B ra n isla v N u šić G o sp o đ a m in ista rk a Š a la u četiri čin a P rv i p u t p rik azan o u b eo g rad sk o m N ...
337 downloads
1184 Views
678KB Size
Report
This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!
Report copyright / DMCA form
B ra n isla v N u šić G o sp o đ a m in ista rk a Š a la u četiri čin a P rv i p u t p rik azan o u b eo g rad sk o m N aro d n o m p o zo rištu 1923. Predgovor A k o ste k ad g o d p aţljiv ije p o sm atrali sv e što b iv a o k o v as, ako ste se pogdekad upustili i udubili u odnose koji reg u lišu ţiv o t jed no g a d ru štv a i p o k rete k o je izaziv a taj regulator — v i ste m o rali zap aziti d a se, k ro z ţiv o t sv ak o g a d ru štv a, jasn o b eleţi jed na jaka i ravna linija. Tu lin iju isp isali su o bziri, trad icije, m alo d u šn ost, d u h o vn a n em o ć i sv e o n e d ru g e n eg ativ n e o sob in e ĉo v ek o v e p od k o jim a se p o jed in ci g u še, a d ru štv o n em o ćn o p red aje u ĉm alo sti. T u lin iju so cijaln i m atem atiĉari n aziv ali b i m o ţd a normalnom, a so cijaln i fiziĉari p o ĉetn im g rad o m to p lo te ili h lad n o će, jer o n a o d ista liĉi o n o m e step en u n a term o m etru izn ad k o jeg a, p ri h laĊ en ju , silazi. T o m rav n o m lin ijo m k reće se ţiv o t sk o ro celo k u p n og a n ašeg a d ru štv a. Izn ad te lin ije p en ju se sam o p o jed in ci, k o ji im aju d u šev n e sn ag e i h rab ro sti d a se u zn esu izn ad o b zira, izn ad trad icija i izn ad m alo d u šn o sti. Izn ad te lin ije p en ju se sam o p o jed in ci k o ji n e ĉek aju d a ţiv u u d ru štv en o m e term o m etru zag reje sp o ljn a tem p eratu ra, v eć to zagrevanje nalaze sami u seb i, u svo jim d u šev n im m o ćim a. I isp o d te lin ije silaze sam o o n i p o jed in ci k o ji tak o Ċ e im aju d u šev n e sn ag e d a p reg aze o b zire i trad icije i o tresu se m alo d u šno sti. I o v i, k o ji u d ru štv u silaze isp o d lin ije n o rm ale, sv e d o d n a d ru štv eno g , n o se sam i u seb i disp o zicije h laĊ en ja d u še i h laĊ en ja o sećaja sv e d o taĉk e
smrzavanja. Da se neko digne ili spusti iznad ili ispod linije normale u ţiv o tu , d a se n ek o u zv isi izn ad g o m ile ili sp u sti isp o d gomile, treba da je podjednako hrabar. Hrabrost je biti ĉestiti, p lem en it, u zv išen , isto tak o k ao što je h rab ro st b iti podao i nevaljao. Treba imati mnogo moralne snage u sebi pa se uzneti iznad normalne linije, biti iznad ostalih, iznad g o m ile; k ao što treb a v rlo m n o g o d u šev n e sn ag e p a sići ispod linije, biti ispod ostalih, ispod gomile: biti hulja, provalnik, klevetnik, razbojnik i ubica. Podjednaka je hrabrost uzneti se u zrak na nepouzdanoj Ikarovoj spravi, k o ju je n aš v ek u sav ršio , k ao i sp u stiti se, u g n ju raĉk o m e oklopu, u mulje morskog dna. Ti ljudi, koji se uznose iznad ili se sp u štaju isp o d rav n e lin ije ţiv o ta, im aju i v elik ih zam ah a, v elik ih p o k reta d u še, v elik ih u zb u Ċ en ja i v elik ih em o cija. D rţav n ik sa strep n jo m sto ji p red su d o m isto rije, jer je p o v eo d rţav u i narod sudbonosnim putem; veliki finansijer sa g ro zn iĉav im u zb u Ċ en jem sto ji p red b erzo m n a k o jo j će se to g a ĉasa trip lirati ili p ro p asti n jeg o va m ilio n ita im o v in a; v o jsk ov o Ċ i ig ra svak i d am ar o d u zb u Ċ en ja k ad p o v ed e arm ije u su d b o n o sn u b o rb u ; p esn ik a u zb u Ċ u je in sp iracija, u m etn ik a ĉas stv aran ja, n au ĉn ik a o n o n ep o zn ato d o ĉega o tk rićem treb a d o ći. S v e su to v elik a u zb u Ċ en ja, v elik e em o cije, v elik i p o k reti d u še. A tih i tak v ih v elik ih u zb u Ċ en ja, v elikih em o cija, v elik ih p o k reta d u še im a i k o d o n ih k o ji silaze isp o d n o rm aln e lin ije. R azb o jn ik p reţiv lju je n ajv eću m eru u zb u Ċ en ja k ad zariv a k rv av n o ţ u g ru d i sv o je ţrtv e; p ro v aln ik d ršće i strep i p red su d ijo m ; b lu d n ica p ati p o d ţig o m p rezren ja, a o d m etn ik p o d v ešalim a p reţiv lju je celu g rad aciju o d b o la i g riţe p a d o sam o o d rican ja i ap atije. U te oblasti, u oblasti velikih u zb u Ċ enja, v elik ih em o cija, v elik ih p o k reta d u še — pa bilo iznad ili ispod linije — d ram atiĉar rad o zalazi, jer će tu u v ek n aći d u b o k e izv o re
iz k o jih m o ţe zah v atiti b o g at i o b ilan m aterijal! O tu d a se n ajv eći b ro j d ram a i k reće u to j o b lasti. M n o g o je teţe, m eĊ u tim , traţiti i n aći m aterijal u m alo j sred in i, u o n o m e d ru štv u , m eĊ u o n im lju d im a, k o ji nemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije ţiv o tn e, p a b ilo n av iše ili n an iţe; m eĊ u o n im lju d im a k o ji nemaju snage da budu dobri, ali ih tako isto nemaju ni h rab ro sti d a b u d u m eĊ u o n im lju d im a k o ji su v ezan i i sputani sitnim obzirima, koji robuju zastarelim tradicijama i ĉije je sv e b iće sazd an o iz m alo d u šn o sti. Ţ iv o t te sred in e teĉe jed n o liĉn o i o d m eren o , k ao šetalica n a zid n o m e satu ; pokreti te sred in e su m ali, tih i, b ez u zb u Ċ en ja, b ez v elik ih b razd a, b ez jaĉih trag o v a, k ao o n i b lag i talasići k o ji k ru ţe p o u stajalo j v o d i kad n a p o v ršin u n jen u p ad n e tiĉje p erce. U toj maloj sredini nema bura, nema nepogoda, nema zem ljo tresa, n i p o ţara; ta sred in a je o g raĊ en a d eb elim zid o m o d o lu ja i v ih o ra k o ji v itlaju k ro z d ru štv o . O n a ţiv i u svojim sobama, ulica je za nju strani svet, inostranstvo, za n ju su d o g aĊ aji k o ji u zb u Ċu ju k on tin en te sam o novinarska lektira. U tim malim sredinama, koje se ne odvajaju od one ravne lin ije ţiv o ta, n em a d o g aĊ aja, n em a em o cija, n em a sen zacija, »D an as je tetk a-S av k in d an !« — eto, to je za tu sred in u d o g aĊ aj i sv i se u ţu rb aju , sv i se k reću , sv i o b laĉe, n ab av ljaju b u k ete, p išu ĉestitk e, p rav e p o sete... d o g aĊ aj, ĉitav d o g aĊ aj'! »M ila ĉik a-S tev in a n ap u stila m u ţa!« — »Ju , ju , ju , — gruva se cela familija u grudi — šta će sv et k azati!« I eto , to je em o cija k o ja u zb u Ċ u je celu jed n u p o ro d icu , n o to j u zb u Ċ en osti n e leţi to lik o razlo g u to m e što je M ila n ap u stila m u ţa, k o lik o u o n o m e »šta će svet k azati«. A zn ate li šta je sen zacija u tak v im m alim sred in am a? »S n aja Z o rk a ro d ila b lizan ce!« I ta sen zacija id e iz k u će u k u ću , sam o se o n jo j g o v o ri, rasp rav lja se, tu m aĉi, i ta tem a ispu n jav a in teres ĉitav e jed n e p o ro d ice i ĉitav e sred in e.
