali obesno; dosl. piše: 'dignute ruke'. U skladu sa shvatanjima o ponašanju dizanje ruke, mahanje pri govoru, smatralo se obesnim, ružnim, u sekti se takvo ponašanje čak i 68

kažnjavalo. V. dalje: 7, 13 i 15. U daljem tekstu (v.: 8, 17; 22, 9, 1) sam ostavio drevni jezički izraz doslovno. 13. — Neka ne dolaze u vodu; već grafička obrada rukopisa kazuje da se ova rečenica (i dalje) ne odnosi na prethodne, koje se završavaju uobičajenom formulom u svicima. Između reči: 'bez ostatka' i 'Neka' pisar je ostavio razmak i nastavio u istom redu, što znači da je reč o novom sadržaju. Simbolizam vode je čest u povesti vera, u prethodnim starozavetnim primerima (v. objašnjenja za 3, 3 i 3, 4) objasnili smo neke odredbe očišćenja, i škropljenja vodom. U nas prihvaćena imenica »krštenje« je zamena za hebr.: taval, grčki: baptisma (od baptizo — umočiti, uroniti, nakvasiti, ali i bapto — koji, osim prethodnog, znači i (o)mastiti, namazati, pomazati, — hebr.: mašah — namazati, pomazati, (o)mastiti, — odakle i reč Mesija — mašijah — pomazanik), te prema tome »krštenje« i znači: umakanje, pranje, kupanje, pogružavanje u vodi, ali i — pomazanje. Osim gore navedenih, v.: J. Flavije, nav. delo II, VIII, 5; 7; N Z De 8, 38; Jv 3, 5; Tit 3, 5; 1 Kor 6, 11. Očigledno, ovde počinje novi stavak. Ali je teško pogoditi kome je to zabranjen prilaz vodi, očišćenju. Prema oceni mnogih istraživača, naročito po tekstu 14. reda, gde se vidi da se ovo odnosi na pojedinca koji je izvan zajednice, trebalo bi dodati pre početka rečenice nešto slično ovome: 'I svaki čovek koji ne prede u Savez Božji, neka ne dolazi u vodu.. .'. 15. — Udalji se od svake; SZ Izl 23, 7. U MT nema reči 'svake', ali je kod Sedamdesetorice (LXX) ovako kao i ovde u svitku. 17. — Klonite se čoveka; prema Is 2, 22, svojevrsnim jezikom članova Zajedništva izražen njihov separatizam. 22. — obraćaju; pokajnički vraćaju, čine pokoru. 23. — I neka se upišu u poredak. . .; 'stepen' (v. dalje: 6, 4) se odredivao prema duhovnim svojstvima — znanju — i 'delima' — izvršavanju i postupanju po pravilima i zakonima Zajedništva. — Neka slušaju svi; sekta traži poslušnost, disciplinu članova prema ostalim članovima. V.: J. Flavije, nav. delo, II, VIII, 2; 9; 10; NZ 1 Pt 5, 5. — mali velikoga; ovde ni u kom slučaju ne po SZ Br. 26, 56, nego po stepenu, položaju u sekti. Tako je bilo i na zasedanjima Sanhedrina — sinoda (v. Talmud Sanhedrin 4/b). V. takođe 1 Kor 14, 27; 'mali velikoga' uobičajeni pojam u spisima zajednice ali i u Novom zavetu. V.: NZ De 26, 22. Filon (Philo) 69

u svom delu Quod Omnis probus Liber § 12: ». . . mlađi (kod Esena) sedi iza starijih«. J. Flavije, nav. delo: II, VIII, 5. 24. — ispituju duh svoj. . . iz godine u godinu\ član Zajedništva je bio svake godine ispitivan, te unapređen ili unazađen po svom stepenu. 24 — 25.— Neka kori čovek bližnjega-, prema Lev 19, 17 i drugim starozavetnim i verskim propisima, dužnost je opominjati, koriti svoga bližnjeg da ne čini grehe. Ta se »sveta dužnost« razvila do kulta u Zajedništvu iz Kumrana, te imamo slične spomene u apokrifnim knjigama, kao što je knjiga Sirahova (19, 13—17, i 20, 1—2; a takođe i u NZ Jev 3, 13.). 25 — 26.— Neka ne govori s njinr, onaj koji kori (opominje) s onim kojega kori. V.: Lev 19, 17—18; Ps 6, 2; 1 Pt 2, 1; Jev 3, 13; 26. — Jer ako ga u taj dan\ v.: Jev 3, 13; 'danas' — na ovom mestu u svitku stoji doslovno: 'danas' a preveo sam: 'u taj dan'. — ili tvrdokorno ili zavišću; prihvatio sam predlog dopune J. Lichta, koja se zasniva na slobodnom navodu Pnz 10, 17; na delovima slova koja se na oštećenom rukopisu vide kao i na fragmentu 4QSd: 'mrgodno ili zavišću zlom. . .'. Dopuna A. Habermanna ne bi mogla stati na lakunu! — u (neobre) za(nosti) srca\Čest izraz u SZ, prihvaćen u spisima. Preneseno: glupo, tvrdokorno. (6) 1. — neka ne iznosi čovek\ dalja razrada ideje iz Lev 19; v.: Mt 18, 15—17. — pred Mnoštvom\ reč koju ovde i dalje prevodim s Mnoštvo, glasi u hebrejskom izvorniku rabim, a zapravo je to množina muškog roda od priloga rav — mnogo, veliko — i u tom se obliku pojavljuje već u knjizi proroka Daniela (12, 2—4; 10). U rukopisima Zajedništva, pored velikog broja naziva zajednice pojavljuje se i reč rabim, očigledno označavajući jedan od njenih organizacionih oblika. Reč u ovom obliku znači: mnoštvo, množina, većina. Ako pomno proučimo dalje tekstove, doći ćemo do zaključka da je razlika između Zajedništva (Saveta Zajedništva, osnove Zajedništva i sl.) i Mnoštva u ovome: Zajedništvo je sekta (?) u svim svojim vidovima, društveno-verski pojam, zajednica koja uključuje u sebe sve koji se podvrgavaju njenim zakonima i propisima, dok je Mnoštvo »pravno telo«, zajednica koja kolektivno deluje, uglavnom na zasedanju. Prevod reči je težak i predmet je rasprava od vremena objavljivanja rukopisa DS, jer se i u njemu pojavljuje 70

ista imenica (13, 7; 14, 7; 14. 12 i 15, 8), a razgorela se posle objavljivanja kumranskih rukopisa. G. Komoroczy prevodi s 'Veliki'. T. Gaster uvek opisno: 'javno zasedanje'; G. Vermes: 'the Congregation'; E. Lohse: 'die Vielen', ali objašnjava: 'die Vollversammlung'; J. Maier: 'Vollversammlung', W. Tyloch: 'Wielki' i sl. Najbliže bi bilo prevesti sa u nas prihvaćenom tuđicom »Plenum«, iako ni taj izraz po svom suštinskom pravnom značenju ne odgovara u potpunosti. Posebno jc zanimljiv dokumentovani rad J. Carmignaca — HRBYM: les »Nombreux« ou les »Notables«? (v.: Revue de Qumran, Numero 28, Decembre 1971, Tome 7, Fascicuie 4), u kojem, posle analize svih mogućih do sada objavljenih prevoda i rasprava, predlaže da se izraz ne tumači u kvantitativnom već u kvalitativnom smislu, da nije u pitanju broj članova već njihov 'stepen' i značaj u Zajedništvu, pa predlaže francuski prevod notables — uvaženi, ugledni, videni; ili dignitaires — velikodostojnici, dostojanstvenici. U traženju rešenja ja sam pošao od novozavetnog teksta, gde se ranohrišćanska zajednica na grčkom naziva hoi polloi — mnoštvo, većina, svetina, narod, te sam po tome i preveo izraz rabim. Pritom naglašavam da je i ovaj, kao i svi drugi predloženi prevodi, veoma uslovan, i da kod čitanja treba uzeti u obzir činjenicu da mnoge drevne pojmove nikada nećemo moći sa sigurnošću odrediti. Pored ostaloga, v.: NZ De 4, 32; zatim M. Burrovvs: The Dead Sea Scrolls IV XI. 2. — u svim naseljima svojim; znači ne samo u Kumranu. Po ovome, po svedočenju J. Flavija i nekim delovima teksta u spisu Novi savez u zemlji Damaska (DS), u kojima se jasno govori o postojanju različitih mesnih grupa, zaključujemo da su članovi Zajedništva stanovali posvuda, a ne samo u kumranskom središtu, pridržavajući se, gdc god bili, načela zajednice. — i u novcu; pisar je na ovom mestu upotrebio aramejsku imenicu mamon, koja je i u nas postala simbolom. U jednom od fragmenata (4QSi) i na ovom mestu stoji hon — imovina, novac, blago — kao i do sada, a u fragmentu 4QSg u 25, redu ponovo stoji mamon. V.: NZ De 4, 32; 34; 35. — zajedno neka se hrane; v.: NZ De 2, 42, 44; 45; J. Flavije, nav. delo II, VIII, 5. 3.— desetorica Ijudi; obavezni, najmanji broj punoletnih vernika, tzv. minjan — kvorum; bez tog broja prisutnih ni danas se 71

4.— —

5. — 7. — 10. — 14. —

17. —

u Jevreja ne mogu održavati verski obredi. V.: J. Flavije, nav. delo, II, VIII, 9. Prema Mišni (Sanhedrin, 1, 6), desetorica predstavljaju jevrejsku zajednicu. Okvir od devetorice sjednim sveštenikom (kohenom) utvrđen je kao obavezni kvorum za meritornu raspravu pitanja strogo verskog karaktera; V.: Mišna (Megila 3, 4). sveštenik; dakle član zajedništva iz roda sveštenika — kohen. Moglo bi se prevesti i ovako: 'čovek svešteničkog roda.' s vinom; ovde je upotrebljena imenica tiroš. Ona se u hebrejskom jeziku može tumačiti kao vino i kao: šira, mošt, slatkiši — to su neki autori iz ovoga dela rukopisa izvlačili zaključak da su kumranci apstinirali od vina. U nekim najnovijim prevodima Talmuda ova se imenica ponegde prevodi kao pivo, slad. Prof. dr. H. Rabin mi je u razgovoru napomenuo kako on smatra da se ovom imenicom označava vino pravljeno od besemenog grožđa. Sudeći po rečniku OLHU (IV, str. 641) i drugim izvorima, razlika je nastala između govornog jezika u vreme nastanka Mišne (voćni sok, slatkiš uopšte) i jezika Petoknjižja (vino). Budući da su ovi rukopisi pisani jezikom koji je bio pod velikim uticajem Nauka — Tore, jasno je da se ovde misli na vino. za piće; pisar je greškom ceo ovaj red dva puta napisao. U fragmentu 4QSd ove greške nema, prema tome su bespredmetne rasprave oko značenja tog dvostrukog pisanja. radi čitanja knjige; očigledno je da je ovde reč o proučavanju i obaveznom čitanju Nauka. Neka ne govori; u ranohrišćanskoj zajednici su imali vrlo slične poglede na red i ponašanje, v.: 1 Kor 5, 11; 14, 30; 14, 40. časnik, kojije na čelu Mnoštva; verovatno drugi naziv za nadzornika (m'vaker — koji bi se mogao prevesti i sa: episkop), ali može biti da je ovo neki časnik koji ima drugo zaduženje u zajednici. Iz tekstova nije sasvim jasno. neka ne ima udela; još ne može da unese svoju imovinu u zajedničku, dakle još nije punovažni član komune! X

24. — Ako se medu njima nade čovek koji slaže; V.: Nz De 5, 1—3. 27. — (ili s)am presudi; dopune celog reda su prema predlogu J. Lichta. 72

(7)

1. — i ako kune. . . neka ga odstrane; na celoj strani rukopis je neuredan ne toliko u pogledu lepog pisanja, nego je pisar često pisao, brisao, izostravljao cele redove; tako je i u ovom redu teško dopuniti prazninu od reči: 'stvari njegove'. Pisar je tu nešto napisao, tačkama označio da briše, zatim reči izbrisao. Po nastavku bi se možda moglo dopuniti: 'stvari njegovc (u vreme dok) čita knjigu ili blagosilja. . .' 8. — A ako ne dosegne da plati; nejasno mesto. Ili se odnosi na one koji stanuju izvan sedišta zajednice u 'naseljima svojim', ili su članovi Zajedništva ipak imali nešto privatne svojine. 10.— čovek koji sedi raspušten; ovo se mesto vrlo često prevodi (i u do sada navodenim prevodima): 'čovek koji napusti zasedanje', uzimajući valjda najlakšu moguću varijantu glagola patar koji se ovde pojavljuje u trpnoj konstrukciji nifal: niftar, u značenju: napustiti, oprostiti (se), otpustiti, otposlati, csloboditi (nekoga), slobodan, itd. Ako imamo u vidu podatak da mu sleduje kazna 'ako ga usprave' (11. red), kao i strogost u ponašanju i vladanju koju traži Zajedništvo od svojih pripadnika, onda niftar treba prevesti: raspušten, (suviše) slobodan. V. rečnik OLHU, IV, str. 31. 13. — A čovek koji pljune; v.: J. Flavije, nav. delo II, VIII. 9. 20. — neka ne dotiče; T. Gaster prevodi imenicu maške — piće, s »communal board« — zajednička trpeza (?). Za to nema razloga, jer je ova kazna, iako blaža od one iz prve godine (zabrana kupanja, 'očišćenja Mnoštva'), dovoljno stroga, bilo da je reč o vodi ili o vinu (osnovnom delu ishrane na Bliskom istoku u to vreme: hleb i vino!), a drugi deo rečenice ukazuje da kažnjeni član 'seda' — no svakako 'posle' svih članova Zajedništva. 24 — 25. — članu Zajedništ{ya). ..; dopunio prema predlogu J. Lichta, i fragmentu 4QSe; za dopune koje predlaže A. Habermann nema mesta. Nema potrebe za dodavanjem reči vajihju — neka budu, koju A. Habermann predlaže na kraju 7. strane, jer je početak 8. strane jasan. XI

(8)

1 — 2. — ohjavama. . . svojim da se opliode; slobodan navod prema SZ Mih 6, 8. Izostavljeni su imenica el — bog i četveroslovlje JHWH v. objašnjenje za 5, 3 — 4. 73

3.— izvršiteljima pravde; A. Škrinjar predlaže prevod: 'po onima koji čine pravo'. 4. — po načelima istine; tačku prihvatio prema predlogu J. Lichta, ali čini mi se, da bi bilo vrlo moguće i ovako: 'i ophode se prema svima po načelima istine i po predodrcđenom času. A kad se nađu ovakvi u Izraelu. . .' 6 . — izabranicima; članovi Zajedništva često sebc nazivaju izabranicima, taj se pojam (b'hirim) isto tako pojavljuje i u apokrifima, a često i u NZ knjigama. V.: Rim 8, 33: 1 Pt 2, 9. 7. — Zidkušnje; slobodan navod prema SZ Is 28, 16. Često navođeno mesto i u NZ. Bahan — preveo sam doslovno kao kušnja, a ne kao odabran, premda jc odbir, odabranost, rezultat kušnje, kušanja, iskušavanja. Zanimljivosti radi: Pravilnik zajedništva upotrebljava poslednju reč ovog navoda iz starozavetne knjigc po niasoretskom tekstu (glagol huš — potresati se, misliti, zamisliti se, osećati, žuriti): '. . . ne pomaknu s mesta svoga'. Uvidom u Biblia Hebraica, str. 645, ova reč ima mnogo varijanata u raznim biblijskim rukopisima, te na kraju i u Prvoj Petrovoj poslanici 'neće biti postiđen' (na grčkom ep ayto). Stoga je i u našim prevodima isto tako pravo šarenilo. (V. knjigu prorcka Isaijc — D. Daničić: '. . . neće se plr-šiti': Biblija, Stvarnost: '. . neće propasti') V.: I Pt 2, 4 — 1 0 . 7 — 10. — Zid kušnje. . . po večnim zakonima\ o novim idejama Zajcdništva, o prinošenju duhovne žrtve (»žrtve miomirisnog kada« i »prinosi usana«) — vidimo mnogo u njihovim spisima. Prema prof. D. Fluseru (Aspects of the Dead Sea Scrolls, Jerusalim, 1958. str. 233.), verovatno su novozavetnc idejc izloženc u gore navedenoj Petrovoj poslanici, razvoj baš ovih ideja. Na str. 327. u Bibliji 'Stvarnosti' (Uvod i napomene) stoji uz I Pt, 2, 4: »Iz 28, 16; 1 Kor 3, 16 sl; Ef 2, 19 sl, uspoređuje Crkvu sa zgradom. U jedinstvu s Kristom, vrhovnim i vječnim svcćenikom (Heb. 5, 1 — 4), kršćani su također svećenici koji više ne prikazuju Bogu žrtve SZ-a, nego same sebe za duhovne. . . žrtve: Iv 4, 23; Rim 12, 1.« 10—12. — i neka budu ugodni. . . koji traži; cela je strana rukopisa neuredno pisana. Ima mnogo ispravaka, ispisivanja teksta između redova; tako su i ovi redovi ispisani delom između i iznad redova. Smisao je zbog toga teško odrediti, možda i ovako: '. . . i odrede presudu grešnicima. Kad 74

12.— 13. —

14.—

15. —

sc ovi utvrde u osnovama Zajedništva, poslc dvc godine dana po neporočnom putu, i poroka više ne imaju, neka se izdvoje, sveti. . zajedništvoni; pisar je ovu reč ispisao iznad linije teksta. pripravili put Božji; ovde je umesto imenicc el — Bog upotrebljena reč liualia, koja se nigde na drugom niestu ne susrećc. U fragmentu 4QSe na ovom mcstu stoji: 'pripravili put istine'. Dok neki naučnici govore o verovatno pogrcšnom pisanju (na nekim starozavetnim mestima pri obraćanju bogu ili spominjanju njegovog imena upotrebljava se produženi oblik lične zamenice 3. lica jednine hua — umesto uobičajenog hu, a i u rukopisima Zajedništva se ponegde upotrebljava oblik luia, koji se tako i izgovara, premda se piše htiah.) E. Katz, u u svojoj raspravi pod naslovom Huaha, izvlači ovo imc od molitve Š'ma Jisrael (Čuj, Izraele!) kao neku vrstu kriptografskog beleženja četveroslovlja. V.: Elijas Katz: Huaha, izd. Vydavatelstvo Slavenskej akademie ved v Bratislave, 1966. 'U pustinji pripravite. . . put: navod iz Is 40, 3. Ovde navod istovetan s onim u SZ, ali četveroslovlje pisar ne ispisuje, nego stavlja četiri tačke! U NZ navodi ovoga mesta prevode se po LXX: »Glas jednoga koji viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji!« V.: NZ Jv 1, 23; Lk 3, 4: Mt 3, 3; Mk 1, 3. (kojim) je zapovedeno; ovo sam dopunio po rukopisu: desna strana slova alef i leva slova reš •— r — se lepo vide. U fragmcntu 4QSd se ovo mesto dobro vidi jer je rukopis tu neoštećen: ašer — koji. XII

16. — medu članovima Zajedništva,

17. — 25.— 26. —

(9)

1.3. —

Saveza Zajedništva; u fragmentu 4QSd nema dva puta reči zajedništvo, te sc tamo čita: 'članovima Saveza Zajedništva.' govori dignute rtike; bezočno, obesno, v. objašnjenje za 5, 12. neće biti upitan za bilo koji savet; ili: 'ncće biti pozvan na bilo koji savet'. (prema rečima Mnoštv(a; gornji dclovi, slova su vidljivi u rukopisu. koji čini dignute ruke: v. prethodno objašnjcnjc za 17. red. prema svim ovim odredbama; u fragmcntu 4QSd: 'prema zajedništvu stepena'. 75

- više stoga no zbog mesa paljenica.. . ugodne žrtve; ideja da se prinošenje žrtava zameni molitvom i ispravnim ponašanjem, dalje je razrađena u NZ (v.: MT 12, 6—8; Rim 2, 15; Jev 9, 8'—10; 13, 15). Ali Zajedništvo još ne odustaje potpuno od prinošenja žrtava nego obećava da će posle povratka u Jerusalim iz svog »progonstva u pustinji« ponovo uspostaviti stare običaje i zakone, kad padne »vladavina Belijaalova.« V. objašnjenja PZ 8, 7 — 10 i RSS 2, 5. prinosi usana; preneseno: molitva. V.: SZ Ps 119 — 108; Hoš 14, 3. Na nekim mestima u NZ uzima se prevod iz LXX: 'plod usana'. V.: Jev 13, 15. sve do dolaska proroka; prema SZ Pnz 18, 15 — 22; 1 Mak 4, 46; 14, 41. V. objašnjenje za RSS 11, 2.

XIII odmeri sinove pravde; u svitku stoji: bnej hacadok, te bi se moglo čitati »sinove Cadoka«. To je očigledna greška pisara, iz dva razloga. Jedan je gramatičke prirode: pred ličnim imenima ne dolazi određeni član ha; drugi, važniji razlog: »sinovi Cadokovi« su rukovodioci Zajedništva (sveštcnici), prema tome »umnik« ni u kom slučaju ne može nad njima vršiti sve nabrojane dužnosti. U fragmentu 4QSd stoji: bnej hacedek — sinovi pravde. XIV (Blagosiljaćuga); ova deseta strana počinje rečima: 'U vremena'. J. Licht dopunjuje po smislu ovim rečima koje su ovde u zagradi, da t i bilo razumljivije, premda zapravo cela duga rečenica završava logično u 6. redu: 'prinosi usana blagosiljaće ga'. Dok se u zbirci propisa Pravilnika govori o članovima ili članu Zajedništva u trećem licu — u ovoj pesmi, zahvalnici, kojom se svitak završava, govori pojedinac, član Zajedništva, u 1. licu. U svakom slučaju, prcd nama je pesnički zbir svih osnovnih ideja Zajedništva. na početku vladavine svetla; ovde se odnosi na pojavu sunca, rađanje dana.

•— pri obrtaju njegovonf, u zahvalnici pred nama ova reč označava sredinu vremenskog razdoblja o kojem se govori. Ovde: podne. U 2. redu: ponoć, itd. Za dalje slučajeve v. objašnjenje za 4. red. 2. — smena straže tame\ po drevnom verovanju, noć ima tri »smene straže«. V.: Tuž 2, 19. — riznicu njenu; noć ima svoju »riznicu«, kao i dan svoje »konačište«. — ogrne odozgo; po transliteraciji A. Habermanna. 3 . — Svetlila; sunce i mesec. — Na početku razdoblja; u početku svakog od četiri razdoblja u godini, prema kalendaru sekte. V. objašnjenja PZ 1, 13—• 15 i RSS 2, 1 i dalje. — u dane mladine\ mlad mesec, početak meseca, praznik. 4. — kada se obnavljaju: veliki dan\ reč koju ovde prevodim imenicom dan, prema predlogu J. Lichta, u fragmentima 4QSb i 4QSd stoji isto tako. U rukopisu, čije je snimke prvi objavio M. Burrows, reč je dosta nejasno ispisana. Burrows je čita hem — oni, umesto jom — dan. J. Jadin predlaže da se čita zivam — njihov sjaj, i po njemu bi večenica glasila: 'Kad se obnavlja njihov veliki sjaj. . . 'Tako predlaže i A. Habermann. — i znak\ posle ove reči u rukopisu stoji jedno slovo N potpuno osamljeno, iza njega praznina od oko 8 milimetara, a zatim se tek nastavlja tekst. Iz ovoga su neki naučnici izvlačili zaključak da se radi o nekom »posebnom« znaku, i pokušavali odgonetati najrazličitijim kombinacijama, (često lišenim svake osnove). Koliko—toliko prihvatljivi bi možda bili: A. Habermannov predlog dopune praznog mesta, gde on smatra da je slovo N (nun) početak reči neeman, čiji je kraj pisar zaboravio da ispiše i tako dobija rečenicu koja počinje: 'i znak v(eran)'. Profesor Hajim Rabin, u komentarima za DS (C. Rabin, Zadokite Documents, str 71) čita ovaj red iz PZ: 'the letter n ( = 50) is the key ( t o the calendar) of His mercy' — 'slovo N (50) je ključ (za kalendar) Njegove milosti.' J. Licht, naprotiv, predlaže da se imenica ot — slovo, znak, znamenje, ovde čita samo kao znak, dan znaka, o kojem je ranije rečeno da predstavlja praznik — a ima ih četiri — u posebnom sektarijanskom kalendaru, ili, kako u knjizi Jubileja (6, 23, 24) stoji, to su »spomen-dani«, ali se o tim blagdanima ne traži svevišnja milost. Imenica mafteah u ovoj rečenici ne znači ključ •— već, pod uticajem aramejskog jezika, otvor. 77

— veliki dan. . . i znak \ po kalendaru sekte, ravnodevice, najduži, te najkraći dan u godini bili su početni dani razdoblja. U apokrifnim knjigama Hanoha i Jubileja, ti su se dani zvali Dani znakova. 7. — sedminama s\'ojim\ svaka sedma godina, oprostna godina, subotna godina. V. objašnjenje za RSS 2, 6 i 8. 8. — i u počeeima sedmoleća\ posle završetka svakog sedmog sedmoleća, bio je blagdan (doba, razdoblje), slobode —- tz\.jovel\ počinjala je pedeseta, jubilarna godina. Godina potpunog mira i siobode: za robove, dužnike, obradivu zemlju. 12. — Stvoritelju dobra mojega\ glagolsku imenicu mehin, koja znači: pripravitelj, spremač, pripremač (od glagola lion — spremiti, pripremiti, pripraviti), ovde prevodim kao: stvoritelj. Može se razumeti i kao: odreditelj. A moglo bi se čitati i m'hon — mesto, boravište, temelj, — zbog teško uočljive razlike između slova V, (vav) i J (jod) — te bi se u tom slučaju moglo prevesti 'Boravište (ili: temelju) dobra mojega. . .' 17— 18.— Neću uzvratiti nikome odmazdom: v.: Rim 12, 17 — 19. 25. — ogradiću rad (nje)ga; radi sticanja znanja. 26. — dopune prema predlozima J. Lichta. (11) 4. — ništa ga uzdrmati neće; u rukopisu piše čudna rečenica lo jazid azra, što bi se s mnogo mašte moglo prevesti i: 'neće zlonamerno činiti sila zla.' (?). Prihvatio sam objašnjenje J. Lichta, prema kojem je pisar grešio kod pisanja glagola z'azea — poljuljati, uzdrmati, pomaknuti s mesta — pa je umesto trećeg lica jednine budućeg vremena jizdaza napisao gornje reči. Ovo sam prihvatio ne samo zato što rečenica ima ovako smisla, nego što sam i sam na još nekoliko mesta nailazio da je pisar grešio u ispisivanju ovog glagola. 6 — 7. — od sinova čovečjih. . . ocl družine telesnog\ da izbegne ponavljanje pisac ovog speva je u ovim umetnutim rečenicama izostavljao glagol ('skrivena je' ili 'skriveni su'). 7. — od družine telesnog\ od ljudskog društva. 8 . — a temelje svete zgrade; neprevodiva trostruka igra reči: sod znači tajna, ali i družina, zajednica, a u ovom se slučaju pojavljuje kao skraćeni oblik imenice j'sod — temelj, osnova. 16. — Upravljaš pravdi; moglo bi se prevesti i 'Upravljaš u pravdi' dakle pravedno. 22. — tvar izvajana; tvar — materija.

78

PRAVILNIK ZAJEDNICE IZRAELA NA KRAJU DANA — Sereh haeda — (lQSa — PZJ)

Prvo izdanje: Barthelemy, D., Milik, J. T., Discoveries in the Judean Desert, 1, Qumran Cave I, Oxford, 1955. Kritičko hebrejsko izdanje: Licht, J., M'gilat has'rahim, Jerusalim, 1965.

PRAVILNIK ZAJEDNICE IZRAELA NA KRAJU DANA

1. A ovo je Pravilnik za celu zajednicu Izraela na kraju dana: Kada se ok(upe da bi zajedno hodi)li 2. po sudu sinova Cadokovih, sveštenika, i ljudi saveza njihovog koji su se odvra(tili od hoda po pu)tu 3. naroda, to su ljudi Njegovog saveta, koji su čuvali savez Njegov među grešnicima da bi dobili op(roštenje za zemlju). 4. Kad priđe (narod), neka saberu sve pridošlice, od deteta do žena i neka im govore na u(ho) 5. (s)ve zakone saveza i neka ih pouče tim zako(ni)ma svojim, da ne bi ponovili gre(he nehotične svoje). II 6. A ovo je Pravilnik za sve odrede zajednice, za sve rođene u Izraelu; Neka ga od de(čaštva njegovog 7. podu)čavaju knjizi Hagi, i prema dobu njegovom neka ga prosvećuju zakonima(a) saveza i (prema umu njegovom 8. neka ga po)uče sudovima svojim. Deset godina neka se smatra detetom. A (u) dvadesetoj go(dini neka prođe kroz 9. is)pite da bi došao u kolo, unutar poro(di)ce svoje, da se sjedini u svetu zajedni(cu). I neka se ne (približi) 10. ženi da bi je upoznao s muškom posteljom, nego tek kad mu se navrši dvade(set) godina, kad spozna (dobro) 11. i zlo. Tako neka se primi da se osvedoče na njemu odredbe Nauka te da bude prisutan slušanju sudova. 12. A kad mu se napuni . A s dvadeset i pet 6

81

godina neka dođe da pristu(p)i osnovama zajednice 13. svete, da služi službu zajedni(ce). A s trideset godina da pristupi raspravama 14. (i su)du, i da pristupi među glavare tisuća Izraela, vođe stotina, vođe pe(d)esetina, (i vođe) desetina, sudije i redare, po plemenima svojim, po svim porodicama svojim, (pre)ma rečima sinova 16. (Aharo)novih, sveštenika, i svim starešinama rodova zajednice, kako mu padne odluka da pristu(pi služ)bi svojoj, 17. (da izađe) i dođe pred lice zajednice, prema umu svom i neporočnosti svojoj; kad okrepi bedra svoja da posto(jano preuz)me 18. službu i dela svoja među braćom svojom, (bila ve)lika ili mala 1 ; (jedan dru)goga neka štuju, čovek bližnjega svoga. 19. A kad se namnože godine čoveku, prema snazi (neka mu da)ju teret u (služ)bi zajednice. Ali ni jedan nedorasli 20. neka ne dođe u kolo, da pristupi zajednici Izraela u raspra(vi i su)du i da nosi teret zajednice 21. i stupau rat da pokori narode. (Samo) u poredak (voj)ni neka se upiše porodica njegova 22. i neka na teškim radovima prisilnim radi službu svoju prema mogućnostima svojim. A sinovi Levijevi neka se postave, svako prema svome položaju, 23. prema rečima sinova Aharonovih, da bi doveli i izveli celu zajednicu, svakog čoveka prema poretku svom, do ruku starešina 24. (rodova) zajednice, vođa i sudija i redara, do broja cele vojske njihove, prema rečima sinova Cadokovih, sveštenika, 25. (i svih s)tarešina rodova zajednice. A ako bude objavljen skup za celu opštinu radi suđenja ili 26. Saveta Zajedništva, ili objave rata, neka ih posvete, tri dana, da bi svaki ko dolazi bio 27. spre(man za Sav)et. Ovo su ljudi koji se pozivaju na Savet Zajedn i š t v a : . . . svi 28. mud(raci za)jednice, učenjaci i znalci, neporočni i ratnici s 29. (vođama ple)mena i svim sudijama svojim i redarima svojim i vođama tisuća, i vođam(a stotina) (2) 1 - i pedesetina i desetina, i leviti, unu(tar odeljenja služ)be svoje — ovo su 2. ljudi od imena, odličnici, koji su određeni za Sav(et Zajed)ništva u Izraelu 3. pred sinovima Cadokovim, sveštenicima. Ali svaki čovek, koji 1) velika ili mala — dela, odnosno dužnosti

82

je zaražen ma i jednom od sv(ih) nečisti 4. čovečjih, neka ne dolazi u ovaj skup, i svaki čovek koji je zaražen ovftm 1 neka ne) 5. zauzima položaj unutar zajednice, i niko ko je kljast po svom telu, bog(aIj u nogama) ili 6. rukama, (še)pav ili s(I)ep, ili gluv, ili nem, ili je manom obeležen (po telu) 7. očima vidljivom ili čovek st(ar), nemoćan, da se ne može održati unutar zajednice— 8. neka ne dola(ze) ovi radi stupanja (u) zajednicu (lju)di od imena, jer su anđeli 9. sveti (u zajednici) njihovoj. A ako ima (nešto jedan od) ovih da kaže svetoj zajednici, 10. (ne)ka (ga) ispita (neko) usmeno, ali u (zajednicu neka ne) dolazi taj čovek jer je o(beležen 11. o)n. (Zas)edanje Ijudi od imena, (odlič)nika, u Savetu Zajedništva a k o 2 . . . 12. ( ) Pomazanika s njima će doći (sveštenik), glava cele zajednice Izraela i (sva 13. braća njegova, sinovi) Aharonovi, sveštenici, (odlični)ci, ljudi od imena, i neka sednu 14. pr(ed njim čovek) prema časti svojoj. A posle (neka dođe Poma)zanik Izraela i neka sednu pred njim vode 15. (tisuća Izraela, čov)ek prema časti svojoj, prema (položaju svom), u logorima svojim i pohodima svojim. I sve 16. starešine (rodova zajed)nice s mudra(cima njihovim i znalcima njihovim )neka sednu pred njih, čovek prema 17. časti svojoj. (I ako se za sto)lom zajedničkim oku(pe da založe hleb i vi)no, a postavljen je sto 18. zajednički (za jelo i vi)no za pi(će, neka ne pruži) niko ruku svoju prvi 19. da načne hleb i (vino) pre sveštenika, jer (će on b)lagosloviti načinjanje hleba 20. i vin(a i pružiće) ruku ka hlebu na početku, a posl(e će pruži)ti Pomazanik Izraela ruke svoje 21. ka hlebu, (a posle će bla)gosiIjati sva zajednica Zajedništva čov(ek prema) časti svojoj. A prema ovom zakonu neka čin(e) 22. kod svakog obe(da ako se oku)pi do desetorica Iju(di). 1) ovim — dalje navedenim manama 2) v. objašnjenje na str. 87.

•8 83

Objašnjenja za PRAVILNIK ZAJEDNICE IZRAELA NA KRAJU DANA

(1)

1.—• A ovo je Pravilnik; sam ovaj naslov ukazuje da svitak ima eshatološki sadržaj. Ovo nije više Zajedništvo u vreme pisanja spisa, nego u ona buduća vremena, kada se budu ostvarila sva njegova proročanstva. Ali, pri tome treba da se naglasi da izraz aharit hajamim (v. u SZ Post 49, 1; Br 24, 14; Pnz 4, 30; 31, 29; Is 2, 2; Jer 23, 20; 48, 47; 49, 39 i dr.), koji sam samo na ovom mestu preveo: 'kraj dana', ne mora da znači eshatološki kraj vremena, poslednji, tzv. sudnji dan. Prema mišljenju francuskog naučnika A. Jauberta (Žober), ovaj izraz, saglasno shvatanjima Zajedništva i uopšte pisaca apokrifne i apokaliptičke književnosti, znači i buduće događaje, ali i one iz savremene im stvarnosti. J. Carmignac i sam u svom radu: La notion d'eschatologie dans la Bible et a Qumran (Revue de Qumran, Br 25, 1969, str. 17 —• 31) dokazuje da ovaj izraz ne znači »kraj dana«, »dane svršetka« ili »kraj sveta«, pa ipak ga prevodi fin des joursl Na svim ostalim mestima gde se ovaj izraz pojavljuje u tekstovima Zajedništva preveo sam: 'potonji dani' — jer to odista najbolje odgovara shvatanjima kumranaca, da su to dani koji slede posle onih u kojima oni žive. A to su, prema njima (a i istorijski gledano), teška i sudbonosna vremena, doba vladavine Belijaala, ali u isto vreme oni su »poslednji naraštaj« toga vremena, iza kojega dolaze dani borbe protiv sila zla, a zatim i dani spasenja. A sve su to 'potonji dani', oni koji dolaze za ovima u kojima sami žive. (v. dalje: PB odl. 25, 5, 20; DS 4, 4; 6, 10 — 11; TH 2, 5 — 6; 9. 5 — 6; T N 2, 2; M M 1, 4; 1, 15; Flor 1, 2; 1, 12; 1, 15; 1, 17; 1, 19) Opširnije 84

0 svemu ovome v. B. Starkova, Kumranska literatura i eshatologija (Palest. sbornik, 28/87 87), str. 120 — 121. - odvra(tili od hoda po pu)tu naroda; slobodan navod prema SZ Is 8, 11. Ali u spisima Zajedništva, u kojima se ovo mesto navodi na nekoliko mesta, ne stoji tekst po MT, nego po LXX. Prema MT: 'opomenuo me da ne idem putem kojim ovaj narod ide' — a po LXX: 'odvrati me da ne i d e m . . . ' . V. primera radi: Flor 1, 14 — 16. kad pride (narod), neka saberu; doslovno piše: 'Kad priđu, neka saberu'. Sve do sledećeg reda ovo je slobodan navod prema Pnz 31,12, s uobičajenim promenama koje pri navođenju čine pisci svitaka Zajedništva. Tako, umesto 'ovog Nauka' u MT, ovde stoji 'zakone saveza', i sl. Kako je ovde reč o skupu u »potonje dane«, u vreme ponovnog okupljanja celog Izraela 1 njegovog prilaženja Savezu Zajedništva — pisac Pravilnika ovde piše i tumači doslovno 'govore na uho', opominjući na dužnost čuvanja tajni, koje su otkrivene samo članovima zajednice. II A ovo je Pravilnik za sve odrede; umesto onako kako u rukopisu doslovno stoji: 'svu vojsku', preveo sam imenicom 'odred', jer se po daljem tekstu vidi da je reč o vojnom i društvenom ustrojstvu zajednice. knjizi Hagi; knjiga pod ovim imenom se spominje još i u DS (v.: 10, 6, 13; 2; 14, 6), ali se tamo na prva dva navedena mesta piše s V (vav): Hagu. Kako se u rukopisima slova V i J vrlo teško razlikuju, a iz toga su proizišli i neki nesporazumi, nije sigurno da li se čita Hagu (što bi bilo bliže aramejskom izgovoru) ili Hagi. J. Licht u svom komentaru (ovom) Pravilniku iznosi da je knjiga Hagi možda Tora — Nauk, osnovna knjiga Zajedništva. J. Jadin u komentarima uz najnovije objavljeni rukopis (Hramovnik). iznosi mišljenje da je možda ovde i u DS pominjana knjiga u stvari Hramovnik. (J. Jadin, nav. delo, I, str. 300 — 301) V. objašnjenje u RSS 15, 5. - neka prođe kroz ispite; glagolska imenica, o kojoj je već bilo reči, a ovde se pojavljuje u množini p'kudim, upotrebljava se u SZ u značenju: regrutacija, novačenje, popisi dr. Urukopisima Zajedništva cela se rečenica jaavor al hap'kudim prevodi u dvoj85

nom smislu: kao i u PZ 'potpada pod novačenje' i doslovno 'prolazi k r o z . . . ' Naime, pikud je: popis, pregled, regrutacija, novačenje, zapovest, božja zapovest, pohođenje, ali i svi obredi i ispiti vezani uz čin primanja vojnih i drugih dužnosti u zajednici. V.: Sz Izl 30, 11 — 14. — unutar porodice; znači ne kao pojedinac. Imenica mišpaha se u SZ pojavljuje u značenju: porodica, rod; a u spisima zajedništva u dvostrukom značenju. Najčešće je to deo plemena, kojem uglavnom odgovara »tisuća« kao vojna formacija. V.: SZ Su 18, 19; 1 Sam 9, 21; Jš 7, 14. 10. — Ineka se ne približi ženi; na čudan način parafrazirana rečcnica iz SZ (Su 21, 11). U Talmudu je rok za ženidbu predviđcn pre dvadeset godina. — Tako neka se primi. . . slušanju sudova; u rukopisu se glagol kabel — primiti, pojavljuje u 3. licu jednine ženskog (!) roda budućeg vremena: t'kabel. D. Barthelemy, koji je prvi objavio ovaj deo svitka (a to prihvataju i neki drugi naučnici, tako je između ostalih i u mađarskom prevodu G. Komoroczya), smatra da se govori o ženi koja će moći (»primiće se«) »da svedoči protiv njega«, to jest protiv svog muža. No, iako jc ovo Pravilnik zajednice u buduća vremena (»na kraju dana«), što znači da se ne odnosi više na Zajedništvo u svom uskom sastavu nego na ceo narod posle ili uoči izvršenog eshatološkog božjeg prevrata, iako se u prethodnom redu otvoreno govori o određenom roku za ženidbu, verovatno se radi o pisarevoj grešci, jer bi ovaj propis bio u potpunoj suprotnosti s položajem žene u vreme pisanja ovog spisa. Na nemogućnost ovakve pretpostavke ukazuje i poslednji deo 'da bude prisutan slušanju sudova' (ako bismo i prihvatili navedena mišljenja, onda bi trebalo da bude: 'prisutna'!?). Ako bismo rečenicu preveli potpuno slobodno, sa 'da pristupi posluhu — disciplini sudova', bilo bi očigledno da se govori o prvom stepenu iskušeništva, o pravu iskušenika da bude prisutan na raspravama, da se podvrgne disciplini Zajedništva, ali još ne i donošenju sudova i ravnopravnog učestvovanja u donošenju odluka i sudova, što mu se daje u sledećim redovima: 'A s dvadeset i pet godina neka dođe da pristupi osnovama zajednice' itd. Stoga sam i prihvatio predlog J. Lichta da se umesto pogrešno t'kabel čita jitkabel, 3. lice jednine muškog roda budućeg vremena u konstrukciji hitpael. To je prihvatio u svom prevodu i T. Gaster, a i neki drugi.

12. — A kad mu se napuni; posle ovih reči pisar svitka ostavlja belinu, što obično čini kad pogreši, da bi se naknadno vratio i označio pogrešku (tačkama, brisanjem ili sl.), ali je i ovde to propustio da učini, što kod mnogih naučnika izaziva zabunu, te na vrlo zapleten način pokušavaju prevesti i ovaj deo teksta nastavljanjem na početni deo reda. 26. — neka ih posvete; tj. da se podvrgnu obredu očišćenja. V. objašnjenja za PZ 3, 4. 27. — spre(man za Sav)et; ovo je dopuna prema predlogu J. Lichta. D. Barthelemy predlaže dopunu: 'spre(man za ovo mes)to'. — . . . svi mudraci zajednice; na mestu koje sam označio tačkama, pisar je počeo pisati: miben es..., da bi zatim kao i na drugim mestima (u ovom svitku u redu 1, 12; u PZ 10, 4), ostavio belinu. Neki naučnici ovo mesto dopunjuju s miben esrim — od dvadesete godine (starosti). Budući da je u ovom svitku za svaki čin izričito određena odgovarajuća starost, očigledno je doba od dvadeset godina nespojivo s redosledom u daljem tekstu, koji počinje od najuglednijih. Verovatno je ovo pisareva neispravljena greška. (2)

11.— Zas(edanje Ijudi od imena; skraćeno, verovatno je prvobitni tekst izgledao ovako: ('Ovo je) zasedanje.. .' ili ('Pravila) zasedanja'. . 11 — 12. — Zas(edanje Ijudi. . . zajednice Izraela; jedno od onih mesta u spisima Zajedništva koja su izazivala najviše zanimanja i uzbuđenja u svetu, zbog mogućnosti raznih tumačenja cele rečenice. U prevodu se nisam služio ni jednom od mnogobrojnih mogućnosti dopuna, nego sam ostavio belinu kako bih čitaocu ukazao na najuočljivijem primeru na kakve se teškoće nailazi u čitanju kumranskih rukopisa i kako se iz takve nejasnoće radaju senzacionalistički napisi o odnosima i vezama Esena, Zajedništva i rane hrišćanske crkve. Osnovni razlog raznorodnih tumačenja ova dva reda leži u nejasnom mestu na kraju 11. reda, te u praznini na početku 12. reda, posle koje dolazi jasno ispisana reč mašijah — pomazanik, Mesija. U sredini 12. reda nedostaje još jedna reč. U prvom izdanju svitka PZJ D. Barthelemy čita oštećeno mesto iz 11. reda jolid, tj. glagolski koren jalad u konstrukciji hif'il (koja označava aktivnu radnju nad drugima), te se tako i može prevoditi s: rodiće. Nadalje, prvu prazninu dopunjava rečima: el et — bog. . . ; drugu s hakohen — sveštenik, te je tako došao 87

do rečenice:. . . 'ako (i 1 i: kada) rodi Bog pomazanika (Mesiju), s njima će doći sveštenik, glava cele zajednice. . . ' Svakako, rečenica se može razumeti i tako da bog neće sam roditi Mesiju, nego će prouzrokovati njegovo rađanje. Prof. dr. D. Fluser je autoru kritičkog izdanja PZJ J. Lichtu savetovao sledeću mogućnost čitanja ove rečenice: . . . 'ako se rodi u vreme kraja Mesija, s njima će doći (i 1 i: neka dođe) sveštenik, glava cele zajednice. . . ' Prof. J. Liver predložiojedaserečenicačita:' . . . ako se rodi sveštenik Mesija, s njima neka dođe i neka sedne na čelo cele zajednice...' Prof. J. Jadin je predložio dve varijante za tumačenje ovog istog mesta, kako sledi: a) . . . 'kada se savetuju. Sveštenik Mesija neka s njima dođe, i neka pobroji glave cele zajednice...' b) . . . 'kada se savetuju. Sveštenik Mesija neka s njima dođe, i neka stane na čelo cele zajednice. . . ' (!)

TLOCRT KAJMRANSK.E RAZVALINE. 1. KULA; 2. PISARNICA: 1 KUHINJA' 4. DVORANA ZA SASTANKE I TRPEZARIJA: 5' RADIONICA 1 GRNČARSKA PEĆ; 6. CISTERNE I BAZENI ZA KUPANJE; 7. TALOŽIONICA ZA VODU; 8. STALE. ^Skicu uradio izradio akad. slikar Jovan Curčić)

SVITAK ZAHVALNICE

PRE NO ŠTO SU N A U C N I C I DA GA ODMOTAJU

USPELI

POGLED NA SEVEROZAPADNI DEO ZGRADE ZAJEDNIŠTVA S JEDNIM OD MANJIH OBREDNIH KUPATILA.

i

V*** ™

tt^Vri V

K'tfrtt!) »J^TUV

4

KV

^

TVSA

VB V-

V ^ H ^ J * « « ! . ! ! vmWi

JWnv

-Ttonsa

V9

i t M iu-sj

T

viVrV^vi

vV<w **

*

**

^vt- #

w PRVI STUBAC PRA VILNIKA ZAJEDNICE NA KRAJU DANA (1, 1—29).

1ZRAELA

PRAVILNIK BLAGOSLOVA — Sereh hab' r a h o t — (1 QSB — PB)

Prvo izdanje: Barthelemy, D., Milik, J. T., Discoveries in the Judean Desert, I, Qumran Cave I, Oxford, 1955. Kritičko hebrejsko izdanje: Licht, J., M'gilat has'rahim, Jerusalim, 1965.

PRAVILNIK BLAGOSLOVA

1. Reči blagoslov(a) za umnika da njima blagosilja (bogo)bojažljive (koji delaju po Njegovoj volji i čuva)ju Njegove zapovesti 2. i koji se d(r)že Njegovog svetog saveza i koji hode neporočni (svim putevima istine njegove. I On ih od)abra za savez 3. (ve)čiti, (a potomstvo njihovo će) postojati večno: Neka te blagoslovi Gos(pod iz svetog konačišta Njegovog, i večni izvor) 4. koji nik(ada ne slaga) otvoriće za te s neba. . . 5. u ruke tvoje.. . (i neka te pomi)luje svim blagoslovi(ma nebeskim i neka te pouč)i u zajednici sve(tih).. . 6. . . . (izvor) večiti, i neka ne o(bustavi živu vodu ž)ednima. A ti bu(di). . . 7. (iz) baviće te oda svega. . . mržnji njenoj koja nema o s ( t a t k a ) . . . 8. . . . Satana . . . (s)veti. . . 9. sveta družina. (Odlomak br. 7) 1—21. 22. . . . neka te pomiluje Gospod (i svim) 23. (dobrim de)lima neka te razveseli i neka te pomiluj(e) 24. (neka) te pomiluje svetim duhom i miloš(ću). 25. I večitim savezom neka te pomiluje i . . . 26. I neka te pomiluje pravednim s u d o m . . . 91

27. 28.

(3)

1.

2.

3. 4. 5. 6. 7.

(3)

18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

92

(da) se ne spotak(neš) . . . I neka te pomiluje u svim delima tvojim i u svim . . . . (i neka te pomiluje) (i)stinom večitom.. . svim potom(cima tvojim). (Odlomak br. 6) Neka Gospod obrati lice svoje k tebi i neka miomiri(s žrtava tvojih miriše), i neka među s(vima) koji se tvoga s(veš)tenstva drže odabere. I neka pohodi sve svet(e) tvoje i o roko(vima) . . . sve potomke tvoje. (Neka ob)rati lice svoje celoj zajednici tvojoj. Neka ti glavu ovenca (krunom) u čast(i večnoj i neka pos)veti potomke tvoje večitom čašću i slavom. Neka obra(ti lice svoje. . . životu ( . . . mi)r več(i)ti neka ti dade i kra(lj)evstvo (s onim) koji donosi blagu vest i sa sv(eti)m anđeli(ma)... boriće se (pred) tisućama T v o j i m . . . pokoljenje poro(ka)... (Odlomak br. 19) . . . (da) Ti (se poko)re mno(g)i na(ro)di, i da n e . . . . . . sve bogatstvo svemira, da bi Te u(po)znali sa izvora (večitog) . . . koji Ga traže. Jer je Bog odredio sve temelje... . . . osnova tvoj mir za večna vremena. Reči blagoslova za (umnika, da njima blagosilja) sinove Cadoka, sveštenike, koje izabra Bog, da osnaži Savez Njegov (za uvek i da nad)zire sve odredbe Njegove unutar naroda Njegovog i da ih pouči kako je zapovedio. I da održe u istin(i savez Njegov) i da pravedno čuvaju sve zakone Njegove, i da se ophode onako ka(ko) je On odabrao: Neka te blagoslovi Gospod iz konačiš(ta) Njegovog (sve)tog, i neka te postavi u punom sjaju u sre(d zajednice)

26. 27.

28.

(4)

svetih, i svešte(nički) savez Njegov (neka ti ob)novi, i neka ti da izvor (znanja u savetu) svetom, i delima ruku tvojih neka o(krepi bedra) poni(že)nima, i onim što toče usta tvoja, sve (uboge) naroda. Neka ti da u nasleđe prvi(ne svih dra)gocenosti, i (za)jednica svega telesnog neka tvojom rukom bude blagoslovljena.

1—20.

21. 22. 23.

24.

25.

26.

27.

28.

njemu da nadzire... oko njega, na njihovim lici(ma)... . . . . i opradvaće te od svih. . . . . . . (jer) te i z a b r a . . . (i da te) postavi na čelo svetih. . . i naroda tvoga. . . . (ru)kom tvojom, ljude Božjeg saveta, a ne rukom v o đ e . . . Kao čovek bližnjemu svome, —• a ti, kao anđeo najviši u svetom Konačištu (a) slava je Bož(ja pred tobom, i njegova raskoš će bi)ti (na tebi) naokolo, dok služiš u palati kraljevskoj. I bacaćeš žreb s najvišim andelima, I savetnik (bićeš) zajedno (sa svetima) do vremena večnih, do svih vremena večnosti. Jer su istiniti svi za)koni Njegovi, postaviće te sveto(g u) narodu Svom, za svetlilo (veliko) za svemir u spoznaji, i da osvetliš lica mnogih (u Nauku Tvome i daće ti na glavu) venac za svetinju nad svetinjama, jer (ćeš Ga ti pos)vetiti i poštovaćeš ime Njegovo i svetinje Njegove. 93

(Odlomak br. 25) 1—17. 18.

19. 20. 21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28. 94

kojima je ispunio ru(ke tvoje). . . . . . (s) večn(im) vremenom, (i s)a svim predodređenim vremenima večnosti. A Tvoja čast i slava neće do(pustiti da se izmeni) strah od Tebe na sve koji slušaju Tvoje objave, i Tvoj s j a j . . . . . . Na umniku je da blagosilja kneza zajednice koji (će stati u potonje dane na čelo sve zaje)dnice Njegove i saveza (Njegovog sve d o k o n ) n e ob(no)vi, podigne kraljevstvo narodu (Svom) zauve(k; da bi sudio pravedno siromašnima i da bi) korio poš(teno uboge) na (ze)mlji, kako bi hodili pred Njim neporočno u svim p u t ( e v i m a . . . kako je to zapovedio po Mojsiju) i da (po)digne savez (Njegov za narod Njegov u dan) teskobe za one koji (Ga) ištu: (Neka te postavi) Gospod u večne visove, i kao mo(ć)nu ku(l)u (na) bedemu uzvišenom, da bi tu(kao narode) snagom (us)tiju tvojih tvojim ćeš žezlom opustošiti zemlju, i duhom usana tvojih usmrtićeš zlotvora, (spustiće se na te duh sa)veta, i moć večita, duh znanja i bogobojažljivosti, i biće pravda opasač (bedara tvojih) (i ver)a opasač za sl(ab)ine (tvo)je. I staviće ti rogove od gvožđa i potkove od tuča, da bodeš kao (bik mnoge narode, i da gaziš pu)ke kao blato na ulicama, jer te je Bog postavio žezlom za vladare.

Pred tobom će se (klanjati narodi, i svi će pu)ci tebi da služ(e). I svetim će te imenom Njegovim osnažiti i bićeš kao la(v medu zverima šumskim, mač će tvoj ždera)ti plen i neće biti ikoga da ti se protivi. I (za)stav(e) će se tvoje raširiti p o . . .

Objašnjenja za PRAVILNIK BLAGOSLOVA

(1)

1. po Njegovoj volji; J. Licht predlaže: 'po svemu što je volja Njegova' 3. potomstvo; dosl.: seme njihovo. 5. (nebeskim...; odavde pa nadalje u 5. i 6. redu prihvatio sam predloge dopuna E. Lohsea. 8. Satana; sotonu, đavola Odlomak br. 7 (2) 22. — i svim; ova i druge dopune s ove strane su prema predlogu E. Lohsea. Odlomak br. 6. (3) 1. — žrtava Tvojih; i ove su dopune prema predlozima E. Lohsea. 2. — o rokovima; to su određeni dani praznika u Zajedništvu. 3. — Neka ti glavu ovenča; ovako prema predlogu dopune J. T. Milika; bez njegove dopune rečenica glasi: 'neka podigne na tvoju glavu'. 6. — koji donosi blagu vest; mnogi čitaju mibasar — od mesa, od telesnog, ovozemaljskog, a ja predlažem mvaser — donosi blagu vest, naveštava. Odlomak br. 19. (3) 19. — da bi te upoznali; ovako prema predlogu J. Milika. J. Licht predlaže: 'da bi ti natočio sa izvora.' 23. — da nadzire; moglo bi se prevesti i: da ispita; da iskuša. 27. — neka okrepi bedra; prihvatio sam predlog dopune J. Lichta, dok Milik predlaže sledeće: 'i delima tvojim neka sudi svima plemenitima, i sa onim što iz tvojih usta izlazi sve vođe naroda.' 23.— tvojom rukom, v. Sir 50, 18 — 1 9 ; sveštenici kojima je ovaj deo pravilnika upućen blagosiljaju narod dizanjem ruku. 96

(4)

1 —20. — nadzire; početak ove strane rukopisa je uništen u toj meri da se čitaju samo reči koje se teško mogu povezati. 25. — anđeo najviši; isto kao i u Zahvalnicama (6, 13), prevodim izraz malah hapanim (hap'niml) uslovno opisno, jer su to anđeli najvišeg razreda koji gledaju boga u lice (panim), ili su unutra (p'nim) u najužem krugu nebeskih lica. Mnogi prevode doslovno: andeli lica, (Angesichtsengel i sl.). Možda bi moglo da se prevede i našim izrazom arhanđel. — a slava Božja; ovako prema J. Lichtu; prema Miliku: 'u slavu Boga nad vojs(kama služićeš večno i bi)ćeš unaokolo poslužitelj u palati kraljevskoj'. 26. — I bacaćeš; isto kao i u Zahvalnicama (6, 13), i ovde se rukovodećem članu Zajedništva predviđa da će zajedno s vrhunskim anđelima krojiti ljudsku sudbinu. 28.— u Nauku Tvome; ovako po J. Lichtu; po Miliku: '(mudrošću života i postaviće te za) pločicu...' — venac; zlatna pločica na čelu velikog sveštenika. V. SZ Izl 39, 30, i Lev 8, 9. — svetinje Njegove; možda: 'svete Njegove'?

100

NOVI SAVEZ U ZEMLJI DAMASKA — Brit Damesek — (CD — DS)

Prvo izdanje: Schechter, S., Fragments of a Zadokite Work, Documents of Jewish Sectaries I, Cambridge, 1910. Kritičko izdanje: Rabin, C., The Zadokite Documents, Oxford, 1954 i dr.

NOVI SAVEZ U ZEMLJI DAMASKA

I

1. A sada čujte, svi znalci pravde, i shvatite dela 2. Božja; jer u raspri je On sa svim što je telesno i sudiće svima koji ga preziru; 3. jer zbog nevernosti njihove, kojom ga napustiše, sakri On lice svoje od Izraela i od svetišta Svoga 4. i predade ih maču. Al' setivši se saveza s praocima, ostavi ostatak 5. Izraelu i ne dade da ih zatru. A po svršetku gneva, godina tri stotine 6. i devedeset od kada ih predade u ruke Navukodonosora, kralja Vavilona, 7. pohodi ih. I izraste iz Izraela i Aharona koren nasada, kako bi baštinio 8. zemlju Njegovu i uživao u dobru tla Njegova. Jer shvatiše svoj greh i spoznaše 9. da su ljudi prestupni. A bejahu kao slepi i kao oni koji tapkaju po putu 10. dvadeset godina. I shvati Bog dela njina, jer ga celim srcem iskahu 11. i odredi im Učitelja pravednosti da bi ih naputio putem srca Njegova; i upozna 12. poslednje naraštaje s onim što (će) učini(ti) s poslednjim naraštajem, skupom izdajica — 13. to su oni koji skrenuše s puta. To je vreme o kojem je zapisano: 'kao jogunasta krava 14. tako se uzjoguni Izrael', kada se pojavi drznik koji prosu na Izrael 15. vode laži i koji ih zavede u pustoš bespuća, kako bi unizili uzvišenosti večite i skrenuli 101

16. sa staza pravednosti i porušili međe kojima su omeđili praoci

nasleđa svoja, da bi 17. navukao na njih kletve saveza Njegovog i predao ih osvetničkom maču, osvetniku 18. saveza. Zato što propovedahu podeljenost i odabrahu opsene, očekivahu 19. procepe, izabrahu ono što je šiji dobro; pravdahu krivca i okrivljavahu pravednog. 20. Prekršiše savez i prestupiše zakon. Stuštiše se na dušu pravednog i sve koji hode 21. neporočni prezire duša njihova. I progoniše ih mačem i podsticahu narod na svađu. Al' razjari se gnev 1. Božji na zajednicu njihovu i odredi da su cela buka njina i sva dela njihova nečisti pred Njim. 2. A sada, čujte me, svi koji pristupate Savezu, otvoriću uši vaše za puteve 3. grešnika. Bog voli znanje; mudrost i razboritost postavio je preda se. 4. Um i znanje služe Ga. Strpljiv je i pun praštanja kako bi iskupio one koji se obrate od greha, ali je u njega i snaga 5. i moć i jarost velika, s plamenima ognja u ruci svih anđela uništenja za one koji skreću s puta, koji preziru 6. zakon. Ti neće imati ostatka ni begunaca. Jer ih Bog ne odabra od početka sveta i pre no što 7. bejahu stvoreni znao je dela njihova, prezire od ranije naraštaje njine i sakri lice Svoje 8. od zemlje sve do nestanka njihova. Jer On je znao godine njihova opstanka, 9. i broj i tačno doba njihovo za sve veke vekova. 1 sve što će se desiti, sve do toga šta će im doći u 10. njihovom dobu, za sve godine večite. Al' u svima podiže sebi uzvanike po imenu, kako bi ostavio pre11. živele za zemlju, da bi ispunio lice svemira iz semena njina. I objavi im putem pomazanika Svoga 12. duh Svoj sveti i najavi istinu, i tačno ime Svoje, imena njihova, ali one koje omrznu — 13. zavede u stranu. 14. A sada, sinovi, čujte me, otvoriću vam oči da biste videli i shvatili dela 102

15. Božja i izabrali ono što je Njemu ugodno, a odbacili ono što mrzi; hodili neporočni 16. po svim putevima Njegovim, kako se ne biste zanosili za naumima grešnog nagona i bludnih očiju. Jer su mnogi 17. zabludeli zbog njih, i slavni junaci posrnuše zbog njih, od vajkada do sada. Kada su hodili tvrda 18. srca, padoše stražari neba. Zbog njih bejahu uhvaćeni, jer nisu čuvali zapovesti Božje. 19. A i sinovi njihovi, koji bejahu stasiti kao visoki kedrovi a tela im kao planine, padoše takođe. 20. Sve što je od puti a bejaše na kopnu izdahnu takođe i postade kao da ga bilo nije, jer postupahu 21. po svojoj volji i ne čuvahu zapovesti svog tvorca sve dok se Njegov gnev ne raspali protiv njih. 1. Tako su zabludeli sinovi Noahovi i poro(di)ce njihove i zbog toga su uništeni. 2. Avraham nije hodio po njima i sta(de ljubi)mcem jer čuvaše zapovesti Božje i ne izabra 3. volju svoga duha. I predade ih Jishaku i Jakovu, a oni (ih) čuvahu i bejahu zapisani kao ljubimci 4. Božji i saveznici večiti. Sinovi su Jakovljevi zabludeli po njima te su kažnjeni prema 5. grehovima svojim. A i sinovi njihovi u Egiptu hodiše tvrda srca zaverivši se protiv 6. zapovesti Božje i radeći ono što se svakome činilo pravo. I krv su jeli. Uništeni su zato 7. muškarci njini u pustinji. (Kao što) im (reče) u Kadešu: 'Uziđite i uzmite (zemlju', ali oni izabraše da postupaju po volji) svog duha i ne slušahu 8. glas stvoritelja svoga, zapovesti kojima ih je učio i gunđahu u šatorima svojim. Zato se raspali gnev Božji 9. na zajednicu njihovu. Sinovi njihovi po Njemu nestadoše, i kraljevi njihovi po Njemu su zatrti i junaci njihovi po Njemu 10. nestadoše i zemlja njihova po Njemu opuste. Po Njemu odgovarahu oni koji prvi pristupiše savezu te bejahu predani 11. maču pošto napustiše savez Božji i izabraše (da postupaju) po svojoj volji i zanosili se za tvrdim 12. srcima svojim, da čini svaki po svojoj volji. A sa onima koji se čvrsto držahu zapovesti Božjih, 103

13. koji su preostali — sa njima Bog sklopi Savez svoj s Izraelom doveka, kako bi otkrio 14. ono što je skriveno, u čemu je ceo Izrael bludeo: svete subote Njegove i blagdane 15. slave Njegove. Svedočanstva pravednosti Njegove i puteve istine Njegove i zahteve volje Njegove, koje treba da čini 16. čovek i da živi po njima. (sve je to) otvorio pred njima, te oni iskopahu studenac bogat vodom, 17. a onaj koji (tu vodu) prezre, živeti neće. A oni se kaljahu u čovečjem grehu i po putevima nečisti, 18. i rekoše: Jer to je naše. A Bog, u tajnama čuda svojih, iskupi im grehe njihove i oprosti im prestupe 19. i sagradi im siguran dom u Izarelu, koji ne stajaše od pradavnina do 20. sada. Oni koji ga se čvrsto držahu živeće večno i njihova je slava i čast čovekova. Kao što 21. im odredi Bog putem proroka Jehezkiela, rekavši: 'Sveštenici i leviti i sinovi IV 1. Cadoka, koji čuvahu službu u svetištu mojem, dok su sinovi Izraela odlutali 2. od mene, neka mi oni prinesu pretilinu i krv'. 'Sveštenici' su obraćenici Izraela 3. koji iziđoše iz zemlje Judejske, a ('leviti' su oni koji) im se priključiše, a 'sinovi Cadoka' su izabranici 4. Izraela, uzvanici po imenu, koji će postojati u potonje dane. Evo tačno 5. imena njihovih po rodoslovljima njihovim i rok opstanka njihova i broja jada njihovih i godine 6. boravka njinog, i tačno (navedena) dela njihova. (To su pr)vi sveti (ljudi) koje je iskupio 7. Bog, jer opravdahu pravednog i okrivljavahu krivog. A svi koji pristupiše posle njih 8. treba da rade tačno prema Nauku kojem su poučeni praoci njini, sve dok se ne navrši 9. kraj tih godina. Kao savez koji je Bog sklopio s praocima da bi ih iskupio 10. od grehova njihovih, tako će Bog iskupiti i njih. I kada se navrši kraj broju godina 11. tih, neće više morati da pristupe domu J'hudinom, već neka svaki čovek stane na 104

12. svoj branik: 'Sagrađen je bedem, proširi se nadaleko zakon!' Tokom svih tih godina biće 13. Belijaal odaslan na Izrael, kako je Bog govorio preko proroka Isaije, sina 14. Amocovog, rekavši: 'Strava, jama, zamka na te, žitelju zemlje!' Tumačenje ovoga je: 15. to su tri mreže Belijaalove, o kojima je govorio Levi, sin Jakovljev, 16. u koje je uhvatio Izrael stavljajući ih pred njih kao tri vrste 17. pravednosti. Prva je blud, druga je bogatstvo, treća 18. skrnavljenje svetišta. Ko se izvuče iz ove, uhvati se u onu, a ko se spasi iz one, uhvatiće se 19. u ovu. 'Graditelji pregrade koji iđahu za Cavom' — 'Cav' je prorok, 20. koji reče: Neka prorokuju! — biće uhvaćeni u dve (zamke): u blud, ako uzmu 21. dve žene za svoga života, jer osnov stvorenja jeste: 'muško i žensko stvori ih', V 1. a oni koji su ulazili u kovčeg; 'dolažahu dvoje po dvoje u kovčeg'. A i o knezu je zapisano: 2. 'Neka nema mnogo žena'. A David nije čitao zapečaćenu knjigu Nauka koja 3. beše u skrinji, koja nije otvarana u Izraelu od dana smrti Eleazarove 4. i J'hošuine [i Jošuine], i staracakoji su služili Aštartu, i bi skrivena 5. (i nije) otkrivena sve dok se ne pojavi Cadok. A dela Davidova behu oproštena, osim krvi Urijine, 6. te mu ih Bog otpusti. Oni još i skrnave svetište, jer ne 7. odvajaju, kako je po Nauku, i ležu s onom koja vidi krv svoga odliva. I uzimaju: 8. čovek kćer brata svoga i kćer sestre svoje. A Mojsije reče: 9. 'sestri majke svoje ne prilazi jer je ona plot majke tvoje'; a zakon golotinja za muškarce 10. je pisan, ali isto tako i za žene. I ako kćer bratovljeva otkrije golotinju brata 11. oca svoga, a ona je plot (njegova). . . A oni isto tako skrnaviše svoj sveti duh i jezikom 12. pokudnim otvarahu usta na zakone Božjeg saveza, rekavši: Nisu tačni. I gnusobe 13. govore o njima. Svi su oni potpaljivači vatre, podžegači varnica. Niti 105

14. pauka su njihove niti, a jaja gujina jaja njihova. Onaj koji im priđe 15. neće se očistiti, što više čini tako to će krivlji biti, čak i ako je bio pod prinudom. Jer bi se i ranije setio 16. Bog dela njihovih i raspalio bi se gnev Njegov na postupke njihove, jer ne beše narod razuma, 17. već narod izgubljen za savete, jer ne bi u njima razuma. Jer se odranije pojavi 18. Mojsije i Aharon, po Vođu svetlonoši. A Belijaal podiže Jahanea i 19. brata njegovog u zlim naumima svojim, kada se Izrael oslobodi po prvi put. 20. A u doba razorenja zemlje pojaviše se oni koji premeštaju međe i zavedoše Izrael. 21. I opuste zemlja, jer podbadahu protiv zapovesti Božjih (datih) putem Mojsija i Vi 1. pomazanika Njegovog svetoga. I lažno su prorokovali kako bi odvratili Izrael od 2. Boga. Al' seti se Bog Saveza s praocima i podiže iz Aharona razumne i iz Izraela 3. mudre i učini ih sposobnim da čuju, te iskopaše studenac: 'Studenac koji iskopaše vođi, izdubiše 4. odličnici narodni, žezlom'. 'Studenac' je Nauk, a oni 'koji' ga 'iskopaše' su 5. obraćenici Izraela, koji izlaze iz zemlje Judejske i koji će obitavati u zemlji Damaska, 6. koje je sve Bog prozvao 'Vođama', jer ga iskahu i ne bi opovrgnuta 7. (sl)ava njina ni sa jednih usana. A 'žezlo' jeste tumač Nauka o kome 8. reče Isaija: 'izvlači alat za delo Njegovo'. A 'odličnici narodni' su oni 9. koji dolaze da dube studenac žezlima kojima zacrta 'Žezlo' 10. da se hodi po njima tokom celog roka opačine, jer bez njih ništa postići neće sve do nastupa 11. onoga koji će poučavati o pravednosti u potonje dane. A svi oni koji su prevedeni u Savez 12. da ne bi prilazili svetištu da zalud pale žrtvenik Njegov, hoće li postati zatvarači 13. vrata, (kako reče Bog: 'Ko će međ vama zatvoriti vrata moja, kako ne biste palili žrtvenik moj 106

14. uzalud') sve dok se ne budu držali toga da postupaju tačno kako Nauk (predviđa) za rok (vladavine) opačine? Neka se odvoje 15. od sinova jame, i uzdrže od nečiste imovine opakih, (otete) od zaveta, od zaplena 16. i od imovine svetišta. (I neka ne) pljačkaju sirotinju naroda Njegova, i neka udo(vi)ce ne budu njihovim plenom 17. i neka siročad (ne) ubijaju. I neka razlikuju nečisto od čistoga i neka objavljuju (razliku) između 18. svetog i neposvećenog. I neka čuvaju subotnji dan tačno (kako je propisano) i određene dane 19. i dan posta onako kako su ustanovili oni koji su prešli u Novi savez u zemlji Damaska. 20. I neka uznose svetinje tačno (kako je propisano) za njih. Neka voli čovek brata svoga 21. kao sebe samoga, i neka krepi ruku siromaha i ubogoga i stranca. I neka čovek teži dobru 1. brata svoga, i neka ne greši čovek prema mesu ploti svoje. Neka se uzdržava od bluda 2. kako je po zakonu. Neka kori čovek brata svoga kako je po zapovesti, i neka ne nosi srdžbu u sebi 3. iz dana u dan. Neka se udalji od svih nečistoća kako je po zakonu i neka ne pogani 4. čovek duh svoj sveti, onako kako im je Bog (sve) odelio. Svi oni koji se ophode 5. po ovim (odredbama) u svetoj neporočnosti, prema svim poukama Njegovim, savez će Božji biti sigurnost za njih 6. da će ih održati u životu kroz [hiljade naraštaja, kako je zapisano: 'koji čuva savez i milost prema onima koji ga ljube i koji čuvaju Njegove zapovesti do] hiljadu 6.a. naraštaja'. A ako stanuju u logorima, prema pravilima zemlje [kako je to bilo odvajkada] i uzmu 7. žene [prema propisu Nauka] i rode decu, neka se ophode prema Nauku i prema odredbama 107

8

9.

10. 11.

12.

13. 14, 15. 16.

17. 18.

19. 20.

obaveznih zakletvi, prema pravilima Nauka, kao što reče: 'za muža i ženu i za oca i sina'. A svi koji preziru [zapovesti i zakone] (biće osuđeni na uništenje) kada Bog bude pohodio zemlju da bi vratio odmazdom opakima, kada se ostvari ono što je zapisano u rečima proroka Isaije, sina Amocovog, koji reče: 'Doći će na te, i na narod tvoj, i na dom oca tvog, dani kakvi (ne) dođoše od dana otcepljenja Efrajimovog od J'hude'. Kada se odvojiše dva doma Izraelova, otcepi se Efrajim od J'hude, i svi otpadnici behu izručeni maču a oni koji bejahu postojani nađoše utočišta u zemlji severnoj. Kao što reče: 'Proterao sam Sikuta, kralja vašega, i Kijuna, kumire vaše, (i zvezdu boga vašega) iz šatora Moga u Damask'. Knjige Nauka su 'šator kralja' Kao što reče: 'I podigoh opali šator Davidov'. 'Kralj' je zajednica, a 'postolja kumira' a 'Kijun, kumiri' su knjige Proroka čije reči Izrael prezire. A 'zvezda' jeste Tumač Nauka, koji je došao u Damask, kako je zapisano: 'Iz Jakova zvezda izađe i žezlo se diže iz Izraela'. 'Žezlo' je knez cele zajednice, a kada on nastupi uništiće

).a. sve sinove Šetove...) [(kako Bog reče) putem proroka Zaharje: 'Maču, probudi se protiv pastira moga, i na čoveka bliskoga mojega, reč je Božja. Udri pastira, raspršiće se stado te ću ja ruku svoju pružiti na malene'. A oni koji Ga se drže to su siromasi stada.] 21. Ti će biti spaseni u vreme pohođenja, a oni koji se odmetnuše [biće izručeni maču kada dođe pomazanik iz Aharona i Izraela. Kao što beše u vreme pohodenja] nad praocima, [kako reče putem Jehezkiela: 'obeležiti znakom po čelima one koji uzdišu i jadikuju'] 1. a preostali će biti izručeni maču [osvetničkom, osvetniku Saveza]. I to će biti presuda za sve koji su prešli u Njegov Savez a koji 2 se ne drže čvrsto ovih [zakona]: biće kažnjeni uništenjem, rukom Belijaala. To je dan 08

3. kada će Bog izvršiti pohođenje [kao što je govorio]: 'Vođi J'hude behu [kao oni koji premeštaju međe] na koje ćeš izliti (Svoj) gnev'. 4. Jer će se nadati ozdravljenju a On će ih samleti. Sve su to pobunjenici, jer [pređoše u Savez obraćenja i] ne skrenuše s puta 5. izdajica već se kaljahu po putevima bluda i imovine opakih. I svetili su se i gajili srdžbu u svom srcu, 6. čovek prema bratu svom i mrzeo čovek bližnjega svoga, i skrivahu se, čovek od ploti mesa svoga 7. i pristupahu razvratu, ganjahu bogatstvo i nečasnu dobit. I svaki je čovek radio ono što mu se činilo pravo 20. 8. i odabirao tvrdokornost srca. Nisu se udaljili od naroda [i njihova sagrešenja] i razuzdaše se drsko 9. da hode putem opakih, o kojima Bog reče: 'jed je zmija vino njihovo, 10. ljuti otrov glava otrovnica.' 'Zmije' su kraljevi naroda, a 'njihovo vino' jesu 11. putevi njihovi, a 'glava otrovnica' je glava(r) kraljeva Grčke koji dolazi da iskali 12. osvetu nad njima. I pored toga, sve to nisu shvatili graditelji zida i žbukači slabim lepom, jer je 25. 13. vetrogonja i merač oluja i onaj koji [čoveku] prorokuje laži. Prorokovao je njima, te se stoga razjari gnev Božji protiv cele njegove zajednice. 14. I to što reče Mojsije [Izraelu]: 'Ne ideš ti zbog pravednosti svoje i ispravnosti srca svoga da zaposedneš 15. ove narode, već stoga što ljubljaše očeve tvoje i što drži zakletvu' — 16. biće zakon za obraćenike Izraela (koji) skrenuše s puta naroda. Bog je zbog ljubavi prema 17. praocima, koji svedočiše [protiv naroda] u Njegovu korist voleo one koji dolaze za njima, jer njihov 18. je Savez otaca. A mrzi i gnuša se Bog od graditelja zida i rasplamsa se gnev Njegov [na njih i na sve koji hode za njima] i po načelu 19. ovom će se suditi svakom ko prezire zapovesti Božje, i ko ih napusti i okrene se od njih u tvrdokornosti srca svoga. 20. To je reč koju reče Jeremija Baruhu, sinu Nerije i Eliša 21. Gehaziu, momku svom. 33 /43 Svi ljudi koji pređoše u Novi savez u zemlji Damaska 21.a. a koji se obratiše, i izneveriše, i odstupiše od stu34. denca žive vode 109

35.21.b. neće se ubrajati u zbor naroda, u spise se njegove neće upisati od dana smrti K. B STR

1. učitelja Zajedništva, sve do nastupa Pomazanika iz Aharona i iz Izraela. ( ) A ovo su načela po kojima će se suditi 2. svima koji prelaze u zajednicu neporočnih, svetih ljudi; ali onaj koji ustukne od toga da izvrši dela određena ispravnima 3. jeste čovek koji je istopljen u peći. Kada mu dela iziđu na videlo, biće odstranjen iz zajednice 4. kao onaj kome nije palo u deo da bude među učenicima Božjim. Prema sagrešenju njegovom neka ga ispituju i kore ljudi 5. znanja, sve do dana kada će moći da se vrati da bi stao pred neporočne, svete ljude, 6. a kada mu dela iziđu na videlo, prema tumačenju Nauka, po kojem hode 7. neporočni, sveti ljudi, neka se niko ne složi s njim ni u imovini, niti u bogatstvu, 8. jer su ga prokleli svi sveti Svevišnjeg. I po ovom načelu će se suditi svima koji preziru (zakone) i prvima 9. i poslednjima (među njima), koji staviše kumire na svoja srca, i hodiše u tvrdokornosti 10. srca svoga. Oni nemaju udela u domu Nauka. Po načelu po kojem će njihovoj sabraći koja se vratiše, 11. s drznicima će im biti suđeno. Jer govorahu gnusobe o zakonima pravde i prezirahu 12. Savez i sporazum koji su sklopili u zemlji Damaska, a to je Novi Savez. 13. Ni oni, ni porodice njihove (ne) će imati udela u domu N a u k ( a ) . . . . I od dana 14. smrti učitelja Zajedništva do nestanka svih ratnika koji se vratiše 15. čoveku laži, (prođe) oko četrdeset godina. U to se vreme rasplamsa 16. gnev Božji protiv Izraela, kao što reče: 'Neće biti kralja, ni vođa', ni sudije, n(it)i 17. (čoveka koji) pravedno kori. A obraćenici od greha, J(a)kov(lje)vi, čuvahu Božji Savez. 'Tada neka govo(ri) čovek 18. bliž(njemu svom', kako bi poučio pravednosti čovek) brata svoga, i podupro njihove korake po putu Božjem. 'I ču 19. Bog njihove reči i usliši (ih), i bi napisana Knjiga sećanja (pred njim) za bogobojažljive i za one koji štuju

110

20. ime Njegovo'; sve dok se 'ne objavi spasenje i pravda' za (bogo)bojažljive. 'Obratite se i (sagledajte) (razliku) između pravednoga 21. i bezbožnika, između onoga koji (Bo)ga služi i onoga koji Ga ne služi'. 'Jer On učini milost hi(ljadama), onima koji Ga ljube 22. i koji Ga čuvaju' za hiljade naraštaja. (A svi ljudi) doma Pelegova, koji iziđoše iz svetoga grada, 23. i osloniše se na Boga u vreme kada je Izrael grešio i skrnavio svetište, obratiše se 24. Bogu. — I (umi)ri ih narod s mal(o) (re)či. Sv(ima nji)ma, čoveku svakom prema duhu njegovom će biti suđeno u Savetu 25. svetom. A svi koji probiše međe Nauka — među onima koji su prešli u Savez — kada se pojavi 26. slava Božja Izraelu, biće istrebljeni 'i(z) logora', a s njima svi koji okrivljavahu 27. J'hudu u dane njegovih vatrenih kušnji. A svi koji se drže čvrsto ovih odredaba za i(z)lazak 28. i za (d)olazak, prema Nauku, i slušaju glas učitelja i priznaju pred Bogom: 'Jer mi 29. zlo činismo, i mi i očevi naši, suprotstavljajući se zakonima Saveza. Pravedni 30. i istiniti su sudovi Tvoji nad nama.' I neka ne dižu ruke na svete zakone Njegove i sudove 31. pravedne Njegove i svedočanstva istinita Njegova. I neka se podvrgnu prvim zakonima po kojima 32. je suđeno članovima Zajedništva, i neka slušaju glas Učitelja pravednosti. I neka ne odbace 33. zakone pravednosti, već kad ih čuju, neka se vesele i raduju, nek im se okrepi srce, jer će nadvladati 34. nad svim sinovima svemira. A Bog će ih iskupiti, te će videti Njegovo spasenje, jer nađoše utočišta u Njegovom svetom imenu. 1. Svaki čovek koji osudi na uništenje (drugog) čoveka po zakonima (tuđih) naroda neka bude ubijen. 2. Jer, kao što reče: 'Ne sveti se, ne gaji srdžbu prema sinovima svoga naroda'; svaki čovek — od onih koji pređoše 3. u Savez — koji iznese o svom bližnjem reči, ne koreći ga pred svedocima, 4. već to iznese u jarosti besa svoga ili ispriča starešinama svojim da bi ga izložio preziru — jeste osvetnik i zlopamtilo. 111

5. A zar nije zapisano da se On 'sveti protivnicima Svojim i On gaji srdžbu prema neprijateljima svojim'. 6. Ako oćuti iz dana u dan, i ako progovori o njemu u jarosti besa svoga prema njemu, u smrtno (važnoj) stvari 7. svedoči protiv njega; zbog svega toga ne postupi po zapovestima Božjim, koji mu reče: 'Ukorom 8. kori svoga bližnjeg i nećeš uzeti na se greh njegov.' O zakletvi; kao što 9. reče: 'Ne presuđuj sam'; čovek koji se zakune na polju 10. umesto pred sudijama ili prema njihovom ukazu — sam je presudio (drugom). A sve što se izgubi 11. a ne sazna se ko je to ukrao iz vlasništva logora iz kojega je ukradeno, neka se vlasnik toga zakune 12. zakletvom kletvenom, a onaj koji čuje to, ako sazna a ne kaže — kriv je. 13. A za svaki predmet krivice koji se vraća a nema vlasnika, neka se onaj koji vraća ispovedi svešteniku 14. i neka ostane njegovo, osim ovna —• krivca sve. A tako isto sve što je izgubljeno i nađe se a nema 15. vlasnika, neka pripadne sveštenicima, jer nalazač ne bi znao načela zakona (po kojima ih treba dosuditi). 16. Ako se ne nađu njihovi vlasnici, neka oni čuvaju sve te stvari. Ako zgreši 17. čovek prema Nauku i ako bližnji njegov vidi, a sam je, ako je to smrtno (važna) stvar, neka ga prijavi 18. u njegovom prisustvu, koreći ga, Nadzorniku. A Nadzornik neka ga zapiše sopstvenom rukom, sve dok to ne učini 19. pred još jednim, dok ovaj ponovo prijavi Nadzorniku. Ako ponovo (zgreši) i ako bude uhvaćen pred 20. jednim (licem), njegova je presuda potpuna. A ako ih je dvojica i oni svedoče o 21. jednoj stvari, neka (taj) čovek bude izdvojen iz očišćenja, samo ako su poverljivi 22. oni, i u dan viđenja čovek prijavi Nadzorniku. Što se imovine tiče, neka se prihvate dva 23. svedoka, poverljiva. A na (osnovu izjave) jednoga da se izdvoji iz očišćenja. Ali neka ne prihvate X 1. sudije za pogubljenje izjavu svedoka kome se ne navršiše dani za prolaz 112

2. kroz ispite (i koji nije) bogobojažljiv. Neka se ne poveruje čoveku

koji protiv svoga bližnjega 3. svedoči, ako je drsko prestupio i jednu reč među zapovestima, sve dok se ne očisti da bi se (mogao) vratiti. 4. 5. 6.

7. 8.

9. 10,

11. 12,

13 14 15,

16,

17, 18. 19. 20. 21. 22. 23. 1.

A ovo je Pravilnik za sudije zajednice: Do desetoro odabranih ljudi iz zajednice, za (određeno) vreme, četiri iz plemena Levija i Aharona, a iz Izraela šest, učenih u knjizi Hagu i u osnovama Saveza, od dvadeset i pet godina do šezdeset godina starosti. I neka se ne postavlja više od šezdeset godina i iznad toga niko da sudi (u) zajednici, jer 'zbog toga što čovek greši skratiše mu se dani, i kada se razjari gnev Božji na žitelje zemlje, reče On neka ih napusti znanje pre no što im se navrše dani.' O očišćenju u vodi. Neka se ne kupa čovek u prljavoj vodi ili nedovoljnoj da pokrije čoveka. Neka u njoj ne čisti suđe. A (što se bilo koje) lokve u steni (tiče), u kojoj nema dovoljno (vode) da pokrije (čoveka), (ili) koje se dotakao nečist čovek, voda je njena nečista kao voda iz suda. O su(b)oti, da se drži ona, prema zakonu o njoj. Neka ne radi (ni jedan) čovek dana šestoga nikakav posao od vremena kada će sunčevo kolo biti daleko od dveri njegovog ispunjenja; jer to je ono što reče: 'Drži subotnji dan i svetkuj ga'. I u dan subotnji neka (ni jedan) čovek ne govori reči isprazne i jalove. Neka ništa ne daje na zajam bližnjemu svom. Neka ne prosuđuje o imovini i dobiti. Neka ne govori ništa o poslu i radu koje treba posvršavati idućeg dana. Neka ne hoda čovek po polju da svršava poslove subotom. Neka ne hoda izvan svoga grada dalje od hiljadu lakata. Neka ne jede (ni jedan) čovek u subotnji dan ništa osim onog što je već spremljeno. A od onog što leži u polju, da ne jede. I neka ne pije, osim prilikom boravka u logoru. (Ako je) na putu i siđe da se okupa, neka pije tamo gde je stao, ali neka ne crpe (vodu) s

113

2. ni u kakav su(d). Neka ne šalje tuđina da svršava njegove poslove u subotnji dan. 3. Neka čovek ne oblači prljavu odeću ili onu koja je držana u ostavi, sem ukoliko 4. je opere u vodi ili protrlja tamjanom. Neka (ni jedan) čovek ne gladuje svojevoljno 5. subotom. Neka (ni jedan) čovek ne ide za stokom da je napasa van svoga grada, ali 6. najviše do dve hiljade lakata. Neka ne diže ruku da je bije pesnicom. Ako 7. je jogunasta, neka je ne izvodi iz svoga doma. Neka (ni jedan) čovek ne iznosi iz kuće 8. (ništa) napolje i spolja (ništa) u kuću. A ako se nalazi u senici, neka iz nje ne iznosi 9. i neka u nju ne unosi. Ne otvaraj zatvoren sud subotom. Neka ne nosi 10. sa sobom trave pri izlasku i dolasku subotom. Neka ne izbacuje iz stambenog doma 11. kamenje i prašinu. Neka ne iznosi vaspitač detešce pri izlasku i dolasku subotom. 12. Neka ne tera (ni jedan) čovek roba svog, ni sluškinju svoju, ni najamnika svog u subotu. 13. Neka ne porađa (ni jedan) čovek stoku u subotnji dan. Ako ispusti (mladunče) u jarak 14. ili u jamu, neka ga ne podiže u subotu. Neka (ni jedan) (čo) vek ne slavi subotu (u) mestu koje je blizu 15. tuđina subotom. Neka ne skrnavi (ni jedan) čovek subotu rad imetka i dobiti subotom. 16. Ako neki čovek padne u mesto (puno) vode ili u jamu 17. (iz koje se ne može ispeti), neka ga podigne čovek lestvama ili užetom ili nekim (drugim) oruđem. Neka (ni jedan) čovek ne ulazi k žrtveniku subotom 18. već samo da prinese subotnju žrtvu paljenicu, jer tako piše: 'osim vaših subotnjih žrtava'. Neka ne šalje 19. (ni jedan) čovek na žrtvenik paljenicu, ni prinosnicu, ni tamjan, ni drvo, rukom čoveka ukaljanog 20. jednom od nečisti, da bi mu dozvolio time da ukalja žrtvenik, jer je zapisano: 'žrtva je 21. opakog gnusoba, a molitva pravednih kao ugodna žrtva prinosnica'. A svaki koji dolazi u 114

22. dom klanjanja neka ne dolazi nečist i u stanju kada je potrebno

da se opere. A kada jeknu trube saziva, 23. bilo da je poranio ili odocnio, neka ne prekida celu službu, jer je sl(užba) 1. sveta to. Neka ne leže čovek sa ženom u gradu svetišta da ne bi ukaljao 2. grad svetišta svojom nečišću. Svakom čoveku, kojim ovladaju duhovi Belijaala 3. i nagovara na otpadništvo, neka se sudi po odredbama za vračeve i čarobnjake. A svaki onaj koji u zabludi 4. oskvrne subotu i blagdane, neka se ne pogubi, već je na sinovima čovečjim 5. da ga stave pod stražu, a kada se izleči od toga, a čuvahu ga do sedam godina, neka posle toga 6. dođe u zajednicu. Neka (niko) ne digne ruku da prolije krv čoveka iz drugih naroda 7. zbog imetka i dobiti. A takođe neka ne uzima ništa iz njihove imovine da se ne bi time 8. skrnavili, već samo po savetu družine Izraela. Neka ne prodaje (ni jedan) čovek goveče 9. ili živinu, čistu, tuđincima da ga oni ne bi prinosili na žrtvu. Ni, sa svoga gumna, 10 ni sa svoje muljače neka im ne prodaje ni pod kojim uslovima. Ni svoga roba, ni svoju sluškinju neka ne prodaje Neka ne 11. njima, jer oni pređoše s njim u savez Avrahama. pogani čovek dušu svoju 12. svakom životinjom i gmizavcem hraneći se njima, od larvi pčela do svakog stvora 13. živog koje gmiže po vodi. Ni ribe neka ne jedu sem ako su raspolućene 14 žive i ako im je ispu(š)tena (k)rv. A skakavce svih vrsta neka stave u vatru ili u vodu A sve drvo, 15, dok ži(ve), jer to je zakon njihovog stvaranja. i kamenje, 16, i prašina koja se ukalja nečišću čoveka neka se smatra ukaljanim,

prema njima, prema 17. onečišćenosti njihovoj će se onečistiti onaj koji ih dotakne. A svako oruđe, zakivak ili klin u zidu 18 koji bi bili s mrtvacem u kući, postaju nečisti istom nečišću kao oruđe za rad. •8

115

19.

Pravilnik zasedanja gradova Izraela o ovim načelima (po kojima) neka razlikuju 20. nečisto od čistoga i neka objavljuju (razliku) između svetog i neposvećenog. A ovo su propisi 21. za Umnika, da hodi po njima sa svim živim bićima, (neka budu) zakonom za sva vremena. I po zakonu 22. ovom neka hodi seme Izraelovo i neće biti prokleto. A ovo je Pravilnik zasedanja 23. (l)og(ora), onih koji se po njima ophode u vremenu opačine, do nastupa Pomazanika Aharona Xin 1. i Izraela. Do desetoro ljudi najmanje (treba da ih je) 'po tisućama i stotinama i pedesetinama 2. i desetinama'. A u mestu gde ih je desetoro, neka ne uzmanjka čovek, svešten, učen u knjizi Hagu. Po 3. njegovim rečima neka se napajaju svi. A ako on nije iskusan u svemu tome, a jedan od levita je iskusan 4. u tome, neka se odredi, da svi članovi logora izlaze i dolaze po rečima njegovim. A ako 5. bude rasprave po (pitanju) nauka o gukavosti nekog čoveka, neka dođe sveštenik i neka stane u logoru, te neka ga pouči 6. Nadzornik tačnom tumačenju Nauka. Čak i ako je nedorastao —• neka ga on da zatvoriti, jer njihovo je 7. da presuđuju. A ovo je Pravilnik nadzornika logora. Neka poučava Mnoštvo o delima 8. Božjim i neka učini da shvate čudesna i moćna dela Njegova. I neka im kazuje zbivanja večita u tančine. 9. I neka bude milostiv prema njima kao otac prema sinovima svojim, i neka obra(ti) sve one koji su skrenuli, kao pastir stado svoje. 10. Neka rasplete omče veza njihovih da ne bi bilo potlačenih i gaženih u zajednici Njegovoj. 11. A svakog koji se priključi Njegovoj zajednici neka osmotri prema delima njegovim, (i) umu njegovom i prema snazi njegovoj i moći njegovoj i prema imovini njegovoj. 12. I neka ga upišu na mesto njegovo prema položaju njegovom u kolo istine. Neka ne bude ovlašćen (ni jedan) čovek 13. među članovima logora da dovodi bilo kog čoveka u zajednicu (osi)m po dozvoli Nadzornika logora. 14. (Ni jedan) čovek među svima koji su prešli u Božji Savez neka ne posluje sa sinovima jame (osi)m 116

15. iz dlana u dlan. I neka ne stvara (ni jedan) čovek ortaštvo za kupovinu i prodaju osim ako je javio 16 Nadzorniku logora. I neka sačini sporazum ali neka n e . . . . . . 17 18

19 A ovo je (Pravilnik) zasedanja logora za sve [vreme opačine; a oni koji se ne budu držali ovo]ga neće uspeti da stanuju u zemlji [kada 21. bude došao Pomazanik Aharona i Izraela na kraju dana. A ovo] su na[čela po kojima će su]diti Umnik 22, [da se ophode po njima sa živim bićima sve dok Bog ne pohodi zemlju, kao što reče: 'Doći će na te i na narod 23. tvoj i na dom otaca tvojih dani] kakvi ne dođoše od dana otcepljenja Efrajimovog od Jhude'. 1 A za sve koji se ophode po ovim (propisima) Savez Božji je sigurnost da će biti izbavljeni od svih stupica, jama, 2. jer će nedorasli biti uslišani. 20

3

4. 5. 6.

7. 8.

9. 10. 11.

12. 13.

I Pravilnik zasedanja svih logora. Neka svi budu ispitani po imenima svojim, sveš(te)nici prvi, leviti drugi, sinovi Izraela treći, a pridošlice četvrti. I neka ih upišu po imeni(ma) svojim, čovek posle brata svoga, sveštenici prvi, leviti drugi, sinovi Izraela treći, a pridošlice četvrti. I tako neka sede i tako neka budu pitani o svemu. A sveštenik koji će ispitati Mnoštvo (neka bude) od trideset do šezdeset godina starosti, poučen u knjizi Hagu i svim zakonima Nauka da bi o njima mogao govoriti po ustaljenom redu njihovom. A Nadzornik koji je za sve logore (neka bude) od trideset do pedeset godina starosti, ovladao svim tajnama ljudi i svim jezicima rodova njihovih. Prema njegovim rečima neka čine svi koji prelaze u zajednicu, (svaki) čovek prema svom redosledu. I za svaku stvar koju bi imao svaki čovek da govori Nadzorniku, neka govori bilo da se radi o zavadi ili o sudu. A (ovo) je Pravilnik Mnoštva za pripremu svih njihovih potreba. Zaradu (d)vodnevnu svakoga meseca naj(m)anje neka predaju u ruke Nadzornika i sudija. 117

14. Od toga neka oni daju za (sir)očad i od toga neka krepe ruku siromašnog i bednika, i starca koji je 15. (iz)nuren, i čoveka koji je bez kućišta, i onoga koji je od tuđeg naroda zarobljen, i devici koja 16. (ne)ma srodnika, i de(vojci ko)ja nema prosca. Svaki rad ruk(u njegovih) neka ne 17 A ovo je tačno objašnjenje zasedanja 18 A ovo je tačno objašnjenje zakona po kojima (neka se ophode u vreme) 19. (zlotvora, sve do nastupa) Pomazanika Aharona i Izraela. I daće otkup za grehe njihove. 20 i s(la)že u i(mo)vini i to sves(no — kriv je 21 (bi)će kažnjen šest dana, a ko govori (o bližnjem svom) 22. (A onaj koji gaji srdžbu prema bližnjemu svome) koja nije opravdana (neka se kazni) na godinu (jednu) XV 1 (ku)ne ni sa alefom i lamedom niti sa alefom i daletom, već zakletvom S(ave)za, ili 2. kletvenom zakletvom Saveza. Neka ne pominje ni Nauk Mojsijev, jer u (njemu) je (objašjeno Im)e. 3. A ako se zakune i prestupi — time će oskvrnuti Ime. A ako se kletvenom zakletvom Saveza zakune, neka bude izveden pred 4. sudije. Ako je prestupio, kriv je, a ako prizna i obrati se, neće nositi (greh svoj i neće) 5. (u)mreti. A onaj koji prede u Savez (određen) za ceo Izrael, u zakon večiti, sinove njihove, dospele 6. da prođu ispite, neka zaklinju zakletvom Saveza. A to neka je 7. načelo, za sve vreme zlotvora, za svakoga koji se obrati s puta svoje propasti. U dan kada progovori 8. s Nadzornikom Mnoštva, neka ga ispituje pod zakletvom Saveza koji je sklopio 9. Mojsije s Izraelom. Savez (po kome) neka se vra(ti k) Nauku Mojsijevom svim srcem (i svom) 10. dušom, da bi činio sve što je ustanovljeno za sv(e vre)me (zlotvora). I niko da ga ne upoznaje sa 11. zakonima sve dok ne stane pred Nadzornika, da se ne bi pokazao glupim kada ga ispituje. 12. Ali kada ga je već zakleo da se obrati Nauku Mojsijevom, svim srcem i dušom, 118

13. (odvo)jićemo se od njega ako zgr(e)ši. A sve što je iz Nauka za znanj(e) otkriveno 14. . . . a on se saglasio. . . . . neka ga. i . . . . Nadzornik, neka izda zapovest o njemu i neka ga da zatvor(iti) 15. do cele godine, prema znanju (njegovom), pošto je budala i lud. A svaki nedozrel(i ili) lu(d)ak. . . 16 neka dođe sudija.. . . sve d o k . . . . neka ne 17. ulazi u zajedni(cu). . . . 18 19

20 21

1. s vama Savez, i s celim Izraelom, stoga neka svaki čovek zakletvom uzme na dušu svoju da se obrati 2. Nauku Mojsijevom, jer je u njemu sve potanko istraženo i objašnjeno. I tačan rok njihov, u toku kojega će slepilo 3. (ovladati) Izraelom. O svemu je tome, eto, istraženo i objašnjeno u Knjizi podele vremena 4. na jubileje svoje i sedmice svoje. A onog dana kada čovek uzme na svoju dušu da se obrati 5. Nauku Mojsijevom, prestaće da ga sledi anđeo mržnje ako drži svoje reči. 6. Zbog toga se Avraham obrezao u dan svoje spoznaje. I kao što reče: 'Ono što iziđe na usta tvoja 7. čuvaj' i održi. Neka se od svake zakletve obvezne, koju čovek uzme na dušu svoju, 8. da bi či(nio) prema zapovesti iz Nauka, sve da bude i po cenu smrti, ne odriče. Sve što 9. (uz)me čovek na svoju dušu da bi time odstupio o(d Na)uka, sve neka je i po cenu smrti, neka to ne održi. 10. (O) zakletvi žene. Kao što re(če: Na) mužu je njenom da poništi njenu zakletvu. Neka ne 11. poništava čovek zakletvu o kojoj ne (z)na da li je treba održati. A kada je za poništenje: 12. ako se njome prestupi Savez, neka je poništi i neka je ona ne održi. A to je načelo i za oca njenog. 13. O propisima za dragovoljne prinose. Neka (ni jedan) čo(vek) ne zavetuje žrtveniku bilo šta na silu oteto, a ni 119

14. (sveš)tenici neka ne uzimaju od Izraela (silom oteto. Neka ne) posvećuje čovek hranu 15. us(ana svojih Bo)gu, jer On je taj koji reče: ('Svaki) čovek bližnjemu svome jamu k(o)pa\ I neka ne 16. posveću(je čo)vek od svega imanja svoga. 17. posvećuje biće kažnjen. 18. koji daruje 19. sudiji

Objašnjenja za NOVI SAVEZ U ZEMLJI DAMASKA

1. — A sada čujte; uporedi Is 57,7 2. — što je telesno; dosl.: 'sa svim mesom', dakle sa svime što je od ploti, Što je ovozemaljsko, ljudsko. Slična misao kod Jer 25, 31. 3. — jer zbog nevernosti njihove; moglo bi se prevesti i: 'jer zbog greha njihova, time što ga napustiŠe'; v.: Ez 39, 27. 5. — A po svršetku gneva; ovde je upotrebljena imenica kec, o kojoj sam na više mesta pisao, i koja, kao što znamo, znači: kraj, konac, svrŠetak, ali i: doba, vreme, a u rukopisima označava i eshatološki pojam: vreme kraja, svršetka; znači: predodređeno vreme. Polazeći od te mogućnosti, mnogi prevode ovu rečenicu: 'A u vreme gneva', što nije nemoguće. 7. — pohodi ih; moglo bi se prevesti i: 'seti ih se'. 11. — odredi im Učitelja pravednosti; dosl.: 'podiže im'. 13. — kao jogunasta krava; v.: Hoš 4, 16. 14. — kada se pojavi drznik; hebr.: iš halecon (ili halacon) verovatno je jedan od vođa protivnika Zajedništva, po nastavku teksta bi se moglo zaključiti da je ista ličnost koja je još nazivana i: prorok laži, čovek laži i sl. Imenicu lecon većinom prevode onako kao što se prevodi lec u SZ: podrugljivac, podsmevač. Međutim, u starozavetnom hebrejskom jeziku lec znači još uvek samo: glupak, luda, budala. U nekim slučajevima, moglo bi se u prenesenom značenju prevesti i ovako kao ovde: drznik. Tek se u razvoju jezika Mišne (lašon hamišna) lec, lecan, pojavljuje u smislu podsmevača, podrugljivca, ali posebno onoga koji se podsmeva veri i verskim svetinjama (v. OLHU sv. II). 121

U oba slučaja, za pisca ovog rukopisa je značenje isto: drznik je onaj koji se podsmeva njihovoj veri i ubeđenjima. (V. Enciclopaedia Biblica, sv. IV, str. 529—530). Izraz se u SZ pojavIjuje u množini: anše lacon u knj. proroka Isaije (28. 14), i u Izrekama 29, 8. — koji prosu; ovde preveden glagol može da znači i propovedati, tumačiti. Neki naučnici čak smatraju da hetif znači lažno prorokovati, lažno propovedati. Tako bi se moglo prevesti i: 'koji propoveda Izraelu...' 15. — vode laži; voda je u rukopisima Zajedništva, ali i u jeziku Mišne, čest simbol znanja, mudrosti, učenja. Ovde u značenju lažnog učenja, koje je protivno verovanjima kumranaca. 18. — propovedahu podeljenost; ovaj izraz se obično prevodi kao: 'propovedati glatkosti', a subjekti su propovednici, tumači glatkosti, glatkih stvari. Mišljenja se ne slažu u tome ko su ti protivnici Zajedništva; neki naučnici smatraju da su to fariseji, a manji broj da su to helenistički asimilanti. Izraz se pojavljuje još i u Tumačenju knjige proroka Nahuma (I, 3—3, 2; 7; II, 2; 4; III, 3; 6—7), u Zahvalnicama (2, 15; 2, 32) u oba smisla, i kao imenica. Na hebrejskom glasi: dorše hahalakot, ovde daršu b'halakot. Glagol daraš znači: tumačiti, istraživati, iskati, tražiti. Glagolska imenica halaka znači u većini slučajeva: ono što je glatko, klizavo. Ali izvedena imenica haluka koja u tzv. kratkom načinu pisanja može da se piše isto kao i halaka, znači: podeljenost, odeljenost, suprotno mišljenje, jer glagol halak znači, pored: biti gladak, klizav, i: sporiti se u mišljenju, biti podeljen, biti posebnog mišljenja, podeliti (se), itd. Pominje se i mogućnost igre reči, jer u Talmudu su dorše halahot učeni ljudi koji tumače zakone, a to su, razume se, bili najviđeniji fariseji! U svakom slučaju je mnogo bliže verovatnom ovaj prevod, koga se u početku držao i I. Amusin (v.: Teksti Kumrana, str. 218—219), ali je na kraju i on prihvatio mišljenje većine, te i on prevodi s: 'tolkovateli skolzkogo'. Jer, na kraju, i sam naziv fariseji, na hebr.: p'rušim — je samo sinonim za isti pojam i znači: izdvojeni, odeljeni! Ovako kako je, ova je rečenica svojevrsna parafraza iz knjige proroka Isaije (30, 10). I tamo se reč halakot na razne načine prevodi, srednjovekovni komentator Raši tu reč tumači: ulagivanje, dodvoravanje, laskanje; a Radak (rabi David Kimhi) u svom komentaru piše: 'Kako to kažu l a ž n i p r o r o c i (podvukao E. V.) i ulaguju vam se.' I pored svega toga, ako se uzme u obzir 122

—

19. — 20. —

1. —

da je rascep, podelu u Jevrejstvu Zajedništvo smatralo velikim grehom, i da je krivac za rascep, prema njihovom mišljenju, bio baš taj mnogo puta naznačeni protivnik (fariseji ili drugi), onda je verovatnije da su ovde razumevani tumači, propovednici podele, rascepa. Čini se da je to bilo vreme kada su mnogobrojne grupacije jedna drugu okrivljavale za šizmu, podelu. A o verovanju da podeljenost onemogućuje osptanak naroda, ličnosti, zajednice, pa čak i samog Sotone, treba uporediti sledeća m e s t a u N Z : Mt 12, 25; Mk 3, 24; Lk 11, 17—18; De 2, 3; 1 Kor 1, 13 i dr. To što se kasnije mnogo kritikovana kazuistika talmudske egzegeze fariseja mogla nazvati i tumačenjem, istraživanjem ili propovedanjem glatkosti, glatkih stvari, može da doprinese višeslojnosti ovog mnogo raspravljanog izraza. ono što je šiji dobro: izraz je preuzet iz Hoš 10, 11, ali, čini se, tamo ima sasvim drugo značenje. Ako čak i pretpostavimo da je ostao smisao kao u tom proročkom stihu (prevode ga: 'izabraše »lepi vrat«'), i onda se moralo prevoditi prenosno: 'izabraše da se gizde' ili nešto tome slično. Meni se čini da ovako, skoro doslovno prevedeno, više odgovara pogledima Zajedništva. Možda se ovo odnosi na sadukeje, isto tako protivnike Zajedništva o kojima je zapisano u hagadičkom talmudskom traktatu Avot d'rabi Natan: 'celoga su života upotrebljavali posuđe od zlata i srebra' i naslađivali se svim zemaljskim dobrima. (v.: Avot dRN 5) pravdahu krivea\ stoji dosl.: 'opakog grešnika', ali sam izmenio zbog potrebnog obrta 'okrivljavahu pravednog'. Prekršiše savez; H. Rabin, a tako isto i E. Lohse, ova dva glagola čitaju kao da su u konstrukciji hif'il, pa tako i prevode: 'Oni prouzrokovaše da drugi prekrše savez i da prestupe zakon'. Cela rečenica je parafraza stiha Is 24, 5. odredi da su cela buka njina; ova se cela rečenica može na različite načine prevesti i tumačiti. Glagol, treća reč u redu, može da se čita i Vhasem ali i Vhašim. U prvom slučaju je to hif'ilska konstrukcija glagola sim — staviti, odrediti, utvrditi, a u drugom ista konstrukcija od šamem — srušiti, opustošiti, biti napušten i dr. U ovom drugom slučaju, na nekim mestima u SZ ovaj glagol u ovoj konstrukciji znači: prestrašiti nekoga, uplašiti nekoga. Šesta reč u redu hamon znači: množina, mnoštvo, masa, ali i: buka, glasna vika, štropot. U oba se smisla reč pojavljuje u rukopisima. Ovom sam se 123

prevodu odlučio jer u drugom delu reda nema priroka, a i uobičajena je stilska figura: reči (u ovom slučaju — buka) i dela. Većina naučnika je uzela u obzir Vhašim — uništiti, razoriti. opustošiti, a za hamon — mnoštvo, množina, te tako i prevodi, ali u drugom delu rečenice dodaju reči kojih nema, kako bi se dobila rečenica koja ima smisla. U ovakvom čitanju prevod bi trebalo da glasi: 'Razjari se gnev Božji na zajednicu njihovu, kako bi uništio sva mnoštva njihova, i dela njihova, nečista (behu?) pred Njim'. 2. — koji pristupate savezu; teško je odrediti da li se ovde pisac svitka obraća onima koji stupaju, pristupaju Zajedništvu, ili onima koji su već prišli, koji 'dolaze u savez', kako to doslovno stoji, pa i onda nejasno. H. Rabin podvučeno prevodi da se radi o onima koji su već u savezu, dakle članovima, drugi ovako kao ja, i još na druge načine. 7. — stvoreni; dosl. piše: 'i pre no što behu zasnovani'. — i tačno doba njihovo; i ovde je napisana imenica kec, te bi se moglo prevesti i: 'tačan kraj njihov', ali i: 'i predodređeno doba njihovo', odnosno 'predodređeno vreme njihovo'. 12. — / objavi im; prilikom jedne od konsultacija s prof. D. Fluserom, on mi je rekao da mu je prof. J. Jadin saopštio da se ne može usvojiti ovo čitanje, koje ja ovde prevodim doslovno, kako to čine i svi drugi u svetu. Prof. Jadin naime ovu rečenicu čita, i s njegovog predloga prevodim: 'I objavi im putem pomazanika duha svetog Njegovog, i videlaca istine Njegove, izričito imena njihova'. 16. — grešnog nagona; dosl.: nagona krivice. 20. — sve što je od puti; sve što je telesno, ljudsko. Dosl.: 'od mesa'. III 1. — sinovi Noahovi; Noah — Noje. 3. — volju svoga duha; moglo bi i ovako: 'što je njegovom duhu ugodno'. 3. — Jishaku; umesto Jichak, stoji zapisano Jishak. 5. — A i sinovi njihovi u Egiptu; prema mišljenju prof. D. Flusera, ne bi trebalo ovde čitati 'u Egiptu', već umesto Micrajim (Egipat, Misir) — mecarim (v.: Zahvalnice 5, 29) i tako bi rečenica glasila: 'A i sinovi njihovi u teskobi hodiše tvrda srca'. 6. — / krv su jeli; o zabrani uzimanja krvi kao jela v.: SZ Lev 17, 10—14. 7. — Uzidite; v.: Pnz 9, 23. 21 — 2. — Sveštenici... i krv; v.: SZ Ez (Jehezkiel — Ezekiel) 44, 15; navod je skraćen i ima nekih izmena u tekstu. 124

IV

2. — Sveštenici su; ovo je uobičajeni način tumačenja SZ tekstova, kako pisci Zajedništva rade u pešerima. 3. — koji im se priključiše; možda prozeliti (?). 9. — kraj tih godina; ovako doslovno, premda bi se moglo prevesti: 'predodređeno doba tih godina'. 10 — kraj broju godina; i ovde isto kao gore: predrodredeno doba broja godina tih'. 12. — Sagraden je bedem; v.: Mih 7, 11. 14. — Strava, jama i klopka; v.: Is 24, 17. Može se prevesti i s dodatkom: 'čekaju na te, žitelju zemlje'. Ovaj stih se ne može prevesti onako kao što je u izvorniku, jer je tamo početak sav u zvučnoj igri reči: pahad vafahat vafah. 15. — Levi, sin Jakovljev; v.: Zavet 12 rodozačetnika — Zavet Levijev 14, 5; 14, 8; 19, 1. 19. — Graditelji pregrade; v. Ez 13, 10. Imenica hajic se očibno prevodi zid, ma da je to pregrada, pregradni zid. — koji idahu za Cavom; nejasno mesto. Deo rečenice posuđen iz SZ knjige proroka Hošee 5, 11. I na tom se mestu reč različito tumači, ali u raznim rukopisima različito i piše. Prema Bibl. Hebraica u nekim se rukopisima umesto imenice cav — zapovest, propis, naredba (iza ovih objašnjenja G. Lisowsky u svojoj Konkordaciji za SZ stavlja znak pitanja!), pojavljuje se caro (car — neprijatelj, protivnik): 'za njegovim neprijateljem', u grčkim prevodima negde mataion, što bi se na hebrejskom moglo prevesti imenicom šav — zaludnost, ništavilo. U naŠim prevodima imamo: kod Đ. Daničića: 'otide za zapoviješću', a u Bibl. 'Stvarnost': 'ići za ništavilom'. H. Rabin, između mnogih, dozvoljava pretpostavku da u ovom svitku, na ovom mestu, moda treba da stoji čitanje Jeronima iz Vulgate: sordes, što bi na hebrejskom bilo coa — kal, prljavština, izmet, a T. Gaster tako i prevodi: 'walked after filth'. G. Vermes prevodi: 'follovved after »Precept«', dakle imenicu zapovest stavlja u navodnike i ispisuje velikim slovom. Meni se čini da je pisac ovog rukopisa, ostavljajući imenicu cav bez određenog člana, mislio na određenu ličnost, koju danas više ne možemo poistovetiti ni s jednom istorijskom ličnošću, ali kojoj odgovara jedan od gore navedenih epiteta, a možda i oba. Cav se još pojavljuje na dva mesta u Is 28, 10 i 28, 13, ali i tamo je problem za prevođenje. U Talmudu (Sanhedrin 56/b) se u raspravi o ovom SZ navodu cav tumači kao mnogoboštvo, idolopoklonstvo! 125

. — Cav je propovednik; moglo bi se prevesti i: 'Cav je propovednik kome je rečeno: Neka propovedaju'. muško i žensko stvori ih; v. Post 1, 27. Neki naučnici po ovom mestu tvrde da je ovo zabrana razvoda, pozivajuči se na slično mesto i isti navod iz SZ u NZ Mt 19, 3—9 i Mk 10, 5—12. H. Rabin, medutim, pozivajući se na oštećeno mesto u ovom spisu (XIII, 17), gde je, po njemu, govor o dopuštenom (?) razvodu, tvrdi da je ovde zabranjeno mnogoženstvo, a ne razvod i ponovna ženidba. dolažahu dvoje po dvoje; v.: Post 7, 9. Neka nema mnogo žena; v.: Pnz 17, 17. A i o knezu je zapisano: u rukopisima Zajedništva se za vladara izbegava upotreba imenice meleh — kralj, car. Ta se imenica upotrebljava samo za oznaku istorijskih kraljeva prošlosti, ili vladara tuđinaca. Nasi — knez, vođa (u savremenom hebr.: predsednik) je njihov vođ, koji treba da vlada zajednicom i narodom. O tome opširnije v. K. B. Starkova: Kumranskaja literatura i eshatologija. Palestinskii sbornik, 24(87), Leningrad, 1973, str. 121-127. beše u skrinji; misli se na tzv. kovčeg zavetni, u kojem je čuvan rukopis Nauka — Petoknjižja, isto onako kao što su se nekada čuvale ploče s Deset zapovesti, kao simbolima saveza (b,rit) s bogom. Taj je tekst, kao i svaki savez između kralja i vazala (u ovom slučaju bog J H W H — Izrael) u drevno doba trebalo u određenim razmacima vremena javno čitati, a između toga čuvati u svetištu, gde lično bog jemči za izvršenje odredaba tog saveza. (O običajima i obavezama vezanim uz drevne saveze i ugovore na Bliskom istoku v.: V. Korošec, Pogodba s Paddatiššem iz Kizzuvatne, Zbornik radova iz pravne istorije posvećen A. Vajsu, Beograd, 1966, str 34—35). Jošuine ; pisar je bez brisanja ispisao oba načina pisanja ovog imena. U apokrifnoj knjizi Uzašašće Mojsijevo (1, 17) stoji da su se u vreme J'hošue knjige čuvale u glinenim sudovima, ali ne stoji da li su to bile knjige Mojsijevog Nauka. (v.: H. Rabin, nav. d., str. 18 i E. W. Kršćanstvo?, str. 55—56). i nije otkrivena; u rukopisu stoji samo 'otkrivena'. Ovako prema dopuni prvog izdavača rukopisa S. Schechtera. pojavi; dosl. piše: 'dok ne ustade'. Glagol amad se u rukopisima pojavljuje više od šezdeset puta u značenju: ustati, stati, nastati, podići (se), pojaviti se (ličnost), zastati. O tome više v.: K. B. Starkova, nav d., str. 46.

— Cadok; neki naučnici dodaju 'sin Cadoka'. — A dela Davidova behu oproštena; dosl. stoji: 'se podigoše', što neki naučnici prevode 'behu podignuta'. 6. — Oni još i skrnave; očigledno je ova priča o Davidu ubačena, kao neka vrsta hagadičkog ukazivanja, a odavde pisac nastavlja započetu misao. 9. — jer je ona plot majke tvoje; dosl.: 'meso majke tvoje', ali ovde i dalje nije upotrebljena imenica basar, nego š'er, koja se u SZ pojavljuje 9 puta u smislu mesa za ishranu, a 8 puta kao oznaka za krvni bliski rod. — a zakon golotinja; ovo su zakoni iz SZ (Lev 18, 6—19), koji zabranjuju brak i polne odnose među krvnim srodnicima, a ovako se nazivaju u jevrejskoj bogoslovnoj terminologiji jer je u svakoj rečenici, odredbi, pomenuta imenica 'golotinja', koja na hebrejskom (erva, u množ. arajot) posebno znači golotinju onih delova tela koja se nalaze u blizini polnih organa, pa u vezi s tim imenica znači još i: stid, sramota — ali i greh učinjen nedozvoljenim polnim odnosom. 11.— oskrnavili; dosl.: 'onečistili'. 12. — i gnusobe; prema Is 32, 6, H. Rabin predlaže da se umesto toeva — gnusoba, odvratnost, a kraj je reči zamrljan u rukopisu, čita toa — zabluda, greška, prevara. Ta imenica, inače, može da znači još i: sramota, uvreda. 13. — Svi su oni; nešto izmenjen navod iz Is 50, 11. 13 — 14. — Nitipauka... jaja njihova; parafraza iz Is 59, 5—6. Slobodniji prevod ove rečenice bi glasio: 'Niti paučine su im predivo, a gujina jaja njihova hrana.' 15. — neće se očistiti; neće mu biti oprošteno. — što više čini tako; nejasno mesto u rukopisu, ovako se prevodi prema predlogu H. Rabina. — Jer bi se i ranije setio; glagol pakad, koji ovde po smislu prevodim: setio, uobičajeno se prevodi bogoslovnim terminom pohodio (pohođenje, visitatio). Tako bi trebalo prevesti: 'Jer je i ranije pohodio Bog dela njihova'. 18. — po vodu svetlonoši; anđeo koji izvršava božja naredenja, omiljena figurau angelologiji Zajedništva, V.: PZ 3, 20; RSS 13,10. 18. — Jahanea i brata njegovog; čarobnjaci, vračari, koji se na osnovu rečenice u SZ Izl 7, 11, u kojoj nisu imenom pomenuti, pojavljuju u talmudskim, midraškim legendama, zatim u NZ, u Poslanici Timoteju (2 Tim 3, 8). Imena obojice su u talmudskoj 127

i midraškoj književnosti na različiti način zapisana: Johani, Johana, Janis, Jonos, a drugi: Mamre, Jombros, Jamris, Jambris. I u ovom rukopisu zapisano Jahane bi se moglo čitati kao arameizirano Johana. U grčkom tekstu NZ 'lannes kai Mambres, a u našim prevodima Janes i Jambres, Janije i Jambrije. Neki naučnici, u pokušaju nalaženja istorijskih istovetnosti, tvrde da se ovde Jahane (ili Johana) odnosi na kralja Aleksandra Janaja. oslobodi; dosl. stoji: 'spasi'. koji premeštaju mede; i ovde, kao i na mnogim mestima u spisima Zajedništva, tekst je pod uticajem deuteronomskih ideja. lako se mnogi naučnici kod ovog mesta pozivaju na navod iz Hoš 5, 10, po kojem se 'premeštanje međa' shvata kao izneveravanje propisa Nauka, (v.: Talmud, Izreke otaca, Avot, Pirke avot 1, 2), ovde se prvenstveno misli na propis iz Pnz 19, 14, gde se štiti vlasništvo zemlje. Po tom teokratskom načelu, zemlja je vlasništvo njenog stvoritelja, a ljudi stanuju na njoj na određeno vreme kao došljaci. Zemlja se ne može prodati (v.: Lev 25, 23). Zakoni o zemljišnim međama su inače važili u društvima starine kao svetinja. U ranom razdoblju sumerske civilizacije, u vreme postojanja gradova — državica, zemlja je smatrana vlasništvom bogova, kao i sve zemaljsko. Vladari i hramovi su bili stvarni vlasnici zemlje, ali samo kao predstavnici bogova. (V.: V. Nedomački, Arheologija Bliskog istoka, Beograd, 1978. g. str. 56) Slično je bilo i u Grka i u Rimljana. Tako, na primer, po zakoniku koji se pripisuje Numi Pompiliju, rimski zemljoposednik je imao pravo da ubije onoga koji premesti međe i uzme deo njegove zemlje. Rimska vera je imala i boga međa, granica: Terminusa, koji je bio otelotvorenje božanske moći koja nastava u međašima i čini ih svetim i nepremestivim! Imali sučak i praznik boga Terminusa: Terminalia, 23. februara. (v.: DTV Lexicon der Antike, Religion Mythologie, Band 2, Miinchen, 1970). Sve ovo treba uzeti u obzir, pa tome dodati i to da kumranci nisu pod ovim pojmom mislili samo na SZ predanja, već i na svoje savremenike, političko-verske protivnike (v.: K. B. Starkova, nav. d., str. 17 i 34). pojaviše se; i ovde dosl.: 'ustadoše', v. objašnjenje za 5. r.: 'pojavi'. Tako isto i u 17. r. jer podbadahu; prema Pnz 13, 6. Izraz doslovno glasi: 'govorahu otpadništvo'.

VI

10

1. — pomazanika Njegovog svetoga; premda u rukopisu piše ovako kao što sam ovde preveo, mnogi, po predlogu H. Rabina, čitaju u množini: 'pomazanika Njegovih svetih'. 3. — Studenac koji iskopaše; v. Br 21, 17. 7. — tumač Nauka; hebr.: doreš hatora, verovatno jedan od naziva rukovodioca Zajedništva, Učitelja pravednosti. 8. — izvlači alat; navod iz Is 54, 16, prilagođen egzegetičkim potrebama. Isaija, hebr.: Ješaja, Ješajahu. 11. — koji će poučavati o pravednosti; izraz jore cedek, koji se zasniva na kraju proročkog stiha iz Hoš 10, 12; tamo znači: 'da vam pravdu lije kao dažd', odnosno: 'da vam daždi pravdu'. Otuda, a i zbog sličnosti s izrazom more cedek — učitelj pravednosti, ili pravde, oko ovog mesta razvila se velika diskusija. (K .B. Starkova u nav. d. navodi sledeće radove o tom problemu, a ima ih još koji su u međuvremenu objavljeni: J. Carmignac, Notes sur les pesharim, p. 529—531; J. Weingreen, The title Moreh sedek, p. 162 — 174; I. D. Amusin, Učitel pravednosti, str. 257—261.) Ovde je moguće da se govori o mesiji — pomazaniku, koji će 'na kraju dana' doći da sudi, presuđuje i podučava, a možda i o vođi Zajedništva koji će u tom budućem vremenu doći da vodi pravedne i 'siromašne'. — A svi oni koji su prevedeni u Savez; vrlo nejasno mesto. Još od prvih objavljivanja ovog rukopisa naučnici se spore oko pravog tumačenja (»The diction is very awkward and there may be some words missing«, S. Schechter, Documents of Jewish Sectaries, I, Fragments of a Zadocite Work, Cambridge, 1910, p. XXXVIII). Nesporazum počinje od početka rečenice, jer je to jedino mesto u rukopisima gde se glagol ba, bo — doći, ići, pojavljuje u konstrukciji hof'al, i to u trećem licu množine prošlog vremena: huv'u. Hof'al je pasivna konstrukcija koja odgovara kauzativnom hif'ilu. Glagoli koji se pojavljuju u hif'ilu ukazuju na uzročnu radnju, koja će se izvršiti ili, ređe, koja je izvršena nad subjektom. Prema tome, huv'u znači dovedeni a ponekada može da ima i prizvuk prevedeni, privedeni (u nekim prevodima se ovde čak predlaže prevod persuaded to enter). Ako bi se rečenica prevela onako kako to stoji u većini prevoda, dobilo bi se prilično nejasno štivo, otprilike ovako: 'A svi oni koji su prevedeni (ili: prisilno dovedeni) u Savez neka ne prilaze svetištu da zalud pale žrtvenik Njegov, jer će postati zatvarači vrata, kako reče Bog. . . ' U Revue de Qumran (No 28, od decembra 1971. g.) J. Murphy—O'Connor, 129

u svom radu: The translatiou of Damascus document VI, 11 — 14, ukazuje na nekoliko nejasnosti iz postojećih prevoda. Mogućnost dodavanja izostavljenih reči neki naučnici koriste na taj način što objašnjavaju 'Svi koji su prisiljeni da uđu u Savez, (prihvatajući) da ne ulaze u svetište...'. Ali time pitanja još nisu rešena. Odnosi li se prinuda na ulazak u Novi savez, ili na neki sporazum (kako to tumači J. M. O'Connor) da ne prilaze jerusalimskom svetištu u kojem vlada 'zli sveštenik"? U 12. r. XX str. rukopisa B jasno piše da je u 'zemlji Damaska' sklopljen i Savez (s bogom) i sporazum i da je 'to Novi savez'! A zatim, u kakvom je ovde smislu navedena rečenica iz knjige Malahi (1, 10), prema kojoj 'zatvarač vrata' nije negativna ličnost; naprotiv, on sprečava grešnike da 'zalud pale vatru' na žrtveniku u Hramu. Metafore i tumačenja (pešer, midraš) Kumranaca se u nekim prevodima dovode do apsurda. A o tome bi trebalo znati da pisci tekstova ovih svitaka jesu menjali mestimično izvorni tekst, pa i smisao SZ štiva, ali je ideološka osnova pri takvom tumačenju (jer takvo menjanje u osnovi predstavlja tumačenje teksta, prilagodeno svojim potrebama) ostajala njihova, samosvojna, ne uvek i u svim rukopisima ista, ali tako daleko kao što je i ovde slučaj, članovi Zajedništva nisu išli. Jasno je da se Zajedništvo udaljilo od verskog i društveno-političkog središta, čiji je vrhovni stožer bio Jerusalimski Hram, prema tome i oni su neka vrsta 'zatvarača vrata' — bar do onoga vremena kada prestane rok, predodređeno doba opačine. Ovaj tekst navodi, između ostalih, J. Jadin u svom uvodu svitka RSS, na str. 181 — 183, i dolazi do istog zakIjučka. Zbog svega toga prihvatio sam osnovnu misao predloga O'Connora, mada ne u celosti. Ovde donosim njegov predlog prevoda: 'All those vvho were persuaded to enter into an agreement not to enter the sanctuary to kindle his altar in vain, shall they be 'closers of the door', as God said: 'Who among you will close its door that they may not enter to kindle my altar in vain?', unless they shall be careful to act according to the exact interpretation of the Law for the duration of the time of wickedness'. Uzimajući u obzir ovaj prevod, došao sam do svog predloga, u kojem se isto tako postavlja pitanje hoće li oni koji su prešli u Novi savez (primljeni u Zajedništvo), a time se i odrekli da odlaze u Jerusalim, biti grešni. Odmah zatim se njima nalaže izvršavanje propisa, prema shvatanjima Zajedništva, odvajanje od onih koji postupaju suprotno pro130

pisima i shvatanjima njihove zajednice, a o sveštenstvu Hrama koji pljačka i otima dalje se isto jasno govori, itd. 15. — od sinova jame: pored ovog prevoda, H. Rabin dodaje da je moguće prevesti izraz b'ne hašahat i kao 'sinovi propasti' kao u N Z Jv 17, 12, 2 Sol 2, 3 i dr. — od zaplena; ovde je upotrebljena imenica herem, o kojoj v. opširno objašnjenje dalje, za IX, 1. Samovoljno postupanje sveštenstva i zloupotrebe sa imovinom koja je pripadala Hramu, a i s onom koja je tamo bila pohranjena, istorijski su dokazane činjenice u vreme pre razaranja države. 16 — 17. — I neka ne pljačkaju; parafraza rečenice iz Is 10, 2. 18. — odredene dane; tzv razdoblja, blagdani u posebnom kalendaru ZajedniŠtva. V.: PZ 10, 4 - 8 . 19. — ustanovili; dosl.: onako kako su izmislili, smislili. — u Novi Savez; na osn. Jer 31, 31, v. još: TH 2, 3. 20. — svetinje; misli se na svete darove, žrtve, prinose. — Neka voli čovek brata svoga; v.: Lev 19, 8; Mt 19, 19. Po ovom i daljem tekstu, gde se reč 'bližnji' svugde menja u 'brat', reklo bi se da to nije slučajno, već da je među članovima Zajedništva, ili one njegove zajednice u kojoj je ovaj rukopis nastao, bilo uobičajeno da se nazivaju braćom. 21. — I neka čovek teži dobru; dosl.: 'miru brata svoga'. Vii 1. — neka ne greši prema mesu ploti svoje; 'greši' bi se moglo prevesti i dosl.: 'vara'; 'meso ploti svoje', izraz koji znači najuži krvni rod, ili, prosto, člana porodice, roda, plemena, ali možda i članove Zajedništva?! 5. — Od ovog reda je H. Rabin počeo spajanje dva postojeća rukopisa (A i B), ono što je van zagrada to je tekst koji je istovetan u oba rukopisa. U okruglim zagradama se nalaze delovi teksta koji se nalaze samo u rukopisu. A; ono što je među četvrtastim zagradama, to je tekst koji je sačuvan samo u rukopisu B. — poukama; ovde upotrebljena reč jisur u SZznači: muke koje nastaju od božanske kazne. U rukopisima Zajedništva se ova imenica shvata kao muke kojima se član dobrovoljno podvrgava da bi stekao Znanje. Najčešće tu reč prevodim kao 'pouke'. 6. — koji čuva savez; v.: Pnz 7, 9. 6.a. — u logorima; H. Rabin navodi da su se u predislamskoj Arabiji hrišćanske zajednice nazivale parembolai — logori. — pravilima zemlje; moglo bi se prevesti i: 'prema običajima zemaljskim', sereh haarec je možda izraz koji je istovetan mišnaitskom dereh erec, koji ima mnogostruko značenje: moral, 9*

131

lepo ponašanje, ali i u eufemističkora, tzv. čistom jeziku talmudista: polni život, bračni odnos! 7. — prema propisima Nauka; dosl.: 'prema obiČajima Nauka', dakle: prema običajima koji proizlaze iz propisa Nauka. 7 — 8. — prema odredbama obaveznih zakletvi; to su odredbe iz SZ Br 30, 14 koje raspravljaju muževljeve obaveze u slučaju ženinih zaveta i zakletvi. 8. — prema pravilima Nauka; ili: 'prema redu kojega određuje Nauk'. — među mužem i ženom; v.: Br 30, 17; izmenjena poslednja reč: umesto 'sinom', u SZ stoji 'kćerkom'. 9. — biće osuđeni na uništenje; ova rečenica je umetnuta prema predlogu dopuna H. Rabina. — da bi vratio odmazdom opakima; v.: Ps 28, 4; 94, 2. 10. — u rečima proroka Isaije; odavde do 21. r.: 'svi sinovi Šeta', tekst postoji samo u rurkopisu A. 11. — Doći će na te; prilagođeni navod iz Is 7, 17. 14. — Proterao sam Sikuta, kralja vašega; ovaj midraš (tumačenje) starozavetnog mesta karakterističan je primer primene navoda i njihovog tumačenja u rukopisima Zajedništva. Pre svega o rečenici koja je upotrebljena. To je delimično sporno i nejasno mesto u knjizi proroka Amosa (5, 26—27): 26. Nosiće Sikuta, kralja vašega, i Kijuna, kumire vaše, zvezdu, boga vašeg, koje sebi načiniste. 27. A ja ću vas proterati odavde u Damask, reče JHWH, Bog nad vojskama je ime Njegovo. U prevodima, kako u stranim tako i u našim, počev od toga da li su glagoli nositi i proterati u prošlom ili u budućem vremenu, pa do tumačenja pojedinih reči, postoji nedoumica, koja je vladala i u vreme nastanka grčkog prevoda LXX, latinske Vulgate, a i u vreme pisanja ovih rukopisa Zajedništva, što se dalje jasno vidi. Imenicu sikut su u LXX i u Vulgati čitali kao da stoji sukat — (u nominativu suka) šator, senica, a to čini i pisac ovog svitka kada u 15. r. upoređuje knjige Nauka (Toru, Zakon) sa 'šatorom kralja' (sukat hameleh — šator kralja, umesto sikut malkehem — Sikuta, kralja vaŠega). Drugu je nepoznatu činila dugo reč Kijun, koju pisar (ili pisac?) ovog spisa na dva načina ispisuje u 17. r., jer je bio nesiguran u svom čitanju: ke(j)ne haealamim — postolja kumira, a zatim ponovo: kijun hacalamim — Kijun, idoli. Po navodu H. Rabina, L. 132

Ginzberg (Eine unbekannte judische Sekte, I, New York 1922, str 47) je bio miŠljenja da je u predlošku kojega je pisar imao pred sobom stajalo baš tako (kene hacalamim), ali da se zatim ispravio dodajući deo rečenice onako kako ju je znao iz MT. I šta, na kraju, predstavljaju ova dva izraza? Sikut je, po svemu, svojevrsna transkripcija imena asirsko-vavilonskog boga sakkut. U obliku sukat b'not se pojavljuje u SZ 2 Kr 17,30. Neki komentatori SZ tvrde da je do te promene u izgovoru došlo jer su osnovne suglasnike (skt) vokalizirali u znak poruge, prema imenici šikuc — gnusoba, odvratnost, strašilo, kojom su označavali mnogobožačke kumire, te je tako došlo do čitanja sikut. Kao što je već pisac SZ teksta u svom objašnjenju uz reči: 'Kijun, kumire vaše' dodao, kako dvoumljenja ne bi bilo: 'zvezdu, boga vašega', trebalo bi da je jasno da se i ovde radi 0 nekom božanstvu iz vremena starine. Istina, ovde se u LXX dodaje vezivna sveza i ('i zvezdu') dajući tome smisao da je to još jedno božanstvo. Raši, u svom komentaru takođe smatra da bi trebalo dodati ovu svezu. Kijun, vokaliziran po istom sistemu kao i sikut — šikuc, a neki ga čitaju kao Kevan, je u stvari hebraizirani izgovor imena vavilonske planete — boga Saturna Kajavanu (u akadskom zabeležen kao Kajman). Ibn Ezra u svom SZ komentaru ovom mestu piše da je to Saturn (na hebr.: Šabetaj), i da se na arapskom i persijskom kaže kaj'van (?). U LXX je zabeležen izgovor Raifan. Tome treba dodati da je u SZ zabeležena joŠ jedna reč istog korena: kavan — kolačići, koji su se spravljali u obliku meseca, sunca ili zvezda, sa zracima unaokolo, a služili su u vreme obreda bogovima — nebeskim telima (v. Jer 7, 18). U Mesopotamiji starine je zvezda bila znak božanstva i kralja — boga. Zvezde i njihovi simboli su uživali poštovanje, slavljeni su kao bogovi. U Kanaanu, pre dolaska Jevreja, kult zvezde nije bio od prvorazrednog značaja. Jevreji su, sudeći po čestom pominjanju u SZ, povremeno slavili obrede vezane uz kult nebeskih tela, koje su sveštenici i proroci progonili i zabranjivali kao vrhunski greh. Verovatno su, u vreme zapisivanja MT i prevoda LXX, ti kultovi zaboravljeni, te je otuda i došlo do nesporazuma i raznih predanja u zapisivanju i razumevanju. 1 podigoh opali šator Davidov v. Amos 9, 11; N Z De 15, 16. zajednica; hebr.: kahal — opština, skup, sinagoga. a postolja kumira; v. objašnjenje gore. . — OdJakova; v.: Br 24, 17—19, i objašnjenje za RSS 11, 6. 133

— žezlo; ovde nije ista imenica kao u VI, 3—9. Ova imenica (ševet) dosl. znači: štap, palica. 20.a. — kako Bog reče; U B rukopisu, čijim je redovima (od B7 do B12) dopunjen tekst, na početku postoji lakuna, koja se dopunjava prema ostalim sličnim mestima. — Maču, probudi se; v.: Zab 13, 7. Navod upotrebljen i u N Z Mt 26, 31; Mk 14, 27. 'reč je Božja' stoji umesto 'reč je JHWH nad vojskama', kako piše u MT. — ruku svoju pružiti na malene; imenica coer (ovde u množ.: coarim) se prevodi obično kao: zamenik glavnog pastira, pastirčić, pomoćnik, zamenik. Ali glagol iz kojega je imenica nastala znači: biti malen, sićušan. Stoga, a i što je H. Rabin u jednom rukopisu LXX našao prevod: 'mali čovek', nisam preveo s 'pastiri' ili 'pastirčići' već 'maleni', što je više u duhu načina izražavanja članova Zajedništva i njihovih savremenika. I u ovom navodu i u sledećoj rečenici ('siromasi stada') aluzije su na Učitelja pravednosti (u N Z je pastir — Isus) i na članove njegove zajednice. 21. — obeležiti znakom po čelima; v.: Ez 9, 4. Kao i u prethodnom redu, pisar je počeo jednu reč (ovde onako kao što piše u M T : 'I obeleži') zatim je to precrtao, izostavio deo rečenice, a glagol napisao u infinitivu. vm 1. — a preostali; ovde sledi kombinacija VIII str. rukopisa A i od 13. do 35. reda XIX str. rukopisa B. — presuda; ili sud. 2.— biće kažnjeni; dosl.: 'pohođeni'. 3. — Vodi J'hude; v.: Hoš 5, 10. U rukopisu A slobodan navod, dok je u B bliži MT. 4. — Jer ćeš se nadati; ova rečenica, do četvrtaste zagrade, postoji samo u A rukopisu. — Savez obraćenja; ili: pokajanja. Očigledno se misli na Zajedništvo. 5. — imovine opakih; A. M. Habermann čita 'greŠnog bogatstva'. 6. — i skrivahu se; sakrivao se kada mu je bližnji u nuždi, da mu ne bi morao pomoći. — od ploti mesa svoga; od najbližega, v. objašnjenje za VII, 1. 8.— razuzdaše se drsko; dosl.: 'razuzdaše se dignute ruke'. 9 — 10. — jed je zmija; v.: Pnz 32, 33. Da bi bilo razumljivo kako je došlo do ovog tumačenja koje dalje sledi, prilagodio sam prevod prema dvosmislenosti imenice roš — glava, ali i otrov. 134

Dvosmislenost ove imenice je i u midraškoj književnosti služila za slične egzegeze. 10. — kraljevi naroda; vladari tuđinaca, neznabožaca. 11. — njihovi pulevi; uobičajenim hebr. izrazom rečeno: njihov način ponašanja i sl. 12. — graditelji zida; kako je hajic ne samo zid već i pregrada, onda je vrlo moguće da se ovde misli na fariseje, koji su kao svoje glavno geslo imali: dići ogradu oko Nauka. V. objašnj. za IV, 19. — žbukači slabim lepom; koji pri zidanju stavljaju tafel — lep, malter, žbuku u kojoj nema ni slame ni kreča. Ta imenica je inače u hebr. postala sinonim za loš, zaludan posao. 13. — vetrogonja i merač oluja; vrlo teško mesto za razumevanje, mada je jasna namera podrugivanja protivniku Zajedništva i njegovog proglašavanja za neozbiljnog čoveka. Ovde sledimo jednu od mogućih sastava između rukopisa A i B, čitajući ih po H. Rabinu. Rečenica je verovatna parafraza iz Mih 2, 11, koja glasi: 'Ako bi čovek hodio za vetrom i laži smišljao.' H. Rabin pretpostavlja da je pisac ovog midraša verovatno imenicu šeker — laž čitao kao šakal i sve shvatio prema sirskom izrazu š'kal ruha — podiže vetar. Meni se čini da i holeh ruah — onaj koji ide za vetrom, može da znači prouzrokovati, dizati vetar, ali i ići po vetru, pa najzad: goniti vetar. A sve su to nama vrlo poznati izrazi: vetrogonja, dizati plevu na vetar. Merač oluja je možda parafraza iz Jova (28, 25), ali je smisao isti kao prethodnog izraza, jer ko će oluju izmeriti?! Nije naodmet da prevedem sastav ovih rečenica prema predlogu A. M. Habermanna: '13. merač vetra i lažni prorok vama prorokovao, te se stoga razjari gnev Božji protiv cele njegove zajednice.' 14. — Ne ideš ti; v.: Pnz 9, 5; i odve je sažimanje izvornog teksta, nema imenice 'zemlja', jer Zajedništvo ne teži za zemljama već za narodima. 15. — već stoga što Ijubljaše; ponovo sažet navod iz Pnz 7, 8. 20. — To je reč, ili: 'to je ono'. Ovaj i sledeći red postoje samo u rukopisu A. — Jeremija Baruhu; v.: Jer 45, 1—5. — Eliša, Gehaziju; v.: 2Kr 2—13. Eliša — Elisej. 21. — Novisavez u zemlji Damaska; poslednje reči VIII str. rukopisa A. 135

21.a. — a koji se obratiše; oštećeno mesto u B rukopisu, s neznatnim izmenama prihvata se predlog rekonstrukcije koju je objavio 1950. g. prof. Rabinovitz. 21 .b. — studenea žive vode; moglo bi i: 'od studenca vode života'. U oba slučaja značenje je isto: vera i nauka Zajedništva je ta voda života ili živa voda. — neće se ubrajati u zbor; v.: Ez 13, 9 i dalje XIV, 4. B XX 1. — učitelja Zajedništva; u rukopisima nađenim u kairskoj genizi pise 'jedini učite\]\jahid — jedini, umesto jahad — Zajedništvo. Ovakav pojam se pojavljuje još samo u ovom rukopisu. Nema ga na drugim mestima ni kao 'učitelj Zajedništva' a ni kao 'jedini učitelj'. Tu postoji nekoliko mogućnosti čitanja. Najverovatnije je to greška pisara, koji je ovaj spis prepisivao u vreme kada već neobični oblik naziva zajednice (jahad) nije bio razumljiv. To dokazuje i tekst 32. r., u kojem piše 'ljudi jednoga', što bi bilo nerazumljivo da ne postoji mogućnost zamene u nama poznatu imenicu. lli je možda sve ovo igra reči, toliko omiljena među starim Jevrejima? Jer i Učitelj zajedniŠtva je jedini\ 2. — ispravnima; ispravni, koji čine pravo, čestiti, pravedni — jedno od naziva Zajedništva: v.: PZ 3, 1 i 4, 2. 3. — To je čovek koji je istopljen u peći; ovde upotrebljena metafora se zasniva na proročkom videnju Ez 22, 17—22. Toga neće samo odstraniti iz Zajedništva, već će ga bog »istopiti u peći« zajedno sa svim grešnicima. 4. — učenicima Božjim; v.: SZ Is 54, 13 i NZ Jv 6, 45. 7. — neka se niko ne složi; H. Rabin predlaže da bi trebalo pre ove rečenice dodati reči: 'sve do tada neka se niko ne složi s n j i m . . . ' . 10. — sabraći koja se vratiše; to su članovi Zajedništva koji su napustili 'progonstvo u Damsk' i vratili se u Jerusalim s 'drznicima' — tj. s farisejima. 'Drznici' iz 11. r.; dosl. piše: anše halacon, množina od iš halacon; o tome vidi više u objašnjenju za DS I, 14. 11. — gnusobe; piše: toa — pogreška, zabluda; zatim: sramota, prevara, nepravda, prcvrtljivost. Možda je ovde stajala često upotrebljavana imenica toeva — gnusoba, itd., o kojoj se u talmudskom traktatu Nedarim (5/a) govori da je nastala kao sažimanje male recenice: toe ata ba — zabludeo si, pogrešio si u njoj. 12. — Savez; pisar je uz ovu imenicu dodao jedno skraćeno el — bog — dakle: Savez Božji, pa je zatim tu reč precrtao. 136

13. — porodice njihove; prema H. Rabinu kazne za porodice grešnika su predviđene i u apokrifnim Psalmima Solomonovim (9, 10). 14. — učitelja Zajedništva; dosl.: jore hajahid — jedini učitelj (?), zbog svega što je napred rečeno (v. objašnjenja za VI, 11 i B (XX, 1) preveo sam kao more hajahad — učitelj Zajedništva. — do nestanka svih ratnika; slika je uzeta iz Pnz 2, 14. Tamo još stoji i 'ceo naraštaj', ali i 38 godina. 15. — u to se vreme; moglo bi i: 'u to se predodređeno doba'. 16. — neće biti kralj; Hoš 3, 4. Kraj ovog navoda je izmenjen, v. 2 Let 16, 9. 17. — Tada neka govori; v.: Mal 3, 16. 18.— poučio pravednosti; H. Rabin dopunio prema Dan 12, 13: 'koji su učili pravednosti'. A. M. Habermann predlaže dopunu: 'kako bi okrepio čovek brata svoga'. 17 — 18. — A obraćenici od greha; H. Rabin reč iza oŠtećenog vlastitog imena Jakov, umesto glagola u 3. licu množine prošlog vremena (šamru — čuvahu), čita kao glagolsku imenicu u množini: šomre — čuvari, te je dobio rečenicu koja u prevodu glasi: 'Obraćenici od greha Jakovljevog, čuvari božjeg saveza će tada govoriti: 'Svaki čovek...'. Čini se, a to potvrđuju i njegova objašnjenja (nav. d., str. 40—41)da je to samo naoko tako, te su se neki vrlo ugledni naučnici-prevodioci poveli za ovom omaškom, koja je posledica Rabinovog nastojanja da da doslovno tačan prevod (»literalness rather than elegance«). Praotac Jaakov (ili Jisrael — Izrael) po SZ predanju nije imao greha koji je posebno zabeležen. Ovde se govori o narodu, odnosno o delu jevrejskog naroda kojega članovi zajedništva ovim simboličnim imenom nazivaju, prema Is 59, 20. Zbog svega toga preveo sam delimično prema rekonstrukciji hebrejskog teksta po A. H. Habermannu. V. ovaj spis II, 5 i VI, 5. 19. — knjiga sećanja; podsetnik. — koji štuju ime Njegovo; moglo bi se prevesti i s 'koji misle na ime Njegovo'. — bogobojažljive; v. objašnjenje dalje za X, 2. 16 — 21. — Ceo ovaj midraš se zasniva na navodima iz SZ Mal 3, 16—18. 20. — ne objavi spasenje; v.: Is 56, 1. 21. — bezbožnika; opakog, zlotvora. — Jer on učini milost; izmenjeni navod iz SZ Izl 20, 6. 22. — doma Pelegova; po SZ Post 10, 25. Peleg je bio sin Evera, a nazvan je tako: 'jer se u njegovo vreme podelila zemlja'. Naime, peleg u hebrejskom znači: rascep, deoba. Tako neki i prevode 137

ovo ime u ovom rukopisu: schismatics; House of Separation. Zaista, pisac govori o onima koji su podelili narod, ali nije sigurno da se i ovde radi o odvojenima, odeljenima — dakle farisejima. Na osnovu daljeg teksta izgleda najverovatnije da govori o onim farisejima koji su prišli Zajedništvu. 24. — i umiri ih narod; vrlo sporno mesto. Oštećenja rukopisa jedva da dozvoljavaju tačnu obnovu teksta. Koliko naučnika — toliko objašnjenja. A. M. Habermann: 'Bogu, među narod'. zatim ostavlja neke neobjašnjive reči bez punktuacije. G. Komoroczy izostavlja celu rečenicu, a G. Vermes stvara dugu rečenicu od prve lakune: 'a svi članovi Doma podele...', ali se sledeća rečenica ne slaže s početnom. Prihvatio sam dopunu H. Rabina, ali ne i njegovu interpunkciju. — prema duhu njegovom', v.: PZ 9, 14—15. i 5, 24. i objašnjenja. 26. — iz logora; v.: Pnz 2, 14 i objašnjenje napred VII, 6/a. — okrivljavahu; ovako prema uobičajenoj upotrebi ovog glagola (v. napred: 1, 19), ali bi se moglo prevesti i: 'koji činjahu zlo Jhudi'. 27. — vatrenih kušnji; v. objašnjenje za RSS 17, 1 i PZ 1, 17 i 8, 4. 27 — 28. — za izlazak i dolazak; za celokupno ophođenje, ponašanje, koje treba da je u duhu zakona i propisa Nauka. 28. — učitelja; imenica more je pisana bez određenog člana, pa je možda ovde pisar izostavio njemu nejasnu reč jahad—zajedništvo. Verovatno je ovde trebalo da stoji: 'učitelja Zajedništva'. — priznaju pred Bogom; da se ispovede, priznaju greh. — jer zločin činismo; formula priznanja greha je ovde nešto drukčija nego u PZ 1, 24—26. V. objašnjenje za taj tekst. 29.— suprotstavljajući se; dosl.: hoditi, ići nasuprot; buniti se, ali ovaj izraz u SZ može da znači i izazvati nečiju jarost, ljutnju. V.: Lev 26, 2 7 - 2 8 . 30. — ne dižu ruke; neka ne budu drski, obesni. 32. — Zajedništva; i ovde pisar greši, umesto jahad, piše jahid v. napred objašnjenje za 14. red. Po ovom mestu se u stvari vidi da je pisar i napred grešio. — / neka ne odbace; A. M. Haberman čita: 'neka ne napuste'. 33. — zakone pravednosti; ili : 'pravedne zakone'. 34. — Njegovo spasenje; spasenje koje će bog doneti. — našli utočišta; može se prevesti i: 'pouzdali su se u sveto ime Njegovo'. — ovde je verovatno kraj B rukopisa. Odavde po rukopisu A. 138

jX

1. — Svaki čovek; vrlo nejasna parafraza rečenice iz SZ Lev 27, 28. Glagol haram, koji sara ovde preveo: osuditi na uništenje, ima mnogo značenja, a isto tako i izvedena imenica herem. Sam glagolski koren hrm u semitskim jezicima govori o dva pojma: o zabrani, zabranjenoj stvari, nedodirljivoj (tabu) i o svetoj ili posvećenoj stvari. Pojam herema se u toku istorije starih naroda, pa i Jevreja, razvijao od drevnog običaja da se svako ratom osvojeno mesto, naselje sa pokretnom i nepokretnom imovinom, sa žiteljima i njihovom stokom ima posvetiti bogu, odnosno uništiti (v.: SZ Br 21, 1—3; Jš 6—7 i dr.; takođe: Tacit, Anali XIII, 57; Cezar, De bello Gallico VI, 7. i dr.) U SZ knjizi Jhošue (6, 18) glagol i glagolska imenica se pojavljuje u smislu uništenja, prokletog i posvećenog. Imenica herem inače znači još i: ribarska mreža, ribarenje, zaplena u korist sveštenstva, kralja, boga, (v. napred VI, 15), ali i ubijanje, uništenje. Posle povratka Jevreja iz Vavilona herem je bila samo kazna izopštenja iz zajednice (anatema). I navod iz Lev 27, 28 je predmet dugih rasprava. Da li je iz navedenih razloga grešio pisar ovog rukopisa te je ostavio ovu nejasnu rečenicu, koju svaki prevodilac na svoj način prevodi i svaki naučnik na svoj način tumači? Nisam stavio zarez u čitavom redu, te se tako mogu naslutiti nekolike mogućnosti tumačenja: 1.) da se ubica (ili osuđeni na smrt) preda strancima, mnogobošcima na izvršenje kazne; 2.) da se onaj koga je zajednica (Zajedništvo) osudila na smrt (H. Rabin: »koji je osuđen na uništenje, neka se usmrti po zakonima pagana«), preda tuđinu na izvršenje presude, i 3.) onaj koji uništi čoveka po zakonima drugih naroda, da se usmrti. Ovo poslednje bi trebalo da bude zabrana korišćenja tuđih sudova ili iznajmljivanje tuđina za ubistvo saplemenika. 2. — Ne sveti se; v.: Lev 19, 18 i PZ 7, 8. 3. — koji iznese o svom bližnjemu; v.: PZ 6, 1. — reči; može i: nešto, stvar. 4. — starešinama svojim; dosl.: 'starcima svojim'. — zlopamtilo; dosl.: onaj koji gaji, čuva srdžbu u sebi. Prema gornjem navodu i ostalim propisima Zajedništva, zajedno sa sa onim koji se sam sveti — grešnik je. 5. — svetim protivnicima svojim; v.: Nah 1, 2, Pnz 32, 35 i N Z Rim 12, 19. — On; lična zamenica 3. lica jednine — hua, hu — smatrana je takođe jednim od imena božjih. 139

6. — ako oćuti', rečenični obrt kao u SZ Br 30, 15. Ako oćuti, znači ne ukori ga istog dana. V.: PZ 5, 26. 6 — 7. — u smrtno važnoj stvari; nejasno mesto. Uz mnoga tumačenja i prevode ('on sebe osudi na smrt', 'On svedoči protiv sebe'), još jedno objašnjenje uz moj prevod koji se drži donekle A. Habermannovog predloga podele rečenica i predloga H. Rabina davar mavet jeste doslovno: stvar, reč, predmet smrti. Trebalo bi dakle shvatiti kao životno važnu stvar, ili najverovatnije krivicu, delo za koje je predviđenja smrtna kazna. 7 — 8. — ukorom; v.: Lev 19, 17 i PZ 5, 16. 9 — 10. — ne presuđuj sam; dosl.: 'Ne traži sebi spasa svojom rukom' (V.: 1 Sam 25, 26), dakle: ne uziniaj zakon u svoje ruke! V.: PZ 6, 27. 12. — zakletvom kletvenom; neuobičajena sprega imenica š'vua (zakletva) i ala (kletva, teška zakletva). Kako navodi H. Rabin, u Južnoj Francuskoj su rabini u 10. veku ustanovili zakletvu ala uš'vua — dakle obrnuti red reči, kod potvrđivanja svojine izgubljene pa nađene stvari. — a onaj koji čuje; ili sazna nešto o krađi. 13. — predmet krivice; v. Br 5, 8. Ovde imenica ašam — krivica, postaje pravni termin: inkriminisani predmet, nikako naknada kao u našim SZ prevodima. 14. — osim ovna krivca; pisac ovde menja MT. Tamo: ovna — iskupitelja (pomirenja). Ovde u tom istom smislu, ali krivicu duhovito prenosi na ovna. G. Vermes prevodi ovaj propis tako da ukradeni predmet posle priznanja ostaje onom koji ga je vratio, osim žrtvenog ovna. (?). Čini se da dalji propis to opovrgava, jer sledeća rečenica počinje jasno rečima: 'A tako isto'. Dakle i ovde inkriminisani predmet čiji se vlasnik ne zna ostaje svešteniku. 18. — Nadzorniku; Nije savim sigurno koje je sve dužnosti obavljao m'vaker — nadzornik u Zajedništvu. U PZ se pominje dva puta (6, 12 i 6, 19—20), a u ovom spisu 14 puta. Ali se na osnovu teksta na 14. str. (8—9) vidi da je, osim ovog nadzornika jednog »logora«, postojao i nadzornik nad svim logorima Zajedništva. Po svim podacima koje čitamo iz daljih opisa dužnosti, čini se da je Nadzornik (odnosno Nadzornici?) bio neka vrsta najvišeg službenika ZajedniŠtva, a možda je bio i treći nadzornik 'koji nadzire rad Mnoštva' (v.: PZ 6, 20). Istovetnost značenja reči trivaker i episkopos (biskup, episkop) služila je nekim proizvoljnim poređenjima kumranske opštine s ranohrišćanskim 140

zajednicama u kojima su episkopi imali doduše neke iste ali i druge dužnosti i prava. H. Rabin u objašnjenju uz ovo mesto navodi da je koren bkr iz Petoknjižja u LXX svaki put prevođen s grčkim episkopeo. Možda je pri tome mislio na ceo SZ, ali u Petoknjižju se taj glagol pojavljuje samo dva puta, nešto više u celom SZ, ali u direktnom smislu najviše u knjizi Ezre (4, 15, 19; 5, 17; 6, 1; 7, 14), a i to je već arameizam, što se jasno vidi u Talmudu i književnosti vezanoj uz njega, gde se ovaj glagol vrlo često upotrebljava u ovom našem smislu: nadzirati, ispitivati, nadgledati. 20. — njegova je presuda potpuna; pravni slučaj, predmet je potpun — stekli su se svi uslovi za pravosnažnu osudu. 21. — jednoj stvari; u rukopisu stoji reč aher — drugi, te bi onda trebalo da seprevede:'i oni svedoče odrugoj stvari'(različito?), ali je po predlogu M. H. Segala (Sefer Brit Damesek, 1912) opšteprihvaćena izmena — ispravka te reči na ehad — jedan. — izdvoji iz očišćenja; v.: PZ 6, 25; 7, 3 i, uopšteno, 5, 13. 22. — neka se prihvate dva svedoka; v,: SZ Pnz 17, 6 i 19, 5; NZ Mt

18, 16. x

1. — za pogubljenje; za izricanje smrtne kazne. — kome se ne navršiše dani; koji još nema dvadeset godina, v.: Izl 30, 1 1 - 1 4 i Let 17, 11. 2.— kroz ispite; pikudim znači još i: popis, prebrojavanje, smotra, pohođenje, ali i regrutacija — novačenje. V.: PZJ 1, 8—9. — bogobojažljiv; H. Rabin smatra da je izraz, kao i ranije (B XX, 19) jedno od imena Zajedništva, te predlaže da se čita: '. . . kome se ne navršiše dani, da bi prošao među one koji su popisani (i) bogobojažljivi'. 3. — drsko; dosl. stoji: 'dignute ruke'. 5. — iz Izraela; koji nisu svešteničkog porekla, pučani. 6. — knjizi Hagu; v. objašnjenje za PZJ 1, 7. — u osnovama Saveza; neki naučnici predlažu da se imenica j\sode(j) — osnove, temelji, ispravi u jisure(j) — učenja, pouke. Tako bi trebalo: 'u učenjima Saveza'. 8 — 10. — zbog toga što čovek greši; prema H. Rabinu (nav. d., str 51) izmenjeni navod iz apokrifne knjige Jubileja (23, 11). V.: R. De Vaux, Revue Biblique 56 (1949), p. 602. 9. — znanje; ili : razum. 12. — lokva; ubao, prirodna jama u kojoj se skuplja voda iz padavina. 12 — 13. — A što se bilo koje lokve; ako je voda stajaća, mora da je ima bar toliko da pokrije čoveka ali postaje nečistom i nepo141

dobnom za očišćenje samim dodirom nečistog čoveka (bolesnog, ili Čoveka koji je bio u dodiru s mrtvacem i dr.) 13. — kao voda iz suda\ to nije upotrebljena voda, pomije, već se pod tim pojmom podrazumeva ona voda koja se sudovima, čaparima, crpi i donosi u neko udubljenje određeno za kupanje. Ta se voda, nasuprot živoj vodi (majim hajim), zove crpena voda (majim š'uvim) i takva voda se prema talmudsim propisima vrlo retko dozvoljava za obredno očišćenje i kupanje. Dolivanje takve vode u kupatilo čini isto obredno nečistim. 14. — da se drži ona; dosl.: da se čuva. 15. — od vremena; u Jevreja se šabat — subota, praznici pa i obični dani, počinju računati od predvečerja, uoči toga dana. 16. — daleko od dveri; pisac svitka pravi pomalo nejasnu »pesničku« metaforu o zalasku sunca, uzimajući iz raznih SZ knjiga reči i povezujući ih u kakvu-takvu celinu. — Drži subotnji dan; v.: Pnz 5, 12. Subotnji dan — jom hašabat — doslovno bi se mogao prevesti i kao: dan odmora. 18. — isprazne i jalove; u rukopisu stoji: 'reči bezumnosti'. I čitalac može videti da u PZ (7, 9) članu Zajedništva za to sleduje kazna od tri meseca, ako to uradi bilo kojega dana, a ne samo u subotu. Stoga sam prihvatio predlog H. Rabina da se, prema naučniku Bacheru, umesto naval — bezumnost, čita hevel — ispraznost, taština. Druga reč, koju prevodim 'jalove', u hebr. glasi rek — prazan, jalov, nevaljao. S tim u vezi H. Rabin u napomeni uz ovo mesto piše da i aramejska raka — N Z Mt 5, 22 znači nevaljalac, a ne budala, kako se često prevodi. — Neka ništa ne daje na zajam; izraz se pojavljuje u SZ Pnz 15, 2; 24, 10—11. Ali postoje razna tumačenja glagola nasa — kojega ovde prevodim 'daje na zajam'. Negde se tumači da znači: zahtevati izvršenje ugovora, tražiti vraćanje duga, te se i ovaj tekst negde prevodi: 'Neka ne zahteva povraćaj nikakvog duga'. — Neka ne prosuduje o imovini; u rukopisu prema kojem se obično radi stoji jišpoh — prolije, prosu. Ovako (jišpot — prosuđuje, odlučuje, raspravlja) sam prihvatio predlog izmene A. M. Habermanna; H. Rabin dozvoljava obe mogućnosti i dodaje da se možda u rukopisu govori o zabrani samoodbrane subotom ako je posredi samo pljačka imovine (prema talmudskom traktatu Eruvin). Tako bi ovaj propis glasio: 'Ne prolivaj (krv) zbog imovine i dobiti'. V. dalje XI, 15 i XII, 6. 142

20. — Neka ne hoda ni jedan čovek; A. M. Habermann predlaže: '. . . po polju da svršava poslove za potrebe subotnje' — što je nelogično i nerazumljivo. Po ispravci Ginzberga, H. Rabin dopunjuje: . . . 'čovek (subotom) po polju da bi uradio posao potreban (posle završetka) subote' — a sve to u smislu: da bi sačekao u polju smiraj subotnjeg dana i odmah uradio ono što je potrebno. Rečenicu sam preveo ovako jer sam poslednje dve reči u rečenici čitao kao uobičajeno udvajanje u SZ hebrejskom laasot et avodat hefcd. Pored toga, u Is 58, 13, asot hafaceha je izraz u kome hefec znači isto što i avoda — rad, posao, mada je u svom prvom značenju: potreba. Možda bi se moglo prevesti i s 'poslove za koje mari'? Jer hefec je i: želja, zadovoljstvo. 22. — A od onog što leži u polju; Ceo propis doslovno glasi: 'Neka ne jede (ni jedan) čovek u subotnji dan ništa osim onog što je već spremljeno i onog što je izgubljeno u polju. I neka ne jede i ne pije osim prilikom boravka u logoru.' Izgubljeno — tj. ono što leži, propada na polju, što je palo s drveta (urma, smokva i sl.) Međutim, prema važećim rabinskim propisima, opalo voće se subotom nije smelo dizati sa zemlje i upotrebljavati za ishranu. Stoga sam prihvatio predlog H. Rabina, koji čita ovako kao što sam preveo. H. Rabin navodi da se u talmudskom traktatu Pesahim (56/a) u Mišni govori o tome da su stanovnici Jerihona jeli subotom opalo voće s drveća i da su se tome rabini protivili. U Gemari, koja raspravlja o ovoj Mišni, čitam dalje (fol. 57/a) kako je izvesni Aba Šaul zbog svega toga ojađen i vajka se zbog sudbine 'doma Boetusovog'. Ne želim da ulazim u dalekosežne zaključke, ali Jeriho nije daleko od Kumrana, leži na pojasu koji se moŽe nazvati 'zemljom Damaska', a već odavno neki naučnici traže vezu između Esena i 'doma Boetusovog', hebrejski: bet bajtosin, koji se na nekim mestima beleže kao bej sin, bej siV. (v.: J. Levy, OLHU I, str 228-229). 23. — osim prilikom boravka u logoru; moglo bi se prevesti i: 'osim onoga što ima u logoru' XI 3.— u ostavi; zanimljivosti radi: ovde je upotrebljena imenica persijskog porekla gaza u skraćenom obliku gaz, koja znači isto što i ostava ili magaza. 4. — protrlja tamjanom; da bi se izgubio memljivi zadah oprane ali u ostavi složene odeće. A možda prepisivačeva greška, nastala 143

iz sličnosti dveju reči: l'vond — tamjan, kad i livuna — beljenje, čišćenje. — ne gladuje; dosl. piše: jit'arev — meša se, kladi se, jamči — što je sve nerazumljivo. Verovatno pisareva zamena slova; trebalo bi jit'raev — gladuje, posti. 8. — u senici; senica, šator koji se postavlja u svom dvorištu za vreme trajanja osmodnevnog praznika istog imena: Sukot — praznik senica. 9. — Neka ne nosi sa sobom trave; lekovite, mirišljave trave i bilje. Prema rabinskim propisima bilo je zabranjeno subotom nositi u vrećicama, kutijama ili bočicama mirišljave tečnosti i drugu kozmetiku, ali je dozvoljeno nositi zavoje na sebi i lek u ustima. 16. — čovek; dosi.: 'čovečja duša'. 16 — 17. — Ako neki čovek padne; ceo je propis nejasno pisan; A. M. Habermann ispravlja: 'padne u vrelo vode ili u cisternu — neka ga (ni jedan) čovek ne podigne lestvama i l i . . . ' ! S nekim izmenama sam prihvatio dopune koje je na osnovu predloga Ginzberga napravio H. Rabin. Rabin, naime, tumači kako je prema prihvaćenim talmudskim propisima spasavanje živog bića dozvoljeno subotom. Nije poznata ni jedna sekta koja bi se u slučaju spasavanja života (pikuah nefeš) držala zabrane aktivnosti subotom. 18. — subotnjih žrtava; v.: Lev 23, 38. A. M. Habermann predlaže izmenu ovog teksta prema SZ izvoru. Međutim, ovaj način je sigurno ponovo uobičajena izmena tekstova pisaca Zajedništva, jer 'osim subota J H W H ' prepravljaju u 'osim vaših subotnjih žrtava'. 20 — 21. — žrtva je opakog; navod iz Izr 15, 8, s izostavljanjem četveroslovlja i izmenom drugog dtla rečenice. Umesto 'ispravnih' (j'šarim) — 'pravedni', kako sebe nazivaju članovi Zajedništva, a tu je i odnos: prinošenje žrtava — molitva. 22. — dom klanjanja; H. Rabin dopunjuje i prevodi: 'u dom (okupljanja — sinagogu, radi) molitve (dosl.: klanjanja)'. — trube saziva; ili: 'zborne trube', verovatno je to bio običaj da se opština, zajednica saziva na molitvu trubom. xn 1. — m gradu svetišta; v. napred XX/B, 22; 'svetom gradu'. Grad u kome se nalazi svetište, Hram — Jerusalim. I iz ovoga se vidi da je Zajedništvo nameravalo da se vrati u Jerusalim iz 'zemlje Damaska'. Ova se odredba odnosi verovatno na hodočasnike, koji dolaze privremeno u grad. 144

XIII

3. — za vračeve i čarobnjake', ta načela i odredbe propisuju za tu vrstu greha kamenovanje; v.: Lev 20, 27. 5. — da ga stave pod stražu-, dosl.: 'da ga čuvaju', da ga uhapse i zatvore; v.: Br 15, 34. 6. — neka ne digne ruku', v. objašnj. za RSS 1,1. Kako to H. Rabin primećuje, ovo je dokaz za gornju odredbu iz 1. r. da se odnosi na hodočasnike i one koji dolaze na privremeni boravak u Jerusalim. 7. — ne uzima ništa-, ovde se verovatno govori o zabrani primanja darova od stranaca. 'Družina Izraelova' je možda naziv Zajedništva, po ugledu na naziv hever haj'liudim — družina, društvo, savet Jevreja, koje se nalazi na nekim novcima hašmonejskih kraljeva, za koji se pretpostavlja da je bio neki upravni savet Jevreja. 9. — prinosili na žrtvu; svojim bogovima. 10. — ni pod kojim uslovom; prevod je slobodan, jer je pisac ovde upotrebio jednu frazu: Vhol iriodo — celom imovinom svojom. Prema H. Rabinu, Ginzberg predlaže da se čita: b'hol idejhem — o svim praznicima neznabožačkim njihovim! 17. — prema onečišćenosti svojoj; prema stepenu i vrsti obredne nečistoće i vrsti zagadenja. 18. — koji su bili s mrtvacem u kući; v.: Lev 11, 32. 19. — zasedanja gradova Izraela; verovatno je to Pravilnik za 'logore' u kojima su živeli članovi Zajedništva, ali se, izgleda, podrazumevaju one zajednice koje su se organizovale u gradovima. — neka razlikuju; v.: Ez 22, 26. 1. — Do desetoro Ijudi; svaka jedinica u gradovima ili logorima mora imati najmanje desetoricu muškaraca, kako bi mogla delovati i prema verskim propisima imati obavezni kvorum za molitve i donošenje sudova. — po tisućama; SZ izraz, koji se u Zajedništvu prenosio mada verovatno više nije imao stvarnog sadržaja, već samo simboličnog, vezujući se za Izl 18, 25. i dr. mesta kao način organizacije zajednice i naroda. 2. — svešten; svešteničkog porekla (kohen). 3. — napajaju; premda H. Rabin i neki drugi dopuštaju mogućnost da 'po njegovim rečima jedu svi', pre će biti da je ovde ovaj glagol u prenesenom smislu: da se napajaju njegovom naukom, da piju s njegovih usana vodu saznanja, on će tumačiti Nauk. 4. — neka se odredi; dosl.: neka izide kocka, žreb, neka padne odluka. 10

145

5.

6.

8. 9.