P era d o b io k lasu , Đ o k a se razb o leo , S tev a p o lo ţio isp ite, Jo v a p rem ešten , g o sp a M ica k u p ila n o v u sp av aću sob u , g o sp a S av k a o šišala k o su , g o sp a Ju lka p rav i n o v u h aljin u od krep-de-šin a, p rija-Maci izgoreo kuglov, a prija Anka izlju b ila n a friše-fire sto sedamdeset dinara. Eto, to su sen zacije, to em o cije, to d o g aĊ aji m ale -sredine. I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za fuku jednu d o b ru ţen u i d o b ru d o m aćicu — g o sp o Ċ u Ţ iv k u P o po v ić — i izn eo je n ag lo , n eo ĉek iv an o i izn en ad n o , izn ad n jene normalne linije ţiv o ta. T ak av jed an p o rem ećaj n a terazijam a ţiv o ta k ad ar je u ĉin iti, k o d lju d i iz m ale sred in e, d a izg u b e rav n o teţu te d a n e u m eju d a se d rţe n a n o g am a. I eto , u to m e je sad rţin a G o sp o Ď e m in ista rke, u to m e sv a jed n o stav n o st p ro b lem a k o ji taj k o m ad sad rţi. N u šić LICA
S IM A P O P O V IĆ Ţ IV K A , n jeg o v a ţen a D A R A , k ći R A K A , sin ĉić Ĉ E D A U R O Š E V IĆ , zet D r N IN K O V IĆ . sek retar M in . sp o ljn ih p o slo v a UJKA VASA TETKA SAVKA TETKA DACA JOVA POP-ARSIN T E Ĉ A PA N T A Rodbina gospa-Ţ iv k in a: M IL E , n jeg o v sin S O JA , rasp u šten ica, T E Ĉ A JA K O V , S A V A M IŠ IĆ , G-Ċ a N A T A S T E F A N O V IĆ u ĉiteljica en g lesk o g jezika, policijski pisar, A N K A , slu ţav k a, štam p arsk i šeg rt R IS T A T O D O R O V IĆ ,
k o ţarsk i trg o v ac P E R A , K A L E N IĆ P E R A , p isar iz ad m in istrativ n o g odeljenja P rv i ţan d ar D ru g i ţan d ar P rv i p o slu ţitelj iz m in istarstv a D ru g i p o slu ţitelj iz m in istarstv a D ev o jĉica k ro jaĉica P rv i g raĊ an in D ru g i g raĊ an in
D o g a Ď a se u doba su sreta p ro šlo g a i sa d a šn jeg a veka. Č IN P R V I O b iĉn a g raĊ an sk a so b a. Staro kanabe, dve fotelje i nekoliko prostih, trpezarijskih stolica. Troja vrata: u dnu, desno i levo i jedan prozor desno. U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte jed n e stare o ĉev e p an talo n e, k o je će g o sp a Ţ iv k a prekrojiti za sina. I Ţ IV K A , S A V K A SAVKA (sedi kraj stola): Š ta si se zam islila? Ţ IV K A (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze. Naslonila makaze na usne i zamislila se g led a ju ći u p a n ta lo n e): G led am , zn aš, k ak o d a izb eg n em o v o m esto što se izlizalo. S A V K A : N e m o ţeš g a izb eći, n eg o p o d m etn i p arĉe. Ţ IV K A : G o to v o , a i o n ak o će m u trajati o d p etk a d o subote.
S A V K A : A cep a, a? P a zn aš k ak o je, n ek a je sam o ţiv i zdrav, pa neka cepa. Ţ IV K A : Ju , n ije d a cep a, tetk a, n eg o d ere k ao v u k jag n jeću k o ţu . I k u p u j m u , i p rek rajaj m u , i n ik ad n išta n a njemu celo ni dvadeset i ĉetiri sata. S A V K A : N estašan , m n o g o n estašan ! Ţ IV K A (za vreme ove scene ona meri i kroji): N e m o ţe d a se stig n e, b o g a m i! N e p reliv a n am se, zab o g a, v eć jedva vezujemo kraj s krajem. SAVKA: A lepa plata. Ţ IV K A : P a i n ije. D o k o d b iješ p o rezu , p latiš k iriju , k u p iš d rv a, tek v id iš o stan u ti ĉiste šak e. T ešk o je d an as o p lati ţiv eti, ali o v aj m o j n e u m e. N e g led a sv o ja p o sla i sv o ju k u ću , n eg o se zan eo za p o litik u . SAVKA: Pa jest! Ţ IV K A : O n o , i d ru g i se b ak ću , i što k aţu , lo m e sa politikom, ali opet nekako, gledaju i sebe. Te komisije, te procene, te sednice, pa se spomognu nekako. Ali ovaj moj n e u m e. S v e o v o n e id e, n ašk o d iće u g led u p artije, o n o n e id e, p o v ik aće o p o zicija. I sv e tak o . A d ev o jk u , eto , n ism o p latili v eć tri m eseca, p a k iriju n ism o p latili za p ro šli m esec, a g d e su jo š o n e sitn e p o d u ţice: te m lek o , te b ak alin i... v eć zn aš! S A V K A : T ešk o je, b o m e, d an as... Ţ IV K A : T i jo š n e d o b i k afu? E što je b ezo b razn o , p o tri p u ta ĉo v ek d a jo j k aţe. (odlazi zadnjim vratima) Jel' A n k a, šta je s k afo m ? ANKIN GLAS (spolja.): Evo! Ţ IV K A : E to , i to se zo v e m laĊ e. B ar d a je k ao što treb a
k ad g a ĉo v ek p laća. II P R E Đ A Š N JI, A N K A ANKA (u n o si ka fu i slu ţi): Izvol'te! Ţ IV K A : M o ram trip u t d a m o lim za jed n u k afu . ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (odlazi.) III Ţ IV K A , S A V K A Ţ IV K A (p o što je A n ka o tišla ): E to , v id iš li je! D o Ċ e m i, boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem g lav u . A li šta ću , m o ram d a trp im . D u ţn a sam jo j tri meseca, pa moram da trpim. SAVKA: (srču ći ka fu ): Eh, tak v o ti je d an as m laĊ e. Ţ IV K A : P a to sam te b aš zv ala, tetk a-Savka, da te umolim d a n am d aš jed n o d v esta d in ara n a zajam . SAVKA (trgne se): Ju, sinko, a otkud meni? Ţ IV K A : P a o n o što im aš n a k n jiţicu . S A V K A : E h , to ... n a to n em o j n i d a raĉu n aš, g d e b io ja to d irala! Jed v a sam sku p ila d a m i se n aĊ e, n e d aj, b o ţe!.. Ţ IV K A : B o ţe, tetk a-S av k a, ti p a k ao d a ti m i to n ećem o v ratiti. P latićem o ti p o šten o i in teres, a za tri m eseca im aš sv o je p are. S lu šaj, n e b ila ja Ţ iv k a ak o g a n e n ateram d a se u v u ĉe u k ak v u ko m isiju . Š ta tu p artija! Đ o k a k u m aD rag in n azid a k u ću sa p artijo m , a o v aj m o j rastu ri k u ću . S A V K A : D a l'si b aš sig u rn a?
Ţ IV K A : Š ta? S A V K A : P a to , d a će u ći u k o m isiju ? Ţ IV K A : T i su m n jaš d a ćem o ti v ratiti? S A V K A : N ije to , n eg o zn aš, n e v o lim u taj n o v ac d a d iram p a, v elim , ak o n e u Ċ e u k o m isiju ... Ţ IV K A : P a n e m o ra d a b u d e b aš k o m isija, m o ţe o n i d ru k ĉe. A k o n e m o ţe n ik ak o d ru k ĉije, a ti d a zn aš, u zajm ićem o m ak ar n a d ru g o m esto , p a teb i v ratiti. T eb i tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... Ţ IV K A : N i jed an d an v iše!.. IV P R E Đ A Š N JI, R A K A . A N K A RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav podrpan). ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu.) Ţ IV K A : Iju , crn i sin k o , ti se o p et tu k ao? RAKA: Nisam! ANKA: Jeste, jeste, tukao se! Ţ IV K A (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s v ešala p ao . ANKA (ostavi knjige na sto): Eto je i ruku raskrvavio. Ţ IV K A : Iju !.. (ščep a m u ru ku ko ju je u veza o m a ra m o m ) N esrećn iĉe jed an , b itan g o ! (Anki) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi) Jo š k aţe n ije se tuko!
RAKA (uporno): Nisam! Ţ IV K A : N eg o šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije. Ţ IV K A : K ak v e d em o n stracije, b o g s to b o m ? RAKA: Protiv vlade. S A V K A : A šta ti im aš sa v lad o m , p o b o g u , sin ko? R A K A : N em am n išta, ali sam i ja v ik o : d o le v lad a! Ţ IV K A : E to ti, eto ti, p a n e crk n i sad o d m u k e! A m a, šta si ti im ao d a se m ešaš u d em o n stracije?... R A K A : P a n ije sam o ja, ceo sv et. E n o jo š se tu k u n a Terazijama, a vlada je morala da da ostavku, jer je ubijen jedan radnik i trojica su ranjeni. Ţ IV K A : Ju ju , ju ! E to k ak o će i g lav u d a izg u b i jed n o ga dana! ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem. R A K A : Š ta će m i d a se u m ijem ? Ţ IV K A : V u ci se tam o , o p eri tu ru k u . Z ar n ev id iš d a izg led aš k ao šin tersk i šeg rt? (gurne Raku te ovaj ode sa Ankom) V Ţ IV K A , S A V K A Ţ IV K A (tetki): E to , p a sad iziĊ i ti tu n ak raj, k ad ti sv ak i d an d o Ċ e o v ako p ocep an . SAVKA: 'Ajde i ja da idem, za poslom sam. A vidim i
tebe ometam. (ustaje.) Ţ IV K A : P a k ak o si rešila za o n o? SAVKA: Koje ono? Ţ IV K A : P a d e, što se p risećaš, za zajam? S A V K A : A , za to ? P a k ak o d a ti k aţem ; v o lela b ih d a n e d iram u te p are, ali ak o je n u ţd a... Ţ IV K A : Ju , b aš ti h v ala, slatk a tetk a, n ik ad ti to n eću zaboraviti. S A V K A : Je l' d a d o n esem p red v eĉe?... Ţ IV K A : Jest, m o lim te, jo š d an as! P a d o Ċ i.. tetk a-Savka, n em o j d a n e d o Ċ eš. Ja, b o g a m i, n e m o g u ; d a m o g u , d o šla b ih ti. N em o j ti n a to d a g led aš, n eg o d o Ċ i k ad g od m o ţeš. I o n ak o si sam a, p a sv rati k o ji p u t i d a ru ĉam o ; sv rati k ao k o d sv o je ku će. SAVKA (već n a vra tim a ): Ja ću o n o p red v eĉe. Z b o g o m . (odlazi) Ţ IV K A (isp ra ća je d o vra g a ): Zbogom, tetka (vra ća se i, p o što je za vršila kro jen je, u m o ta va p an ta lo n e). VI Ţ IV K A , R A K A RAKA (izla zi iz so b e u m iven i u p u ću je se sp o ljn im vratima). Ţ IV K A : E h e, g d e si n ag ao? RAKA: Tamo! Ţ IV K A : A m a, zar ti je m alo b ilo , o k aĉen jaĉe jed an ? — A latinski — d v o jk a, a n au k a h rišćan sk a — dvojka, a matematika — d v o jk a! N e g led aš to , n eg o d em o n stracije,
a što ćeš d a p o n av ljaš razred — to n išta. R A K A : I o tac je p o n av ljao ĉetiri razred a, p a... Ţ IV K A : Ama, ne gledaj ti na oca! R A K A : N ije, n eg o ću v aljd a n a teb e d a g led am . Ţ IV K A : O , g o sp o d e b o ţe, i k ad g a ro d ih tak o g n esrećn ik a! V u ci m i se isp red o ĉiju ! RAKA (izleti n a vra ta , n a ko ja n a ilaze Č ed a i D a ra ). VII Ţ IV K A , Č E D A , D A R A Ĉ E D A : (u la zi sa ţen o m o n i su o b u čen i za -posete: Eto n a s. V ra tili sm o se ka o što sm o i o tišli. D A R A : B a m b a d a va sm o išli. Ţ IV K A : Š to , n iste n eko g n a šli ko d kuće? Č E D A : Č u jte, m a jka , ja više n eću d a slu ša m te va še savete. Te idite kod ove ministarke, pravite vizitu, te idite kod one ministarke, pravite vizitu. Ţ IV K A : P a , zete, m en i n e treb a kla sa , teb i treb a . Č E D A : Z n a m ja to , a li ka ko m o ţete d a n a s ša ljete g o sp oĎ i P etro vićki, ka d n eće ţen a n i d a n a s prim i? D A R A : N ije b ila ko d ku će. Č E D A : B ila je, šta n ije b ila ! D evo jka se d eset m in u ta u n u tra do m u n Ďa vala , p a tek o n d a izla zi i ka ţe n a m d a g o sp oĎ a n ije ko d ku će. Ţ IV K A : P a za r sa m ja to m e kriva ? P ita la sa m je p reko kuma-D ra g e i o n a ka ţe: n eka d o Ď e, ka ko d a m i n e d o Ď e
gospa-Ţ ivkin a ćerka ; n isa m je vid ela o tka ko se u d a la . Č E D A : N isa m je vid ela otkako se udala, a ovamo zatvara n a m vra ta isp red no sa ... o n a ... ju če... je l' i o n a n ije vid ela gospa-Ţ ivkin u ćerku o tka ko se u d a la? ... D A R A : E , n em o j ta ko . O n a o d ista n ije b ila ko d ku će, videli smo je posle na fijakeru. Ţ IV K A : E to , vid iš! A n e id e to n i ka o što ti m isliš, zete. T reb a i p et i šest p u ta ići n a isti p ra g . U o sta lo m , vid iš d a su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu m in istri m o ţd a i zb o g to g a zbu n jen i. Č E D A : P a a ko su m in istri zb u n jen i, šta im a ju tu ministarke da se zbunjuju? Ţ IV K A : E , n em o j ta ko d a ka ţeš. Z n a m , p riča la m i je g o sp a N a ta , ka ţe: kriza , a m o j m u ţ m in ista r, p a n išta , m ira n , u b io g a b og, ka o d a n ije kriza , a ja , n esrećn ica , zbunila se kao niko moj; te triput solim jelo, te sipam zejtin u la m p u , te o b u čem p revrn u tu ča rapu, i sve tako. V o lim , ka ţe ţen a , d a o d leţim jed n o za p a ljen je p lu ća n eg o jednu ministarsku krizu. D A R A : S lu ša m va s va zd a n a i n e skid a m šešir (p o la zeći levo u sobu) M ajk a, je li d o n o sila šn ajd erk a h aljin u? Ţ IV K A : N ije jo š. DARA: Poslala bih Raku da je opet zove. (ode) VIII Ţ IV K A , Č E D A Ĉ E D A (pripaljuje cigaretu): B ad av a, o v ak o v iše n e id e! Ţ IV K A : P a n e id e, ali, p rav o d a ti k aţem , n e b i ti n i ta jed n a k lasa m n o g o p o m o g la. N e m o ţe jed n a k lasa d a ti
isplati dugove. Ĉ E D A : Š ta v i m en i jed n ak o te d u g o ve n atiĉete n a n o s? N isam ih n ap rav io o d b esa, n eg o k ad ĉo v ek u zm e ţen u b ez m iraza p a p o ĉn e k u ću k u ćiti... Ţ IV K A : N ism o te m i terali d a je u zm eš. T i si u v ek g o v o rio d a je v o liš. Ĉ E D A : A v i ste g o v o rili d a im a 1 2 0 00 d in ara m iraza. Ţ IV K A: Pa ima. Ĉ E D A : A m a g d e su? V o leo b ih d a v id im tih 1 2 0 0 0 dinara. Ţ IV K A : P rim ićeš ih o d o sig u rav aju ćeg d ru štv a. Ĉ E D A : P rim iću , al'k ad u m rete i v i i o tac.. Ţ IV K A : P a m o ţeš v aljd a d o tle p riĉek ati. Ĉ E D A : M o g u d o tle i u m reti. Ţ IV K A : N e b i b aš b ila v elik a šteta. Ĉ E D A : P a n e b i za v as, m o g li b i jo š ai d a n asled ite i m o je osiguranje. IX Ţ IV K A , Č E D A , P E R A PERA (u la zeći n a sred n ja vra ta ): Izvinite,. ja sam dva puta kucao. Ţ IV K A : M o lim . Izv o lite! P E R A : G o sp o d in n ije k o d k u će? Ţ IV K A : N e!
PERA: A nije ni u kancelariji. Ĉ E D A : V i ste ĉin o v n ik? P E R A : D a, p isar k o d g o spo d in a P o pov ića. P a h teo sam d a javim da je kabinet dao ostavku. Hteo sam, znate, ja prvi da mu javim. Ĉ E D A : Je li to izvesno? P E R A : Izv esn o ! A b iće d a g o sp o d in P o p o v ić to v eć i zn aĉim n ije d o šao u k an celariju. Ţ IV K A : A m a, zar n ik ak o n ije d o lazio? PERA: Upravo, dolazio je od jutros, ali je nekako odmah o tišao , ĉim je ĉu o d a je v lad a d ala o stav k u . Ĉ E D A : P a o n d a zn aĉi d a o n zn a! PERA: Zna izvesno! Ali, ipak, ja sam hteo prvi to da mu jav im . A l' m o ţd a n e zn a, a sv i k aţu d a su n aši p o zv an i d a sastave novu vladu. Ţ IV K A : (p rija tn o izn en a Ď ena ): N aši? P E R A : D a, n aši, a ja b ih h teo to d a m u jav im . Ĉ E D A : A v i u »n aše« raĉu n ate... ? PERA: P a »n aši«! ... G o sp o d in S tev an o v ić je v eć o tišao u dvor. Ţ IV K A : S tev an o v ić? P E R A : Ja sam g a svo jim o ĉim a v id eo . Ţ IV K A : O , b o ţe m o j, k ak o b i to b ilo d o b ro ! V i ste liĉn o v id eli S tev an o v ića k ad je o tišo? PERA: Video sam ga!