146

— svi članovi logora; dosl.: 'koji su pristupili logoru' v. objašnjenje napred za II, 2. — izlaze i dolaze; da se ophode, da se ponašaju prema njegovim tumačenjima propisa. — nauk o gukavosti; prema SZ Lev 13, 1—32, sveštenik treba da ustanovi da li je neka guka, oteklina, znak gube, lepre, ili nekog drugog oboljenja. — Čak i ako je nedorastao; iz ove pomalo zamrŠeno napisane rečenice proizlazi da u slučaju rasprave o tome da li je neko gubav ili ne, treba, prema SZ propisu, da odlučuje član Zajedništva svešteničkog porekla, ali ako je on nedorastao (ili: glup, slabouman) onda neka ga Nadzornik u logoru pouči propisima Nauka. Ali odluku o zatvaranju u osamu, izolaciju za bolesne može ipak da donese samo taj član svešteničkog porekla, jer je 'njihovo da presuduju.' — u tančine; mada je reč nejasna, ovo je najverovatniji prevod. — / neka bude milostiv; nešto izmenjen navod iz Ps 103, 13. Rečenica je vrlo sporna od reči 'i neka obrati', pa do kraja. Nerazumevanje nastaje od reči madhovam, možda izvedene iz reči madheva, koja je hapax u SZ i pojavljuje se samo u Is 14, 4, a u spisima Zajedništva u Zahv 3,25 i 12, 18. Od LXX pa do srednjovekovnih komentatora razna su tumačenja značenja ove reči. Neki su reč izvodili iz aramejskog d'hava — zlato, pa bi tako naša rečenica mogla da se prevede: 'obrati sve koji žude za zlatom, kao p a s t i r . . . ' ? Prema nekim komentatorima koji reč tumače kao glagolsku imenicu marheva (a na pomenutom mestu u Isaiji, u rukopisu nađenom u pećini kod Kumrana stoji baš tako!), koja, po njima, znači gordost, uznositost. A. M. Habermann čita ovu rečenicu ovako: 'kao otac prema sinovima svojim i neka slomi svu gordost njihovu. Kao pastir stado svoje neka rasplete omče. . .' H. Rabin navodi da bi prema nekim tumačenjima, koja reč prevode kao: uterivač poreza, moglo da se prevede: 'neka odvrati njegove tlačiteljske zajmodavce'. Prevodi koji slede Jerusalimsku Bibliju danas tu imenicu prevode tlačenje. U naŠem sam rukopisu prihvatio predlog da se ova pisarska greška (ako je u knjizi Isaije 1Q Is, iz rukopisne biblioteke Zajedništva nema, odakle onda prepisivaču ovog i drugih spisa?!), koju, čini se, ispravlja H. Rabin, ali većina naučnika prihvata, preinači madhovam u nidhejhem i tako dobija rečenice kao i u mom prevodu. Napominjem da bi se u ovom slučaju moglo prevesti i ovako: 'i neka vrati sve

koji su se rasuli, kao pastir'. I na kraju, ako se prihvati tumačenje da imenica madheva znači tlačenje, onda bi se 9. i 10. red mogli prevesti i ovako: 9 i neka odvrati sve njihove tlačitelje, kao pastir (od) stada svoga, 10. neka rasplete omče veza njihovih da ne bi bilo potlačenih i gaženih. . . Ali ovaj prevod bi bio odista vrlo slobodan. 10. — u zajednici Njegovoj-, ovako je verovatnije, jer pisci ovih rukopisa najčešće naglašavaju svoju pripadnost bogu. Tako i u sledećem redu. Kako se padeži u hebrejskom izražavaju sufiksima, teško je opredeliti se da li je to nadzornikova ili božja zajednica. — potlačenih i gaženih; kako to H. Rabin zapaža, činjenica da se stih gde se ove dve reči pojavljuju (Hoš 5, 11) već uzima i napred (v.: 4, 19.) za opis onih koji su odstupili od osnova Zajedništva, ne predstavlja slučajnost. To je, mislim, dokaz više da je prevod 9. reda onako ispravan. 12. — / neka ga upišu; odavde nadalje je rukopis vrlo oštećen. 13. — članovima logora; dosl.: sinovima logora. — osim po dozvoli; ovako po predlogu A. H. Habermanna. H. Rabin čita: 'protiv volje Nadzornika'. 14. — sa sinovima jame; ili: 'sinovi propasti' v. napred 6, 15. Verovatno se ovde govori o onima koji nisu članovi zajednice ili su privremeno izopšteni, jer, prema propisu napred (12, 8—11), bilo im je zabranjeno da posluju s pripadnicima drugih naroda. 15. — iz dlana u dlan; dakle samo redovnu kupoprodaju za gotov novac, za svakodnevne potrebe. 17 — 19. — ovi su redovi vrlo oštećeni, iz jednog dela 17. reda se naslućuje da se možda govori o razvodu od žene. Ostalih nekoliko reči nemaju neki određeni smisao koji se može dopuniti. 23. — Doći će na te; kao i napred (VII, 11), prilagođeni navod Is 17, 17. XIV 2. — jer če nedorasli biti uslišeni; u rukopisu piše pit'om — iznenada, odmah, što se, prema predlogu F. F. Hvidberga, ispravlja na p'taim — nedorasli (ovde nikako: slaboumni!). Poslednja reč je oštećena, neko je dopunjuje kao v'neenšu — biće kažnjeni, a neko v'naanu — biće uslišeni; H. Rabin tu predlaže čitanje avru v'neenšu — te prevodi celu rečenicu: 'jer su maloumni prestupili i behu kažnjeni'. Prema čitanju A. M. Habermanna bi trebalo: 'jer će iznenada biti uslišeni.' Uzimajući u obzir 10«

147

upotrebu imenice p'taim — nedorasli, maleni, kojom obično pisci ovih rukopisa misle na sebe, preveo sam ovako, jer nema razloga u ovom kontekstu prevoditi: 'jer će nedorasli biti kažnjeni'. O izrazu v. objašnj. za Tumačenje Habakuka XII, 4. 3. — ispitani; v. objašnjenje napred, X, 2. 4. — pridošlice; možda prozeliti, koji su primljeni u Zajedništvo, posle prelaska u jevrejsku veru? 6 . — I tako neka sede; v.: PZ 6, 4; 9, 10. 6 — 7. — a sveštenik koji će ispitivati Mnoštvo; dosta nejasno mesto. Na početku 7. reda stoje dva suglasnika: alef i šin (š ili s). Većina naučnika ova sva suglasnika smatraju za pisarsku grešku i prepravljaju u rečcu koja obično stoji pred imenicoin u akuzativu et. Drugu teškoću izaziva glagol jifkod, treće lice muškog roda glagola pakad u budućem vremenu konstrukcije kal (ili paal), te ga prevode na razne načine: 'biće postavljen', 'ima nadzor nad', itd. Prihvatio sam ispravku dva slova na et, a glagol sam preveo onako kao u najvećem broju slučajeva (ispitivati) kada se neprevodi 'pohoditi', jer svi članovi moraju da prođu kroz 'ispite'. Tako u PZ (i na drugim mestima) postoji odredba (v.: PZ 6, 14) prema kojoj sve koji pristupaju Zajedništvu treba da 'ispita čovek, časnik, koji je na čelu Mnoštva'. H. Rabin dva slova na početku reda dopunjuje, dobija reč b'roš — na čelo, i prevodi: 'a sveštenik koji je postavljen na čelo Mnoštva'. Uza sve razlike između ustrojstva Zajedništva koje opisuje PZ i DS, nigde nema podataka da sveštenik stoji na čelu Mnoštva. Sveštenici su prvi po stupnju u Zajedništvu, imaju mnoge povlastice, presuđuju u verskim pitanjima, pa su i jedini ovlašćeni da tumače propise Nauka u pitanjima iz privatnog prava (v.: PZ 2, 19—20; 6, 3—4; ali i 9, 7 'sinovi Aharonovi'! ), ipak su nadzornik, časnik (v.: PZ 6, 14), i Učitelj pravednosti svetovni rukovodioci Zajedništva. Tek se u budućoj, eshatološki predodređenoj zajednici očekuje da 'sveštenik' bude 'glava cele zajednice Izraela' a s njim i 'sva braća njegova sinovi Aharonovi' (v.: PZJ 2, 11 —13 i dr.). A u svojim mesijanskim nadanjima su verovali u dolazak mesije sveštenika s drugim mesijanskim ličnostima (pomazanik Aharona i Izraela, v. dalje 18. red i dr.). 10. — svim jezicima rodova njihovih; pisar ostavlja imenicu mišpaha — rod, porodica, iz Post 10, 5 u obliku u kojem stoji u SZ tekstu i time ovde stvara rečenicu koja je skoro bez smisla. Verovatno se misli na razna narečja kojima su govorila razna 148

plemena. U talmudskom traktatu Sanhedrin (17/a) stoji da članovi Sanhedrina (sinoda, vrhovnog sudišta) moraju 'znati sedamdeset jezika kako Sanhedrin ne bi morao slušati (ili: saslušavati) preko prevodilaca'! — neka čine; dosl.: 'neka dolaze'. 12. — Zaradu; iz ovoga proizlazi da je ovo propis za članove koji su stanovali izvan 'logora' ili naselja — komune Zajedništva. 15. — iznuren; H. Rabin i drugi naučnici dopunjuju prvu reč tako da se može prevesti glagolom umreti. Tako dolaze do rečenice: 'i starca koji je umro'. Ali, prema prethodnom propisu ('neka krepe ruku') jasno sledujc obaveza pomaganja iznurenog, za rad nesposobnog starca, člana Zajedništva. Tim više što se u SZ knjizi Br (31, 42) reči ani — siromašan, i jagia — iznuren, umoran, nalaze vrlo blizu u jednoj rečenici, što nije za odbacivanje kod pisaca kumranskih spisa, koji su često ropski oponašali stil i jezik SZ. 16. — nema srodnika; dosl.: 'koja nema skrbnika', bliskoga rođaka koji će joj dobaviti miraz. Za izraz goel-skrbnik v.: Rut 4, 1. Nije jasno zašto je upotrebljen ovaj izraz. 1. — Dok se na prethodnoj strani (XIV) rukopisa A, tekst B rukopisa (XVII str.) nalazi od 3. do 12. reda, a od 12. (od teksta: 'A ovo je Pravilnik Mnoštva') do kraja strane odgovara XVIII str. B rukopisa, od početka ove XV str. A rukopisa tekst odgovara XIX str. B rukopisa. Početak ove strane je oštećen. Dopune su donekle prema H. Rabinu, a negde prema A. M. Habermannu. — kune ni sa alefom i lamedom; ovo je ostatak zabrane zaklinjanja imenom božjem: alef i lamed: el, elohim — bog, alef i dalet: adonaj — gospod. Kako to H. Rabin navodi, ove skraćenice se u vreme nastanka kumranskih spisa, dakle u tanaitska (nastanak Talmuda) vremena, nisu upotrebljavale, pa je verovatno da je to dodatak srednjovekovnog prepisivača. — zakletvom Saveza; ovako po predlogu dopune A. M. Habermanna. H. Rabin predlaže dopunu: 'zakletvom sporazuma, pristanka' — š'vuat heskem. 2. — u njemu je objašnjeno Ime; dopuna nije mnogo verovatna, jer se u Nauku nigde ne objašnjava šem hamforaš — izričito, objašnjeno Ime. Ovo je za obaveštenje preveden predlog dopune A. M. Habermanna. 149

3. — A ako se kletvenom zakletvom Saveza zakune; H. Rabin prevodi i dopunjava: 'A alco se zakletvama Saveza zaklinje (pred) sudijama, ako prestupi svoju zakletvu kriv je'. 4. — Ako je prestupio; datu zakletvu. — a ako prizna i obrati se; u nekim radovima se predlaže prevod: 'ako prizna i vrati (naknadu)'. Ovo tumačenje se zasniva na praksi koju znamo iz Talmuda o naknadi (čak i u slučajevima u kojima se u SZ propisuje prema jus talionis — »oko za oko zub za zub«! V.: Talmud, Bava kama 83/b) 7. — načelo; to neka budu važeće norme za celo predodređeno doba, vreme, opačine. 11. — zakonima; načelima i propisima Zajedništva. 13. — odvojićemo se od njega; H. Rabin dopunjava oštećeno mesto (kraj obe poslednje strane je vrlo oštećen) glagolom para, koji ima mnogo značenja: napustiti, ostaviti (nekoga), ali i platiti i naplatiti naknadu, obeštećenje. U jeziku Mišne izraz koji pisac ovde upotrebljava znači i: izvesti koga na sud, optužiti koga. H. Rabin prevodi ovo mesto: 'naplatićemo od njega ako zgreši'. G. Vermes: 'biće od njega naplaćena naknada'. Verovatno je, osim ovog mog predloga prevoda, najbližc: 'izvešćemo ga na sud' ili: 'optužićemo ga ako zgreši'. XVI 3 — 4. — u Knjizi podela vremena; u uvodu u apokrifnu Knjigu jubileja se nalazi ovakav opisni naslov. 6. — Ono što izide na usta tvoja; v.: Pnz 23, 23—24. 10. — na mužu je njenom; parafraza odredaba iz SZ br 30, 9; v. napred VII 7 - 8 . 14 — 15. — Neka neposvećuje čovek hranu; navod iz Mih 7, 2—3 je uzet s dvosmislenom aluzijom, jer imenica koju ovde u navodu prevodim 'jamu' u izvornom tekstu glasi herem (v. objašnjenje za IX, 1) — dakle može da bude i mreža, i stupica, ali i posvećeni dar božanstvu! Smisao cele rečenice je u tome da spreči oduzimanje, davanje, zavetovanje bogu (herem) svega onog što je potrebno za održavanje svoga doma i života. Odbacivanje 'svetog dara' — herema v. u N Z : Mt 15, 5 i Mk 7, 11.

ZAHVALNICE giliit h a h o d a j o t — (1 QH — SVZ)

Prvo izdanje: Sukenik, E. L., Ocar ham'gilot hag'nuzot šebij'dej hauniversita haivrit (Riznica pohranjenih svitaka Hebrejskog univerziteta), Jerusalim, 1954. Hebrejsko kritičko izdanje: Licht, J., M'gilat hahodajot, Jerusalim, 1957, i dr.

ZAHVALNICE

I

5. 6.

7. 8.

9. 10.

11. 12.

i vrelo svemo(ći. Silan u delima i) velik u naumima, (i milosrđu Tvome) broja nema, a revnost Tvoj(a prevazilazi) milosrde. Koiiko je (dragocena milost Tvoja prema meni). i Tvoja sporost u gnevu dok sudi(š). (Jer) si pravedan u svim delima Tvojim, i u mudrosti (Tvojoj) si podi(gao pokoljenja) večna i pre no što ih stvori znao si dela njihova do veke vekova. (I bez Tebe neće) ništa biti učinjeno i ništa spoznano bez volje Tvoje. Ti stvori sve duhove i delova(nje njihovo odredi) i zakon za sva dela njihova. Ti razape nebesa Sebi u čast i slavu, i (sve što je pod njima podi)že po Svojoj volji. I duhove silne, prema propisima (koji važe) za njih, pre no što postadoše sveti anđe(li znao si ih. I postadoše:) duhovi večni u carstvu svom, svetlila u tajnama svojim, zvezde po stazama svoji(m i svi olujni vetrovi) s bremenom svojim, gromovi i munje po službi svojoj, i riznice 153

13

14

15

16 17

18,

19,

20,

21.

22.

23.

24.

154

skrivene prema potrebama svoj(im i nosioci kišnih oblaka) po tajnama svojim. Ti stvori zemlju snagom Svojom. Mora i bezdane s (kopnom i svim žite)ljima njihovim podiže mudrošću Tvojom. A sve što je u njima odredi prema volji Svojo(j. I predade ih pod vlast) duha čovekovog, koga stvori u svemiru za sva vremena. 1 pokoljenja večna, kako bi ispu(nili dužnosti svoje) 0 roku svom — odelio si službu njinu za svako pokoIjenje. I zak(o)n koji za predodređeni rok (službe), u toku vladavine nji(ne, ustanovi. 1 pu)teve njihove pripravi od pokoljenja do pokoljenja. I dosuđen mir njihov sa svim nevoljama njinim, prema (rokovima njihovim odre)di i podeli svim potomcima njihovim, po broju pokoljenja večitih i za sve večne godine. 1 (dela njihova zna)o si, i u mudrosti znanja Tvoga pripra(v)i odredenja njina pre no što postadoše. Jer, po re(čima Tvojim nas)taje sve i bez Tebe ničega nema. Sve to saznadoh iz uma Tvoga, jer mi otkri uši za čudesne tajne. A ja sam stvor od gline i vodom umešen, osnova sramote i izvor nečisti, vrelo prestupa i građa greha, duh koji luta i obesno greši bez razuma. 1 prestravljen od pravednog suda — šta ću govoriti, a što nije znano i kazivati što već nije ispričano? Sve je zapisano pred Tobom pisaljkom sećanja za sva vremena večita.

25. 26. 27.

28. 29.

30.

31.

32.

33. 34. 35.

I odseci broja večnih godina po svim određenim razdobljima njinim, jer oni nisu skriveni i nisu odsutni pred Tobom. I šta da kaže čovek o svom grehu i kako da kori sebe zbog svog prestupa? I šta da odgovori na sve pravedne presude? Tvoja su, Ti, Bože saznanja, sva pravedna dela i tajna istine, a sinova čovekovih služba prestupna i dela prevarna. Ti stvori duh jeziku i znade reči njegove odredi plod usana, pre no što postade! I stavi reči na crtu i izraz duha usana na merilo i izvuče glase po tajnama njinim i izraze duha po računu njinom, kako bi obznanili slavu i čast Tvoju i pričali čuda Tvoja, u svim istinitim delima Tvojim, i Tvojim (presudama p)ravednim. I slavili ime Tvoje sa svih usana. I spoznaće Te prema umu svom i blagosiljati Te doveka (. ..). A Ti, u milosrđu Tvom i velikoj milosti svojoj, okrepi duh čovečji pred nevoljom a (duh koji se obesti) očis(ti) od mnoštva prestupa, kako bi pričao o čudima Tvojim pred svim stvorenjima Tvojim. A (ja ću kazivati u zajednici ne)doraslih presude po kojima sam stavljen na muke i sinovima čovečjim sva čuda Tvoja kojima si ovladao (mnome pred) sinovima Adama. Čujte, mudri, i vi što kazujete znanje i vi preplašeni, postanite stvorenja pouzdana (a svi nedorasli) nek uvećaju mudrost. 155

36

37.

38,

39 5, 6. 7.

8.

9.

10.

11. 12.

13.

56

Pravedni nek prekinu s porokom, a svi neporočni nek budu post(ojani! I svi ugnje)teni, ubogi, nek uspore gnev. I nek ne preziru ni je(dan pravedan sud jer istinito je svako delo Božje), al srca bezumna to shvatiti neće. (U milosti istine Tvoje saopštio si ljudima savcta Tvoga) (na)silnici ćc škrgutati (zubima) . . . i onc koji iskazuju radost ucveljenom ja(dom i lu)duju na svaku strahotu o kojoj sc čuj(e, i bolove) silne da slome srce moje i napore (snage moje) pred (ne)voljom. A1 Ti dade odgovor jeziku neobrez(anih) usana mojih i dušu moju podupre snažeći krsta i krepeći snagu (moju). 1 upravi korake moje med granice bczbožničke, da budem zamka (upornim) grešnicima, al iscelitelj svima koji se obrate od greha, mudrost nedoraslima i stvorenje pouzdano za sve čija su srca preplašena. I stavi me na stid i porugu odmetnicima, (za učitelja) tajne, istine i razuma onima koji ispravni hode putem. Bejah na (zlu) oku opakih ozloglašen sa usana nasilnika, drznici škrgutahu zubima (na me). A ja bejah svirka grešnicima i zajednica opakih se žestila nada mnom, i urlahu kao nevere mora kad se ražeste valovi njini, mulj i blato izmećući. I stavi me za steg izabranicima pravde

14.

15. 16.

17.

18. 19. 20. 21. 22.

23. 24.

25.

26.

i za tumača znanja u tajnama čuda, da kušam (one koji teže) istini i ispitujem one koji ljube pouku. Biću čovek raspre za tumače grešaka (al nosilac mi)ra svim videocima istina. 1 biću duh revnosti protiv svih propovednika pod(ele)! (I svi) će ljudi prevare urlati na mene glasom nalik na štropot velikih voda. Zli su naumi Belijaala (sve) njihove (misli), na potlačenost izvrnuše život čoveka čija usta Ti nadahnu i koga Ti pouči razumu, Ti mu usadi u srce (moć) da otvara izvor znanja za sve koji shvataju. I izmeniše u neobrezanosti usana svojih, i jezikom drugim (govorahu) narodu nerazumnom da propadne zbog pogrešaka svojih. Slaviću Te, Gospode, jer dušu moju stavi u povesmo života, i sačuva me od svih stupica jame! (Jer) nasilnici iskahu dušu moju zbog odanosti moje Savezu Tvome. A oni su družina ništavila i zajednica Belijaala! Ne znađahu da od Tebe (potiče) postojanost moja i da ćeš u milosti Svojoj spasiti dušu moju, jer od Tebe je hod moj! A od tebe je i to što napadoše na dušu moju, radi toga da bi Te slavili zbog suda nad zlotvorima! I ovladao si mnome pred sinovima Adama, samo zbog milosti Tvoje prema meni! A ja rekoh: Junaci se oko mene ulogoriše, optekoše me svim ratnim orudima svojim. 157

I bacahu strele bez prestanka i šiljke kopljača što plamte kao vatra koja drva sažiže. I kao štropot velikih voda je buka njihovih glasova, olujna bujica koja bi da zatre mnoge; do zvezda udaraju al' ispraznost i ništavilo dižu valovima svojim. A kada mi srce ispari kao voda, meni se duša okrepi Savezom Tvojim. Mrežu mi oni razapeše — noga im se uhvati u nj, zamke duši mojoj iskopaše — (sami) padoše u nj. A moja noga stajaše na pravom putu. Čak iz zbora njinog blagosiljaću ime Tvoje. Slaviću Te, Gospode, jer si oči Svoje u(pro) u dušu moju, i spasio si me zavisti tumača laži, iz zajednice propovednika podele iskupi dušu siromaha koga su mislili da unište, krv da mu proliju, zaradi toga što Tebe služi. Samo što (ne zna)đahu da je od Tebe hod moj, te me staviše na stid i porugu iz usta svih tumača prevare. A Ti, Bože moj, pomože duši siromašnoj i ubogoj iz ruke jačega od njega. I izbavi dušu moju iz ruku silnika te ne dozvoli da se od pokuda njihovih slomim da napustim službu Tvoju — iz straha od pretnji zlotvora, i da se od stvorenja čvrsta pretvorim u prestupnika, — koju Si da(o svim sinovima istine Tvoje i pou)čio ih zakonima i svedočanstvima koji su dati na uho,

38

(koje si otkrio). . . (i ne vide) jamu za sve potomke (njihove).

39 1. 2,

3. 4, 5.

6,

7,

8.

9

10

11.

12.

13. 14.

meni si osvetlio lice. . . Tebi, u večitoj slavi, sa svim. . . . .. (da se ophodim po da)hu usana Tvojih. Jer me Ti izbavi iz i od (pretnji zlotvora spa)si dušu (sluge Tvoga, jer me ne poštovahu, i (jer) pustiše dušu moj(u) (da bude) kao lada na debelom moru i kao utvrdeni grad pre(d neprijateljem. I) bejah na mukama kao porodilja prvorotka koju zahvatiše trudovi i kojoj silne muke porođajne obuzimaju rodnicu oplođenu. Jer prispeše sinovi do smrtnih bolova. 1 zače muško ona koja se pati u mukama. Jer se u smrtnim bolovima rađa muško, i u paklenim će mukama izići iz rodnice oplođene Savetnik čudesni, moćni. I rodiće se muško iz bolova. Pri začeću njegovom počeće svi bolovi i silne muke u mestima rađanja njinog i grčevi bolni pri začeću njinom, kada se on rodi sve će zahvatiti trudovi rodnice oplođene njene, a kada se začne Ništavilo, silne muke i bolovi jame sve do potresa (snažnih). I razmrskaće se temelji zida kao brod na vodi i zagrmeće oblaci tutnjavom, a oni koji obitavaju u prašini (biće) kao moreplovci prestravljeni od tutnjave mora, 159

15. 16.

17.

18.

19. 20. 21.

22.

23.

24.

25. 160

mudraci njihovi postiđeni kao momari na debelom (moru) jer proguta svu mudrost njihovu tutnjava mora dok bezdani ključaju nad vruljama voda. I ražestiće se uvis valovi i bregovi vodeni uz Štropot glasova svojih, za žestine će se njihove otvoriti pod(ze)mlje (i ponor propasti, a s)ve strele jame u svom letu do bezdna će se oglasiti fijukom svojim. I otvoriće se dveri (podzemlja za sva) dela Ništavila, a zatvoriće se vrata jame za bremenite porokom i prevornice večite za sve duhove Ništavila. Slaviću Te Gospode, jer izbavi dušu moju iz jame, a iz ponora podzemlja podiže me u večne visine, da bih hodio pravim putem bez granica, i saznam kako ima nade za onog kojega Ti stvori od praha za družinu večitu, i duh koji obesno greši očisti od mnoštva opačine da bi mogao zauzeti položaj sa vojskom svetih i ući u Zajedništvo sa zajednicom sinova neba. Ti dade čoveku u deo da bude u večnom kolu s duhovima znanja, kako bi (mogao) da hvali Ime Tvoje u zajedničkom sla(v)lju i da priča o čudima Tvojim pred svim stvorenjima Tvojim. A ja, stvor od gline, šta sam? Umešen vodom, u šta se brojim? I kakva je u mene snaga? Jer stadoh među granice zlotvora i s bednicima u kolo.

I silna će pometnja poneti dušu siromaha, i preteće more hod moj, kad se otvore stupice Jame, i razapnu se sve mreže opačine i pređe bednika po vodama; kad se sve strele Jame razlete nepovratno, bacane do beznađa; kad padne vrvca meraća na presudu i kolo jarosti na napuštene i izliv besa na one koji se skrivaju — (biće to predodređeni) rok gneva za sve (iz kola) Belijaala, i samrtne muke će ih obuzimati neizbežno. Nadoći će reke Belijaala u sve slivove ovoga sveta, proždrljiva vatra u sva korita njihova, da uništi svako drvo, živo i sasuŠeno sa prokopa njihovih i preplaviće plamtećim ognjem sve odvode njihove do nestanka njihovog, temelje zemlje će proždreti i uporišta kopna. Osnove planina će raspaliti i korenje kremena u reke smole; i proždreće (sve), do bezdna velikog. Al' sunovratiće se u Ponor propasti reke Belijaala, i zatutnjaće najskrivenije dubine bezdna bukom kao kada mulj izmeću. A zemlja će zavapiti zbog pogibli koja je pala na svemir i sve najskrivenije dubine njene će zalelekati, i zaurlaće sve što je na njoj i rastočiće se u ve(li)koj strahoti. Jer će zagrmeti Bog glasom moćnim svojim i zatutnjaće Njegovo sveto prebivalište

stravom 35

36 37 38

slave Njegove. I vojska će nebeska podići glas, te će se rastočiti i potresti osnove sveta, jer će rat junaka nebeskih preplaviti svemir i neće prestati do predodređenog istrebljenja večitog kome ravna nema Slaviću Te, Gospode, jer si mi bio bedem moćni (i izbavi me od s)vih upropastitelja i svakog (Sotone, jer) me Ti sakri od strahota pometnje

39. da ne dođe 1. 2.

3. 4. 5.

6.

7.

8.

9.

10. >2

(podiže) mi nogu na stenu (okrepi mi) bate mo(je kako bih mogao hoditi p)utem večitim i stazama koje Ti izabra. . . Slaviću Te Gospode, jer si prosvetlio lice moje za Savez Tvoj i od (večeri do jutra) iskaću Te i kao zora pouzdana Ora(to)mu pojavi mi se. A oni narod Tvoj (zavode jer re)čima laskavim mu podilaze. I tumači prevare ga (zavo)de da propadnu bez razuma. Jer lažna su dela njihova. Jer su me prezreli i ne poštuju me od kada Ti ovlada mnome. Jer me potisnuše iz moje zemlje kao pticu iz gnezda njena. I svi se prijatelji i poznanici moji otisnuše od mene i drže me za razbijeno grne. A oni su tumači laži i videoci prevare,

smiŠljahu na me zle naume Belijaala, da izmenim Nauk Tvoj, koji Ti utuvi u srce moje, u podeljenost narodu Tvom. I zadržavaju napitak znanja od žednih, još nalivaju žednima kvasinu kako bi posmatrali zabludelost njihovu i razgaljivali se njihovim blagdanima i uhvatili se u mreže njihove. Jer Ti, Bože, prezireš svaki naum Belijaalov, ali Tvoja će se misao ostvariti i naum srca Tvoga bi određen zauvek. A oni se skrivaju, zle naume Belijaala smišljaju i ištu Te dvoličnim srcem i ne uzdaju se u istinu Tvoju, koren koji rađa otrov i pelin je u naumima njihovim, i u tvrdokornosti srca svoga se zanose i ištu Te s kumirima i uzročnike grehova svojih stavljaju preda se. I dođoše da Te ištu sa usana proroka laži zavedenih zabludama, koji (po)sprd(ni)m ustima i jezikom drugim govore narodu Tvom kako bi prevarom u ludost izvrgnuli sva dela njihova. Jer ne (slušahu glas) Tvoj i ne imađahu sluha za reč Tvoju, već rekoše za viđenje znanja: Nije tačno! a za put srca Tvoga: Nije taj! Jer, Ti, Bože, Ti ćeš im odgovoriti presuđujući im u moći Tvojoj (prema) kumirima njihovim, i prema broju grehova njihovih, da bi bili uhvaćeni u naume svoje sa kojima su se udaljili od Saveza Tvoga. 163

20. 21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

164

I zatrćeš tom pre(su)dom sve ljude prevare, te se više neće naći videlaca zabluda. Jer nema ludosti ni u jednom od dela Tvojih, i nema prevare (u) mudorsti srca Tvoga. A oni koji su Ti po duši stajaće pred Tobom doveka i oni koji hode putem srca Tvoga održaće se večito. (A j)a, u svojoj odanosti Tebi, okrepiću se i ustati protiv onih koji me preziru, a ruka moja protiv svih koji mi se podsmevaju, jer me ne poštuj(u o)d kada si ovladao mnome. A Ti mi se pojavi u snazi Svojoj i ne pokri sramotom lica svih onih koji su pozva(ni) uz mene, koji su određeni zajedno za Savez Tvoj, te me slušaju oni koji hode putem srca Tvoga. I postaviće se pred Tebe u družinu svetih, a Ti ćeš im ukazati njihovo pravo doveka i pravednima istinu. I nećeš dozvoliti da ih zavedu bednici, kako su to oni naumili sa njima. Već ćeš strah njihov pustiti na narod Tvoj da (bi bili) malj za sve narode zemalja, kako bi zatrli sudom sve prestupnike reči Tvojih. Kroza me Ti prosvetli lica mnogih i ovlada (mnome) do bezbroja, jer me Ti pouči tajnama Tvojim čudesnim i po tajni čudesnoj Tvojoj ovlada mnome. A čuda stvori pred mnogima radi slave i časti Tvoje i kako bi obznanio svim živima moć Tvoju. Ko navesti tako što? I šta je stvor od gline da bi činio velika čuda?

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

Ta on je grešan, od začeća do starosti je kriv zbog prevare. A ja spoznadoh da pravda nije čoveku (data) i nije sinu čovečjem neporočan put. Bogu Svevišnjem (pripadaju) sva pravedna dela; i put čovekov ne bi određen već po duhu koga mu Bog stvori da bi stvorio neporočan put sinovima čovečjim, kako bi spoznali sva dela Njegova u snazi moći Njegove i silnu milost Njegovu prema svim sinovima volje njegove, A ja, drhtaj i trepet me obuzeše, i sve mi se kosti polomiše a srce mi se istopi kao vosak pred vatrom, a kolena mi krenuše kao vode u padu niz strminu. Jer se setih krivica svojih i nevere otaca mojih kad se zlotvori digoše na Savez Tvoj, i bednici na reči Tvoje. Ja rekoh: zbog greha me napusti Savez Tvoj! Al' kada se setih snage ruke Tvoje sa mnoštvom milosrđa Tvoga — okrepih se i ustadoh i duh se moj učvrsti pred nevoljom. Jer se oslonih na milost Tvoju i na mnoštvo milosrđa Tvoga, jer ćeš Ti iskupiti greh i očis(titi čove)ka od krivice u pravednosti Tvojoj. Al' ne radi čoveka, radi (slave i časti) Tvoje učini, jer Ti stvori pravednog i zlotvora. (A ja) ću biti postojan u Savezu Tvom sve do (roka pohoda Tvoga 165

40. V

i čekaću na dobrotu i milo)st Tvoju jer istina si Ti a pravda sva d(ela T v o j a ) . . .

1.

2.

3.

4. 5.

6.

7.

8.

9.

10.

166

(Al' kad se setim silnih) praštanja Tvojih i mnoŠtva (milosrđa Tvoga okrepih se, a od posmatranja čuda Tvojih razgali se duša) moja. I kad ovo saznadoh, uteši(h se jer se Ti, Bože moj, staraš o svim stvorenjima Svojim i odredi ih) po Svojoj volji i u Tvojoj je ru(c)i sud nad svima. Slaviću Te, Gopode, jer me ne napusti dok obitavah među narodom (ogrezlim u zlu i grehu) i što mi (prema obesti i) krivici mojoj ne sudi. I ne napusti me zbog pomisli nagona mog, već izbavi život moj iz jame. I stavi (slugu Tvoga kao begun)ca među arslane određene za sinove krivice, lavove što lome kosti moćnima i prolivaju kr(v) junaka. I postavi me u obitavalište s mnogim ribarima koji razapinju pređe svoje po vodama, i s lovcima na sinove poroka. A tamo me za sud odredi. I tajnu istine učvrsti u srcu mom i vode Saveza za one koji je ištu. I zatvori ralje lavića u kojih su zubi kao mač, očnjaci im kao oštro koplje, jed zmijski.

11.

12. 13. 14.

15. 16.

17. 18. 19. 20.

21.

Svaki je njihov naum pljačka. I zasede postavljahu al' ne otvoriše na me usta svoja. Jer me Ti, Bože moj, sakri od sinova čovečjih, i Nauk Tvoj pohrani u men(e s)ve do roka dok mi ne objavi spasenje Tvoje. Jer kad mi duša bi u njevolji, ne napusti me i ču vapaje moje dok mi duša bi ispunjtna gorčinama. I Ti prosudi jad moj, spozna uzdahe moje, i izbavi dušu siromaha u brlogu lavova koji oštre jezike svoje kao mač. Ti, Bože moj, zatvori zube njine da ne bi rastrgli dušu siromašnu i ubogu, i vrati jezike njine kao mač u korice, a da nisu (pog)odili dušu sluge Tvoga. A da bi ovladao mnome pred sinovima čovečjim čuda Ti činjaše nad siromahom. I Ti ga dovede u vatrenu kuš(nju, kao zla)to pod dejstvo plamena i kao srebro žeženo u topionicu livca, da se pročisti sedmostruko. 1 pohitaše na me zlotvori moćnih tuđina da me tlače i povazdan tište dušu moju. Al' Ti, Bože moj, pretvori buru u lahor, i dušu siromaha izbavi po pr(avdi Svojoj i spasi o)tetog iz brloga lavova. Blagoslovljen budi, Ti, Gospode, jer ne napusti siroče, i ne osramoti ubogog. Jer moć je Tvoja (bezbrojna) a slava i čast Tvoja neizmerna, čudesni junaci su sluge Tvoje. I uz smerne je — kad im zaglibe nog(e — 167

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

168

volja Tvoja), uz bojažljive pravde, kako bi podigao iz Štropota, zajedno sve siromahe milosti. Al' ja bejah zbog s(lužbe Tebi, Gos)pode moj, u svadi i sporu s bližnjima svojim, (postadoh predmet) revnosti i gneva za sve koji pristupiše Savezu mom, gunđanja i nezadovoljstva za svc koji se oko menc okupljaju. I (svi koji je)du moj hlcb na me digoše petu. I klevetahu me poročnim ustima svi koji se priključiŠe družini mojoj. I Ijudi (do)ma mojega se uzjoguniše i žališe se naokolo, i tajnu koju u me Ti pohrani izdadoše sinovima zlobne laži. Kako bi ovla(dao) mnome a i zbog krivice njihove zatvori vrelo razuma i tajnu istine. A oni snuju zlobne laži srca svoga, (sa zlim naumima Be)lijaala otvarahu jezik lažljivi, kao jed zmija što s vremena na vreme buja, i kao gmizavci po prahu izmeću jed (svoj i otrov) guja za koje bajanja nema. I to sve izaziva ljutu bol, ranu koja peče u telu sluge Tvoga, (zbog kojih bi) da posr(ne duša) i iščili snaga, sve do nepostojanosti. Staviše me u teskobe bcz izlaza, i ne Buče po liri svađe sa mnom, i uz svirku, žalopojke se njihove sjediniše u pustoš i propast.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38. 39. VI

1. 2.

Potresi (me zahvatiše) i muke kao trudovi porodilju, uzbuča se srce moje, u crno se zavih, a jezik moj prionu za nepca. J(cr) sc prcpa(doh od zlobnih laži) srca njihovih, a (zli) nagon njin mi se pojavi da mi sve zagorča. Smrači se svetlo lica moga, potavni, a lepota se moja iznakazi. Al' Ti, Bože moj, širine otvori u srcu mom i (blagoslovi me) umnoženo u muci, i ogradi me od mraka. Hleb uzdaha sam jeo a piće mi behu suze nepresušne. Jer usahnuše oči moje od jada i duša moja od gorčina dana. (U)zdasi i brige me okružiše, a stid moje lice. (Hl)eb se moj pretvori (u) svadu, a piće moje u prepirku. I uđe u kosti mo(je) da oslabi duh i skrši snagu, po tajnama bezakonja kojima menjaju dela Božja u krivici njinoj. Jer bejah vezan užadima njihovim, neraskidivim, i lancima nelomljivim, i zidom mo(ćnim, nerušivim), s prevornicama gvozdenim i vratim(a bronzanim neprobojnim. Za)tvor se moj u bezdan računa iz kojega (bekstva) nema. . . . (1 potoci Be)lijaala okružišc dušu moju (da spasa nema). . . Moje srce s prezir (

) 169

3.

4. 5.

6.

7.

8.

9.

10.

11. 12.

170

i strahota bez granica, propast bez (ostatka). (A Ti, Bože, otkupi dušu roba Tvoga u milosti svojoj. Jer) mi otkri uši za po(uke) onih koji upućuju pravedno, sa. . . (I spasi me) iz zajednice ništavila i družine nasilja, i uvede me u Savet (sinova istine Tvoje) (i očisti me od obesti i skinu mi) krivicu. Tako spoznadoh da ima nade za obraćenike od prestupa i za one koji napustiše greh, u mnošt(vu Tvoga milosrđa i uzdanja za siromaha jer) je hodio putem srca Tvoga bez poroka. A ja se odrekoh žamora naroda i buke kra(ljev)stava kada se okupe, (jer zna)doh da ćeš podići šaku preživelih iz naroda Tvog, i ostatak u nasledstvu Tvome. Ti ćeš ih očistiti, da im se skine krivica, jer sva su dela njihova u istini Tvojoj, te ćeš u milosti Tvojoj da im sudiš, s mnogo milosrđa i praštanja pun, a sa usana ćeš Tvojih da ih poučiš, i da ih po pravcdnosti istine Tvoje pripremiš za Savet Tvoj. Rad časti Svoje i radi sebe si (sve) učini(o) i radi (uvelič)anja Nauka i isti(ne, i da bi skrio) članove Saveta Tvoga med ljude, (kako bi) pričali pokoljenjima doveka čuda Tvoja, i o junaštvima (Tvojim da) govore neprestano. I spoznaće svi narodi istinu Tvoju, i svi puci čast i slavu Tvoju.

13.

Jer si dodelio (od čas)ti i slave Tvoje svim članovima Saveta Tvoga: u kolu su zajedno s anđelima najvišim, i nema posrednika za sve(te Tvoje).

14.

15.

16. 17.

18.

19.

20.

21.

22.

Oni će odgovarati prema rečima slave Tvoje i biće velikaši Tvoji u ko(lu večitom. Uvek će) cvetati kao (poljski) cvet dok je sveta, izrašće iz izdanka u kroŠnju večnog nasada, i baciti senku na celi sve(mir. Grane će dopirati) nje(gove do oblak)a a( korenje njegovo do bezdana i sve će reke rajskoga vrta napajati vreže njeg)ove. I postaće pri(toka bez) kraja, (i kao reka će strujati) svemirom beskonačno, i do podzemlja će se (ulivati rukavci njeni). I postaće vrelo svetlosti, izvor večiti, nepresušni, u plamu njegova sjaja izgoreće svi sino(vi poroka. I postaće) plamteća vatra (koja sažiže) sve ljude krivice, do istrage. A oni koji su vezani uz moje svedočanstvo biše zavedeni u mis(lima) (da se ne potpašu) za službu pravde. A Ti, Bože, zapovedi im da se koriste putevima svojim, po s(ve)tom putu po (kojem bi trebalo da ho)de. Al' neobrezani, nečisti, ili nasilnik neka ne prolaze njime i neka skrenu s puta srca Tvoga. Za strahotom su (velikom) žudeli i savet Belijaalov im bi u srcima, (s blud)nim mislima opačine valjahu se u krivnji. 171

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

172

(A ja be)jah kao mornar na ladi kad uzburkahu mora talase, i sve kovitlace na me stuštiše, olujni (kad beše) vetar, (bez) tihog lahora da počinc duša, i ne beše staza pravoga puta na površini voda već zatutnja bezdan od uzdaha mojih, a du(ša moja sti)že do dveri smrti. A ja bejah (tada) kao došljak u opsađenom gradu koji skrivanjem iza visokog zida traži spas. I rado(vah se) istini Tvojoj, Bože moj, jer Ti postavi temelj na stenu, gredu po crti zakonitoj, i visak — merač isti(nit da se is)pita kamenje izabrano i izgra(di zidina) siina, koju ništa ne poljulja. Niko ko dođe pod nju skrenuti nećc, jer tuđin neće proći kroz (vra)ta njena, kroz zaštitna vrata bez ulaza, i kroz silne brave nesalomljive. Neće proći četa s oružjem ratnim, sve dok ne stanu sve stre(le) ratova opakih. Tada će pohitati mač Božji u doba suda. I svi će se sinovi is(ti)ne Njegove dići da po(kore) zlotvora, i nikoga od sinova krivice više biti neće. Ali kad junak napne svoj luk, otvoriće tvrđu (za večnost) u širine beskrajne, i dveri večite, da bi se iznela oruda rata.

32.

33.

34.

35.

Sila(n) će biti (taj rat) s kraja na (kraj sveta, i silne će muke ne)izbežne doći za stvorenja krivice. Do istrebljenja će biti zgaženi i biće bez ostat(ka i biće siromašni) nadom po velikoj (milosti Tvojoj). A za sve ratne junake skrovišta neće biti, jer Bogu svevišnjem pri(pada snaga i moć da) . . . I oni koji leže u prahu dići će jarbol a ponizni crvi nosiće steg ve(čitog nadanja.) A (neprijatelji će) biti zatrti u ratovima protiv zlotvora, a kad protutnji bič razorni u tvrđu ući neće

36. i kao ka(men) pasti neće i kao greda (poljuljati) se neće. . . VI1

1. 2.

3.

4.

ja zanemeh od (strahota zlotvora, al' neću) tako šta (činiti jer me kudiše. A ruka mi postade kao miši)ca izlomljena iz zgloba njezina, noga mi u mulj utonu. Oči mi se slepiŠe od viđenja zla, uši moje od slušanja krvi, stegnu se srce moje od opakih nauma, jer se Belijaal pojavljuje s duhom njihovog bića. Skršiše se svi temelji građe moje, udovi se moji rasuše, a utroba se moja podiže 173

ko lađa na južnom vetru. I ustuče mi srce do bestraga, a vetar da me olujni proguta zbog strahota opakosti njihovih. Slaviću Te, Gospode, jer me Ti silom svojom podupre, i duh svetosti Tvoje izli u me da ne pokleknem. I osnaži me pred napadima zlotvora, i uprkos stahota njinih n(e) dade da u strahu ustuknem od Saveza Tvoga. Postavi me kao moćnu kulu i kao visoki zid i utemelji na stenu građu moju, i večite temelje kao osnovu moju, i sve moje zidove za zidinu izabranu koja se poljuljati neće. (A) Ti, me, Bože moj, dade u krošnju Tvoga svetog saveta, i pri(pravi srce moje za) Savez Tvoj, a jezik moj ka učenju Tvome. Al' ustiju nema za duh strahote nit' jezika za odgovor za sve s(in)ove krivice. Nem je jezik moj za laž. Sve koji me napadoše osudićeš kao krive na sudu da bi po meni razlučio pravednika od zlotvora. Jer Ti znade sve nagone stvorenja (svih), i bejaše upoznat sa svim odgovorima i srce mi pripravi za učenja Tvoja, i za istinu Tvoju, i Ti upravi bate moje ka stazama pravde

kako bih hodio pred Tobom u međama (ži)vota, ka stazama časti i mira do potpunosti, neprestano i zauvek. Ti znade nagon roba Tvojega, stoga se ne oslo(nih na bogatstvo i korist) kako bih podigao u(vis rogove) i junačio se snagom svojom. Nema za me pribežišta kod bića telesnog jer (u stvora od gline) nema pravednosti da bih se spasio od Te(be) (b)ez oproštaja. Stoga se oslonih na veli(ko milosrđe Tvoje, i veličinu) milosti Tvoje. Želeću da gledam u spas i u rast izdanka koji jača u snazi kako bi iž(džikljao, jer me u) pravednosti Tvojoj postavi u Savez Tvoj. A ja ću se držati istine Tvoje i služi(ću zakonima Tvojim). Ti me postavi za oca sinovima milosti i kao negovatelja ljudima od znamenja. Otvarahu usta kao dojen(čad i radova)hu se kao što se veseli detešce na grudima negovatelja svojih. A Ti podiže rog moj na sve koji me preziru, te se rasu(še kao su)ve grane svi koji protiv mene ratuju, i svi koji se samnom spore kao pleva na vetru. Ali, moja je vlast nad sinovima (poroka, jer Ti, Bo)že, pomože duši mojoj, i podiže rog moj uvis.

25. 26. 27.

28.

29.

30.

31. 32.

33. 34.

176

Pojavih se u sedmostrukom svet(lu), u (svetlosti koju pri)pravi na čast i slavu Tvoju. Jer Ti si za me svetlilo (ve)čito, i noge mi upravi ka širin(i večnoj). S(laviću Te, Gospode,) jer me posveti istini Tvojoj, i jer mi dade da spoznam tajne ču(da Tvojih), i u Tvojoj milosti prema čoveku (ništavnom, i) sa mnogo milosrđa prema onima koji su srca opaka. Ko je kao Ti medu bogovima, Gospode, i ko je ravan istini Tvojoj? I ko će biti prav pred Toboin kada mu se bude sudilo? 1 nema ni jedna duša šta da odgovori na prekore Tvoje, i niko ne može da se održi pred gnevom Tvojim. Sve ćeš sinove istine Tvoje dovesti s praštanjem pred sebe da bi ih očistio od opačina njinih u velikoj dobroti Tvojoj, i u mnoštvu milosrđa Tvoga da ih postaviš pred sebe za veke vekova. Jer Ti si Bog večiti a svi su putevi Tvoji postojani zauvek i večno, i nema drugog osim Tebe. I šta je ništavni čovek, koji je sav isprazan da bi sagledao dela čuda Tvojih (velikih)? (Slaviću) Te, Gospode, jer me žrebom ne baci u zajednicu zaludnosti i u družinu napuštenih me ne odredi.

35.

(Već me do)vcde do milosti Tvoje, i zato se oproštaju (Tvome nadam) i u mnoštvu milosrđa Tvoga za sva suđenja moja. . .

36. VIII

2

-

(Praved)nost Tvoja je večno postojana jer n e . . . Sla(viću Te, Gospode, jer me posa)di kraj vrela tekućih voda usred suva kopna, i za studenac vode u sušnoj zemlji, i za zalivača vrta (. . . kojega Ti zasa)di nasadom čempresa, smreke i šimšira zajedno, u čast i slavu Tvoju. Drveće života nad izvorom tajne, skriveno međ' sva stabla nad vodama, pusti izdanak za večiti zasad uhvati korenje pre no što ižđika i korenje svoje do vodenih tokova pruži da otvori živoj vodi srž svoju, te postade vrelo večito. Na njegovom će se izdanku napasati sve (zveri) šumske, i podanak njegov (služiće) kao utaban gaz za sve putnike prolaznike, a granje svim pticama krilatim. Al' nadvisiće ga stab(la) nad vodama jer će izdancima svojim uzbujati, ali do vodenih tokova korenje neće pružiti. A ono, iz kojega će izdanak izbijati za nasad istine, biće skriveno, nepoštovana i nepriznata ostaće zapečaćena tajna njegova. A Ti, (Bo)že, sačuva plodove njegove

3. 4.

5.

6.

7. 8.

9.

10.

11.

10

177

12.

13.

14.

15. 16.

17.

18.

19.

20.

21.

178

po tajni silnih junaka i duhova svetih. I plamen ognja leluja da (tuđin) ne (priđe) vrelu života, i da ne bi s večitim drvećem pio svetu vodu, da ne bi plodove svoje donosio s (na)sadom nebeskim. Jer je video a nije spoznao i razmišljao je ne verujući vrelu života, i pružio je ru(ku za cva)tom večitim. A ja bejah izbrazdan rekama nabujalim koje mulj svoj na me izmetnuše. A Ti, Bože, dade u usta moja poput rane kiše za sve (žedne), i studenac žive vode koji ne slaga, da otvaram protoke nepresušne koji će postati reka što se razliva (preko svih obala) vodom i ka morima neiz(mernim). Iznenada će pokuljati skriveni u zaklone i postati vode po(topa za svako drvo) živo il' suvo, (i) provalija za sve živo. Stab(la na vodama će da potonu kao) olovo na silnoj vod(i. Al' ako ih zahvati) vatra te se sasuše, nasad ploda (istine će se skrivati u izvo)ru večitom, do rajskog vrta slave i časti i do plod(ova predivnih). A mojim rukama Ti otvori izvore njihove s prokopima (njinim, i dade da povučem crte) njihove,

da ih upravim po tačnoj vrpci, a zasad drveća njihovog po meraču sunčanom, da se uzveli(ča granje) njegovo do raskošja slave i časti. Kad zamahnem rukom da proriljam prokope njegove, korenjem će se svojim zariti u kamen belutak, al' koren njihov u zemlji ne(će da ugi)ne, i u vreme žege zadržaće izvor. A kada spustim ruku, biće kao trnji(na u pustinji, a) korenje njegovo kao drač na zemlji slanoj. Prokopi će njegovi zarasti u korov i trn. Bi(će) sav čkalj i bodlja, (a drveće) s obala njegovih izmetnuće se u žbunje divljake, od žege će da mu usahne liŠće i neće se (srž njegova) pružiti vre(lu). (A ja) sam oboren među bolesne, i srce je moje po(go)deno mukama, i postadoh kao čovek koji je napušten u pat(nji i kao siro)mah bez utočišta. Jer moje m(u)ke uzbujaše do gorčina, a ljuta je bol nezaustavljiva (u srcu mom), te ustuče u meni kao u onih Što slaze u podzemlje.

Među 29. 30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

mrtvima neka se traži duša moja, jer ži(vot) moj stiže do jame. (A i) iznemože duša moja danju i noću, bez pokoja. Šiknu (bol) kao plamteći oganj zapretan u kos(tima mojim) iz dana u dan guta plamen taj, da iščili snaga do kraja i uništi se telo moje do (predodređenog) roka. I saleteše (me) bolovi a duša mi klonu do netraga, jer iz tela moga nestade snage i rastoči se srce moje kao voda i rastopi se ko vosak telo moje, snaga bedara mojih pretvori se u stravu. Mišica se moja izlomi iz zgloba njezina, (te se n)e može zamahnuti rukom. Noga mi je uhvaćena u lance te mi kolena hode kao voda. Ne može se pustiti bat, i nema hoda uz zvuk mojih nogu. (Udovi moji, mi)šice moje (o)kovani su u gvožđa, a jezik koji si u ustima mojim po čud(u) stvorio — zaneme, te se ne može podići glas, (slušati) učenja (sa usana mojih), ni oživeti duh posrnuli, nit' okrepiti umorni tajnom rečju. Obreži usta moja, muka(ma) lanaca zakonskih, jer srce moje ludu(je u meni, a duša je pritis)nuta gorčina(ma).

IX 3. 180

bez milosrđa,

u gnevu podjaruje revnost i do zatora. . . (Jer me obuzeše) samrtne muke i paklene na postelji mojoj, sa ležaja moga tužaljka se diže, (sa kreveta moga) glas uzdaha. Moje su oči kao oganj u peći, a suza moja k'o reke vodene. Za oči moje nema spokoja, (spas moj) stoji mi daleko a život moj po strani. A ja — od pustoši do propasti i od bola do nevolje, i od jada do muka, al' duša moja razmišlja o čudima Tvojim, jer Ti me ne odbaci u milosti Tvo(joj. Od)ovog do onog kraja vremena veseli se duša moja mnoštvu milosrđa Tvoga. Odgovoriću rečima onima koji bi da me unište, a onima koji mi se protive ukorom. Oglašavam za opaku njegovu presudu, a Tvoj sud za pravedan, jer sam spoznao istinu Tvoju, te izabrah presude Tvoje nada mnom, i nevolje svoje rado prihvatih, jer se pouzdah u milost Tvoju. Ti dade usrdnu molitvu u usta sluge Tvoga, i ne pokudi život moj, i dobrobit moju ne odbaci, i ne izneveri nadu moju. Pred nevoljom podiže duh moj, jer Ti osnova duh moj

18.

i znade naume moje, i u teskobama me mojim uteši te se veselim oproštajima, jer bejah uteŠen zbog prvog greha. Tako spoznah d(a) ima nade u mi(l)ost Tvoju, i uzdanja u veliku snagu Tvoju. Jer se ne opravda niko pred su(dom) Tvojim, niti će iko biti (prav u) sporu s Tobom. Čovek je od čoveka pravedniji, ljudski je (stvor) od (bližnjega svoga) mudriji, telesno biće od stvora (od praha) časnije, duh od duha nadmoćniji, al' kao što je moć Tvoja, nema takve sile, čast i slava Tvoja nema. . . (ni) za mudrost Tvoju nema mere, a istini (Tvojoj nema ravne), i svako ko bude od nje napušten

19,

A ja — po Tebi sam spa(sen, Bože, jer si u milosti Tvojoj) sa mnom

13. 14, 15,

16,

17.

20, 21.

22. 23. 24.

182

Al' Ti me u milo(srđu Tvome podupre), i tlačitelj moj (ne) ovlada mnome. (Postadoh) prepreka za one koji bi da me (unište a za sve) ratnike protiv (mene klopka. Za protivnike moje uzrok sra)mote i stida za sve koji negoduju protiv mene. Jer mi Ti, Bože, učenja (svoja objavi), povedi Ti parnicu moju, jer si me po tajni mudrosti Tvoje korio. Sakrio si istinu do predodređenog vreme(na objave njene i tajnu svoju do) roka njenog. Stoga mi behu prekori Tvoji na radost i veselje,

25. 26.

27.

28.

29. 30.

31.

32.

33.

34.

35.

nevolje moje za lek več(ni i isceljenje) večito, a sramota teskoba mojih — za me venac časti i slave, slabost moja — moć večita. Jer si mi u i u slavi se Tvojoj pojavi svetlost moja, jer mi svetlilo iz tame pokaz(a i leka dade ra)nama mojim, čudesnu moć posrtanjima mojim, i širine večne duši (mojoj) u teskobi . (Jer si Ti, Bože,) utočište moje, utvrda moja, stena snage moje, tvrdava moja, u Tebe ću se pouzdati. . . (I neka) mi (Gospod moj bude) spas doveka. Jer me Ti od oca mojega znade, u materici (me već pomaza i u utrobi) majke moje mi dobra učini, na grudima roditeljke moje bi milosrdan prema meni; i na krilu dojilje moje — (razveseli me u milosti) Tvojoj. I od mladosti moje mi se pojavi u mudrosti zakona Tvojega. U istini postojanoj me podupre i svetim me duhom Tvojim razveseli. Do današnjeg mi dana (otva)rao u(st)a, i u pravednosti Tvojoj si me korio zbog prest(upa) mojih, pod stražom mira Tvoga spas je duše moje. Nad koracima je mojim mnoštvo oproštenja, i mnogo (mi)losrđa kada mi sudiš, i do starosti ćeš se za me brinuti, jer me otac moj ne znade, a majka me je Tebi prepustila. 183

Jer Ti si otac svih (sinova) istine Tvoje, raduješ im se kao roditeljka porodu svom, i kao negovatelj gajiš na krilu sva stvo(r)enja Tvoja.

(Slaviću Te, Gospode, jer) ovlada do bezbroj(a) . . .

.

naume srca Tvoga i bez volje Tvoje nikoga biti neće, i neće niko sagledati zako(ne Tvoje) i niko da vidi (taj)ne Tvoje. I šta je uopšte čovek? Zemlja je on. (Od praha) je umešen i u prah će da se vrati. Dao si da shvatim ovakva čuda i tajni is(tine Tvoje) me pouči. A ja sam prah i pepeo, šta da smišljam što Ti ne želiš, 0 čemu da razmišljam bez volje Tvoje? Kako bih se okrepio da me Ti ne podiže? 1 kako bih se prosvetio da me ne stvori? I šta bih govorio da mi usta ne otvori? I kako bih odgovarao da me ne posveti? Eto, Ti si vod andela, i kralj uzvišenih i gospodar svih duhova i vladar svih stvorenja.

9. 10.

11.

12.

13. 14.

15.

16.

17. 18.

19. 20.

I ništa se bez Tebe ne učini, i ništa ne sazna bez volje Tvoje! Nema drugog osim Tebe i nema Ti ravna u snazi. Nema časti i slave k'o što je Tvoja, i moći Tvojoj nema poredenja. I ko će medu Tvojim velikim i čudesnim stvorenjima skupiti snage da se postavi pred Tvoju čast i slavu? Jer ma šta uopšte bio, vratiće se u prah svoj! Samo rad časti i slave Tvoje Ti sve to stvori! Blagoslovljen budi, Gospode, Bože milosrđa (i mi)losti (pun), jer (mi) dade da spoznam m(ud)ro(st) Tvoju, da (pričam) o čudima Tvojim a ne da ćutim danju i no(ću, već da Te sla)vim uz zvu(ke i)gre i (bubnja), (jer se pouzdah) u milost Tvoju, u veliku dobrotu Tvoju i mnošt(vo praštanja Tvojih, i milosrđu ću sc Tvome uvek nadati). Jer ja se oslonih na istinu Tvoju, (jer nema skloništa) od vo(lje) Tvoje, i bez (nauma Tvojih nema tegoba, i bcz) pokuda Tvojih nema saplitanja, (i nema) nevolje bcz znanja Tvoga, jer (se ništa ne učini bez vo)lje Tvojc! A ja ću prema svom poznanju istine (Tvoje slaviti ime Tvoje, "185

21.

22.

23.

24. 25.

26.

27.

28.

29.

30.

"186

prema svom viđenju slave Tvoje pričaću o čudima Tvojim. U shvatanju taj(ni Tvojih oslonih se na m)noštvo milosrđa Tvoga. Tvojim ću se praštanjima nadati, jer Ti stvori (duh sluge Tvoga i po volj)i Tvojoj me Ti pripravi. Ti nc dade oslonac moj za koristoljublje, i bogatstvu (se, nasiljem stečenim, ne divi s)rce moje. Nagon puteni mi ne usadi. Snaga ratnih junaka (leži) na mnoštvu zado(voljstava sveta, i na) mnoštvu žita, pića i ulja, uzveličaju se u posedu i imanju, (i razvijaju se ko drvo h)ladovito na prokopima vodenim, kako bi se odenuli listom i umnožili grane. Jer oni izab(raše sve što je dobro sinovima) čovečjim, da se nauživaju svega sa zemlje. A sinovima istine Tvoje dade ra(dost večitu i veselje) doveka. Prema znanju će se svome ceniti drug nad bližnjim svojim. I tako sinu čo(večjem ) umnoži baštinu njegovu prema znanju istine Tvoje, i prema znanju će njegovom biti uveden (u družinu Tvoju. Al') duša sluge Tvoga prezre bo(gatstvo) i korist, i mnoštvo zadovoljstava ne (zaiska). Srce se moje raduje Savezu Tvome,

a istina Tvo(ja) veseli mi dušu. Procvetah kao lji(lj)an, a srce mi se otvori vrelu večitom, jer moj je oslonac tvrđa uzvišena. Neka moje (telo padne u iskušenja i) muke i sasuši se kao biljčica na (vetru). Izbezumi se srce moje u trcpetu, a bedra moja u drhtanju, uzdasi moji do bezdana stigoše, i u odajama se podzemlja nadoše zajedno. Uplaših se kad čuh Tvoje presude anđelima, i Tvoju prepirku s vojskom Tvojih svetih u (silnoj snazi Tvojoj. Jer pravedno su)diš i po zakonu u s(v)im delima Tvojim.

Slaviću Te, Bože, jer si čuda stvorio s prahom i nad stvorom od gline ovlada. Hvala, hvala! A šta sam ja — te me Ti (po)uči tajni istine Tvoje, i dade mi da shvatim delo čuda Tvojih? I da mi u usta dade hvalu, a na jezik moj slavu. I toče usta moja klicanjc, te ću da pevam o milostima Tvojim, i o moći Tvojoj razmišljaću po vas dan. Uvck ću blagosiljati ime Tvoje, i pričati među sinovima čovečjim o časti i slavi Tvojoj, a mnoštvu dobrote Tvoje veseliće se duša moja. A ja spoznadoh da su usta Tvoja istinita,

m 8.

9.

10.

11.

12.

13. 14. 15.

16.

17.

"188

i da je u Tvojoj ruci pravednost, i da je u mislima Tvojim sve znanje, i u snazi Tvojoj sva moć, i da je sva slava samo Tvoja. lz gneva su Tvoga sve presude nevolja, a iz dobrote Tvoje mnoštva praštanja i milosrđe Tvoje za sinove koji su Ti po volji. Jer Ti njih pouči tajni istine Tvoje i dade im da shvate tajne čuda Tvojih. Radi Tvoje slave i časti očisti čoveka od greha, da bi se posvetio Tebi, od svih gadosti, nečisti, i krivice prevare, kako bi se ujedinio (sa) sinovima istine Tvoje, i bio u kolu sa svetima Tvojim. Da bi podigao iz prašine ponizne crve do družine (večite), i duh koji obesno greši do razuma (Tvoga). Da bi stao na svoje mesto preda Tc, sa večnom vojskom i duhovi(ma saznanja), da se obnovi sa svima što će biti i sa onima koji spoznaše — zajedno da opeva. Slaviću Te, Bože, uzvišavaću Te, tvrđo moja, čudesnom (hvalom ću Te hvaliti glasom pesme). Jer me pouči tajni istinc i (dade da shvatim tajne čuda Tvojih, istini me Tvojoj nauči, i ču)da mi Tvo(j)a objavi, te ja gledam u (čuda Tvoja i u skrivenu istinu) i milost, i znam

(da je) pravda Tvoja, i da je u milosti Tvojoj sp(as za sve sinove istin)e Tvoje, a propast bez milosrđa Tvoga. A ja — meni se otvori vrelo do gorčina žalosti, i ne sakri se muka od očiju mojih. U mojoj spoznaji nagon moj ovlada, i vraćanje čoveka (u prah i sklonost njegova) grehu i patničkoj krivici. Do srca mi stigoše i dirnuše u kosti moje da smiŠljam tužbalice muke i uzdaha na harfi, žalopojke za svaku žalost muč(nu), i gorko naričem do nestanka poroka, dok n(e bude više z)la, niti nevolja da (bilo koga) snađu. 1 tada ću zapevati uz harfu spasenja i liru rados(ti i bubnje ve)selja, i sviralu slavopojnu bez prestanka. A koje će od svih stvorenja Tvojih moći da ispriča (čuda) Tvoja? Sa ustiju svih će biti slavljeno ime Tvoje do veke vekova. Blagosiljaće Te kao što čine ob(raćenici greha i siroma)si, zajedno će se oglasiti pesmom kliktavom. 1 neće više biti muke i uzdaha, ni poroka (biti više neće). A istina će se Tvoja pojaviti u slavi večnoj i miru večitom.

28. 29.

30.

31.

32. 33.

34.

XII

Blagoslovljen budi, Ti, (Gospode, koji)dade slu(zi Tvome) razum, znanje da shvati čuda Tvoja, i m(o)ć od(govora jeziku da) pripoveda mnoštvo milosti Tvoje. Blagoslovljen budi Ti, Bože milosrđa i samilosti, u veliči(ni) dobrote Tvoje i mnoštvom istine Tvoje, i u golem(oj) milosti Tvojoj u svim delima Tvojim. Duša se sluge Tvoga raduje istini Tvojoj, očisti me u pravednosti Tvojoj, kao što se ja uzdigoh u dobrotu Tvoju, i Tvojoj se milosti nadah i Tvojim praštanji(ma). Razreši patnje moje i u mukama me mojim uteši jer se oslonih na milosrđe Tvoje. Blagoslovljen budi, T(i), Gospode, jer Ti sve ovo učini, i dade u usta sluge Tvoga hvalu (i slavu) i usrdnu molitvu, i sposobnost odgovora pripravi onome koga Ti stvori.

1. 2.

3. 4.

5.

190

(Stanova)ću u sigurnosti u konačištu sve(tom), u tišini i miru (ću se odmoriti) u šatorima sigurnosti i spasa. Slaviću ime Tvoje među onima koji Te se boje. (Slaviću Te od pokoljenja) do pokoljenja, molitvom, klanjanjem, vapajem, uvek, od ovog do onog kraja (dana). S nailaskom svetlosti iz kona(čišta svoga) pri obrtajima dana prema određenju svom,

6. 7.

8.

9.

10.

11.

12. 13.

14.

15.

do zakonitog (časa) velikog svetlila u predvečerje, i izlaska svetlosti u početku vladavine mraka, i u razdoblje noći, obrtaju njenom pred jutro, i u vreme okupljanja njegovog ka konačištu svom pred svetlom, do izlaska noći i nailaska dana, uvek, u sva rađanja vremena, osnova vremenskih, i obrtaju razdoblja u određenju njihovom, i pri znamenjima njinim za sve (vreme) vlasti njihove, pod pouzdanim određenjem iz Božjih usta i po svedočanstvu onoga što jeste. I ono će biti i nema ničega, osim njega niti je išta bilo niti će biti ikada. Jer ga je Bog saznanja pripravio i nema drugog uz njega. A ja Te iz prosvećenja svoga spoznadoh, Bože, u duhu kojega dade u me i pouzdanosti čuh o čudesnoj tajni Tvojoj, u svetom duhu Tvojem. Otvori u me znanje po tajni mudrosti Tvoje, i izvor moći (Tvoje otvori mi se po milo)sti Tvojoj. (I ona) postade mnoštvo milosti i revnost do uniŠtenja. I presta(će opačina zauvek, i istina će se Tvoja pojaviti u) raskoši slave Tvoje u veči(tom) svetlu. "191

16. 17.

(1 sav će porok biti uništen doveka, i zatrće se stra(va od zločina.

18.

18. 19. 20. 21. 22.

23.

24. 25. 26.

27.

28.

29. 30. "192

i nema pravednog uz Tebe, (i ko će sagledati čuda Tvo)ja? Ko će da shvati sve tajne Tvoje, i da uzvrati reč (na presude Tvoje)? (Al' sinovi istine Tvoje želeše) prekore Tvoje, i dobrotu Tvoju iščekivahu. Jer u milos(ti Tvojoj im otvori uši) pa Te spoznadoše, i u vreme Tvoje slave će od radosti klicati. Prema (znanju si ih njihovom približio, i po) umu njihovom primio, i prema vladanju će svome da Te služe u odeljenjima svo(jim, da se više ne po)vrate od Tebe, neće prestupiti reč Tvoju. A ja sam iz praha uz(et i iz gline ume)šen, za vrelo nečisti, stida i sramote, šačica praha i mešavin(a s vodom, uvaljan u kriv)nju i stanar mraka. A povratak u prah je stvoru od gline u njegovo vreme (određen, i kraj je nje)gov u prahu, tamo odakle je uzet. I šta da odgovori prah i pe(peo na prekore Tvoje? I kako da) razume (de)la Njegova? I kako da se postavi pred onog koji ga kori, i da s(tane pred) sve(ti izvor), (uzvišenost) večitu, vrelo časti i izvorište znanja? Čak ni juna(ci ču)desni

31.

32.

33.

34.

35.

ne mogu ispričati svu slavu i čast Tvoju, i da se održe pred gnevom Tvojim. I nema odgovora na prekore Tvoje, jer si u pravu i nema ko da Ti se usprotivi. Jer ma šta uopšte neko bio, vratiće se u prah svoj! A ja zanemeh, i šta o tome da govorim. Prema znanju svome sam govorio i prema pravici stvora od gline. I šta da govorim, sem ako mi otvoriš usta, i kako da shvatim, sem ako me prosvetiš? I šta da rek(nem), ako mi ne otkriješ srce? I kako da ispravim put, sem ako me Ti pripra(viš)? (I kako noga moja) da stane (u međama zlotvora, i kako da se ok)repim u snazi, i kako da se pridignem

1. 2,

3. 4 5, 6

7. 8

9

Ovo su oni koje podi(že od prapočetka, i znade Ti) sva stvorenja svoja pre no što ih stvori, sa vojskom duhova Tvojih i zajednicom (svetih Tvojih), (i stvori nebeski svod i sve) vojske njegove, "193

sa zemljom i svim potomcima njenim, u morima i bezdanima. 10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

"194

i pohode večne. Jer Ti ih odredi od prapočetka, a dela (moći Tvoje obznani sinovima istine Tvoje, i oni će) pričati o slavi Tvojoj gde god Ti vladaš. Jer Ti im pokaza ono što ne (vide ni jedno te)lesno biće ranije. Stvaranje novoga, slamanje od ranije postojećeg, i odr(ža)nje večnih zbivanja. Jer ih T(i odredi odvajkada), i Ti ćeš biti do veke vekova. I po tajnama uma Tvoga raspo(deli) sve njih, kako bi obznanio slavu Tvoju (stvorenjima Tvojim) (I) nema duha telesnog koji će da razume sve to, i da shvati mišlj(u silu Tvoju) veliku. I šta će od žene rođeni u svim (tajnama čuda Tvojih) strašnih? Ta on je građa od praha, umešen vodom, čij(i je) temelj prestup i greh, stid i sramota, (i vrelo ne)čisti, i duh koji obesno greši vlada njime. I ako se prozli, postaće (znamenje) večno, i primer pokoljenjima, (i predmet prezira bićima) telesnim. Samo po dobroti će se Tvojoj opravdati čovek, i po mnoštvu se milo(srđa Tvoga spasti). u sjaj raskoši odenuti,

i Ti ćeš mu dati da vla(da nad mnoš)tvom slasti, u miru večnom i dugom životu. Jer (Ti si Bog saznanja i) reč svoju ne povlačiš. A j a , sluga Tvoj, znadoh po duhu koji u me dade, (da su istinita dela Tvoja) i pravedna sva stvaranja Tvoja, i da reč svoju povući nećeš.

18.

19.

20. XIV

u narodu Tvom zajed(no s njim), ljudi istine... (pu)ni milosrđa i siromašni duhom, prečišćeni... (u)zdržaće se do (dana) suda Tvoga. osnažio si zakone Tvoje da učiniš (konačište) sveto, za večna pokoljenja, i za s v e . . . ljude viđenja Tvoga (Slaviću Te,) Gospode, koji daješ u srce sluge Tvoga razum,

1.

2.

3. 4. 5. 6. 7. 8.

9.

i da se uzdrži nad delima zla, i da blagosilja (stalno ime Tvoje i da bira) sve što Ti voliš, i da se gnuša svega što (Ti mrziš)

10.

11.

čoveka, — jer su prema duhovima (u ko)lu svom. Od dobra opačinu (Ti odeli prema delu njinom), dela njihova. A ja spoznadoh iz Tvoga uma, ako je čo(vek) po volji Tvojoj, (Ti ćeš ga očistiti u du)hu svetom Tvom.

12.

13.

13*

195

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22. 23.

"196

I tako, primakni me razumu Tvome, jer što se više bližim, to je veća revnost moja, prema svima koji čine zlo i svim ljudima prevare. Jer niko od Tebi bliskih neće odbiti Tvoje zapovesti, niti će oni koji Te spoznadoše izmeniti reči Tvoje. Jer Ti si pravedan a istinoljubivi Tvoji izabranici. Sav će porok i (o)pačina biti uništeni doveka, a pravednost će Tvoja biti otkrivena pred očima svih stvorenja Tvojih. A ja znadoh mnoštvo dobrote Tvoje, i zakletvom odredih duši svojoj da pred Tobom ne greši, i da ništa ne čini što je zlo u očima Tvojim. I tako dovedoh u Zajedništvo sve ljude družine moje. Prema (u)mu ću ga primiti, i prema veličini baštine ću ga voleti. Neću da prihvatim zlotvora, i na mi(to opakih) neću se obazirati, i za bogatstvo (neću) zameniti istinu Tvoju, niti za mito sve zakone Tvoje. Jer će se (po bliskosti Tvojoj svaki čo)vek voleti, i po udaljenosti Tvojoj biće omražen. A neću dovesti u družinu (istine Tvoje one koji se nisu) vratili (sa)vezu Tvom. (Sla)viću Te, Gospode, prema veličini snage Tvoje,

24.

25.

26.

27.

XV

1-8. 9.

i mnoštvu čuda Tvojih, od veka pa do svih (krajeva več)nosti. I velik si (u mi)lostima, Ti, koji praštaš obraćenicima od greha, ali kažnjavaš obesti grešnika, (koji voliš) dragovoljne (izabranike Tvoje) i doveka mrziš porok. A ja, sluga Tvoj, mene pomilova duhom saznanja, (da bih odabrao isti)nu (i pravdu) i prezirao svaki put poroka. Zato ću Te voleti dragovoljno, i svim ću Te sr(cem iska)ti, (da bih gledao u tajne) razuma Tvoga, jer to beše iz Tvoje ruke, i bez (volje Tvoje) niš(ta biti ne)će. (vo)leće Te u sve dane.

10. voleću Te dragovoljno i svim srcem, i svom dušom izabrah s(trah od Tebe) 11.

12.

13.

od(lučih da ne) skrenem od svega što Ti zapovedi. Održaću nad mnogima str(ah od Tebe i propise Tvoje da se ne) napusti ni jedan od zakona Tvojih. A ja znadoh, po umu Tvom, da nisu u ruci telesnog (staze njegove) (i nije čo)vekov put njegov, i čovek ne može odrediti korake svoje. Znam da je u Tvojoj ruci nagon svakog duha, "197

14.

15.

16.

17. 18.

19.

20.

21.

22.

"198

(i da si sva dela nje)gova odredio pre no što ga stvori. I kako bi iko mogao promeniti reči Tvoje? Samo Ti (st)vori pravednog, i u materici ga odredi za željeni rok, da čuva savez Tvoj i da se ophodi po svemu, i (da se uzveličaš) nad njim u mnoštvu milosrđa Svoga, i da razrešiš sve tegobe duše njegove, za večno spasenje i mir kome ništa nedostajati neće. I podići ćeš objavljivača časti njegove, al' zlotvore stvori za (određeno vreme g)neva Tvoga, i iz materice ih posveti danu pokolja, jer hodiše po nevaljalom putu, ustezahu se od saveza (Tvoga i istinu) Tvoju prezre im duša, i ne dopade im se ništa što Ti zapovedi, već izabraše ono što je Tebi mrsko. A Ti ih prema (tajni razuma) Tvoga odredi da nad njima izričeš velike presude, pred očima svih stvorenja Tvojih, da budu znamenje i uz(or za vremena) večita, kako bi svi spoznali slavu Tvoju i snagu Tvoju veliku. I šta je uopšte telesno (biće) da bi shvatilo (tajne Tvoje, i stvor) od praha kako da odredi korake svoje? Ti stvori duh i delovanje njegovo odred(i odvajkada), i od Tebe je put svakog živog (bića). A ja znadoh da

23.

24.

25. 26. XVI

nikakvo bogatstvo nije Tvojoj istini ravno, te žudi(h da pristupim zajednici) Tvojoj svetoj, i znam da si njih odabrao međ' svima, i da će Te oni doveka služiti i nećeš pri(mati mito za porok) i nećeš uzimati potkup za zlodela. Jer si Ti Bog istine i sav ćes porok uniš(titi zauvek, i nikakvog puta opačine) pred Tobom biti neće. Ja znadoh da je Tvoje. . .

1.

2.

3. 4.

5.

6.

7.

8.

I neće moć(i ništa da razume bez) sve(tog) duha (Tvog). (Jer) je ispunjeno n(e)bo i zemlja. . . (i sjajem s)lave Tvoje pun je ce(o svemir). A ja znam da si, zato što Ti je čovek po vo(lji), umnožio bašti(nu njegovu u kolu Tvom, da se ponaša po. . . ) istine Tvoje na svim (putevima njegovim). A i pravednu postojanost is(tine Tvo)je koju mu Ti podari kako ne bi nehotice gre(ši)o (protiv zapovesti Tvojih), (i Ti g a . . . da) ne poklekne u s v i m . . . (Tvojim). Kako je sve ovo spoznao, i kako je njegovom jeziku dat i dar, neka se pokloni, i po(moli zbog ne)vera zlodela svojih, i neka potraži duh, i neka se okrepi u sv(etom) duhu Tvom, i neka prione istini Saveza Tvog, i da Te služi u istini i celim srcem, i da voli ime Tvoje, Blagoslovljen budi, Ti, Gospode, tvorče (milosti) Svoje i veličanstven u delima, jer sve je delo Tvoje. 199

Eto, udostojio si se da učini(š sa slugom Tvojim) milost i pomilova ga duhom milosrđa Tvoga i te(me)ljem časti i slave Tvoje. Tvoja je, Ti si pravednost, jer Ti načini sv(e ovo). I kako znam da si Ti obeležio duh pravednika, a ja izabrah da budem čistih ruku, po volji (Tvojoj), i duša sluge Tvoga prezre sva poročna dela. I znam da se niko opravdati neće bez Tebe, te ću umilostiviti lice Tvoje duhom koji dade (u me), da upotpuniš (mi)lost Tvoju prema sluz(i Tvome) do(veka). Da me očistiš svetim duhom Tvojim, i da me po volji Tvojoj približiš, prema veličini milosti Tvoje, (dok ne) učiniš meni (milost prema rečima Tvojim i prema) položaju koji je po volji (Tvojoj), što ih iza(bra) za voljene Tvoje, i za čuvare za(po)ves(ti Tvojih), (da stoje) pred Tobom (ve)čno, i (sve dok no)vo (Ti ne stvo)riš. Uzmi udela u duhu sluge Tvoga i u svim delima (njegovim) da ga (očuvaš od strahota) opakih, i da ga okre(piš na svim pute)vima njegovim. Da pred njim ne bi bi(lo) nikakvih nevolja, koje bi ga prečile od zakona Saveza Tvoga, jer Te je (celim srcem molio).

16.

17.

18.

A znam i to (da si Ti, Gospod moj, milostiv) i milosrdan, (sp)or na gnevu, pun milosti i istine, koji prašta grehe i (prestupe onih koji ga vole), i pomiluješ (za zlo one koji Te vole) i koji čuvaju zapo(vesti Tvoje, ko)ji Ti se vraćaju s verom i celim srcem. da Te siuže (i da prionu uz Tebe), što je drago očima Tvojim. Ne odvraćaj lice sluge Tvoga, (već po)u(či) sina istine (Tvoje razumu)

19. a ja se rečinia Tvojim pri(bližih). . . XVII 1 — 8 . 9. 10.

11.

12. 13.

14.

15.

. . . od skrivenih.. . . . . koje nisu dosegli. . . (svi Ijudi poroka), i od suda koji će biti u vreme (gneva Tvog i od strahota) nauma opačine, obesno grešnih (srca, i spasi me od krivice pres)tupa i od posled(njeg) suda. (1 očisti) slugu Tvoga od svih samovoljnih grehova, (u mnoštvu mi)losrđa Tvoga, (kao što r)eče putem Mojsija, (da ćeš oprostiti greh), prestup i greh zabludni, i da ćeš dati otkup za (krivicu) i neveru, (paleći) temelje planina, dok oganj (žde)re u podzemlju pod njima. Ali one, koji su određe(ni zajedno) u presudama Tvojim, Ti (iza)bra za sluge Tvoje u vernosti, (da) budu potomci njini pred Tobom u sve dane. Zak(letvu si Tvoju o)držao, (da ćeš ih očistiti od) greha i odbaciti sve njihove obesne prestupe i da ćeš im dati u nasleđe "201

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24. "202

svu slavu i čast čovcčju (i) dug život. (Slaviću Te.) zbog duhova koje u me dade na(ći) ću dar odgovora jeziku da bih pričao o pravednostima Tvojim, i o sporosti u gnevu , i o delima snažne desnice Tvoje, (i o praš)tanjima grehova predaka, da se po(klo)nim i pomolim zbog (grehova mojih i zlih) dela mojih, i obesnih grehova sr(ca moga), jer sam se u nečisti kaljao a iz osnove (srama sam s)tvorcn, i ne smogoh (da zatražim milosrđe Tvoje, jer) Tvoja je, Ti si pravednost, i Tvoje će se ime blagosiljati več(no). (Učini) po pravdi Tvojoj, i otkupi (slugu Tvoga, i neka) se zatru opaki. A ja, shvatih da ćeš onome koga izabra pute i da ćeš ga u mudrosti (istine Tvoje od)vući od greha prema Tebi, i od(vrati)ti ga od grešna prestupa putem pouka Tvojih, i putem tajni (Tvojih pod)vrgnu srce njegovo. (I spreči) slugu Tvoga da ne greši prema Tebi, i da ne poklekne ni prema kojoj reči volje Tvoje. Zakon je o duhovima... da hodi po svemu onome što Ti voliš,

25. 26.

i da se usteže od svega Što mrz(iš), (i da čini) ono što je dobro u očima Tvojim, (i sav duh poroka) da ukloni iz tela svoga, jer duha ploti (nema u) sluge Tvoga. (Slaviću Te, Gospode, jer) si prostro sveti duh (Tvoj) na slugu Tvoga, (i sačuva) ga da ne gre(ši prema Tebi) srca njegova. . . .

27. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

7.

8.

9. 10

II

12

i u ceo savez čovečji gledam. . . Slaviću Te, a Ti ćeš postaviti. . . slaviću Te bez prestan(ka). . . jer sa Tobom je svetlost (večita), i Ti otvori uho prah(a) . . . naume koje obja(vi izabranicima Tvojim) i verodostojne, na uh(o) sluge Tvoga do veke vekova. (Jer si pouzdano objavio v)esti o čudima Tvojim, da se pojave pred očima svih koji slušaju (reči Tvoje). Tvojom snažnom desnicom, da opskrbljuješ sve snagom moći Tvoje. (Radi sluge Tvoga, koji slavi) ime Tvoje, ovladaj njime u slavi i časti (Tvojoj). Ne odvraćaj ruku Tvoju (od sina istine Tvoje), (da) ga osnažiŠ u Savezu Tvome, kako bi stajao pred Tobom (doveka. A Ti, Bože, vre)lo otvori u ustima sluge Tvoga, a u jezik si njegov urezao po meni (zakone Tvoje), kako bi mogao objaviti (svim) stvorenjima iz uma svoga, i da tumači sve ovo prahu kao što sam ja. "203

13.

14.

15. 16. 17. 18. 19.

20.

21.

22. 23. 24.

"204

Ti otvori (moje) vrelo da bih mogao koriti stvorenje od gline zbog puta njegova, i krivnje, od žene rodenog prema delima njegovim, i da se otvori vre(lo) istine Tvoje stvorenju koga si podupro u snazi Tvojoj. Da ga (podigneš) u istini Tvojoj, od objavljivača (knjige) Tvoje dobrote, do onoga koji donosi vest ubogima, po mnoštvu milosrda Tvoga, (oproštaj da raz)glasi sa vrela (večitog uniže)nima duhom, a ožalošćenima večnu radost. da gr(e)ši od že(ne) rodeni pravednost Tvoja, (je)r sve to videh, (Ka)ko ću da gledam ako mi ne otvoriš oči, i da čujem (ako mi ne otvoriš uši?) Stegnu se (sr)ce moje, jer je neobrezanom uhu otkrivena reč, i srce (kameno shvati za)boravljeno. A ja znam, da si radi sebe sve to učinio, Bože, jer šta je on objavljivao (pa stvaraš sa njime č)uda? I da si naumio da ovladaš i da predodrediš sve u slavu Tvoju. (Da se sjedini čovek s) vojskom znanja, da priča, objavljuje moćna dela, i tačne zakone od (žene) rodenom. (I slugu si Tvoga u)veo u savez sa Tobom.

25.

26.

27. 28.

29.

30.

I otkri srce praha da se čuva (od zla govora. I spasi ga) iz stupica suda, prema milosrđu Tvome. A ja, stvor (od gline umešen vodom, šačica pra)ha i srce od kamena, u šta se brojah dok me ne (prosveti) dade u uho praha i zbivanja večita ureza u srce (kameno) (i one opaka srca) navede da se obrate, da ih uvedeš u savez s Tobom, kako bi stajali (pred Tobom doveka, i nastanili se) u boravištu večitom, pod svetlom Oratoma zauvek. I (zatre) tamu (do veka) (i istrebi porok do bes)kraja. i odredi vreme mira do bez(broja).

31. A ja, stvor od praha. III, ODLOMAK I 1. 2. 3. 4.

5.

(Anđeli sve)ti koji su na nebu (ne znadoše ime Tvoje ve)liko, a ono je tajnovito. I oni ne mogoše (shvatiti ču)da Tvoja, nisu u stanju da spoznaju sva (čuda Tvoja. I šta je uopšte on, koji se v)raća u prah svoj? A ja, čovek greha i uvaljan (po putevima nečisti i kala, u) krivicu opakosti. "205

6. 7. 8.

9.

10. 11.

12.

A ja, u vremenima gneva (zabludeh, kako ću moći da) se oduprem nevoljama svojim i da se očuvam (straha od pretnji? A mi iz uma Tvoga ču)smo ovo, da ima nade za čoveka (koji se obrati od greha, jer ćeš ga Ti očistiti od) mrskosti. A ja, stvor od gline, oslonih se (na milost Tvoju, i na mnostvo Tvoga milosrđa pre)ma meni. I znadoh da su istinita (usta Tvoja, i da reči Tvoje nećeš) povući. I ja ću se, u moje vreme podupreti (velikom istinom Tvojom, pod)ići ću se do položaja na kojega me Ti postavi, jer (u mnoštvu milosrđa Tvoga dopade Ti se) čovek te ga Ti o b r a t i . . .