Ţ IV K A : O tišao je b aš u d v o r? PERA: Da! Ţ IV K A : H v ala v am , g o sp o d in e, v elik a v am h v ala što ste nas izvestili. P E R A : Ja sad id em n a T erazije; šetaću tam o p o d k esten o v im a, p a ak o jo š što o p azim , ja ću v am jav iti. S am o v as m o lim , k ad d o Ċ e g o sp o d in P o p o v ić, k aţite m u d a sam ja p rv i d o šao i d o n eo v est d a će n aši o b razo v ati kabinet. Ĉ E D A : R eći ćem o ! PERA (g o sp o Ď i Ţ ivki u ko ju ka o d a im a više p o veren ja ): M o lim v as, g o sp oĊ o , recite sam o : P era p isar iz administrativnog odeljenja. Ţ IV K A : H o ću , g o sp o d in e! PERA (već n a vra tim a ): A k o b i b ilo što v rlo in teresantno, v i ćete d o p u stiti... Ĉ E D A : O, molim... P E R A : V i ćete m i d o p u stiti... (ode) X Ţ IV K A Č E D A Ţ IV K A : Z ete n isam te zag rlila o d d an a v en ĉan ja. (grli ga..) Ĉ E D A : A li ĉem u se v i to rad u jete?.. Ţ IV K A : G le sad ! M esto i ti d a se rad u ješ, a ti jo š p itaš. Rako! Rako! Ĉ E D A : Ĉ em u d a se rad u jem ?...
Ţ IV K A : »N aši«! Jesi li ĉu o šta k aţe ĉo v ek : »n aši«! Ĉ E D A : A m a k o j'ĉo v ek? Ţ IV K A : P a o v aj... Ĉ E D A : P era p isar iz ad m in istrativ n o g o d eljen ja. Z a n jeg a su »n aši« sv i k o ji o b razu ju k ab in et. O n to , izv esn o . svakome javlja. Ţ IV K A : A li k aţe ĉo v ek : S tev an o v ić o tišao U d v o r. Ĉ E D A : P a? Ţ IV K A : P a to ! T i m o ţeš d a av an zu ješ, a m o ţe i o n ... Ĉ E D A : K o? Ţ IV K A : K ak o k o? S im a! Ĉ E D A : P a o tac je v eć n aĉeln ik m in istarstv a, šta m o ţe v iše? Ţ IV K A : A D rţav n i sav et, a u p rav n ik M o n o p o la, a predsedn ik o p štin e? O h o , m o j b rajk o , sam o k ad se h o će, ima vazdan. (na vratima) Rako? Rako! Ĉ E D A : Š ta će v am ? Ţ IV K A : D a k u p i n o v in e. C rk o h o d rad o zn alo sti! R ak o ! Rako! XI P R E Đ A Š N JI, M O M A K iz M IN IS T A R S T V A M O M A K : D o b ar d an , g o sp oĊ o ! Ţ IV K A (pretrne): Iju! Dobar dan! MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder.
Ţ IV K A : C ilin d er? ... MOMAK: Jeste, cilinder. Ţ IV K A (n e veru ju ći): Ama, cilinder? MOMAK: Jeste! Ţ IV K A : Ju , tak o su m i se n a jed an p u t o d u zele n o g e! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder? MOMAK: Jeste, on. Ĉ E D A (i on se zainteresovao): A gde je gospodin? Ţ IV K A : O d ista. g d e je o n? MOMAK: Eno ga u ministarstvu. Ţ IV K A : A je li v am k azao šta će m u cilin d er? Ĉ E D A : E to ti sad ! O tk u d će m o m k u reći šta će m u cilinder? Ţ IV K A : O h , b o ţe, tako sam se zbunila. Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako! Ĉ E D A : (na levim vratima) Daro! Daro!... XII P R E Đ A Š N JI, R A K A RAKA (na srednjim vratima): Š ta m e zo v eš? Ţ IV K A : Jesi li k u p io n o v in e? A jest, b o g a m i, n isam ti n i dala. Ama, gde je ta Dara? DARA (na levim vratima): Bila sam u kujni. Ţ IV K A : C ilin d er, o tac traţi cilin d er!
DARA: Pa gde je? Ţ IV K A : P o sled n ji p u t, k ad je b io p rijem o k raljev o m danu, metla sam ga tamo u sobi, na orman. RAKA: A, nije, ja sam ga video u sali iza furune. Ţ IV K A : P a, zab o g a, id ite, n aĊ ite ta! A li b rzo , o d m ah ! D A R A i Ĉ E D A (odlaze u sobu). Ţ IV K A (momku): A je li g o sp o d in b io rasp o lo ţen k ad je traţio cilin d er: MOMAK: Nije! Ţ IV K A :A lju t? MOMAK: Nije bio ni ljut! DARA (vra ća se): N em a g a ! Ĉ E D A (za njom): Nigde ga nema! Ţ IV K A : A m a, kako da ga nema? (odjuri zadnjim vratima). Anka! Anka! (svima..) T a traţite g a, zab o g a! Ĉ E D A : A m a. šta ste se zb u n ili? Ţ IV K A : P a tak o je to , d ab o m e, k ad ĉo v ek jed an p u t u g o d in i no si cilin d er. I k o će sad d a m u se seti g d e je! XIII P R E Đ A Š N JI, A N K A ANKA (dolazi): Izvol'te! Ţ IV K A : Z n ate li v i, A n k a, g d e je cilin d er g o sp o d in o v? ANKA: Bio je na ormanu, ali ga je ovaj skinuo (pokazuje na Raku) — kad se igrao s njim.
Ţ IV K A : B o g te u b io , d a te n e u b ije, o p et ti! R A K A : N ije istin a! Ja sam u zeo sam o k u tiju „d a napravim aeroplan, a cilinder sam ostavio. Ţ IV K A : P a g d e si g a o stav io? RAKA Ne znam! Ţ IV K A : 'A jd e, traţite g a, traţite g a, zab o g a, m o ra se n aći! (ra ziĎ u se svi p o ku ći d a tra ţe cilin d er) XIV Č E D A ,M O M A K Ĉ E D A (momku, s kojim je ostao sam): A vi ste davno u ministarstvu? MOMAK: Vrlo davno, gospodine... Ĉ E D A : I v am a je to sasv im o b iĉn a stv ar k ad se m en ja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo? M O M A K : M n o g o ! K o lik im a sam i k o lik im a ja v eć sag led ao leĊ a ... Ĉ E D A : I v i, m o ra b iti, im ate d o b ar n o s, :zn ate v eć u n ap red d a o m irišete situ aciju ? MOMAK {laska mu to): Pa... razume se!... Znao sam ja jo š p re tri d an a d a će o v a p asti. Ĉ E D A :E ? M O M A K : A m a, zn am ja to iak o n e ĉitam n o v in e. Ĉ im v id im d a m in istar sv ak i ĉas ziv k a b lag ajn ik a, i ĉim v id im m n o g o zg u ţv an ih h artija u k o rp i k raj m in istro v o g sto la, ja o d m ah k aţem u seb i: o v aj se sp rem a. Ĉ E D A : A šta k o d v as zn aĉi k ad v as p o šlju za cilin d er ?
M O M A K : Z n aĉi d a je g o sp o d in p o zvan u D v o r i taj p o sao treb a b rzo sv ršiti, jer bivalo je da ja po kome donesem cilinder, a on ga pogleda ko krava mrtvo tele i veli: »D o ck an , n o si g a n atrag !« Ĉ E D A (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?! (odjuri vratima i prodera se na njima..) A m a, šta se v azd an majete, dajte taj cilinder! XV Ţ IV K A , D A R A , Č E D A , A N K A , M O M A K Ţ IV K A (nosi cilinder i gladi ga rukavom od bluze). DARA i RAKA (dolaze za njom). Ţ IV K A : K ad g a, n esrećn ik , m etn u o p o d m ip d erlu k i n ap u n io g a o rasim a! K o b i se setio d a g a traţi p o d minerlukom? Ĉ E D A (ščep a cilin d er o d Ţ ivke, strp a g a .m o m ku u ru ke i gura ga): Id ite, id ite, u v ašim je ru k am a su d b in a o v e zemlje. (izgura ga) Ţ u rite, m o lim v as, ţu rite! XVI P R E Đ A Š N JI B E Z M O M K A Ţ IV K A (Č ed i, p o što je m o m a k o tiša o ): T i zn aš n ešto ? Ĉ E D A : N e zn am , ali... d ab o m e! Kriza... cilinder... Ţ IV K A : I ti m o ţeš jo š d a ĉek aš; što n e trĉiš tam o ? Ĉ E D A : K u d a? Ţ IV K A : N a T erazije! Ĉ E D A : P a tam o je v eć g o sp o d in P era iz ad m in istrativ n o g odeljenja. Ţ IV K A : A m a, k ak o m o ţeš d a izd rţiš i d a ĉek aš d a ti
d ru g i d o no si n o vo sti? D ajte m i šešir, id em sam a!... Ĉ E D A : K u d a? Ţ IV K A : N a T erazije! D A R A : B o ţe, m am a, o tk u d to id e! R A K A : I ja ću ! (dune na vrata) Ĉ E D A : D o b ro , d o b ro , ev o id em ja! Ţ IV K A (Č ed i): A li n em o j d a se zab iješ u k afan u . P ro Ċ i sv u d a, p ro m u v aj se, p a k ad ĉu ješ što , a ti d o Ċ i o d m ah . Z n aš k ak o sm o m i o v d e, k ao n a ţerav ici. Ĉ E D A (u zm e šešir): N e b rin ite, jav iću v eć! (odlazi) XVII Ţ IV K A , D A R A Ţ IV K A (seda umorna na kanabe): O h , b o ţe, n e sm em ĉisto n i d a k aţem : a zn aš li ti šta to zn aĉi k ad se traţi cilinder? DARA: Ne znam! Ţ IV K A : Z o v u g a u D v o r. D A R A : O ca? A zašto g a zo v u? Ţ IV K A : Z ašto ? E jesi p rav a g lu p aĉa! O b o ţe, k ak o se to nijedno dete nije izmetlo na mene. Svi su glupi na oca! (Imitira je.) »3 ašto g a zo v u?« P a n e zo v u g a, v aljd a, d a im n asaĊ u je k v o ĉk e; neg o , ĉu la si, p ala v lad a i sad im a n o v a da se sastavi. DARA: Pa da vi ne mislite... ? Ţ IV K A : Š ta m islim ? 'A jd , b aš d a ĉu jem , šta m islim ja?
DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar? Ţ IV K A : S trah m e je d a m islim , a m islim . P a eto , traţio je cilin d er. Z ar n e v id iš d a ja d rţim o b a p alca steg n u ta? S teg la sam ih k rv n iĉk i, b o jim se išĉašiće se, ali ak o , to lik o m o g u za m o g a m u ţa d a u ĉin im . D A R A : O h , b o ţe, k ad b i se to d esilo ... m o g ao b i o n d a i Ĉ eda... Ţ IV K A : T am an , k ao d a je Ĉ ed a p rv a b rig a. K am o sreće d a si ti m en e p o slu šala... D A R A : Š ta d a sam te p o slu šala? Ţ IV K A : P a eto , to ... ak o b i se d esilo d a o tac p o stan e m in istar, d a n isi p o šla za to g a, k ak o b i se lep o u d ala k ao m in istarsk a ćerk a. DARA (uvreĎ en o ); B o ţe, m ajk a, k ak av je to razg o v o r! Ţ IV K A : P a n e, al' k aţem . D A R A : M en i n i o v ak o n išta n e fali. Ţ IV K A : T eb i n e fali, n eg o n jem u . DARA: Njemu? Ţ IV K A : P a d ab o m e... n em a šk o le, n e zn a jezik e, n e m o ţe da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje... DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati. Kad sam ja zad o v o ljn a, šta v i im ate tu ? Ţ IV K A : P a v eć ti, zn am ja teb e. K o d irn e n jeg a, k ao d a te je u oko dirnuo. DARA: Pa jeste! XVIII
P R E Đ A Š N JI. G . P E R A PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja... Ţ IV K A (skoči ka o o p a ren a ): Š ta je, zab o g a, im a li ĉeg a novog? PERA: Ima. Ţ IV K A : G o v o rite! PERA: Video sam ga. Ţ IV K A : K o g a? P E R A : N jeg a, g o spo d in a. V id eo sam g a, o tišao u D v o r, ima cilinder na glavi. Ţ IV K A (u zb u Ď en o ): Da se niste prevarili? P E R A : T a k ak o b ih se p rev ario ! V id eo sam g a k o što v as sad vidim. Javio sam mu se. Ţ IV K A : A o n? PERA: I on se meni javio. Ţ IV K A : A n e zn ate zašto je o tišao u D v o r? P E R A : K ak o n e zn am : sv i su n aši p o zv an i. Ţ IV K A : I m islite d a b i se to m o g lo jo š d an as sv ršiti? P E R A : K ak o jo š d an as, jo š sad . K o zn a, m o ţd a je i potpisano. Ţ IV K A (Dari): S teţi p alac, D aro ! (glasio) — Da li je to m o g u će d a je v eć p o tp isan o? P E R A : Id em d a ih saĉek am k ad izlaze; p ro ĉitaću im sa lica u k az. A li v as m o lim d a k aţete g o sp o d in u d a sam ja p rv i k o ji sam d o šao d a m u jav im d a je o tišao u D v o r. A ja
ću ... Ţ IV K A : D a, d o Ċ ite o d m ah , ĉim ĉu jete što . PERA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (kla n ja ju ći se, o d la zi) XIX Ţ IV K A , D A R A Ţ IV K A (vra ća ju ći se sa vra ta ): Daro, dete moje, meni je ĉisto d o šlo d a p laĉem . (p la če) A ti... ti n išta? D A R A : K ak o n išta, zab o g a, jo š k ak o sam u zb u Ċ en a; sam o p rav o d a v am k aţem , ja ĉisto n e v eru jem u to lik u sreću . Ţ IV K A : S lu šaj, o b u ci se p a d a id em o n a T erazije, d a ĉek am o . DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide! Ţ IV K A : P a jeste d a n e id e, p rav o k aţeš; jer ak o je o n v eć m in istar, o n d a n em a sm isla d a ja id em p ešk e. DARA: Ama nije to, nego zbog sveta. Ţ IV K A : A g rize m e n estrp ljen je, n e m o g u p ro sto d a izd rţim . I g d e je, m o lim te, sad o v aj tv o j, što n e d o lazi? (odlazi na prozor) Z ab io se izv esn o u k afan u , a što m i o v d e g o rim o n a ţerav ici, to se n jeg a n e tiĉe. (nervozno šeta i krši p rste) Uh, da li ja da se sad pretvorim u muvu p a d a u letim u D v o r d a sv o jim u šim a ĉu jem k ak o k ralj k aţe S im i: »P o zv ao sam v as, g o sp o d in e S im o , d a vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!; A o n aj m o j šm o k ljan , m esto d a k aţe: »H v ala, V aše V eliĉan stv o !, sig u rn o će p o ĉeti d a m u ca. U b io g a b o g sa su k lato m , sig u rn a sam d a će m u cati. DARA (p reko ra va ju ći je): Ali, zaboga, mama!
Ţ IV K A : U h , k ćeri, sv e d ru g o n e marim, ali samo da mi je da gospa-D aru sv u ĉem sa d rţav n o g fijak era, p a m ak ar za d v ad eset i ĉetiri sata. P rilep ila se za fijak er k ao tak sen a m ark a, p a m isli n ik o je n e m o ţe o d lep iti. E , o d lep ićeš se, sin k o . Jo š p o sle p od n e ćem o se v o ziti n a m in istarsk o m fijakeru. D A R A : A li ĉek aj, zab o g a, m ajk a, treb a n ajp re sk o ĉiti... Ţ IV K A : N ap o sletk u i n e m arim za g o sp a-Dragu. Bar je ţen a v asp itan a, o tac Jo j je b io ĉin o v n ik G lav n e k o n tro le. A li g o sp a N ata! N o , tešk o zem lji k ad je d o ţiv ela da ona bude ministarka! Majka joj izdavala kvartire za samce, a o p a n am eštala k rev ete tim sam cim a... D A R A : N em o j tak o , m ajk a, p a ev o i ti m o ţeš p o stati ministarka. Ţ IV K A : P a šta, im a v aljd a n ek e razlik e izm eĊ u m en e i N ate. M o ja m ajk a je šila u v o jn o j šiv ari, ali je zato mene lep o v asp itala. Ja sam sv ršila tri razred a o sn o vn e šk o le i, d a sam h tela, m o g la sam jo š d a sv ršim . D a ja n isam b ila tak v a, n e b i m en e tv o j o tac u zeo . O n je v eć b io ĉin o v n ik kad me je uzeo. D A R A : P a jest, sam o k aţu m o rao je d a te u zm e. Ţ IV K A : T o teb i v aljd a tv o j m u ţ k aţe. B o lje b i b ilo k ad b i o n p o ţu rio d a n am jav i šta je n o v o . A li, d ab o m e, o n se zavukao negde u kafanu. (seti se) — Ĉ ek aj... g d e su k arte?... T i si ih sin o ć razm eštala. DARA: Eto ih u fioci. Ţ IV K A (va d i ih i m eša ): B aš d a v idim kako u kartama stoji. (ra zm ešta ju ći) Kad je poslednji put Sima avanzovao, p o g od ile su m i, n e m o ţeš ĉisto d a v eru ješ k ak o su m i sv e p o g od ile. Š ta se u trp ala izm eĊ u m en e i S im e o v a u d o v ica! (broji) Jed an , d v a, tri, ĉetiri, p et, šest, sed am ... G las (broji
u sebi) k u ća... b rzo ... n o v ac s v eĉeri... (govori) Znam, to će tetk a S av k a d a m i d o n ese... C ela istin a... k rev et! (skupi d va d o n ja reda i p o čn e p o kriva ti ka rte) D A R A : A što p o k riv aš seb e? Ţ IV K A : P a d a v id im to , h o ću li b iti m in istark a? D A R A : B o ţe, m am a, p a pokrij oca, jer glavno je pitanje h o će li o n b iti m in istar... Ţ IV K A : P rav o k aţeš! D esetk a h erc... v elik a rad o st. B o g a m i, ćerk o ... ak o je p o k artam a. XX P R E Đ A Š N JI, A N K A ANKA (d o la zi sa jed n o m d evo jčico m , ko ja n o si h a ljin u u vijen u u b eo ča rša v): K ro jaĉica poslala haljinu... Ţ IV K A : N o si n atrag , n em am k ad d a je p ro b am . D A R A : A h , zab o g a, m ajk a, što n e p ro b aš? Ţ IV K A : T ak o ... D o n esi p o sle p o dn e... D A R A : P a to je ĉask o m . Ţ IV K A : N ek d o n ese p o sle p o d n e, jer... n e zn am k ak av ću au fp u c. A k o b ud e o n o , o n d a ću sv ilen i aufpuc, a ako ne bude ono, o nd a ću satin sk i ... eto ti!... D E V O JĈ IC A : Š ta d a k aţem g o sp o Ċ ici? Ţ IV K A : R eci jo j: ak o b u d e o no , o n da ću sv ilen i au fp u c. DARA (prekida je): N em o j n išta d a k aţeš g o sp o Ċ ici, neg o donesi posle podne haljinu. D E V O JĈ IC A (ode).