ODLOMAK III 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

"206

otvara se put k a . . . staze mira i s telesnim na čudesni način. . . (stado)še bati moji u iskopane zamke i razapete (mreže)... čuvaću stvor od praha da se ne raspadne, i vosak da se ne r a s t o p i . . . šačica pepela kako da opstanem pred vetrom oluj(nim)? On ć e . . . sačuvati prema tajnama volje Njegove, jer z n a d e . . . zator, i zamku za zamkom će iskopati skupine opakih,

9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

porok, i uništiće se svi nagoni prevare, jer se n e . . . do nestanka i ništavila, a nagon poroka i dela prevarna (nestaće). . . a ja, stvor od gli(ne). . . kako da se učvrsti? Tebi, Bože saz(nanja).. . . . . . stvori ih, i bez Tebe (ničega) ne(će b i t i ) . . . (A ja, stvor) od praha, znadoh duhom koji u me dade da. . . porok i prevara, okupljaju se zajedno da bi činili zlo, . . . dela nečisti, boleštine, osude na nevolje i propast. . .

Objasnjenja za ZAHVALNICE

1 1—4. — Svitak je na početku toliko oštećen da je vrlo teško bilo šta pročitati iz prva četiri reda. Od 5. reda pa nadalje teškoću predstavlja procep u koži, sve do 12. reda. Pored uvida u snimak rukopisa, ovaj je prevod uglavnom raden prema transliteraciji, predlozima dopuna i komentarima prof. Jaakova Lichta. Uzimao sam u obzir i veći broj ostalih komentatora, predlog dopuna drugih naučnika, a, kao i kod ostalih spisa, imao sam uvida i u druge prevode. U ovom spisu, koji je pre svega pesničko videnje rukovodioca Zajedništva (ili: rukovodilaca?), izlaganje verskih pogleda i ideja, pa čak i ideologije, koja je bila suprotstavljena tadašnjem službenom jevrejstvu, mnogo je navoda iz starozavetnih knjiga, a dosta je rečeno u stilu tih spisa. Mnogo štošta je nerazumljivo današnjem čitaocu, jer je namerno pisano alegorično u toj meri da mi danas možemo samo da nagađamo o ličnostima i istorijskim događajima o kojima se govori. Jedno je sigurno: savremenicima pisca ove zbirke su ličnosti i događaji bili poznati i nije im bio potreban glosar za razumevanje i poistovećivanje. 5. — velik u naumima; ili: 'u savetima'. 7. — i pre no što ih stvori\ verovanje u predodredenost — predestinaciju — v. o tome i DS 2, 7; PZ 4,25. 8—9. — Ti stvori sve duhove; dosl.: 'svaki duh'; v.: PZ 3, 18. 10—13. — / duhove', bog je znao sve duhove-anđele pre no što ih je stvorio da vladaju raznim prirodnim silama ('prema propisima koji važe za njih') i pojavama. "208

12. — riznice; v.: Pnz 28, 12. Riznice nebeske u kojima se nalaze kiša, sneg i vetrovi. 13. — snagom Svojom; prvobitno napisana reč je u rukopisu izbrisana a preko nje ispisana 'snagom svojom'. J. Licht pretpostavlja da je prvo pisalo :'mudrošću svojom'. 14. — podiže; ovde je upotrebljen glagol koji u ovom rukopisu uvek ima dvostruki smisao: ne samo da ih podiže već im unapred odredi i sudbinu. 15. — za sva vremena; dosl.:'za sve dane večite' ili 'za sve dane sveta'. 17. — pripravi; i predodredi. I dosuden mir njegov; moglo bi se prevesti i: 'i pohođen mir njegov'. Ovako je shvatljivije: ono čime bog »pohodi« čoveka to mu je i »dosuđeno«, razume se, po determinističkom verovanju Zajedništva! Isti izraz s drugim objektom v. u : PZ 3, 14. 18. — po brojupokoljenja; prema verovanju Zajedništva, bog unapred zna, u svojim tajnama, i broj pokoljenja koja će stvoriti. 19. — odredenja njina; imenica Vudd, koju ovde prevodim kao odredenje, može da znači i svedočanstvo, a negde to tako i prevodim, jer se kao bogoslovni izraz u spisima Zajedništva u različitom smislu i pojavljuje: određenje, nešto što je bog odredio da bude, zakon ili delo koje je živom stvoru predodređeno i predskazano (v. dalje 2, 37; 12, 9; PZ 1, 9; 3, 16; RSS 14, 4 i 13; i dr.) Prema uvidu u sva navedena mesta, jasno je da je osnovni razlog upotrebe iste imenice u spisima Zajedništva u njenoj bogoslovskoj osnovi: božja određenja, zakoni i predskazanja su svedočanstva njegove moći. 20. — ničega nema; dosl.:'ništa se učiniti neće'. 21. — To sve saznadoh iz uma Tvoga; prenosno: iz mudrosti tvoje. Pisac Zahvalnice je sve svoje spoznaje shvatio iz uma koji mu je bog dao. V. dalje 14, 12 i 15, 12. 24. — / odseci broja večnih godina; to je poseban, sunčev kalendar Zajedništva. 27. — 77stvori duh jeziku; bog je dao jeziku sposobnost da se izražava. 28. — plod usana; izraz uzet iz Hoš 14, 3, gde je nešto nejasan, ali već LXX prevodi s karpos heileon. Tako ga navodi i N Z u Jevr 13, 15: plod usana. Kao i slični izrazi: prinosi usana, dah usana i sl., obično znače molitvu. A i molitve je stvorio bog, i znao je za njih 'pre no što postadoše'! 28—29. — duh jeziku... izraze duha; pisac Zahvalnica ovde govori o meri reči kojima se čovek obraća božanstvu. Teškoću pri prevodu predstavlja imenica ruah, koja znači: duh, dah, vetar. 16'

209

30. — i Tvojim presudama pravednim; dopuna prema predlogu E. Lohsea. J. Licht predlaže:'i Tvojim (delima p)ravednim'. 33. — u zajednici nedoraslih; u Zajedništvu. 34. — sinovima Adama; ovo je u stvari sinonim za 'sinove čovečje' iz prethodnog reda, jer je na hebr.: adam-tovek, ali po SZ i ime prvog čoveka. 35. — i vi što kazujete znanje; moglo bi se prevesti i:'Čujte mudri, i kazujte znanje, i neka preplašeni postanu stvorenja. . . ' . II 7. — Al' Ti dade odgovor jeziku; prema SZ (Izr 17, 1), 'odgovor jezika' je sposobnost davanja odgovora, govora, koju je čovek dobio od boga. U rukopisima Zajedništva to je sposobnost članova zajednice da odgovore grešnicima i paganima. 10. — (za učitelja) tajne; ovde imenica sod sasvim sigurno nije družina, savet, skupina. Mogla bi se još prevesti i kao 'osnova' (skraćeno od j'sod), a cela rečenica :'(za znalca) istinite tajne i razuma'. Imenice u zagradi (učitelj-znalac) sam stavio prema smislu. E. Lohse i J. Maier prevode.'za družinu (savet) istine i razuma'. T. Gaster čita:'za simbol istine i razuma'. — Bejah na (zlu) oku opakih; rečenica je ponešto nerazumlijva. J. Licht tumači izraz lihjot al na osnovu Jer 4, 17 i 2 Sam 11, 23, i smatra da bi se u tom slučaju moglo prevesti :'Boriću se zbog opakog greha s opakima'. E. Lohse i J. Maier prevode skoro doslovno i dobijaju rečenicu s malo smisla, tako J. Maier: 'So ward ich ob der Ruchlosen Schuld zum Klatsch auf der Machthaber Lippe.' Prema usmenom predlogu J. Jadina prof. J. Lichtu, umesto lihjot al avon čitam lihjot al ajin — biti na oku. 11. — Aja bejahsvirka grešnicima; preneseno: 'Grešnici svirahu rugalice o meni'. 13. — za tumača znanja; i ovde, a i u sledećem redu (tumači grešaka) upotrebljena glagolska imenica melic — koja znači: tumač, propovednik. 18. — I izmeniše u neobrezanosti usana; protivnici Zajedništva menjaju »pravi smisao« Nauka, zavode narod, kao što to opširnije govori pisac Zahvalnica dalje; v.: 4, 7 i 16. 23. — Aod Tebe je i to što me napadoše; u svom verovanju o predestinaciji, pisac govori da je čak i napad na njega od strane protivnika došao s dozvolom božjom, kako bi na kraju, kada dođe sud nad zlotvorima, slava božja bila još veća. 26. — strele bez prestanka; iako neki naučnici čitaju reči: l'en marpć — neizlečive, pa prevode:'strele neizlečive', ovde treba čitati "210

prema izrazu koji isto glasi, ali drugo znači, prema navodu iz 2 Let 36, 17: bez prestanka, neprestano. 28. — ispraznost; reč, koju ovde uslovno prevodim kao ispraznost, pojavljuje se u knjizi proroka Isaije (30, 6 i 59, 5) i u knjizi o Jovu (20, 16) ef'e i tamo znači zmija, guja. Premda je kraj 27. i početak 28. reda ovde pisan prema rečenici iz Is 59, 5, smisao je ove alegorije drugi. Ovde je pisac verovatno hteo da upotrebi reč efa — ništa, ništavilo, koja se kao hapax pojavljuje takođe u Is 41, 24, kako bi udvostručenjem postigao jaču sliku. Druga reč je šav — koju stalno prevodim kao ništavilo, pa sam u ovom slučaju i e f e — efa preveo rečju ispraznost — obe su reči epiteti za grešnika zlotvora. Dalje III, 12, 17, 18 —istu reč prevodimo kao Ništavilo! 29—30. — A moja noga stajaše; nešto izmenjen navod iz Ps 26, 12. Preveo sam onako kao što se kod nas prevodi — 'na pravom putu' — mada imenica mišor znači: ravan, zaravan, plato, visoravan. Pisac Zahvalnica je umesto 'zborovima' napisao 'zbora njinog', što se sigurno odnosi na zajednicu protivnika-fariseja (v. dalje 32. r.). 31. — jer si oči Svoje u(pro) u dušu moju; J. Licht nema predlog za dopunu, jer početno slovo ajin oštećene reči predstavlja teškoću. Takav izraz u kojem bi glagol počinjao s tim slovom u SZ hebrejskom ne postoji. Ali ako pretpostavimo da je to oštećeno slovo sin, onda je to možda ejneha samta al nafši, što bi značilo doslovno ono kako sam i preveo, a preneseno da je bog posebno obratio svoju pažnju na njega. 32. — dušu siromaha; siromah — evjon, jedno je od naziva člana Zajedništva. 34. — stid i porugu; skraćeno: stid i porugu koja dolazaše iz usta. . . — A Ti, Bože; ovde je čak i imenica el-bog, ispisana starim pismom, kao što se u nekim spisima Zajedništva ispisuje četveroslovlje JHWH. Rečenica nije dovoljno jasno izražena (nastavak u 35. r.) jer je pisac ovu misao ispisao sastavljajući nekoliko navoda (Ps 82, 3; 35, 10, Jer 31, 11), a pri tom izostavio glagol: da se izbavi iz ruke jačega od njega, ili: izbavi dušu siromašnu iz ruke, itd. 36. — iz straha od pretnji; dosl.:'od strahota zlotvora'. Kasnije ovu reč negde prevodim imenicom 'pogibelj'. — koju si dao; posle umetnutih rečenica, ovo je nastavak koji se odnosi na 'službu Tvoju'. u*

211

37. — i svedočanst\'ima\ prema J. Lichtu, ovde i u RSS (11, 8 i 13, 8) 'svedočanstva' su. proročke reči i božji Nauk. III 3. — meni si osvetlio lice', prvi su redovi vrlo oštećeni i ovi su ostaci jedva nešto razumljivi. 5. — po dahu usana Tvojih; ili :'po duhu usana'. V. objašnjenja napred za I, 27, 28 i 29. Ovde je duh, dah usana — božja reč, zapovest! V. takođe: Ps 33, 6 i dr. 6. — i pustiše dušu moju\ ovako prema čitanju E. Lohsea, dok kod J. Lichta rečenica dosl. glasi :'I jer staviše dušu moju u lađu na debelom moru'. Ovom pesničkom slikom pisac opisuje, kao i na drugim mestima i drugim rečima u ovom svitku, proganjanja kojima je bio izložen. Ova je zahvalnica, opis rađanja Mesije-Pomazanika, a zatim i rađanja Ništavila-Đavola (v. u NZ . Otk 12 — Zmija!) predmet mnogih rasprava i analiza u naučnom svetu. Mada po stilu podseća na ostale spise apokaliptičke književnosti, ova je zahvalnica i po opisu i po sadržini drugačija od njoj srodnih dela. U talmudskoj književnosti je poznat izraz:»porođajni bolovi Mesije« — hevle mašijah, ali se o tom rađanju nigde ne govori ovako kao u ovom opisu. 8. — obuzimaju rodnicu oplođenu; kao što je već rečeno, ceo je svitak pisan u alegoričnim, nama nejasnim izrazima, koji dopuštaju dvosmislene prevode i tumačenja, a š dosta prava naučnici Ovde nalaze i namerne igre reči pisca. Sve je to, međutim, teško odraziti u bilo kom prevodu, a teško je složiti se i sa svim tumačenjima, koja nekada nadmašuju i talmudsku kazUistiku. U ovom redu prvu teškoću predstavlja imenica mašber, izvedena od glagolskog korena šavar — lomiti, polomiti, razbiti na komade, uništiti, razoriti. Imenica se u ovom obliku pojavljuje samo na dva mesta u SZ (2 Kr 19, 3 i Is 37, 3), a u obliku mišbar šest puta, ali onda u drugom značenju. Mišbar neki komentatori SZ objašnjavaju da je stolica za rađanje na koju su stavljali porodilju, a neki da je to rodnica, iU materica ženina. U Zahvalnicama se jedino i pojavljuje ova reč nekoliko puta, i, po svemu, u samo dva značenja: porođajni bolovi, trudovi i porođaj. Drugu teškoću predstavlja reč kur, a odmah zatim i haraja. Imenica kur znači obično topioničarsku peć, ili lonac za topljenje metala (tako G. Vermes i prevodi:'her child-bearing crucible'!), a pošto pred imenicom stoji prefiks b — za dativ, neki predlažu čitanje b'hor — prvenac, prvorođeni. Međutim, u Talmudu se na jednom mestu (traktat Šabat 140/b) pojavljuje ista imenica u aramejskom obliku "212

9. —

10. —

— 12. —

—

— 13. — — 14. —

kura, i mada je očigledno da je reč o ženinoj rodnici, stidnici (Rav Hisda daje savet svojim kćerima:'Ako vas vaš muž uhvati jednom rukom za grudi, a drugom za rodnicu (kura), grudi mu pokažite ali rodnicu ne, a kada se već mnogo uzbudi, dajte mu je.'), mnogi nastoje da izbegnu taj prevod. Haraja i harija je verovatno bremenitost, oplođenost. Neki naučnici tvrde da u ovoj rečenici, a i u nekima dalje, ova reč znači — porodilja. Uzimajući u obzir sve ove teškoće, a i mnoge koje nisam naveo, pokušao sam da prevedem ovaj težak odeljak, koji je u drugim prevodima ponegde drugačiji, ali je osnovna misao u svima ista. U ovom opisu rađanja mesije teškoću predstavlja i to što je pisac sklapao svoje stihove iz odlomaka navoda iz razih starozavetnih tekstova, ne obraćajući mnogo pažnje na misaonu vezu između navoda. i u paklenim će mukama; pridev pakleni sam preveo vrlo uslovno, jer pojam pakla, kao što je već rečeno, nije bio razvijen u vreme nastanka ovih rukopisa. Dosl.:'u mukama podzemlja će'. Savetnik čudesni, moćni; navod iz Is 9, 5. I ovako izmenjen bi se mogaojoš prevesti: 'Savetnik, čudesni s moćju svojom'. Kako to zapaža J. Licht, pisac verovatno nije hteo da uz ovozemaljsko biće ('Savetnik') da i epitet 'Bog moćni', kako to stoji u SZ. ,,I rodiće se; dosl. bi se moglo prevesti: 'pobeći će muško od bolova', ili :'osIobodiće se', 'rešiće se' rodnice oplodene njene; kao što je napred objaŠnjeno (8. r.), ove reči se različito prevode: 'prvenac bremenitosti njene', J. Maier:'im »Schmelzofen« der Schwangeren' i sl. Ovde se završava opis porođajnih muka koje će zahvatiti ne samo majku mesije-spasitelja, već i ceo svet će osetiti trudove i bolove tog mnogo očekivanog rođenja. a kada se začne Ništavilo; ovde počinje opis rađanja Zlotvora, (zmije, ništavila), čija će vladavina ipak biti kratkotrajna. Kraj te vlasti opakog zlotvora je opisan u 17. i 18. redu dalje. V. N Z Otk 12. bolovi jame; slobodnije prevedeno :'pakleni bolovi'. J. Licht napominje da bi se izraz mišVre šahat mogao shvatiti i kao rađanje »jame« — pakla iz kojega će se roditi silni potresi. temelji zida; kako ovde nema govora ni o kakvom zidu ili građevini, verovatno je to alegorija u značenju 'temelji zemlje'. koji obitavaju u prašini; ljudi, stanovnici zemlje mudraci njihovi; dosl :'mudraci njeni' — zemljini. "213

16. — otvoriti podzemlje i ponor propasti-, u ovom i u sledećem redu su ispisani svi izrazi koji su upotrebljavani u Jevreja za boravište mrtvih, a koji će se kasnije razviti u predstave o paklu: •Fo/-podzemlje, avadon-ponor propasti, fhom-bezdan, šahat-jama, propast. J. Lieht, koji je predložio ovu dopunu, dodaje da bi se moglo dopuniti i ovako :'otvoriti dveri rođenja poroka'. 19. — Slaviću Te, Gospode; odavde počinje nova zahvalnica. 20. — u večne visine; u ovom izrazu, kao ni u sledećem ('ravan put'), ne treba gledati ni raj, ali ni neko stvarno mesto. Ovo su uobičajene metafore za spasenje. Za mišor v. objašnjenje napred 2, 29. — putem bez granica; dosl.:'do neistraženosti' — dakle, nešto kao naše: do bestraga, do netraga. Razumljivo, bez prizvuka grdnje. Kraj se takvog puta ne može istražiti, nedokučiv je, Izraz je čest u SZ (Is 40, 28; Ps 145, 3 i dr). 22. — sa vojskom svetih i ući u Zajedništvo; članovi Zajedništva su sebe smatrali za svete i za zajednicu sinova neba. V.: PZ 11, 7 - 8 . — Tidade čoveku u deo; dosl.:'Ti baci kocku, žreb večiti, čoveku'. V. objašnjenje za goral — kolo, PZ 1, 10; 2, 12; RSS 1, 1; 1, 1 3 - 1 4 i dr. 24. — Jer stadoh među granice zlotvora; u oblast, pokrajinu, zemlju grešnika. V.: SZ Mal 1, 4. Đ. Daničić prevodi :'krajina bezakonička'. 26. — kad se otvore sve stupice Jame; odavde pa dalje pisac Zahvalnica opisuje božanski prevrat, iz kojega će se on višnjom pomoći izbaviti (v. napred 19—22) 27. — do beznada; J. Licht, upoređujući upotrebu imenice tikva-nada na nekoliko mesta u SZ i u Talmudu (Izreke otaca 4. 4:'Budi vrlo, vrlo skroman, jer je čovekova nada — crv'), smatra da ona može da znači i — kraj, svršetak. Tako bi po njemu ovu rečenicu trebalo prevesti 'bacane bez kraja'. — kad padne vrpca meraća; smisao je: kada padne odluka (vrpca meraća i kolo-žreb, kocka) o presudi. 28. — za napuštene... koji se skrivaju; napušteni — od boga, dakle — zlotvori, grešnici. Verovatno prema rečenici iz Pnz 31, 17, Ps 37, 25 i sl. Izraz 'koji se skrivaju' se prema mišljenju J. Lichta zasniva na rečenici u Ps 26, 4, gde takođe označava grešnika, podlaca, i znači da se taj skriva od boga. A moglo bi se prevesti i 'koji se prikrivaju' — pritvorice. Međutim, moglo bi se i drugačije protumačiti. U DS 8, 6 stoji parafraza starozavetnog "214

načela 'ne kriti se od onog ko je tvoje krvi' (v. : Is 58, 7). Tu se onaj 'koji se skriva' isto smatra grešnikom, ali zato što se skriva od bližnjih svojih kada bi trebalo da im pomogne! A ovo je tumačenje bliže pogledima članova Zajedništva. 29. — Nadoći će reke Belijaala \ vrlo slobodan prevod smisla, a moglo bi se prevesti i:'Nadoći će reke Belijaala preko svih bregova ovoga sveta'. Ovde, u ovom opisu budućeg uništenja sveta, nailaskom Ognjene reke (nahar di-nur, iz knj. Hanoha 21, 7), izraz Belijaal ne treba shvatiti kao ime vođe sila zla, već uopšteno opačinu, greh, zlo. Imenicu rom-visina, uzvišica, koja se pojavljuje često u Zahvalnicama, ne uvek u istom smislu, ovde sam preveo našom imenicom svet, jer je očevidno da je reč o svetu koji se nalazi iznad bezdana, jame i sl. V. napred 20. r. 'visine večite', gde je ova imenica samo metafora. 33. — zbog pogiblv, zbog strahota koje su ovladavale svemirom. 34. — stravom slave Njegove; imenica ejma je ovde, kao i na dva mesta u SZ (Jov 9, 35 i 13, 21), pisana bez slova j(jod)-ema. Kako se ovde ova imenica pojavljuje u tzv. smihutskom obliku emat, neki predlažu da se čita traeMstina! Ne samo J. Licht već i najveći broj naučnika prihvataju ovo tumačenje koje sam i ja preneo u prevodu. Ako bi bilo emet, onda bi se moglo prevesti :'zatutnjaće Njegovo sveto prebivalište istinom slave Njegove', dakle otkrivenjem istinite slave božje. 37. Slaviću te, Gospode; ovde počinje nova zahvalnica. Kraj III i početak IV stupca su vrlo oštećeni. Zahvalnica ovde govori 0 pouzdanju pisca u boga, svoga zaštitnika, koji će i u eshatološkom prevratu zaštititi članove Zajedništva i njega. 38. — i svakog Sotone; i ova je dopuna prema predlogu J. Lichta, na osnovu odlomka 4 (6 r.), gde se jedino pominje Sotona-Satan u svim spisima Zajedništva. IV 3. — okrepi mi bate moje; dopuna donekle prema E. Lohseovom 1 A. M. Habermannovom predlogu. 5. — Slaviću Te, Gospode; nova, osma zahvalnica, koja govori o versko-ideološkim raspravama između Zajedništva i njegovih protivnika, čije je učenje neistinito. — jer si prosvetlio lice moje; prevod je prilično doslovan, hteo sam da sačuvam način izražavanja pisca, a smisao je: prosvetio si me da bih mogao ući u Savez. U SZ je ovaj izraz druge prirode: bog se obraća čoveku s blagonaklonošću. V.: J. Licht, nav. d., 91. str. "215

— od večeri do jutra; ovako prema predlogu dopune J. Lichta, koji izvodi dopunu iz smisla zahvalnice koja se nalazi dalje (1, 4—7 r.); pri tom navodi predlog dopune Sonne, u Hebrevv Union College Annual, XIII (1951), str. 287 :'i na(đoh Te, jer sam Te celim srcem) iskao'. 6. — zora pouzdana Oratomu; iako J. Licht objašnjava reč Oratom kao or /om-savršena svetlost, verovatnije je objašnjenje J. Jadina, o čemu v.: RSS 17, 9—10. 7. — jer rečima laskavim mu podilaze; moglo bi se prevesti i:'jer uglađene (ili: glatke) reči mu govore', ali i :'jer rečima ga navode na podelu'! O imenici i glagolu v. opširno objašnienje u DS 1, 18. 8. — lažna su dela njihova; moglo bi se prevesti :'drska (ili: prestupna) su dela njihova'. Neki prevode 'u laži (su učinjena) dela njihova'. 9—11. — A oni su tumači... u podeljenost narodu Tvom; protivnici su lažni proroci, koji su pokušali da ga nateraju da promeni svoju veru i da umesto nje propoveda podelu. Kao i napred (2,18) protivnici su izvršili reviziju svetog učenja, jedino ispravno je učenje Zajedništva. 11. — kvasinu; sirće, uobičajena metafora u vreme nastanka ovih rukopisa: vino — kvasina, dobro — zlo. 12. — zabludelost njihovu; pisac i ovde ređa svoje rečenice koje se teško razlučuju, ali je smisao ipak jasan: protivnici ne pružaju pravu istinu već laž, žele da pridobiju članove Zajedništva, jer će uživati posmatrajući ih kako slave pogrešne praznike (Zajedništvo ima svoj kalendar i svoje praznike) kada se uhvate u njihove mreže i zamke. 13. — A oni se skrivaju; v. objašnjenje napred za 3, 28. 16. — koji posprdnim ustima i jezikom druginr, navod po Is 28, 11, u kojem su upotrebljeni sinonimi safa i lašon — jezik, kojc ovde prevodim: usta i jezik (safa može ponekad da znači i — usna). Preveo sam doslovno prvi deo rečenice, jer laag znači sprdnju, posprdanje, podsmevanje. Već od aramejskog Targuma Jonatanovog se različito prevode i tumače ove reči. Targum Jonatan:'Kazuju izmenjenim govorom i jezikom sprdnje se podsmevaju'. Raši, a za njim i drugi komentatori objašnjavaju da prvi deo rečenice znači nerazumljiv, mucav jezik. M. Luther prevodi :'Wolan Er wird ein mal mit spotlichen Lippen und mit einer andern Zungen reden zu diesem Volck'. Bible Osty:'des levres begayantes'. Bible-Pleiade :'avec des mots derisoires aux levres'. Đ. Daničić:'Za to će nerazumljivom "216

19. — 23—24. 24. —

25. — — 26. — 27. — — 28. —

29. —

besjedom i tuđim jezikom govoriti tome narodu'. Biblija »Stvarnost«:'Da, mucavim usnama i na stranom jeziku'. Zanimljivo je, medutim, da se u NZ u 1 Kor 14, 21 ovaj navod čita:'drugijem jezicima i drugijem usnama'. V. Karadžić, 'tuđim ću jezicima i tudim usnama' — Biblija »Stvarnost«. Prema uobičajenom načinu pisanja u rukopisima Zajedništva, činilo mi se ispravnijim da prevodim po prvom, doslovnom smislu reči. Uostalom, u ovom spisu nije reč samo o jeziku tudina već o jeziku ideoloških protivnika, koji se u raspravama nisu štedeli. prema kumirima njihovim; onoliko koliko zaslužuju zbog služenja kumirima. — i ne pokri sramotom; Tačka bi se mogla staviti i na kraj 23. reda. U tom slučaju 24. red bi počeo:'Svi oni koji su.' koji su određeni; ili: koji su se okupili, koji su se dogovorili, ali se glagol jaad (ovde noad), prema determinističkoj filozofiji Zajedništva, najčešće pojavljuje u rukopisima u ovom smislu kako sam i preveo. a Ti ćeš im ukazati; parafraza navoda iz Hab 1,4: bog će članovima Zajedništva za večna vremena pravedno i istinito suditi jer su to zaslužili. i pravednima istinu; moglo bi se prevesti i:'i neposredno istinu', ili:'istinu bez uvijanja'. Već ćeš strah njihov pustiti; narod Izraela će strahovati od Zajedništva, znači uz božansku pomoć će oni vladati narodom (v.: PH 5, 4 i dr.) lica mnogih; ili:'lice Mnoštva'? v. sledeći red. do bezbroja; nebrojeno puta. i po tajni čudesnoj tvojoj; ako bi se u 27. r. čitalo 'prosvetli lice Mnoštva' — onda bi ovde moglo:'i u družini čudesnoj Tvojoj ovlada mnome, i čuda stvori pred Mnoštvom'. Međutim, ovo je malo verovatno, jer se ovde reč rabim pojavljuje bez određenog člana, pa je verovatnije da nije reč o Mnoštvu (v. objašnjenje za PZ 6, 1). Uostalom, u ovoj zahvalnici pisac opisuje vreme kada je Zajedništvo uz njega, on se ovde obraća drugima, protivnicima, i svim živima. Ko navesti tako što; Sporna rečenica — umi b s r kazotl Većina naučnika tumači i prevodi otprilike: I šta je meso (plot) u poredenju s tim? J. Licht u svom delu o Zahvalnicama tumači: '1 ko je još od sinova čovečjih, koji su od krvi i mesa, zaslužio tu milost?' Pri tom se troslovlje bsr tumači kao imenica basar — meso, plot. Čudno je u ovoj rečenici, što je iza ove spome "217

reči pokazna zamenica ženskog roda (kazot — kao takva), a imenica basar i drugi pojmovi koji bi trebalo da prethode po tim objašnjenjima su muškog roda. Tako npr. i hescd — milost, ljubav, saveznička vemost, u hebrejskom jeziku je muškog roda. U jednom razgovoru mi je prof. D. Fluser ukazao da bi troslovlje bsr ovde trebalo čitati u prošlom vremenu konstrukcije piel, dakle: umi biser kazotl — Ko navesti, objavi, tako nešto? Glagol biser znači donositi vest, redovno dobru, blagu, radosnu. U ovom obliku se pojavljuje jedino u Zahvalnicama i u Midrašu o Malki — cedeku (16—18.) U drugim rukopisima pa i na nekim mestima u ovom spisu se pojavljuje samo kao imenica. Ali i o njoj treba reći koju. Imenica basar se pojavljuje u S Z u Post 6, 3 i 13; Jer 25, 31 Ps 56, 5 i dr. i označava čoveka, kao telesno, ovozemaljsko biće. U jeziku Mišne se ta imenica razvila u pojam basar vadam — od krvi i mesa. U Zahvalnicama uvek kao oznaka za telesne, putene nagone čoveka, koje članovi Zajedništva omalovažavaju (v. 'duh ploti' ili 'duh telesni' dalje 13, 13 i 17, 25). U dva prevoda koja su mi dostupna naišao sam na slična tumačenja: G. Komoroczy:'Ko drugi dade ovakvo svedočanstvo?' ('Ki adott mas ilyen bizonysagot?'), ali druga mesta gde se ovde raspravljana reč pojavljuje, ne prevodi. W. Tyloch:'Ko uspe iskazati slična (čuda)?' ('Ktoz zdola wypowiedzieć podobne (dziwy)?'), u objašnjenju uz to mesto spominje i A. Habermannovu vokalizaciju o kojoj jc gore već rečeno, jer je od većine i prihvaćena, navodi prevod A. Dupont-Sommera:'quel etre de chair est capable de cela?', ali uz to napominje da je troslovlje bsr ovde u značenju otelotvorenja, prema predlogu naučnika H. Bardtke i S. Holm-Nielsena. U tom smislu je i njegov sledeći prevod (v. 15, 16—17):'Izdići ćeš iznad Ijudi njegovu slavu.' (Wywyzszyles ponad ludzi jego chwale'). Pa ipak je predlog D. Flusera prihvatljiviji od svih ovih tumačenja, jer govori o rukovodiocu Zajedništva kao o objavljivaču, navestiocu blage, radosnc vesti o spasenju. Treba ipak naglasiti da ni u Zahvalnicama, kao i uopšte u shvatanjima Zajedništva, nema hrišćanskog suprotstavljanja 'tela' (meso) i 'duha' (grčki: sarkos-pneyma) kao što ga nema ni u starozavetnoj rečenici:'a koji su im telo, a ne duh' u Is 31, 3. U Poslanici Jovanovoj (3, 6):'što je od tela rodeno, telo je; i što je od Duha rođeno, duh je' su ovi pojmovi još u smislu srodnom tumačenju Zajedništva, ali kasniji razvoj hrišćanskih pojmova duh-telo je pod helenistič"218

30. 31. 33. 35.

40. V

3. 4.

6.

7.

kim uticajem. O ovome v. više: J. Licht, Svitak zahvalnica, str. 34—35; D. Fluser: Sekta iz Judejske pustinje i njeni pogledi, u časopisu Cijon, 1954, str. 101; B. Bošnjak, Filozofija i kršćanstvo, str. 107—118 i dr. — od začeća do starosti; dosl.:'od materice do sedih vlasi'. — zbog prevare; zbog prestupa, greha, nevernosti. I ova rečenica je u duhu verovanja u predodređenost. — po duhu; v.: PZ 3, 17—19. — volje Njegove; koji su po božjoj volji stvoreni, ali u isto vreme i koji su mu po volji, ugodni, koje voli. — i bednici na reči tvoje; u rukopisu je prvi deo imenice reč ostećen, iznad nje stoji ispravka pisara, pa bi se moglo čitati i ovako: 'i bednici na one koji se ophode prema Tvojim rečima', što bi sasvim odgovaralao kontekstu. — zbog greha me napusti; dosl. :'bejah napušten od Saveza Tvoga'. — jer istina si Ti; može i:'jer Ti si istinit i pravedna su sva dela tvoja'. — uteših se; J. Licht dopunjava :'Ti me uteši'. Postoje mišljenja da je ovde glagol naham upotrebljen u smislu pokajati se, te bi se onda prevelo :'pokajah se', što nije verovatno. — sud nad svima; Posle oštećenih prvih redova, iza ovih reči u 4. redu, pisar je ostavio prazninu, jer počinje novu zahvalnicu, s novim sadržajem: spasenje pravednika koji se našao u »čeljusti lava«. — zbog pomisli nagona; glagolska imenica jecer ovde je upotrebIjena onako kao u SZ Post 8, 21 — nagon, sklonost, u skladu s filozofijom predodređenosti: nagon dobra i nagon zla. — i stavi; dosl. :'i dade'. A. M. Habermann dopunjuje ovo mesto sa:'i stavi (dušu sluge svoga) među'. Ceo red je oštećen. Ova dopuna je prema J. Lichtu zbog toga što se u rukopisu vidi zadnje slovo — t, koje je verovatno ostatak reči palit— begunac, spaseni. G. Vermes prevodi :'Thou hast brought (Thy servant deliverance)'. — arslane; lavove. Samo na ovom mestu pisac upotrebljava retku reč lavi (u celom SZ se pojavljuje dvanaest puta), te sam stoga upotrebio ovaj turcizam, dok u nekim prevodima umesto sinonima arslane — lavove stoji: lavove-lavice, što nije verovatno, jer se ova imenica ovde pojavljuje u muškom rodu, a ima je još samo u Tumačenju Nahuma (11, 1). Lavovi i, dalje, ribari su verovatno alegorični nazivi protivnika i neprijatelja rukovodioca Zajedništva: kralj, veliki sveštenik ili vođa fariseja? "219

8. — u obitavalište; J. Licht navodi tri tumačenja za ovu imenicu: da je živeo zajedno sa svojim protivnicima, da je bio s njima u mestu gde izvlače svoje mreže, i kao poslednju pretpostavku. na osnovu navoda iz Jer 6, 25, mesto nad koje se nadvila preteća opasnost. 9. — / tajnu istine; I ovde je predmet rasprave naučnika imenica sod, koja znači i tajnu, ali i družinu. Neki stoga prevode :'savet istine učvrsti u srcu mom'. Ovde je očigledno da je reč o tajni, otajstvu, koja je data samo izabranima, pa čak i kada se nalaze među grešnicima, kako je ovde opisano. — i vode Saveza; nejasno mesto. Slova m j h b r j t E. Lohse ispravlja na m z h \ čita mize brit, pa prevodk'i otuda Savez pripada onima koji ga traže'. H. Wallenstein (Vetus Testamentum, 1955, str 280.) predlaže da se čita mej berot, pretpostavljajući da je slovo h na kraju reči došlo pod uticajem aramejskog jezika pa dobija rečenicu :'vode bunara za one koji ih ištu'. Usvojio sam predlog J. Lichta da se čita mej habrit — vode Saveza, jer je simbolika vode česta u biblijskoj književnosti, pa i u spisima Zajedništva. V. dalje u 8. zahvalnici. Ovde je voda očigledno simbol nauke, učenja Zajedništva, koju će oni koji traže dobiti od vođe Zajedništva. 10. — / zasede postavljahu; U rukopisu piše:'I namnožiše se'. Dakle bili su brojniji, jači od mene. Prema predlogu prof. J. Jadina, na osnovu sličnog glagola u 1 Sam 19, 5: vajeerovu umesto vajirvu, preveo sam ovako. 13. — u brlogu lavova; koji se nalazi u brlogu lavova a ne:'iz lavljeg brloga'. 15. — čuda Ti činjaše; Zbog piščevog čestog mešanja pojmova, u ovom slučaju glagola pala i nafal (istini za volju, i u SZ se rečenica sa istim glagolom različito tumači — v.: Ps 4, 4). Ova rečenica bi se mogla prevesti i:'pred sinovima čovečjim Ti izdvoji za se siromaha'. 17. — zlotvori moćnih; E. Lohse čita amim umesto azim i tako dobija 'zlotvori naroda'. Od 15. reda do kraja rukopis je oštećen i prepravljen. 20. — Blagoslovljen budi; Pisar je napisao prvo uobičajenu formulu početka zahvalnice :'Slaviću Te, Gospode', pa je ispravio i napisao ove reči koje su uobičajene za početak blagoslova. V. objašnjenje dalje 10, 14. "220

21. — bojažljive pravde; koji su bojažljivi, ali im pripada božja pravda (prema Is 35, 4 i 32, 4) ili kao 'preplašeni' koji pripadaju božanskoj pravdi. V. napred 1, 35 i 2, 9. 22. — siromahe milosti; kao i prednji izraz, tako se i ovaj odnosi na članove Zajedništva. Jedan od mnogih naziva kojima članovi Zajedništva sebe imenuju. — iz štropota; iz buke, vreve jame. V. napred 3, 32 i Ps 40, 3. — Al' ja bejah; ovo oštećeno mesto se dopunjuje na razne načine. J. Licht osim ove dopune koju sam prihvatio predlaže: 'Al' ja bejah na z(lu oku svađa)lica', (v. napred 2, 10). M. Wallenstein predlaže drugu dopunu (v. Bulletin of John Rylands Library 1955, str. 241—285). U svakom slučaju, iz cele ove zahvalnice se vidi da je rukovodilac Zajedništva zapao u sporove sa pripadnicima svoje zajednice, i on ovde negoduje zbog izdaje osnovnih postavki svojih sledbenika koji ga progone. Nauka još nije uspela da otkrije pravi sadržaj sukoba, koji je prema ovom mestu, izgleda svakako postojao. 23. — / svi koji jedu moj hleb; E. Lohse dopunjuje:'I oni koji jedu moj hleb takođe'. V.: Ps 41, 10. 24. — na me digoše petu; Starozavetni izraz u značenju: uzoholiše se pa me prezreše. — / Ijudi doma mojega; E. Lohse:'(save)ta mojega'. G. Vermes: '(save)za mojega'. Ovako prema J. Lichtu. 26. — zlobne laži; Ovde imenica hava nije strahota, pretnja, pogibelj, kao ranije u ovom spisu, već zlobna, grešna laž, kao u Ps 52, 4. 27. — otrov guja; Kako se ovde navod iz Pnz 32, 33 ne tumači doslovno, nisam našao za potrebno da prevodim roš kao g.ava, već samo kao otrov. V.: DS VIII, 9—10. 29. — i ne; Veoma oštećeno mesto, koje je skoro nemoguće obnoviti. 30. — Buče po liri svade sa mnom; Galame, viču, ispevaju uz liru rugalice o sporovima sa vođom Zajedništva. Možda je ovo hiperbola: lira svađe — kao jedan pojam. 32. — lepota se moja iznakazi; Doslovno bi se moglo prevesti i:'a sjaj lica moga se izvrgnu u ruševinu'. Tako i G. Vermes. Oštećeni kraj poslednje reči E. L. Sukenik čita mašhor — crnilo, ('ozarenost moja se izvrgnu u crnilo'), tako i M. Wallenstein i E. Lohse. Ovako prema predlogu J. Lichta i po SZ Dn 10, 8. 33. — i množenje u muci; U ovoj tužbalici, na kraju prethodnog reda, pisac pravi kratak predah, zahvaljuje se što mu je bog »otvorio širine«, što u starozavetnim tekstovima znači: oslobođenje, sigurnost posle »teskoba«' (v.: Ps 118, 5). Drugi je deo rečenice "221

nejasan. Reč josfeja neki naučnici čitaju josfua i prevode rečenicu:'Ali oni povratiše nju u nevolju i okružiše me tminom'. Ili G. Vermes:'buth they straiten it with affliction and hedge me about with darkness'. Na taj način se drukčije prevodi i glagol iz drugog dela rečenice nego ranije (v. 2, 21 napred): okružiše me — i sačuva me. Prihvatio sam tumačenje J. Lichta, prema kojoj josfeja je glagolska imenica iz troslovlja j s f — dodati, namnožiti, a tu je imenicu pisac Zahvalnica ili sam stvorio na osnovu poređenja s imenicom merhavja — širine, široki prostor, koja se pojavljuje u Psalmima (118, 5), ili je bila poznata u njegovoj okolini. U Psalmu 115, 14 stoji josef... Umnožio v a s . . . — kao blagoslov! Slobodno tumačenje ovog stiha bi bilo: Ti mi, Bože, dade u teskobi sigurnost (širinu), namnožiće se moji sledbenici i to će sve učiniti da se sačuvam i preživim dok traje vlast tame. (V.: Ps 127, 3). 35. — a stid mi pokri lice \ glagol u zagradi sam dodao prema Ps 44, 16. J. Licht, razmatrajući tu mogućnost, nije siguran u opravdanost toga. 36. — po tajnama zlotvora\ ili: po tajnama greha, grešnika. Po tajnama grešnika, koja im je data da iskušavaju pravedne (v.: RSS 14, 9; 17, 9). Ovaj se izraz upotrebljava i u NZ:'tajne bezakonja' ili 'otajstva bezakonja' (v.:2 Sol 2, 7). 38. — bez spasa\ iz kojega nema spasa. VI 1. — Početak ovog lista je do nečitkosti uništen. U drugom redu na početku stoje dve reči :'Srce moje s prezirom'... Ne može se utvrditi gde se završava prethodna, a gde počinje nova zahvalnica, koja je sva pisana u slavu Zajedništva. Ove su dopune prema predlogu J. Lichta, a A. Habermann smatra da nova zahvalnica počinje od sredine četvrtog reda, i umesto :'sa viđenjem', predlaže:'(Slaviću Te, Gospode, jer spasi dušu moju) iz zajednice (niš) tavila. . . ' . U ovoj zahvalnici opis društvenog ideala se razlikuje od onog iz Pravilnika Zajedništva. J. Licht o tome piše: »Pravilnik Zajedništva razmatra društvo uopšte, a pojedinca gleda samo u meri u kojoj pojedinac ispunjava ovaj zadatak unutar opšteg. A ovde se društvo pojavljuje onako kako ga vidi pojedinac, opšte ovde ispunjava izvestan zadatak u životu pojedinca.« (J. Licht, Svitak Zahvalnica, str. 109). 4. — koji kore po pravdi\ v.: PZ 5, 24. 5. — u Savet', ovde i dalje (kao i u PZ 5, 7; 6, 12, 8, 11 i dr.) pod pojmom Savet se podrazumeva Zajedništvo, koje deluje kroz "222

7. —

8 —

10. —

13. —

—

14. — 15. — 16. — 34. —

savete i savetovanja. A. Habermann predlaže dopunu :'Savet (svetosti Tvoje)'. Oprostih se; pisac je u ovoj rečenici spojio dva odlomka: iz Ez 32, 31 i Is 13, 4, ali nas glagol u početku ostavlja u nedoumici. Ako se doslovno prevede :'Utešiću se (ili:Uteših se) od graje naroda', smisao ostaje nejasan. Ako glagol naham shvatimo u značenju koje ima u Is 47, 6, ili Jer 4, 28 može se protumačiti ovako kako sam preveo. Pisac Zahvalnice se odriče bučnog života jer veruje u budući opstanak svoje zajednice, koja će preživeti eshatološki prevrat. O istom glagolu v. napred 5, 3. malo života; premda reč lamic'ar mnogi prevode 'uskoro' to nije opravdano. Moglo bi se prevesti još i: bar malo. Smisao je: Jer znam da ćeš podići bar malo života — onih koji će preživeti strahote koje dolaze. i da bi...; rukopis je veoma oštećen, vidi se samo jedno slovo, možda l (lamed). J. Licht predlaže dopunu:'i da bi sakrio ljude Saveta Tvoga'. G. Vermes:'i da bi prosvetlio članove Saveta Tvoga, u sred sinova čovečjih'. Prva dopuna mi se čini neprihvatljivom, mehanički se oslanja na Zahvalnicu 5, 11 (ili možda na PZ 9, 17?). Druga, Vermeševa, bliža je, ali takode nije sigurna. andeli najuzvišeniji; malahe hapanim ili hapnim su anđeli koji gledaju boga u lice (panim), spadaju u unutarnji krug (pnim) anđeoskih razreda, arhanđeli. Na nekoliko mesta u spisima izraženo je verovanje da će članovima Zajedništva u buduća vremena biti preneti deo časti i slave božje i da će biti dovedeni u isto kolo sa najuzvišenijim anđelima. I nema posrednika; prošireno objašnjenje za gornju misao, dakle »sveti« članovi Zajedništva neće biti upućeni na posrednika, već će izravno saobraćati s bogom. početak reda je skoro potpuno oštećen, vide se neka slova koja je nemoguće dopuniti. izrašće iz izdanka; Ovde i dalje nastupcu 8. pisac uzima simboliku drveta života iz starozavetne legende o postanku sveta. i svećereke rajskoga vrta; dosl. :'reke vrta Edena'. To su četiri reke koje se pominju u Post 2, 10—14. I oni koji leže u prahu; kako to tumači J. Licht, 'oni koji leže u prahu' su članovi Zajedništva koji su do tada bili potlačeni, a posle eshatološkog suda će se podići. Ima naučnika koji ovde "223

I

1, 6 26, 28,

34,

I

4.

12.

20.

22. 26.

:

8.

13.

30. 32.

224

vide znak vere u uskrsnuće mrtvih, ali je to malo verovatno. V. napred 3, 13. a ponizni crvi; dosl. :'mrtvi crvi'. Tim izrazom pisac verovatno govori o najponiženijim ljudima. aV neću tako šta činiti; pisac govori o tome kako uprkos strahotama koje čine grešnici neće činiti ono što oni čine. Slaviću Te, Gospode; nova zahvalnica, neka vrsta zbira verovanja Zajedništva u božju milost. Slaviću Te, Gospode; nova zahvalnica u kojoj se pisac zahvaljuje što su njemu otkrivene tajne i znanje. ko je kao Ti medu bogovima; navod iz SZ Izl 15, 11. Umesto JHWH — adonaj — gospode. Slaviću Te, Gospode; kratka zahvalnica o izabranosti među pravedne. u družinu napuštenih; ili:'u družinu onih koji se skrivaju'. Pisac se zahvaljuje što ga bog ne predodredi da bude u društvu grešnika. V. napred 3, 28. Slaviću Te, Gospode; Alegorična zahvalnica u kojoj su suprotstavljeni članovi Zajedništva i njegovi protivnici. Simbolom drveća života označava Zajedništvo, 'stabla nad vodama' su njegovi neprijatelji. da tudin ne pride vrelu života; zabrana odavanja tajni i učenja Zajedništva svima koji su izvan njega. do rajskog vrta; dosh'do Edena slave i časti'. po meraču sunčanom; verovatno: prema povoljnoj, prisojnoj strani. a ja sam oboren; posle alegoiije o drveću, rukopis je oštećcn. Ne može se ustanoviti kako je pisac završio prethodne misli. J. Licht pretpostavlja da rečima 'A ja' počinje tužbalicu o mukama koje su naišle na njega. veseli se duša moja mnoštvu milosrda tvoga; pisac zna da su nevolje kojima je izložen date od boga, da ih on time iskušava, njegova je uteha »izabranost« njegova. V.: N Z Jak 1,2 i 12. jer bejah utešen zbog prvog greha; pojam prvog greha je malo objašnjen i nejasan. U svakom slučaju, to nije »istočni greh« hrišćanske teologije, već je ili 'greh predaka' iz Zahvalnice 17, 18, ili verovanje u predodređenost čoveka da bude grešan. u materici me već pomaza; već me u majčinoj utrobi posveti. Do današnjeg si mi dana otvarao usta; teško oštećeno mesto u rukopisu, koje se može na razne načine dopuniti. I ova dopuna po predlogu J. Lichta se može, prema njemu, tumačiti na dva

35.

38.

X

4.

8.

14.

.28.

načina: otvarao si mi usta da me nahraniš, ili: dao si mi sposobnost govora. J. Maier prevodi :'I do današnjeg me je dana vodila Tvoja ruka'. G. Vermes:'i do današnjeg dana si mi otvarao srce moje'. — jer me otac moj ne znade; Ova je rečenica poslužila za razne hristološke spekulacije o ličnosti pisca Zahvalnica i Učitelja pravednosti. Međutim, ideja o božanskom ocu se ovde ne odnosi na pojedinca, već, kao što se iz sledeće rečenice vidi, bog je otac svih članova Zajedništva. — Slaviću Te, Gospode; Kraj ovog stupca je veoma oštećen i s teškoćama se mogu pročitati samo pojedine reči, iz kojih je jasno da počinje nova zahvalnica u kojoj pisac razmišlja o tome šta je čovek. — i tajni istine Tvoje me pouči; u nekim prevodima se imenica sod — o kojoj je već bilo reči — i na ovom mestu objašnjava kao družina, osnova, savet. Ako uzmemo u obzir oponašanje paralelizma iz starozavetnih tekstova, onda je ova rečenica samo ponavljanje misli iz njenog prvog dela. V. napred 2, 10. — vođ andela; imenica el, koja se ovde pojavljuje u množini elim, najpre znači bog, bogovi, a u SZ i u rukopisima Zajedništva se pod tim pojmom obično podrazumevaju anđeli. Izraz 'vođ anđela' za boga ne postoji nigde u drevnoj jevrejskoj književnosti. — Blagoslovljen budi, Gospode; Samo dve zahvalnice počinju ovim rečima blagoslova, ova i napred 5, 20, a dalje (11, 27, 28, 33; 16, 8) se ova formula nalazi samo kao blagoslov unutar zahvalnice. Ovakav oblik blagoslova se nalazi još u Davidovoj molitvi (1 Let 29; 10; Ps 119, 12), a ima je u još nekim apokrifnim delima. — / tako sinu čovečjem; ovaj oštećeni deo rukopisa neki naučnici ne dopunjuju, a predložene dopune su različite. T. Gaster od prethodnog (27) reda prevodi:'A onima koji priznaju istinu Tvoju Ti dade takođe sposobnost viđenja (da proriču Tvoja čudesna dela) i da prenose slavu Tvoju, prema njihovom znanju, učeći jedan od drugoga. Tako Ti dade obilje Tvome sluzi, sinu služavke Tvoje i bogato ga obdari znanjem istine Tvoje; i prema nagradi za znanje njegovo, ponavljaće i on Tvoju slavu'. Za većinu razlika između Gasterovog i svog prevoda ne mogu da vidim objašnjenja u izvorniku. Dopune ovog oštećenog mesta prema Gasteru ('I tako Ti dade obilje Tvome sluzi, sinu') navode na pomisao da je reč o pokušaju tumačenja o kome sam 15

225

XI

nešto rekao u objašnjenju napred (v. 9, 35). J. Licht u svojoj transliteraciji predlaže dopunu koja bi u prevodu glasila :'I tako sinu čo(večjem prema tome koliko će se odvojiti od čo)veka umnoži baštinu njegovu', i obrazlaže svoj predlog navodima iz PZ 8, 11 i 9, 20, jer je »ukazivanje milosti vezano za udaljenje od sveta 'poročnih ljudi'« (J. Licht, nav. d., str. 158) Prof. D. Fluser mi je u razgovoru ukazao na taj predlog dopune i rekao da po njemu ovde treba dopuniti prema PZ 4, 16 i 24, gde se takođe govori o izdvajanju članova Zajedništva, ali od boga predodređenom. Njegov predlog dopune u prevodu bi glasio:'! tako, sinu čo(večjem prema položaju čoveč)jem', što je verovatno prihvatljivije od gore pomenutih predloga. 34. — Uplaših se kad čuh; zanimljivo viđenje pisca: bog sudi andelima, kori ih, prepire se s njima, a on (pisac) je prisutan i vidi sve to, te se uplaši od siline tog nebeskog spora. Izraz na kraju reda i na početku sledećeg :'junaci snažni' iz Ps 103, 20 preveo sam samo:'anđeli'. Ali, kada se pročita i zaključak iz 35. i 36. r., onda je ovo proročko viđenje još jednog vida eshatološkog prevrata nova prilika da pisac izrazi svoje verovanje u svemoć božju nad svim stvorenjima, čak i nad anđelima, kao i njegovo strahopoštovanje prema svevišnjim zakonima i presudama. 1—2. — Početak stupca je vrlo oštećen. U prvom redu raspoznaju se samo r e č i : ' . . . u stupicu', zatim neke nerazumljive reči na kraju reda, a u 2. redu reči:'u mislima srca njegovog', a ostali deo reda je prazan. 3. — Slaviću Te, Bože; početak nove zahvalnice. — Hvala, hvala; drugi put ispisana reč je, čini se, pisana rukom drugog pisara. Prema jednom navodu iz Talmuda (B'rahot 33/b), vidi se da je ovakav način izražavanja zahvalnosti bio u upotrebi, nekako u smislu našeg: hvala lepo, ili: mnogo hvala. — / toče usta moja klicanje; do nedavno je ovo nejasno mesto čitano:'I obrezane usne moje u boravištu klicanja'? Ali, posle upoređenja s Pravilnikom blagoslova (v. 3, 27), videlo se da tamo stoji sličan izraz, ali je prva reč jasnije ispisana. Umesto mol sfataj — obrezane usne moje, tamo se jasno čita slovo z (zajin) umesto slova v (vav), koje ovde stvara zabunu, i onda se čita mazal (ili: mazel) sfataj, što je skoro sasvim sigurno skraćeni oblik od m'nazel — točiti, liti tečnost, izlivati. A ovaj izraz odgovara stilu drevnog pevanja. Pretposlednju reč, koju "226

obično prevode kao mesto, boravište, nisam preveo. Ona naime u ovom redu reči ne stoji u pomenutom smislu. Mogla bi se shvatiti kao 'stvarno klicanje' ili možda 'upravljeno klicanje' (bogu). 7. — da su usta Tvoja istinita\ da su reči božje istinite. Imenica 'istina' u Zahvalnicama ima i značenje pravde. 9. — za sinove koji su Ti po volji; ili :'za sinove volje Tvoje' — koji su bogu ugodni, članovi Zajedništva. 12. — ponizni crvi; v. objašnjenje za 6, 34. 13. — da se obnovi sa svima što će biti; jedno od verovanja Zajedništva u novo stvaranje sveta. V.: PZ 4, 25; SZ Is 65, 17; 66, 22. Ova je ideja razvijena i u N Z 1 Kor 5, 17; 2 Pt 3, 13; Otk 21, 1, a tako i u apokrifima. V. dalje: 13, 11—12. 14. — što će biti; izraz nihje je moguće na nekoliko načina prevesti u rukopisima Zajedništva, a tako ga i prevodim:'biće' 'zbivanje' i 'ono što će biti' 'ono što postoji'. V.: RSS 17, 5; PZ 3, 15; 11, 18; DS 2, 10; 13, 8. 15. — Slaviću Te, Bože; nova zahvalnica, u kojoj je dosta uništenog teksta, a teškoću za razumevanje predstavlja još i činjenica da je od 22. reda počeo da piše drugi pisar i nije sigurno da su svi redovi tačno prepisani i da stoje na svom mestu. 34. — onome koga Ti stvori; dalje se vide prva slova u poslednja četiri reda (do 38. r.) ovog stupca, koji je oštećen. XII 2. — Stanovaću u sigurnosti; prvi i deo drugog reda su vrlo oštećeni, kao i ostali delovi ove zahvalnice. 'Konačište sveto' iz ovog reda nije Hram u Jerusalimu, već, očigledno, naselje Zajedništva. 4. — od ovog do onog kraja dana; I ovde, kao i u zahvalnici koja se nalazi na kraju Pravilnika zajedništva, čitamo neuobičajenu molitvu koja raščlanjuje vremenske periode, tamo sve, a ovde samo odseke dana. I to je znak koliko je u verovanjima Zajedništva bila pridavana velika važnost računanju vremena, koje se zasniva na posmatranju sunčevog kalendara. 8. — u sva radanja vremena... obrtaju razdoblja; pisac objašnjava da će slaviti boga ne samo u svim odsecima dana već i u vreme svih praznika i blagdana Zajedništva, koji se računaju prema astronomskim pojavama ('znamenjima') koje ih prate ili najavljuju. 9. — i po svedočanstvu onoga što jeste; sve su ove pojave deobe vremena određene prema »svedočanstvu« koje važi za sve što je stvoreno, i kao što dalje objašnjava: sva ta svedočanstva — 15*

227

određenja su večita, i pre njih ništa nije postojalo. V. objašnjenje napred za 1, 19. 11. i nema drugog uz njega; moglo bi se prevesti i;'Jer ga je Bog sveznanja odredio i nema drugog uz Njega.' — izprosvećenja svoga: smisao je: iz uma svoga koji si miTi podario spoznadoh Te. 12. — u svetom duhu Tvojem; možda bi se iza reči 'tajni Tvojoj' mogla staviti tačka, a od ovih reči početi nova misao: ' U svetom duhu Tvojem otvori u me znanje po tajni mudrosti Tvoje'. 14. — / ona postade mnoštvo milosti; ta od boga podarena moć (ili znanje?)" predstavlja za članove Zajedništva mnoštvo milosti, ali za protivnike — revnost do uništenja. Svojevrsna parafraza misli o grešnicima iz PZ 2, 15, izražena načinom egzegeze koji je ii to vreme bio rasprostranjen, a koji je zabeležen u Talmudu. 17. — Ovaj deo rukopisa je vrlo oštećen, a naročito ova dva reda. Mali je broj naučnika koji daju prihvatljive predloge za dopunu. tako i J. Licht predlaže sledeće: 16. (i zatrće se stra)va od zločina. I nema prevare (ni u jednom od dela Tvojih, al' će u vreme Tvoga pohođena da se okončaju 17. sva Ta.z)doblja pustoši. . Jer nema poro(ka za vladayine Tvoje i nikakve. opačine neće biti „ 18. više, i ne)ma više tlačenja. Jer če pred gnevom (Tvojim ; pobeći. duhovi opačine i od glasa :; .. . grmljavine Tvoje da) odjure, i nerna pravednog uz Tebe Da bi čitljive reči bile uočljivije r podvukao sam ih. 30. —r Čak ni junaci čudesni; andeli. 34. — sem ako me Ti pripraviš; ako me ne odrediš unapred u času kada si. me slvorio — ponovo vera u predestinaciju. x n i 1—6. — Ovaj stubac je veoma oštećen, i. predstavlja ostatak dela . rukopisa, za koji se samo pretpostavlja da treba da je stajao ::: r ; ovdie: izmedu 12. i 14. stupca. Ne postoje uslovi za uspostavljanjc teksta koji ima smisla na osnovu ostataka reči koje se mogu pročitati: 1. . . . sveti od p r a p o č e t k a . . . 2 i u tajnama čuda T v o j i h . . . 3. - T i otkri tajne Tvoje.... d e l a . . . "228

4. . . . dela su njihova istinita. . . 5.... . . i milosti večite u sva. . . za mir i jamu (propast?)... 6. . . . slavu večitu. . . i radost doveka z a . . . Ostatak stupca, koji se može jasno pročitati, predstavlja glavninu Zahvalnice u kojoj.su dva središnja sadržaja: tajne poštanka i stvaranja sveta su otkrivene i članovima Zajedništva, . ne samo rukovodiocui i ponovo izlaganje ideje o novom stvaranju. ; :::••::•:: :: y < .r:-r\':.:: 10. — i pohode večne; ili:'pohođenja večna'. 11. — telesno biće; dosl.: meso. V. objašnjenje napred za 4, 29. — Stvaranje novoga; v. objašnjenje za 11, 13. XIV 1. — u narodu Tvom; ovo su ostaci zahvalnice od svega sedam redova, iz kojih J. Licht (v. nav. d. str. 185) i neki drugi naučnici zaključuju da se članovi Zajedništva pripremaju da i sami učestvuju u borbi protiv svojih neprijatelja, protiv grešnika, ali da će se uzdržati do 'sudnjeg dana'. 3. — siromašni duhom; o ovom izrazu v. objašnjenje za PZ 4, 3; RSS 11, 10; i u tekstu RSS 14, 7. Pored tumačenja, treba uzeti u obzir da je prvu reč moguće čitati ne samo 'siromašni' već i: ponizni, krotki. J. Licht iznosi pretpostavku da bi se možda ovom mestu moglo zamenom samo jednog slova (n — nun u z — zajin, a slična su) od reči anije dobiti oze i tako čitait oze ruah — silni duhom, i povezati sa sledećom rečenicom, koja govori o borbi u buduća vremena(?). 8. — Slaviću Te, Gospode; nova zahvalnića. 23. — Slaviću Te, Gospode; nova zahvalnica, qd koje je sačuvan samo početak. XV 1—8. — Početak stupca je potpuno uništen, u prvih osam redova se mogu pročitati samo po nekoliko slova. Ovo dalje je sredina nove zahvalnice, koja govori o dualističkom i determinističkom verovanju sekte. 15. — da se ophodi po svemu; po svemu što bog zapovedi. 16—17. — I podići češ objavljivača; Ovako prema čitanju koje mi je predložio prof. D. Fluser (v. napred 4, 29). I J. Licht, a i skoro svi drugi prevodioci tumače ovo mesto: Ti podiže (ili: podići ćeš) čast njegovu iz 'mesa' ('out of the flesh', 'aus dem Fleisch', 'from among flesh', i sl.), osim W. Tylocha, koji ovde 'meso' prevodi 'ljudi'. Uz ovakvo tumčenje kao što je naše treba videti još jednom reči o 'objavljivaču' — glasonoši dobre vesti, spasenja, u Midrašu o Malki-cedeku (15—20). "229

•

21. — / šta je uopšte telesno biće \ ovde nema mesta da se prevede: *I šta to on navesti da bi (Ijude) poučio tajnama Tvojim?', jer sledeća rečenica je ponavljanje ideje iz prve u stilu starozavetnog paralelizma. 26. — Ja znadoh\ kraj stupca je toliko oštećen da se ne može skoro ništa pročitati. XV1 2. — / neće moći\ ova zahvalnica se nalazi na jednom od onih listova rukopisa koji su nađeni u malim fragmentima, a ovo je ovde prihvaćena rekonstrukcija stupca, zahvalnice — molitve. 6. — i neka potraži duh\ ili:'i neka zamoli duh'. 10. — čistih ruku\ dosl. :'čistih dlanova'. 14. — i sve dok novo Ti ne stvoriš\ v. objašnjenje za 11, 13. XVII i _ 8 . — Ovo je jedan od onih odlomaka rukopisa koji su nadeni posebno, i koji su smešteni na ovo mesto prema predlogu prvog izdavača, prof. E. L. Sukenika. Prvih osam redova su toliko oštećeni da je ostalo samo nekoliko čitljivih reči u svakom redu, koje ovde donosim s nekim dopunama po predlogu J. Lichta, a neke prema E. Lohseu. Prevodi nisu sigurni, jer je teško za neke reči naći smisao bez konteksta. Po svemu izgleda da su na ovom kožnom odlomku sačuvani delovi tri zahvalnice. A evo prevoda ostataka prvih redova, što je verovatno kraj zahvalnice o spasenju pravednog učitelja 1. . . male mere. . . 2. . . otkriven bez su(da).. . 3. . . ž d e r e . . . 4. . . na k o p n u . . . 5. . . udaraju iznenada nedorasl(e. . . 6. . . sud od duha molitelja njegovog 7. . . uzdiže... zapovest od d u h a . . . 8. . . nevolja... 9. — od skrivenih \ ovaj je red dosta oštećen, a J. Licht predlaže sledeće dopune: '(I očisti me od) skrivenih po ko(jima zabludiše i od tajni ko)je nisu dosegli pri po(kajanju njinom svi ljudi poroka)'. Njegovo je objašnjenje za ovakvu dopunu sledeće: »Spasio si me od prestupa tvojih skrivenih (tajnih) zakona. Članovi sekte su ustanovili propise, koji su bili skriveni od ostalog dela naroda Izraela, a otkriveni samo za članove sekte; zato su ostali Izraelci nehotice grešili u tim stvarima, ali su članovi sekte oslobođeni od krivice nehotičnog greha. Sve se to jasno pokazuje iz PZ 5, 11.« (J. Licht nav. d., str. 207) "230

14. — da budupotomci njini; imenica 'potomci' u izvorniku je doslovno 'seme'. Iz ovoga je moguće zaključiti da ovde pisac Zahvalnica izražava uverenje da će Zajedništvo i dalje, dakle »večno«, postojati ('u sve dane'). Ali se postavlja pitanje, kao i u PZ (v. 4, 7 i objašnjenje) hoće li ti naslednici biti njihova deca ili oni koji nastavljaju delatnost te zajednice, njihovi učenici. Jesu li ovo bili Eseni o kojima Josif Flavije piše da su se ženili i rađali decu, ili oni o kojima piše da su živeli bez žena? — U 25. r. stoji: 'jer duha ploti nema u sluge Tvoga'. 17. — SlavićuTe; odavde počinje nova zahvalnica. 16. red je prazan. — zbog duhova; čudno mesto, za koje nisam našao objašnjenje ni kod jednog istraživača. Možda su to anđeli, ili: razni duhovi, koje je bog dao čoveku: sposobnost odgovora — molitve i hvale, duh poroka, duh ploti, (v. dalje 25. r.) — ali je i to teško shvatljivo, jer po verovaju Zajedništva bog je stvorio dva duha, i unapred odredio u čijoj će svaki čovek vlasti da bude, a ovo što takode nazivaju 'duhom' može da se smatra više nagonom (zla, dobra, poroka i sl.). V. sledeće i objašnjenje napred 1, 8 - 9 ; 1, 1 0 - 1 3 . 23—24. — Zakon je...; J. Licht predlaže dopunu: 23. Zakon je (za odeljena Tvoja veči)ti o duhovima 24. čovečjim da (hodi po svemu onome što Ti voliš. . . ) Objašnjenje za ovakvu dopunu je sledeće :»Dao si mi deo da budem u kolu dobrih prema zakonu predodređenosti, koji deli 'duhove čovečje' na 'odeljenja' dobrih i zlih.« (J. Licht, nav. d., str. 211) 25. — duha ploti; ruah basar — duh mesa, v. napred 10, 23: 'nagon puteni'. 26. — Slaviću Te; od ove zahvalnice je sačuvan samo početak. XVIII 1. — Slaviću Te; ovaj deo rukopisa, sa novom zahvalnicom, sačuvan je i spojen od tri fragmenta, čitanje nije uvek sigurno, negde je i zbog oštećenja nerazumljivo, te se neki prevodi i čitanja zasnivaju samo na pretpostavkama. Prva reč je u rukopisu: orha — svetlost Tvoja, umesto odha — slaviću Te, što može da bude znak da je na prethodnom stupcu, kojega nema, bio pravi početak. 9. — da ga osnažiš u Savezu Tvome; u izvorniku je ovo potpuno nejasna rečenica, ovo je jedan od pretpostavljenih prevoda. U celoj zahvalnici pisac objašnjava svoje dužnosti kao učitelja svoje zajednice. "231

14. — od objavljivača; premda u drugom redu prihvataju većinom sličan prevod ('koji donosi vest ubogima'), u prvom redu umesto trivaser — glasonoša, donosilac dobre vesti, objavljivač, naučnici čitaju mibasar — 'iz mesa': 'da ga podigneš u istini Tvojoj od telesnog ('mesa') d o . . . dobrote Tvoje'. V. objašnenja naprcd 4, 29 i 15, 16. 21. — jer šta je on objavljivao; ovde bi se moglo možda prevcsti i: 'jer šta je stvor telesni pa stvaraš s njime čuda?', v. objašnjenjc za slično mesto napred 15, 21. 22. — I da si naumio ; ovo je nastavak rečenicc: 'A ja znam da si radi s e b e . . . .' 23. — da priča, objavljuje; moglo bi se prevesti i: 'da priča telesnom moćnadela'. 'Telesno' dosl.: 'meso' ovde bi onda bilo 'čovek'. 29. — pod svetlom Oratoma; v. objašnjenje za RSS 17, 9—10. Odlomci 1. — Andeli sveti; većinaje odlomaka, osrednjih po veličini, koje je pisao prvi pisar Zahvalnica, uključeno nekako u prethodni tekst, na kome se nalazi 17 stubaca s 31 zahvalnicom. Iz rukopisa drugog pisara je nadeno oko dvanaest odlomaka. Tri takva odlomka predstavljaju obnovljeni 18. stubac. Iz istog rukopisa jc ostalih devet odlomaka objavljeno pod brojevima od 1—9. Nađeno je i 34 malih odlomaka koje je pisao prvi pisar (numerisani su od 10—44) i 24 iz pera drugog pisara (numerisani od 45—68). Većinu ovih odlomaka je nemoguće rekonstruisati, jer je izgleda veliki broj sitnijih odlomaka nestao, a na nekim su kožnim odlomcima nađeni tragovi sečenja nožem koji nisu naročito davnih datuma. Na taj je način onemogućcno ne samo sređivanje već i prevođenje i tumačenje tih odlomaka. Ovde sam preveo samo odlomke I i III, koji su koliko-toliko čitljivi, dopune su prema predlozima J. Lichta i nekih drugih naučnika, a nešto i prema mojim predlozima, kao i do sada. Nisu potrebna posebna objašnjenja ovih odlomaka, jer je iz dosadašnjih tumačenja najveći deo problema donekle objašnjen.

P O G L E D IZ K U M R A N S K E Z G R A D E NA Z A P A D NA P E Ć I N U 0 I, N A O B R O N C I M A J U D E J S K I H P L A N I N A

D V A O Č U V A N A G L I N E N A S U D A , U K O J I M A SU BILI R U K O P I S I , N A Đ E N A U P E Ć I N A M A B L I Z U OBALE M R T V O G A

MORA.

RAT SINOVA SVETLA PROTIV SINOVA TAME M ' g i l a t m i l h e m e t b ' n e or b i v n e h o š e h — (1 QM — RSS)

Prvo izdanje: Sukenik, E. L., Ocar ham'gilot hag'nuzot šebij'dej hauniversita haivrit, Jerusalim, 1954. Hebrejsko kritičko izdanje: Jadin, J., M'gilat milhemet bne or bivne hošeh (Svitak o ratu sinova svetla protiv sinova tame), Jerusalim, 1957. i dr.

RAT SINOVA SVETLA PROTIV SINOVA TAME

(I) 1. A o(vo je knjiga pravila) rata. U početku digoše ruku sinovi svetla da bi načeli sudbinu sinova tame, vojske Belijaalove, čete Edomove i Moavove i sinova Amonovih. 2. i vojs(ke stanovnika) Filisteje, i četa Kitejaca Asurskih i kršilaca Saveza koji ih pomažu. Sinovi Levijevi i sinovi Jhudini i sinovi Benjaminovi, prognani u pustinju, boriće se protiv njih. 3. . . . sa svim četama svojim, u povratku sinova svetla iz progonstva u pustinji naroda, da bi se nastanili u pustinji Jerusalima. I posle rata će se podići odatle 4. n(a sve odrede) Kitejaca u Egiptu. I u njegovo će predodređeno doba izići da se u velikom gnevu bori protiv kraljeva severa te neka mu bes uništi i slomi rog 5. (Belijaalov. Jer t)o će biti vreme spasa naroda Božjeg i predodređeno doba vladavine za sve ljude Njegova kola, i večna propast za sve iz kola Belijaalova, i nastaće pometnja ve(lika međ') sinovima Jafetovim. T pašće Asur, i nema ko da mu pomogne i nestaće vladavina Kitejaca, pokore(ni) će biti opaki bez ostatka, 7, i begunaca neće biti me(đu svim si)novima tame! "235

(II)

Sa(znanje i prav)da obasjaće sve krajeve svemira i nastupiće svetlost do nestanka svih razdoblja tame. A u čas Božji zasvetliće uzvišenost veličine Njegove do svih predodređenih vremena v(ečnosti). za mir i blagoslov, čast i radost i dug život svih sinova svetla. A u dan kada će pasti Kitejci, biće bitka i krvoproliće moćno pred Bogom Izraelovim. Jer to je dan određen odavno za rat istrebljenja sinova tame, u njem' će se sukobiti u velikom pokolju zajednica anđela i opština ljudi. Sinovi svetla i oni iz kola tarne boriće se međusobno uz moć Božju, uz glase velike buke i bojnih pokliča anđela i ljudi u taj strahotni dan. I biće to vreme nevolje s(ilne) za narod Božjeg otkupljenja, i u svim nevoljama njinim ne beše takve od početka do kraja, do otkupljenja večitog. A u dan boja njinog s Kitejcima iza(ći će u po)kolj. U ratu će u tri kola nadjačati sinovi svetla da poraze opačinu, al u tri će se potpasati vojska Belijaalova da bi povratila kolo (svetla. A zast)avnički odredi lake pešadije će da klonu srcem i moć će Božja da osna(ži) sr(ca sinovima tame), ali u sedmom kolu velika Božja ruka slama (Belijaala i sv)e anđele njegove vladavine i sve ljude (njegovog kola istrebljenjem večitim...)

(III) 16. 17.

1. (2) 2. 3. 4. 5.

6. 7. 8. 9. 10.

11.

12.

(i slava Božja sa zajednicom) svetih pojaviće se u pomoć (sinova svetla, Ijudi) istine, radi uništenja sinova tame iz(kola Belijaalova... uz gla)se velike buke i bojne pok(liče anđela.. .) pomoći će u svemu. . . (Poslednji red): ( . . . a plemenskih je poglavara dvanaest). Poglavara zajednice je pedeset i dva. A svešteničkih glavara neka postave, posle glavnog sveštenika i njegovog zamenika, dvanaest glavara, da budu služitelji kod večne žrtve pred Bogom. A glavari smena, dvadeset i šest njih, po smenama svojim neka služe. Posle njih su na večitoj službi glavari levita, dvanaest, po jedan iz svakog plemena. A glavari njihovih smena neka služe svako po svom položaju. A na glavarima plemena i poglavarima zajednice za njima jeste da su stalno prisutni u dverima svetišta. 1 neka se glavari njihovih smena sa svojim potčinjenima pojave o svojim određenim blagdanima, o svojim mladinama, o tvojim subotama i svim danima godine od pedeset godina pa naviše. Ovi neka pristupe žrtvama paljenicama i žrtvama pričesnicama da bi priredili miomirisni kad, ugodan Bogu, da bi u Njega našli oproštenja za svu zajednicu Njegovu da bi se stalno nasladivali pred Njim za stolom časti. Sve ovo neka srede u odredeno vreme godine oprosne, a u preostalih trideset i tri godine rata ljudi od imena, odličnici i sve starešine rodova zajednice biraće sebi ratnike za sve zemlje drugih naroda. Iz svih plemena Izraelovih neka opreme sebi ratnike, da bi mogli poći u Vojsku prema zahtevima rata iz godine u godinu. Ali u godinama oprosnim ne treba ih spremati u vojsku jer je to subotnji mir za Izrael. U trideset i pet radnih godina neka se Vodi rat. Šest godina neka ga zajednica vodi skupno a rat po odredima u dvadeset i deve(t) preostalih. Prve godine neka ratuju protiv Aram Naharajima, a druge protiv sinova Ludovih. Treće neka ratuju s ostacima sinova Aramovih, Ucom i Hulom, Togarom i Masaom, koji su s one strane Eufrata. Četvrte i pete neka ratuju protiv sinova Arpašhadovih. Šeste i sedme neka ratuju protiv svih sinova Asura i Persije, i Zemlje Istočne sve do velike pustinje. Ošme godine neka zarate

237

s Elamom. Devete neka ratuju protiv sinova Išmaelovih i Keturainih. U deset godina koje slede neka rat udari po svim sinovima Hamovim, 14, p(o svim zemljama koje nase)ljavaju. A u deset preostalih godina neka rat udari po svim (sinovima Jafetovim) u naseljima njinim. 13.

(IV) 15. (Pravilnik o trubama pozivnim i tru)bama bojnim za sve službe njihove: sa(ziva zajednice, saziva vođa i glava rodova), njihovih potčinjenih, 16, (mirijade, tisuće, stotine i pedesetine) i desetine; o truba(ma. . . ) 17. ( . . . ) 1. Bojni strojevi i pozivne trube njine prilikom otvaranja bojnih vrata za izlazak boraca lake pešadije. I trube koje objavljuju ubijene neprijatelje, i trube 2, zaseda. I trube gonjenja kada se neprijatelj potuče, i zborne trube pri povlačenju bojnom. Na pozivne trube zajednice neka napišu: »Božji uzvanici«. 3. A na pozivne trube vođa neka napišu: »Kneževi Božji«, a na trube odreda obveznika neka napišu :»Poredak Božji«. A na trube ljudi 4. od imena, starešine rodova zajednice kad se okupe u Domu sastanka, neka napišu :»Svedočanstva Božja svetom Savetu«. A na trube logora neka napiše »Mir Božji u logorima Njegovih svetih«. A na trube 5. pohoda njihovih neka napišu:» Sila Božja rasuće neprijatelja i nagnati u beg sve koji mrze 6. pravdu i uzvraća uvrede onih koji mrze Boga«. A na trube bojnih strojeva neka napišu :»Strojevi zastava Božjih za ostvarenje njegove ljute osvete nad svim sinovima tame«. 7, A na pozivne trube boraca lake pešadije prilikom otvaranja bojnih vrata za izlazak na bojni red neprijatelja, neka napišu: »Podsetnik osvete u čas 8. Božji«. A na trube ubijenih neka napišu: »Ruka moći Božje u ratu za poraz svih ubijenih zbog prevare«. A na trube zaseda neka napišu: 9. »Tajne Božje za uništenje zlotvora«. A na trube gonjenja neka napišu: »Dotući će Bog sve sinove tame, neće smiriti svoj bes sve do njihovog istrebljenja«. 10. I po povratku iz rata, da bi došli u bojni red, neka napišu na trube povratka :»Skupio Bog«, a na putne trube povratka 11. iz rata s neprijateljem, da bi stigli do zajednice u Jerusalim, neka napišu :»Radost Božja u mirnom povratku«. 58

(V) 12. Pravilnik znakova cele zajednice prema ustrojstvu njezinom. Na veliki znak, koji je na čelu celog naroda, neka napišu :»Narod Božji«, a ime Izraelovo 13. i Aharonovo i imena dvanaest ple(mena Izrae)lovih po redu rođenja. Na znakove glavara logora triju plemena 14. neka napišu:(. . . N)a znak plemena neka napišu:»Steg Božji« i ime pleme(na i imena kneževa) 15. njegovih poro(dica...) ime kneza mirijade i imena vođa ( . . . ) . 16. (zapovednika) stotina i na znak. . . 17. . . . 1. a na znak Merarija neka napišu :»Dar Božji«, kao i ime kneza Merarija i imena vođa njegovih tisuća. A na znak ti(su)ća neka napišu:»Gnev Božji u svom besu će pasti na 2. Belijaala i na sve ljude njegova kola bez ostatka«, i ime vođe hiljada i imena vođa njegovih stotina. A na znak stotine neka napišu: »Od 3. Boga je ratnička ruka koja pada po svakom poročnom telesnom biću«, i ime vođe stotine kao i imena vođa desetina njegovih. A na znak odreda od pedeset neka napišu :»Izgubiće 4. položaje opaki (putem) moći Božje«, i ime vođa odreda od pedeset kao i imena vođa njegovih desetina. Na znak desetine neka napišu: »Veselje 5. Božje u liri od deset strun(a)«, i ime vođe desetine kao i imena devetorice ljudi kojima zapoveda. (VI) 6. Pri polasku u boj neka napišu na svoje znakove :»Istina Božja«, »Pravda Božja«, »Slava Božja«, »Sud Božji«, a posle njih celi poredak objašnjenja njihovih imena. 7. A pri stupanju u boj neka napišu na znakove svoje:»Desnica Božja«, »Čas Božji«, »Pometnja Božja«, »Ubijeni od Boga«, a posle njih celo objašnjenje njihovih imena. 8. A pri povratku iz boja neka napišu na svoje znakove:»Uzvisi Bog«, »Uveliča Bog«, »Hvala Božja«, »Slava Božja«, sa svim objašnjenjima njihovih imena. 9. Pravilnik zajednice prilikom izlaska u boj. Neka napišu na prvi znak :»Zajednica Božja«, na drugi znak:»Logor Božji«, na treći: 239

10. »Plemena Božja«, na četvrti:»Porođice Božje«, na peti :»Zastave Božje«, na šesti :»Skup Božji«, na sedmi »Uzvanici 11. Božji«, na osmi: »Vojska Božja«, a objašnjenja svojih imena neka napišu s celim poretkom svojim. A prilikom ulaska u boj neka napišu na svoje znakove: 12. »Rat Božji«, »Osveta Božja«, »Spor Božji«, »Odmazda Božja«, »Snaga Božja«, »Uzvraćanja Božja«, »Moć Božja«, »Zator Božji nad svim zaludnim narodima«, i sva objašnjenja 13. njihovih imena neka napišu po njima. A pri povratku iz boja neka napišu na svoje znakove :»Spas Božji«, »Pobeda Božja«, »Pomoć Božja«, »Oslonac Božji«, 14. »R(a)dost Božja«, »Zahvalnica Božja«, »Molitva Božja«, »Mir Božji«. (VII) 15. (Dužina zna)kova. Znak cele zajednice je dug četrnaest lakata. Znak tri(ju plemena je dug trina)est lakata. 16. (Znak plemena) dvanaest lakata. Znak mirijade jedanae(st) lakata. Znak tisuće deset lakata. Znak stotine devet lakata. 17. (Znak odreda od pedeset osa)m lakata. Znak desetine se(dam lakata...)

18. . . . (5j

1. A na št(i)t kneza cele zajednice neka napišu njegovo ime (i) ime Izraela i Levija i Aharona i imena dvanaest plemena Izraelovih po redu (r)ođenja, 2. kao i imena dvanaestorice vođa njihovih plemena.

(VIII) 3. Pravilnik poretka bojnih zastavničkih odreda kad im se popuni vojska da bi mogli upotpuniti prednji bojni red. Neka se u bojni red svrsta po hiljadu ljudi, a sedam je strojeva 4. prednjih u jednom bojnom redu, postrojenih po pravilniku bojnog poretka, čovek za čovekom. I svi nose štitove od medi, sjajne 5. kao ogledalo za lice. A štit je obrubljen ukrasima i vrstom prepleta koji su delo umetnika od urezana zlata i srebra i medi 6. a dragulji na ukrasu rukopletnom umeštva su obdarenih. Dužina štita je dva i po lakta, a širina lakat i po. A u rukama im koplje i "240

7. mač. Dužina koplja je sedam lakata, od čega su šiljak i njegov okov pola lakta. I na olcovu su tri spone izrađene nalik 8 . na preplet na ukrasu štiia, od urezana zlata i srebra i medi, kao delo umeštva obdarenih. A oblik se vezuje s ove i s one strane spone 9. uokolo draguljima na ukrasu rukopletnom, koji su delo umeštva obdarenih, i klas. A držak neka je urezan među spone kao 10. delo umeštva na stubovima. Šiljak je od belog bleštavog gvožđa, delo umeštva obdarenih. I klas od suvoga zlata neka je po sredini šiljka, i to urezan k 1 1 . vrhu. A mačevi su od čistog, kaljenog i kao ogledalo za lice sjajnog gvožđa, delo umeštva obdarenih. I lik klasa od 12. suvoga zlata neka se udene u nj s obe mu strane. A žljebovi idu ravno k vrhu, dva s ove, i dva s one strane. Dužina je mača lakat 13. i po, a širina mu četiri prsta. A korice četiri palca, a do korica četiri dlana. I korice vise vezane s ove 14. i s one strane na po pet dlanova. A ručica mača je od dragocenog roga, delo umeštva, s ukrasima u zlatu i srebru i draguljima.

(IX) 15. A kada se postave (sveštenici i leviti...), neka se postroje u sedam bojnih redova, bojni red za bojnim redom. 16. I odstojanje (neka bude među prednjim bojnim redovima, i to tri)deset lakata, kuda neka stane ljudstv(o) 17. (lake pešadije) prema ljudstvu prednjih bojnih redova i ( . . . ; . ) sedam puta i neka se vrate na svoje položaje. Posle njih neka izađu tri zastavnička odreda lake pešadije i neka se postave između 1. bojnih redova. Prvi zastavnički odred neka hitne k(a) neprijateljskom stroju sedam bojnih sulica. A na šiljke sulica neka napišu: »Seva kopljica za moć Božju«. A na drugo bacačko oružje 2. neka napišu: »Krvave munje za poraz ubijenih gnevom Božjim«. A na treću sulicu neka napišu: »Plameni mač proždire presudom Božjom 3. ubijene zbog obesnog greha«. Neka sve to hitnu sedam puta i neka se vrate na svoje položaje. A posle njih neka izađu dva zastavnička odreda lake pešadije i 4. neka stanu među dva bojna reda. Zastavnički odred prvi nosi kopljicu i štit. A drugi zastavnički odred su nosioci štita i mača, da bi pobili sve koji će biti ubijeni po presudi Božjoj i 5. pokorili bojni red 15

241

6. neprijatelja uz moć Božju, naplatili odmazdom opačinu njihovu od svih naroda zaludnih. I biće kraljevstvo Boga Izraelovog i sa svetima naroda svoga činiće junaštva.