ANKA (o d e za d evo jčico m ). X X I Ţ IV K A , D A R A Ţ IV K A : Ju , ju , ju , ala m i zaig ra d esn o o k o ... DARA (koja je bila kod prozora): E v o g a, Ĉ ed a. Ţ IV K A : Je l'trĉi! Je l'se sm eje? Je l' m aše m aram o m ? P itaj g a, p itaj g a šta je. D A R A : U šao je u d v o rište. Ţ IV K A : D a zn aš d a n am n o si d o b ar g las! N ije m en i badava oko tako najedanput zaigralo. XXII P R E Đ A Š N JI, Č E D A Ţ IV K A (tek što se Č ed a ja vio n a vra tim a ):Govori! Ĉ E D A : Ĉ ek ajte, zab o g a!... Ţ IV K A : A -k o m i o d m ah n e k aţeš, p ašću u n esv est! Ĉ E D A : A li ĉek ajte, d a v am k aţem sv e p o red u . Ţ IV K A : P a g o v o ri, n e o teţi! Ĉ E D A : D ak le, v raćaju ći se o v am o , o v ak o sam m islio ... Ţ IV K A (ščep a g a za g u šu ): Govori: je li, ili nije? Je li, ili n ije, razu m eš li? Ĉ E D A : A m a, ĉek ajte! D ak le, o v ak o sam sm islio . O tac d a meni izradi jedan zajam kod Klasne lutrije na privredne ciljev e, i to d a m u b u d e m esto m iraza. S tim d a o d u ţim dugove, a posle... Ţ IV K A : D aro , k ćeri, m en i m rk n e p red o ĉim a. K aţi tv o m e m u ţu n ek a k aţe: d a ili n e in aĉe ću g a g aĊ ati sto lico m !
D A R A : P a k aţi, zab o g a! Ţ IV K A : D a ili n e? Ĉ E D A : D a! Ţ IV K A : Š ta? Ĉ E D A : M in istar. Ţ IV K A : A m a k o , u b io te b o g , d a te u b ije, k o m in istar? DARA: Je l' otac? Ĉ E D A : Jeste! DARA (u sh ićen a za g rli g a srećn a .): S latk i m o j Ĉ ed o ! Ţ IV K A : D eco , d eco , p rid rţite m e! (klone, umorna od u zb u Ď en ja u sto licu ) Ĉ E D A : D ak le, k aţem , to sam sm islio : d a o tac m en i izrad i iz Klasne lutrije jedan zajam od 12000 dinara na privredne ciljev e, i to d a m i b u d e k ao m iraz. S tim ću lep o d a otplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri klase. Ţ IV K A (sko či): Kako to ti: otac ovo, otac ono? Pita li se tu v aljd a jo š k o g o d? Ĉ E D A : P a d a, p itaju se i drugi ministri! Ţ IV K A : A ja? Ĉ E D A : P a šta ste v i? Ţ IV K A : K ak o šta? Jo š p itaš. Ja sam g o sp o Ċ a m in istark a! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva..) Ju, ubio me bog, ĉisto n e v eru jem svo jim ro Ċ en im u šim a. K aţi m i, D aro , ti! D A R A : Š ta d a v am k aţem ? Ţ IV K A : P a zo v i m e k ao što će o d sad ceo sv eg d a m e
zove. D A R A : G o sp o Ċ o m in istark a! Ţ IV K A (Č ed i): 'A jd e, k aţi i ti! Ĉ E D A : H o ću , al'k aţite i v i m en i: g o spo d in -ministrov zete; d a ĉu jem , zn ate, k ak o to zv u ĉi. Ţ IV K A : P re sv eg a, zet — to n ije n išta, a d ru g o , p rav o d a ti k aţem , ti n ek ak o i n e liĉiš. Ĉ E D A : G le, m o lim te! A v am a v eć liĉi, k ao . . . Ţ IV K A (unese mu se u lice): K ao šta? Ĉ E D A (g u n Ď a ju ći): T a v eć... Ţ IV K A : 'A jd e, 'ajd e, lan i, ak o h o ćeš d a ti p o ĉeše jezik p arag raf sed am d eset šesti. Ĉ E D A : O h o , h o ! P a v i g o v o rite k ao d a ste v i m in istar. Ţ IV K A : A k o n isam m in istar, a ja sam m in istark a, a u p am ti: to je, k o ji p u t, m n o g o v iše. D A R A : A li, zab o g a, Ĉ ed o , m ajk a! N em o jte se sv aĊ ati, n e liĉi to m in istarsk o j k u ći! Ţ IV K A : P a, d a, n e liĉi. A l'tak o je to , k ad n ije v asp itan d a b u d e u m in istarsk o j k u ći. XXIII P R E Đ A Š N JI, R A K A RAKA (uleti): M am a, zn aš li šta je n o v o? T ata p o stao ministar. Ţ IV K A (ljubi ga): E , a k o ti jo k azao , ĉed o ? R A K A : K aţu m i d eca i m en e su o d m ah p ro zv ali
ministarsko prase. Ţ IV K A : M an g u p sk a p o sla. V iše se n ećeš d ru ţiti sa tim mangupima. R A K A : N eg o s k im ću ? Ţ IV K A : D ru ţićeš se o d sad s d eco m en g lesk og k o n zu la. R A K A : A n ije to n išta što su m e n azv ali p rase, n eg o su m i pozvali i majku. Ţ IV K A : A zn aju li o n i d a je tvoj otac ministar? R A K A : Z n aju , p a b aš zato i p su ju ! Ţ IV K A : Z ap isaćeš m i tu b ezo b razn u d ecu , p a ćem o ih p rem estiti u u n u trašn jo st; i d ecu i razred i u ĉitelja. U o v o j zemlji mora jedanput da bude reda i da se zna kome se sme psovati mater, a kome ne sme. R A K A : Jao j, d a zn aš, m am a, što v o lim što je tata p o stao ministar! Ţ IV K A : E ?! ... A zašto? R A K A : P a, o d sad , k ad m e tata istu ĉe, ja sam o sk u p im demonstracije, pa se razderemo: dole vlada! Ţ IV K A : P reg rizo jezik ti, d ab o g d a!. . RAKA: Dole vlada! ... Ţ IV K A : K u š, k ad n e u m eš d a g o v o riš k ao p am etn o d ete! RAKA: A nisam ti ni kazao! Evo ga ide otac! Ţ IV K A : Id e? P a što n e g o v o riš, m arv o jed n a, n eg o b rb ljaš k o ješta. (zbuni sv.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stan ite iza m en e. B o ţe m o j, k o b i to rek o : o tišo ju tro s od k u će k ao o b iĉan ĉo v ek , a v raća se m in istar? A m a stan ite
ovamo, nemojte mi smetati! XXIV P R E Đ A Š N JI, P O P O V IĆ P O P O V IĆ (pojavljuje se na vratima pod cilindrom). Ţ IV K A (grli ga}: Ministre moj! Č E D A I D A R A (lju b e m u ru ku ): Ĉ estitam o ! RAKA (razdera se iz sveg Glasa): Dole vlada! Ţ IV K A (sko či ka o o p a ren a i, ka ko je b ila već p rih va tila . iz P o p o vićeve ru ke cilin d er, o n a ja n a tu če R a ki n a g la vu d a m u ta ko u g u ši gla s):K u š, p ro k leto šten e! U b io g a b o g , da ga ubije, i kad ga rodih ovako prokleta! P O P O V IĆ : N o , n o , Ţ iv k a, u zd rţi se, zab o g a! XXV P R E Đ A Š N JI, P E R A PERA (u Ď e, i ka d sp a zi P o p o vića , zbu n i se):Izvinite... ja, o v aj... ja sam d o šao d a v am jav im d a ste p o stali m in istar. P O P O V IĆ : Z n am ja to , g o sp o d in e P ero . PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim. P O P O V IĆ : H v ala, h v ala! Ţ IV K A : H o ćete li v i, g o sp o d in e P ero , sad u m in istarstv o? P E R A : N a slu ţb i, g o sp oĊ o m in istark a. Ţ IV K A : N ared ite d a o d m ah p o sle p o d n e, u ĉetiri sata, d o Ċ e o v d e m in istarsk i fijak er. P O P O V IĆ : Š ta će ti to?