(X) 7. I neka se takođe postavi sedam odreda konjanika s desne strane bojnoga reda i s leve, s ove i s one strane neka se postave njihovi odredi. Sedam stotina 8. konjanika na jednu stranu i sedam stotina konjanika na drugu stranu. Dve stotine konjanika neka izađu s bojnim redom od hiljadu iakih pešaka. I neka se tako 9. postave na sve str(a)ne logora, svega četiri hiljade i šest stotina. A ljudstvo poretka bojnih redova ima hiljadu i četiri stotine sedala, 10. pedeset na po (je)dan bojni red. A konjanika na sedlu, ljudstva bojnog poretka, biće Šest hiljada, po pet stotina na svako pleme. Svi konji koji polaze 11. u boj s ljudstvom lake pešadije neka budu pastuvi hitrih nogu, mekousti i duga daha i u punoj zrelosti, naučeni boju 12. i svikli da čuju razne (g)lasove i svemu što će im se pred očima ukazati. A konjanici na njima neka budu ratnici, naučeni jahanju i u punoj 13. zrelosti od trideset godina do četrdeset i pete. A konjanici bojnog poretka neka budu od četrdesete godine do pedesete, i oni 14. i (konji njini) ne(ka su obučeni u oklo)pe i kacige i štitnike nožne. A u rukama im okrugli štitovi i koplje dugo osam (lakata. ..). 15. (A laki konjanici neka nose štit) i luk i strele, i sulice bojne, i neka su svi pripravni u stro(ju svojem...) 16. (uništiti neprijatelja u ratu) Božjem i proliti krv ubijenih zbog krivice svoje. Ovo su ko(njanici prema poretku njinom. . . ) 17. ( ) (XI) (7)

1. A ljudi bojnog poretka neka budu između četrdesete godine pa sve do pedesete. A časnici poretka u logorima neka budu između pedeset godina pa sve do šezdesete. A redari neka 2. takode budu između četrdesete godine i pedesete. I svi svlačioci ubijenih i skupljači plena i čistači tla i čuvari oruđa "242

3. k a o

i nabavljač

hrane, svi n e k a b u d u

o d dvadeset i pete

godine

p a sve d o tridesete. I n e k a n i j e d a n m o m a k m l a đ a n i , n i j e d n a žena ne dolaze

u

logore njine kad

izađu

4. iz J e r u s a l i m a u r a t , p a sve d o n j i h o v o g p o v r a t k a . I n i k o k o j i šepav ili slep, ili h r o m , ili č o v e k k o j i i m a telu, ili čovek

k o j i j e nečišću

večitu

manu

na

je

svom

zaražen

5. p o s v o m t e l u , n e k a n i k o o d s v i h o v i h n e i d e s n j i m a u r a t . S v i o s t a l i neka b u d u d o b r o v o l j n i b o r c i i čedna d u h a i tela, i spremni za d a n osvete.

A

svaki

6 . č o v e k k o j i se n e b u d e u z d r ž a v a o o d ž e n e , t e t a k o n e b u d e č i s t d a n b o j a , neće sići s n j i m a , j e r su sveti a n đ e l i s v o j s k a m a zajedno.

I

neka bude

razmak

7. i z m e đ u s v i h n j i n i h l o g o r a i m e s t a z a n u ž d u o d nešto o k o d v e ljade lakata. njihovog

u

njihovim

I n e k a se n i š t a n e d o l i č n o

ni zlo ne vidi o k o

hi-

celog

logora.

(XII) 8. I u p o r e t k u b o j n i h r e d o v a p r e m a n e p r i j a t e l j u , b o j n i r e d j e

prema

b o j n o m r e d u . I t a d a će izaći n a s r e d i š n j i o t v o r p r e m a s r e d i n i među

bojnih redova

iz-

sedam

9. sveštenika o d s i n o v a A h a r o n o v i h , o b u č e n i h u o d e ć u o d bela

pre-

diva, lanene košulje i gaće lanene, opasani p o j a s o m l a n e n i m

koji

je prepleten

plavim

10. i p u r p u r o m i g r i m i z o m , i v r s t o m r u č n o g v e z a , k o j i j e d e l o u m e š t v a , a n a glavi i m k a p e prelepe. R a t n a j e o v o odeća i u svetište n e k a j e ne 11. d o n o s e . J e d a n o d s v e š t e n i k a n e k a h o d a p r e d l i c e m s v e g bojnogareda, da bi i m okrepio neka

ruke za boj. A

ljudstva

u rukama

šestorice

budu

12. p o z i v n e t r u b e i t r u b e p o d s e t n i c e , i b o j n e t r u b e i t r u b e g o n j e n j a zborne

trube.

A

pri izlasku

13. m e đ u b o j n e r e d o v e n e k a i z a đ u s n j i m a s e d m o r i c a l e v i t a , a u k a m a i m sedam ovnujskih rogova. A tri redara izmeđ' levita su

ru-

neka

ispred

14. s v e š t e n i k a i l e v i t a . I n e k a z a t r u b e sveštenici u d v e t r u b e da 15. I

i

sveŠtenika

b i se o t v o r i l a v r a t a b o j ( n a ) z a p e d e s t

neka izađu

poz(ivne)

štitova.

pedeset r a t n i k a lake pešadije k r o z a j e d n a v r a t a

(i

pedeset k r o z d r u g a vrata, i n e k a i z a đ u s n j i m a le)viti, redari. I

iz

16. s v a k o g b o j n o g s t r o j a n e k a i z l a z e p r e m a c e l o m o v o m b o j n o m (retku. I n e k a zatrube sveštenici u t r u b e i n e k a i z a đ u d v a

16'

po-

zastav-

243

nička 17. ( i

odreda

neka

ra(ta (8)

l)ake pešadije

sta)nu

među

kroz

bojna

dva bojna reda

vrata

a

u

ruka(ma

im

)

)

1. T r u b e

neka j e k o m

hitnuli

do

2. p u t a . A neka

ravnaju ratnicima

s praćkama,

sve d o k

nisu

sedam

posle n e k a i m sveštenici z a t r u b e u t r u b e p o v r a t k a i

dodu

do

bojnoga

ovi

reda

3 . p r v o g a , d a b i se p o s t a v i l i n a s v o j e p o l o ž a j e . I n e k a z a t r u b e s v e š t e nici

u pozivne

trube te neka

izađu

4. t r i zastavnička o d r e d a lake pešadije iz b o j n i h v r a t a , i n e k a stanu među

bojne

redove, a pored njih

neka su

konjanici

5. z d e s n a i sleva. I n e k a s v e š t e n i c i z a t r u b e u t r u b e d u g o jekom,

znakove

bojnih

izdržanim

strojeva

6 . i k o l o n e n e k a se p r e s t r o j e u s v o j e s t r o j e v e , s v a k i č o v e k n a s v o j p o ložaj. I

kada

se p o s t a v e t r i

stroja,

7. n e k a i m sveštenici z a t r u b e p o d r u g i p u t , z v u k o m m e k i m i slivenim, znake

nastupa

—

sve d o k

ne

priđu

8 . b o j n i m r e d o v i m a n e p r i j a t e l j a i n e m a š e se r u k a m a s v o j i m z a r a t n o oruđe.

I

neka

sveštenici zatrube

u

šest

truba

9. u b i j e n i h j e k o m o š t r i m i p r e k i d a n i m , n e k a r a v n a j u b o j e m . A l e v i t i i svi ostali

s rogovima

neka

dunu

10. u j e d a n g l a s v e l i k i b o j n i z o v d a z a p l a š e s r c a n e p r i j a t e l j a , i s j e k o m bojnoga 11. b o j n e

zova neka

sulice

tru(ba)ma

da

izađu

dotuku

ubijene.

Glas

rogova

nek

umukne,

12. sveštenici t r u b i t i j e k o š t a r i i s p r e k i d a n d a b i r a v n a l i bojnim,

a

će

sve d o k

se n e h i t n e

u

znakovima

redove

13. n e p r i j a t e l j a s e d a m p u t a . I p o s l e n e k a i m s v e š t e n i c i z a t r u b e u

trube

povratka 14. g l a s o m m e k i m , d u g i m , s l i v e n i m . P o o v o m zatrube

sve(šte)nici t r i m a z a s t a v n i č k i m

bojnom

odredima.

poretku I

15. p r v i m h i c e m n e k a z a t r u b e sveš(tenici i l e v i t i i svi o s t a l i s vima

bojni

neka

s ro)go-

zov

16. v e l i k i , d a b i r a v n a l i b o ( j e m sve d o k n e h i t n u s e d a m p u t a , a neka zatrube)

njima

posle

sveštenici

17. u t r u ( b e p o v r a t k a g l a s o m m e k i m , d u g i m , s l i v e n i m , i o v i n e k a d o đ u i

p o s ) t a v e se n a

18

i n e k a se

19

ubijeni

20

"244

svoje položaje u postave

bojnom

redu.

1. N e k a se r u k a m a l a t e u n i š t a v a n j a u b i j e n i h . I c e l i n a r o d n e k a kine

bojni jek.

A

sveštenici će z a t r u b i t i

u

pre-

trube

2. u b i j e n i h d a b i r a v n a l i b o j e m sve d o k n e p r i j a t e l j n e b u d e d o t u č e n i dok 3. A

ne

okrene

pošto

neka

leđa.

A

su dotučeni,

izađu k

njima

sveštenici

trube da

n e k a sveštenici

svi ratnici

bi

zatrube

lake pešadije

ravnali u

bojem.

pozivne

4 . p r e d n j i h b o j n i h r e d o v a i n e k a se p o s t a v e š e s t z a s t a v n i č k i h i još zastavnički bojnih

redova,

odred boraca prsa u

dvadeset i o s a m

prsa,

trube

sve u

odreda

svemu

sedam

hiljada

5. r a t n i k a i j a h a č a šest h i l j a d a . S v i o v i n e k a g o n e n e p r i j a t e l j a d a unište, u

Božjem

boju do

i

iz

ga

istrebljenja

6. večitog. I n e k a i m sveštenici d u n u u t r u b e g o n j e n j a d a bi u d a r i ( l i ) po

svom

neprijatelju

7. n e k a g o n i s b o k o v a

radi

gonjenja

do

istrebljenja.

b o j n i h sve d o z a t o r a . A

n e k a sveštenici t r u b e

izdaleka i neka ne

A

kada padnu

konjica ubijeni

prilaze

8. m e đ u u b i j e n e d a n e o g r e z n u u n e č i s t o j i m k r v i , j e r s u s v e t i , i n e k a (n)e kaljaju ulje p o m a s t i 9.

naroda

svoje svešteničke

krvlju

zaludnog.

(XIII) 10. P r a v i l n i k

o promeni

poretka bojnih zastavničkih odreda. Z a

strojavanje položaja na »četv(ori)ne« i »ku(l)e«. » O b u h v a t i

po-

ruku«

»kule«.

11. I » l u k « i » k u l e « . I n a » p o n e š t o o d a p e t « i » k o l o n e la (izlaze) s o(b)e strane b o j n o g a reda 12. n e p r i j a t e l j a « . A njihova

(da

izlaze«. I

štitovi »kula« neka b u d u dugi tri lakta, a

d(ug)a osam lakata.

A

»kri-

po)raze koplja

»ku(l)e«

13. n e k a i z a d u i z b o j n o g a r e d a u s t o š t i t o v a . I t o s t o t i n a n e k a j e » k u l i « spreda.

I

ta(ko

neka

o)buhvate

»kulu«

s prednjih

triju

strana

14. t r i s t o t i n e š t i t o v a . A v r a t a s u d v o j a u » k u l i « . J e d a n z ( d e s n a i j e d ) n a sleva.

I

na

sve štitove

»kula«

15. n e k a n a p i š u , n a p r v i : » M i ( h a e ) l « , »Sariel«, n a

(na drugi :»Gavriel«, na

treći:)

četvrti:»Rafael«.

16. » M i h a e l « i » G a v r i e l « n a d e s ( n o , » S a r i e l « i » R a f a e l « n a l e v o .

..)

"245

(XXVII) 17

18 1. n a š l o g o r i s a č u v a g a o d s v e g a n e d o l i č n o g a i z l a . I k o j i n a m

je

o b j a v i o d a si T i m e đ u n a m a . B o g v e l i k i i s t r a h o v i t i , k o j i ćeš u n i š titi

sve

2. naše neprijatelje p r e ( d n a m ) a . I n a u č i nas k a o o d d a v n i n a p a k r o z p o k o l j e n j a naša, k a o što j e rečeno : » P o š t o ste p o š l i u r a t , n e k a stane sveštenik i neka govori

narodu

3. k a o što j e r e č e n o : Č u j Izraele! V i polazite danas u r a t n a telje svoje. N e

p l a š i t e se i n e k a v a m

srca n e

neprija-

klonu!

4 . I n e b e ž i t e i n e b o j t e se p r e d n j i m a , j e r B o g n a š i d e s v a m a d a se b o r i za vas p r o t i v

neprijatelja vaših, i da

5. v a s ! A n a š i ( r e ) d a r i srčani,

neka i m

neka govore

okrepe veru u

spase

svima koji moć

Božju

su s p r e m n i

za

i neka obrate

6. k o j i s u k l o n u l i d u h o m i o k r e p e v e r u u Z a j e d n i š t v o u s v i m

boj, sve juna-

c i m a . I o n o š t o si g o ( v o r ) i o p o M o j s i j u , r e k a v š i : K a d n a s t a n e 7. u v a š o j z e m l j i p r o t i v n e p r i j a t e l j a , k o j i vas p r i t i s k a , a v i u

trube, i tako

ć e v a s se s e t i t i v a š

8. i bićete i z b a v l j e n i

od

svojih

K o je kao

9.

Ti, Bože

Izraelov,

zemlji,

koji

nešto

će

učiniti silnoj

i ko je kao koga

nalik

delima

Tvoj

si i z a b r a o

narod

Izrael,

zemaljskih. Savezu,

i

prosvećenih

i koji i

Tvojima,

sebi

N a r o d posvećenih u učenih

velikim

moći;

između svih naroda 10.

Bog

neprijatelja.

na ne(b)u i na

i Tvojoj

rat

zaori(te)

u zakonu,

slušaju glas

um(om

i

znanjem),

slave

vide

11.

svetle čije su uši i

koji imaju

(

)

anđele,

otvorene

koji prostireš

sluha za

dubine

oblake,

v o j s k u n e b e s k i h svetlila i vlast d u h o v a i carstvo svetaca, 12.

riznice ( Koji

i zakone

246

)

si s t v o r i o podele

zemlju njene

13.

na pustinju

i

i sve n j e n o

rastinje,

suvodol,

s vrelima voda međe mora i 14.

raseline

Stvorio

njenih,

i korita

reka

bezdanll.

zverad i ptice

krilate,

stvor ljudski i njego(va

potom)stva.

Pobrkao jezik i raspršio naselio 15.

narode,

plemena i

(..,..)

bastine

zemalja

svete b l a g d a n e i m e n e g o d i š n j e i predodredena

vremena

16.

večita. (

) to

saznadosmo

od

razuma

Tvoga,

koji

17.

(11) 18. 1.

Jer i p a k , r a t j e I

bez I

2.

Tvoj.

snagom T v o j e r u k e biće smoždene Golijata

iz

Gata,

predade u ruke j e r se u z d a o u

3.

ime veliko koplje.

Jer T v o j j e r a t .

I

Filistejce ime

A Ti

4.

ratnika

i

pokori

svetosti

rukama nas

mnogo

puta

Tvoje.

kraljeva

oslobodi

rad milosrđa

naših

mnogo

puta.

Tvoga

i postupaka naših

smo

grešili

prestupnih.

Tvoj je rat i od Tebe I nije

Tvoga,

Tvoje,

a ne r a d dela naših k o j i m a

5.

njine,

junaka

D a v i d a , sluge

a ne u m a č i u

u

lešine

pokopa.

potiče

sila

junaštva.

naš;

i nije naŠa

snaga

i sila naših r u k u činila junaštva, več Kao

snaga š t o si

Tvoja

i

moć

vojske

Tvoje

velike.

rekao

247

nama od davnina,

rekavši:

Od

Jaakova zvezda

izađe,

od

Izraela

diže,

žezlo

se

i

Moavu

razbija

bokove

i

zatire

I

potomak od Jaakova

sve sinove:

i uništi preživele i bi

neprijatelj

Šetove

(iz)

posedom

i

Izrael

učini

I

preko

pomazanika

vldelaca objavio da

bi

grada, njegovim,

junaštva. Tvojih,

svedočanstva, si n a m v r e ( m e ) s v o j i h

bismo

se

ratova,

slavili

nad neprijateljima i p o r a z i l i čete

našim

Belijaalove,

sedam naroda r u k a m a s i r o m a h a k o j e si

zaludnih

otkupio

(snag)om i namirom do moći

čudesne,

a k l o n u l o srce d o v r a t a n a d e . I učini njima i

kao

u

Crvenom

A

one

zapali koje

kao

Faraonu

zapovednicima što su i m kao

njegovih

duše

buktinju

guta

neće splasnuti

I

od

slomljene

plamena na

snoplju

sve do

davnina

si n a m

k a d će T v o j a

ruka

Kitejcima,

Pašće A s u r i

bornih

opakog

i

nad

kola

mor(u).

od

istrebljenja obja(vio

pokazati

krivice.

č)as

svoju

moć

rekavši: mača

koji

nije

ljudski

mač a l ' n e č o v e č j i će g a

proždreti.

(XV) J e r ćeš p r e d a t i (ne)prijatelje i

u ruke

junaka

u ruke

iz svih

onih koji

naroda,

da

siromaha

zemalja, se k l a n j a j u bi

ih

u

skinuli

prahu s njihovih

visova.

Da

bi

koja

time

odvratio

opakima

odmazdom

pripada,

n(a glavu) nep(rijatelja i da nad

opravdaš svim

i da

sinovima

ratove pred

i d a se u z v i s i š i ostalih

se z n a

i celim koji

njegovim

se p o ( d )

posvetiš

sud

nj(i)m

sja(t)io. s

(

)

Jer j e

njih

pometnju.

većina svetih T v o j i h

a vojska anđela u biranike br)oj

naroda

su n a

je

svc)ti

Tvoje. (

)

Tvoga urezao

si

života,

vladao

n(ad

i zapovedao zajedno

svi

slave

za sva razdoblja tisućama

s Tobom

Tvoje,

blagoslova

Saveza m i r a

da bi

Tvojc,

svetog

bro(ju

prebivalitšu

pisaljkom

nebesima, svetosti

za(jedno

svetosti

Milosti

na

Tvoje.

cele v o j s k e n j i h o v e

u domu

i

..

prebivalištu

bi sl(avil)a (im)e

s t a v i u z a se

u

..

)

) na

i tako

Gogom

njima

(

i

nad

skupom,

ćeš z a r a t i t i

s neb(a

I

narodu

(...-..)

) jer

da

u

naroda,

k a d ) a si u č i n i o

(

ime

Tvoje....)

očima

(

Tvoje

ljudskima,

sačiniš sebi v e č n o

(svetosti

da

Tvojib),

sud istine

v(ojskama

njinim,

sveta odab)ranika

mirijadama

sa s v e t i m a

i (vojskom)

anđela

silom

Tvojih

ruku

njima)

dok je

Tvojih,

njinim,

Tvojim Tvojih, u

(Da da

pokoriš) se s p o r e

a neka

one

koji

se d i ž u

sa p r e s u d a m a

su s i z a b r a n i c i m a

blagoslo(vi

Tvoji).

na

Tvojim, neba

zemlji

ratu.

(XVI) A

Ti,

u

slavi kraljevstva

i

Bože,

stra(hoviti),

sa z a j e d n i c o m

među

nama

Izru)givali sprdali

Tvog

Tvojih

svetih,

si z a p o m o ć

smo

se

več(nu.

kraljevima,

se i

Jer svet j e i

kralj

Gospod

slave j e s

s narodom juna(ci u

su

I junak

nama, anđela

stroju.

rat(a)

u

našoj je

a vojska duhova s pešadijom (Kao)

i konjicom

što n a t a p a j u Ustani,

kiša

pravom Njegovo.

junače,

odvedi

u ropstvo

čoveče

slave!

I

našom.

rose

zemlju

pljuskovi

sve r a s t i n j e

zajednici,

Njegovih

oblaci i magla

što p o k r i v a j u i kao

porobljivače

svoje,

pleni plen

Spusti

ruku

a nogu neka

svoju

Tvoju

Smoždi i

junacima.

posvećenim,

i) vojska

našem

rugali

moj,

n a leđa

narode Ti

se

svoj,

na zatiljak

zemlju

neprijateljske

Tvoju

Tvoju

Mnoštvo

blaga

i zlato

Tvojih,

mač

a baštinu srebro

junaštva!

ubijenih.

najede Ispuni

čini

neprijatelja

grešna

mesa.

čašću,

blagoslovom. neka je

i

u

baštini

Tvojoj,

kamenje drago

u

dvoro(v)ima

Cijone, i

raduj

Tvojim. se

velje,

u veselju izranjaj,

neka kliču Otvori

Jerusalime,

svi g r a d o v i

Jhudini.

13.

vra(ta) da propuste

k

Tebi

a kraljevi

njini

i

klanjaće

Ti

i

prah

14.

bogatstva

služiće

nakiti i 15.

naroda

te

prezirahu

ovladaj

(

(

glasom

radosti

slave

k(ra)ljev(stvom.

I

tvojih.

moga, usklikni

se n a k i t o m

svagda

ti

se s v i k o j i

(će l i z a t i s n o g u Kćeri)

svoja

naroda

..)

I)zraelu da vlada

doveka

) (XVII)

16.

(

17.

(

) junaci

bojni.

vi)soko

na

Jerusalim...

nebu je

Gospod

moj

(

)

1. ( I n e k a u s t a n e g l a v n i s v e š t e n i k ) i b r a ć a n j e g o v a s v e š t e ( n i ) c i i l e v i t i i svi starci p o r e t k a s n j i m . I n e k a stojeći u mestu blagoslove Izraelovog

i

sva

dela

istine

Njegove.

I

neka

izliju

Boga

srdžbu

2. t a m o n a B e l i ( j a a ) l a i sve k o j i s u d u h a n j e g o v o g k o l a . I n e k a p r o govore

ovako: Blagoslovljen u i

delima

i neka 3.

neka je

svim naumima istine

su

svi k o j i koji

I

neka je

Izraelov Njegove

Njegove,

blago(slo)vljeni

Ga

i

Bog

svetosti

služe u

ga poznaju

pravdi

u

veri.

(XVIII) 4.

pro(kl)et

zbog nauma

i neka je uklet

on

zbog postupaka

krivice

i neka koji u

su prokleti

su d u h a

njegove,

svi

njegovog

kola

naumu

5.

zlosti

svoje

i ukleti neka su u nečistom

delu svom

njihova je sudbina a sudbina je 6.

Belijaal

mržnje,

Božja

svakom —

sramnom.

jer

tama, svetlo (ve)čito.

"251

(XVI) A

Ti,

ime A

mi

jcr

Bože

Tvoje

otaca

naših,

blagosiljaćemo

smo

(Bož)ji

si savez ( s k ) l o p i o

k o j e g a ćeš o d r ž a t i do I

večnih u

s očevima

svim

svedočanstvima Tvoga

d a ćeš s p a s t i

da

pripove(dalo)

0

delima

Ti

za večni

narod

i dodelio

nam

I

stoga

radi

Tvoje moćnim

Bog koji

radi istine si

čudesnim.

budemo

u

kolu

svetla

nam

odavno

odredio

vođu,

svetlonošu.

našega.

I

u

svi su d u h o v i

su n j e g o v o m istine

svi sinovi pod

vlašću

prav)de njegovom.

Ti

stvori

Belijaala

da

bude

U

mra(ku je

a saveti a svi

radi

andeo mu

stupice,

mržnje.

vladavina vuku

na

njego)va,

greh i

po

su

zakonima nii

kola

zaludnosti, tame

s (požu)dama Al'

smo

će

hoditi,

njihovim

u

kolu

zajedno.

istine

radovaćemo

se

i

veselićemo

se r a d s p a s a

i

razgaliti

Tvoje,

ruci Tvojoj

Ko

Ti je

sa

krivicu,

duhovi njegovog

andeli

a

i

ot)kupio

Svoj da

i A

Tvojim

si n a s

Tvoje.

spasa ko(lu

Tvoje, nama,

Tvoj,

istine

sudovima s(i

njihovo

preživele

savez

1 o

slavc

(bi)ća m e d u

i održati se

našim

i za p o t o m s t v o

vreme(n)a.

spomen je

bi

doveka.

narod,

se

radi

ravan

u

po(moći snazi,

rnoćnoj Tvojega, Tvoje

Bože

i

mi)ra

Izraelov,

Tvojega.

14.

sirotinjom je I

koji je to

ie)r

) ) po(mo)ći

a unistiti uniziti ( 16.

moćna

il' vođa

si s e b i o d a v n o

( (

15.

anđeo

ruka

ravan u

označio

dan

Tvoja. spasu

Te(bi?

bitke

istini,

krivicu,

tamu

a osnažiti

svetlo

)

(

u

Zajednistvu

Bo)žjem

za istrebljenje svih sinova i radost

svim (sinovima

za

večno

stanje,

tame,

svetla)

(XX) 17.

(

1.

je)r

kao

Ti

plameni

nam

naznači

pohod

Tvoj

(

)

nad

kumirima

Egipta.

(XXI) 2 . I p o š t o se p o d i g o š e s u b i j e n i h d a b i p o š l i u l o g o r , n e k a s v i z a p e v a j u zahvalnicu povratka. A

u j u t r o n e k a o p e r u s v o j a o d e l a i o k u p a j u se

3 . o d k r v i l e š i n a k r i v i h , i n e k a se v r a t e n a m e s t a p o l a z n o g svoga, k a k o neprijatelja, 4. svi i

Boga

su bili postrojeni u i neka

blagosiljaju

Izraelovog

neka progovore

položaja ubijenih

tamo

i uzvisuju

Blagosloven

ime

neka je

Njegovo

Bog

milost prema

zajedno

u

radosti,

Izraelov, savezu

svom

svedočanstva

5.

spasa kojega

otkupi.

Pozva

posrnule

i sakupi bez

narode

narodu

na (junaštva radi

ču)desna

uništenja

preživelih.

Sudom

podiže

6.

klonulo otvara usta da

redu pre pada

ovako:

koji čuva i

bojnom

opevaju

i ruke)

srce,

zanemelih Njegova

onemoćale

junaš(tva,

nauči

ratu.

"253

I

daje

onima

snagu da

kojima

klecaju

i ispravlja krsta leđima Pred siromašnima (neće vršlja)ti

opaka

srca,

nestaće svi n a r o d i

I

z a sve j u n a k e

njine

A

mi, osta(tak

naroda

blagosiljaćemo)

I

ime

milosti,

udarenim.

duhom

a pred ispravnima

Bože

mesta Tvog,

Tvoje,

koji

čuvaš

svim si m i l o s t i

ostat(ku naroda pod I

savez

uprkos

od I

svim

očevima

našim.

saveza duhove

od

Belijaalovom. mrskosti

(licem

svih zam)ki

a

one koji

njegove svojim

vladavine

si d u š e T v o g

Ti

njegove

otkupa.

podiže pale snagom se u z n o s e p o s e ( ć i

a ponajviše odličnike

njihove

spasa

vratićeš

A

u

zaludnosti

narod

sva

svetosti

istine T v o j e

silnu m o ć

večnih

Tvoju

rađanja)

porugu

Tvoje

slavićemo

ime

uzvisivaćemo

vremena

i

u

sve

Tvoje. uv(ek, određene

svedočanstava,

s do(las)kom

dana

i izlascima večeri i jer

u

(njihove

uniŠte)n.

mi,

delima I

nema,

njihove

sav z a m e t a k

biće

svojom,

ćeš

sniziti,

i) z a sve j u n a k e a

njegovih

Tvog. (ni)štavnosti

I

našim

odgurnu(ti)

si p r e d

sačuvao

pokoljenjima

svoje,

tajnama

se d a l i

ukorio

i

noći jutra,

veliko je kraljevstvo

i tajne čudesa T v o j i h A

s

Izraelovog)

vladavinom

nismo

i

zli.

nema.

prema

ukazivao

i

kolena

postoje

na Tebi je da

Tvoje

i visina(ma

pod(iže)š

sebi iz

Tvojim). praha

rokove

15.

ili uniziš

16.

Uzvisi I

uznesi

nad

17.

se u

kolom

kako i

nekoga

da

bogova.

sna(zi

opačinu

begunaca ne

svetlo

(s)inovima

veličine

bez

i

slavom

tame.

Tvoje

i

radošću svetla,

plamen

18.

jarosti neka

1.

Jer v r e m e j e Za

one

svi k o j i

protiv

ovo

iz k o l a

pod)zemlja

Božjeg

i n e k a se

Izra(el,

svih

—

su sprem(ni)

kralja

protiv

nevolje za

z a sve n a r o d e

neka pođu i

do

č)as r a t a p r o t i v

a uništenje I

Tvoje

sažeže i s p a l i . . .

označeni 2.

vremena

blagoslovom,

z a sve s i n o v e i

ostatka,

bude

neka osvet(li sva večita mirom

bogovima!

svojoj

Belijaala,

bi unizio

međ)u svim I

od

se, u z v i s i se, B o ž e n a d

za

naroda.

večno

izbavljenje,

opake. rat

ulogore

Kitejaca

sve

vojske

3.

Belijaalove k o j a se s j a t i l a s za d a n

4. N e k a i

njim*

(osvete) m a č e m

Božjim.

ustane glavni sveštenik i njegova braća sveš(tenici) i

svi l j u d i

poretka

s njim,

i neka i m

govori

u

5. m o l i t v u č a s a b o j ( n o g a k a o š t o p i š e u k n j i ) z i I t u , sa s v i m hvale njihove.

I

neka

sredi

leviti

uvo rečima

onda

6. sve b o j n e r e d o v e k a o š t o piše ( u k n j i z i r a ) t a . N e k a p r o đ e s v e š t e n i k , predodređen

za čas osvete p r e m a

rečima

7. sve b r a ć e s v o j e , i n e k a i m o j a č a ( r u k e za b o j ) , i n e k a

progovori

ovako:

8.

Budite jaki

i

i

junaci!

postanite

Ne

plašite

se,

i ne stra(Šite i neka i

ne

i

ne

vam

hrabri,

se ne k l o n u

bežite i ne b o j t e

sr)ca vaša, se p r e d

njim

"255

9.

okrećite Jer i

10.

oni

se u n a t r a g

su zajednica

u tami

su sva dela

a s njima

i požude

Od

njina, (njine.

laži načiniŠe) skrovišta

a sila n j i h o v a i sva

(m)noštva (kao

pleva

i postaje više j e svaki

(kao I

biti.

zametak

cve)će u

u

i su)da

boj,

današnji

dan

protiv

nad

čudesnoj

sve v o j ( s k e

svim diže

Odredi ju)naka

ruku Njegovoj

opa(čine. božanskih

se p o t p a ž u z a

(a) stro(je)vi

Belijaalove

telesnim.

m(oć)i

( n a ) sve d u h o v e

rat

(sv)etih

15.

( n e k a se) p r i p r e m e

16.

Bog

17.

da odbije

18.

u ponor

1 ) 1 .

žet(ve.

predodređeni

Bog Izraelov

neka

njine

hrabrite

za Božji

(za Bo)ga

14.

vreme

n j i h se

i) jačajte

u

pohlepe

brzo

protiv

za rat

njihova

pus)toš,

j e r čas j e 13.

dim,

prolazi

neće

uvenuće 12.

svoja

odleće k a o

skupina

11.

I

i n e ( . . .)

opakih

za d a n

(osvete...)

I(zrae)lov

sve d o jer) je

Beli(jaala...) propasti

nestanka

n a sve d r u g e a prema činiće

svih

B o g Izraelov

vrela(nečisti, dozvao

mač

narode

svetima naroda

svoga

junaštva.

(XXIV) 2 . P o c e l o m o v o m p r a v i l n i k u n e k a r a d e t o g a ( d a n a ) k a d a se p o s t a v e prema u

"256

trube

logorima

Kitejaca.

Posle

toga

neka

zatrube

sveštenici

3. p o d s e t n i č k e ,

i neka

se o t v o r e

boj(na)

vrata

i neka iza(đe)

laka

p e Š a d i j a i n e k a se p o s t a v e k o l o n e m e đ u b o j n e r e d o v e . I n e k a zatrube

4 . z n a k b o j n o g a s t r o j a i k o l o n ( e n e k a se p r e s t r o j a ) v a j u p r e m a t r u b a , sve d o k im

jeku

se n e p o s t a v i s v a k i č o v e k n a s v o j p o l o ž a j . I

neka

zatrube

5. s v e š t e n i c i d r u g i b o j n i z o v , ( z n a k o v e n a s t u ) p a . A prema s

im

sveštenici

bojnom

redu

Kitejaca

na

domet,

k a d a se p o s t a v e

neka

svi

dignu

ruke

oruđem

6. s v o j i m b o j n i m , a š e s t o r i c a ( s v e š t e n i k a n e k a z a t r u b e u t r u ) b e jenih jekom svi

oštrim i prekidanim, neka ravnaju bojem. A

ubi-

leviti

i

ostali

7. s r o g o v i m a n e k a d u n ( u b o j n i z ) o v oglasi,

neka

8. o s t a l i

im

neka

trube

velikim

se r u k e l a t e u n i š t a v a n j a

prekinu

ubijenih i boj

bojni

zov.

(A

jekom.

ubijenih

svešte)nici

ć e se p o b e d o n o s n o

biti

I č i m se Kitejaca

neka

protiv

jek

a

svi

zasviraju

u

Kitejaca.

(XXV) 9. A

k a d a se p o t p a š e ( B e l i j a a l ) d a p o m o g n e s i n o v i m a t a m e i

ubijeni

i z l a k e p e š a d i j e p o č n u p a d a t i , p r e m a t a j n a m a B o ž j i m , i d a se p o njima

počnu

stavljati

na

iskušenje

svi

određeni

ovoga

rata,

10. s v e ( š ) t e n i c i n e k a d u ( n u u t r u ) b e p o z i v n e , n e k a i z a đ e d r u g i red,

odmena

u

boju,

i neka

se p o s t a v e

između

bojnih

bojni

redova,

1 1 . a o n i m a k o j i se n a l a ( z e u b ) o j u n e k a z a t r u b e n a p o v r a t a k ; i pristupi glavni sveštenik i n e k a stane p r e d b o j n i red i n e k a 12. s r c a n j i h o v a ( v e r o m u m o ć B o ž j u i ) r u k e n j i h o v e u r a t u

neka

okrepi

Njegovom.

(XXVI) 13. I n e k a p r o g o v o r i o v a k o : ( I s t r a ž u j e B o g p r a v e d n o i ) s r ( c ) a

naroda

svoga iskušava u pravici. I n i s u ( z a l u d u pali) u b i j e n i vaši. Jer od

davnina

14. t a j n e

ste

usliŠili

Božje

15 1. I n a m i r i se s n j i m a k a o p r i p a l j e n j u ( d r v a , i n e k a b u d u ) u kušnji.

I

naoštri

im

o r u đ a b o j n a i neka ne otupe

do

vatrenoj (uništenja

naroda) 2 opakih. A

v i , s e t i t e se s u d a ( n a d N a d a v o m i A v i ) h u o m ,

A h a r o n o v i m , k o j i m se B o g p o s v e t i s u d e ć i i m p r e d o č i m a naroda. 3. i I t a m a r

16'

A

sinovima (celoga

Elazar)

bejahu čvrsti

u

savezu s N j i m

za večna

(vremena).

257

(XXVII) 4.

Budite (jer)

i vi čvrsti

su

oslonac Nisu

i ne p l a š i t e

isprazni njihov

(znali

i

pusti

kao

da je

da

od

5.

sa

ih

se

požudama

ga (bi)lo

njihovim,

nije.

Boga) Izraelovog

sve što j e s t e

i š t o će

biti.

I

u(ništi)će

(Belijaa)la

i

sve š t o j e

uz njega

Danas je da

određeni

pokori

doveka.

čas

i unizi

vođu

vladavine

6.

zla. I

poslaće

onima uz 7.

što

moć

u

večnu su u

osvetli

mirom Da

kolu

(ot)kupa

silnog anđela

svetlosti

da

pomoć

radošću među

i

vladavinu

I

veseliće

8.

d(om

9.

se u

vi, sinovi

budite (i) d o k

u

se n e

Mihaela

svim

telesnim.

visinama, večitoj.

Njegovog,

kaljenju

ne digne

Božje. slugu

Njegove

spoznaji

ruku

Božjem, svoju

ispune

iskušenja i tajne budite

(u)

saveza

čvrsti

sve d o k

među

se p r a v d a

a svi s i n o v i istine A

svoga,

I)zraelov,

kolo

andelima

Izraela

radovaće

sluge

večitoj,

i blagoslovom

uzvisi

Njegova

Mihaela,

Njegove

postojani.

(XXVIII) 10. A

p o s l e o v i h r e č i n e k a i m s v e š t e n i c i z a t r u b e d a se p o s t r o j e z a s t a v -

nički

odredi

bojnoga

reda.

A

kolone

n e k a se p r e s t r o j e

po

jeku

truba 1 1 . s v e d o k se n e p o s t a ( v i s v a k i č o ) v e k n a s v o j p o l o ž a ( j . I ) n e k a s v e š tenici zatrube u bojne trube po drugi put znake nastupa. A stignu

258

kad

12. b o r c i l a k e ( p e š a d i j e d o b o j ) n i h r e d o v a K i ( t e j a c a ) n a d o m e t , svi d i g n u r u k e s o r u đ e m s v o j i m b o j n i m . I sveštenici n e k a u

neka

zatrube

trube

13. u b i j e n i h ( a l e v i t i i s v ) i o s t a l i s r o g o v i m a n e k a d u n u b o j n i z o v . borci

lake pešadije

neka

dignu

ruke

svoje protiv

A

vojske

14. K i t e j a c a , ( i č i m se j e ) k b o j n o g z o v a o g l a s i , n e k a se l a t e u n i š t a v a n j a ubijenih,

a

svi

ostali

neka

prekin(u)

bojni jek.

A

sveštenici

15. n e k a z a t r u b e ( u t r u b e . . . ) i b ( o ) j ć e se p o ( b e ) d o n o s n o b i t i K i t ( e j a c a , a čete Belija)alove 16. A

bivaju

(do)tučene

pred

protiv

njima.

u t r e ( ć e m ) k o l u ( o j a č a ć e s i n o v i s v e t l a a u č e t v r t o m se p o t p a s a t i

s i n o v i t a m e t e ć e se b o r c i l a k e p e Š a d i j e l a t i t i ) u n i š ( t a v a ) n j a u b i j e n i h 17. ( p o

taj)nama

1. (

Božjim

i

a u s e d m o m k o l ) u , k a d a se p o d i g n e v e l i k a B o ž j a r u k a

Belijaala i na svu voj(s)ku vladavine njegove da večnom 2. (

uz

glasove

velikog

mnoštva)

i bojnih

pokliča

na

propašću svetih

pri

p r o g o n u A s u r a , p a š ć e s i n o v i J a f e t o v i d a se v i š e n e d i g n u , i K i t e j c i će b i t i t u č e n i

bez

3 . ( p r e ž i v e l i h i b e g u n a c a . . . i s t a ) d e se d i z a t i r u k a B o g a n a sve m n o š t v o

Belijalovo.

U

to vreme neka

Izraelovog

zatrube

sveštenici

4 . ( u š e s t t r u ) b a p o d s e t n i c a i n e k a se o k u p e o k o n j i h s v i b o j n i i udare

na

sve l o ( g o r e

redovi

Ki)tejaca

5 . d a i h u n i š t e . I d o k se s u n c e j o š ž u r i s v o m e z a l a z u t o g a d a n a , n e k a stane glavni

sveštenik

i sveštenici

i Leviti

koji

6. su s n j i m , i g l a v a ( r i b o j n i h r e d o v a i l j u d i ) p o r e t k a i n e k a slove t a m o

Boga

Izraelovog,

Blagosloveno Bože

(nad

i neka progovore

neka je ime

blago-

ovako:

Tvoje,

bogovi)ma,

jer 7.

si u v e l i č a o

8.

i

s a v e z si T v o j

i

vrata

rad(i jer A

spasa si n a m

s)aveza

smo Ti,

sačuvao

otvorio

do od

čuda, davnina,

mnogo

pu(t)a

Tvoga,

sirotovali

Bog

učini

naro(d) Tvoj

s nama

zbog dobrote

Tvoje

prema

nama.

pra(v)de,

to radi

imena

Tvoga.

(XXIX)

9.

(

č)udo

čudno i 17*

od

(i)

nam

učini,

prečudno,

davnina nije bilo

takvoga

259

kao

Što si

Jer T i

Ti.

nam

A

danas,

i

poka)ži

u

večitom

navesti naš

10.

nam

radi da i

11.

nam

ruku

odstranjenja

ruku

prema

nama

bismo

neprijatelja

Tvoje svih neprijatelja

naših

poraza.

sada, d a n n a m

Jer T i

Tvoje

vla(d)avine

proti)v

uništavajućeg

da

(se

milosti

bude,

mo(ć)i

i ra(t T v o j A

čas.

otkupu,

ga više ne

do

12.

predodređeni

pojavi

žurno

(mogli)

goniti

odlazi, mnoštva

njihova.

si

( i) srca j u n a k a Junaštvo je i u i

slomi

do

nepostojanosti.

Tvoje,

Tvojim je

rukama

rat,

nema

13. ( i

vre)mena odmazdom(

i

razdoblja

ćeš

po

uzvratiti

Tvojoj

su

ne)prijateljima

volji, Tvojim,

i požnjećeš

14. (XXX) (19)

(ju)nacima.

1. Jer svet j e i

kralj

Svemogući

slave j e

s

nama

a vojs(ka) duhova s pešadijom Kao

i

Njegovih

konjicom.

oblaci

2.

i

zemlju

i

kiše

kao

pljuskovi

Ustani, u

čoveče

slave!

I

pleni

pravom

ro(se

sv)e r a s t i n j e

Njegovo.

junače,

odvedi

Spusti

260

magla

što p o ) k ( r i v a j u Što n a p a j a j u

3.

naš

ropstvo

porobljivače

plen Tvoj, ruku

svoju

čini na

svoje,

junaštva! zatiljak

neprijatelja

Tvojih

a no(g)u

Tvoju

(na leđa ubijenih.

.-••,

Smoždi 4.

narode neprijateljske) i neka

Ti

Ispuni

zemlju Tvoju

a

se m a č

baštinu T v o j u

Mnoš(tvo 5.

srebro

čašću

kliču

Otvori

vrata

u

i kamenje

baštini

Tvojoj,

drago

Tvojim.

Cijone, raduj neka

Tebi

mesa.

blagoslovom.

blaga neka je

i zlato

u) dvorovima i

najede

se

velje,

svi gradovi

Jhu(dini.

svoja

6.

svagda da

propuste

a

kraljevi

i

klanjaće

(svi k o j i i prah

k

Tebi)

njihovi Ti

Te

bogatstva

služiće

naroda,

Ti

se prezirahu

s nogu)

Tvojih

7.

(lizaće. Kćeri

na)roda

usklikni nakiti i

moga,

glasom

radosti,

se n a k i t o m

o(v)ladaj

slave

kraljevstvom,

8.

(Kitejaca, neka je

Gospodina

kra)ljevstva i

Izraelu

moga

vlast

da vlada

(d)oveka!

9. (. . . i n e k a i m b u d e c e l a n ) o ć o v a z a o d m o r d o j u t r a . A doći

do

mesta bojnoga

10. ( . . . j u ) n a c i

Kitejski

se s j a t i š e s n j i ( m a .

i mnoštvo I

u j u t r o će

reda Asura,

eto, sv)i su

i vojske svih naroda

što

ubijeni,

11. ( . . . j e r ) p a d o š e o d m a č a B o ž j e g . I n e k a p r i đ e o n a m o g l a v n i

sve-

šte(nik i z a m ) e n i k njegov, (i braća njegova sveštenici i leviti i svi starci 12. p o r e t k a i j u n a c i r ) a t a sve g l a v e b o j n i h r e d o v a i n j i h o v i I

neka blagoslove

Boga

Izraelovog,

i neka

se

vrate

potčinje(ni. na

13. g d e s u s t a j a l i p r e n o š t o p a d ) o š e ( u ) b i j e n i K i t e j ( c i . I n e k a ) tamo

Boga

mesta slave

(Izraelovog...)

"261

Objašnjenja za svitak RAT SINOVA SVETLA PROTIV SINOVA TAME

(I) (1)

1. — A ovo je knjiga\

oštećeno

mesto

ovako

dopunjuje

J.

dok A. M . Habermann dopunjuje:'A ovo je pravilnik E . L o h s e i J. M a i e r : ' Z a u ( m n i k a : četnim zemlji

rečima

Pravilnika

Damaska

(DS),

Pravilnik) rata'. Prema

zajedništva

ovako je

Jadin,

ratnika'.

(PZ)

i Novog

po-

saveza

u

prihvatljivije.

— digoše ruku \ p r e m d a se r e č i mišloah jad m o g u d o s l o v n o p r e v e s t i s pružanje ruku, o v d e , k a o i u s t a r o z a v e t n o j k n j i ž e v n o s t i , z n a č i : b o r i t i se, r a n i t i i u b i j a t i , d i ć i r u k u n a k o g a i sl. ( V . : I s 11, Dan

11,

— sudbinu;

imenica

Zajedništva

(u

goral

ovom

se v r l o svitku

često

pojavljuje

16 p u t a ) .

Ima

u

rukopisima

mnogo

značenja,

a l i j e , č i n i se, o s n o v n o : k a m e n i l i š l j u n a k , a l i i b i l o k o j a k o j a služi k a o k o c k a , žreb za izvlačenje o d n o s n o

stvar

određivanje

svojine, nasledstva ili nečega što č o v e k s a m ne želi ili neće odluči.

14;

41-42)

Sva ostala značenja reči proizlaze iz o v o g

da

osnovnog:

podela, deo, sudbina, vremenski period (naročito ako je određen o d v i š e s i l e ) , n e š t o š t o j e ž r e b o m d o b i j e n o , ( v . : J o n a 1, 7 ) i d r . U

daljem, sem gde tekst izričito zahteva drugačije,

je upotrebljavao imenicu kola

nadjačati

— Belijaal;

"262

sinovi

kolo

svetla' i

prevodilac

('ljude njegovog kola', 'u tri

će

sl.)

anđeo tame, greha, koji zapoveda svim silama i duho-

v i m a t a m e k o j i se b o r e p r o t i v s i n o v a s v e t l a . ' U p o t r e b a

imena

Beliaalovog k a o s i m b o l a v o đ e svih sila zla j e d n a j e o d

najva-

žnijih karakteristika književnosti ove struje uopšte, a

posebno

književnosti

'Uspenje

sekte. . .

'(D.

Isaije' i sekta s M r t v o g a

Fluser: Apokrifna mora,

1952)

U

književnosti

z a v e t a se B e l i j a a l p o j a v l j u j e u i z r a z i m a k a o 'Belijaalov

savetnik',

'Belijaalov

knjiga

svedok'

'čovek i

dr.

Starog

Belijaalov',

najčešće

s i m b o l z l a , o p a k a č o v e k a , g r e š n o s t i , a l i se i m e n i c a

kao

pojavljuje

i kao simbol smrti, podzemlja — pakla. Prema Rečniku

O L H U

J . L e v y a , i m e n i c a j e k o v a n i c a o d r e č i : b'Ii

jaram,

—

b e z i ol —

dakle, u prenesenom značenju: onaj k o j i j e bez j a r m a (Božjeg) dakle, k o j i ga je odbacio. N a taj način su tumačili i u (Sanhedrin jaram').

111/b :'sinovi

Bez obzira

na

koji

su

odbacili

etimologiju,

Belijaal

s

vrata

(1,

17) i

nebeski

se p o j a v l j u j e

smislu: niski, ništavni čovek. T a k o i u Pravilniku

—

Talmudu i

u

Zajedništva

dr.

čete Edomove -, o d a v d e

pa nadalje i m a m o popis stalnih

neprija-

t e l j a n a r o d a I z r a e l a , p o s t a r o z a v e t n o m p r e d a n j u . ( V . : Is 11, 14)

/ vojs(ke stanovnika)

Filisteje;

A.

Habermann

dopunjava:'I

v o j s ( k a C i d o n a i) Filisteje'. J. J a d i n o v u s v o j u d o p u n u njava

navodom

Kitejaca;

iz

Kitejci

raspravljano

II

su

ime

knj.

Mojsijeve

glavni

—

neprijatelji

iz spisa Zajedništva.

Izlazak

15,

objaš-

14.

sinova svetla. Prema knjizi

Najviše Postanak

(10, 4), t o su sinovi Javana, k o j i je sin Jafetov, (v. t a k o đ e : jevi

24, 24); p r e m a

Kitejci

su

Targum

Rimljani.

Josif

Onkelosu,

Flavije

u

Vulgati

i

Jevrejskim

Bro-

Septuaginti, starinama

(I,

V I , 1) g o v o r i d a H e b r e j i t i m i m e n o m , p o m e s t u K i t i o n n a K i p r u , većinom

zovu

ostrva

njihove stanovnike. zemlja pod

Kitejaca

imenom

i

mesta

Knjiga

Grčka.

Kitejaca

na

obali

Sredozemnog

Makabejaca (I,

Danas

većina

(hebr:

Kitiim)

naučnika treba

Jevreja,

u jevrejsku

kako

su

državu),

poimence

a

i

navedeni

sve

i

prihvata

da

podrazumevati

G r k e u vreme dinastije Seleukida, zatim R i m l j a n e (do prokuratora

mora

1, 1) g o v o r i d a j e

dolaska

neprijatelje

(npr. :'Kitejci

starih asurski'

' K i t e j c i u E g i p t u ' ) . V . J. J a d i n : S v i t a k R a t a s i n o v a svetla p r o t i v sinova

tame,

str

kršilaca saveza; jatelja,

grešeći

21.

i

Enciclopaedia

biblica

IV,

394—398.

to su oni Jevreji k o j i p o m a ž u s p o l j n o g protiv

»svetog

saveza«,

dakle

kršeći

nepri-

savez

s

bogom.

Sinovi Levijevi i sinovi Jhudini; sebe n a z i v a j u .

članovi Zajedništva ovako

P o p r i m e r i m a iz S Z

predanju najverniji

sami

k n j i g a , v i d i se d a s u t o

po

b o ž j i p o d a n i c i . ( v . : E z r a 1, 5 ; 2 L e t 1 1 , 1 ) .

"263

2—3. — prognani u pustinju; iz progonstva u pustinji naroda; u pustinji Jerusalima; p r e m a o n o m e š t o z n a m o i s s p i s a N o v i s a v e z u zemlji D a m a s k a , čiji su delovi nađeni i u p e ć i n a m a n a

obalama

M r t v o g m o r a (v. t a j s p i s : 4 , 2 — 3 ; 6, 4 — 5 ; 6, 19), a i p o vinama

zgrade

na

obali

Mrtvog

mora,

članovi

ruše-

Zajedništva

su d u g o živeli u Judejskoj pustinji. N e k i naučnici danas d a je mesto progonstva, egzila mran,

tvrde

te z a j e d n i c e s a m

Ku-

i d a se t o m e s t o p o d r a z u m e v a p o d i z r a z o m ' z e m l j a

Da-

maska'. Z a izraz 'pustinja pisanja

svitka je

naroda'

i tek

'kola

galuta

'vreme

—

naroda' v.:

nevolje',

E z 20, 3 4 — 3 6 .

vreme

boravka

u

Vreme 'pustinji

p o s l e o v o g r a z d o b l j a ć e d o ć i s p a s i s v i ć e se i z

sinova svetla' vratiti

u

'pustinju Jerusalima'.

Po

nekim

naučnicima bi 'pustinju Jerusalima' trebalo poistovetiti s Judejskom 3. —

pustinjom

Početak svim

( v . : J. J a d i n , n a v .

delo, str.

256).

o v o g r e d a A . H a b e r m a n n d o p u n j u j e :'s(va vojska),

četama

— i posle rata;

sa

svojim'. ceo ovaj odeljak je pisan p o d o č i g l e d n i m

knjige proroka Daniela (v.: D a n

uticajem

11). U t e k s t u s u d o p u n e i č i -

t a n j e p r e m a p r e d l o g u J. J a d i n a , d o k m i j e p r o f . D . F l u s e r p r e d l o ž i o s l e d e ć u d o p u n u : ' I p o s l e r a t a v r a t i ć e se o d a t l e . I ( d o ć i kralj)

Kitejaca

u

Egipat.

I

u

njegovo

će p r e d o d r e d e n o

i z i ć i d a se u v e l i k o m g n e v u b o r i p r o t i v k r a l j e v a s e v e r a t e bes u n i š t i i s l o m i r o g ( I z r a e l o v ) . . . '

D.

Fluser je u

4.

—

što i neki

drugi

naučnici

mu

razgovoru

j o š d o d a o d a se p o n j e g o v o m m i š l j e n j u o v d e r a d i o k r a l j u ohu,

će

doba

Anti-

potvrđuju.

I u njegovo će predodredeno doba;

premda je po svom

obliku

rečenica p o d uticajem K n j . p r o r o k a Daniela, verovatnijc je

da

j e o v d e reč o sasvim d r u g o m r a t u ' S i n o v a svetla'. S a m a i m e n i c a kec

— kraj,

svršetak, (ali i : vreme) je apokaliptički p o j a m

se u p o t r e b l j a v a u

koji

o p i s i m a e s h a t o l o š k i h viđenja, v r l o često

se

n a l a z i u d o s a d a o b j a v l j e n i m r u k o p i s i m a Z a j e d n i š t v a , t e s a m se zato odlučio za ovaj

opisni

dima

A. M.

konkordancije

kumranskim

— Slomi rog; do

brojnih

spisima

imenica

"264

pojavljuje više o d

keren moć,

imenica

pedeset

kec

navose

u

puta.

i m a nekoliko značenja, pa je dovodila

nesporazuma:

preneseno, znači:

p r e v o d . P r e m a J. J a d i n u i Habermanna,

rog,

snaga.

zrak,

ugao.

U

ovom

izrazu,

(II) 8.

—

Sa(znanje i prav)da obasjaće; njavaju:'Se(vanje

mun)ja

'(Istina i prav)da'

—

posle

prve

razmatranja

Prema

što j e česti s t a r o z a v e t n i ('Sevanje

cedek

gućnosti da imenica

T. Gaster i G . K o m o r o c z y obasjaće'.

munja')

i

i d i o m . J.

spisa

sam 10.

—

Zajedništva

i

mo-

u hebrejskom jeziku može da

Starog

zaveta, d o p u n j a v a

znači

primera

ovako

kako

prihvatio.

Jer to je dan odreden odavno ; o v a sekte o božanskoj l j u j e se u 13,

17;

17, 5 - 6

se o v d e

u smislu koje

su

oblicima

učenja

u

ovom

svitku.

(v. dalje:

pojav11,

11;

itd.) u rukopisu doslovno stoji 'zajednica

el

imenica

andeli.

knjigama

rečenica, inače osnova

predodređenosti rata p r o t i v sila zla,

raznim

— Zajednica andela; ali

Jadin,

spominjanja

i p r a v d a , ali i ime zvezde Jupiter, n a o s n o v u m n o g i h iz

dopu-

Habermannu:

—

bog (u

elim)

množini

bogova',

upotrebljava

O v a se i m e n i c a , i a n đ e l i u o p Š t e , u s t a r o z a v e t n i m

retko

pominju,

nastojale

da

verovatno

izbrišu

sve

pod

ostatke

uticajem starih

redakcije

verovanja

(u

višc b o g o v a , a n đ e l a i s l . . . ) . V . : D a n i e l 8, 1 6 ; 11, 36. J e v r e j s k o predanje

prihvatanje

anđela

i njihovih

cajem progonstva u Vavilonu.

iz V a v i l o n a ' (Jerusalimski T a l m u d 11.

— Uz glase velike buke; m o g l o b i m n o š t v a ' . I m e n i c a hamon z n a č i : masa,

13—14.

—

imena

povezuje

s

' I m e n a anđela došla su s —

R o š hašana

1, 2 ) .

se p r e v e s t i i : ' u z g l a s e buka, štropot,

uti-

njima

ali i :

velikog mnoštvo

gomila.

Da bi povratila kolo (svetla;

A.

Habermann

ima:'da

vrate

k o l o ( B o ž j e . . . ' P o v e r o v a n j u s e k t e , o v a j ć e se e s h a t o l o š k i v o d i t i t a k o što će b o ž j o m v o l j o m k o n a č n o m s p a s e n j u

rat

pretho-

d i t i n i z p o b e d a i p o r a z a . P r e i n a t o m e , o v a d o p u n a p o J. J a d i n u mi 14.

—

se č i n i

prihvatljivijom.

zastavnički odredi lake pešadije; d o s l o v n o s t o j i : degel habenajim, š t o n a h e b r e j s k o m z n a č i : srednja zastava. Imenica degel —

se d o d u š e ,

u SZ knjigama

i rukopisima

Zajedništva,

p o m i n j e k a o b o r b e n a j e d i n i c a , a n i k a d k a o steg, z n a k , ili slično. Značenje

zastava

voju hebrejskog jezika. Reč

je prihvaćeno

benajim

tek u kasnijem

raz-

— u k a z u j e d a se o v d e

radi

o o d r e d u ( d a l j e ć e se p o k a z a t i d a j e t o v o j n a j e d i n i c a o d b o r a c a , d a k l e o n o što srno u s l o v n o nalazi knj.

izmedu

drugih

nazvali

vojnih jedinica.

S a m u e l a (17, 4, 23), gde o

uvek

zastava

tisućom),

1.000

k o j i sc

S a m p o j a m je uzet iz

Golijatu

piše:'Iz logora

I

filis-

265

iš habenajim,

t i n s k i h iziđe

Golijat

m u je ime. . . '

prevodi skom

aner dunatos

s:

Targum

vir spurius

—

—

U

Septu-

čovek sredine,

a g i n t i se o v a j i z r a z , k o j i d o s l o v n o m o ž e d a z n a č i :

— čvrst, snažan muškarac. U

čovek između njih',

J o n a t a n u :'iziđe

muškarac rođen kao

aramejVulgata:

k o p i l e (!), J. F l a v i j e

fronta. T a k o objašnjava i Raši i drugi srednjevekovni tatori

Biblije.

izazivač.

ratuju dima

za

pozajmili

zatočnik;

iz b i b l i j s k o g

lake pešadije,

borce

između se

Daničić ima:

Biblija,

»Stvarnost«:

u

svojim

d v a fronta, d v a b o j n a reda. U

upotrebljava izraz

borci

Iake

svoj zaista

nemačkim

prevo-

Zmsehentruppen,

143—149), prema

na

odredima što j e

p r e v o d , ali sam p r i h v a t i o o p š i r n o i d o k u m e n t o v a n o J. J a d i n a ( n a v . d . , str.

članovi

štiva i upotrebili

koji

dva

komen-

Bezbroj je j o š t u m a č e n j a o v o g izraza k o j i su

Zajedništva način

Đ.

(Jev-

između

r e j s k e s t a r i n e V I , 9 , 1) o p i s u j e d a j e G o l i j a t s t a j a o

doslovni

objašnjenje

k o m e su o v o

odista

pešadije.

(III) 16—17.

slava Božja...;

—

(i'

—

delom

treba smatrari (2)

ovde je

svitak

vrlo

oštećen,

te

dopune

p r e m a J. J a d i n u , a d e l o m p r e m a A . H a b e r m a n n u samo

donekle

—

verovatnim.

— (Poslednji red); v e r o v a t n a d o p u n a p r e m a J . Pogtavara zajednice je pedeset i dva; ( k o d

1. —

Jadinu G.

Komoroczya

pogrešno :'dvadeset i pet'). P r e m a svojevrsnom r a č u n a n j u

vre-

m e n a u s e k t i : g o d i n a se d e l i n a 5 2 s e d m i c e , k o j e se d e l e n a

4

r a z d o b l j a , k o j i se o t p r i l i k e p o k l a p a j u s 4 g o d i š n j a d o b a .

Svako

r a z d o b l j e i m a 13 s e d m i c a ( z n a č i p o 2 6 s e d m i c a n a s v a k o

polu-

g o d i š t e ) . G o d i n a i m a 3 6 4 d a n a k o j i se d e l e n a 1 2 m e s e c i s p o 3 0 d a n a , a n a s v a k o r a z d o b l j e se d o d a j e j o š p o ili

Dan

službe o 2.

—

znaka

—

kojima

znamenja. se o v d e

U dverima svetišta;

Po

ovoj

podeli

1 Spomen-dan

su predviđene

i

govoii.

iz o v o g a

J. J a d i n i z v l a č i z a k l j u č a k

v r e m e pisanja o v o g spisa H r a m u J e r u s a l i m u j o š nije b i o

da

u

razo-

r e n . U c e l o m se s v i t k u g o v o r i o s v e t i š t u k a o o p o s t o j e ć o j č i n j e nici, i nigde 4.

—

se n e p o m i n j e

»obnavljanje

Potčinjenima;

možda

može mnogo

da znači (poseta, pohođenje

prejak

zapovest, pregled i dr.). O v d e

izraz

za

se m i s l i

posle

imenicu —

povratka«.

pikud

koja popis,

na one članove

Zajed-

ništva k o j i su prošli p o p i s i ispite, p o h o đ e n j e , d a k l e

"266

—

visitatio,

punopravni

su članovi

zajednice,

ali n a

nižem stupnju

o d glavara

smena

Ausgehobene; W . T y l o c h : poddany). — blagdani', h e b r e j s k i nioed — b l a g d a n , p r a z n i k , e t i m o l o š k i z n a č i rok koji je unapred odreden. R e d o s l e d z n a č a j n i h d a n a o v d e (E.

Lohse

i J. M a i e r :

n i j e s l u č a j a n i b i t n o se r a z l i k u j e o d o n o g u S Z ( v . : B r . 10,

10;

N e h 10. 3 4 ; I L e t 2 3 , 3 1 ; I I L e t 2 , 3 ; 8, 1 3 ; 3 1 , 3 i d r . ) . K a o

što

je napred rečeno, Zajedništvo je imalo

svoj sunčev

kalendar,

koji je zapisan i u a p o k r i f n i m knjigama Jubileja i Hanoha, nasuprot

mesečevom kalendaru,

koji još i danas važi u

Jevreja.

4 razdoblja i m e n i c o m (moed —

Po kalendaru Zajedništva godina je podeljena na ( v . : P Z 10, 3 — 6 ) , k o j a n a z i v a j u i s t o m o v o m množina

moadim),

dnevice, koje

o d e l j e n a sa p o d v e s u n c o s t a j e i p o d v e r a v n o -

su zvali,

k a o š t o j e g o r e r e č e n o , D a n i z n a k a i sl.

Z b o g o v e r a z l i k e u k a l e n d a r u , k o j o m s u se o d v a j a l i o d menih

im

službenih

verskih

propisa,

dolazili

su u

savre-

sukob

v e l i k i m sveštenikom iz Jerusalima (v.: R a b i n , Q u m r a n

sa

Studies,

str. 7 7 — 8 1 ) , a s a m i m t i m i sa k r a l j e m , a s d r u g e s t r a n e s f a r i sejstvom, koje je gorljivo zastupalo starozavetne propise i dozvol j a v a l o s a m o sebi p r i v i l e g i j e d a te z a k o n e i p r o p i s e s i s t e m o m

za-

m r š e n i h p r a v i l a egzegeze m e n j a , saglasno p o t r e b a m a v r e m e n a svoje svakodnevne politike. Po S Z terminologiji

—

moadim

i su

blagdani trećeg reda p o važnosti, u Zajedništvu dolaze na p r v o m e s t o i s a m o se r e t k o p o m i n j u i z a s u b o t e ( v . : D S

III

14—15;

X I I , 4 ) ; o o v o m e više u k n j i z i M i l l a r Burrovvs: T h e D e a d Scrolls 5. —

IV,

11 i J.

Ovi neka pristupe;

Licht:

Svitak

pravilnika,

znači:

zajednica

se n e

str.

protivi

prinošenju

ž r t a v a u o p š t e , n e g o će i o n i , p o s l e p o v r a t k a u J e r u s a l i m ,

uzeti

učešća u vršenju o b r e d a k o j e sad o b a v l j a j u

koji,

sveštenici, a

p o s h v a t a n j i m a Z a j e d n i š t v a , ne t u m a č e i s p r a v n o b o ž j e i nisu dostojni 6.

—

Sea

205—208.

svoga

Godine oprosne;

zakone

poziva.

prema

Mojsijevom

zakoniku,

svaka

sedma

godina. Godina oslobađanja robova, opraštanja dugova, zemlja se 25; 7.

—

ne

obrađuje

Pnz.

nego

se

ostavlja

da miruje

i

sl.

V.:

Lev

15.

Odličniei i sve glave rodova; punkcije —

kako

u rukopisima

nema

pisac ( o d n o s n o pisar ili prepisivač) svitka

je promenu predmeta označio odvajanjem pojedinih

inter-

ponegde poglavlja

— t o s u svi n a u č n i c i , p r i r e đ i v a č i t r a n s l i t e r a c i j a (sa i l i bez s a m o glasničke prema je

punktuacije)

svojim

mesto

i

prevodioci

shvatanjima,

izraziti

primer.

često

Naime,

stavljali

bez u

tačke

dovoljno

mađarskom

i

zareze

razloga. prevodu

Ovo G.

"267

kruej hamoed

K o m o r o c z y p r e v o d i d o s l o v n o reči

s "Objavljivači

časa' i stavlja iza reči t a č k u , stvorivsi n a taj n a č i n rečenicu: u p r e o s t a l i h 33 g o d i n e r a t a n e k a I j u d i

od

imena

vači časa.' Iz starozavetnih spisa v i d i m o

budu

d a naznačene reči

o v o m ili s l i č n o m o b l i k u

(kriej hamoed)

zapravo znače

koji

bude

da

ima

privilegiju

da

zvan

ili

'zvanice

za

blagdan'?!);

zaveta, n a g o m i l a v a n j e

saziva zajednicu

osim

toga je,

prema

tih naslova uobičajeno

u

odličnika

s k u p š t i n u u o d r e đ e n o v r e m e (ili su t o m o ž d a ' u z v a n i c i ili

'A

objavlji-

na

sabora',

stilu

Starog

u spisima

sekte

( v . : B r 16, 2 ; 1, 1 6 — 1 7 ) . V a š j e p r e v o d i l a c u z i m a o s e b i s l o b o d u da

na osnovu

poređenja

novih

nalaza interpunkciju

ponekad

b e l e ž i n e d r ž e ć i se n i j e d n o g o d i z v o r a k o j e j e p o m e n u o u

ovoj

knjizi. 8.

Ugodinama oprosnim;

—

Pnz.

P r e m a S Z spisima (Izl. 21, 2 ; 23,

10—11;

15, 1 — 3 , 1 2 — 1 8 ; 3 1 , 1 — 1 3 ) , n e m a i z r a z i t e z a b r a n e

v a n j a u v r e m e o p r o s n e g o d i n e . A l i se p r e m a d r u g i m može

zaključiti

ratovanja

da je

vremenom

i

običaj

prestanka

u o p r o s n i m g o d i n a m a . V . : J. F l a v i j e ( J u d e j s k i r a t I ,

I I , 4 ) : » K a k o sc godina,

nastao

rato-

izvorima

time

opsada

dugo

protegla,

dođe

i

k o j u Judejci slave svake sedme g o d i n e , k a o

subotna što

slave

i s v a k i s e d m i d a n u s e d m i c i . T i m e se P t o l o m e j o s l o b o d i o o p s a divanja pa smaknu braću Jovanovu 10. —

i majku

Neka ratuju protiv Aram Naharajima;

pa

pobeže.

K a o š t o se i z

o b j a š n j e n j a m o ž e v i d e t i , i u z o v a j se p o p i s n e p r i j a t e l j a pitanje

radi

značaju među

li

se o

celog ovog

naučnicima.

stvarnom ratnog

ratu

spisa

Prema M .

—

ili

samo

o

..«

prethodnih postavlja

eshatološkom

a to je još

uvek

sporno

B u r r o w s u (nav. d., I X ) : » U

k o m s l u č a j u , u o v o m se s v i t k u n e m o ž e n a ć i n i k a k a v

sva-

karakte-

r i s t i č a n i s t o r i j s k i u p u t n a b i l o k o j i d o g a đ a j k o j i se m o ž e o t k r i t i « , d o k p o J. J a d i n u s v i t a k g o v o r i o i d e a l n o j v i z i j i p o b e d e k o j a će se z b i t i

u

budućnosti,

ali date

terminologijom

tadašnjeg

rejskog naoružanja, vojno-strateških znanja i obrednih i shvatanja. Uporediti ovde navedene navode s p o p i s o m u knjizi Postanka sa I

svojim Let

83, 11.

1,1:

10, 6 — 2 5 . Pisac s v i t k a j e u s k l a d i o

geografskim knjiga

znanjima

Jubileja

8—9.

i

shvatanjima.

Flavije:

Starine

V. I,

jev-

običaja naroda redosled takođe:

4—6;

Ps

6-10.

— Togarom i Masaom;

u

pomenutom

popisu

(Post

10, 2 3 )

po-

m i n j e se n a o v o m m e s t u n a r o d p o i m e n u G e t e r . P r e m a J . J a d i n u , n i j e v e r o v a t n o d a se r a d i o p i s a r e v o j g r e š c i , n e g o p r e o rima, koje istoričar Strabon pominje kao nomadske

"268

Toga-

pljačkaše.

Š t o se n a r o d a M a s a t i č e , u k n j i z i P o s t a n k a se b e l e ž i k a o a u letopisima kao

Mešeh.

U

Septuaginti

na

oba

Starom

zavetu

P(o svim zemljama;

i kod

ova

J. F l a v i j a

dopuna

prema

(Starine A.

Maš,

ova

Mešeh, d o k je ovaj oblik imena (Masa), sačuvan u

ćanskom 14. —

kao

I

mesta samari-

6,

4).

Habermannu.

(IV) — (Pravilnik o trubama pozivnim; d o p u n e p r e m a J. — Mirijade; d e s e t h i l j a d a ; o v a j i d a l j i s u n a z i v i v o j n i h

15—16. 16.

p o k o j i m a ć e se ( p o u g l e d u

na starozavetne

podele i ustrojstvo

ratnih jedinica) ustrojiti i vojska Zajedništva u ovde eshatološkom (3)

1- —

Jadinu. jedinica

opisanom

boju.

prilikom otvaranja bojnih vrata;

» b o j n a vrata« su o t v o r i , razmaci

među

kroz

postrojenim jedinicama

koja

izlazi u

boj

laka

pe-

šadija.

— trube koje objavljuju ubijene neprijatelje;

opisni,

uslovni

i z r a z a k o j i se d o s l o v n o n e m o ž e p r e v e s t i . O v e t r u b e početak U

b o j a i n j i h o v a j e k a traje celo vreme bacanja

ovim

i nekim

unapred ratu 2.

—

3.

—

prevod

objavljuju

naziva

daljim

halal

predodređen

da

—

rečenicama

bude

nazive

vojne

oružja.

neprijatelj

ubijen! O n je u o v o m

što j e uopšte bilo teško

prirode, tako je

i ovde.

pronaći

Prema

J a d i n u , v e r o v a t n o se r a d i o m i l i c i j s k o j j e d i n i c i s e k t e . T . prevodi 4. —

s:

'enrollment'.

Svetom savetu; Zajedništvo

ili

trube ubijenih; počelo

hebr.:

eca

bar

— s a v e t , k o n c i l . K a o š t o ć e se i z o v o g

na neki

skraćeni

ubijanje

12. —

on je

Pravilnik znakova; u

14.

ubijen,

svitku

uvek

njegov

naziv

neprijatelja.

— ubijeni zbog prevare; bude

u

Strana je

u

nije

samo

samo

deo.

objavljuju

da

je

3. r . predodreden

da

neveran.

značenju

rukopisu

koje

objašnjene za

hebr. imenica

samo

organizacioni

za t r u b e

V.

neprijatelj

varalica,

— prema ustrojstvu; d o s l o v n o : — neka napišu; A . H a b e r m a n n mesta.

J.

Gaster

i d r u g i h s p i s a v i d e t i , p r i u p o t r e b i o v o g p o j m a se m i s l i n a 8. —

se

eshatološkom

ubijen!

Bozji uzvaniei; i l i o d l i č n i c i . Trube odreda obveznika; k a o odgovarajuće

i izrazima

ot

—

slovo, znak,

'znak'

'prema

(latinski

odredima

znamenje; —

signum).

njenim'.

ne daje predloge za d o p u n u prilično

oštećena.

ovih

Pretpostavlja

se d a j e k o ž a b i l a o š t e ć e n a v e ć u v r e m e p i s a n j a s p i s a , t e j e

i

"269

pisar pisao neuobičajeno nemarno. N a osnovu ostalih Zajedništva,

kao

i

odgovarajućih

m e s t a , J. J a d i n p r e d l a ž e teškoće i nesigurnost (4)

1. —

Merari;

sin

legendi, delove

u

ove

starozavetnih

i

dopune, priznajući

verovatnost

istovremeno

dopuna.

L e v i j e v , s i n a J a a k o v l j e v o g ( I z l . 6, 19).

Merarijevi Kovčega

sinovi

Saveza

su

za

bili

zaduženi

vreme

lutanja

da

plemena —

služile

kao

Prema

nose

Izraela

Iz o v o g a T . G a s t e r izvlači z a k l j u č a k d a su j e d i n i c e 1—5.

tekstova

apokrifnih

u

SZ

najteže pustinji.

Merarijevog

pomoćne.

U s l e d e ć i h p e t r e d o v a n a z i r u se s v o j e v r s n e i g r e r e č i k a k o s l e d e :

I . — Na znak Merarija... mat

el

—

Dar Božji;

—

hebr:

al ot Merari...

tru-

permutacija!

— a na znak tisuća. .. Gnev Božji; — v'a/ ot haelef. .. af el. 2—3. — a na znak stotine. . . Od Boga; — v'al ot hamea... meet el; meet el — O d B o g a — se m o ž e č i t a t i i k a o meat el — s t o t i n a Božja. 4—5.

—

Dvostruka

igra reči.

Na znak desetine..

. u harfi od deset struna;

teksta poređenje je 3.

—

6.

—

i bez

hebrejskog

jasno.

telesnom biću; u t e k s t u d o s l o v n o s t o j i basar — m e s o . Istina Božja, Pravda Božja...; ove kratke parole, prema Jadinu

—

na

znakovima

plemena

Levi,

koje

se

u tri o s n o v n a stepena rata, zasnovane su n a sličnim

J.

menaju

sklopovima

u s t a r o z a v e t n i m s p i s i m a (Jer 4, 2 ; Ps 19, 10), a m o g u d a z n a č e i s t e p e n e e s h a t o l o š k o g b o j a k o j i n a i l a z i : z b o g » i s t i n e « se v r š i »pravda«, p o b e d o m 10. —

Zastave Božje; vojnu jedinicu, jasno

13.

—

da je

koji

znače

»slava« i

zastavnički

reč o

Pobeda Božja;

nailazi

»sud«.

k a o što s m o već s p o m e n u l i , o v o odred,

u

ovom

se o d n o s i

slučaju je

»tisućama«.

već p o s a d r ž a j u i s k l o p u

konačne

stepene

i na kraju »mir«, imenica

rata:

necah

—

ovih natpisa

(parola),

»spas«, » p o m o ć « ,

»radost«

sjaj, p o b e d a , večnost,

ovde

se n e m o ž e p r e v e s t i d r u k č i j e n e g o s a » p o b e d a « . ( U n e k i m

pre-

v o d i m a n a o v o m mestu sam našao »večnost«, a videćemo pojam

necah

i na

na

sasvim

drugim

mestima

stvara

da

zabunu.)

(VII) 15.

—

(Dužina zna)kova;

n a o v o j (4) strani r e d o v i o d 1 5 — 1 8 su

lično oštećeni. T . Gaster i h uopšte ne prevodi. G .

' O v o su mere'. A . H a b e r m a n n d o p u n j a v a s a m o prve dve

"270

pri-

Komoroczy: reči:

('Pravilnik

m e ) r a ' . J. J a d i n t v r d i ( n a v . d . , s t r .

samo o dužinama, kao i to da više o d

haotot

slova —

oreh hao —

dužina

Jadinovo

mere

za

—

6,41

te s a m

metara.

tot i

svitku

ne

ustanovio

1. —

reč

oreh da

je

preveo. se

upotrebljavaju

dužinu:

ama

—

lakat

—

45,72 c m

(6

dlanova)

— tofah — d l a n — 7 , 6 2 c m ( 4 p a l c a ; — gudal — p a l a c — 1 9 , 0 5 m m — eeba — p r s t — 1 5 , 2 m m (5)

da je

dozvoljava

dopunjava

sam

tako

U

284)

mesto

uz vidljivo

Merenjem

ispravno,

— četrnaest lakata; — sledeće

te

znakova.

mišljenje

oštećeno

A na štit kneza cele zajednice;

pet

iako neki naučnici

u

prstiju)

translite-

r a c i j a m a (koje su prihvatili u p r e v o d u i T . Gaster i G .

Komo-

r o c z y ) d o p u n j a v a j u ' z a s t a v a ' — A . H a b e r m a n n i J. J a d i n i m a j u »štit« — mesta,

magen.

što

sam

Za imenicu uvidom

u

nes

—

rukopis

steg, zastava, i m a i sam

ustanovio,

ostaci

p r v o g i zadnjeg slova izričito ukazuju na

m

i

Š t o se

kneza

cele zajednice

o

svetovnom

vođi.

Iz rukopisa čajem

koji

tiče,

verovatno

se t u

radi

Zajedništva jasno vidimo su

uveli

kraljevi

dinastije

n.

previše a

njeno neslaganje s Hašmonejaca,

da

obikralj

u isto v r e m e bude i veliki sveštenik. U Zajedništvu je, čini pored

velikog

sveštenika

bio

i

svetovni

rukovodilac

nije bio, t a k o su predviđali da b u d e u v r e m e k a d a

ili,

se, ako

dođunavlast.

(VIII) 7.

—

šiljak; z a š i l j a k k o p l j a p i s a c n i c u lohav — s j a j , b l e s a k , a l i

ovog rukopisa upotrebljava

ime-

k o j a m o ž e da znači i sečivo noža,

a v r l o r e t k o i s e č i v o m a č a . Z a š i l j a k k o p l j a se u S Z o v a i m e n i c a (tamo ne 10.

—

se i p o j a v l j u j e

u obliku

lahav

koji je bliži k o r e n u

reči)

upotrebljava.

klas;

kao

urezan lik

š t o se i z o p i s a v i d i ,

u oružje je tehnikom

intarzije

klasa.

(IX) (6)

3.

—

Plameni mač;

moglo

bi

se p r e v e s t i

i 'Sečivo

mača'

"271

(XXVI) 10.

—

A konjanika na sedlu; haparašim al rehev i l i rhav — rehev p r e v o d i s » b o j n a k o l a « ,

u

p r e v o d i m a se i m e n i c a

nekim

š t o se

u

s l u č a j u o v o g s v i t k a n e m o ž e p r i h v a t i t i . O č i g l e d n o j e d a se r a d i 0

konjici,

š t o se i z o p i s a n a

kraju

— biće šest hiljada, po pet stotina; interpunkciji,

G.

Komoroczy

ovog

reda i

prema

prevodi:

A.

'biće

vidi.

Habermannovoj šest

hiljada

stotina n a svako pleme', što j e p r e m a d a l j e m r a č u n u greška. Zarez sam stoga prihvatio

— Svi konji; 1 znači

prema predlogu

pet

očigledna J.

Jadina.

u r u k o p i s u d o s l o v n o stoji: 'Sva sedla' — što p r e n o s n o

da

se g o r o r i

o

konjima.

(XI) (7)

1. —

redar;

šoter

imenica

se p o j a v l j u j e u t z v . d e u t e r o n o m s k o j

kciji S Z knjiga, kao neki počasni ili stvarni može zaključiti nosioci

tog

šta j e

bio

naslova.

delokrug,

Kako

na

koja

naslov,

su imali

reda-

a l i se n e ovlašćenja

šataru

akadskom jeziku

znači

pisati, postoji pretpostavka da je to n e k o zvanje koje je nekada b i l o v e z a n o u z p i s a r s k e d u ž n o s t i i l i b a r p o v l a s t i c e . K a k o se n a

tupšarru,

a k a d s k o m pisar zove

tu pretpostavku mnogi

odbacuju. Toliko ipak znamo da je njihova uloga u opisanim u

naučnici ratovima

Starom zavetu bila briga o ljudstvu, o moralu,

b e g u n c i m a i sl. ( V . : P n z 2 0 , 4 i d r . ) P a t a k o j e i u o v o m

šoter

nosilac

»vojvode«, svom

sličnih zaduženja.

a

Biblija

su n e k a k o

Iako je

'Stvarnosti'

ipak

ličili na

Daničić

»nadglednik«,

imao po

licajac!),

te

sam

(V.:

J. J a d i n ,

str.

534-535).

se z a t o

nav.

d„

odlučio

str.

za ovaj

140—141;

naziv

Enciclop.

prevod

delokrugu

policijskog pisara pre

svetskog rata (u savremenom hebrejskom jeziku je

o

spisu

Drugog

šoter — ovog

po-

zvanja.

Biblica.

VII,

(XII) (8)

1. —

Trube neka jekom ravnaju;

ovde

prefiksom

str. 4,

/, k o j i

kao

i na

glagol

nacah,

13 ( v i d i

ovoga

objašnjene

puta

s

tamo)

i z a z i v a z a b u n u . O v d e se u s v a k o m s l u č a j u r a d i o g l a g o l u , a n e o

272

prilogu:

Vnaceah

—

ravnati, upravljati,

»dirigovati«,

a

ne:

lanecah mnogi

—

večno, stalno, bez prekida.

G.

d r u g i , p r e v o d i sa: ' n e k a se t r u b e

Dupont-Sommer

s:

sans arret.

No

sam

Komoroczy,

bez

prekida

sklop

rečenice

n i sa j e z i č k o g s t a n o v i š t a a n i p o s a d r ž a j u , n e d o z v o l j a v a prevod. 6.

—

i

dalje, ovakav

( U p o r e d i t i 2 L e t 2 , 1 7 ; E z r 3 , 8 — 9 . ) Č u d n o j e š t o se

ova greška i nadalje provlači

u

i kolone neka se prestroje; u — g l a v a , u m n o ž i n i rošim, š t o

izvorniku

mnogim

pojava

što

ove

mnogi imenice

imenica

roš — značilo

stoji

o b j a š n j a v a o d a se r a d i

naučnici u

prevodima.

bi u doslovnom prevodu

»glave«. O t u d a j e već prof. S u k e n i k zapovednicima, svih

kao

ore. . .',

prihvataju.

daljem

tekstu,

Po

o

smislu

prihvatio

sam

o b j a š n j e n j e J. J a d i n a , p r e m a k o j e m j e reč o s t r o j u u k o j e m j e g l a v a

b o r c a

poređani 9—10.

—

iza

g l a v e

»u potiljak«,

p r e t h o d n i k a ,

odnosno

u

A leviti i svi ostali s rogovima;

»kolonu osećam

po

dasu

vojnici

jedan«.

potrebu

da

u k a ž e m n a p o s t o j e ć e n e s p o r a z u m e k o j i se p o j a v l j u j u u

i

ovde

raznim

p r e v o d i m a , p a i u o n i m a k o j e najčešće n a v o d i m . P r v i deo čenice:

v'haleviim v'hol am hašofarot,

istovremeno, s trubama',

i m e n i c u am

prevode: ' A

— narod,

(kol

s v i o s t a l i , c e o n a r o d ) , č i t a j u ć i v e r o v a t n o k a o im

kol ehad

re-

leviti i —

am

svi svi,

— s, sa. I z r a z

— u p r k o s t o m e š t o se o v e d v e r e č i u o v a k o v o m

sklopu

već p r e v o d e u k n j i z i I z l a s k a (24, 3) i u I I k n j i z i L e t o p i s a (5, 15): 'u

jedan

glas'

—

neki

(pousseront u n cri —

prevode

s

»pustili

are t o s o u n d a single

su

jedan

glas«

blast)!

(XIII) (9)

10.

—

Pravilnik o promeni poretka bojnih zastavničkih odreda;

Ovaj

d e o s v i t k a g o v o r i o o b l i k u p r e m a k o j e m s u se p o j e d i n e j e d i n i c e p o s t r o j a v a l e u v r e m e b o j a . J. J a d i n , k o j i j e b i o g e n e r a l , u d e l u iz k o j e g a s a m i d o sada često n a v o d i o , v r l o

svom

minuciozno

proučava ustrojstvo antičkih, rimskih, grčkih i jevrejskih vojski, te su o v a

objašnjena

— »četvorine«;

u

ovom

prema

tom

delu, k a k o

formacijskom

sledi:

rasporedu,

koji je

k a o prelaz u n a p a d a č k u f o r m a c i j u , b o j n i r e d o v i su bili

služio postro-

jeni u jednoj ravnoj crti, k o j a j e davala jedinicama izgled pravou g a o n i k a . P r e m a r i m s k o j f o r m a c i j i » F r o n t e l o n g a q u a d r o exercitu« (quadratus

— »kule«;

exercitus).

p r e m a o p i s u i z r e d o v a 1 2 - 16 n a o v o j s t r a n i , z a k l j u č a k

j e d a j e o v i h f o r m a c i j a b i l o 4. D a

16'

su ratnici bili postrojeni

u

273

gustim redovima, zbijeni jedan uz drugoga, s d u g i m

štitovima,

u o b l i k u slova P ćirilice. Z a d n j a strana nije i m a l a borce, jer je to

bila

napadačka

formacija,

širine

u

prednjoj

liniji

od

oko

68 m . » V r a t a « u » k u l i « d o k a z u j u d a su k r o z n j i h izlazili drugih

jednica, koji

Uporedi

rimske

— obuhvat ruku;

su

tako

osigurani

formacije :»turres« i

jedinice

se

kreću

k

prilazili

borci

neprijatelju.

»testudo«. neprijatelju

u

obuhvatni

m a n e v a r u p o r e t k u k o j i o b l i k o m p o d s e ć a n a r u k e k o j e se s k l a paju. Podseća n a kod 11.

—

Hanibalov

manevar

u trećem stepenu

bitke

Kane.

»luk«; oblik je suprotan prethodnom, istureni deo lučno tavljenih jedinica

najbliži je

rimsku

»cuneus«.

formaciju

— »ponešto odapet«; formacija

razume

se d o n e k l e

— »kolone izlaze«;

neprijatelju.

se

—

»luk«.

Veoma je

Prethodno

pos-

nalik

na

pomenuta

ispravlja.

verovatno

je

to

borbeni

manevar

koji

sledi

prethodnom.

— »krila (izlaze s o)be strane bojnoga reda«; maciji, krila. 15.

—

konjica Verovatno

se i o v d e

misli na

neka napišu, na prvi »Mi(hae)l«; imena, kao da

prema rimskoj

se z v a l a » a l a e « ( k r i l a ) , j e r j e ulazak

izlazila

konjice

u u

spominjanje anđela, i

u

odredivanju

vremena

nastanka

s

bitku. njihovih

saveznika u eshatološkom ratu Zajedništva,

pomogne

forboj

ovih

može spisa.

(XIV) 17-18.

—

U

o v a d v a r e d a j e ostalo svega n e k o l i k o č i t l j i v i h reči, p a

zasad n i k o ne d o p u n j a v a a ni m e đ u d o sada o b j a v l j e n i m mentima

iz raznih pećina

za d o p u n u

(10)

i-

ovih

znaju

se p r v e po

ove

može

3. — Čuj, Izraelel;

da

se

koja

predstavlja prema

uvod Pnz

u 23,

knjige.

pisac svitka misli n a M o j s i j a , što iz daljeg zaključi.

ove reči p r e m a P n z 20, 2 — 4

s v e š t e n i k . T e k s t se u o v o m

274

molitve,

b i se m o g l e d o p u n i t i

15. r e d u iste

I koji nam je objavio; teksta

odgovarajući

budući da je kraj prethodne strane uništen,

reči

» M o l i t v e n i red«. M o ž d a 10, i l i m o ž d a

nije nađen

mesta.

- naš logor i očuva ga; ne

Kumrana

ih

frag-

—

izgovara

svitku, kao i na drugim

veliki

mestima,

unekoliko, Najviše 6—7.

—

iako

se

ne

radi

o

bitno,

razlikuje

karakterističnim

»Kadnastane rat u vašojzemlji«;

od

starozavetnog

pravopisnim

teksta.

razlikama.

p r e m a B r 10, 8, a l i s p r o m e n a -

m a u p r a v o p i s u i d v e m a u tekstu: prve reči nisu » K a d a u r a t « i u 7. r e d u n e m a b o ž j e g i m e n a , č e t v e r o s l o v l j a Kao 10. —

što je

J. J a d i n za 10—11.

čitalac zapazio, u

prosvećenih um(om iznanjem); —

10,

11 i

11.

naročito

12. —

'(• r a z u m e j u

riznice (. ..) koji si;

uopšte

nema!

Habermannu,

dopune.

po drevnim shvatanjima bila je to u

— koji imaju sluha za dubine; tavku:

ga svitku

12 r e d n e p r e d l a ž e

i vide svete anđele;

legija pravednika,

ovom

dopune prema A.

pođete

(JHWH).

stvari A.

apokrifnim

A.

privi-

spisima.

Habermann

dopunjava u

nas-

osnovan)e'.

H a b e r m a n n predlaže d o p u n u :

s l ( a v e , s t v a r a š ) k i š o n o s n e o b l a k e , k o j i si. . . ' š t o j e

'riznice

verovatno,

j e r se u r u k o p i s u v i d e i z a r e č i ' r i z n i c e ' d v a o š t e ć e n a s l o v a b i m o g l a b i t i p o č e t n a s l o v a i m e n i c e 'slava', i J. J a d i n s t a v l j a d a se t a i m e n i c a t u n a l a z i l a ,

avim

stoji reč jednini 15—18.

—

1. 2.

—

mesta

mestu

kojoj

(u

oblak.

R u k o p i s j e o v d e v e o m a oštećen i za sada ne p o s t o j i

vero-

dopuna.

— Jer ipak, rat je Tvoj; 0

a posle oštećenog

ostaloga, ali na p r v o m

znači: debeli, gusti kišni

av)

dostojna (11)

koja, između

koja

pretpo-

se g o v o r i

o v o j e v e r o v a t n o » M o l i t v a časa b o j n o g a « ,

dalje.

predade u ruke Davida;

V.:

15,

5

p i s a c s v i t k a se s l u ž i s l o b o d n o m

obra-

d o m m e s t a iz S Z k n j i g a (1 S a m 17; 2 S a m 21, 1 9 ; 1 L e t 20, 5). V r l o važno mesto u spisima z b o g stava zajednice p r e m a

Domu

D a v i d o v o m . N e k i su naučnici, n a r o č i t o d o objavljivanja

punog

teksta

ovog

protivilo

svitka,

dolazili

pripadnicima

Davidovom«.

do

zaključka

da

se

Zajedništvo

dinastije Davidove, čak i »Mesiji,

sinu

K a k o t o t v r d i J. J a d i n ( n a v . d., str. 193), iz reče-

nice »Mesija A h a r o n o v

i I z r a e l o v « , k o j a se u r a z n i m

varijan-

t a m a p o j a v l j u j e u spisima Zajedništva k a o i iz t o g a što n j e g o v i č l a n o v i sebe n a z i v a j u » s i n o v i

Levijevi i sinovi Jhudini i

pro-

tive Jhudi, nego u najboljem slučaju v o đ a m a Judeje (v.:

Novi

savez u

zemlji

Damaska,

8, 3). Svici n e s u p r o t s t a v l j a j u

» I z r a e l « i z r a z u » J h u d a « ( p o d e l j e n e d r ž a v e ) , n e g o se t u ljuje uobičajeni

dvostruki

smisao imena »Izrael«: n a r o d

elski uopšte, ili p u k izraelski (izuzimajući sveštenike — 1 Aharona).

18'

sinovi

B e n j a m i n o v i « , n e t r e b a i z v l a č i t i z a k l j u č a k d a se u n a č e l u

Kao

što j e

već

pomenuto,

njihovo

izraz pojavizraLevija

protivljenje

275

velikim

sveštenicima

—

kraljevima iz d o m a

Hašmonejaca

p r a v d a n o j e i v e r o m d a će » n a k r a j u d a n a « d o ć i M e s i j e —

m'šuhim)

sveštenik

iz d o m a

zanici

6.

—

Od Jaakova 17—19).

iz

doma

zvezda izađe;

Vrlo

Aharonovog

Cadokovog,

često

a

kralj

prema

Pored

masoretskog

starozavetnog

pravopisa

doma

Bileamovoj

upotrebljavano

književnosti.

i Izraelovog

iz

mesto

razlikuje

teksta

i

se

po

(veliki

Davidovog).

pesmi (Br

u

osvojenom'.

ova

varijanta

redosledu

rali su d a redosled u —

rukama siromaha;

evjon

—

siromah,

m o ž e d a se z a k l j u č i d a se o v a j

pojam

istoga u starozavetnim knjigama. U

tačan. bednik

—

često

razlikuje po

Teško

smislu

10. —

imenice,

skom

sektom

izraz

dok

odnosi

slaže s p r e v o d o m Gaster

smatra

sličnog izraza ništavni

poistovećivali

s

J. J a d i n ( n a v .

na

T.

'duše slomljene'

—

da je

nehim

duhom,

d., str

»siromahe«, izraz —

nišči

koje

on

duhom.

(str.

343)

k a k o to većina pisareva

prevodi U

325) s m a t r a

Gaster

nehaej ruah

D a v i d Fluser u p u t i o n a začetke

11.

nalazimo.

(V.:

me je

hrišćanskog pojma

S Z Is 66, 2 i N Z

— Buktinju plamenu na snoplju; p r e m a — Pašće Asur od mača; p r e m a I s 3 1 , 8 . n a l u , više nego

u našim biblijskim

Ev.

Zahariji

po

se

se

ne

prevodi.

s ništavnim.

razgovoru

da

interpretacija Dakle: prof.

Mateju

12,

dr

»siromašni

d u h o m « baš u o v i m spisima, p r e m d a i h i u starozavetnim gama

upo-

ranohrišćan-

»Ebjonita«.

duše slomljene; ovaj

Zajedništvo

od

p r a v u j e J . J a d i n k a d a se

n e slaže s m i š l j e n j e m n e k i h n a u č n i k a , k o j i su z b o g česte ove

pri-

smat-

se s p o m i n j e u s p i s i m a Z a j e d n i š t v a , k a o i n j e n i s i n o n i m i .

trebe

stiha

Još pre nalaza o v o g svitka

masoretskom tekstu nije

imenica

od

stihova,

ređivači teksta Biblia Hebraica, i drugi biblijski kritičari,

9.

24,

apokaliptičkoj

zameni imena M o a v imenicom 'neprijatelj', izostavljanju 'a Seir z e m l j o m

—

(poma-

knji5,

3).

6.

Prevod je približen

origi-

prevodima.

(XV) 13. —

Nastavak

»Molitve

časa

— koji se klanjaju u prahu; (v.: 14—19.

—

Ps 2 2 , Kraj

što u

"276

bojnoga«. još jedan naziv za siromahe,

unižene

30).

strane j e v r l o

prevodu

o š t e ć e n i t e š k o se n a l a z i d o p u n a .

ima, to je prema

predlozima

J.

Jadina.

Ono

(12)

1—5.

—

Dopune

oštećenih

mesta

se k o d s k o r o s v i h n a u č n i k a

razlikuju, a tako je i k o d prevodilaca.

Dopune sam

veoma

prihvatio

u g l a v n o m p r e m a J. J a d i n u , o s i m u 3. r e d u , g d e j e p r e v o d prema

Habermannovim

išao

dopunama.

(XVI)

- s pešadijom i konjicom; z a p r a v o p i š e : im c'adenu — s k o r a c i m a

8.

našim,

što

pobede, 14.

pesničkim

jezikom

- Spusti ruku svoju na zatiljak;

10.

—

kralj

—

pobednik

svakako

znači:

se č e s t o p o j a v l j u j e

Nakiti se nakitom slave; adena adej kavod — ed te su z b o g t o g a neki prevodili ovde je 2 Sam

međutim jedan 1, 2 4

—

od

pešadijom.

na staroegipatskim

'svedočiti

oblika

spomenicima u

tom

stavu.

znači:

svedok,

svedočanstva

imenice

—

adi

slave',

nakit

(V.:

nakit).

(XVII) 16—17.

—

V r l o oštećena mesta n a d n u strane. K o ž a svitka je, k a o

Što

se v e ć d o v d e m o ž e v i d e t i i z s a č u v a n i h r e d o v a k o j i s u p r e v e d e n i , oštećena (13)

1. —

(/

negde iza

16. r e d a , r a z u m e

neka ustane glavni sveštenik);

iz (15) 4. izgovaraju

se n e p o

pravoj

liniji.

D o p u n a je moja, prema

tekstu

O v o s u , i z g l e d a , m o l i t v e , b l a g o s l o v i i k l e t v e k o j e se odmah

posle poraza

neprijatelja.

(XVIII) 4.

—

/

neka je proklet;

ovaj

je

odeljak pisar ispisao odvojeno

o s t a l o g t e k s t a , d a b i se k l e t v e p r o s t o r n o u d a l j i l e o d

od

blagoslova.

(XIX) 7.

-

A ti, Bože otaca naših;

molitva

osnove vere Zajedništva. U prema

A.

u

kojoj

se

iznose dopunu

Habermannu.

10. - odredio vođu, svetlonošu; vatno

zahvalnica

o v o m redu sam prihvatio

anđeo

Mihael,

nasuprot

arhanđel

»anđelu

mraka«

—

vero-

Mihailo.

"277

(XXVII) (14)

2.

—

/

pošto se podigoše;

ovo je odeljak, očevidno, molitve

zahval-

nice pri p o v r a t k u s bojišta i sutradan posle pobede. Po je 13.

—

strana

oštećena.

u sva radanja; Rađanje — kao

Dopuna

prema

v. objašnjenje

J.

za (2)

1 o

računanju

m l a d i n a , m l a d m e s e c , k o j i se s l a v i o u

praznik,

a i danas

se u

sredini

Jadinu.

Jevreja

slavi k a o

vremena.

Zajedništvu

polupraznik.

(XXII)

16. — Uzvisi se, uzvisi, Bože nad bogovima; prelaz 18.

—

s »Molitava«

do pod(zemlja; kao

Jevreja.

boravište

— rupa,

pakla

odeljci

bitaka

mrtvih,

s

t'honi —

se t e k

mnogo

X X I

i

X X I I

su

Kitejcima«.

prema

š'ol

—

starim

podzemlje, shvatanjima

i sledeće n a z i v e :

šahat —

bezdan i

avadon

propasti.

kasnije

razvio.

Z a isti p o j a m i m a l i

bor

Pojam

»Red

ovde je upotrebljena imenica

poslednje

jama,

na

su j o š

— ponor

(XXIII) (15)

5.

—

molitvu časa bojnoga; (od

10,

m o l i t v a se n a l a z i u X I V

odeljku i

— u knjizi Itu;

prema A.

Habermannu,

dopuna

glasi:'molitvu

časa b o j n o ( g a p r e m a k n j i ) z i p r a v i l n i k a svoga v r e m e n a ' i m e n i c u , z a k o j u J . J a d i n s m a t r a d a j e n a z i v k n j i g e : itu čita kao Ovo

je

zavetu,

dalje

2).

ito

—

njegovo

vreme,

jedna neočuvana tako

i

u

i

u ovom

—

jer

i l i iti

—

slučaju: svoje

nepoznata knjiga, kako u

rukopisima

Zajedništva.

Ovo

vreme. Starom

međutim

si-

g u r n o nije 'knjiga podele vremena n a svoje jubileje i sedmice', 0 k o j o j se t a k o p i š e u s v i t k u N o v o g s a v e z a u z e m l j i

Damaska

( 1 6 , 3 — 4 ) j e r se t a j n a v o d s k o r o s i g u r n o o d n o s i n a k n j i g u leja, k o j a j e

sačuvana, a u njoj

takve

molitve

nema.

s t a v l j a se d a j e k n j i g a I t u m o l i t v e n i k z a r a z n a v r e m e n s k a 1 p r a z n i k e . P o s t o j i j o š j e d n a k n j i g a , k o j a se p o m i n j e mesta u K u m r a n s k i m rukopisima, a to je knjiga Prema

mišljenju

J.

Jadina,

nadenih rukopisa — M'gilat

278

hamikdaš,

to je

najverovatnije

Jubi-

Pretpodoba

nanekoliko

Hagi

ili

Hagu.

poslednji

H r a m o v n i k . ( V . : J. J a d i n , H r a m o v n i k

I, str.

300—301,

Jerusalim,

1977).

od —

6.

—

Kao što piš(e u knjizi rat)a;

A.

H a b e r m a n n predlaže

dopunu:

' k a o ( s v e ) š t o p i š ( e u T o ) r i . ' A k o b i se p r i h v a t i o

Habermannov

p r e d l o g , t o b i b i l o j e d i n o m e s t o u k o m e se r e č

Tora

—

Peto-

navodi

u

ovom

knjižje,

Nauk,

rukopisu. rata

—

Zakon,

Ako

(doslovno

prihvatimo

možda

ovu

nauka)

dopunu

ovog

svitka,

Knjiga neki ratni

Sve d o

naziv

—

naučnici slično i nazivaju (The W a r Scroll, Kriegsrolle — stranama,

prihvatili i

J. J a d i n a

koji

svitak).

smo

—

kraja ove strane (donji rub, k a o i na

vrlo

oštećen), d o p u n e

su p r e m a

J.

drugim

Jadinu.

(XXVI)

(17)

1. —

u vatrenoj kušnji; ništva

i

u

SZ

plemenitih

često u p o t r e b l j a v a n izraz u

knjigama.

metala,

ali

Doslovno

i

vatrenu

može kušnju

znači

Zajed-

topionicu

plemenitih

( p r i l i k o m t o p l j e n j a se o d v a j a z l a t o i s r e b r o i nečistoće). T .

spisima

da

metala

od drugih

metala

Gaster ovaj izraz prevodi čak i prošireno,

dajući m u imenicu

zlato

i kada ga u tekstu nema, a u

do-

objašnje-

n j i m a n a p o m i n j e d a s e i z r a z o d n o s i n a » v r e d n e « , k o j i se v a t r o m odvajaju 2.

—

od

»bezvrednih«,

setite se suda; kojom

su

videti: Lev

kao

zlato

prilikom

10, 1 — 6 . T a m o

topljenja.

se p o m i n j e i

'vatra'

uništeni.

2—3. — (A Elazar) i Itamar bejahu čvrsti; v.: Br 3, 4.

(XXVII) 6. —

silnog andela Mihaela;

prema knj. Daniela

ništvo

Mihaela

10 u 9.

smatra ovom

anđela

za

1 0 , 13 i d r . ,

Zajed-

prvog, za 'svetlonošu'

(13,

svitku).

— u svetlosti večitoj; u Božjem kaljenju;

—

ili 'sjaju odnosno

večitom'. 'vatrenoj

kušnji'.

(XXIX) (18)

9—10.

—

pojavinamse

; J. J a d i n o v u l a k u n u d o p u n j a v a n a o s n o -

v u d v a mesta iz Z a h v a l n i c e (4) 6 i 23, r e č j u Ova

dopuna je

predmet

prevod tog pojma.

Do

izučavanja

oratom

mnogih

ili

ortom (?).

naučnika,

sada n e m a sigurnog prevoda ove

kao

i

reči.

"279

J. J a d i n ( n a v . d . , str. 361.) p r e t p o s t a v l j a d a j e O r a t o m ime kako 'A

sunčevog

sjaja,

prema

koptskoj

ovo

su imena

svetlosti

'na

varijanti

sunca

—

kraju

knjige

prvo:

dana'.

(Ortom)

Dalje

Hanoha

(71,

dodaje 1)

Orjares, a drugo:

stoji:

Tomas'.

D a nije O r t o m ili O r a t o m reč sastavljena o d p r v i h slogova sunčeva

imena?

T.

Gaster

ovo

mesto

prevodi

kao

svetlost', smatrajući d a j e t o n a p r o s t o igra reči n a p o j a m ' U r i m i T u m i m ' , j e r d a su, p o n j e m u , reči množinski

oblik

imenica

('Urini i Tumim' se

nalazili

na

kojima je

or

—

s v e t l o s t i tom

—

oba

'savršena

starozavetni

urim

tumim

i

savršenstvo.

su n e k a vrsta k a m e n j a sudbine u SZ, k o j i

prsniku

mogao

velikog

davati

sveštenika

proročanske

ili

(Aharona), druge

su

prema

odgovore

na

v a ž n a p i t a n j a . V . : I z l . 2 8 , 3 0 ; B r 27, 2 1 ; 1 S a m 28, 6.) J. L i c h t , t u m a č e ć i 6. r e d n a 4. s t r a n i Z a h v a l n i c a , i z n o s i s l i č n o

mišljenje

k a o i T . G a s t e r , a l i b a š t o š t i v o , č i n i se, d a j e z a p r a v o J. J a d i n u .

(XXX)

(ju)nacima. Jer svet je Svemogući;

ova strana, koja, s neznatnim

r a z l i k a m a , s a d r ž i d e o m o l i t v e s 12. s t r a n e , n e s p a d a , ovamo,

š t o se m o ž e

Prema fragmentu pripadaju jedna bila

neka

Svemogući;

i po

koji je naden drugoj

strana na

određenih

zaključiti i da je

šavovima

u pećini Q pored

naizgled,

na koži

svitka.

I , č i n i se d a

ove (19) verovatno

ipak još

svitku.

u rukopisu doslovno stoji: silnik, moćnik. N o zbog prizvuka,

preveo

sam

na

ovaj

način.

(XXXI)

(i neku im bude cela n)oć; je

oštećen.

kraj sačuvanog dela rukopisa

veoma

APOKRIFNI SVITAK POSTANKA — M'gila hiconit lab'rešit — (1 QGen. Ap. — AP)

Prvo N.,

(kritičko) Jadin,

J.,

rešit, Jerusalim,

izdanje: M'gila 1956.

Avigad,

hiconit

lab'-

APOKRIFNI SVITAK POSTANKA (1 Q Gen Ap)

II 1. G l e , t a d a p o m i s l i h u s r c u s v o m , d a j e o d ( a n đ e l a ) s t r a ž e z a č e ć e , i od 2. A

svetih. . . i o d

srce

se m o j e

pali(h)

izmeni

u

(anđela).

meni zbog toga

deteta.

3 . T a d a se j a , L e m e h , p r e p l a š i h i p o đ o h d o B a t - E n o š , ž e n e s v o j e , (i

rekoh):

4. ( Z a k u n i se) u S v e v i š n j e g a , u G o s p o d a v e l i č a n s t v e n o s t i , u svih

kralja

sve(tova).. .

5

sinovi zemlje, d o k

6. ( i s t i n i t o )

mi

m i rekneš celu istinu, ako. , .

reci a ne u

lažima...

7. u k r a l j a s v i h s v e t o v a , d o k m i c e l u i s t i n u ne g o v o r i š a ne u lažima. 8. T a d a B a t - E n o š , ž e n a m o j a , s i l n o i m o ć n o sa m n o m

progovori

i... 9. r e č e : O j

b r a t e m o j , i o j g o s p o d a r u m o j . S e t i se

zadovoljstava

mojih. . . 10. . . . 11.

v r e m e , i d u š a m o j a u k o r i c a m a s v o j i m , i j a , sve i s t i n i t o . . .

. . . i t a d a se u m e n i m n o g o i z m e n i s r c e m o j e . . .

12. K a d a

vide Bat-Enoš,

ž e n a m o j a , d a se p r o m e n i J i c e

moje...

13. t a d s a v l a d a d u h s v o j i p r o g o v o r i sa m n o m , t e m i r e č e : O j podaru

moj

14. z a d o v o l j s t a v a kralja

i oj

(brate

mojih.

Ja ti

se z a k l i n j e m ,

u

velikog

svetog,

16.

—

nikao

tebe

plod.. .

a n i o d k o g a t u d i n a , i ni o d k a k v a (anđela) straže, i n i

kakvih

u

(nebesa)...

15. d a j e o v o s e m e o d t e b e , i d a j e začeće o v o o d t e b e , i o d je

gos-

moj)!.. .

sinova ne(ba.

od

Šta)

"283

17. lice t v o j e t o l i k o i z m e n i i u n a k a z i , i d u h t v o j t o l i k o p o t i š t i ? 18. . . .

u

istini g o v o r i m

19. T a d a j a , mu. 20.

Tobom. do

Metušalaha,

oca

svojega i

. . . n j e g o v j e o t a c , i sve o d n j e g a t a č n o z n a d e , j e r j e o n u kolo

(i

sa

...

23. . . .

sve

svoje deli i n j e m u kada

sve

saopštavaju.

Metušalah

ču.

..

H a n o h u , o c u svome, d a sazna o d njega celu volja

njegova...

24. (i) reče H a n o h u , što j a 25

milo-

anđelima) A

22.

sa

potrčah

..

sti... 21.

Lemeh,

tebi.

I

pođe

ocu svom:

do

i tamo

ga

istinu. nađe. . .

O j oče m o j , i oj g o s p o d a r u

moj,

..

i r e k o h t i d a se n e l j u t i š n a m e n e , š t o s a m t e b i

došao

da. . . 26.

...

bojati

se. . .

XIX 1 - 7 i 8 9.

rekoh:

Ti

si.. .

j o š d o sada ne s t i g o h d o svetog b r d a te p r o d u ž i h

put...

. . . i p o đ o h n a j u g . . . sve d o k ne s t i g o h d o H e b r o n a . . . a b r o n se t a d a g r a d i o

i ja

He-

stanovah

10. ( t a m o d v e ) g o d i n e . I u t o j z e m l j i c e l o j b i g l a d , a j a č u h d a z r ( n ) a . . . ima 11.

...

u

Egiptu, te

u zemlju

otputovah

Egipat

stig(oh) d o

reke K a r m o n a ,

jednog

od 12. r u k a v a c a r e k e . . . i s a d a m i . . . n a š u z e m l j u , te p r e đ o s m o s e d a m rukavaca 13. . . .

koji.

..

sada p r e đ o s m o iz naše zemlje

Hama, 14

u A

zemlju

ja, Avram,

Egipat, te v i d e h u

i uđosmo

u zemlju

sinova

ulaska našeg u

zemlju

k a d eto, kedar j e d a n i

palma

Egipat. usnih san u noći

snu svome,

15. j e d n a . . . I d o đ o š e l j u d i i h t e d o š e i s e ć i i i š č u p a t i ( k ) e d a r t e ostave p a l m u

16. U z v i k n u p a l m a i r e č e : N e secite k e d a r , j e r j e p r o k l e t o n a j sruši. . .

Kedar

da

samu. bi tako

ostavljen zbog

koji

palme,

17. i n e . . . I p r o b u d i h se u n o ć i i z a s n a s v o j e g a i r e k o h S a r a j i , ž e n i svojoj:

San

18. s a m u s n i o . . . i u p l a š i h s e o d t o g s n a . A

ona mi reče:

Ispričaj

m i svoj san d a b i h ga znala. T e j a p o č e h d a j o j p r i č a m o v a j san.

"284

19. . . .

san . . . hteće d a me u b i j u a tebe d a ostave. ( T o g ) a

sve d o b r o . 20.

. . . o m e n i , o n j e b r a t m O j , te ć u j a o s t a t i ž i v a z b o g t e b e , i s p a siće m i

21.

dana

..

se d u š a t e b e

radi.

. . . o d mene da bi je ubili. I Saraja plakaše nad m o j i m te

rečima

noći...

22

i Saraja, p r e m a

23

b o j a š e se u d u š i s v o j o j , d a j e n i k o n e v i d i . . . a p o s l e pet

24. . . .

trojica muškaraca

25

o

...

i o

od

mojoj

velikaša e g i p a t s k i h . . . ženi te b e j a h u

da je

da

za n j i h . . .

27

njima...

ne...

od gladi koja . . .

dole. . .

faraon

dali...

d o b r a i mudrost i istinu. A j a u z v i k n u h pred reči.. . samo ...

tih

godina...

Coa(n)

26.

Coanu.. .

i d a ne . . . a o n i p o đ o š e d o mesta,

reči.

sve

..

s mnogo jela

i pića. . .

vina.

..

- 3 0

X X

1 2. . . . k a k o 3

. . . i ( k a k o je) lep l i k lica n j e n o g i

koliko...

su t a n k e (vlasi) kose na glavi njenoj, k a k o su l j u p k e njene, k a k o je

dopadljiv

n j e n nos, i sav

oči

sjaj

4. lica njezina. . . k o l i k o su lepe g r u d i njene, i k a k o j e d i v n a njena

belina.

Koliko

su divne

mišice njene i k o l i k o

su

sva ruke

njene 5. s a v r š e n e , i . . .

sav izgled r u k u njezinih. K o l i k o su lepi

dlanovi

njeni, i k o l i k o dugi i t a n k i svi prsti n a r u k a m a n j e n i m .

Noge

njene 6. k o l i k o s u d i v n e , i k a k o s a v r š e n e g o l e n i c e n j e n e . I n i j e d n a d e v i c a ni nevesta koje ulaze p o d svadbeno nebo nisu j o j dorasle lepotom.

I

od

svih

je

7. ž e n a l e p š a l e p o t a n j e n a , i l e p o t a i h n j e z i n a sve n a d v i s u j e . A svu tu lepotu njenu, velika j e m u d r o s t u nje, a sićušnost

uz, ruku

njenih 8. j e p r e d i v n a . K a d a k r a l j č u r e č i H a r k e n o š a i r e č i d v o j i c e d r u g o v a njegovih, jer veoma

i

sva trojica

govorahu

kao jedna

usta, požele

je

posla

"285

9 . d a j e o d m a h u z m u . I k a d j e v i d e , z a d i v i se s v o j l e p o t i n j e n o j , i uze je za ženu, a mene

htede d a ubije. T a d a reče

Saraja

10. k r a l j u : O n j e m o j b r a t ! — d a b i h z b o g n j e s t e k a o n e k u p r e d n o s t , i t a k o sam pušten, j a A v r a m , zbog nje i ne ubiše me. I plakah ja, 11. A v r a m , u

p l a č o m s i l n i m , j a i L o t , s i n b r a t a m o j e g a , sa

noći

kada je uzeta

Saraj o d

mene

mnom,

nasilno.

12. T e se n o ć i m o l i h , v a p i h i p r e k l i n j a h , i g o v o r a h u ž a l o s t i , a s u z e m o j e tecahu: Blagosloven b u d i T i , Bože svevišnji,

gospodaru

svih 13. s v e t o v a , j e r T i si g o s p o d a r i v l a d a l a c s v e g a i n a d s v i m k r a l j e v i m a zemlje T i vladaš, da bi n a m svima vršio zakon. A

sada

14. T i k l i č e m , G o s p o d e , p r o t i v f a r a o n a C o a n a , k r a l j a E g i p t a , što j e o d mene uzeta m o j a žena silom. Izvrši n a d n j i m za me,

te d a v i d i m T v o j u v e l i k u

zato

presudu

ruku

15. n a n j e m u i n a c e l o m d o m u n j e g o v o m , k a k o n e b i o v l a d a o noći m o j o m ž e n o m d a bude nečista za me. I n e k a T e Gospode,

da

si T i

gospodar

nad svim

ove

poznaju,

kraljevima

16. z e m l j e ! — I j a p l a k a h i j a d o v a h . T e n o ć i B o g s v e v i š n j i p o s l a n a njega zarazni vetar da n j e m u i svim članovima d o m a zada udarac,

njegovog

vetar

17. k o j i b o l e s t n o s i . I o n p o k o s i n j e g a i s v e č l a n o v e d o m a

njegovog,

t e o n n e m o g a d e d a j o j se p r i b l i ž i , č a k j e n i j e p o z n a o je bio

sa

premda

njom

18. d v e g o d i n e . P o d k r a j d v e g o d i n e , u d a r i š e i o v l a d a š e n j i m e n e v o lje i patnje, i n a d s v i m č l a n o v i m a n j e g o v o g d o m a . T a d a 19. p o z i v e

svim

lekarima

(mudraci)ma

Egipta,

ne bi

Egipta,

li ga

i

mogli

svim

vračima,

izlečiti

od

posla

sa

svim

te boleštine,

i

članove 20. d o m a n j e g o v o g . I n e m o g a h u svi l e k a r i i v r a č i i svi m u d r a c i se d i g n u d a g a l e č e , j e r v e t a r 21. te

pobegoše.

beše Tada

i zatraži o d

mene da

dođem

i da

udario i po njima dođe se

k

meni

Harkenoš

pomolim

22. za kralja, i d a p o l o ž i m r u k e n a njega, k a k o b i oživeo, j e r j e snu... A

sada idi, reci k r a l j u

n e k a p o š a l j e ž e n u o d n j e g a m u ž u s v o m e p a ć e se p o m o l i t i n j e g a te će kada

Harkenoš boleštine. kojih

Avramove

"286

za

oživeti.

patnje i 25. ove o d

u

L o t m u r e č e : N e m o ž e A v r a m , s t r i c m o j , d a se m o l i z a

23. k r a l j a , a S a r a j , ž e n a n j e g o v a , sa n j i m j e . A

24. A

da

svima

moj

žene.

č u reči Lotove, gospodar Vrati

je,

kralj Saraju,

p o đ e , reče k r a l j u : pati

i boluje, zbog

Avramu,

mužu

Sve

su

Saraje, njenome

26. p a će n e s t a t i i z tebe o v e

nevolje i prestaće taj vetar. I o n

me

p o z v a k sebi i reče m i : Š t a m i u č i n i z b o g ( S a r ) a j e ? T i si r e k a o 27. m e n i : O n a j e m o j a sestra, a o n a beše ž e n a t v o j a , te j e u z e h za ženu.

Eto

t i žene k o j a j e

28. celu d r ž a v u Egipat. A

sa m n o m ,

idi i

napusti

s a d a se p o m o l i z a m e n e i z a c e o

moj

d o m , d a b i se o d n a s u d a l j i o o v a j v e t a r k o j i b o l e s t n o s i . — I j a se p o m o l i h

za

tog,

29. u b r z o , i p o l o ž i h r u k u s v o j u n a n j e g o v u g l ( a ) v u , n e s t a d e sa n j e g a b o l e š t i n a , i u d a l j i se o d n j e g a v e t a r k o j i b o l e s t n o s i , t e o n i ustade. T a d a 30. m e n i k r a l j 31

I z a k l e m i se k r a l j z a k l e t v o m

i dade platna

32

i

ožive

objavi

m i k r a l j . . . veliku, i mnogo

ne(opozivom)...

odeće

od

tankoga

purpura...

p r e d n j o m , p a č a k i H a g a r . . . i d o d e l i m i l j u d e k o j i će me

izvesti...

33. I j a , A v r a m , zlatom,

odoh s vrlo mnogo

te i z i đ o h iz (Egip)ta, (a

3 4 . s i n b r a t a m o g a sa m n o m . A i uze sebi ž e n u

b l a g a , a č a k i sa s r e b r o m

i

Lot)

č a k i L o t steče sebi m n o g o

blaga

iz...

X X I 1. ( U ) s v a k o m s a m m e s t u p o d i z a o o k o s v o j , s v e d o k n e s t i g o h

do

Bet-Ela, d o mesta u k o j e m sam gradio žrtvenik, i sagradih

ga

drugi

put.

2. (I) prinesoh n a n j e m u ž r t v u paljenicu i p r i n o s n i c u B o g u

sve-

višnjem i zazvah t a m o ime gospodara svetova, i slavih ime Božje, i

blagoslovih

3 . B o g a , i z a h v a l i h se t a m o p r e d B o g o m z a s v e b l a g o i d o b r a k o j a m i d a d e , i z a t o š t o sa m n o m d o b r o u č i n i , i z a t o š t o m e v r a t i 4. u

ovu zemlju u

miru.

5. P o s l e t o g a d a n a o d v o j i se L o t o d m e n e , z b o g d e l a k o j e

učiniše

p a s t i r i n a š i , t e o d e i n a s e l i se u d o l i n i J o r d a n a , i s v a b l a g a n j e g o v a 6. sa n j i m .

I ja m u dodadoh

m n o g o n a o n o što j e n j e g o v o , te j e

o n n a p a s a o b la g a s v o j a i stigao d o S ' d o m a . S a g r a d i sebi u

kuću

S'domu

7 . i n a s t a n i se u n j e m . A j a s e b e j a h n a s t a n i o n a b r d u B e t - E l a , pođe

mi

loše j e r

8.

se L o t

sin brata

moga,

odvojio

od

I u k a z a m i se B o g u v i đ e n j u n o ć n o m , t e reče: I d i

na

Ramat

Hacor,

koji

se n a l a z i

i

mene. mi

levo

"287

9. o d B e t - E I a , m e s t a u k o m e

stanuješ, i p o d i g n i o č i te

pogledaj

k a istoku, i k a zapadu, i k a j u g u , i k a severu, i pogledaj

svu

10. t u z e m l j u , k o j u d a j e m t e b i i t v o j i m p o t o m c i m a z a sve v e k o v e . A j a o d i s t a p o đ o h s u t r a d a n n a R a m a t H a c o r i u g l e d a h z e m l j u sa 11. t e u z v i š i c e : o d R e k e u E g i p t u d o L i b a n a i Š e n i r a , i o d V e l i k o g m o r a d o H o r a n a , i svu zemlju Geval d o Kadeša, i svu pustinju 12. v e l i k u k o j a j e n a i s t o k u H o r a n a i Š e n i r a d o E u f r a t a . I r e č e

mi:

P o t o m c i m a t v o j i m ću dati svu t u zemlju, i neka je nasleđuju za sve

vekove.

13. I u m n o ž i ć u p o t o m k e t v o j e k a o p r a h z e m l j e , k a k o i h n e b i

ni

j e d a n s i n č o v e č j i ( m o g a o ) p r e b r o j a t i , a n i p o t o m c i se t v o j i n e ć e (moći)

prebrojati.

Diži

se i p o đ i ,

prođi

14. i v i d i k o l i k o j e d u g a i k o l i k o j e š i r o k a , j e r j e t e b i i tvojim

dajem

z a sve

potomcima

vekove.

15. I j a , A v r a m , p o đ o h d a o b i đ e m i p o g l e d a m z e m l j u . P o č e o da

obilazim

od

reke

Gihona

i

pored

mora

sve d o k

sain

nisam

16. s t i g a o d o b r d a T o r e , o b i l a z i o s a m o d ( o b a ) l e t o g v e l i k o g s l a n o g mora, pa sam prošao pored brda Tore ka istoku, širinom

ze-

mlje, 17. s v e d o k

ne stigoh d o reke Eufrata. Obilazio sam z a t i m

E u f r a t a n a i s t o k , sve d o k n e s t i g o h d o bejah

pošao

18. C r v e n o g

mora,

sve d o k

ne stigoh do jezika

od

Crvenog

dok

do

Gihona

19. u

stigoh

miru.

Nađoh

sve s v o j e

mora,

severoistočno

prinesoh

na

višnjemu.

I

od

njemu tamo

sam jeo

mora, sve kući

l j u d e u m i r u , t e p o đ o h i n a s e l i h se su d o

Hevrona

žrtve,

Trščanog

obiđoh zatim ka jugu

r e k e , v r a t i h se i d o đ o h s v o j o j

p o d hrastove kraj M a m r e a , koji 20. nešto

onda

pored

k o j e se o d v a j a ne

pored

Crvenog mora,

i

paljenicu i

Hevrona,

sagradih i

tamo

prinosnicu,

žrtvenik Bogu

i

sve-

pio,

21. j a i svi č l a n o v i d o m a m o j e g a , a p o s l a h i p o z v a h p o

Mamrea,

A r n a m a i E š k o l a , t r i b r a t a A m o r e j c a , prijatelje svoje, te j e d o š e zajedno 22. sa m n o m 23. Pre t i h

i p i š e sa

dana

Vavilona,

dođe

Arioh,

mnom. Hedorlaomer, kralj Elama, Amrafel,

kralj

Kapadokije,

Tidal,

kralj

kralj

naroda

koji

24. su m e đ u r e k a m a , i p o v e d o š e b o r b u p r o t i v Bere, k r a l j a S ' d o m a , i protiv

Birše, kralja

Gomore,

i protiv

Šinava, kralja

Adme,

2 5 . i p r o t i v Š e m i e v e d a , k r a l j a C e v o i n a , i p r o t i v k r a l j a B e l e . S v i se ovi okupiše zajedno za b o r b u u dolini Sidim, i nadjača

"288

kralj

26,

E l a m a , i k r a l j e v i k o j i su u z n j e g a , k r a l j a S d o m s k o g i sve njegove

drugove,

i

nametnuše

im

dažbine.

Dvanaest

godina

se t r i n a e s t e

godine

bejahu

27,

davali

svoje

dažbine

kralju

Elama,

ali

pobuniše p r o t i v njega. A g o d i n e četrnaeste povede kralj

Elama

sve

28.

svoje saveznike, te pođoše na p u t k r o z pustinju, te bejahu tukli i

pljačkali

Ašterot

29.

od

reke

Eufrata,

i potukoše

Refaite,

koji

behu

u

—

Karnajimu,

i Zamzumite,

koji

behu

u Amonu,

i Emite,

koji

b e h u u Š a v e - K i r j o t u , i H o r i t e , k o j i b e h u u b r d i m a G e b a l a , sve dok

30. 31.

ne stigoše d o

El-

Parana, koji je u pustinji.

I vratiše s e . . . u

Hacecon-Tamar...

I iziđe kralj S d o m a da i h dočeka, i kralj ( O m r a m a . . . A d m e , i k r a l j Cevoina, i kralj Bele, (i povedoše)

32,

u

dolini

(Sidi)m

protiv

Hedarleom(era,

kralja

i

k)ralj

borbu Elama

i

kra-

ljeva) k o j i behu s n j i m . A l i kralj S d o m a bi potučen i pobeže, a kralj

33, 34.

Gomore

pade u jame

Kralj

(Gomore)...

i odvedoše

E l a m a sva blaga S d o m a u

ropstvo

Lota,

i...

sinovca

X X I I

1.

Avramovog,

koji

blaga njegova.

2,

stada

koje

Avramu.

3.

da

dade

Avram

stanovaše u i

4.

stanovaše

Sdomu, od

Lotu,

zajedno

s njima

i

sva

pastira

koji

pobeže

iz

zarobljeništva,

tada

Hebronu.

zarobljen,

I

(pastir) m u j a v i da j e

i svo

blago

njegovo, ali

Lot da

sin

nije

brata ubijen,

su

se k r a l j e v i

povukli

preko

robe, pljačkaju i t u k u

5.

u

dođe jedan

Avram

A

njegovog,

I

Velike

doline u

i ubijaju, i da su

svoje države,

p r e m a d r ž a v i D a m a s k u . I r a s p l a k a se A v r a m z a L o t o r n , brata svojega. A l '

i

da

pošli

se ( z a t i m ) o s n a ž i A v r a m

i

sinom

ustade

6. i i z a b r a m e đ u s l u g a m a s v o j i m m u š k a r c e , o d a b r a n e z a b o r b u , (njih) tri stotine i osamdeset.

7.

I

Avram

i E š k o l i M a m r e p o đ o š e s n j i m . O n i h stade g o n i t i i stiže D a n a , te i h

8. k a k o se u l o g o r i š e u d o l i n i D a n , i s t u š t i se n a n j i h u t o k u sa ( s v e ) č e t i r i s t r a n e s v e t a . I

i»

do

nađe stade

noći

ubijati

"289

9. m e đ u n j i m a u n o ć i i p o b e d i i h , i s t a d e i h g o n i t i , te svi pobegli

ispred

10. sve d o k n e s t i g o š e d o spasi

od

njih

H e l b o n a , k o j i leži l e v o o d D a m a s k a .

sve k o j e

svoga sav

njihovu.

i Lota,

sina

kralj Sdoma ču da je A v r a m

po-

izbavi, i sva blaga njegova, i

12. p l e n k o j i z a p l e n i š e v r a t i . A vratio

Čak sav

plen

13. i s v e š t o j e o p l j a č k a n o , t e p o đ e p r e d a n j i s t i ž e d o Š a l e m a , Jerušalem. 14. Š a v e ,

a

I

Avram

to je

Malki-cedek,

podiže

Kraljeva kralj

oko

dolina

Šalema

svoj

u

u

16. A v r a m a

Boga

atoje

dolini

dubodolini

Bet-Hakerem.

A

iznese

15. j e l o i p i ć e A v r a m u , i s v i m l j u d i m a k o j i s u sa n j i m . sveštenik

1

porobiše

11. i sve š t o o p l j a č k a š e , i s v u i m o v i n u brata

bejahu

njega,

svevišnjega, te

A

o n bejaše

blagoslovi

i reče: Blagosloven n e k a je A v r a m , B o g a svevišnjega,

gospodara neba

Bog

svevišnji

17. k o j i i z r u č i n e p r i j a t e l j e t v o j e u r u k e t v o j e . — I d a d e m u

desetinu

od

svega blaga

18.

i zemlje, i neka je blagosloven kralja

Elama

i njegovih

drugova.

T a d a se p r i b l i ž i k r a l j S d o m a i r e č e A v r a m u : daru

moj,

Gospo-

Avrame,

19. d a j m i o n e d u š e k o j e s u m o j e , a k o j e b e h u z a r o b l j e n e s t v o j i m a a koje 20.

oslobodi

od

kralja

Elama,

a blaga

sva n e k a o s t a n u tebi. Sdoma:

njihova

T a d a reče A v r a m

kralju

Dižem

21. r u k u s v o j u o v o g a d a n a k zemlje, a k o

od konca

do

B o g u svevišnjem, gospodaru neba kaišića

22. u z m e m b i l o šta o d svega što j e mojega je

blaga svo

23. A v r a m o v o ,

osim

na tvoje,

sem

ako

rekneš:

o n o g a što pojedoše m o m c i

m o j i , k o j i s u sa

24. p o đ o š e s a m n o m . O n i su vlasni n a d s v o j i m d e l o m d a ti ga I

Avram

vrati

Od

bogatstvo

m n o m , i o s i m o n o g a što j e pripalo u deo trojici muževa —

i

obući

sva blaga, i

koji daju.

sav

25. p l e n i d a d e i h k r a l j u S d o m a . I sve z a r o b l j e n i k e k o j i b e h u s n j i m , iz te zemlje, 26. i pusti

oslobodi

ih

27. Posle o v i h reči p o j a v i E t o , deset

se A v r a m u

u

viđenju

B o g i reče

2 8 . se n a v r š i š e o d d a n a k a d a t i p o d e i z H a r a n a , d v e s i p r o v e o a sedam u

Egiptu, a

i vidi koliko

puta

ovde,

jednu

2 9 . d o k s i se v r a ć a o i z E g i p t a . A

"290

mu:

godina

sada ispitaj i p r e b r o j sve što i m a š

se u m n o ž i l o

sve

30. što j e s t o b o m p o š l o u d a n i z l a s k a t v o g a iz H a r a n a . ne boj, j a

sam

s tobom,

i biću

A

s a d a se

ti

31. p o t p o r a i snaga. Ja ć u te š t i t i t i i č u v a ć u te o d o n o g a k o j i j e j a č i od

tebe.

Bogatstvo

tvoje

3 2 . u m n o ž i ć e se m n o g o . je

bogatstvo

—

i blago

i blago

tvoje

I reče A v r a m :

i n o j e , i šta će

Gospode

Bože,

veliko

mi

33. sve ( t ) o ? Jer k a d a u m r e m g o ć u p o ć i , bez s i n o v a , a j e d a n ukućana

mojih

34. Eliezer, s i n naslediti

će m e

će m e n a s l e d i t i .

taj, već o n a j

od

naslediti. koji

—

A

će i z i ć i i z . . .

on

mi

reče:

Neće

te

Objašnjenja za APOKRIFNI SVITAK POSTANKA

II

1. — u srcu mom; u o b i č a j e n i s t a r o j e v r e j s k i i z r a z : u s e b i . — anđeli straže; v . D a n 4 , 1 0 . O v d e se p o j a v l j u j e a r a m e j s k i i z r a z ir Vkadiš, k o j i se u o b i č a j e n o p r e v o d i : ' S t r a ž a r , S v e t a c , ' a l i s u u

ovoj

rečenici dve imenice

— i od palih andela;

razdvojene.

J . J a d i n p r e d l a ž e d a se č i t a : ' i l i o d . . . p a l i h

anđela'. Ovde je upotrebljena imenica i Br

nefil

i z S Z P o s t 6, 1 — 4

13, 33, k o j u m n o g i p r e v o d e i m e n i c o m d i v , n o o k o n j e j e ,

o d R a š i j e v o g k o m e n t a r a d a su t a b i ć a sišla s n e b a ili p a l a s n e b a (hebr.: mnogo 3.

—

10.

—

19.

— —

koricama, nalazi

12. —

poistovetiti

rukavaca reke;

čovečja, u k o j e m se, k a o

mač

duša.

Metušalah; M e t u z a l e m . I pode do...; n a v e d e n i mogu

XIX

— pasti), naročito u poslednjoj deceniji, proliveno

mastila.

Bat-Enoš; p r e v e d e n o : k ć i E n o š a , i l i : k ć i u koricama svojim; p e s n i č k i i z r a z z a t e l o , u

23.

nafal

s bilo

doslovno

su neki zemljopisni kojim

od

nazivi koji

istorijski poznatih

se

s t o j i : ' g l a v a r e k e ' . J. J a d i n t a k o

dos-

l o v n o i p r e v o d i :»one o f the heads o f the River«. N e može znati jesu li to rukavci na delti N i l a , ili vodeni kraci k o j i glavnu 17. —

XX

6. —

s:'bedra

njena',

na aramejskom i na

hebrej-

deo noge o d kolena d o

članka.

š t o n e m o ž e b i t i t a č n o , j e r j e šok s k o m : golenica, gnjat, list — Talmudu,

golenica

žene

predstavlja

izaziva na seksualne primisli, te j u je Brahot

"292

se

čine

reku.

Saraj; a r a m e j s k i o b l i k z a h e b r . S a r a . savršene golenice; J . J a d i n i d r u g i p r e v o d e

Prema

ne

mesta.

24/a).

zabranjeno

golotinju,

koja

otkrivati. (V.:

— svadbeno nebo; nebo, 8.

—

baldahin,

Harkenoš;

aramejski pod

ginun,

kojim

nepoznato

ime

u

hupa —

hebrejski

se s k l a p a

obredno

brak.

biblijskoj

istoriji.

M a l o je

v a t n o d a se r a d i o n e k o m H o r k a n o s u , a l i n i j e n i t o

— kao jedna usta; k a o j e d a n , i s t o v e t n o . 16. — zarazni vetar; k a k o i m e n i c a ruah m o ž e

vero-

isključeno.

da znači i vetar i

duh,

u n e k i m p r e v o d i m a o v o g a mesta č i t a m ' d u h patnje' — što nije verovatno

u

ovako

duh — koji bolest nosi dokazuje:

17.

ne

starom može

da

spisu.

Tekst

prestane ali

— a r a m e j s k a reč

b'iša

u

26. r e d u

vetar

i sam

to

može.

može da znači:

smrdljiv,

z a o , I o š , a l i i b o l e s t a n , k o j i u z r o k u j e b o l e s t . Z a t o b i se m o g l o prevesti 33.

—

blago;

i kao:

zli vetar, ali i :

smrdljiv

vetar.

o v a imenica isto k a o i u našem jeziku, i na

i na hebrejskom može da znači stoku, ali i

XXI

6.

—

16.

—

17.

—

18. — 19.

—

aramejskom

imovinu.

S'dom; n a j u g o i s t o č n o j o b a l i M r t v o g m o r a , u n a s : S o d o m a . brdo Tora; p r e v e d e n o : b i k o v o b r d o , m o ž d a T a u r u s ? Crveno more; n a z i v z a d a n a š n j i P e r s i j s k i z a l i v . Trščano more; b i b l i j s k i n a z i v z a d a n a š n j e C r v e n o m o r e . pod hrastove kraj Mamrea; m o ž d a n a z i v m e s t a : H r a s t o v i Mamrejski?

TUMAČENJE KNJIGE PROROKA HABAKUKA — Pešer

Havakuk

—

(1 Qp Hab — TH)

Prvo Dead

izdanje: sea

Monastery, 1950.

Burrovvs,

Scrolls sv.

of I,

M.,

St.

New

The

Mark's Haven,

TUMAČENJE KNJIGE PROROKA HABAKUKA

1. ( ' P r o r o č a n s t v o

ću,

JHWH,)

2. ( d a č u j e š ? ' —

T u m a č e n j e o v o g a se o d n o s i n a n a ) d a n j a

naraštaja

3. ( p o s l e d n j e g

zajednici

vapiti

a Ti

4. ( ' V i k a t i

koje

vide

prorok

Habakuk:

Dokle

nećeš u

izdajica

k tebi: Nasilje!'

—

i na

one

Tumačenje

koji

će d o ) ć i n a

o v o g a jeste d a su

njih; vi)kali

zbog 5. ( n a s i l j a ; ' Z a š t o m i p o k a z u j e š n e p r a v d u , i u ) g ( n j e t a v a n j e 6. ( A p l j a č k a j e i n a s i l j e p r e d a se p o b u n i l i 7. ( P r o t i v

proti)v

J H W H

8. p o d i ž e sc s v a đ a '

—

m n o m ' — Tumačenje je ovoga da su

Boga tlačenjem i

napljačkahu

gle)daš?

se

prevarom.

bogatstva.

'Stade

raspra,

Tumačenje je ovoga da je raz)mirica i gr(eh)

ono 9 . ( š t o se p o d i ž e i o v l a d a n a r o d o m N j e g o v i m . ) ' S t o g a N a u k

postade

nemoćan 10. ( i n i k a d a s e v i š e n e p o m o l i p r a v o . ' — T u m a č e n j e se o v o g a na

one)

11. ( i n e

koji

odbaciše

suđahu

nika'

po

pravu

Nauk

odnosi

Božji

i zakonu.

'Jer

zlotvor

pro)goni

praved-

—

12. ( T u m a č e n j e Učitej

je

ovoga: 'zlotvor' je zli sveštenik

a

'pravednik')

je

pravednosti

13. ( k o g a j e B o g d a o n a r o d u S v o m i k o j i r e č e : ) ' S t o g a p o s t a d e p r a v o 14. ( z a p e t l j a n o . . . J e r d e l o d e l a m u v a š e d a n e u k o j e ) n e ( b i s t e v e r o v a l i ako

se)

1. i s p r i č a '

—

(Tumačenje

ovoga

se o d n o s i

na)

izdajice,

zajedno

s

čovekom

"297

2. laži. Jer ne ( v e r o v a h u o n o m e što j e t u m a č i o ) U č i t e l j po 3.

Božjim. I na izdaji(ce z a k o n a

4. v e r o v a h u 5. A

pravednosti

rečima

tako

u

Savez

Božji

(i

i s t o se t u m a č e n j e

6. d a n e . T o

Božjih i Novog)

oskvrnuše)

reči o d n o s i

su s a m o v o l j ( n i c i

sveto

saveza. Jer

( n a sve i z ) d a j i c e u

u Save)zu, k o j i ne

nc

Njegovo.

(ime)

potonje

poverovahu

7. s v e m u š t o s u č u l i o o n o m e š t o ć e d o ( ć i n a ) p o s l e d n j i n a r a š t a j , sa usana 8. s v e š t e n i k a , 9. reči s l u g u

koga

10. s v e š t o ć e d o ć i 11.

Haldejce,

14.

ratu,

bi

Bog

Njegov i

(preko

narod,

kako

odnosi

na

mnoge.

oni

mnoge

15. u z a k o n e ( B o ž j c

i (koji

III

1. i p o

tumačio

sve

B o g iskaza

ono

reče: 'Je)r, eto,

Kitejce (I

pašće

zemlj)e

(koji

s)u

zemlja)

dižem

al'

neće

brzi

pod

i

junačni

vladavinu

verovati

' K o j i nadire p o prostranstvima zemlje

16. d a o s v o j i o b i t a v a l i š t a k o j a n i s u n j e g o v a ' — odnosi' na

bi

koji)h

pre)k'.

zatrli

Osvo(jiće

(zajed)nici,

proroka,

lju(t

se o v o g a

kako

Kitejaca.

na

narod

12. T u m a č e n j e 13. u

dade

Njegovih,

. . . . . . . . . .

n i z i j i će p o ć i

da

Po tuku

2. Jer O n j e t a j što r e č e : ' D a

T u m a č e n j e sc

ovoga

visoravni) r pljačkaju

gradove

osvoji obitavališta

zemlje.

koja nisu

njegova.

Strašan 3. i j e z i v j e o n . P r a v o proističe.'

n j e g o v o i uzvišenost njegova iz njega

samog

—

4 . T u m a č e n j e se o v o g a o d n o s i n a K i t e j c e o d k o j i h se ( j e ) z a i na

strah

sve

5. n a r o d e

(prostire). A

obm(an)om

i

hotimični

su svi n a u m i n j i h o v i d a u č i n e zlo,

prevarom

6. ć e se o p h o d i t i p r e m a s v i m n a r o d i m a . ' B r ž i s u i m k o n j i o d l e o p a r d a , hitriji 7. o d v u k o v a u v e č e .

Poskakuju i lebde jahači

njihovi,

izdaleka 8. će d o l e t e t i k a o o r a o k o j i h i t i d a ždere. S v ( i ) će d o ć i r a d i

grabeža,

prethodi 9 . i m i s t o č n i v e t a r . ' — ( T u m a č e n j e o v o g a se o d n o s i ) n a K i t e j c e , 10. ć e i z g a z i t i z e m l j u s v o j i m k o n j ( i m a ) i s v o j o m 11. će d o ć i ' sa o s t r v a m o r s k i h d a

'prožd(re'

stokom.

sv)e n a r o d e

I

koji

'izdaleka

kao

orao',

1 2 . a l ' se z a s i t i t i n e ć e . J a r o s n o , g n e v n o , u p l a m t e ć o j s r d ž b i , z a p e n u š e n 13. o d b e s a g o v o r i ć e sa s v ( i m n a r o d i m a . J e ) r O n j e t a j

koji

14. reče : ' P r e t ( h o d i

kao

15

"298

im

istočni

vetar, (I

pokupiće koji

roblje

reče:'Kraljevima)

pe)sak".

rv

1. ć e

se r u g a t i ,

Tumačenje

Kneževi

se o v o g a

2 . ć e se s p r d a t i

će

mu

služiti

odnosi

ninogima,

na

za

one

sramotiti

poigravanje.'

koji

ugledne,

kraljevima

3 . i v o d i m a se p o d s m e v a t i i r u g a t i se n a r o d u m n o g o m e . sa

svakim

utvrđenjem

poigravati,

nasuće

prah

i

I ' o n ć e se

zauzeće

ga.'

5. T u m a č e n j e o v o g a se o d n o s i n a v l a d a r e K i t e j a c a k o j i ć e o s r a m o t i t i 6. u t v r đ e n j a 7.

naroda

I s mnogo

i uz

sprdnju

se p o i g r a v a t i

sa

njima.

n a r o d a će i h o p k o l i t i d a i h o s v o j e . U

strahu i

8. b i ć e p r e d a n i u n j i h o v e r u k e . I u n i š t i ć e z b o g o b e s t i o n e k o j i 9. u n j i m a . ' T a d a stade v e t a r , i p r o d e . A 10. b o g a

svoga.'

Tumačenj(e

užasu stanuju

taj će o d sile s v o j e

stvoriti

se o v o g a o d n o s i ) n a

vladare

Kitejaca 11. k o j i će, p o 12. p r e d

savetu

bližnjim

njihovog

svojim.

13. d a u n i š t e z e m ( l j u . ' A 14. T u m a č e n j e 15. ( ' Z a r V

krivi(ce)

čovek

na

JHWH,

Bože

m o j , sveče m o j ?

—

Ti

što

JHWH,) Prečistc

oči

2. d a b i g l e d a l e 3.

—

narode.

1. r a d i s u d a s i g a p o s t a v i o i , S t e n o , o d r e d i o g a d a m e k o r i . su ti

doći

t a j će s t v o r i t i ) o d sile s v o j e b o g a s v o g a . '

pradavnina,

nećeš!

proći,

(će n j i h o v i j e ) d a n za d r u g i m

o v o g a se o d n o s i n a

nisi o d

umreti

Doma

Vladari

u z l o , a d a p o s m a t r a š tlačenje nećeš

moći'.

T u m a č e n j e ove reči jeste d a B o g neće zatrti n a r o d svoj

tudih

rukom

naroda,

4. već će u r u k e i z a b r a n i k a s v o j i h dati B o g s u d n a d s v i m Kroz

karanje

narodima.

njino

5. o k r i v i ć e sve z l o t v o r e n a r o d a N j e g o v o g o n i k o j i d r ž a h u

zapovesti

Njegove 6. ( č a k i ) k a d a b e j a h u u n e v o l j i . Jer O n j e t a j k o j i r e č e : ' P r e č i s t e su T i oči da 7.

bi

gledale

u zlo'. — očima

svojim

8. o p a č i n e . 9. z l o t v o r Dom 10. i

T u m a č e n j e se o v o g a o d n o s i u

'Zašto

na one k o j i ne bludišc

za

vreme da

posmatraš

p r a v e d n i j e g o d sebe.' —

izdajice

i

ćutiš

Tumačenje

dok

se o v o g a

uništava odnosi

na

Avšalomov

Ijude

njihovog

saveta

koji

mučahu

dok

je

koren

Učitelj

pravednosti 11. i n e

pomogoše

mu

protiv

čoveka

laži

koji

prezire

12. N a u k u s r e d č i t a v e n j i ( h o v c z a ) j e d n i c e . ' I n a č i n i ć e š l j u d e f d a kao

ribe

13. k a o g m i z a v c i , d a v l a d a š n j i r n a . S v ( e ć e i h p o d i ć i u d i ) c o m , ih

budu)

morske,

mrežom

izvlačiće

svojom

"299

14. i u n i š t i ć e i h ( s v o j i m p r e đ a m a . S t o g a će ž r t v e p r i n o s i t i ) m r e ž i s v o j o j . Stoga

ć e se

radovati

15. ( i v e s e l i t i . I k a d i ć e p r e đ i s v o j o j , j e r će p o m o ć u udeo

njegov.'

njih biti

mastan)

—

16 VI

1.

Kitejci.

2. k a o

I

nakupiće

ribe morske,

blago

i kao

svoje,

sa s v i m

plenom

što r e č e : ' S t o g a

svojim

će ž r t v e p r i n o s i t i

mreži

svojoj 3. i na

kadiće one

predi

svojoj.'

Tumačenje

4. p r i n o s e

žrtve

svojim

znakovima

i prema

5 . se o d n o s e s a s t r a h o p o š t o v a n j e m , udeo

se

ovoga

odnosi

koji

njegov

6. T u m a č e n j e 7. d a ž b i n e

i jelo

njegovo

o v o g a jeste

svoje,

'jelo

bogato'

da

oni

svoje',

bi opustošili

mnoge zemlje.

9. d a

ubija

i smilovati

narode

10. T u m a č e n j e

ovoga

orudu

sve

mastan

— narode

svoj

iz g o d i n e

i u

godinu

' S t o g a će u v e k p o t e z a t i s v o j

se n e ć e . '

se o d n o s i

ratnorrt

raspodeljuju j a r a m

na

8. d a

svom

'jer će p o m o ć u n j i h b i t i

na

mač

—

Kitejce

koji

će p o g u b i t i

mnoge

mačem, 11. m l a d i ć e , 12. u t r o b e

ljude

'Na

se n i

straži ć u svojoj

na

plod

stajati

1 3 . i p o s t a v i ć u se n a b e d e m s v o j i č e k a ć u d a v i d i m š t a ć e m i

reći

14. ( i š t a ć e m i o d g o v o r i t i n ) a m o j e j a d i k o v k e . O d g o v o r i

J H W H

15. ( i r e č e : ' Z a p i š i VII

i starce, žene i decu, čak

neće sažaliti.

videnje i razjasni ga) na pločama

16. t e č n o č i t a o . '

Tumačenje je

1. I p r o g o v o r i

Bog Habakuku

2. p o s l e d n j i

naraštaj.

3.

A

4. t u m a č e n j e

Al'

kada

se t o g a

mu

ovoga

reče:'da

odnosi

na

bi ga

čit(ač

)

d a zapiše o n o završetak

da

mi

š t o će d o ć i

roka

bi ga čitač Učitelja

ne

na

objavi.

tečno

čitao'

—

pravednosti k o m e je

Bog

objavio 5. sve t a j n e r e č i s l u g u s v o j i h , p r o r o k a , ' j e r j o š ć e j e d n o v i đ e n j e 6 . u o d r e đ e n o v r e m e , i s k a z a ć e se d o k r a j a i n e ć e s l a g a t i . ' 7 . T u m a č e n j e o v o g a se o d n o s i n a t o d a ć e se p o t o n j e v r e m e još i preko 8. o n o g a 9.

'Ako

o čemu

govorahu

se z a d r ž i , č e k a j

proroci, jer

ga, jer

tajne

će s i g u r n o Tumačenje

su Božje

doći i se

čudesne.

neće

ovoga

odnosi

kada

im

se o d u ž i p o t o n j e

13. ć e s v i B o ž j i r o k o v i

"300

na

istine

11. k o j i p o s t u p a j u p r e m a N a u k u , k o j i m a n e ć e k l o n u t i r u k e 12. i s t i n i

odložiti,

svega

10. z a k a s n i t i . ' ljude

(doći)

—

vreme.

doći prema odluci, onako

služeći

Jer kako

On

odredi

1 4 . n j i ( m a ) u t a j n a m a m u d r o s t i S v o j e . ' E t o , u z n e s e se a l ' se n e o p r a v d a 15. ( d u š a

njegova

na one

nad

u

njemu.')

kojima

16. ( g r e h o v i n j i h o v i

Tumačenje

ć e se

i koji

se o v o g a

odnosi

udvostručiti

mu

se n e ć e p r a š t a t i k a d a i m

se b u d e

su-

dilo 17. ( ' A

pravednik

1. T u m a č e n j e Nauku,

u

2. će s p a s i t i 3.

će z b o g vere svoje

se o v o g a domu Bog

odnosi

Jhudinom,

iz

Doma

čoveka

i

živeti') sve

one

koji

postupaju

prema

koje

suda, z b o g t r u d a

u Učitelja pravednosti. nadmena

na

n j i n o g i vere

'Štaviše, b o g a t s t v o će p r e v a r n o

njihove napustiti

neće

4 . m e s t o d r ž a t i o n o g a k o j i j e n e z a j a ž l j i v k a o p o d z e m l j e , j e r se ( o ) n , kao

ni

smrt, zasititi

neće.

5. S a b r a ć e o k o s e b e s v e p u k e i s k u p i ć e o k o s e b e s v e 6. Z a r neće s v i o n j e m u i z n o s i t i r u g a l i c e o

i

narode.

zar neće gonetati

pitalice

njemu

7. i r e ć i : J a o j o n o m e k o j i g o m i l a , a n i j e n j e g o v o ! D o k l e će sebe t e retiti 8. z a l o g o m ? ' koji

T u m a č e n j e o v o g a se o d n o s i n a z l o g s v e š t e n i k a

je

9. z v a n

imenom

istine

u

početku

svog

nastupa.

A

kada

vladaše

1 0 . I z r a e l o m , u z o h o l i se i n a p u s t i B o g a i o d m e t n u s e o d z a k o n a

radi

11. b o g a t s t v a . I

koji

se p o b u n i š e

napljačka protiv

i nakupi

bogatstvo

(od) ljudi nasilja

Boga.

12. I b o g a t s t v o n a r o d a u z e d a b i d o d a o n a sebe g r e h k r i v i c e .

I

pu-

tevima 13. g n u ( s o ) b a

delovaše,

u

svem

kalu

nečisti.

'Zar

neće

iz(ne)nada

ustati 1 4 . l i h v a r i t v o j i i p r o b u d i t i se t v o j i m u č i t e l j i , z a r n e ć e š p o s t a t i

njihov

pl(e)n? 15. J e r t i si o p l j a č k a o ostali

mnoge

n a r o d ( e ) , s t o g a će t e b e o p l j a č k a t i

16.

(Tumačenje

o v i h r e č i o d n o š i se n ) a s v e š t e n i k a

se o d m e t n u 17. ( i o d b a ) c i

.

zakone

(Božje)

mu

st(o)ga

naneše i osvete telu n j e g o v o m .

3. r e č e : ' J e r t i si o p l j a č k a o

mnoge

koji

r.

1. g a u d a r i š e . p r e s u d a m a z a z l o t v o r e . I s t r a h o t e 2. z l i h

svi

narodi.'

bolesti

A. ono

što

n a r o d e , s t o g a će t e b e

opljačkati

svi 4. ostali

narodi'

—

t u m a č e n j e se o v o g a o d n o s i n a s v e š t e n i k e

Jeru-

salima,

"301

5. p o s l e d n j e 6. A

koji

će

skupljati

u potonje dane

hovim

zajedno,

u

bogatstvo

korist

iz

u

naroda.

i svi(ma)

koji

njoj.'

9 . T u m a č e n j e se o v o g a o d n o s i n a z ( l ) o g s v e š t e n i k a k o g a , z b o g nog greh(a) p r e m a telja njegovih

obes-

Učitelju

10. p r a v e d n o s t i i l j u d i m a n j e g o v o g S a v e z a , d a d e B o g u r u k ( e 11. u d a r o m

nji-

Jer su o n i t i 'ostali n a r o d i ' .

k r v i ljudske i nasilja n a d ze(m)ljom, g r a d o m

stanuju

plena

ruke

7. v o j s k e K i t e j a c a . 8. ' O d

i

biće predato n j i h o v o bogatstvo, s p l e n o m

da bi ga

uništavajućim,

ne)prija-

mučili patnjama

duše, zato

št(o) j e

okrivljavao

12. i z a b r a n i k a N j e g o v o g . ' J a o o n o m k o z g r ć e z l u d o b i t ( u k ) u ć u s v o j u , da

bi

svio

13. u v i s i n i g n e z d o s v o j e k a k o

b i se s p a s i o o d z l e r u k e . N a m i s l i o

si

sramotu 14. k u ć i Jer

svojoj

zatirući

mnoge

narode,

ogrešio

s i se o

dušu

svoju.

će

15. k a ( m e n

iz) z i d a v i k a t i

16. ( T u m a č e n j e

a greda

mu

iz k r o v a

se o v e r e č i o d n o s i )

na

sv(eštenika)

odgovarati.' koji.. .

17 X

1. d a ć e k a m e n j e n j e g o v o grabežu.

A

biti tlačeno a grede iz k r o v a njegovog

u

što

2. reče r ' z a t i r u ć i

mnoge

3. t u m a č e n j e j e o v o g a

narode' da je

to

i

'ogrešio Dom

s i se o

suđenja u

4. s v o j u p r e s u d u m e đ u m n o g i m n a r o d i m a ,

dušu kome

svoju' će

—

objaviti

o d a t l e će g a p o v e s t i

na

suđenje. 5. I m e d u n j i m a ć e g a o k r i v i t i i n a s u m p o r n i o g a n j g a o s u d i t i .

'Jao

6. o n o m e k o j i g r a d z i d a k r v l j u i n a s e l j e o s n i v a n a n e p r a v d i ! Z a r

nije,

7. e t o , o d J H W H

nad vojskama

8. i p u c i m u č e n i z a

d a se n a r o d i t r u d e r a d i

vatre

što?'

9 . T u m a č e n j e o v e r e č i se o d n o s i n a p r o r o k a l a ž i k o j i j e z a v e o 10. d a k r v l j u z i d a j u g r a d z a l u d n o s t i i d a n a l a ž i u s p o s t a v e

mnoge

zajednicu.

11. D a se r a d i n j e g o v e s l a v e i č a s t i t r u d e m n o g i d a v r š e z a l u d n u s l u ž b u i

da bi ih

poučio

12. d e ( l i ) m a l a ž i , k a k o b i n j i h o v t r u d b i o n i š t a v a n , k a k o

bi

stigli

13. d o p r e s u d a n a v a t r u o n i k o j i s u g r a d i l i i r u š i l i i z a b r a n i k e B o ž j e . 1 4 . ' J e r ć e se i s p u n i t i z e m l j ( a ) s p o ( z ) n a j o m č a s t i i s l a v e J H W H , kao

što

15. p o k r i v a j u se o d n o s i

"302

vode mor(a),' na

(one

Tumačenje koji)

ove

reči

isto

16. p o

obraćenju

svom

17 XI

(vode)

1. l a ž i . A p o s l e ć e i m b i t i o t k r i v e n o z n a n j e , k a o v o d e 2. m o r a , u i z o b i l j u .

'Jao o n o m k o

3. bes s v o j , n a p i j a g a č a k 4.

Tumačenje koji

bližnjega n a v o d i n a piće,

da bi promatrao

njihove

naliva

blagdane.'

se o v o g a o d n o s i n a z l o g

sveštenika

je

5. p r o g o n i o

Učitelja

pravednosti

da bi

ga uništio

u

jarosti

6. b e s a s v o g a . U d o m u p r o g o n s t v a n j e g o v a i u v r e m e o d r e đ e n o g r o k a počinka 7. D a n a

pomirenja,

pojavi

se k o d

njih da ih

uništi

8. i d a i h n a t e r a d a p o k l e k n u u d a n p o s t a , s u b o t n j e g m i r a 'Nasitio

si

9. s r a m o t o m 10. K r u ž e ć i

više n o

slavom

i čašću.

Pij

i ti

i truj

će t e b i s t i ć i č a š a i z d e s n i c e J H W H

11. n a č a s t i s l a v u 12. T u m a č e n j e nadrasla

njihovog.

se se!

sramota

tvoju.'

se o v o g a

čast

i

odnosi na sveštenika

kod

koga je

sramota

njegovu.

13. Jer o n n e o b r e z a k o ž i c u s r c a s v o g a već i đ a š e 14. z a s i ć e n j a , k a k o

bi utažio

15. ( B o ) ž j e u n i š t i t i , d o ( d a j u ć i

žeđ. A l ' mu

putevima

će g a čaša

sramo)tu

jarosti

njegovu.

I

bol. . .

16 17. ( ' J e r n a s i l j e n a d L i b a n o m će t e p o k r i t i a p l j a č k a XII

stoke

1. p r e s t r a v i t i , z b o g k r v i l j u d s k e i n a s i l j a n a d z e m l j o m , g r a d o m i s v i m a što žive u

njoj.'

—

2 . T u m a č e n j e o v e r e č i se o d n o s i n a z l o g s v e š t e n i k a , n e k a m u se p l a t i 3 . o en o š t o m u p r i p a d a , z b o g o n o g a Š t o u č i n i s i r o m a s i m a . J e r

J'

4.

Savet zajedništva,

a

'stoka'

5. N a u k u .

Jer će ga B o g

6. k a o

što

on

7. n a d

gradom

smišljaše

zatrti

i nasilja

su nedorasli

osuditi nad

na

Jhude, koji

'Liban'

delaju

po

zator

siromahe.

A

to

što

reče: ' z b o g

krvi

zemljom' tumačenje je toga: 'grad'

je

Jerusalim 8. u

kojem je činio

9. B o ž j e

svetište.

A

zli sveštenik

dela gnusobe

'nasilje n a d

zemljom'

to

i

skrnavio

su g r a d o v i

Judeje

u

kojima 10. o p l j a č k a i m o v i n u s i r o m a h a . ' Č e m u k o r i s t i k i p — d a g a v a j a s t v a ralac

njegov?

11. L i v e n i k i p i l a ž n o p r o r o š t v o , d a se s t v a r a l a c d e l a s v o j i h u

pouzdaje

nj

12. p r a v e ć i n e m e

kumire?'

—

Tumačenje

o v e r e č i se o d n o s i

na

sve

"303

1 3 . k i p o v e n a r o d a k o j e s u s t v o r i l i d a i m s l u ž e i d a se 14. n j i m a .

Al'

oni

ih

spasiti neće u

dan

suda.

15. k o ( j i k a ž e d r v e ) t u : P r o b u d i se! ( P r e n i se! — 16. H o ć e

li o n poučavati?

'Jao

klanjaju onom

kame)nu

Eto, on je optočen zlatom i

17. i n i k a k v o g d u h a u n j e m u . A l ' J H W H j e u s v e t o m h r a m u

XIII

1. n e k z a ć u t i s v a z e m l j a p r e d n j i m ! ' na 2. k o j i

sve

služahu

kamen

4. i sve z l o t v o r e

sa

i drvo.

sve k o j i zemlje.

A

služe

na

Njegovom;

— T u m a č e n j e se o v o g a

narode

3. s u d a z a t r ć e B o g

ćutljivom.

srebrom,

dan

kumirima

odnosi

Objašnjenja za knjigu TUMAČENJE KNJIGE PROROKA HABAKUKA

I

1. — prorok Habakuk\ Habakuk, u izvornom tekstu Havakuk, u LXX Abakum (Đ. Daničić Avakum), prorok je za koga se ne zna kada je živeo i o kome govori u svom proročkom viđenju. Ovaj kumranski rukopis je na prvim stranicama, stupcima, vrlo oštećen. Dopune teksta sam prihvatio (delimično) prema predlozima A. M. Habermanna i E. Lohsea. Moram pri tom da naglasim da su sve ove dopune veoma proizvoljne i da se često ne oslanjaju ni na dužinu postojećih lakuna, niti na mogući broj redova. Preveo sam ih samo da bi se stekao uvid u pokušaje obnove ovog oštećenog dela rukopisa. Neoštećeni delovi teksta u stvari izgledaju ovako: 1. . . . va)piti a (Ti) nećeš . . . 2. . . . na)danja naraštaja . . . 3. . . . do)ći na njih . . . 4. . . . vijkali z b o g . . . 5. . . . u)g(njetavanje g l e ) d a š . . . 6. . . . Boga tlačenjem i prevarom . . . 7 8. . . . nap)ljač(kahu . . . sta)de raspra . . . 9. . . . raz)mirica i g r ( e h . . . 10. . . . Stoga Nauk postade nemoćan . . . 11. . . . koji odbaciše Nauk B o ž j i . . . 12. . . . progo)ni pravednika . . . 13. . . . je Učitelj pravednosti... 14. Stoga postade pravo . . . 15 . . . n e . . .