Ţ IV K A : P u sta m e, m o lim te! H o ću d a se p ro v o zam trip u t od Kalimegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero! P E R A : R azu m em , g o sp oĊ o m in istark a. (klanja se izla zeći) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!... zavesa Č IN D R U G I Ista soba, samo sad a b o g atija n am eštajem k o ji je b ez u k u sa razm ešten . I Č E D A , štam p arsk i šegrt Ĉ E D A (sed i za m a lim sto čićem n a ko m e je telefo n i za vrša va ra zgo vo r): G o sp o Ċ a m in istark a n ije m o m en tan o k o d k u će. . . N e!... K ak o? ... P a, p rav o d a v am k aţem , ja ne znam kad prima .A, zvala vas je?... To je druga stvar. P a o n d a izv o lite u k o je d o b a ţelite, o n a će, izv esn o , k ro z k o ji ĉas b iti k o d k uće. — M o lim za v aše im e? D r N in k o v ić, sek retar M in istarstv a sp o ljn ih p o slov a. — L ep o , ja ću reći, a v i izv o lite! (zatvara telefon.) Š T A M P A R S K I Š E G R T (donosi pakete): Evo, molim, vizitkarte. Ĉ E D A : Je l'p laćen o? Š E G R T : Jeste! (p red a je m u šest ku tija ) Ĉ E D A (išču Ď a va se): Oho! Pa koliko je to Š E G R T : Š est sto tin a. Ĉ E D A : Š est sto tin a?!!!... Š E G R T : T o lik o je g o sp oĊ a p o ru ĉila.
Ĉ E D A : D o b ro , d o b ro , id i!... Š E G R T (ode). II Č E D A ,D A R A Ĉ E D A (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje). DARA (nailazi iz sobe): Š ta se ti tak o slatk o sm eješ?... Ĉ E D A : A m a, k ak o d a se n e sm ejem ? Ĉ itaj, m o lim te! (daje joj vizitkartu.) DARA (čita ): Ţ iv an a P o p o v ić m in istark a«. (govori.) Pa šta? Ĉ E D A : K ak o — p a šta? O tk u d se n a k artam a p iše: ».m in istark a«! K ao d a je to zan im an je: m in istark a. DARA: Pa kad ona n eće n ik o g d a zap ita, n o sv e sam a radi. Ĉ E D A : P a o n d a — šest sto tin a v izit k arata! K o lik o g o d in a m isli o n a d a će b iti m in istark a? Ili m isli m o ţd a d a sv o je vizit karte rastura po narodu kao proklamacije? D A R A : A , v id iš, n ap isala Ţ iv an a. Ĉ E D A : P a d a, g o sp a Ţ ivka joj prosto, nije ministarsko ime. A gde je ona, boga ti, od jutros? DARA: Kod zubnog lekara. Ĉ E D A : Š ta će tam o? D A R A : Š ta zn am ja, o p rav lja zu b e. V eć ĉetiri d an a id e svaki dan. Ĉ E D A : T raţio je n ek i sek retar M in istarstv a sp o ljn ih
poslova na telefonu. DARA: Jesi li ti razgovarao sa ocem?... Ĉ E D A : Jesam , ali s n jim n e v red i razg o v arati. N jeg a je tam o n ek i lu d i v etar u b acio u m in istre, a n ije za to ro Ċ en . Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, molim te, on h o će i d a b u d e m in istar i d a o stan e ĉist. N ije n eg o , jo š n ešto ! Ja m u lep o k aţem : »V i n e m o ţete p a n e m o ţete d a m i d ate o b ećan i m iraz, e p a ev o v am sad p rilik a: izrad ite mi jedan privredni zajam kod Klasne lutrije Ti privredni zajm o v i n iti se u p o treb ljav aju n a p riv red u n iti se v raćaju d rţav i. DARA: A šta o n k aţe? Ĉ E D A : V eli: n eće o n d a se p rlja, h o će d a o stan e p o šten ĉo v ek . D A R A : P a to je lep o ! Š to m u zam eraš? Ĉ E D A : A m a, to je lep o u teo riji, ali u p rak si n ije. D A R A : Z ar n e u m eš što d ru g o d a sm isliš? Ĉ E D A : P a v eć d o cn ije, ak o b u d e treb alo , sm isliću ja jo š što g o d , ali n ajp re treb a o v o o stv ariti. D A R A : N e o staje ti n išta d ru g o n eg o o p et s m ajk o m d a razg o v araš. Ĉ E D A : S am o k ad b i se s n jo m m o g lo ĉestito razg o v arati, III P R E Đ A Š N JI, G -Đ A Ţ IV K A Ţ IV K A (dolazi sp o lja p o d šeširo m , a za n jo m jed a n fo to g ra fski šeg rt no si p reko ru ke h a ljin u u vijen u u b eli ča rša v): Metni ovde!
Š E G R T (ostavi haljinu preko stolice). Ţ IV K A : T ak o , sad m o ţete ići! Š E G R T (ode). DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu? Ţ IV K A : F o to g rafisala sam se; dvanaest kabinet i jedna velika za izlog. A bila sam i kod zubnog lekara. Je li me traţio k o? Ĉ E D A : D o n ete su v izitk arte. D A R A : Z ab o g a, m ajk a, šta će ti šest sto tin a? Ţ IV K A : K ak o šta će m i? T o lik a fam ilija, p a m o ram svakom da dam za uspomenu i in aĉe, p o tro šiće se to za tri g o d in e. Je l'te, d eco , a p rim eću jete li v i što g o d n a m en i? Ĉ E D A : N išta?... Ţ IV K A : A k ad se n asm ejem ? (smeje se) Ĉ E D A : Z latan i zu b . DARA: Zaboga, mama, pa tebi je taj zub bio potpuno zdrav. Ţ IV K A : P a b io je zd rav , d ab o m e. DAR A : P a što si n av u k la zlato n a n jeg a? Ţ IV K A : N eg o ! K ak v o je to p itan je? Z ar g o sp a D rag a im a zlatan zu b , zar g o sp a N ata im a d v a zlatn a zu b a, p a ĉak i gospa Rosa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam! Ĉ E D A : P a d a, o tk u d im a sm isla to : m in istark a, a d a n ema zlatan zub!... Ţ IV K A : P a d ab o m e! K ad d o Ċ e tak o n ek o o tm en iji u
p o setu , p a se u razg o v o ru n asm ejem , a m en e ĉisto sramota. Ĉ E D A : S asv im ! Ţ IV K A : N e zn am sam o , d a l' b i lep o stajalo d a i s d esn e strane napravim jedan zub? Ĉ E D A : T o b i lep o b ilo zb o g sim etrije. Ţ IV K A : N ik o m e n a telefo n u n ije traţio? Ĉ E D A : Jeste. N ek i d r N in k o v ić. Ţ IV K A : Je l'rek o d a će d o ći? Ĉ E D A : Jeste. Ţ IV K A : B aš d o b ro ! DARA: Ko ti je to opet? Ţ IV K A : S ek retar M in istarstv a sp o ljn ih p o slov a. D aro , d ete, o d n esi, b o g a ti, tu h aljin u , m etn i je u o rm an . Ĉ ek aj, p o n esi i šešir. (skida) I o n ak o im am sa tv o jim m u ţem d a p ro g o vo rim reĉ-dve. Ĉ E D A : V rlo d o b ro , i ja im am s v am a d a razg o v o rim reĉdve. DARA (uzme h a ljin u sa sto lice i šešir p a o d la zi). IV Ţ IV K A , Č E D A Ĉ E D A (kad su ostali sami): Ja sam se rešio , m ajk a, d a definitivno uredim stvar. Ţ IV K A : V rlo d o b ro , a i ja sam se b aš rešila d a d efin itivn o uredim stvar.