I

16' "305

1—2. — Proročanstvo.. . da čuješl; v.: Hab 1, 1—2. 2. — na na{danja naraštaja; ovako prema većini prevodilaca; A. M. Habermann oštećeno mesto — hlt dopunjuje mahalat — bolest, što nije verovatno ni prema njegovoj Konkordanciji za rukopise, jer bi to bio hapax. Imenica tohelet — nadanje, nada, očekivanje, više odgovara eshatološkom sazvučju celog ovog rukopisa, mada se ni ona ne pojavljuje na drugom mestu u rukopisima Zajedništva. 4. — Vikati k tebi; v.: Hab 1, 2. 5—6. — Zašto mi... i nasilje preda mnom; v.: Hab 1, 3. 6. — da su se pobunili protiv Boga ; Dupont-Sommer, koji je u svojim početnim radovima o rukopisima nalazio mnogo uporednih karakteristika između Zajedništva i ranog hrišćanstva (te je svoje stavove kasnije ublažio i donekle povukao), sledstveno svojim pogledima, ovde prevodi:'da oni proganjaju izabranike Božje.' (V.: Dupont-Sommer, Observations sur le Commentaire đ'Habacuc decouvert pres de la Mer Morte, Paris, 1950. i Le »Commentaire d'Habacuc«, decouvert pres de la Mer Morte. Traduction et notes, Revue de l'Histoire des Religions, Paris, 1950. CXXXVII, JNš 2, str. 129-171) 7. — Iza 6. reda se u ostatku rukopisa (leva strana stubca) vidi povučena crta, pod kojom »vise« svi ispisani redovi, ali teksta nema. 7—8. — Stade.. . podiže se svada; v.: Hab 1, 3 9—10.— Stoga Nauk... i nikada se više; v.: Hab 1, 4 11. — Jer zlotvor; Hab 1, 4. 'Zlotvor' — opaki, zli. 'Progoni' — u tekstu dosl. stoji: 'opkoljava'. D. Daničić: 'optječe'. 12. — zli sveštenik; na desetak se mesta u ovom rukopisu zli, opaki, grešni sveštenik — kohen haraša, pojavljuje kao protivnik i suparnik verovatnom vođi Zajedništva Učitelju pravednosti. Premda u naučnoj literaturi nalazimo na mnogo pretpostavki o ličnosti koja se iza ovoga naziva krije, najveći broj mišljenja se slaže da je ovde reč o kralju iz hašmonejske dinastije Aleksandru Janaju (vladao od 103—76. g. pre n. e.) Kao i drugi kraljevi te dinastije, uprkos odbojnom stavu fariseja i, razume se, esena i drugih zajednica, i Aleksandar Janaj je istovremeno uz žezlo držao i položaj vrhovnog sveštenika. Bio je u sukobu s farisejima, a kao što se iz ovog spisa, a naročito iz Pešera Nahuma, vidi (J. Flavije o tome vrlo opširno piše), krvavo se sveti svojim protivnicima koji su u jednom trenutku čak pozvali i sirskog kralja Demetrija III Eukarija da interveniše. Iako su "306

II

bili protivnici fariseja, članovi i rukovodioci Zajedništva iz Kumrana su bili i protivnici sadukeja, samim tim i kralja — velikog sveštenika (v.: E. W., Kršćanstvo, str. 93—96, i D. Fluser, Sekta iz Judejske pustinje i njeni pogledi, str. 457—458). — Učitelj pravednosti; — more hacedek učitelj pravde, pravedni učitelj, verovatni je osnivač, ideolog i rukovodilac Zajedništva. O tom liku postoji ogromna literatura, jer su neki naučnici (posebno Dupont-Sommer i J. Allegro) izazvali lavinu rasprava tvrdnjama da je Učitelj pravednosti verovatno — Isus. No i pored ogromnog broja naučnih pretpostavki do danas se ne može sa sigurnošću znati ko je u stvari bio Učitelj (učiteljem su u to vreme Jevreji zvali iz počasti ne samo svoje učitelje nego i vođe) pravednosti. Verovatno je ovaj vođa Zajedništva živeo od kraja 2. do prve trećine 1. v. pre n. e. 13. — Stoga postade pravo zapetljano; Hab 1, 4. U našim prevodima: 'izopačeno', ovako je doslovno, to time i znači da je pravo, dakle zakoni i važeći propisi, postalo puno »petlji«, koje omogućuju iskrivljavanje i proizvoljno tumačenje. 14. — Jer delo delam; Hab 1, 5. Pokušao sam da prenesem biblijski idiom: ki foal poel. Ovaj navod sam preveo skraćeno, jer se posle reči:'stoga postade pravo' (13. r.) na odlomku rukopisa vidi na kraju sledećeg reda samo gornji deo jedne reči, neki je čitaju kao lo — ne, ali pred slovom L (lamed) ima ostataka još nekog slova, a isto tako i posle alefa se nešto vidi. Za ovde izostavljenu rečenicu:'Gledajte narode, vidite, i zapanjite se!' A. Habermann. T. Gaster i neki drugi pretpostavljaju da se navodila prema drugom tekstu, a ne prema MT, jer pešer — tumačenje objašnjava u sledećem redu da se radi o 'izdajicama'. U LXX, naime, ovaj je deo teksta izmenjen i glasi: 'Gledajte, izdajice...', ali kako grčka imenica katafronetai može da znači onoga koji prezire (dakle, prenosno — izdajica), tako mi u navodu ovoga mesta (v.: N Z De 13, 41) imamo:'nemarljivi (V. S. Karadžić) i 'preziratelji' (Biblija, 'Stvarnost' i dr.). Kako ova promena menja smisao rečenice, pretpostavka je da se ili u masoretskom ili drugom tekstu, koji je bio u upotrebi, potkrala greška, jer su obe imenice u hebrejskom pismu bez samoglasnika dosta slične: bagojim — u narode, bogdim — izdajice. 1—2. — čovek laži; mnoge su pretpostavke o tome ko se krije iza ovog pogrdnog naziva, koji se u ovom i sličnom obliku pojavljuje na nekoliko mesta u rukopisima Zajedništva (prorok laži, tumač laži i sl.), verovatno je reč o raznim ličnostima koji su u

raznim vremenima bili rukovodioci protivnika ove zajednice, najverovatnije fariseji (V.: I. D. Amusin, Teksti Kumrana, str. 163.) 2—3. — po rečima Božjim; dosl. stoji:'iz usta božjih'. UČitelj pravednosti dakle svoje učenje dobija neposredno od boga! 3. — Novog saveza; ova dopuna se prihvata, mada se izraz Novi savez, osim u SZ Jer 31, 31, pojavljuje još samo u DS svitku na četiri mesta (isto i na dva fragmenta), zatim u N Z (Jevr 8, 8.) 4. — sveto ime njegovo; ovako prema predlogu dopune E. L. Sukenika. Habermann predlaže da se dopuni :'oskvrnuše svetu subotu Njegovu'. Kao što sam u snimku rukopisa merenjem utvrdio, ta lakuna dozvoljava da se ispišu svega dva slova, a ne tri, dakle šem (šm) — ime — može da ostane, a šabat (šbt) — ne može. 6. — samovoljnici u Savezu; koji se samovoljno, osiono ponašaju prema Savezu, osnovnom zakonu Zajedništva. A. M. Habermann dopunjuje:'samovoljnici, verolomci Saveza'. Smisao ostaje isti, ali u rukopisu nema mesta za dve imenice. Stoga sam dopunio samo ostećenu prvu imenicu, koja se vidi na snimku. 8. — sveštenika; učitelja pravednosti, koji je svešteničkog porekla. — koga dade Bog zajednici; na razne se načine dopunjuje ova praznina u rukopisu. Ovako prema E. Lohseu, koji doslovno predlaže: 'koga dade Bog(u sred zajed)nice'. A. M. Habermann i drugi dopunjavaju :'kome dade Bog (u srce razu)m', što takođe nije neverovatno. 10. — i koji reče; E. Lohse dopunjuje :'na Njegov narod, i (na zemlju Njegovu. 'Je)r, eto.. .', — Jer, eto dižem; v.: Hab 1, 6. 11. — Haldejce; biblijski naziv Kašdim se opšteprihvaćeno prevodi kao Haldejci. — Ljut i prek; ljut, dosl.: gorak (mar). 12. — Kitejce; v. objašnjene za RSS 1, 2. 14. — Osvojiće oni mnoge zemlje; ovako donekle prema E. Lohseu. 15—16. — Koji nadire po prostranstvima zemlje; v.: Hab 1, 6. Dva poslednja reda su toliko oštećena da se nazire samo prva reč. Verovatno je da je tu stajao ovaj navod, ali pešer nije moguće obnoviti, jer nema osnova za to. A. Habermann dodaje i reči: 'Po visoravni', jer sledeći stubac počinje svezom i. m 2. — da osvoji obitavališta koja nisu njegova; v.: Hab 1, 7. "308

Brži su im konji; od ovih reči do:'istočni vetar', u 9. redu je navod Hab 1, 8—9. Prvu reč je pisar napisao umesto v'kalu — v'kol. Prva znači: i bejahu lakši, brži, a druga: i glas?! Uopšte, u srednjem delu ovog stupca ima dosta pisarskih grešaka. Poskakuju i lebde jahači', u MT stoji: ufašu parašav ufarašav merahok javou', što bi se moglo shvatiti kao ditografska greška, koja je morala vrlo davno nastati, jer otuda i prevodi:'i poskakuju jahači njihovi i jahači njihovi izdaleka će doći'. U Bibl. Hebraica se predlaže čitanje: ufašu parše parašav — poskakuju jahači nad jahačima njihovim. U LXX nema ovog ponavljanja, a ovde u pešeru se navodi verovatno najpravilniji izraz: pašu ufaršu parašav. Ovde je izostavljen i glagol javou — doći će, rečenica se neposredno vezuje za 'izdaleka će doleteti'. Kako glagol paraš znači i ploviti (brod), to sam smatrao da je ovo pesnička metafora jahača koji u pustinji, odnosno na užarenom pejzažu izdaleka izgledaju kao da lebde u vazduhu pri brzom galopu. grabeža; dosl. stoji: nasilja. prethodi im istočni vetar; ovo je samo jedan od mogućih poetskih prevoda ovog nejasnog mesta u SZ književnosti, zasnovan na mogućoj reči m'gamat u m'kademat (v. Bible Pleiade, str. 804). Naime, rečenica u MT glasi: m'gamat p'nejhem kadima — što se već od davnina na razne načine prevodi. Aramejski Targum Jonatan treću reč kadima čita k'ruah kadim kaduma — kao istočni vetar je pred njim! Srednjovekovni komentatori Raši i Ibn Ezra zapažaju teškoću čitanja. Ibn Ezra piše da je reč m'gama tuđa na ovom mestu, a takođe objašnjava da ovde kadima ne znači: na istok, napred, jer osvajač dolazi s istoka, pa bi trebalo dodati prefiks pred imenicu, i da se dobije:'kao istočni vetar'. Raši tumači da je m'gama od glagola gama, koji se dva puta pojavljuje u SZ (u knjizi Post 24, 17; hagmieni-na — 'Nalij mi m o l i m . . . ' i u knjizi Jova 39, 24jigame arec — 'guta zemlju'). U prvom primeru je to glagolska konstrukcija koja znači da devojka treba da nalije vodu da bi je ovaj mogao gutati, a u drugom primeru guta prostore na zemlji, prevaljuje razdaljine. Iz toga Raši izvodi zaključak da je ovde reč o gutanju daha njihovih lica (p'nejhem), koje liči na istočni vetar. Iz toga, a i iz činjenice da u ponovljenom navodu pisac ovog pešera (12—14 r.) govori o tome da je napadač 'zajapuren od besa', I. D. Amusin dolazi do prevoda:'Dihanie ih podobno (razrušiteljnomu) vostočnomu vetru'. Menahem Bula, u svojim komen"309

tarima knjige Habakuka (izd. Mosad Harav Kuk, Jerusalim, 1976), smatra da imenica m'gama dolazi od glagola gamam — saseći, odseći, zatrti, uništiti, te da znači pustoš. Imenica p'nejhem u ovom izrazu (m'gamat p'nejherri) je samo oznaka genitiva, kao i u nekim drugim sličnim SZ idiomima: u PS 42, 6 i 12 se j'šuot panav i j'šuot panaj ne prevode kao:'spas lica njegovog' ili 'spas lica mojega', već samo kao: spasenje moje. Prema tome, ovaj bi izraz trebalo razumeti kao: pustoš njihovu! Dalje, uz napomenu da je kadima umesto kadim samo pesnički ukras, dolazi do tumačenja da je smisao cele rečenice ovaj: »da je pustoš koju za sobom ostavljaju Haldejci (njihova pustoš) nalik na onu koju za sobom ostavlja istočni vetar«. Tako bi prevod trebalo da glasi:'Pustošenje je njihovo, kao ono istočnoga vetra.' O istočnom vetru, koji suši i pustoŠi na Bliskom istoku v.: SZ Ez 17, 10 i Hoš 13, 15. I na kraju, evo nekoliko primera prevoda ovog mesta:'s lica će biti kao istočni vetar' (Đ. Daničić), 'lica im žegu kao istočni vetar' (BibL, 'Stvarnost'«), 'z iztegnjenim obrazom' (Sveto pismo, Ljubljana, 1975.) 'ustremiv lice svoe vpered' (Biblija, ruski, Sinodalni prevod), 'napraviv lico svoe k vostoku' (Bibl. ruski, Bečko izdanje), isto tako i J. Maier, E. Lohse, G. Komoroczy i dr. 'Wyglad ich oblicza (bedzie jak) wschodni wiatr' (Rekopisy, poljski, W. Tyloch), 'the serried mass of their faces is a veritable eastwind' (T. Gaster, The Dead Sea Scriptures), 'the look on their faces is like the east wind' (G. Vermes) itd. — kao orao\ premda sam hebr. nešer ovde preveo opšteprihvaćenom imenicom orao, treba da se naglasi da većina biblijskih komentatora smatra da je ovde pomenuta grabljivica u stvari beloglavi sup — Gyps fulvus, koji se hrani i lešinama. U bibl. književnosti se često sup i orao nazivaju ovim istim imenom. u talmudskoj književnosti je poznat kao simboličan naziv za Rimljane, delom zbog orlova koje su nosili na znakovima svojih legija, a delom i u znak prezira prema supu, lešinaru. IV

15—1. — Kraljevima će se rugati v.: Hab 1, 10. 2. — sprdati mnogima; neki naučnici prevode: 'će se sprdati velikašima.' 3—4. — on će se sa svakim utvrdenjem; v.: Hab 1, 10. Klasični način zauzimanja opsađenog utvrđenja: vojska koja opsađuje stvara visoki nasip sa kojega u istoj ravni napada zidine. Ovde nije slučajno upotrebljena imenica afar — prah, prašina, umesto zemlje, kako bi se podvuklo da će prašina, sitan prah, poslužiti "310

za razaranje kamenih utvrda. U MT je poslednji glagol u redu ('zauzeće ga') zapisan u 3. 1. jednine s odnosom na objekat ženskog roda, mada se odnosi na imenicu m. roda mivcar — utvrdenje. Već u Bibl. Hebraica se pretpostavljalo (v. str. 947) da umesto ovog oblika: vajilk'da treba da stoji v'jilk'dehu, što se u ovom rukopisu i potvrdilo, jer ovde tako, pravilno, i piše. 7. — s mnogo naroda; s brojnim ljudstvom. 8. — zbog obesti; moglo bi se prevesti i:'I uništiće ih zbog prestupa onih koji stanuju u njima'. 9—10. — Tada stade vetar; v.: Hab 1,11. Drugi deo ovog stiha je u MT stvarao vekovima nezgode u tumačenju i razumevanju. Tamo, na početku te rečenice stoji glagol sa svezom v'ašem — i skrivi, što nikako nije omogućavalo shvatljivi prevod ('zlikovac' u Bibl., 'Stvarnost'; 'i skriviće' — Đ. Daničić). U ovom rukopisu stoji v'jasem — i stvoriće, i staviće, i postaviće. Tako smo dobili verziju teksta koja se može prihvatiti. Treba naglasiti da je u LXX i u aramejskom Targumu Jonatana druga verzija. 10. — na vladare Kitejaca; kako to mnogi naučnici ispravno zapažaju, ovde se ne govori o 'kraljevima' nego o vladarima, vođama, pa je i to dokaz da se ne govori o vojskama Seleukida, kojima su zapovedali kraljevi, već o rimskim vlastodršcima, namesnicima cum imperio. V.: I. D. Amusin, Teksti, str. 171. — Ovo se odnosi i na isti izraz u 5. r. 11. — Doma krivice; u nastavku gornjeg reda, prema nekim naučnicima, ovde se govori o rimskom Senatu. To potvrđuje i izraz koji sledi:j'edan za drugim će doći da unište zemlju' — što se odnosi na izbor namesnika koji se biraju na po godinu dana. Iz činjenice da je ovde pisac teksta upotrebio imenicu ašma — krivica — neki vide da mu je bila poznata verzija o kojoj se govori u gornjem objašnjenju za redove 9—10. Tako i W. Tyloch, Rekopisy, str. 317. 15. — Zar nisi od pradavnina; verovatno je da je tu stajao ovaj navod iz Hab 1, 12. Na kraju oštećenog stupca se vidi samo vršak slova lamed, te je moguće da je to ostatak imenice el — bog, koja je ispisana umesto četveroslovlja JHWH na početku sledećeg stiha iz navoda. V 1. — si ga postavio; postavio taj narod, Kitejce, da presudi i da kori. — odredio da me kori; u MT stoji i ovde bezlično :'radi karanja'. — Prečiste su; Hab 1, 13. "311

4. — već će u ruke izabranika svojih; iako u rukopisu jasno stoji: 'izabranika svoga' — dakle u jednini, ovako većina prevodi, uzimajući u obzir mogući kontekst. Ali, treba ozbiljno uzeti u obzir i ona mišljenja prema kojima ovde pisanje u jednini nije greška, već da se odnosi na Učitelja pravednosti, koji je »božji izabranik« i samo kao u takvog može Zajedništvo verovati. V. dalje: IX, 12. Ako i uzmemo u obzir ovaj prevod ('izabranika svojih'), jasno je da se misli na celu zajednicu, s Učiteljem pravednosti na čelu. 5. — okriviće; oglasiće krivima, prema tome: ispaštaće zlotvori. 7—8. — u vreme opačine; ovde je upotrebljena imenica kec — vreme, kraj, kojom pisari Zajedništva označavaju eshatološki rok, predodređeno vreme kraja. Po sopstvenom verovanju, živeli su u vremenu kraja opačine, greha. 8. — Zašto da posmatraš; Hab 1, 13. Preveo sam po MT, jer je ovde u rukopisu tekst izmenjen i glasi: 'Zašto vi, izdajice, posmatrate i ćutite dok uništava. . . ' Premda su neki naučnici u ovome tražili neki poseban smisao, ja ga ne vidim, te mislim da je posiedi pisareva greška. 9. — Dom Avšalomov; postoji vrlo opsežna literatura o pokušajima poistovećenja ove skupine s nekom od istorijski poznatih zajednica u starom Izraelu. Očigledno je da se govori o protivnicima ili čak neprijateljima Zajedništva, ali se ne može pouzdano utvrditi koji su to bli. (V.: I. D. Amusin, nav. d., str. 175—176.) O ustanku Avšaloma protiv svoga oca Davida v.: SZ 2 Sam 15. 12—15. — / načinićeš v.: Hab 1, 14—15. Drugi deo rečenice je u MT drugačiji: 'kao gmizavce što nemaju gospodara'. Moglo bi se prevesti i ovako :'Postupićeš s čovekom kao s ribom morskom...' 13. — Sve će ih podići udicom; ovde pisac misli na »Kitejce«, koji će na ovakav način postupati s narodom. V.: Hab 1, 15. 14. — i uništiće ih; u MT piše: Vjaasfehu — i pokupiće ih; dok ovde tekst glasi: v'jasfehu — uništiće ih, zatrće ih. — pređama; velikim mrežama. — Ceo navod je donekle izmenjen u redosledu; v.: Hab 1, 15—16. 16. — Donji deo stupca je potpuno uništen. A. M. Habermann predlaže ovakvu dopunu 16. reda:'Tumačenje ovoga se odnosi na zlotvore jerusalimske, koji će, kada dođu'. Ovim on povezuje domaće bogataše s neprijateljem, koji će u saradnji s njim povećati svoja bogatstva. Kao istorijska pretpostavka to se "312

može prihvatiti, ali je najverovatnije da je tekst koji je uništen ovde govorio samo o nadirućem neprijatelju i o njegovom gomilanju plena i otete imovine, što drugi deo rečenice i dokazuje. VI 1. — / nakupiće; dosl.:'dodaće'. Ako bismo čak i izostavili ovu tačku iza vlastite imenice Kitejci i time spojili dalji tekst, pokazalo bi se da je A. M. Habermannov predlog dopune nemoguć. 4. — znakovima; verovatno se odnosi na znakove — signum — rimskih legija. Po ovome i nekim drugim delovima ovog teksta mnogi naučnici smatraju da je ovde reč o pohodu rimskih legija u vreme Pompeja, koji je opustošio ceo Bliski Istok. 5. — jer će pomoću njih; v.: Hab 1, 16. 8—9. — Stoga će uvek potezati; v.: Hab 1, 17. U MT je ovaj stih prilično nerazumljiv, iz tri razloga: 1/ na početku stiha stoji član (ha —) koji u ovakvom slučaju upućuje na upitnu rečenicu. 2/ četvrta reč u stihu je imenica herem, u obliku hermo — njegova mreža. 3/ ispred reči tamid — uvek, stoji sveza v — i, tako da se može dobiti rečenica (uz odbacivanje ove sveze /), koja bi glasiIa:'Zar će stoga uvek prazniti svoje mreže da bi ubijao narode — neće se smilovati'. Iz ovoga su vekovima sačinjavani koliko-toliko korektni prevodi, ali ovaj kumranski pešer baca i ovde više svetlosti na izvorni tekst. U njemu, naime, nema ni člana na početku, nema sveze, a umesto imenice herem stoji herev — mač. Izraz harik herev — dosl. isprazniti mač, a zapravo potegnuti mač, postoji na nekoliko mesta u SZ; v.: Izl 15, 9; Lev 26, 33 itd. 11. — Ijude; u rukopisu je verovatno pisarska greška, piše: ašišim — kolači sa suvim grožđem, najverovatnije umesto anašim — ljudi, muškarci. Neki naučnici smatraju da bi trebalo da piše j'šišim — vremešni, stari. Međutim, ova reč je vrlo retka, u SZ se pojavljuje svega na pet mesta, u knjizi Jova (12, 12; 15, 10; 29, 8; 32, 6 i 2 Let 36, 17), a u jeziku Mišne već znači: mudar, učen čovek. Pre bi se moglo zaključiti da je greška nastala otuda što se u SZ na dva mesta (2 Sam 6, 19 i 1 Let 16, 2) ređaju reči: muškarci i žene, kojima se dele ašišim — kolači sa suvim groždem. 12. — Na straži; v.: Hab 2, 1. 14. — JHWH; četveroslovlje se ovde prvi put pojavljuje u sačuvanom rukopisu i pisano je starim hebrejskim, tzv. feničanskim pismom. I to je jedan od načina izbegavanja pisanja i izgovaranja četveroslovlja (grčki: tetragrammaton), koje se zasniva na drevnoj zabrani izgovora Nomen proprium Dei, božjeg vlastitog "313

— 15—16.

VII

1. _ 2. —

"314

imena. Već je odavno poznato da se u starim rukopisima LXX četveroslovlje nije prevodilo na grčki, već se ispisivalo starim (tois arhaiotatois) hebrejskim pismom. O tome ima zapisanih svedočenja Origena i Jeronima. Starodrevna je i jevrejska tradicija da se tamo gde u tekstu SZ piše četveroslovlje, umesto »izričitog imena« (hebr.: šem ham'foraš) čita adonaj — naš gospodar, naš gospodin kao pluralis majestaticus, u smislu: moj gospod. Ova hebrejska imenica je sačuvana čak i u nekim slovenskim i grčkim prevodima doslovno, a kasnije je prihvaćena grčka imenica kyrios (ponekad: kyrios kyrios, ali i adonaikyrios\). 0 pravilnom izgovoru četveroslovlja je napisano vrlo mnogo rasprava. Dugo se smatralo da treba izgovarati Jehova, a danas mnogo naučnika tvrdi da treba izgovarati Jahve. Posle vekovnih rasprava, veliki broj savremenih naučnika smatra da ni jedno od predloženih čitanja nije tačno, da se može uslovno uzeti kao, možda, najbliže ime Jahve, ali da je najtačnije ispisivati ga onako kako u SZ i piše: JHWH. Pri tom treba naglasiti da već 1 u samim rukopisima SZ postoji ne samo ovaj način pisanja već i troslovlje JHW i dvoslovlje JH i JJ. Kao što se iz spisa Zajedništva može videti, oni su u ovom rukopisu ispisali četveroslovlje starim pismom, ali su ga ponegde, naročito u navodima iz SZ, menjali u imenicu el — bog. O velikoj literaturi koja je napisana o tom pitanju preporučljivo je upoznati vrlo dokumentovan rad pokojnog dr Miloša Erdeljana: Supstitucija imena Božjeg JHVH u St. zavetu, Zbornik Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta II, Beograd, 1951. V. objašnj. za PZ 1, 4. Odgovori mi JHWH\ v. Hab 2, 2. — da bi ga čitač tečno čitao; dosl.:'da bi čitač trčao po njemu'. Zanimljivo je napomenuti da se za lako, brzo, dakle tečno čitanje u još nekim jezicima upotrebljava glagol trčati. Tako na primer francuski couramment, ruski beglo, u mađarskom đtfutni az olvasmanyon i dr. I progovori Bog; zapisano je prvobitno bez imenice Bog, p a j e ona naknadno ispisana iznad reda. završetak roka; kao i uvek kada se u spisima Zajedništva govori 0 eshatološkim vremenima, za pojam kraj, završetak, svršetak pisac obično upotrebljava imenicu kec, koja može da znači i vreme, čas, ali i kraj, svršetak. U rukopisima stoga ima prizvuk 1 smisao predodređenog kraja, roka, časa koji je bog odredio za pohođenje i eshatološki prevrat, u čijem su očekivanju živeli 'siromašni' iz Kumrana.

w

— ne objavi; dakle proroku Habakuku bog nije objavio čas pohođenja (visitatio). V. dalje objašnjenje za 4. red, a tako i N Z MT 24, 4 2 - 4 4 ; 25, 13; Mk 13, 3 2 - 3 3 . 4—5. — kome je Bog objavio sve tajne; nasuprot prorocima, a tako i po N Z (nav. mesta), kojima 'tajne' božje nisu prenete, Učitelju pravednosti ih je bog objavio. I ovde, kao i na mnogim mestima u rukopisima Zajedništva, za pojam tajna upotrebljava se aramejska imenica raz, koja se u SZ pojavljuje samo u knjizi proroka Daniela (2, 18; 2, 19:, 2, 27; 2, 28; 2, 29; 2, 30; 2, 47; 4, 6), ali je zato često upotrebljavana u jeziku Mišne. Imenica sod — tajna — u rukopisima se upotrebljava u svom drugom smislu — zajednica, družina, a samo na jednom mestu u svom osnovnom smislu. 5. — jer još će jedno videnje; v.: Hab 2, 3. Moglo bi se prevesti i: 'jer je ovo viđenje još na vreme (došlo)'. 6. — u odredeno vreme; ili:'o predodređenom roku'. — iskazaće se; već su odavno neki naučnici tvrdili da je u MT verovatno pogrešno pisano, tamo je glagol v'jafeah, što je na prvi pogled nerazumljivo. Negde su prevodioci SZ reč povezali s glagolom jafiah — onemoća, odlaže (?!). Tako na primer T. Gaster u prevodu ovoga pešera (nav. d., str. 280., prim 24.) povezuje glagol s arapsko-sirskim korenom koji slično zvuči, i prevodi: skanjera, za sada. U LXX se glagol prevodi: pojaviće se. Bibl. Hebraica predlaže: otvoriće se. Prevodioci pešera različito čitaju ovaj glagol, tako i E. Lohse: žuri kraju. Najbliži je od svih — Đ. Daničić, jer glagol puah — duvati, piriti, izdahnuti, dahnuti, u hif'il konstrukciji: hefiah u 3.1. muškog roda budućeg vremena glasi jafiah, i može da znači osim: duvati, dići vetar, pahnuti mirisom (v.: Pesma nad pesmama, 4, 16), još i: izraziti, iskazati, izustiti (tako i u Pričama Solomonovim 12, 17). M. Bula (nav. d.) u svom komentaru tumači da, prema sličnoj reči u ugaritskom, jafeah znači svedok, svedočiti — a da se taj glagol odnosi i na imenicu ispred, ali i iza sebe, te celu rečenicu tumači:'Jer će doći još jedno videnje koje će svedočiti o roku i svedočiti o (predodređenom) vremenu.' — do kraja; ovde imenica kec (v. objašnj. za 2. red) može da znači i dosl.: kraj, mada bi se moglo prevesti i: 'iskazaće se o roku', 'na vreme'. 7. — potonje vreme; dosl.: hakec haaharon — poslednji rok, krajnje vreme. V. objašnjenja za 2. i 6. red. "315

— odložiti; dosl.: odužiti, produžiti. Dakle, eshatološki 'kraj vremena', 'potonje vreme', nije tako blizu. 9. — Ako se zadrži; v. Hab 2, 3. Sveza i ('i neće') ne postoji u MT, ima ga u jednom rukopisu LXX, a i ovde u ovom rukopisu. V. NZ Jev 10, 37—38, gde u navodu sveza postoji. 11. — koji postupaju prema Nauku; koji deluju prema propisima Nauka, ili koji izvršavaju Nauk. Ovaj se izraz u našim N Z prevodima različito prevodi: Jv 7, 19 — V. St. Karadžić: 'živi po zakonu'; B. Duda — J. Fućak: 'vrši Zakon'; Bibl., 'Stvarnost': 'vrši toga Zakona'; Rim 2, 13 — V. St. K.: 'koji slušaju zakon'; B. D. — J. F.:'izvršitelji... će Zakona'; Bibl. S.: 'vrše Zakon'; Jak 4, 11: V. St. K.: 'tvorac zakona'; B. D . - J . F.: 'vršilac... Zakona'; Bibl. S.: 'vršilac Zakona'. Ovaj se izraz u M T SZ uopšte ne pojavljuje, ima ga na dva mesta u apokrifnoj knjizi Makabejaca, i u talmudskoj književnosti. U rukopisima Zajedništva je ovo najverovatnije jedno od brojnih imena kojima sami sebe nazivaju kao zajednicu. U grčkim tekstovima (Mak i NZ) izraz je doslovno preveden iz hebrejskog oi poietai nomoy — osej hatora. 14. Eto, uznese se; v.: Hab 2, 4. Prvi stih ove rečenice (drugi se navodi u 17. r.) predstavlja vekovnu zagonetku za prevodioce i komentatore SZ. I ovaj prevod, koji se zasniva na opšteprihvaćenim tumačenjima, pokazuje da je i ovako misao nejasna, ali da je ova verzija teksta postojala još i u vreme pisanja ovog pešera. M. Bula (nav. d.) smatra da je, namerno ili nenamerno, došlo do izmene slova u glagolu, da umesto upla — (koji se tumači obično kao pualska konstrukcija glagola afal — podići se, popeti se, i u toj konstrukciji znači: uzneti se, biti nadmen, uznositi se, biti drzak), treba da stoji ulfa — biti onesvešćen, onemoćao. Tako dolazi do tumačenja teksta: 'Onemoća duša njegova koja nije bila prava' — misleći pri tom na Haldejce. Dalje isti autor tumači da se u drugom stihu: 'A pravednik. . .' (koji se često navodi u N Z : Rim 1, 17; Gal 3, 11; Jev 10, 38), govori o narodu Izraela, koji je, nasuprot Haldejcima, 'pravedan'. 14—15. — Navod iz Hab 2, 4 i tumačenje su pod uticajem dela proročke knjige Isaije (v. 40, 2). VIII 1. — u domu Jhudinom; pod ovim se izrazom u SZ podrazumevaju Jevreji, Judejci, ali je to ovde naziv Zajedništva. Neki naučnici smatraju, na osnovu ovog naziva, da je ime Učitelja pravednosti — Jhuda. (V.: I. D. Amusin, nav. d., str. 183, objašnj. 130). "316

2. — Doma suda\ očigledno se misli na sud u kojem će bog suditi u dan suda, Sudnji dan, koji se pominje dalje. V. dalje: XII, 14 i XIII, 2—3, i X 5, gde se govori o osudi na 'sumporni oganj'. Iz ovih navoda, upoređujući ih s navodima iz SZ Ps 11, 6 i N Z Otk 19, 20, a pozivaujći se na rad H. W. Huppenbauera: Gerichtshaus und Gerichtstag im Habakuk — Kommentar von Qumran (Theologische Zeitschrift, Basel, 1961. XVII 4, str. 281—282), I. Amusin izvlači zaključak da je ovde reč o pojmu koji je:»ravnoznačno talmudičeskomu gyhnm i novozavetnom geenna i označaet mesto, gde grešnikov nakazivajut ognem« (V.: I. D. Amusin, nav. d., str. 183.). Čini se ipak da pojam pakla još u Zajedništvu nije bio toliko razvijen, da su za mesto prebivališta mrtvih imali razne pojmove, kao što su: podzemlje — š'ol, ponor propasti — avadon, bezdan — t'hom, i, najčešće, jama — šahat, a da su gore pomenuti navodi samo začeci ideje o paklu, u kojem je večni mrak i oganj (V.: PZ 2, 8). — zbog truda njinog; imenica amal ima nekoliko značenja, prvenstveno težak rad, trud, a zatim i patnja, tegoba. Zbog toga je ova rečenica na razne načine i prevođena (suffering, Miihsal, labor, stradania itd). Da bih održao osnovnu ideju, koja je vrlo važna u shvatanjima Zajedništva preveo sam našom imenicom trud — jer ona znači i težak rad ali i napore i tegobe koji su vezani uz njega. — i vere njihove; ovo tumačenje navoda iz Hab 2, 4, (od 1—3 r.) predstavlja jednu od osnovnih verovanja Zajedništva: vera u Učitelja pravednosti donosi spasenje! O toj povezanosti vere u boga i u Učitelja je mnogo napisano, kako u komentarima ovog pešera, tako i u knjigama o kumranskoj zajednici. 3—8. — Štaviše, bogatstvo će; v.: Hab 2, 5—6. U MT stoji rečenica koja je odavno smatrana za nerazumljivu, naročito početak: v'af ki hajajin boged. M. Luhter je, na primer, preveo: 'Aber der Wein betreugt den stoltzen Man'. Đ. Daničić: 'A kako vino vara, taki je čovjek ohol'. U LXX: 'o de katoinomenos (kai) katafronetes'. U drevnom aramejskom Targumu ne vidim da su pred sobom imali neku verziju koja bi se mnogo razlikovala od MT. I, konačno, nakon mnogih shvatljivih ali i potpuno nesuvislih predloga izmene imenice jajin — vino (čak i u javani — Grk, pa tako: 'der falsche Grieche'!), u ovom pešeru se pojavljuje, umesto te, imenica hon — bogatstvo, imovina. Ako je pisac ili pisar imao pred sobom drugu verziju MT, onda je uneo "317

mnogo više jasnosti, ali ako je i sam ispravljao tekst, onda je morao samo dva joda pretvoriti u jedan vav, a ta se slova inače teško razlikuju u kumranskim rukopisima. Veliki broj naučnika smatra da je ova promena jedna od onih izmena u tekstovima SZ o kojima smo i mi već u našim objašnjenjima govorili. Ovde bi, prema njima, bila izmena koja proizlazi iz idejnih pogleda Zajedništva. Svega nekoliko naučnika smatraju da je ova verzija izvorna i najtačnija: v'af ki hon jivgod — štaviše, bogatstvo će prevarno napustiti... Glagol bi se doduše mogao prevesti i: izdati, biti neverno. U svakom slučaju, ova je verzija teksta mnogo prihvatljivija od onoga koji je u MT. 4. — nezajažljiv; ovako sam preveo izraz koji na hebr. glasi: hirhiv . .. nafšo — raširi dušu svoju. S pravom se u ovim slučajevima imenica duša najčešće prevodi kao guša, ždrelo, ali je nepotrebno i nejasno prevesti: razvaliti ždrelo, razjapiti čeljust, kada ovaj izraz u hebrejskom jeziku znači: biti nezajažljiv, nezasit. 9. — zvan imenom istine; I. D. Amusin predlaže prevod: 'koji je bio pozvan u ime istine'. 11. — od Ijudi nasilja; verovatno se misli na neke od protivnika Zajedništva, možda na fariseje, ili na fanatičke zelote? 12. — bogatstvo naroda uze; neki naučnici misle da je to riznica jerusalimskog Hrama, sa deponovanom imovinom i stranaca, kojom je raspolagao vrhovni sveštenik, koji je bio neprijatelj Učitelja pravednosti. Možda kralj Janaj? 13—15. — Zar neće iznenada ustati; v.: Hab 2, 7—8. 17. — Iz celog ovog reda se vidi samo nekoliko slova, vrlo je teško naći rešenje za dopunu ovog oštećenog teksta. IX 1. — udariše presudama za zlotvore; zbog oštećenog prethodnog reda teško je odrediti pravo značenje prve reči u ovom redu. Očigledno se govori o progonima i mukama kojima je opaki, zli sveštenik (jedan od hašmonejskih kraljeva iz 1. v. pre n. e.?) izlagao Učitelja pravednosti. Moglo bi se ovde prevesti i: 'nepravednim presudama' i sl. 2. — telu njegovom; dosl.: bigvijat besaro — trupu ploti njegove, ili još doslovnije: telu mesa njegova. Iz ovog izraza, koji znači samo: njegovo telo, izvlačene su razne hristološke pretpostavke. O tome v.: A. Škrinjar, Kršćanstvo prije Krista? Obnovljeni život, Zagreb, XXVIII, 1, 1973, str. 94. 3. — Jer ti si opljačkao; v.: Hab 2, 8. 8. — Od krvi Ijudske; v.: Hab 2, 8. "318

12. — izabranika Njegovog; isto kao što u V stupcu (4 r.) mnogi jasno pisanu imenicu u jednini čitaju u množini, tako i na ovom mestu. Ovde, medutim, ne vidim razloga za takvo čitanje, jer je jasno da se u celom odeljku govori o rukovodiocu Zajedništva, o Učitelju pravednosti, koji je »božji izabranik«, (V.: Tumačenje knjige Psalama, II, 5). 12—15. — Jao onom ko zgrće; v.: 2, 9—11. Ovi stihovi su bili dugo predmet rasprave među biblijskim kritičarima, ali ni ovde u pešeru nije drugačije napisano, te se čini da je u pitanju samo teškoća razumevanja ali ne i neispravnost teksta. X 4. — i odatle će ga povesti na suđenje; očigledno je da od kraja prethodnog stupca pa nadalje ova tumačenja govore o opakom, zlom svešteniku, neprijatelju Zajedništva i, naravno, Učitelja pravednosti. 5—8. — Jao onome koji grad zida krvlju; v.: Hab 2, 12—13. 7. — JHWH nad vojskama; i ovde, kao i u celom rukopisu, četveroslovlje je pisano starim pismom. 9. — proroka laži; verovatno je ovo druga ličnost (hebr.: metifhakazav), a ne istovetna sa zlim sveštenikom. Po mnogima, biće da se misli na nekog od vođa farisejske ili druge Zajedništvu protivne zajednice. V. Tumačenje knjige Psalama 1,18: '(tumačenje se ovoga odnosi): na čoveka laži, koji je mnoge zaveo na stranputicu kazivajući laži'. 11. — Da se radi njegove slave; I. D. Amusin predlaže prevod: 'radi bogatstva', što nije nemoguće, ali se u ovom smislu imenica k'vuda (tako je Amusin čita!), umesto k'voda, u rukopisima ne sreće. 13. — izabranike Božje; ovo je jedno od imena kojima sebe Zajedništvo zove. To je, uostalom, pojava koju srećemo i u NZ, gde prvi hrišćani tako sebe nazivaju: v.: NZ Rim 8, 33; Tit 1, 1; 2; Tim 2, 10; Kol 3, 12 i dr. 14. — Jer će se ispuniti zemlja; v.: Hab 2, 14. J H W H — starim slovima. XI 1. — otkriveno znanje; ovo je poseban pojam znanja (hebr.: daat) koje se božanskim putem otkriva izabraniku, ono je tajna za sve ostale. 2. — Jao onom ko bližnjega navodi na piće; v.: Hab 2, 15. U ovom navodu ima nekoliko razlika u odnosu na MT. Najznačajnija je ona na kraju rečenice: 'njihove blagdane'. U M T stoji m'orehem — nagost njihovu. Biblijska kritika je pokušavala da nade "319

drugačije čitanje za ovu imenicu, u LXX umesto nje piše ta spelaia — pečine, špilje, što ne može da bude tačno, jer je pećina na hebrejskom m'ara, a množina bi trebalo da glasi mearot, a njihove pećine — mearotehem. Kumranski pisac pešera je verovatno za potrebe svoga tumačenja izmenio na najlakši mogući način slovo r (reš) u d (daled), koja inače liče jedno na drugoga, te je dobio reč: moadehem. U rukopisima Zajedništva imenica moed znači i blagdan, ali i određeni rok, predodređeni čas, vreme, i tako sam i prevodio na raznim mestima, pa i ovde, zbog veze sa tumačenjem koje sledi dalje, a zbog kojega je pisac najverovatnije i napravio ovu izmenu, kao što se vidi: blagdan. Pozivajući se na to da glagol maadznači spotaknuti se, okliznuti, kolebati se, T. Gaster tumači (nav. d., str. 282, obj. 42) da meodehem može da znači i »their totterings« — ali u prevodu ostavlja »their festivals«. I. D. Amusin, pozivajući se na Danieloua i na T. Gastera, prevodi: 'ego šatania'. Ne vidim tome razloga ni opravdanja jer bismo time stvarali hapax legomenon, jer tu reč nigde nisam našao, ni u kom rečniku, niti u SZ, čak ni u jeziku Mišne. 5. — da bi ga uništio u jarosti; stoji leval'o od glagola bala, koji, pre svega, znači progutati, te takovećina i prevodi: 'da bi ga progutao u jarosti besa svoga'. Tako sam i ja u prvom pokušaju prevoda dela ovog pešera (v.: Kršćanstvo, str. 90) prevideo da ovaj isti glagol u pielskoj konstrukciji znači: uništiti, zatrti! Nema dakle potrebe za metaforično tumačenje glagola progutati. T. Gaster i G. Vermes prevode 'confuse' — da bi ga zbunio, omeo (?), ali W. Tyloch, među malobrojnima, sasvim ispravno: 'zgubić go'. Taj se glagol uostalom u pielskoj konstrukciji i u istom smislu pojavljuje na početku knjige Habakuka: 'ćutiš dok uništava zlotvor pravednijeg od tebe' ( 1,13); v. takođe: 2 Sam 20, 20. 6. — u domu progonstva njegova; premda je imenica bajit — dom, kuća — pisana s neobičnim prefiksom a (abejt, abitT), što je pružilo mogućnost za neobična tumačenja, prevladava mišljenje da je verovatno greška u zapisivanju i da je trebalo da piše sasvim obično b'vejt galuto — u domu progonstva njegova. Učitelj pravednosti je sa svojom zajednicom bio u izgnanstvu, galutu, verovatno u Kumranu, koji nije daleko od Jerusalima. Tu ih je, neznano kada — neki smatraju da je to bilo u vreme Pompejevog osvajanja Jerusalima (63 g. pre n. e.), drugi datiraju kasnije — posetio opaki svestenik u želji da uništi "320

Učitelja. Zanimljiv je podatak da se to desilo na Dan pomirenja (hebr. Jom hakipurim, Jom Kipur) najvećeg jevrejskog verskog posta — praznika. Ovo je jedan od dokaza da Zajedništvo nije slavilo praznike u iste dane kada i službeno jevrejstvo. I u drugim spisima nalazimo podatke da su imali svoj kalendar, svoje računanje vremena i praznika, koji su još više doprinosili razdoru i sukobima sa jerusalimskim sveštenstvom ali i sa farisejima. 8—11. — Nasitio si se\ v.: Hab 2, 16. I u MT, pa tako i ovde, različito se tumači i prevodi kraj drugog stiha: 'Pij i ti i truj se!' U MT stoji v'hearel — što je već odavno na razne načine tumačeno. Ako se uzme u obzir da glagol dolazi od aral, onda znači: obnaži neobrezan ud svoj! Slobodnije prevedeno: Pij i pokaži se u golotinji svojoj! U tom smislu i Bibl., 'Stvarnost': 'pokazuj kapicul' Ako je to metateza dva susedna slova, pa je zapisano ovako umesto v'har'el, onda može da znači isto, ali i: truj se! (od raal — otrov). A baš u ovom obliku se glagol pojavljuje u ovom pešeru. Pri tom treba imati na umu da se i u drugom slučaju može čitati i: v'herael. Oba tumačenja su moguća, ali pored njih postoje još neka, od kojih je jos u vreme prevođenja LXX, pomalo verovatno zazirući od jačine izraza, na osnovu pretpostavke da je u pitanju zamena dva susedna slova, ovaj glagol poistovećen sa onim u Nah 2, 4, v'habrošim har'elu, koji je takođe svojevrstan hapax i kao takav se na razne načine, tumači. U LXX je preveden glagolom: Ijuljati se, klatiti se lelujati. Iz toga su neki naučnici izveli zaključak da je i ovde u pešeru ovako čitano, pa i prevode: taumle, šataisja, stagger, chwiej sie, i sl. Rečenica bi dakle u tom slučaju glasila:'Pij i ti, i klati se!' Iz daljeg tumačenja se vidi da je pisac mislio i na trovanje, na klaćenje od pijanstva, ali je možda mislio i na onu prvu mogućnost, jer govori o 'neobrezanosti srca' zlog sveštenika.

XI1

10. — JHWH\ v. objaŠnjenje za VI, 14. 15. — uništiti; ovde je upotrebljen glagol bala, te bi se moglo prevesti i: 'progutati'. V. objašnjenja za 5. r. 17. — Jer nasilje nad Libanom; v.: Hab 2, 17. I ovaj i prethodni red su potpuno uništeni, ali je ovo verovatna dopuna, jer je u 1. r. sledećeg stupca nastavak navoda. 1. — neka mu se plati; moglo bi se prevesti i slobodno: 'neka mu se vrati milo za drago za ono što učini'. 21

321

3. — siromasima; hebr.: evjonim, jedn. evjon; zbog ove imenice su neki naučnici tvrdili da su članovi Zajedništva i hrišćanska sekta ebjonita jedno te isto. (V.: E. W., Kršćanstvo?, str. 59) 4. — nedorasli Jhude; kako prethodna simolika 'Liban', tako i ova: 'nedorasli Jhude', odnose se na samu zajednicu, pa tako i prethodna i sledeća, u 6. r. 'siromasi'. Vrlo je karakteristično što pod Libanom članovi Zajedništva ne misle na planinu, već na sebe, a još važnije je napomenuti da je u to vreme već bila raširena pojava da je pod pojmom Liban mišljeno na Hram u Jerusalimu, o čemu ima dosta zabeležaka u Talmudu i midraškoj književnosti (V.: Levy, OLHU, sv. II, str. 471). Na nekoliko mesta u ovim rukopisima može se pročitati shvatanje Kumranaca da su oni sami, tj. njihova sveta zajednica — hram, svetište. Ne želeći da pravim dalekosežnija poređenja, upućujem na verovanje hrišćana 'da su oni sami novi h r a m ' . . . 'Svaki kršćanin je i sam hram Božji' (v.: Rječnik biblijske teologije, str. 312). Pri tom ne treba izgubiti iz vida da su članovi Zajedništva ipak verovali u obnovu jerusalimskog svetišta, u doba 'novog stvaranja'. (O svemu tome videti nabrojanu literaturu kod I. D. Amusina, nav. d., str. 199 i 200). Što se izraza 'nedorasli' tiče, razni su prevodi (simple, Einfaltigen, prosteci, prostackovv itd.), a na hebr. peti (u množini — p'tairri) u prvom redu znači: nedorastao, lud. U starijoj jevrejskoj književnosti označava neukog čoveka, koji je neupućen u mudrost Knjiga. U Novom Zavetu (v.: Mat 18, 14 i dr.) ga nalazimo u istom smislu kao i u spisima Zajedništva, na grčkom nepios, u našim prevodima :'ovijeh malijeh' (V. S. Karadžić) i 'maleni' (Bibl., 'Stvarnost'). Ovaj izraz nije pogrdan već samo spada u one kojima članovi Zajedništva sebe poistovećuju s najnižim slojevima društva, sa siromasima i bednima. — koji delaju po Nauku; v. objašnjenje za VII, 11. Kako se u rukopisu glagol pojavljuje u jednini, malobrojni naučnici izvode iz toga zaključke da se to odnosi na ustanika Jhudu u vreme Iroda i da se ceo ovaj deo odnosi na njegovu pobunu protiv Iroda i Rimljana, a zatim na pustošenja rimskih legija posle te bune. Prema tom mišljenju (v.: G. Komoroczy, nav. d., str. 311), posle zemljotresa (31. g. pre n. e.) je kumranski dom napušten i Zajedništvo je boravilo u Jerusalimu, gde je našlo utočište kod Iroda. Tamo je i napao zli sveštenik (pa to je u ovom slučaju posredno isto Irod??) Učitelja pravednosti u Hramu. Ova pretpostavka je usamljena, navodim je da bi se "322

XIII

obogatio uvid u sve moguće pretpostavke koje se iz tekstova Zajedništva izvlače. Na osnovu ove pretpostavke mađarskog profesora I. Hahna, koju ne prihvata skoro niko, G. Komoroczy prevodi: 'to su zavedeni Jhude, izvršitelja Nauka'. Iz daljeg teksta se vidi da je ovo neodrživo. Jednina glagola (ose, umesto osej) je verovatno jedna od pisarskih grešaka. 9—10. — to su gradovi Judeje; iz ovoga se s pravom izvlači zaključak da se radi o onim grupama Zajedništva (ili Esena?) koji su stanovali u raznim gradovima. V.: J. Flavije: 'Oni nemaju nijedan svoj grad, nego mnogi stanuju u svakom.' (Jud. rat, II, VIII 4). 10—12. — Čemu koristi. .. praveći neme kumire; v. f H a b 2, 18. U ovom rukopisu ima nekoliko sitnijih odstupanja od MT, koji nisu od značaja. 13. — koje su stvorili; od ovih reči je rukopis drugog pisara. 14—1. — Jao onom... zemlja pred njim; v.: Hab 2, 19—20. 4. — Posle četvrtog reda je ceo stubac prazan. Treća glava knjige proroka Habakuka se ne koristi za ovaj pešer.

21*

TUMAČENJE KNJIGE PROROKA NAHUMA — Pešer Nahum — (4 Qp Nah — TN)

Prvo izdanje: Allegro, J. M., Further Light on the History of the Qumran Sect, Journal of Biblical Literature, 75, 1956, str. 89—93; isti autor: Discoveries in the Judean Desert of Jordan, V, Qumran Cave 4, Oxford, 1968. i dr.

TUMAČENJE KNJIGE N A H U M A

I

2)

1. ('U vihoru i oluji put je njegov) a oblaci pra(šine pod nogama njegovim') — Tumačenje je ovoga: 2. 'vi(hori i olu)je' — su svo(d)ovi nebesa Njegovih i zemlja Njegova koje je stvo(rio)... 3. 'Pret(i) moru i isušuje (ga)' — Tumačenje je ovoga: 'More' su Ki(tejci)... 4. da se izvrš(i) nad njima presuda i zatru s lica (zemlje)... 5/a s a . . . (vla)darima njihovim čija će vlast prestati. 5. ('Uvenuše Bašan i) Karmel i cvet je Libana uvenuo' — (Tumačenje je o v o g a ) : . . . 6. (pro)pašće na njemu mnogi, na vrhu opačine, jer. . . 7. (Kar)melu i njegovim vladarima. 'Liban' i 'cvet Libana' 8. (ljude sa)veta njihovog, i propašće ispred. . . izabrani(ka)... 9. (sv)e stanovnike sveta 'Pred njim se brda tresu' — Tumačenje je ovoga: 10. . . . zemlja pred njim i pred. . . 'Pred besom (njegovim ko će se održati, i ko 11. odoleti) jarosti gneva njegovog' — Tuma(čenje je ovoga):

(3—4)

l 2.

3. 4. 5 6 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Konačište za grešnike naroda. 'Kuda lav iđaše da bi doneo onamo lavića, (i nema ko da plaši' — Tumačenje se ovoga odnosi na Deme)trisa, kralja Grčke, koji je tražio da uđe u Jerusalim, po savetu propovednika podele, (ali ne dođe jer ga ne dade Bog) u ruke kraljeva Grčke, od Antioha pa sve do pojave vladara Kitejaca. Kako bi kasnije zgazio (Kitejce) 'Lav je grabio za svoje laviće, davio za svoje lavice, p l e n i o ' . . . (Tumačenje ovoga se odnosi) na Gnevnog lava, koji će udariti po svojim velikašima i ljudima svoga saveta. ('Te ispuni plenom) svoj brlog i skrovište svoje grabežom' — Tumačenje se ovoga odnosi na Gnevnog lava (koji dosudi kazne i učini os)vetu nad propovednicima podele, koji poveša žive ljude (na drvo, što ne učini niko) u Izraelu pre toga. Jer onome koga vešaju živoga na (d)rvo či(ta) se: 'Evo me, pred to(bom), govo(ri JHWH nad vojskama. Spaliću, u dim pretvoriti tvoje mnoš)tvo, a laviće tvoje će mač proždreti. Istrebić(u sa zemlje g)rabež. i neće se ču(ti više glas poslanika tvojih' — Tumače)nje je ovoga: 'mnoštvo tvoje' — to su čete vojske njegove ko(ji se nalaze u Jerusali)mu, . . . a 'lavići njegovi' su velikaši njegovi... a 'grabež njegov' — bogatstvo koje je skupi(o u Hra)mu jerusalimskom (će) biti predano u (ruke Kitejaca). . . Efrajim, Izrael, koji će biti predan . . . u . . . II

1. a 'poslanici njegovi' su izaslanici njegovi čiji se glasovi neće više čuti među narodima. 'Jao gradu krvničkom, sav je (u laži, otimanj)a a pun' — 2. Tumačenje se ovoga odnosi na: grad Efrajima, propovednike podele u potonje dane, koji u 'laži' i neisti(ni ho)de. 3. 'grabež u njemu ne nestaje. Čuje se pucanje biča, a čuje se štropot točkova, konja topot, i tandrkanje kola. "328

4. Konjic poskakuje, plamte mačevi i sevaju koplja, i mnoštvo pobijenih, sila leševa, i bezbroj trupova, spotiču se o trupove' — Tumačenje se ovoga odnosi: na vladavinu propovednika podele, 5. iz čije zajednice neće nestati mač (tuđih) naroda, porobljavanje i otimačina, i razdor među njima, i progonstvo iz straha od neprijatelja i mnoštvo 6. leševa krivice pašće na njihove dane, i nema kraja svim ubijanjima njihovim, pa će se čak spoticati o njihova tela u grešnom savetu njihovom. 7. 'Zbog mnoštva bludničenja bludnice lepog izgleda, vešte čarobnice, koja prodaje narode u bludničenju svom, i porodice vr(ača)njem svojim' — 8. Tumačenj(e se) ovoga odno(si): na one koji zavode na stranputicu Efrajima, koji će svojim lažnim učenjem, neistinitim jezikom, i govorom prevarnim mnoge zavesti, 9. kraljeve, vođe, sveštenike i narod s pridošlicama koji su im priključeni. Gradovi i porodice će propasti po savetu njihovom. Ug(l)edni i vla(dari) 10. će pasti (o)d jezika njihovog. 'Evo me k tebi, govori JHWH nad vojs(ka)ma, uzgrnuću ti 11. skute tv(oje) na lice i pokazaću narodima golotinju (tvoju) i kraljevstvima sramotu tvoju' — Tumačenje se ovoga odnosi na. . . 12. . . . gradove istoka, jer su 'skutov(i)\ . . III 1. narodi među njima . . . (ga)dosti mrskosti njihovih. 'I baciću na tebe gadosti, naružiću te, i staviti 2. na uvid, i ko god te vidi skloniće se od tebe.' — 3. Tumačenje se ovoga odnosi na propovednike podele, koji će na kraju predodređenog vremena otkriti svoja zla dela celom Izraelu, 4. i mnogi će shvatiti njihov obesni greh, i zamrzeće ih i naružiće ih zbog zlonamerne krivice njine. A kada se otk(r)ije čast Jhude, 5. skloniće se nedorasli Efrajima iz zajednice njihove, i napustiće one koji ih navode na stranputicu te će se priključiti Izraelu. 'I reći će: 6. Razorena je Niniva! Ko će je ožaliti? Odakle da joj tražim utešitelje?' — Tumačenje se ovoga odnosi na propovednike 7. podele čiji će savet propasti i raspašće se sabor njin, te više neće produžiti (za)jednicu da zavode na stranputicu a nedoras(li) "329

8. neće više snažiti savet njin.' Bolja li si od No-Amo(na, koji leži medu) rekama?' — 9. Tumačenje je ovoga: 'Amon' je Menaše, a 'reke' su ve(l)ikasi Menašea, ugledni... 10. 'vode su oko njega, njegovi su prednji bedemi bile vode, i na vodama su bile zidine njegove' — 11. (T)umačenje je ovoga: to su rat(ni)ci njihovi, juna(ci) (r)atni njihovi. 'Sila je njegova bila Nubija, a Egiptu: kraja nema.' — 12. . . . 'Pont i Libija su ti bili na pomoći' — IV 1.

2.

3. 4. 5. 6.

7. 8. 9

30

Tumačenje se ovoga odnosi na zlotvo(re vojske) njihove, dom Pelega, koji su se priključili Menašeu. 'I on bi raseljen, pođe u ropstvo, nejač bi razmrskana po svim raskršćima, za uglednike njegove bacaće žreb, a svi veli(ka)ši (njegovi) okovani behu lancima' — Tumačenje se ovoga odnosi: na Menašea u poslednja (predodređena) vremena, kada će pasti njegova vlast nad Iz(raelom). . . žene će njegove, nejač i dojenčad poći u ropstvo, a uglednici će njegovi od m a č a . . . 'I ti ćeš ispiti otrov i nestaćeš' — Tumačenje se ovoga odnosi na zlotvore Ef(rajima)... čija će čaša doći na red posle Menašea. . . ('i ti ćeš zatražiti) utočište u gradu pred neprijateljem' — Tumačenje se (ovoga odnosi) na. . . neprijatelja njihovih u g r a d u . . . 'Sve su tvoje tvrđe ko smokve s'. . .

Objašnjenja za TUMAČENJE KNJIGE NAHUMA

1. — U vihoru i oluji; Nah 1, 3; dopune delimično prema predlozima J. Allegra i D. Flusera. 3. — Preti; Nah 1, 4. — Kitejci; u ovom rukopisu verovatno Rimljani. 5. — Uvenuše; Hoš 1, 4. 9. — sve stanovnike sveta; parafraza iz 1, 5 — doslovno stoji: 'stanovnike svemira'. — Pred njim; Hoš 1, 5. 10. — Pred besom; Hoš 1, 6. 4 1. — za grešnike naroda; moglo bi se prevesti i: pagana, neznabožaca, mnogobožaca. Ove dve strane su dopunjene prema predlozima prof. D. Flusera. — kuda lav idaše; Nah 2, 12. Nejasno starozavetno mesto, moglo bi se prevesti i ovako:'Kuda iđaše lav, lavica, tamo i lavić, i nema ko da ih plaši'. 4. — Lav je grabio; Nah 2, 12. 5. — Gnevnilav; verovatno se ovde govori o kralju Aleksandru Janaju. 6. — te ispuni plenom; Nah 2, 13. 7. — nad propovednicima podele; najverovatnije se misli na fariseje. 8. — evo me; Nah 2, 14. 9. — u dim pretvoriti tvoje mnoštvo; u SZ stoji 'u dim pretvoriti tvoju konjicu' (rihba), a pisac ovog pešera je promenio imenicu u rovha — mnoštvo. 10. — i neće se čuti više; ovde su dopune prema predlogu J. Allegra. 11. — koje je skupio; ovako prema predlogu dopune D. Flusera; J. Allegro, J. Jadin i T. Gaster predlažu ovako: 'koje su skupili sveštenici Jerusalimski'. Merenjem lakune na snimku rukopisa ustanovio sam da nijedna od predloženih dopuna nije sasvim verovatna. "331

II

1. — Jao gradu; Nah 3, 1. 2. — Efrajim; prema Hoš. 12, l:'Opkolio me je Efrajim lažju.' — Efrajim je bilo pleme koje se protivilo Davidovoj dinastiji, i postalo sinonimom neprijateljstva i razdora. 3. — grabež; Nah, 3, 1—3. 6. — leševa krivice; onih koji su zbog svoje krivice ubijeni. 7. — zbog mnoštva; Nah 3, 4. — prodaje; izdaje, vara, 8. — lažnim učenjem; zanimljivo da je ovde za učenje upotrebljena imenica talmud. III 1. — / baciću; Nah 3, 6—7. 5. — / reći će; Nah 3, 7. 8. — Bolja li si; Nah 3, 8. — No-Amon; prestonica Egipta, razorio ju je Asurbanipal, 663. g. pre n. e. Grčki: Thebai. — leži medu rekama; misli se na Nil i njegove kanale. 9. — Menaše; pod pripadnicima plemena Menašea se ovde verovatno misli na sadukeje, koji su se borili protiv fariseja (Efrajim), a zatim će i sami propasti, kao Asirija (Niniva), koja je posle razaranja Egipta (No-Amon) i sama propala. 10. — vode su oko njega; Nah 3, 8. 11. — Sila je njegova; Nah 3, 9. 12. — Pont i Libija; Nah 3, 9. IV 1. — Peleg; prema SZ Post (10, 25), Peleg je bio sin Evera, a ime je dobio zato 'što se za njegovo vreme zemlja razdelila'. Ova narodska etimologija se ne zasniva na istorijskim činjenicama, već na tome da glagolska imenica peleg potiče od glagola palag — podeliti, razdeliti, rascepiti. Sektarijanci su prihvatili ovo predanje, imenom 'dom Pelega' su nazivali one svoje protivnike koji su bili zagovornici podele u narodu. — I on bi raseljen; Nah 3, 10. 4. — / ti ćeš ispiti otrov; Nah 3, 11. Kako to i I. Atnusin navodi, za ovaj biblijski stih postoje bezbrojna tumačenja. Komentator SZ proročke knjige Nahuma Menahem Bula (Trej asar, Jerusalim, 1976. g., str. 23) tumači ovu rečenicu upoređujući je s drugim SZ navodima, ovako kako sam ovde prihvatio. 6. — i ti ćeš zatražiti; Nah 3, 11. 8. — Sve su tvoje; Nah 3, 12.

"332

TUMAČENJE KNJIGE PROROKA HOŠEE — Pešer Hošea — (4 Q pHos ba — THOŠ)

Prvo izdanje: Allegro, J. M., A Recently Discovered Fragment of a Commentary on Hosea from Qumran's Fourth Cave, Journal of Biblical Literature, 78, 1959, str. 142—147 (delimično), a zatim isti autor: Discoveries in the Judean Desert of Jordan, V, Qumran Cave 4, Oxford, 1968 i dr.

TUMAČENJE KNJIGE PROROKA HOŠEE (4 Q pHos b )

n

1.('I zar ona ne shvati da) joj ja davah žito 2. (i vino i ulje,) i da joj umnožavah (srebro) i zlato, od kojega načiniše (baale.' — Tumačenje se ovoga odnosi:) 3. na one koji.. . te se nasitiše i zaboraviše Boga. . . 4. baciše iza leđa svojih zapovesti Njegove koje im posla (ustima) 5. proroka, slugu Njegovih. I poslušaše one koji ih zavode na stranputicu, i njih poštovahu, 6. kao od bogova ih se bojahu u slepilu svome. 7 8. 'Zato ću se vratiti i oduzeti moje žito u svoje vreme, i svoje vino (u pravi čas) 9. oduzeću vunu svoju, i lan svoj kako ne bi pokrivala (nagost tvoju). 10. A sada ću otkriti sramotu njenu pred očima milos(nika njezinih) i niko 11. je izbaviti neće iz moje ruke.' — 12. Tumačenje je ovoga: da ih je (Bog) pogodio glađu i golotinjom, da budu na sramot(u) 13. i stid pred očima tuđih naroda, na koje su se oslonili, ali ih oni 14. neće spasiti iz jada njihovih. 'Dokrajčiću sva veselja njena, 15. hodo(časne blagd)ane, (m)ladine i subote njene, i sve praznike njene' — Tumačenje je ovoga: da su 16 (praz)nike vodili po rokovima tuđih naroda, (te su im se 17. veselja) pretvarala u žalost. 'Opustošiću joj (loze "335

18. i smokve njene), o kojima je govorila: Tu su darovi moji, (koje mi dadoše 19. milosnici) moji. Pretvoriću ih u šumu te će ih obrstiti zve(ri poljske)'. (4 Q p Hosa) 1. . . . 'niti će vam se rana zaceliti' — Tum(a5enje je ovoga. . . ) 2. . . . gnevni lavić. 'Jer ću biti kao lav (E)f(raji)mu, (i kao lavić domu 3. Jhudinom' — Tumačenje se ovoga odnosi: 'na poslednjeg sveštenika koji će pružiti ruku da udari po Efrajimu. 4

"336

Objašnjenja za TUMAČENJE KNJIGE PROROKA HOŠEE

(4Q pHos b ) 1. — A zar ona ne shvati\ Hošea, 2—10. Ovo je najveći od nađenih fragmenata ovog svitka. Po nadenim sitnijim fragmentima vidi se da je ovaj pešer bio mnogo korišćen u Zajedništvu. Prema ovim većim odlomcima, a i onim manjim, vidi se da su nastali u nekom vremenu kada su stranci bili u zemlji, kada je vladala glad i kad su se neki protivnici Kumranaca oslanjali na stranu silu. 8. — zato ću se vratiti; Hoš 2, 11. Prema komentaru J. Kila uz ovu starozavetnu proročku knjigu (Trej asar, Mosad Harav Kuk, 1973, Jerusalim) možda je ovo negacija blagoslova, dakle: neće biti plodova. 10. — A sada ću; Hoš 2, 12. 14. — Dokrajčiću; Hoš 2, 13. 16. — praznike vodili; grešili su, jer nisu računali kalendar i praznike po kalendaru Zajedništva. 17. — opustošiću; Hoš 2, 14. (4 Q pHos a ) 1. — niti će vam se rana zaeeliti; Hoš 5, 13. 2. — jer ću biti kao lav; Hoš 5, 14.

22

337

TUMAČENJE KNJIGE PSALAMA — Pešer t'hilim — (4Q pPs 37 — T P)

Prvo izdanje: Allegro, J. M., A newly discovered Fragment of a Commentary on Psalm 37 from Qumran, Palestine Exploration Quarterly, 86, 1954, zatim, isti autor: Discoveries in the Judean Desert of Jordan, V, Qumran Cave 4, Oxford 1964.

TUMAČENJE KNJIGE PSALAMA

I

l-ll 12 'podne' — 13 ugodno — 14 izgrednike izabraše... 15 koji duge kose vole i zavode na stranputicu. . . 16 opakog rukom b o ž ( j o ) m . . . 17. ('Umu)kni pred (JHWH i) čekaj ga, i ne žesti se na onog kome sve uspeva, na čoveka 18. koji spletke kuje' — (Tumačenje se ovoga odnosi): na čoveka laži, koji je mnoge zaveo na stranputicu kazivajući 19. laži; jer oni izabraše bezvrednosti i ne sluša(hu) tumača znanja, da bi II 1. bili uništeni mačem i glađu i kugom. 'StiŠaj gnev i ostavi srdžbu, i ne 2. razdražuj se, jer je to samo za zlo, jer će zlotvori biti istrebljeni' — Tumačenje se ovoga odnosi: na sve koji se vraćaju 3. Nauku, koji se ne odriču obraćanja oda svoga zla, jer svi koji se odupiru 4. da se obrate od svog obesnog greha, biće istrebljeni. 'A koji se JHWH nadaju, oni će baštiniti zemlju'. — Tumačenje je ovoga: 5. oni su zajednica izabranika Njegovog, izvršilaca volje Njegove. 'I još malo i neće biti zlotvora, 6. pogledom ću tražiti mesto njegovo al njega neće biti' — Tumačenje se ovoga odnosi: na sve opačine pod kraj "341

7. četrdeset godina, koje će se navršiti a u zemlji se neće naći ni jedan 8. (z)lotvor. 'Zeralju će baštiniti krotki, i uživaće u mnoštvu mira' — Tumačenje se ovoga odnosi: na 9. zajednicu siromašnih koji će primiti rok posta te će se izbaviti od svih stupica 10. Belijaala, a posle će uživati sva.. . zemlje, i naslađivati se svim uživanjima 11. telesnim. 12. 'Opaki smišlja zlo pravedniku i škrguće zu(bima na nj; JH)WH mu se smeši jer vide 13. da mu stiže dan' — Tumačenje se ovoga odnosi na nasilnike saveza koji su u domu Jhudinom, koji 14. smišljaju da uniŠte one koji deluju prema Nauku, a koji pripadaju savetu Zajedništva al' Bog ih neće prepustiti 15. u njihove ruke. 'Mačeve isukaše zlotvori, i napeše lukove da obore ubogog i siromašnog 16. i da pokolju one koji hode pravo putem. Mačevi će stići u sopstvena srca, a lukovi im se skršiti.' — 17. Tumačenje se ovoga odnosi: na zlotvore Efrajima i Menašea koji su hteli da pruže ruku 18. na sveštenika i ljude saveta njegovog u vreme vatrene kušnje koja dođe na njih, ali ih Bog otkupi 19. iz njihovih ruku. A posle (toga...) behu predati u ruke nasilnika tuđih naroda da im oni sude. 20 21. 'Bolje je malo u pravednika od ogromnog u mnogi(h) zlotvora'. . . (Tumačenje se ovoga odnosi: na) 22. one koji delaju po Nauku, koji n e . . . 23. na zlo. 'Jer će se miši(ce zlotvora slomiti, a oslonac je pravednika) 24. JH(WH. Zna JHWH dane čestitih a baština će njihova trajati doveka' — Tumačenje se ovoga odnosi: na ljude) 25. koji Mu(se) dopadaju.. . 26. 'Ne(će se) postideti u (vreme nesreće'. . . — Tumačenje se ovoga odnosi: na) III 1. povratnike iz pustinje, koji će živeti hiljadu pokoljenja u ispravnosti, i njihova će biti sva baština 2. čovekova, i potomaka njihovih doveka. 'I biće s(it)i u dane gladi, jer će zlotvori "342

3. propasti' — Tumačenje se ovoga odno(si): na one (ko)je će održati u životu u vreme gladi, u roku po(st)a, ali će mnogi 4. propasti od gladi i od kuge, svi koji ne iziđoš(e iz zemlje Jhude) da bi bili s(a) 5. zajednicom izabranika Njegovog. 5/a. 'A oni koji Ijube JHWH kao' — Tumačenje se ovoga od(nosi: na) 5. one koji će postati poglavari i vođe. . . 6. bravi u stadima njihovim... 7. 'kao dim će nestati' — Tumačenje se ovoga odnosi:(na) vođe opa(či)ne, koji ugnjetavaju narod 8. Njegov sveti, koji će iščeznuti kao dim ugarka (na v)etru. 'Opaki uzima zajam al' ne plaća, 9. a pravednik je milostiv i daje. Jer će oni koje (On) blagoslovi da (nasle)de zemlju, a koje proku(ne biće istr)ebljeni' — 10. Tumačenje se ovoga odnosi: na zajednicu siromašnih k o j e . . . u baštinu celi s(vemi)r... 11. Naslediće uzvišenu goru Izra(ela i u sve)tosti će njenoj uživati, a 'koje pro(ku)ne 12. biće istrebljeni' — to su nasilnici sa(veza, zlo)tvori Izraela, koji će biti istrebljeni i zatr(ti) 13. zauvek. 14. Jer:'po JHW(H se utvrđuju koraci čoveko)vi, ceo mu je put mio; Ako pad(ne) ne(će) 15. se srušiti, jer J(HWH mu podupire ruku') — Tumačenje se ovoga odnosi: na sveštenika, učitelja pra(vednosti, kome je 16. g)ovorio Bog da ustane i (koga je) odredio da Mu izgradi zajednicu 17. (a p)ut je njegov ispravljao prema istini Njegovoj. ('Dečak be)jah pa i ostareh i ne(videh pravednika) 18. napuštenog, il' potomke njegove da traže hleba. (Celoga dana) je milostiv i daje u zajam, a potomstvo je njego(vo dostojno blagoslova' — Tumačenje je) 19. ove stvari: o učitelj)u pravednosti.. . 20 IV 1. 'Poročni će zauvek biti istrebljeni a potomstvo opa(kih zatrto') — to su nasilnici. . . 2 Nauka. 'Pravedn(i će naslediti zemlju i stanovati več)no na njoj' — "343

3. (Tumačenje se ovoga odnosi na) hiljadu (pokoljenja. 'Usta pravednika izgovaraju) mudrost a jezik njegov govori 4. (pravo. Nauk je Boga njegovog u srcu njegovom, i ne kolebaju se njegovi koraci' — Tumačenje se ovoga odnosi: na) istinu koju govoraše... 5 njima kazivaše. 6

7. 'Zlotvor vreba pravednika: hteo bi da (ga usmrti. JH)WH (ga neće pustiti u ruku njegovu i neće ga o)kriviti kada mu se bude sudilo' — 8. Tumačenje se ovoga odnosi: na opakog (sve)štenika koji vr(eb)a praved(nika i hoće) da ga u s m r t i . . . i Nauk. . . 9. koji mu je poslao, ali ga Bog ne nap(usti) i neće (dati da ga okrive kada) mu se bude sudilo, a nje(mu će) platiti (Bog o)dmazdom, davši ga 10. u ruku nasilnik(a) tuđih naroda da se nad njim izvrši (sud. 'Nadaj se J)HWH i drži se njegovog puta, pa (će) te uzdići da bi nasledio 11. zemlju, zator ćeš zlotvora vide(ti' — Tumačenje se ovoga odnosi: na) . . . . koji će videti sud nad zlotvorom i sa 12. izabranicima će se Njegovim radovati nasledstvu istine 13. ('Vide)o sam zlotvora nasilnog, koji se ši(ri k'o drvo razgranato, proći ću pred nji)m i eto nema( ga, tražiću )ga i 14. (neće ga biti' — Tumačenje se ovoga odnosi:) na čove(k)a laži (koji) na izabr(an)ike Božje (i — hte)de da uništi

"344

Objašnjenja za TUMAČENJE KNJIGE PSALAMA

(1) 12. — podne; Ps 37, 6. 17. — Umukni; Ps 37, 7. — JHWH; u celom ovom rukopisu četveroslovlje je ispisano starim pismenima. kome sve uspeva; doslovno stoji:'koji uspeva na svom putu'. 19. — bezvrednosti; dosh'lake (stvari)' (2) 1. — Stišaj gnev; Ps 37, 8—9. 2—3. — koji se vraćaju Nauku; koji se ponovo ophode prema propisima Biblije — Starog zaveta, odnosno učenju, ali po shvatanjima Zajedništva a ne po propisima službenog jevrejskog tumačenja Nauka. (V.: I. Amusin: Teksti Kumrana, str. 261, obj. 5). 4. — a koji se; Ps 37, 9. 5. — zajedniea izabranika Njegovog; A. Haberman čita, a prema predlogu H. Stegemanna, neki naučnici i prevode: 'oni su zajednica izabranika Njegovih'. Kod J. Carmignaca stoji 'la congregation de Son elu'. Tako predlaže i Amusin (nav. d., str. 261, obj. 6.) — / još malo; Ps 37, 10. 6. — pogledom ću tražiti; promenjeni tekst SZ izvornika, iz 2. lica u 1. 1. jednine. 7. — četrdeset godina; vreme eshatološkog rata među sinovima svetla i tame. (V. RSS 2, 6; DS 20, 15). 8. — zemlju će baštiniti; — Ps 37, 11. 9. — rok posta; J. Allegro čita umesto taanit — taut, što bi značilo da se ovde govori o roku, vremenu zabluda. Nakon pomnog "345

11.

12. 15. 17.

18. 21. 23. 26. (3) 1.

"346

pregleda snimka rukopisa, ne vidim razlog da se ova reč tako čita. Istina, izraz je donekle teško shvatljiv, ali uzimajući u obzir hiperbolični način izražavanja Kumranaca i ceo dalji tok rečenice, ne vidim osnove za raspravu. Ovde je najverovatnije 'rok posta' — vreme koje je Zajedništvu određeno, ili predodređeno, da bude na iskušenjima, a što će oni smerno prihvatiti, jer će se posle toga nauživati u svim zemaljskim dobrima. — telesnim; dosl.: uživanjima mesa — dakle: putenim, ovozemaljskim slastima, kojih se članovi Zajedništva u ovo vreme odriču. — Opaki; Ps 37, 1 2 - 1 3 . - Mačeve; Ps 37, 1 4 - 1 5 . — zlotvore Efrajima i Menašea; veliki je broj različitih tumačenja na koga se ovde simbolički misli. Neki naučnici smatraju da su to nazivi kojima u svom mesijanskom rečniku žele sebe da predstave članovi Zajedništva. Kao što to može da se pročita, ovde se misli na 'zlotvore', prema tome na neprijatelje njihove zajednice. Verovatnija je pretpostavka da su pod ovim imenima mislili na neke od onih sekti u tadašnjem Izraelu koje su se neprijateljski odnosile prema Zajedništvu. I. Amusin tumači da se pod Efrajimom misli na fariseje, a pod Menaše na sadukeje (I. Amusin, nav. d., str. 263, obj. 22). na sveštenika; ovde se sasvim sigurno misli na rukovodioca Zajedništva, na Učitelja pravednosti. bolje je malo; Ps 37, 16. — jer će se; Ps 37, 17—18. — Neće se; Ps 37, 19. — povratnike iz pustinje; nema ni dva naučnika koji su se bavili istraživanjem ovog svitka a koji bi imali isto mišljenje o ovom izrazu. Prevodi se i tumači kao: pokajnici, obraćenici pustinje, ljudi koji su se vratili iz pustinje, koji se vraćaju, koji će se vratiti iz pustinje, a H. Stegemann tumači čak: povratnici u pustinju. Ima ih koji tumače ovaj izraz i kao: koji zarobljavaju u pustinji, ili: odvode u zarobljeništvo u pustinju. Ovde je ipak najverovatnije reč o pripadnicima Zajedništva koji su izašli da žive u pustinji i tamo se pripremaju za buduće prevrate, u 'potonje dane'. To se vidi i po tome šta piše dalje u 4. redu: 'svi koji ne izađoŠe'. Svejedno je, dakle, da li će to biti 'povratnici iz pustine', ili 'obraćenici u pustinji', pa čak i 'povratnici

u pustinju', jer se svi ti izrazi mogu odnositi na pripadnike Zajedništva. 2 . - 1 biće; Ps 37, 1 9 - 2 0 . 5/a — a oni koji ljube\ početak rečenice iz Ps 37, 20. Ovaj ceo red je pisar uneo naknadno iznad reda, a najverovatnije je to učinio drugi prepisivač. Ovaj stih u Psalmima predstavlja vekovnu zagonetku za tumače SZ tekstova. Zato i nisam preveo kraj navoda. Ovde je posebno zanimljivo da je prva reč izvornog teksta promenjena i prilagođena potrebi pisca ovog spisa. U izvorniku stoji 'neprijatelji' (ojve), a pisar teksta je tu reč pretvorio u: 'oni koji ljube' (ohave). 7. — kao dim \ nastavak navoda iz Ps 37, 20, s neznatnom promenom, u MT i LXX stoji:'u dimu će nestati'. Kao što se vidi, pisac ovog pešera je prvi deo rečenice izmenio, a drugi ostavio skoro isto kao što stoji u SZ. 8. — opaki uzima zajam; Ps 37, 21—22. 14. - po JHWH; Ps 37, 2 3 - 2 4 . 1. — poročni će zauvek', Ps 37, 28. 2. — pravedni; Ps 37, 29. 3. — usta pravednika; Ps 37, 30—31. 7. — zlotvor vreba pravednika; Ps 37, 32—33. 10. — nadaj se; Ps 37, 34. 13. — video sam; Ps 37, 35—36. — proći ću; ovde je tekst izmenjen, u MT:'on prode'. 14. — htede da uništi; odavde pa nadalje rukopis je veoma oštećen; od donekle razumljivih odlomaka važan je onaj u redovima 18—19: 'biće uništeni i zatrti iz zajednice Zajedništva...'; u 23—24. r. se tumači Psalam 45, 1, i tu još možemo da pročit a m o ' . . . to su sedam odeljenja obraćenika Izraelovih'; u 25. redu se na kraju raspoznaju reči: 'sveti duh, jer...', a u 27. redu se ponovo pominje Učitelj pravednosti.

"347

MIDRAŠ O MALKI — CEDEKU — Midraš Malki — cedek — (11 Q M e l c h — MM)

Prvo izdanje: van der Woude, A. S., Melchisedek als himmlische Erlosergestalt in den neugefundenen eschatologischen Midraschim aus Qumran Hole XI, Oudtestamentlische Studien, 14, 1965, str. 354—373.

MIDRAŠ O MALKI — CEDEKU

1.

...

2. . . . (A to) što reče:'Te oprosne godine neka se svako vrati na posed svoj' — (Tumacenje se toga odnosi na) 3. . . . (A to što reče: 'Neka opros)ti svaki zajmodavac zajam koji je dao (bližnjemu svome, neka ne vrši pritisak na bližnjega svoga i na brata svoga, jer je proglašeno) opraštanje 4. (Boga' — Tumačenje se ovoga odnosi na poto)nje dane, na zarobljene koji. . . zarobi 5. . . . i iz baŠtine Malki-cedeka.. . k(ao). . . oni. . . (Malki-c)edek, koji 6. će ih vratiti k njima i proglasiće im slobodu, da bi (i)m se otpustilo (i da bi se iskupili) obesni gresi njini i . . . Ovu reč 7. u oprosnoj godini posle(d)njoj reč(e). . . (iskup)ljenja, t(o). . . (op)rosna godina de(s)eta 8. kako bi se u njoj iskupili svi sinovi (svetla i) ljud(i iz k)ola Mal(ki)-cedeka. . . o njima. . . jer 9. je to predodređeni rok, godina milosti prema Malki-ce(deku). . . a Božji sveti (biće pozvani) pred vla(s)t suda kao što piše 10. o njemu u pesmama Davida, koji reče:'Elohim (s)tade u za(jednicu bogova), usred bogova ćedasudi'. I o njemu reč(e:'Na)d nju 11. se, u visine, vrati. Bog će da sudi narodima'. A to što re(če:'Dokle ćete) suditi krivo i davati pred(nost) zlotvori(ma! Se)la!' 12. Tumačenje se ovoga odnosi na Belijaala i na du(ho)ve kola njegovog k o ( j i . . . ) u knji(zi Jehe)zkiela. . . "351

13. A Malki-cedek će ostvariti os(ve)tu su(d)ova Bož(jih. . . iz ruku Be)lijaala i iz ruku svih (duhova kola) njegovog, 14. a pomagaće mu svi anđeli (višnji. 0)n je taj koji reče: . . . svi sinovi ju(na)ka i . . . 15. ova. To je dan po(kolja. 0)no što reče (o potonjim danima putem Ješa)je, proroka, koji reč(e:'Kako) su divne 16. na brdima nog(e) objavljiva(ča, koji o)glašava mir, objav(ljuje dobro, oglašava spase)nje, kazujući Cijonu: (Kraljuje) Bog tvoj'. 17. Tumačenje je ovoga: 'brd(a\ . . 18. A 'objavljivač'j(e po)mazanik du(ha), koji reče:... (A to što reče:) 'objavljuje 19. dobro, oglaša(va spasenje'), to je ono što je o njemu napi(sa)no, a što (reče:.. . 20. da ute(ši)... da im (da) razuma u sva predodređena vremena gne(va...) 21. . . . istina. . . 22.

...

23. . . . odstupila od Belijaala. . . 24. . . . sudovi(ma) Božjim, kako je o njemu napisano: '(Kazujući Cijo)nu: Kraljuje Bog tvoj'. '(Ci)jon' j e . . . 25. . . . koji sklopi(še) Savez, i odstupiše od hoda (po p)utu, naroda, a 'Bog tvoj' j e . . . 26. . . . Belijaala. A to što reče: 'Objavite duvanjem u ro(g, jekom), u (sedmom) me(secu)'. . .

Objašnjenja za MIDRAŠ 0 MALKI - CEDEKU

— Malki-cedek; ličnost koja se u SZ pojavljuje u Post 14 i u Ps 110, 4, a u N Z u Poslanici Jevrejima (6, 20 i 7). U knjizi Postanka je izveštaj o njemu nepovezan s prethodnim pa i sa sledećim. U prevodima se ime ispisuje prema LXX Melhisedek, a izvorno ime se na razne načine tumači: moj kralj je pravda (ili pravedan); moj (bog) Meleh je pravedan; moj kralj je (bog) Cedek, a u N Z (Jev 7, 2):'Car pravde' — 'kralj pravednosti'. U aramejskom prevodu SZ, tzv Targum Jonatan, stoji: 'Malka cadika (pravedni kralj) je Šem, sin Noaha (Noja)'. U talmudskim spisima se želi umanjiti značaj legende o ovom kralju, kome je priznato sveštenstvo uprkos nepoznatom rodoslovlju, nepoznatoj majci i ocu (v.: Nedarim 32/b), ali je zato o njemu, pa čak i o »bezgrešnom« rođenju njegovom (!), više govora u apokrifnom slovenskom Hanohu (Enohu). Ovaj rukopisni odlomak midraša je zbog izraženog očekivanja dolaska Malki-cedeka kao nebeskog sudije u eshatološka vremena »kraja dana«, zatim zbog ostalih osobina kojima se opisuje, ubrzo posle objavljivanja izazvao izuzetnu pažnju naučnika. (v.: D. Flusser, Malchizedek and the Son of Man, Christian News from Israel, Jerusalim, IV 1966; A. S. van der Woude, Melchisedek als himmlische Erlosergestalt in den neugefundenen eschatologischen Midraschim aus Qumran Hole XI, Oudtestamentlische Studien, 14, 1965, str. 354—373; Y. Yadin, A Note on Melchizedek and Qumran, IEJ 15, N 3, 1965, str. 152—153; I. D. Amusin, Teksti Kumrana, Moskva, 1971, str. 287—303; Y. Yadin, The Dead Sea Scrolls and the Epistle to the Hebrews, 22

353

2.

3. 4.

6. 9.

10.

11. 12.

"354

in Aspects of the Dead Sea Scrolls, Scripta Hierosolymitana, Vol IV, Jerusalem 1957, str 36—55; K. B. Starkova, nav. d., str. 128-129. i dr) — Te oprosne godine; v.: Lev 25, 13. — oprosna godina; godina jubileja (hebr.: šnat hajovel), prema SZ (Lev 25, 8—15) svaka 50. godina, kada se opraštaju dugovi, oslobađaju robovi, zemlja se vraća svojim prvim vlasnicima, ne obrađuje se i dr. — Neka oprosti; v.: Pnz 15, 2. O mogućnosti drugog prevoda, v. objašnjenje za DS X, 18:'Neka ništa ne daje na zajam'. — Bogu; tako prvi izdavač rukopisa van der Woude dopunjava, piše umesto J H W H iz MT imenicu el — bog. — ne zarobljene; zanimljivo upozorenje Amusina: imenica šavuj — zarobljenik, sužanj, pojavljuje se u SZ samo na jednom mestu i to u Is 61, 1—2. Prema NZ, to mesto čita Isus u Nazaretu, (v. Lk 4, 16—21)! Proverom, ustanovio sam da se ni u spisima Zajedništva ova imenica više ne pojavljuje. — zarobi; ova reč na kraju vrlo oštećenog reda nije sasvim čitljiva. — da bi im se otpustilo; nejasno i vrlo teško čitljivo mesto. — je to predodredeni rok; u prvom izdanju A. S. v. d. Woude je predložio da se prve reči ovde čitaju: 'On ozakoni godinu milosti'. Ovako sam preveo prema predlogu J. Jadina, koji je to izneo prof. Flusseru usmeno, a zatim i objavio. — a Božji sveti; verovatno se odnosi n i članove ZajedniŠtva. V.: PZ 5, 18; DS XX B 6—7, i dr., a možda se misli na anđele! — o njemu; o Malki-cedeku. — Elohim stade u zajednicu bogova; po shvatanju Zajedništva, možda bi bilo bolje da se prevede: 'Elohim stade u zajednicu Božju, usred anđela će da sudi'. A. S. v. d. Woude prevodi prvu reč elohim: der Himmlisehe — nebeski, i pretpostavlja da se odnosi na Malki-cedeka, a u drugom slučaju tu reč istom imenicom ali u smislu: nebeski anđeli. Ovo potkrepljuje time što se u ovom odlomku bog naziva samo el, a nikako elohim, pa se čak i el u množini u 14. r. prevodi, kao i obično: anđeli. Navod je iz Ps 82, 1. — Nad nju; v. Ps 7, 8 - 9 . — Dokle ćete suditi krivo; v.: Ps 82, 2. — u knjizi Jehezkiela; verovatna dopuna prema predlogu I. D. Amusina. Jehezkiel — Jezekilj — Ezekiel.

14. — svi anđeli; dosl. :'bogovi'. 15. — Ješaje\ proroka Isaije. — Kako su divne; v. Is 52, 7. 16. — objavljivača\, glasonoša, koji donosi dobru, blagu vest, o glagolu i imenici biser, rrivaser v. obj. za za Zahv 4, 29. — objavljuje dobro; sreću, dobrobit. 18. — objavljivač je pomazanik duha\ u prvom izdanju ovog Midraša van der Woude je čitao :'A 'objavljivač je Pomazanik. On je taj koji reče'. (Pomazanik — mesija.) Kako to piše prof D. Flusser u navedenom radu o ovom midrašu, J. Jadin ga je, nekoliko meseci pre izlaska časopisa iz štampe, upozorio da bi ovaj red trebalo čitati ovako kako sam, po tom predlogu i preveo. O tome je kasnije J. Jadin i pisao, a u drugom izdanju M. de Jonge and A. S. van der Woude, 11 Q Melchizedek and the New Testament (New Testament Studies, Cambridge, 1966, 12) i sami kao izdavači rukopisa su taj predlog prihvatili. 26. — Objavite duvanjem u rog', v.: Lev 25, 9.

21*

FLORILEGIUM (4 Q F 1 o r — F L)

Prva izdanja: Allegro, J. M., Further Messianic References in Qumran Literature, Journal of Biblical Literature, Philadelphia, 1956, LXXV, pt 3, str. 174—187; zatim (isti autor): Fragments of a Qumran Scroll of Eshatological Midrašim, JBL, 77, 1958, str. 3 5 0 - 3 5 4 ; i Discoveries in the Judean Desert, sv. V, str. 53—57.

FLORILEGIUM — Zbornik eshatološko-mesijanskih navoda iz SZ —

1. — . . .neprijatelj. . . ('I neće produ)žiti sin poroka (da ga muči) kao pre, i od dana kada 2. — (odredih sudije) nad narodom mojim Izraelom' — to je dom koga (će ti On sačiniti u po)tonje dane, kao što piše u knjizi 3. — (Nauka :'Svetište, Gospode, po)digoše ruke Tvoje, JHWH će vladati na veke vekova'. To je taj dom u koji neka ne ulazi 4. — (čovek s telesnom manom) večitom, ni Amonićanin, ni Moavićanin, ni nezakonito rođeni, ni tuđin, ni pridošlica, doveka, jer će Njegova svetost tamo 5. — bi(va)ti, (i slava će se Njegiva več)no i zauvek nad njim javljati, i neće ga više stranci predavati strašilu pustoši kao što su pustošili ranije 6. — svetište Izraelovo zbog grehova njihovih. I On reče da Mu se sagradi svetište čovečje, da bi se u njemu prinosio Njemu kad 7. — pred Njim vršenjem Nauka. A to što reče Davidu :'Da(ću) ti mi(ra), od svih neprijatelja tvojih' — to znači da će im On dati mira od (s)vih 8. — sinova Belijaalovih, koji im podmeću da se spotiču, da bi ih uništili (zbog obesnih grehova) njinih, kada dođoše po naumima Bel(ija)ala da podmetnu si(novima) 9. — svet(losti) i da smišljaju protiv njih grešne misli, da bi bi(li uhva)ćeni od Belijaala (zbog zab)luda svojih. 10. — ('Zar ti ne) kaza JHWH da će ti sagraditi dom? I podići ću potomka Tvoga posle tebe, i ustanoviću presto kraljevstva njegovog 11. — (zauve)k. Ja (ć)u mu biti otac, a on će meni biti sin'. "359

12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

II

1. 2. 3. 4.

— To je izdanak Davidov koji će se pojaviti s Tumačem Nauka koji će — . . .na Ci(jonu u po)tonje dane, kao što piše:'I podići ću opali šator Davidov', a to je šator — Davidov koji je pa(o, ko)ji će se podići da bi spasio Izrael. — Midraš o:'Blago čoveku koji u savetu opakih nije hodio' — Tumačenje se ovih reč(i odno)si na one koji odstupiše s puta (naroda)... — A o onima o kojima je zapisano u knjizi proroka Ješaje o potonjim (da)nima :'I bi kad me snažnom (rukom odvrati da hodim putem) — ovoga naroda' — A oni o kojima piše u knjizi proroka Jehezkiela da se 'ne(će skrnaviti više) — (ku)mi(ri)ma svojim' — to su sinovi Cadoka i lju(d)i save(t)a njihovog.. .u potonje (dane kada se okupe) u Zajedništvu. — ('Zašto se uzbuni)še narodi, i puci smišlja(ju zaludnosti. Podi)goše se (kraljevi zemlje i kne)ževi se zaveriše protiv J H W H i protiv — (pomazanika Njegovog' — Tu)mačenje se ovoga odnosi (na sinove Cadoka, svešte)nika, a oni (su . . . ) izabranici Izraela u potone dane. — Ovo je vreme vatrene kušnje koja dola(zi . . . J)hudu( da dovrši... — Belijaal i ostaje. . . (k)olo, i postupiše sve po N a u k u . . . — M o j s i j e . . . To je o n o . . . što piše u knjizi proroka Daniela: 'Okriviše k r i v o g ' . . . — a pravedni...

Objašnjenja za FLORILEGIUM

I

1. — neprijatelj... I neće produžiti; ovako po predlogu dopuna i čitanja J. Allegra, prema SZ 2 Sam 7, 10—11. J. Jadin predlaže dopunu koja se oslanja na sličan navod iz Ps 89, 23 (v.: J. Jadin, A. Midrash on 2 Sam VII and Ps I—II/4Q Florilegium), Israel Exploration Journal 9 (1959), str 95—98). J. Strugnell u svom iscrpnom radu o Allegrovom izdanju rukopisa nađenih u pećini Q4 smatra da naslov Florilegium ne odgovara sadržaju, jer ta latinska reč znači rukovet književnih tekstova, a ovaj rukopisni odlomak koji je J. Allegro sastavio od 24 malih fragmenata pre spada u rod kumranskih pešarim (pešer, množina pešarim — tumačenje tekstova) — v.: Strugnell, J. Notes en marge de volume V, Revue de Qumran, Br 26, 1970, str. 220-225. 2. — to je dom; umesto uobičajene imenice pešer, pisac ovde i dalje posle navoda iz SZ upotrebljava ličnu zamenicu 3.1. jednine hua — on, koju prevodim:'to je'. — koga će ti On sačiniti; ovako prema predlogu dopune J. Jadina. A. Habermann predlaže :'koga će sagraditi JHWH'. 3. — Nauka; J. Jadin predlaže:'knjigu Mojsijevu', ali takav naziv za SZ nije poznat u rukopisima. — Svetište, Gospode; v.: Izl 15, 17—18. Četveroslovlje JHWH je ovde pisano kao u MT, običnim hebrejskim kvadratnim pismom, što nije običaj u rukopisima Zajedništva. 4. — čovek; u značenju 'niko'. Dopuna prema predlogu J. Jadina, v.: RSS 7, 4 - 5 ; PZJ 2, 5 - 6 ; SZ Lev 21, 1 7 - 2 3 . E. Lohse, prema predlogu J. Allegra, čita:'večito, nikakav Amonićanin...' "361

ni nezakonito rodeni; kod imenice mamzer je koža napukla, pa J. Maier čita 'ein Auslander' — ben zar. To je nemoguće već i stoga što ostatak slova m (mem) može da se čita po izgledu samo kao tzv. srednji n(nun), a ovde bi trebalo da piše krajnji n, kao u reči (ben nehar) koja odmah za ovom sledi u rukopisu. Mamzer nije vanbračno dete, kopile, nego dete iz braka koji je sklopljen na osnovu propisa koji ne odgovaraju jevrejskim zakonima iz oblasti bračnoga prava. ni pridošlice; J. Jadin predlaže da se ovde čita: vaed — 'za uvek', umesto vager — 'i pridošlica'. U snimku rukopisa se vidi mala napuklina, ali se ipak može čitati dosta jasno ova druga reč. J. Strugndl prihvata ovo čitanje, koje ima u prevodu i sam J. Allegro, ali napominje da imenica ger kao arameizam znači »adulterer« — neznabožac, mnogobožac. U meni dostupnim aramejskim rečnicima ovakvo značenje imenice koju Strugnell objašnjava nisam našao. Isti autor dodaje kao mogućnost da se ta reč čita možda jagod i predlaže tumačenje »etre separe«, dakle:'ni tuđin, neka bude odvojen doveka, jer. . .'. jer će Njegova svetost; zbog sličnosti slova j (jod) i v (vav) u rukopisima Zajedništva, razni su predlozi čitanja ovih reči: 'jer su moji sveti tamo' (Allegro), 'Njegovi sveti' (Jadin), pri čemu obojica podrazumevaju anđele. E. Lohse čita umesto k'došaj (ili: k'došav, k'došo) šam — k'došej šem, i stavlja iza reči tačku. Tako dobija rečenice koje prevodi: ' . . .već oni koji nose ime svetosti. On (će) biti (. . .do)veka. Stalno će se nad njim pojavljivati.' U svom sam prevodu prihvatio predlog dopune sledećeg reda I. Amusina i smisao koji iz toga proizlazi. (v.: I. Amusin, Teksti Kumrana, str. 270—280) i slava će se Njegova večno; dopuna I. Amusin prema Is 60, 2 i Ps 72, 19. i neće ga više stranci; J. Allegro, E. Lohse i dr. prevode:'i neće ga više stranci razarati'. D. Flusser (v.: Fluser, D., Two Notes on the Midrash on 2 Sam VII, Israel Exploration Journal, 1959, IX, Br. 2, str. 99—109) iznosi mišljenje da ovde glagol šomam ne znači razoriti, porušiti, već pustošiti, skrnaviti, oskrnaviti, i to zasniva na činjenici da Hram u Jerusalimu u vreme pisanja ovog rukopisa još nije bio razoren, a i na izrazu šikuc mšomem — strašilo pustoši, gnusoba pustoši, iz Dan 9, 27; 11, 31 (v. i: N Z Mt 24, 15; Mk 13, 14). To Fluserovo mišljenje prihvata i Amusin, koji na kraju reda prevodi:'kak oni oskvernjali prežde'.

6. — zbog grehova njihovih; zbog grehova Izraelovih. — svetište čovečje; Izraz mikdaš adam se u rukopisu jasno vidi i nema razloga da se ispravlja, kako to predlažu D. Fluser i drugi naučnici (Fluser, nav. d., str. 102). J. Jadin predlaže prevod:'svetište medu ljudima', a tako prevodi i E. Lohse, dok J Allegro ima:'a man-made sanctuary'! I. Amusin u svom radu: Iz kumranskoi antologii eshatologičeskih tekstov (4Q Florilegium), Kratkie soobščenija Instituta narodov Azii Akademija Nauk SSSR, Moskva, 1965, Br. 86, str. 56—66, i u Teksti Kumrana (str. 272—276) iznosi mišljenje da je ovo jedna od osnovnih ideja ovog zbornika. Po njegovom, ovo 'svetiŠte čovečje' treba da je buduće svetište, koje nije rukama čovečjim sagrađeno — o kome se govori u NZ (v.: Mk 14, 58). Povezujući ovaj izraz s rečenicom koja dalje sledi, I. Amusin pretpostavlja da isti »podvlači 'duhovnost' i 'čovečnost' hrama, za razliku od svetišta, koje je bilo uglavnom mesto prinošenja životinja na žrtvu« (nav. d., str. 276). 6—7. — dabise u njemu prinosio Njemu kad, pred Njim, vršenjem Nauka; ova se rečenica na najrazličitije načine tumači i prevodi. Na jednoj su strani naučnici koji u izrazima 'prinošenje kada' i 'vršenje Nauka' (ili 'dela Nauka') vide stvarno prinošenje žrtava, a na drugoj oni (J. Jadin, J. Allegro, J. Maier, E. Lohse) koji smatraju da su to izrazi koji predstavljaju simboličke pojmove: vršenjem propisa Nauka ispunjava se obaveza prinošenja žrtava. Zanimljivo je da na primer, J. Carmignac prevodi:'gde će Mu se prineti (kao) kad pred Njim dela Zakona' — a u objašnjenju ovog mesta govori suprotno :'Pisac nesumnjivo želi da kaže da su dobra dela koja propisuje Zakon, za Boga istovetna s kađenjem (premda u Pravilniku Zajedništva 9, 5 postoji takva ideja), već pre da je hram sagrađen radi toga da bi se u njemu prinosile žrtve, koje propisuje Zakon« (v.: Carmignac, J., Les Textes de Qumran, Paris, 1963, str 283). 7. — Daću ti mira; nastavak navoda iz 2 Sam 7, 11. 8. — zbog obesnih grehova njinih; prema predlogu dopune J. Jadina. — kada dodoše; J. Jadin predlaže da se ovde čita: 'kada zabludiše'. U rukopisu se jasno vidi glagl bau, pa ne vidim potrebu za izmenom u tau. Tako misli i J. Strugnell. 9. — da bi bili uhvačeni; prema predlogu dopune J. Jadina i A. M. Habermanna. — zbog zabluda svojih; prema predlogu dopune J. Jadina. "363

10. — Zar ti ne kaza JHWH; 2 Sam 7, 11. Dalje u ovom i sledećem redu navodi iz iste knjige 7, 12—13 i 7, 14. Tekst se neznatno razlikuje od MT. 11. — Ja ću mu biti otac a on će meni biti sin; navod iz 2 Sam 7, 14, koji se u N Z (Jev 1, 5) primenjuje na Isusa kao božjeg sina. Nejasno je u kojoj meri ovaj navod objašnjava shvatanje Zajedništva o božanskom poreklu Mesije — Pomazanika — Spasitelja — 'Hrista'. Zanimljivo je mišljenje prof. K. Schuberta 0 ovom tekstu, te ga donosim u celosti u prevodu:»I sukob Isusa s farisejskim pismoznalcima o mesijanskom značenju Psalma 110, 1 (Mt 22, 4 1 - 4 5 ; Mk 12, 3 5 - 3 7 ; Lk 20, 4 1 - 4 4 ) postaje na osnovu kumranskog teksta razumljiv. Isus ukazuje na poteškoću da bi Mesija istovremeno mogao da bude sin 1 Davidov gospodar. Političko, narodsko očekivanje Mesije se pretapalo u restauraciju Davidovog carstva. Izdanak Davidov, davidski knez, trebalo bi da obnovi Božje carstvo. Oznaka Davidov sin znači isto što i novi David. Ali, mesijanski Florilegium iz pećine 4 objašnjavao je Natanovo proročanstvo Davidu (2 Sam 7, 11—14) u tom smislu da će mesijanski izdanak Davidov kraja dana biti onaj o kome je Bog rekao:'Ja ću mu biti otac a on će meni biti sin'. Mesijanski Davidov sin bi trebalo dakle da bude identičan s Božjim sinom koji postoji od pradavnina. Pitanje, čiji je odgovor za fariseje predstavljao teškoću, postalo je na osnovu naročitih pretpostavki kumranskog mesijanskog učenja odista razumljivo« (v.: Die Qumran Essener, str 121). — Tumačem Nauka; izraz se pojavljuje u SZ samo u knjizi Ezre 7, 10) i u apokrifnom Ben Siri (Knjiga Sirahova) 32, 15. U spisima Zajedništva — u DS 6, 7; i 7, 16. 12. — . . .na Cijonu u potonje dane; J. Jadin, A. Habermann i J. Strugnell predlažu dopunu:'se dići na Cijonu'. — I podići ću; navod iz Am 9, 11. V. upotrebu istog navoda u DS 7, 16. — atoje; u ovom slučaju treba razumeti doslovno: 'a on je šator Davidov' — odnosi se na Tumača Nauka. 13. — koji će se podići da bi spasio; u prvom izdanju J. Allegro je dopunjavao :'koji je pao a posle će se podići da bi spasio' — posle je od toga odustao i dopunio na ovaj način kako ovde prevodim. Neki naučnici ipak pretpostavljaju prvi predlog dopune ovom kasnijem. "364

ii

14. — Midraš; vrsta tumačenja i objašnjavanja starozavetnih tekstova u kojoj se istraživao (glagol daraš) duh i smisao, za razliku od kumranskih pešera. O tome opširnije v.: F.. W., Kršćanstvo?, str. 89. — Blago čoveku; Ps 1, 1. — odstupiše s puta naroda; dopuna prema predlogu J. Jadina. J. Strugnell dodaje 'naroda opakoga'. 15. — proroka Ješaje; Ješaja — Isaija. — / bi kad me snaznom rukom; v. Is 8, 11. 16. — neće skrnaviti više kumirima svojim; v.: Ez 37, 23; ovako po predlogu dopune J. Jadina. J. Allegro predlaže prema Ez 44, 10. 17. — Sinove Cadoka; verovatno jedan od naziva kojim Zajedništvo sebe naziva. 18. — Zašto se uzbuniše; v.: Ps 2, 1. Dalje je isti Psalam 2, 2. 1—4.— Objavljeni odlomci ne daju mogućnosti za razumevanje i dopunu teksta.

KNJIGA TAJNI — Sefer harazim — ( l Q M y s t — 1 Q 2 7 - K T)

Prvo izdanje: Milik, J. T., Discoveries in the Judean Desert, I, Qumran Cave I, Oxford, 1955.

KNJIGA TAJNI

2. — . . . istina... tajne bezakonja 3. — . . . i ne znadoše tajnu budućega, i ne sagledaše prošlost i ne 4. — znadoše šta će to doći na njih, i duše svoje ne spasiše od tajne budućega. 5. — A ovo vam je znak, da će se ovo zbiti. Kad se prekine rađanje poroka i kada se odeli opačina od pravde, kao što se odeljuje (ta)ma od 6. — svetlosti, i kao što nestaje dim i ne(m)a ga više, tako će nestati opačina zauvek i pravda će da se odeli kao sunce, koje određuje 7. — svemir, a svih koji se pridržavaju tajni bezakonja — nema više. I znanje će ispuniti svemir i neće u njemu biti nik(ada) više bezumlja. 8. — Sigurno će reč doći i istinito je proročanstvo, i otuda treba da spoznate da je — nepovratno. Zar svi 9. — narodi ne mrze nepravdu, a svi je sami čine? Zar se sa usta svih puka ne čuje istina? 10. — A zar ima usne ili jezika koja se nje drži? Koji je to narod što želi da ga tlači jači od njega? Ko će 11. — da poželi da mu zlotvor opljačka imovinu? Koji je to narod što nije tlačio 12. — suseda svoga. Gde je narod koji ne opljačka imovi(nu) dru(goga). . .

24

369

Objašnjenja za KNJIGU TAJNI

1. — sve; ceo ovaj odlomak, koji je u nauci uslovno nazvan po arameizmu raz — tajna, otajstvo (u prvih sedam redova ovog fragmenta, kao što čitalac vidi, ta se imenica pojavljuje četiri puta!), nađen u prvoj kumranskoj pećini (1Q), sastoji se od jednog većeg i 16 sasvim malih odlomaka. Ovde sam preveo samo prvi stubac sa većeg odlomka, jer su na II stupcu očuvani samo počeci rečenica, koji se skoro i ne mogu dopuniti. 2. — tajne bezakonja; v.: NZ 2 Sol 2, 7; SvZ 5, 36. 3. — tajna budućega; osnovni apokaliptični pojam u rukopisu Zajedništva. 5. — A ovo vam je znak; po drevnom verovanju, božanstvo daje znak, kao neku vrstu jemstva da će se proroštvo ispuniti. O tome ima dosta primera u SZ (v.: Izl 3, 12; Jer 44, 29), NZ (Lk 2, 12; 21, 7; Mt 24, 3; Mk 13, 4), pa i u talmudskoj književnosti (v.: Talmud — Sanhedrin 98/a). — kad se prekine radanje poroka; teško prevodiva rečenica, dosl.: 'kad se zatvore rodenja (?) poroka'. molde se u rukopisima Zajedništva pojavljuje kao: porođaj, akt rađanja (v.: SvZ 3, 11); rađanje vremena — početak kalendarskog razdoblja (SvZ 13, 8). Mnogi naučnici molde avla upoređuju s izrazom b'ne avla — sinovi poroka — i ovaj red prevode:'Kad se prekinu (zatvore) potomci (deca) poroka (nepravde, bezakonja, greha)'. J. D. Amusin:'Kogda (črevo), poroždajuščee bezzakonie, budet zaperto', a tome slično i J. Maier:'Wenn die Geburtsvvege des Unrechts verschlossen werden'. V. objašnj. J. T. Milika, DJD I. str. 104. 370

6. — Kao sunce koje određuje' svemir; ova se rečenica na razne načine prevodi:'le soleil mesure de monde', 'the Sun, the fixed order of the World', 'wie die Sonne als Ordnungs (prinzip) der Welt' — Isto kao i svi drugi, verovatno, u svom prevodu sam pošao od toga da je na nekoliko mesta u rukopisima Zajedništva suncu pridata središna uloga u nebeskom sistemu. A znamo da je njihov kalendar bio sunčani, a ne mesečev, kao onovremenog službenog jevrejstva. A glagol sam, u ovom obliku — tikon, obično i na drugim mestima ovako isto prevodio. Naknadno sam video da je slično preveo J. Carmignac :'comme le soleil (qui)regle le monde'. Zanimljivo prevodi ovaj deo rukopisa T. Gaster:'But Right will be revealed like the sun. The world will rest on a sound foundation.' (V. nav. d., str. 333. — The Coming Doom.) 7. — a svih koji se pridržavaju tajni hezakonja; veliki broj naučnika prevodi 'tajni čudesnih', što nema smisla, kao što drugi deo rečenice kazuje. Imenica peša — bezakonje, greh, ne može se jasno pročitati, pa mnogi čitaju pele — čudo, čudesni. J. Licht u prilogu knjige Svitak zahvalnica donosi ovaj odlomak i u 7. redu čita sasvim jasno: raze peša — tajni bezakonja (v. str. 242).

"371

MALI REČNIK VAŽNIJIH POJMOVA

A h a r o n — u našim prevodima Biblije A r o n. Značenje imena je nepoznato. Aharon je rodozačetnik porodice velikih sveštenika iz plemena Levi. U SZ je o njemu zapisano nekoliko predanja: bio je brat Mojsijev (Moše), bio je njegov pomoćnik, izabran je za sveštenika zajedno sa svojim sinovima, načinio je zlatno tele na zahtev naroda dok je Mojsije bio na Sinaju, imao je četiri sina: Nadava, Avihua, Elazara i Itamara. Prema nekim naučnim teorijama, priče o Aharonu su posledica sažimanja izveštaja o dvema ličnostima koje su se stopile u povest o jednom čoveku. Prema zastupnicima dokumentarne teorije u biblijskoj kritici, u najstarijim slojevima SZ se Aharon uopšte ne pojavljuje kao sveštenik, brat ili pomoćnik Mojsijev. Prema istoj teoriji, lik velikog sveštenika Aharona, koji zajedno sa Mojsijem čini čuda i postaje rodonačelnik sveštenstva, nastaje tek posle povratka iz Vavilonskog ropstva, kada je položaj sveštenstva i velikih sveštenika, koji su mogli da služe u jerusalimskom svetištu, zadržan isključivo za potomke Cadokove, koji su tvrdili da vuku poreklo od Aharona. Postoje i tvrdnje da je Aharon samo legendarna ličnost, da stvarno nikada nije postojao, ali ta teorija ima malo sledbenika. Sinovi Aharonovi — prema SZ povesti, prva dva Aharonova sina su umrla bez dece; naslednici Elazarovi su prema SZ predanju, sveštenici jerusalimskog Hrama, a Itamarovi su delovali u svetištu u Šilou. Tako je nastao pojam s i n o v i A h a r o n o v i , koji se ne odnosi samo na njegova četiri sina nego na sve sveštenike uopšte. Taj izraz je verovatno nastao posle povratka iz "373

Vavilona, i nalazimo ga u mlađim slojevima teksta SZ. Pisci kumranskih svitaka svojom borbom protiv vladara hašmonejske dinastije, koji su prigrabili i vlast velikog sveštenika, traže povratak na stare običaje, odvajanje verske i svetovne vlasti, pozivajući se na povratak s i n o v a Aharonovih. Pomazanik Aharonov — u svom eshatološkom učenju članovi Zajedništva su predviđali da će posle prevrata »na kraju dana« njihovom zajednicom, dakle i čitavim jevrejskim narodom, vladati jedan pomazanik svešteničkog roda i jedan pučanin — pomazanik Izraelov. A p o k a l i p t i č k a k j i ž e v n o s t — naziv potiče od grčke reči apokalypto, što znači otkrivati, objaviti. Ta književnost je nastala na tlu potlaČenog jevrejskog naroda, u teško vreme smena tuđinskih porobljivača i naraslih klasnih suprotnosti, kada proročka književnost, društveno-reformatorska u svojoj suštini i optimistička u svom obliku, koja se obraćala savremenicima i govorila o pitanjima i teškoćama vremena, više nije mogla da se iskaže. Pod uticajem persijskih i vavilonskih ideologija i ideja, dualističkog principa sukoba dobra i zla, astrologije koja je događaje na zemlji vezivala za položaj zvezda, očekivanje pomazanika — mesije koji je bio zamišljan kao ovozemaljski kralj i ratnik i spasitelj tj. oslobodilac uz božju pomoć, biva potisnuto i sve se nade prebacuju u vremena koja treba da naiđu posle užasa, društvenih katastrofa i nebeskih strahota, i tada će tek zli biti kažnjeni a dobri nagrađeni. Ali sve to će se dogoditi u »nebeskom kraljevstvu«. U SZ je od apokaliptičke književnosti sačuvan jedino deo knjige Daniela (7—12), možda najborbeniji primer te književne vrste, na koji su se posle ugledali tvorci ostalih takvih knjiga. U N Z je u kanon uzeto samo Otkrivenje Jovanovo, a dosta ih je sačuvano među apokrifima. Stil apokaliptičke književnosti je neujednačen, maštovit, prepun tajanstvenih simbola i neobičnih likova i događaja. A r a m e j s k i j e z i k — jezik semitskog naroda koji je u periodu od X do VIII v. pre n.e. osnovao više državica u prednjoj Aziji, ali je tokom vekova nestao — asimilovao se među drugim narodima i plemenima Bliskog istoka. Aramejski jezik, dugo u nauci neopravdano nazivan haldejskim, spada u severozapadnu grupu semitskih jezika. On se deli na nekoliko narečja koja su podeIjena u dve glavne grupe: istočnu i zapadnu. Neko vreme je bio govorni jezik mnogih naroda na teritoriji čitave prednje Azije, a u vreme vladavine dinastije Ahenemida u Persiji je bio služ"374

beni jezik carstva. Jevreji su u vavilonskom ropstvu prihvatili taj jezik za govorni a hebrejskim su se služili u verskoj književnosti i bogosluženju, jer je hebrejski bio sveti jezik. Deo SZ knjiga (Ezra i Daniel) je pisan aramejskim jezikom. U N Z je sačuvano mnogo reči tog jezika kojim su tada govorili Jevreji, a pretpostavlja se da je deo novozavetnih knjiga pisan aramejskim jezikom. Deo Talmuda, tzv. Gemara, većinom je pisan aramejskim jezikom. Osim Apokrifnog svitka o Postanku, kumranski svici su pisani hebrejskim, ali se često oseća da je pisac mislio na aramejskom jeziku. B e 1 i j a a 1 — vođa sila zla, sinova tame, ali i zao, grešan čovek. Opširnije objašnjenje za RSS 1,1. C a d o k ; s i n o v i C a d o k a — Cadok je, prema 2 Sam 15, 24—29 i dr., bio sveštenik kralja Davida. U razmiricama oko nasledstva prestola, Cadok je potpomogao Solomona (Š'lomo), pa je on i pomazao svog štićenika za kralja, te je sveštenički suparnik Avijatar uklonjen sa položaja. Izveštaji o razlogu sukoba između dvojice sveštenika i o poreklu Cadokovom su veoma oskudni u SZ. Razne su pretpostavke o Cadokovoj prošlosti: da je bio stranac, Jevusit, svešteničkog roda, koji je Davidu pomogao pri osvajanju budućeg Jerusalima, pa čak i da je bio kralj, uporedujući tako njegovu povest sa tajanstvenom legendom o Malki-cedeku. Sve te rasprave su vođene uprkos tome što je Cadok naveden na desetom mestu u spisku sinova Aharonovih. (V.: 1 Let 5,28—31, a u Daničićevom prevodu 6,1—15). Izveštaji o Cadokovim potomcima, velikim sveštenicima, veoma su nesigurni, ali je verovatno da su u vreme postojanja Solomonovog Hrama samo oni vršili dužnost velikog sveštenika, i isto tako da su »sinovi Cadoka« bili veliki sveštenici i u vreme Drugog Hrama, sve do ustanka Hašmonejaca. Sveštenici iz vremena vladavine dinastije Hašmonejaca, više nisu vezivali svoje poreklo za dom Cadoka, pa je otuda i razumljivo što se u spisima kumranskog Zajedništva naglašava (naročito u Pravilnicima i u Novom savezu u zemlji Damaska) posebna uloga sveštenika »sinova Cadokovih«. Taj izraz nema nikakve veze sa strankom koju mi danas nazivamo sadukejima. E g z e g e z a — ova imenica grčkog porekla (eksegesis) znači izlaganje, tumačenje drevnih tekstova, latinskih, grčkih, a naroČito biblijskih. Pored naučne egzegeze Biblije, koja u skladu sa dostignućima savremene nauke nastoji da razjasni pitanja istorijske zasnovanosti biblijskih izveštaja, jezička pitanja, valjanost "375

teksta, te književno-istorijske probleme, postoje i egzegeze koje pristupaju Bibliji kao delu božanskog nadahnuća i objave. Veoma davno u Jevreja je nastao midraš (v.), zatim poseban način tumačenja koji su naučnici nazvali pešer (v.), prema reči koja se često nalazi u egzegetičkim spisima Zajedništva (TH, TN, TPs i dr.) I ostale knjige SZ i N Z dokazuju na mnogo mesta kako je egzegeza biblijskog teksta bila veoma raširena već u vreme nastanka tih samih knjiga. Najveći deo obimne talmudske (v.) građe je u stvari zapisana egzegeza, razvijena do krajnosti. E 1, E 1 o h i m — obe ove imenice znače istovremeno i boga uopšte a i onog jedinog Boga u kojega su drevni Jevreji verovali. E1 — bog je preuzet iz kenaanskog panteona, u kojem je, prema najnovijim arheološkim nalazima, bio vrhovni bog, otac svih najvažnijih bogova (Baala-Bela, Anate i dr.). Množinski oblik ove imenice (e 1 i m) u Bibliji se na razne načine tumači i prevodi: ako se odnosi na tuđinska božanstva, onda kao b o g o v i, a ako je u vezi sa jevrejskim predstavama o božanstvu, onda — a n đ e 1 i. U Kumranskim spisima ova imenica se često pojavljuje kao zamenica za četveroslovlje J H W H (v.). E 1 o h i m je verovatno množinski oblik imenice e 1 o h a — bog, i zbog te stalne množine neki smatraju da predstavlja vrstu pluralis majestaticusa medu božjim imenima, iako se, retko doduše, pojavljuje i kao prava množina, dakle i kao bog i kao bogovi. Dokumentarna teorija biblijske kritike je, prema tome da li se u tekstu nalazi ime J H W H ili Elohim, određivala da li taj deo Biblije spada u sloj koji je pisao ili uredio »elohist« ili »jahvist«. E s e n i — jevrejska zajednica koja je, prema svedočenjima Josifa Flavija, Filona Aleksandrijskog i Plinija Starijeg, postojala približno od kraja II v. pre n. e. pa do pred kraj I v. n. e. u zajednici dobara u gradovima, ali i u posebnom naselju na obali Mrtvog mora. Jevrejski izvori o njima ne govore. Poreklo imena je veoma sporno. Premda ima i drugih, sasvim oprečnih mišljenja većina naučnika danas smatra da su eseni i Zajedništvo, Čiji su rukopisi nađeni blizu Kumrana, jedna te ista grupacija. E s h a t o l o g i j a (grčki: eshata — poslednja, na kraju) — učenje o poslednjim stvarima koje će zadesiti svet, o onome što je na kraju života, dana, vremena. U grčkoj mitologiji verovanje u način života duše posle smrti. U jevrejstvu kasnije i u hrišćanstvu, eshatološko učenje govori o uskrsnuću mrtvih, o božanskom sudu i prevratu koji će doći u potonja vremena, ili na kraju dana "376

F a r i s e j i (hebr.: p'rušim — izdvojeni, odvojeni) — jevrejski verski i politički pokret, nastao u II v. pre n. e. u početku vladavine dinastije Hašmonejaca. Protivili su se sprezi svetovne i svešteničke vlasti u ličnosti kralja; uz podršku srednjih i siromašnih slojeva naroda fariseji su se zalagali za strogu primenu Mojsijevog zakonodavstva i socijalno-pravnih propisa iz Nauka (v.), u čemu su išli u krajnost. U Sanhedrinu, sinodu, vrhovnom sudištu su postepeno preuzeli većinu od sadukeja, zatim su je izgubili; imali su presudnu ulogu u štvaranju usmenog učenja kojega sadukeji nisu priznavali; posle propasti države preneli su duhovno sudište jevrejstva u Javne (Jamnia). Bili su ogorčeni protivnici sadukeja (v.), ali i članova Zajedništva, te mladog hrišćanstva jer su se borili za očuvanje integriteta naroda; ti pokreti su u sebi nosili opasnost podele i rascepa u jevrejstvu. Ti sukobi se vide i na stranama Kumranskih spisa, ali i u tekstu N Z gde je farisej oglašen za licemera. H e b r e j s k i j e z i k — tokom svoje istorije Jevreji su se koristili sa dva ili više jezika, ali se jedino hebrejski — ivrit, kojim su pisani osnovni spomenici kulture, može smatrati izvornim jezikom jevrejskog naroda. Hebrejski jezik spada u tzv. kanaansku grupu severozapadnih semitskih jezika. Svoj najstariji uobličeni stepen, na osnovama starih jevrejskih plemenskih narečja, dostigao je krajem XX v. pre n. e. i u tom jezičkom obliku ostaje govorni jezik drevne jevrejske države poslednjeg milenijuma pre n. e. Osnovni pisani spomenik tog razdoblja je SZ, otuda se taj stepen naziva lašon hamikra — jezik Štiva. Od VI v. pre n. e. raste uticaj aramejskog jezika (v.) u leksici i gramatici; istovremeno, aramejski delimično istiskuje hebrejski jezik iz svakodnevne govorne upotrebe. Od II v. pre n. e. do III v. n. e., u razdoblju stvaranja poslebiblijskih (talmudistiČkih) zbornika, kao što su Mišna i sl., riznica hebrejskog jezika se obogaćuje novim rečima (često pozajmicama iz grčkog i latinskog jezika) a gramatika se uprošćava; to je stepen koji se naziva lašon hamišna — jezik Mišne. Tim jezikom su uglavnom pisani i rukopisi kumranskog Zajedništva. Oko IV v. prestaje da bude govorni jezik Jevreja, ostaje samo jezik »svetog učenja«, bogoslužja i nauke. Od IX do XV v. ulazi u svetovnu književnost, donekle i u srednjovekovnu filozofiju i nauku. U tom razdoblju hebrejski jezik je pod uticajem arapskog jezika. PoČetkom XIX v. nastaje njegova obnova, a od 1948. postaje službeni jezik države Izraela, na osnovama vekovnog razvoja, obogaćen novim izrazima prevas"377

hodno iz sopstvene riznice. a takođe i iz srodnih jezika: aramejskog i arapskog. I z r a e 1 — v. Jisrael. J h u d a ; d o m J h u d e — u našim prevodima Juda. Jevrejsko pleme potomaka Jhude, sina Jaakovljevog. Pleme Jhude je postalo značajno od dolaska na presto Davida, pripadnika tog plemena. Tim imenom se nazivala država, nastala na području istoimenog plemena, u nas poznatije po latinskom nazivu Judeja (Judaea). Iz tog imena, i hebrejske izvedenice'/"/?(«//, nastaje jedno od imena Jevreja u mnogim jezicima. U Kumranskim spisima Jhuda i dom Jhude često su naziv samog Zajedništva, jer su pod tim nazivom mislili na Jevreje uopšte, pa samim tim i sebe. J H W H — jedno od božjih ličnih imena u Jevreja. Izgovor je veoma davno bio zabranjen, pa je i zaboravljen. Postoje mnoge teorije 0 značenju imena i o tačnom izgovoru, ali za sada one ne pružaju zadovoljavajuće rešenje. Opširnije v. objašnjenje za TH 6,14. J i s r a e l ; s i n o v i J i s r a e l a — prema SZ legendi, drugo ime praoca Jevreja Jaakova. Značenje imena je sporno, a u SZ su zapisana dva različita predanja o Jaakovljevoj borbi noću s nekim bićem, posle koje dobija ime Jisrael — što treba da znači: borio se sa Bogom. Naziv »sinovi Izraela« je sinonim za Jevreja još u tekstu SZ. Severna jevrejska država posle rascepa nosila je ime Jisrael. J e z i k M i š n e — v. hebrejski jezik. K i t e j c i (hebr.: kitiim) — naziv neprijatelja kumranskog Zajedništva i jevrejskog naroda. V. objašnjenje za RSS 1,2. K n j i g a j u b i l e j a — apokrifna knjiga koja je sačuvana u etiopskom prevodu; nađeno je i nekoliko fragmenata na latinskom, grčkom i sirijskom jeziku. Sredinom XIX v. je prevedena na nemački i od tada je izazivala burne rasprave o svom poreklu. Tek kada su pronađeni rukopisi u pećinama kraj Kumrana, a među njima i nekoliko fragmenata hebrejskog teksta Knjige jubileja, postalo je jasnije njeno poreklo i nejasnosti iz teksta. Da je izvornik pisan na hebrejskom, to je od početka bilo jasno nauČnicima. U knjizi se na maštovit način prepričava sadržaj 1 knjige Mojsijeve (Post) i nastavlja sve do kraja izlaska Jevreja iz Egipta. Od početka je naglašena uloga andela, sotone (v.), neki izveštaji su skraćeni, neki prećutani a neki preneti znatno opširnije nego u tekstu kanonskog SZ. Posebno zanimanje je oduvek predstavljao sunčev kalendar koji se nalazio u toj knjizi, nasuprot mesečevom kojega Jevreji i danas uvažavaju. Zbog tih "378

osobenosti je danas prihvaćeno mišljenje da je Knjiga jubileja, zajedno sa Hanohom, Testamentom dvanaest rodozačetnika, nastala u krilu jednog idejnog pokreta, iz kojega se kasnije razvila grupacija esena, dakle i Zajedništvo iz Kumrana. U tekstu nekih rukopisa Zajedništva nalazimo slične ideje. Znamo da se držalo kalendara iz Knjige jubileja, pritom trcba naglasiti da su ideje, iznete u toj knjizi, članovi Zajedništva doveli do krajnosti. L e v i ; s i n o v i L e v i j e v i — Levi je, prema SZ, bio treći sin Jaakova, a istoimeno pleme su bili njegovi potomci. Prema pre danjima SZ, u vreme lutanja pustinjom, pleme Levi je obitavalo oko šatora svetišta; naglašena je njihova služba prenošenja i nošenja svetišta i obrednih predmeta. Vremenom su postali stalež koji nije imao zemljišne posede, već je živeo od prihoda svetišta i Hrama. Sveštenici su po pravilu bili iz tog plemena, premda je bilo i takvih koji nisu bili levitskog porekla. O ugledu levitskog sveštenika govori i činjenica da je poreklo Aharona (v.) i Mojsija izvođeno u SZ od Levija. Od izgradnje jerusalimskog Hrama, Levijevi sinovi postaju pomoćni sveštenici, koji se pri nabrajanju uvek pominju na drugom mestu: sveštenici, leviti i Izraelci (puk). L e v i t i — pripadnici plemena Levi, sinovi Levija. M e s i j a — v. pomazanik. M i d r a š — ovim imenom se zove vrsta dela nastala još u vreme prvih sukoba mišljenja među farisejima i sadukejima. Naziv je izveden iz glagola daraš — iskati, istraživati, tražiti, tumačiti. Midraš je bio naročiti način izlaganja, tumačenja i objašnjavanja tekstova SZ, koji se odlikovao istraživanjem duha i dubljeg značenja štiva, često primerom, kazivanjem bajki ili pripovedaka. Midraš je tumačio uvek u nameri da pouči, a te pouke su sabrane u nekoliko knjiga, kao što su Midraš Raba, Midraš Tanhuma. Nazvani su tako po pretpostavljenim urednicima pojedinog midraškog zbornika. M i š n a — v. Talmud. N a u k — deo Biblije, Petoknjižje, Zakon, Tora, a nekada sinonim za celu hebrejsku Bibliju, Stari zavet. V. objašnjenje za PZ 5,2. P e l e g ; d o m P e l e g o v — protivnici Zajedništva, prenosno: zagovornici podele jevrejskog naroda. V. objašnjenje za T N 4,1. P e š e r — posebna vrsta egzegetičke književnosti koja je nađena među svicima iz Kumrana. Nazvana je tako prema imenici pešer, koja se često pojavljuje u tim rukopisima, odmah posle navoda koji služi za tumačenje. Veoma je teško da se prevede, jer isto"379

vremeno znači: objašnjenje neke nejasne stvari, nerazumljivog štiva, tumačenje smisla ali i — komentarisanje. Među rukopisima Zajedništva ima nekoliko veoma važnih pešera, koji, tumaČeći navode iz neke knige SZ, govore o događajima koji su piscu svitka savremeni: Tumačenje Habakuka, Tumačenje Nahuma i sl. P r o z e 1 i t i — mnogobošci koji su u drevna vremena prelazili u jevrejsku veru, koja nije misionarska i više odbija nego što traži vernike među drugim narodima. Prozeliti se u SZ nazivaju pridošlicama. O pridošlicama, tj. došljacima iz drugih zemalja i naroda, koji su obitavali zajedno sa Jevrejima, ima mnogo izveštaja u SZ, ali ti izveštaji su neujednačeni i iz njih možemo da zaključimo samo o veoma tolerantnom stavu Jevreja prema došljaku (obrazloženje u SZ: »i ti si bio stranac u zemlji egipatskoj«!). S a d u k e j i (hebr.: čdokim — cadokiti) — jedna od mnogih stranaka u jevrejskoj državi, nastala u II v. pre n. e. Sadukeji su pripadali višim i bogatijim klasama, najviše ih je bilo iz redova visokog sveštenstva, kraljevskih dvorjana. Politički i verski veoma konzervativni, istovremeno otvoreni prema helenističkom uticaju; bili su u stalnom sukobu sa farisejima, a po svemu i sa esenima i drugim strankama. Dok su fariseji uz pisani Nauk priznavali i usmeni Nauk, obiČajno pravo i pomoću posebne egezegeze izvlačili zaključke za pravna pitanja, sadikeji su priznavali samo pisani Nauk, deo SZ koji se pripisuje prorocima nisu priznavali. Odbijali su verovanje u uskrsnuće, u zagrobni život i u anđele. Njihov uticaj na narod bio je mali, u Sanhedrinu, vrhovnom zakonodavnom organu zemlje, imali su jedno vreme prevlast, ali su ih fariseji nadjačali, zatim ponovo vladali, a posle prestanka postojanja jevrejske države potpuno su nestali S a t a n ; S o t o n a — kao što se pojam pakla razvio u Jevreja tek u vreme nacionalne katastrofe, rimskog osvajanja, tako je i imenica sotone — hebr.: s a t a n — postepeno stizao do pojma đavola, vođe sila zla. U tekstu SZ satan je u početku samo tužilac, protivnik, izdajnik, čovek koji postavlja drugome zamke. K a o jedan od »sinova božjih« pojavljuje se tek u knjizi o Jovu', gde, sa božjom dozvolom, zadaje teške udarce Jovu kako bi ga naterao da se okrene protiv boga. U knjizi Letopisa (21,1) se već samostalno pojavljuje i navodi kralja Davida u težak greh, što neki naučnici smatraju uticajem parsizma na jevrejsku veru. Uporedo sa razvojem verovanja u anđele i zloduhe širi se i vcro"380

vanje u satana, koji postepeno postaje uzrokom svega zla pa čak i smrti na svetu. U apokrifima se retko pojavljuje, ali i tada pod drugim imenima. Tako isto i u spisima Zajedništva, gde je predstava o vođi sila zla opisana imenom Belijaala. S a v e z (hebr.: b'rit) — poseban odnos koji su, prema drevnim predstavama, imali Jevreji sa Bogom — J H W H ; taj odnos opisan je u S Z s a v e z o m između boga i jevrejskog naroda. Tim ugovorom o savezu se, s jedne strane, obavezao da će štititi svoj narod, da će ga smatrati izabranim narodom (u drevna vremena su gotovo svi narodi Istoka smatrali da su izabrani od svog boga, uostalom i u novija vremana se čuje da bog čuva ili ovaj ili onaj narod, a ti se narodi nalaze u ratu jedan protiv drugoga!), a Jevreji su se obavezali da će mu služiti verno, da će čuvati i održavati njegove zakone i propise objavljene u Nauku, a date narodu preko Mojsija. Zato je saveznička vernost — milost, božanska odlika, a nevernost ravna izdajstvu i spada u najteže grehove. U knjizi proroka Jeremije (31,31) se najavljuje da će posle spasenja i oslobođenja bog sklopiti novi savez sa jevrejskim narodom. Pojam novog saveza pojavljuje se i u spisima Zajedništva, a o tome je u objašnjenjima dosta rečeno. Hrišćansko učenje smatra da je stari savez između boga i sinova Izraela prevaziđen, oslobađa ga nekih strogih formula (obrezivanje, propisi o jelu i o suboti i sl.) i tako ga pretvara u širi i obuhvatniji savez svih naroda i boga. Izrazi Stari i Novi zavet, odnosno Stari i Novi savez, kao naslovi biblijskih knjiga ne postoje u originalima. Do tih pojmova je došlo tako što je u Septuaginti imenica savez prevođena na grčki kao diateke — savez, oporuka, zaveštanje, zavet. Prilikom prevođenja Biblije na latinski jezik, izraz savez za hrišćane nije imao više tu važnost kao što ju je imao ranije za Jevreje, pa su grčku imenicu preveli sa testamentum, a ta latinska imenica više nije imala drugog smisla osim: zavet, zaveštanje, oporuka. Znatno kasnije, biblijske knjige su se nazvale Stari i Novi zavet (testament). S e p t u a g i n t a — prevod SZ na grčki jezik, tzv. prevod Sedamdesetorice. Naziv je nastao na osnovi legende zapisane u Aristejevom pismu iz I v. pre n. e. Prema tom pismu prevod su načinila sedamdeset i dva prevodioca za potrebe i po zahtevu Ptolomeja II Filadelfa, koji je u III v. pre n. e. vladao Egiptom. Septaginta je po svemu veoma dugo (od III: do II v. pre n. e.) stvaran prevod za potrebe jevrejske zajednice u Aleksandriii. Zbog dužine nastanka prevoda, a i zbog brojnih prevodilaca, načela pre"381

vođenja, a samim tim i predlošci izvornika iz kojih je prevođeno, nisu isti. Septaginta je veoma značajna knjiga za istraživanje izvornog biblijskog teksta. U tome prevodu je očuvano nekoliko knjiga SZ koje su kasnije izbačene iz jevrejskog kanona Biblije (knjiga Makabejaca, Judita, Tobija i dr.). S o t o n a — v. Satan. T a j n a — tajne nebeskih i drugih prirodnih pojava su veoma davno obuzimale dušu istočnjaka, koji su se, u nastojanju da prodru do njih, služili gatanjem, bajanjem, pretkazivanjem, tumačenjem snova, čitanjem položaja zvezda i sl. Sveštenici mnogih naroda Istoka su posedovali sposobnost da »tumače tajne«, pa tako i u SZ sveštenici traže odgovor na »tajne« pomoću kamenja urim i tumim. Proroci su imali svoja viđenja ili su govorili na osnovi slušanja »božjih reči«. Postepeno se razvilo shvatanje da je znanje, mudrost, božji dar čoveku, da je Nauk vrhunski božji dar ljudima, ali da je isto tako i objava božjih namera i kao takva razumljiva samo onima koji su bez greha i koji su verni jedinom bogu i njegovim zakonima. Svaka božanska objava je i otkrivanje božjih tajni. Otkrivanje tajni u znatnom broju religija je jedna od osnova teologije i obreda. Otkrivanjem tajnog smisla reči u SZ su se bavili vekovima jevrejski mudraci, počev od autora Talmuda pa do kabalista, mističara, koji su od tumačenja tajni stvorili čitavu nauku. Članovi Zajedništva su smatrali da su oni ti kojima je bog predodredio da shvate njegove tajne i o tome postoje mnogi zapisi na stranama Kumranskih rukopisa. T a 1 m u d — veliki jevrejski zbornik zapisanog usmenog predanja, koje je nastajalo vekovima. Posle naseljavanja i povratka iz Vavilonskog ropstva, zbog promena društveno-političkih i ekonomskih odnosa, Jevrejima više nisu odgovarali zakoni i propisi iz plemensko-stočarskog razdoblja, pa su lokalni autoriteti, učeni ljudi, počeli da tumače propise Nauka, koji je bio obavezan i jedino važeći zakonski kodeks. Da bi reči teksta SZ mogle da se upotrebe za tumačenje novonastalih pravnih slučajeva, razvijeni su istančani sistemi egzegeze (v.), koji su na kraju dovedeni do krajnosti, jer nije uvek bilo moguće na osnovi običnih logičkih zaključivanja primeniti biblijski tekst u tumačenju novog slučaja. Te rasprave su se vekovima prenosile kao. usmeno predanje, ili kako ga Jevreji nazivaju: usmeni Nauk. Od njih je sačinjen zbornik pod nazivom Mišna (učenje), a dalje diskusije o predmetima koje Mišna raspravlja su, takode, prenošene i zapisane pod nazivom Gemara (predanje). Mišna i Gemara "382

zajedno čine Talmud (učenje). Postoje dva zbomika Talmuda: Jerusalimski Talmud, zapisan i zaključen oko 300 g.n.e., i Vavilonski Talmud, iz 6. v. Pored rasprava o verskim i obrednim pitanjima, Talmud sadrži ogroman broj pravnih rasprava i odluka: iz privatnog, finansijskog, bračnog, krivičnog i drugog prava, ali i mnoštvo zapisanog pripovedačkog predanja, koji često služi lakšem razumevanju pravnih i bogoslovnih odluka. V u 1 g a t a — latinski prevod Biblije, kojega je hrišćanska crkva prihvatila u IV v.n.e. Vulgata nije jedinstvena, plod prevodilačkog truda jednog autora, iako je znatan deo SZ preveo Jeronim. Tridentski sabor je Vulgatu proglasio »autentičnom« — dakledogmatski i zakonski pouzdanom. Z a j e d n i š t v o —• ovako sam, kao pisac i prevodilac ove knjige, uslovno nazvao članove pokreta čiji su rukopisi nađeni u pećinama kraj Mrtvog mora i u ruševinama zgrada u blizini tih pećina. kod mesta zvanog Kumran. Da su članovi Zajedništva istovetni s esenima (v.), to velika većina naučnika u svetu danas prihvata, ali ima i veoma ozbiljnih autoriteta koji iznose suprotna mišljenja. Postoje još i drugi nazivi, kao Sekta iz Judejske pustinje i dr. Za smisao imenice Zajedništvo v. objašnjenje za PZ — Pravilnik Zajedništva, imenica jahad.

"383

POGOVOR

Ova knjiga sadrži prevode i objašnjenja gotovo svih do danas poznatih rukopisa koji su, pre više od trideset godina, nađeni u pećinama kraj obala Mrtvoga rnora, pored ruševina naselja koje je vekovima nazivano Hirbet Kumran — Kumranska ruševina. Od trenutka kada se saznalo za nalaz ovih rukopisa njihov sadržaj je postao stožerom zanimanja naučnih radnika, ali i novinara i publicista iz čitavog sveta. Sama činjenica da su pronađeni jevrejski rukopisi stari devetnaest, a neki i više od dvadeset vekova, bila je dovoljna da se radoznalost naučnika razraste. Vredi spomenuti nekoliko svedočenja koja će baciti nešto više svetlosti na sliku o značenju svitaka i razmerima svega što se oko njih događalo od dana kada je javnost saznala za njih: — „Kakav potpuno neverovatan nalaz!" — profesor John Allbright. — „Ali, kako može takav jedan savrŠeni rukopis biti tako star kao papirus Naš?" — dr John Trever." 1 I mnogo navođena ocena: „Radi se, neosporno, o najznačajnijem pronalasku književnih dokumenata antičkog sveta, otkako su u vreme renesanse otkriveni često nepotpuni i okrnjeni rukopisi mnogih grčkih i latinskih klasika". . . — Ambrogio Donini. 2 O znatnom broju napisa koji razmatraju svitke, na naučni ili senzacionalističko-novinarski način (svitak na hebrejskom: rrigila, množina: 1. Werber, E., Kršćanstvo prije Krista'? /agreb, 1972, Liber, str. 16—17 2. V. Donini, A., Pregledpovijesti religija, Zagreb, 1964, »Naprijed«, str. 204. 22

385

m'gildt). jedan od najvećih znalaca judaistike, istorije hrišćanstva, povesti i problema rukopisa nađenih kraj obala Mrtvoga mora, prof. dr David Fluser, već je pet-šest godina posle otkrića rekao novinaru E. Wilsonu da u svetu vlada prava „megilotmanija", što će K. B. Starkova u časopisu Sovjetske akademije nauka još podrobnije objasniti s druge strane: ,.Za stvaranje proizvoljnih hipoteza, povoljan je bio faktor i okolnost što u trenutku otkrića svitaka, po našem ubeđenju, u svetu nije biio toliko hebraista koliko se pokazalo sledećih godina kumranologa." 1 Nalaz tih rukopisa je priča zamršenija i uzbudljivija i od najbolje napisanih avanturističkih i kriminalističkih romana, i kad tako nešto tvrdim to zaista nije preterivanje. O svemu tome i o pećinama QI, QII, QIV, QV (naučnici tim šiframa označavaju pećine kraj obala Mrtvoga mora; dakle: QI—prva kumranska pećina, itd.), o putovanjima kožnih svitaka, a bio je jedan i bakarni, do ruku naučnika, upućujem čitaoca na svoju već navedenu knjigu (Kršćanstro prije Krista'?) u kojoj je povest 0 nalazima do tančina ispričana. O osnovnim idejama tih spisa steći će se saznanje iz samih prevedenih svitaka, iz objašnjenja koja sam napisao uz prevode, kao i iz uvodne studije prof. Branka Bošnjaka za ovu knjigu. Pored toga, u popisu literature kojom sam se služio naš čitalac naći će pomoć ako želi da dobije odgovore na još neka pitanja. Nekc pojmove pokušao sam najkraće da objasnim i u priloženom malom rečniku koga sam za ovo izdanje pripremio. Prevedeni su, i u ovoj knjizi objavljeni svi važniji rukopisi Zajedništva iz Kumrana, nedostaje samo nekoliko manjih odlomaka nađenih u raznim pećinama. Isto tako u ovoj knjizi još nema Hramovnika, koga je pod nazivom M'gilat hamikdaš — Svitak svetišta, krajem 1977. godine objavio prof. J. Jadin u tri knjige. Tek sam za nekoliko objašnjenja koristio saznanja koja sam stekao prvim čitanjem tog svitka, kojega sam video u domu J. Jadina, koji mi je i svoju knjigu pokazao još u toku rada na njoj. Međutim, objavljeno delo došlo je do mene tek nakratko pre završavanja ove knjige. O značaju tih pronalazaka nešto je u ovoj knjizi rečeno, ali bih svemu tome dodao još nekoliko reči, iako se o tim spisima mnogo pisalo 1 štampalo, a verovatno će se još pisati. Ti svici od velikog su značaja za izučavanje hebrejskog jezika, za bolje upoznavanje starozavetnog štiva (jer su najstariji rukopisi hebrejske Biblije, kojima nauka raspolaže, pisani u IX ili X veku, a biblijska kritika je vekovima bila u nedoumici na šta da se osloni pri rešavanju nejasnosti koje su često nastajale zbog 1. V. Starkova, K. B., LiteraturniepamjatnikiKumranskoiobščini, 24/87.

"386

Palestinskii sbornik,

prepisivačkih grešaka), jer sadrži i navode iz biblijskog štiva koji objašnjavaju nejasna mesta. A nađene su i cele biblijske knjige stare između hiljadu i devetsto do nešto preko dve hiljade godina. Značajni su i zbog toga što su neki od nađenih rukopisa bili nauci potpuno nepoznati, a posebno jer se iz njih čitaju pogledi na svet zajednice koja se izdvojila iz službenog, tada vladajućeg Jevrejstva, koja je otišla (ili je proterana) u progonstvo u pustinju, koja je živela u zajednici dobara, u komuni bez privatne svojine, u očekivanju dolaska božanskog prevrata koji će na vlast dovesti njih siromašne, a u kojem će bogati biti srušeni i istrebljeni. Verovali su, a to čitamo iz tih rukopisa, da žive 'u potonja vremena', da su eshatološka vremena već blizu, da je bog, koji je predodredio da postoje duhovi dobra i zla (dualizam), svakom živom biću unapred odredio pod čijom će vlašću od ta dva duha živeti svoj život (determinizam i predestinacija) i, nadalje, da im je odredio Učitelja pravednosti (ili pravde), koji će ih poučavati, koriti ali i voditi, sve do onoga dana kada će »sinovima svetla«, koji će jedini preživeti oganj i užase poslednjeg suda, početi da vladaju dvojica Pomazanika, Mesije. Iz svitaka, nađenih u pećinama, jasno čitamo mnoge društvene i političke sukobe na tlu drevnog Izraela, a ne samo verovanja u dolazak eshatoloških vremena, ne samo njihov mesijanizam, ne samo njihovo duboko religiozno osećanje, kojim su smatrali da jedino oni ispravno izvršavaju propise Mojsijevog Nauka — Tore. Kao što su u istoriji mnogi revolucionarni pokreti odlazili u pustinju, u šumu, da bi se pripremali za borbu, tako su i članovi Zajedništva, kako sam ih uslovno nazvao, pošli u 'pustinju Damaska' i tamo se pripremali, ali i na svoj način borili za ostvarenje svojih utopijskih zamisli. Deo svojih prilično razrađenih planova za budućnost čovečanstva, koje, razume se, povlađujući tadašnjem načinu izražavanja, nazivaju 'budući Izrael', deo te svoje rane utopije sproveli su u uskim okvirima svojih zajednica, ali treba naglasiti da su čak i njihova učenja, 'subjektivno upućena ka individualnom spasenju pravednika, objektivno u društvu razvijala ideje pravednijih uzajamnih odnosa među ljudima'. 3 Upoznavanje tih ideja za nauku je bilo naročito zanimljivo, ali su pravu buru izazvale sličnosti tekstova i ideja između ranog hrišćanstva i ovih u svicima. Zaboravimo preterane i smišljene namere onih koji su neke nejasne činjenice i povesne paralele pokušavali da smeste u već dobro poznate, unapred gotove sheme, bilo da su to bile istorijske ličnosti ili događaji iz doba vladavine dinastije Hašmonejaca, ili poređenja s poznatim događajima ili ličnostima iz Novog zaveta. Ukidanje obaveze 1. V. Starkova, K. B„ nav. d., str. 5. 25*

387

prinošenja žrtava u Hramu, zamenjivanje istih molitvom, poređenje i poistovećivanje simbolike Hrama i zajednice, obredna kupanja, zajedničko uzimanje hrane i još mnogo toga, naročito sličnosti tekstova novozavetnih knjiga sa spisima Zajedništva (u objašnjenjima uz tekstove pokušao sam da gotovo sve sličnosti navedem, a o njima je i dosta rečeno u radu B. Bošnjaka na početku ove knjige), sve je to ukazalo na sličnost u idejama, ali je kasnije pažljivom analizom moglo da se utvrdi da njihova idejna osnova nije bila istovetna. A i nisu članovi zajednice iz Kumrana bili jedini predstavnici raznorodnih strujanja u raslojavanju društva pred i za vreme rimskih osvajanja. Već u doba prodora helenizma društvene borbe uticale su na pojavu mnogih idejnih kretanja unutar jevrejstva. Borba za očuvanje narodnosnog jedinstva i samosvojnosti protiv spoljnjeg neprijatelja, sticanje novih klasnih povlastica i nastojanje da ih održe i prošire, a s druge strane uporna želja za održanjem drevnih društvenih ustanova, njenih propisa radi očuvanja društvenog statusa srednjih slojeva naroda, bile su okosnice problema i sukoba unutar društva drevnog Izraela. I na tim osnovama rađali su se idejni pokreti koji su ili zahtevali doslovno tumačenje zakona iz Mojsijevog Nauka — Starog zaveta — ili su ga nastojali očuvati i u isto vreme posebnom egzegezom prilagoditi novonastaloj društvenoj praksi, ili su ga priznavali i istovremeno smatrali ispunjenim i završenim, pa tako za novo nastalo vreme i neobaveznim. Premda komentatori Talmuda žele simbolički da objasne rečenicu r'Izrael nije poslan u progonstvo sve dok nije nastalo 24 sekta jeretika' (Jerusalimski Talmud, Sanhedrin, X, 29), meni se čini da je ta brojka bila blizu stvarnosti toga vremena. U ponečemu su se te sekte i frakcije slagale, u ponečemu su bile jedne prema drugoj neprijateljske, u dijalektičkoj suprotnosti jedna na drugu su uticale, pozitivno ili negativno, a o tome će čitalac naići na mnoštvo podataka u samim tekstovima Zajedništva, ali su sve naglašavale da jedino i samo one pravilno i pravoverno tumače Toru, taj Nauk ili Zakon, od povratka iz Vavilonskog izgnanstva vrhovni ustav zemlje. I još nešto, veoma važno. U pećinama kraj Kumrana nađeno je na stotine odlomaka apokrifnih knjiga, nauci do tada poznatih samo po grčkim i drugim prevodima, a za koje se tvrdilo da uopšte nisu jevrejskog porekla. Sada je bilo jasno da su i knjige Jubileja, Hanoha, (Enoha), Tobije, Judite, i drugih nastale na hebrejskom. Upoznali smo i jednu od zajednica u kojima su možda i stvorene, u svakom slučaju upotrebljavane. Za nju su te knjige bile kanonske iako su iz službenog jevrejskog kanona, Starog zaveta, već tada bile izbačene. Bilo kako bilo, danas, posle toliko godina, nauka se uglavnom slaže da se tekstovi Novog (pa i Starog) zaveta na temelju rukopisa "388

Zajedništva s obala Mrtvoga mora razumljivije i jasnije čitaju, da je danas proučavanje nastanka i razvoja hrišćanstva bez njih nemoguće, ali da je i istoriju jevrejskog naroda danas nemoguće zamisliti bez proučavanja tih rukopisa, a da o značaju za proučavanje hebrejskog jezika i uporedne analize biblijskog teksta i ne govorimo. Kao što je na početku naglašeno, mnogobrojni naučni radovi — većeg i manjeg obima — objavljeni su o rukopisima s Mrtvog mora. Takođe i mnogobrojni prevodi. I ne samo to. Na nekim jezicima pojavilo se i više prevoda raznih naučnika. I svi su svoje prevode, ili komentare, transliteracije s predlozima dopuna oŠtećenih mesta u rukopisima, razume se, prilagodavali svojim shvatanjima, svojim pogledima na nastanak i značaj ovog pokreta. Kao što se iz bibliografije može videti, u našoj zemlji objavljeno je malo napisa ili radova o Kumranskim spisima. U prilogu knjige koju sam pre osam godina predao izdavaču »Liber« iz Zagreba, objavio sam prevode tri svitka, s objašnjenjima. Rad na proučavanju i prevodenju rukopisa Zajedništva nastavio sam i dalje, a neke sam delove iz te prve knjige u nas o Kumranu pieradio i izmenio. Te sam spise prevodio s izvornog, hebrejskog jezika (samo je neznatan deo pisan aramejskim jezikom, a i te sam prevodio s izvornika), s fotografskih snimaka i naučnih transliteracija, ali s uvidom u originale, koje sam u nekoliko navrata pregledao u naučnim ustanovama gde se čuvaju. Prevodeći, nisam nastojao da ulepšam ili „očistim" tekst tih starih rukopisa, ali sam se isto toliko trudio da duh starine izazovem što je više moguće savremenijim jezikom. Teško je, doduše, preneti povremenu stilsku rogobatnost kumranskih pisaca, koji su, a to je čitaču izvornika očevidno, govorili, dakle i mislili na aramejskom a pisali, molili se i povremeno govorili na hebrejskom. To ipak nije glavna odlika — niti mana — tih spisa, pisanih tzv. jezikom MiŠne1, ali s težnjom da se postigne stil biblijskog, starozavetnog izražavanja. Nisam dozvoljavao sebi veću slobodu, njome sam se koristio samo u slučajevima kada hebrejski idiom znači nešto sasvim drugo od doslovno prenete rečenice u srpskohrvatskom jeziku. Pokušao sam da prevodom tih spisa postignem kako čitljivost za čitaoca tako i tačnost za naučnika. Reči se nalaze u onom redu (u ovoj knjizi beleženi su arapskim brojkama) u kojem su napisane na svitku, pa i kada sam tako neznatno odstupio od srpskohrvatske sintakse. Kod transkripcije hebrejskih vlastitih imena i toponima držao sam se izvornog hebrejskog pisanja, jer deformacije preuzete tako iz Vulgate ili iz Septuaginte 2 najčešće ne dopuštaju nalaženje izvornog oblika. Samo sam najpoznatija imena preneo onako kako ih poznajemo po1. O hebrejskom, aramejskom i jeziku Mišne vidi: Mali 2. O Vulgati i Septuaginti vidi Mali rečnik.

rečnik.

"389

sredstvom naših biblijskih prevoda (Mojsije umesto Moše, Isaija umesto Ješaja, Solomon umesto Šlomo i sl.). Hebrejske reči prenosio sam našom fonetskom latinicom, umesto jednim od naučno prihvaćenih ali veoma zamršenih sistema, smišljenih u jezicima koji nemaju fonetske abecede. Hebrejski alef-bet ima svega 22 slovna znaka, samoglasnici se ne ispisuju, a svaki od poznatih transkripcionih sistema ima više znakova nego izvorni jezik. Prilikom čitanja tako pisanih reči dobija se izgovor koji ni izdaleka ne odgovara hebrejskom tekstu. Prilikom proveravanja hebrejskih pojmova iz ove knjige u rečenicama ostaju samo neke manje nedoumice, koje su zanemarljive, kod znakova alef i ajin (u današnjem se jeziku jedva i čuju), kod tri slova h (he, het, haf), dva t (tet i taf) i dva s (sameh i sin). Samoglasnik koji je samostalno naglašen, beležio sam apostrofom iza njega (na primer: m'gila — svitak). Najtačnije bi bilo pisati m'gila, ali nikako megila, kako se često čini, jer se uz ovaj prvi suglasnik čuje samo krakto, muklo e. Znak koji sam stavljao na pojedine samoglasnike označava da je taj slog u reči naglašen. U ovom slučaju (m'gila) naglasak je na poslednjem slogu, što je uostalom najčešće i slučaj u hebrejskom jeziku. Pri radu sam svoje prevode upoređivao sa svim onim prevodima do kojih sam tokom ovih desetak godina mogao doći. Ukoliko postoje, neka znatnija neslaganja, o tome sam u objašnjenjima izložio svoj stav. Trudio sam se da u objašnjenjima i tumačenjima naš čitalac dobije što opširniju informaciju o toku rasprava i naučnih dostignuća i da se na taj način nadoknadi naše zakašnjenje i popuni praznina u delima o istoriji kumranskog Zajedništva. Objašnjenja uz prevode predstavljaju većinom plod mog istraži vačkog rada, i nekada se ne slažu s mišljenjima drugih juadista. Ako su neslaganja znatna, navodio sam i takva suprotna mišljenja. Na kraju, želeo bih da se zahvalim Republičkoj zajednici nauke Srbije, koja mi je omogućila još jedan studijski boravak u Kumranu i Jerusalimu, kako bih mogao da završim rad na ovoj knjizi. Zahvaljujem se profesoru Davidu Fluseru za nesebičnu pomoć i lične savete u toku dugogodišnjeg rada, kao i profesorima J. Lichtu i J. Jadinu, koji su mi takođe u nekoliko navrata pružili dragocena uputstva. I još jednom hvala upravi Hrama knjige u Jerusalimu, koja mi je dozvolila tokom poseta uvid u izvorne rukopise koji se u toj ustanovi čuvaju. U Beogradu, 15. februara 1979. Eugen Verber

PREGLED KNJIGA STAROG ZAVETA (prema jevrejskom kanonu, tzv. Masoretski tekst)

Hebrejski naziv

U prevodu Đ. Danicića

U Bibliji »Stvarnosti«

TORA (Nauk) 1. B'rešit (U početku) 2. Š'mot (Imena) 3. Vajikra (I zovnu) 4. B'midbar (U pustinji) 5. D'varim (Reči)

I knjiga Mojsijeva Postanje II knjiga Mojsijeva Izlazak III knjiga Mojsijeva Levitska IV knjiga Mojsijeva Brojevi V knjiga Mojsijeva Zakoni ponovljeni

Knjiga Postanka Knjiga Izlaska Levitski zakonik Knjiga Brojeva Ponovljeni zakon

N' VIIM (Proroci) N'viim rišonim (Prvi proroci) 6. J'hošua 7. Šoftim 8. Š'muel 1 i 2 9. M'lahim 1 i 2

Knjiga Knjiga I. i 2. ilova 1. i 2. vima

Isusa Navina o sudijama knjiga Samuknjiga o care-

Jošua Suci 1. i 2. knjiga o Samuelu 1. i 2. knjiga o Kraljevima "391

N'viim aharonim (Poslednji proroci) 10. J'šajahu 11. Jirmijahu

Knjiga proroka Knjiga proroka Jeremije 12. Jehezkiel Knjiga proroka Jezekilja 13. Trej asar (Dvanaestorica) Hošea Knjiga proroka Joel Knjiga proroka Amos Knjiga proroka Ovad'ja Knjiga proroka Avdija Jona Knjiga proroka Miha Knjiga proroka Miheja Nahum Knjiga proroka Nauma Havakuk Knjiga proroka Avakuma Cefan'ja Knjiga proroka Sofonije Hagaj Knjiga proroka Z'harja Knjiga proroka Zaharije Malahi Knjiga proroka Malahije

Isaije

Izaija Jeremija Ezekiel

Osije Joila Amosa

Hošea Joel Amos Obadija

Jone

Jona Mihej Nahum Habakuk Sefanija

Ageja

Hagaj Zaharija Malahija

K'TUVIM (Spisi, Hagiografe) 14. T'hilim 15. Mišlej 16. Ijov

Psalmi Davidovi Priče Solomonove Knjiga o Jovu

Psalmi Mudre izreke Job

Hameš m'gilot (Pet svitaka) 17. 18. 19. 20. 21.

Šir haširim Rut Ejha Kohelet Ester 392

Pjesma nad pjesmama Knjiga o Ruti Plač Jeremijin Knjiga propovjednikova Knjiga o Jestiri

Pjesma nad pjesmama Knjiga o Ruti Tužaljke Propovjednik Estera

22. Daniel

Knjiga proroka Danila 23. Ezra-Nehemija Knjiga Jezdrina — Knjiga Nemijina 24. Divrej hajamim 1. i 2. knjiga I. i 2. dnevnika (Brojevi od 1 do 24 ne postoje u MT, označeni su da redosledu i spajanju pojedinih knjiga).

Daniel Knjiga Ezrina — Knjiga Nehemijina 1. i 2. knjiga Letopisa bi čitalac stekao uvid o

APOKRIF] 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Tobija Judita Baruh Knjiga mudrosti — Mudrost Solomonova Knjiga Sirahova — Ben Sira — Ecclesiasticus 1. Knjiga o Makabejcima 2. Knjiga o Makabejcima

SKRAĆENICE

Post Izl Lev Br Pnz Jš Sud 1 Sam 2 Sam 2 Sam 1 Kr 2 Kr Is Jr Ez Hoš J1 Am Ov Jon Mih Nah Hab Cef

— Knjiga Postanja — Knjiga Izlaska — Levitski zakonik — Knjiga Brojeva — Ponovljeni Zakon — Jošua — Knjiga o sudijama — 1. Knjiga Samuelova — 2. Knjiga Samuelova — 2. Knjiga Samuelova — 1. Knjiga o kraljevima — 2. Knjiga o kraljevima — Knjiga proroka Isaije — Knjiga proroka Jeremije — Knjiga proroka Ezekiela — Knjiga proroka Hošee — Knjiga proroka Joela — Knjiga proroka Amosa — Knjiga proroka Ovad'je — Knjiga proroka Jone — Knjiga proroka Mihe — Knjiga proroka Nahuma — Knjiga proroka Habakuka — Knjiga proroka Cefanje

Hag Zah Mal Ps Izr Jov Pe Rut Tuž Prop Est Dn Ezr Neh 1 Let 2 Let Tob Jdt Bar Mudr Sir 1 Mak 2 Mak

Knjiga proroka Hagaja Knjiga proroka Zaharje Knjiga proroka Malahije Psalmi Mudre izreke Knjiga o Jovu Pesma nad pesmama Knjiga o Ruti Tužaljke Propovednik Estera Daniel Knjiga Ezrina Knjiga Nehemijina 1. Knjiga letopisa 2. Knjiga letopisa Tobija Judita Baruh Mudrost Solomonova Ben Sira 1. Knjiga o Makabejcima 2. Knjiga o Makabejcima 395

NOVI ZAVET Mt Mk Lk Jv De Rim I Kor 2 Kor Gal Ef Fil Kol 1 Sol 2 Sol 1 Tim 2 Tim Tit Flm Jcvr Jak 1 Pt 2 Pt 1 Jv 2 Jv 3 Jv Jd Otk

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

Evanđelje po Mateju Evanđelje po Marku Evanđelje po Luki Evanđelje po Jovanu Dela apostolska Poslanica Rimljanima 1. Korinćanima 2. Korinćanima Galatima Efescima Filipljanima Kološanima 1. Solunjanima 2. Solunjanima 1. Timoteju 2. Timoteju Titu Filimonu Jevrejima Jakovljeva poslanica 1. Petrova 2. Petrova 1. Jovanova 2. Jovanova 3. Jovanova Judina poslanica Otkrivenje Jovanovo

RUKOPIST ZAJEDNIŠTVA PZ PZJ

— Pravilnik Zajedništva — Pravilnik zajednice Izraela

PB DS

Pravilnik Blagoslova - Novi Savez u zemlji Damaska SvZ — Zahvalnice RSS - Rat sinova svetla protiv sinova tame Apokrifni svitak PostAP anka TH - Tumačenje knjigc proroka Habakuka TN — Tumačenje knjige proroka Nahuma THOŠ - Tumačenje knjige proroka Hošee Tumačenje Knjige psaTP lama MM — Midraš o Malki-Cedeku FL - Florilegium KT - Knjiga tajni

Stari Zavet Novi Zavet Septuaginta Masoretski tekst Biblije Vulgata Levy, J., Rečnik jezika Talmuda i Midraša - engleska skraćenica za Svitke s Mrtvoga mora (Dead Sea Scroll)

SZ NZ LXX MT Vg OLHU — DSS

LITERATURA

Abramski, §., M A H A D A Š BAM'GILOT H A G N U Z O T ? , hebr. (Šta je novo u pohranjenim svicima?), Zbornik radova M'GILOT JAM H A M E L A H (Svici s Mrtvoga mora), AI hamišmar, Tel Aviv, 1957. Allegro, J. M., DISCOVERIES 1N THE J U D E A N D E S E R T OF J O R D A N , V, Q U M R A N CAVE 4 (snimci, transiiteracije, prevodi), O X F O R D , 1968. Allegro, J. M „ T H E D E A D SEA SCROLLS, Penguin Books, 1964. Allegro, J. M., T H E T R E A S U R E OF T H E COPPER SCROLL, Anchor Books, N e w York, 1964. Amusin, 1. D „ D O K U M E N T I IZ V A D I - M U R A B B A A T , Vestnik drcvnei istorii, Moskva, 1958/1. Amusin, I . D . , N A H O D K I U MERTVOGO MORJA, Nauka, Moskva, 1965. Amusin, I. D „ RASKOPKI H I R B E T - K U M R A N A I AJN-FEŠHI, Sovjetskaja Arheologija, 1960/1. Amusin, I . D . , TEKSTI K U M R A N A (uvod, prevodi i komentari nekih tckstova), Nsukii Moskva 1971 Avigad, N „ ' j ' a d i n , J„ ' m ' G I L A HICONIT LAB'REŠIT, hebr. i aram. (Apokrifni svitak knjige Postanka — uvod, sadržaj, snimci, transliteracija, prevodi na hebrejski i engleski), Jerusalim, 1956. Bagarić, I „ K U M R A N ILI BETLEHEM — Rukopisi Mrtvog mora — pokop mrtvih teorija, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1975. Baillet, M „ Milik, T. et de Vaux, R., DISCOVERIF.S IN T H E J U D E A N DESERT OF J O R D A N , III, LES 'PETITES GROTTES' D E Q U M R A N (snimci, transliteracije,prevodi fragmenata i celogBakarnog svitka),2 sv„ Oxford,1962. Barthelemy, D „ Milik, J. T „ |DISCOVERIES IN T H E J U D E A N DESERT, I, Q U M R A N C A V E I (snimci, transliteracije,prevodi fragmenata izpećineQI),Oxford, 1955. Baycr, B „ T H E BIBLICAL N E B E L, Y U V A L , Studies of the jewish music research centre, Jerusalem, 1968, str. 89—131. Bošnjak, B„ FILOZOFIJA I KRŠĆANSTVO, Naprijed, Zagreb. 1966. Burrows, M „ T H E D E A D SEA SCROLLS, Viking Press, XII izdanje, 1958. Burrows, M „ T H E D E A D SEA SCROLLS OF ST. MARK'S MONASTERY, sv. I i II (snimci transliteracija i uvodna objašnjenja M. Burrowsa, J. Trevera, W. Brownleea), New Haven, 1950.

"397

Carmignac, J., H R B Y M : LES » N O M B R E U X « O U LES »NOTABLES«? Revue de Qumran, Br. 28, Tome 7, Fsc. 4, decembar 1971, str. 575—586. Carmignac, J. P. G., LES TEXTES D E Q U M R A N T R A D U I T S ET A N N O T E S , Paris, 1961. Coliins. J. J., THE MYTHOLOGY OF HOLY WAR I N D A N I E L A N D THE O U M R A N WAR SCROLL, Vetus Testamentum, sv. XXV, Fasc. 3, 1975, str. 596—612. Daniel, C., » F A U X PROPHETES«: S U R N O M DES ESSENIENS D A N S LE S E R M O N S U R LA M O N T A G N E , Revue de Qumran, Br. 25, Tome 7, Fasc. 1, decembar 1969, str 45—80. Danielou, J„ LES MANUSCRITS D E LA MER MORTE, ET LES ORIGINES D U CHRISTIANISME, Editions de I'Orante, 1974. Davies, A. P . , T H E M E A N I N G O F T H E D E A D SEA SCROLLS, The New American Library, New York, 1956. Donini, A „ P R E G L E D POVIJESTI RELIGIJA, Naprijed, Zagreb, 1964. Dupont-Sommer, A „ APERCUS PRELIMINAIRES SUR LES MANUSCRITS DE LA MER MORTE, Paris, 1950. De Jonge, M. and Van der Woude, A. S„ 11Q MELCHIZEDEK A N D THE N E W TESTAMENT, New Testament Studies, 12, str. 301—326. Eissfeldt, O., E I N L E I T U N G IN D A S ALTE TESTAMENT, Tubingen, 1956. Erdeljan, M., N O V O P R O N A Đ E N I S V I C I S T A R O Z A V E T N I H I D R U G I H KNJIGA U BLIZINI JERIHONA, Zbornik Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta I Beograd, 1950. Erdeljan, M „ SUPSTITUCIJA I M E N A BOŽJEG JHVH U ST-ZAVETU, Zbornik Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta II, Beograd, 1951. Fluser, D „ A N E W SENSIT1VITY IN J U D A I S M A N D THE CHRISTIAN MESSAGE, Harvard Theological Review, 1968. Fluser, D „ H A M A K O R HAJ'HUDI ŠEL JAHAS HAKNESIJA H A N O C R I T H A K ' D U M A EL H A M ' D I N A , hebr. (Jevrejski izvor odnosa rane hrišćanske crkve prema državi), Jerusalim, 1965. Fluser, D „ K A T M I D B A R J ' H U D A V'HAŠKAFOTEHA, hebr. (Sekta iz Judejske pustinje i njeni pogledi na svet), časopis Cijon, Jerusalim, 1954. Fluser, D „ MALCHIZEDEK A N D THE S O N OF M A N , Christian News from Israel, IV, 1966. Fluser, D „ MIŠPATO U M O T O ŠEL JEŠU, hebr. (Suđenje i smrt Isusova), Molad, Jerusalim, 1969. Fluser, D „ PEŠER J'ŠAJAHU V'RAAJON ŠNEM-ESER HAŠ'LIHIM B'REŠIT H A N A C R U T , hebr. (Tumačenje Isaije i ideja o dvanaest apostola u početku hrišćanstva), Jerusalim, 1969. Fluser, D „ P'RUŠIM, C'DOKIM V'ISIJIM B'PEŠER N A H U M , hebr. (Fariseji, sadukeji, i eseni u Tumačenju Nahuma), Jerusalim ,1970. Fluser, D „ THE APOCRIPHAL BOOK OF ASCENSIO ISAIAE A N D THE D S SECT, Israel ExpIoration Journal, Jerusalim ,1953. Fluser, D „ THE D E A D SEA SECT A N D PRE-PAULINE CHRISTIANITY, Aspects of the Dead Sea Scroils, Jerusalim, 1958. Fluser, D „ THE SOCIAL MESSAGE FROM Q U M R A N , Cahiers d'histoire mondiale, Neuchatel, Švajcarska, 1968, XI. Fluser, D „ T'VILAT J O H A N A N V'KAT MIDBAR J ' H U D A hebr. (Jovanovo krštenje i sekta iz Judejske pustinje), Mehkarim bim'gilot gnuzot, Jerusalim, 1961, str. 209—239. Gams, A „ BIBLIJA U SVETLU D R U Š T V E N I H BORBI, Beograd, 1970.

"398

Gaster, T. H „ THE D E A D SEA SCRIPTURES, Anchor Books, New York, 1964 (Engleski prevodi rukopisa). Glumac, D . , STARI JEVREJSKI RUKOPISI SA OBALE MRTVOGA MORA, Letopis Matice Srpske, knj. 382, sv. 2—3, avgust-septembar 1958, Novi Sad Habermann, A. M., M'GILOT M I D B A R J'HUDA, hebr. (Svici iz Judejske pustinje), Tel Aviv, 1958. (Transliteracija, dopune oštećenih mesta, konkordancija.) Hahn, I., BEVEZETES (Uvod), predgovor mađarskom izdanju knjige M. Burrowsa The Dead Sea Scrolls, Gondolat, Budimpešta, 1961. Jadin, J., H A K D A M A (Uvod) hebr. Zbornik radova M'gilot jam hamelah, Tel Aviv, 1957. Jadin, J., M'GILAT H A M I K D A Š , hebr. (Hramovnik), Mehkarim bim'gilot gnuzot, Jerusalim, 1961, str. 72—84. Jadin, J., M'GILAT H A M I K D A Š — THE TEMPLE SCROLL, hebr. (Hramovnik, snimci, transliteracija, predlozi dopuna, komentari), sv. I—IV, Jerusalim, 1977. Jadin, J„ M'GILAT MILHEMET B N E OR BIVNE HOŠEH, hebr. (Svitak o ratu sinova svetla protiv sinova tame, transliteracija, s tumačenjima i predlozima dopuna oštećcnih mesta), Mosad Bjalik, Jerusalim, 1957. Jadin, J„ PESHER N A H U M (4Q p Nahum) RECONSIDERED, Israel E.\ploration Journal, sv. 21, br. 1, 1971. Jadin, J„ TEFILIN FROM Q U M R A N , hebr. i engl. (snimci, transliteracija,komentari i engl. prevod svitaka iz molitvenog remenja nađenih u pećinama), Jerusalim, 1969. Jadin, J„ THE D E A D SEA SCROLLS A N D THE EPISTLE TO THE HEBREWS, Scripta Hierosolymitana, sv. IV, str. 36—55, Jerusalim, 1957. Jadin, J„ THE MESSAGE OF THE SCROLLS, The Universal Library, New York, 1962. Katz, E „ H U A H A , Vydavatelstvo Slovenskej akademie vied, Bratislava, 1966. Každan, A. P„ NOVIE RUKOPISI N A POBEREŽJE MERTVOGO MORJA, Voprosi istorii religii i ateizma, Moskva, 1956, IV. Komoroczy, G „ FORDITASOK (mađarski prevodi šest svitaka: PZ, TH, DS, PZJ, RSS i SZ). U prilogu mađarskog izdanja knjige M. Burrowsa: The Dead Sea Scrolls, — A Holttengeri tekercsek, Gondolat, Budimpešta, 1961. Kublanov, M. M „ HRISTOS D O HRISTA, Nauka i religija, Moskva, 1960, br. 1, str. 3 8 - 4 6 . Licht, J„ M'GILAT HAHODAJOT, hebr. (Svitak zahvalnica, transliteracija, predlozi dopuna, tumačenja i uvodna studija.), izd. Mosad Bjalik, Jerusalim, 1957. Licht, J„ M'GILAT HAS'RAHIM, hebr. (Svitak pravilnika, transliteracija, predloz ; dopuna, tumaćenja i uvodna studija), izd. Mosad Bjalik, Jerusalim, 1965. Licht, J„ THE Q U M R A N SECT A N D ITS SCROLLS, Society and religion in the second Temple period, World History of the Jewish people, sv. VIII, Jerusalim, 1977. Lohse, E „ D I E TEXTE A U S Q U M R A N (hebrejski tekst, vokalizovana transliteracija i nemački prevodi), Kosel-Verlag, Munchen, 1971. Maier, J.—Schubert, K „ D I E Q U M R A N - E S S E N E R (uvodna studija K. Schuberta i prevodi rukopisa J. Maiera), E. Reinhardt Verlag, Munchen, 1973. Murphy—O'Connor, J„ THE T R A N S L A T I O N O F D A M A S C U S D O C U M E N T VI, 11—14. Revue de Qumran, Br. 28 .Tome 7, Fasc. 4. decembar 1971, str. 89—131. Primorac, I „ E. W.: Kršćanstvo pre Krista, prikaz, Sociološki pregled, god. VI, 1972, Br. 3-, str. 337—343.

"399

Rabi, J., HASEFER HAHICONI BAM'GILOT, hebr. (Apokrifna knjiga među svicima), Zbornik radova Mgilot jam hamelah, Tel Aviv, 1957. Rabin, C„ Q U M R A N STUDIES, Oxford University Press, 1957. Rabin, C., THE ZADOKITE DOCUMENTS (transliteracija, predlozi dopuna, komentari i engl. prevod DS), Oxford, 1958. Roth, C„ THE D E A D SEA SCROLLS, A New Historical Approach, New York, 1965. Roth, J., B'ŠULE H A T A A R U H A ŠEL HAMGILOT HAGNUZOT, hebr. (Na marginama izložbe svitaka), Zbornik radova Mgilot jam hamelah, Tel Aviv, 1957. Sanders, J. A „ DISCOVERIES IN THE J U D E A N DESERT OF JORDAN, IV, THE PSALM SCROLL OF Q U M R A N CAVE 11 (smmci, transliteracija, prevod l l Q P s a ) , Oxford, 1965. Starkova, K. B„ KUMRANSKAJA OBŠČINA1 VNEŠNI MIR, Palestinski sbornik, 25 (88), Akademija nauk SSSR, 1974, Leningrad, str. 67—69. Starkova, K. B„ LITERATURNIE PAMJATNIKI KUMRANSKOI OBŠClNI, Palestinski sbornik, 24(87), Akademija nauk SSSR, Leningrad, 1973. Strugnell, J„ NOTES EN MARGE D U VOLUME V DES »DISCOVERIES IN THE J U D E A N DESERT OF JORDAN«, Revue de Qumran, Br. 26. Tome 7. Fasc. 2., april, 1970, str. 163—276. Škrinjar, A „ E. WERBER: KRŠĆANSTVO PRIJE KRISTA? (prikaz i kritika knjige), Obnovljeni život, god. XXVIII, br. 1, str. 88—103, Zagreb, 1973. Sukenik, E. L„ M'GILOT GNUZOT, hebr. (Pohranjeni svici, uvod i transliteracija) Jerusalim, 1 1948, II 1950. Todorović, M„ RUKOPISI SA OBALE MRTVOGA MORA; Glasnik SPC, 1964, br. 9, str. 298—305; br. 10—11, str. 374—378; br. 12, str. 408—413; 1965, br. 1, str. 41—47; Beograd. Tyloch, W„ ASPEKTY SPOLECZNE GMINY Z Q U M R A N , Varšava, 1968. Tyloch, W„ REKOPISY Z Q U M R A N N A D MORZEM MARTVYM (uvod, prevod i komentari), Varšava, 1963. Vermes, G „ THE D E A D SEA SCROLLS IN ENGLISH, Penguin Books, 1972. Werber, E „ KRŠĆANSTVO PRIJE KRISTA?, Liber, Zagreb 1972. Wilson, E„ THE SCROLLS FROM THE D E A D SEA .Collins, Fontana Books, London, 1968. Zeitlin, S„ A COMMENTARY ON THE BOOK OF H A B A K U K IMPORTANT DISCOVERY OR HOAX?, Jewish Quarterly Review, 39/1948, Philadelphia. Zeitlin, S„ SCHOLARSHIP A N D THE HOAX O F T H E RECENT DISCOVERIES, Jewish Quarterly Review, 39/1948. U toku rada služio sam se sledećim tekstovima Biblije (kod navoda iz prevoda kojih nema u ovom spisku piše izvor), leksikonima i rečnicima: Biblije: BIBLIJA — Stari i Novi Zavjet, Stvarnost, Zagreb, 1968. Kittel, R „ BIBLIA HEBRAICA, Privileg. Wurtt. Bibelanstalt, Stuttgart, 1950. MIKRAOT G'DOLOT (Velika Štiva, hebr. MT SZ, aramejski prevodi — Targumi SZ, komentari Rašija, Ibn Ezre, Radaka i dr.), izd. Eškol, Jerusalim, 1976, sv. 1—5. NOVI ZAVET, izd. Biblijskog društva, Beograd, 1973.

"400

NOVl ZAVJET, izd. Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1976. SEPTUAGINTA, ed. Rahlfs, A., Privileg. Wiirtt. Bibelanstalt, Stuttgart, 1950, vol. I-II. SVETO PISMO STAROGA I NOVOGA ZAVJETA, Prevod Đ. Daničića i V. S. Karadžića, izd. Britanskog i inostranog biblijskog društva, 1960. Enciklopedije

i rečnici:

Charlton T. Lewis