Ĉ E D A : Ja sam , d ak le, rešio d a v i jo š d an as razg ovarate sa ocem... Ţ IV K A : Ĉ ek aj, ĉek aj d a ja p rv o teb i k aţem šta sam ja rešila. Ja sam , v id iš, d rag i m o j zete, rešila d a u zm em m o ju ćerk u n atrag . Ĉ E D A : K ak o d a je u zm ete n atrag ? Ţ IV K A : T ak o , d a se ti lep o p lju ck i izv u ĉeš iz o v e k u će i d a o stav iš ţen u . Ĉ E D A: Kako, molim vas? Ţ IV K A : P a tak o d e, što se išĉu Ċ av aš? D a n ap ustiš ţen u i ona tebe da napusti. Ĉ E D A : T ak o . A zašto to , m o liću ? Ţ IV K A : T ak o ! N ije o p a za teb e. O n a je sad a sasv im d ru g o n ešto n ego što je b ila k ad a si je u zeo za ţen u . Ĉ E D A : Je l'ts? G le, m o lim vas, ko bi to reko?! Ţ IV K A : I o n a sad m o ţe d a n aĊ e m n o g o b o lju p rilik u n eg o što si ti! Ĉ E D A : K ak o , m o lim ?... R ecite to jo š jed an p u t. Ţ IV K A : A m a, šta se ti tu v azd an išĉu Ċ av aš? M o g u d a n aĊ em za n ju b o lju p rilik u , p a eto ti. Ĉ E D A : T ak o ! E , sad razu m em ! Ţ IV K A : P a n em a tu , b rate, šta d a se b u n iš. E v o , razm isli sam , šta si ti i k o si ti: jed n a o b iĉn a v u cib atin a... Ĉ E D A (u vreĎ en ): G o sp o Ċ o m in istark a!... Ţ IV K A : A m a d e, m i o v o razg o v aram o p rijateljsk i i fam ilijarn o , i ja teb i to sasv im fam ilijarn o k aţem d a si
vu cib atin a. Jer, eto , šta si ti sv ršio — n išta. N iti im aš šk o le, n iti zn aš jezik e; trip u t si d o sad o tp u štan iz slu ţb e. Zar nije? Ĉ E D A : D o zv o lite... Ţ IV K A : H o ćeš d a k aţeš: k ad si tak av , što sm o d ali d ete za teb e? E p a tak o , v id iš, zak aĉio si se za n ju , a m i tad a n ism o b ili b o g zn a šta, a d ev o jk a zam ak la u g o d in e a zaćo rila, p a eto tak o slu d o v asm o . B ilo što je b ilo , šta ćeš mu, ali — ak o se stv ar m o ţe p o praviti, treba je popraviti. Ĉ E D A : A m a, k o g a d a p o p rav ite? Ţ IV K A : T eb e n e, n e b o j se! ... N eg o stv ar... Z ato sam ja i smislila da mi tebe najurimo. Ĉ E D A : T ak o ! A to ste v i sm islili? Ţ IV K A : Ja, d ab o m e! T eb e d a n aju rim o , a D aru d a u d am o k ao što jo j p riliĉi. Ĉ E D A : D iv an p lan . Istin a, raĉu n je n ap rav ljen b ez k rĉm ara, ali sv ejed n o . A šta b i v i, g o sp o Ċ o m in istark a, rekli kad bi vam ja rekao da ne pristajem na sve to? Ţ IV K A : P a ti, ak o si p am etan ĉo v ek , i ak o zrelo razm isliš, u v id ećeš i sam d a je o v ak o za teb e b o lje. M o g ao b i ĉak d a d o b iješ k lasu , ak o se lep o i fam ilijarn o sp o razu m em o . Ĉ E D A : Ja n e p ro d ajem ţen u za jed n u k lasu . Ţ IV K A : P a d o b ro d e, k ad si b aš zap eo , n ek a b u d e d v e klase. Ĉ E D A : A m a, k ak o v i to , k ao d a sm o n a v ašaru? M o lim vas, recite vi meni, mislite li v i o zb iljn o sv e o v o što govorite?... Ţ IV K A : P a o zb iljn o , d ab o m e! O v aj zu b n i lek ar, k o d k og a
sam n am eštala zu b , p rim io se za p ro v o d ad ţiju i v eć je razg o v arao sa ĉo v ek o m . Ĉ E D A : Im a, k ak o to , k o d m en e ţiv o g , p a v eć razg o v arate s ĉo v ek o m ? Ţ IV K A : B o g a m i, p rav o d a ti k aţem , n eću ja za tv o ju ljubav da ispustim ovako lepu priliku. Ĉ E D A : G le'te, m o lim v as! A sm e li se b ar zn ati k o je taj b u d u ći zet? Ţ IV K A : P o ĉasn i k o n zu l. Ĉ E D A : K ak o? Ţ IV K A : T ak o , p o ĉasn i k o n zu l N i... Ĉ ek aj, m o lim te. (vadi iz ta šn e jed n o ced uljče i čita ) P o ĉasn i k o n zu l N ik arag u e. Ĉ E D A : G o sp o d e bo ţe, k o v am je to o p et? Ţ IV K A : Ĉ o v ek iz d ip lo m acije i o n ak o o d red a, k ao što i p riliĉi jed n o j m in istarsk o j ćerk i. Ĉ E D A : E , to m i je m ilo ! A šta je in aĉe taj N ik arag u a? Ţ IV K A : K o j' N ik arag u a? Ĉ E D A : P a taj v aš b u d u ći p o ĉasn i zet?! Ţ IV K A : K ak o šta je, p a k o n zu l! Ĉ E D A : A m a, p o ĉasn i k o n zu l. N e m o ţe se tek o d to g a ţiv eti. K o je jo š o d p o ĉasti ţiv eo? O n m o ra im ati n ek o zanimanje? ... Ţ IV K A : P a in aĉe je k o ţarsk i trg o v ac. Ĉ E D A : U f, ala to n ešto sm rd i! Ţ IV K A : N eg o k ao ti, što n iti sm rd iš n iti m irišeš. K am o
sreće d a si ti k o ţarsk i trg o v ac! Ĉ E D A : O n o , k ak o v ašem R ak i treb aju sv ak e n ed elje n o v a p en d ţeta, b ilo b i d o sta d o b ro . Ţ IV K A : G led aj ti sv o ja p en d ţeta! Ĉ E D A : A je l'te, -molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui? Ţ IV K A : A m a, k ak av N ik arag au , u b io te b o g ! Ĉ E D A : P a taj v aš zet. Ţ IV K A : A , za n jeg a p itaš. Im e m u je R ista T o d o ro v ić. Ĉ E D A : D ak le, R ista? E , to je lep o , to je o d ista lep o . A , velite, zubni lek ar p ro v o d ad ţija? Ţ IV K A : P a jeste, o n ! Ĉ E D A : S lu šajte, p a p o ru ĉite p ro v o d ad ţiji d a d o Ċ e k m en i d a p ro g o v o rim o . R ecite m u v rlo ćem o se lak o sp o razu m eti jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube. Ţ IV K A :T i? Ĉ E D A : O , te jo š k ak o ! P red n jak e v ad im p o n ek oliko odjedanput, a kutnjake po jedan, ali kad jedan izvadim, sv e o stale zalju ljam . P a zato b aš i k aţem , recite v ašem zu b n o m lek aru n ek d o Ċ e k m en i. Ţ IV K A : N ije p o treb n o , jer stv ar je v eć p o tp u n o u reĊ en a. D an as će v eć d o ći m lad o ţen ja n a v iĊ en je sa d ev o jk o m . Ĉ E D A : A m a, k o jo m d ev o jk o m ? Ţ IV K A : P a sa tv o jo m ţen o m . Ĉ E D A : I d o ći će o v am o N ik arag u a d a je g led a?
Ţ IV K A : R azu m e se! Ĉ E D A : E , to je lep o ! S lu šajte, p a treb a k azati d ev o jci d a se o b u ĉe. A , šta m islite, treb a li i ja d a se o b u ĉem ? Ţ IV K A : A m a, šta ćeš m i to ? U d aj se ti za tv o j raĉu n , ak o ti treba, a nas ostavi na miru. Ĉ E D A : S asv im , p rav o k aţete, ja ću se u d ati za sv o j raĉu n ! (ščep a šešir) Ja ću v as zv ati u sv ato v e! (ode naglo) V Ţ IV K A , sam a Ţ IV K A (p rila zi telefo n u ; va d i iz ta šne jed n u ced u lju n a kojoj je za p isa n d otičn i telefo n ski b ro j):... Je l' to centrala?... Dajte mi, molim vas (gleda u cedulju) 5872.... alo ... Je l'to fo to g raf P ešić?... V i ste?... O v d e je g o sp a Ţ iv k a m in istark a. Je l'te m o lim v as, n isam v as n i p itala, k ad će b iti g o to v e slik e? ... T ak o .... a n e m o ţe ran ije?... A l' g led ajte, m o lim v as, ak o p o traţi k o ji stran i list, m o ju fotografiju, pa da bude lepo. Znate kako je to za inostranstvo!... VI Ţ IV K A , U Č IT E L jIC A . R A K A U Ĉ IT E L jIC A (matora devojka u sako-ko stim u , p o d šiša ne ko se s n a o ča rim a n a n o su , o na isp a da u zb u Ď en a iz so b e) RAKA (d o la zi za u čiteljico m ). U Ĉ IT E L jIC A : P fu j! P fu j! Š o k in g?! ... Ţ IV K A : Š ta je, zab o g a?! ... U Ĉ IT E L jIC A : N em o g u će, n em o g u će, g o sp o Ċ o , rad iti sa o v im ĉo v ek o m . T o je n ev asp itan o i b ezo b razn o d erište, d a ja prosto ne mogu v iše d a p o d n esem .
Ţ IV K A : A li šta je, zab o g a? U Ĉ IT E L jIC A : Izv o lite, p itajte g a. M en i je o d v ratn o i d a v am k aţem šta je taj ĉo v ek k ad ar d a k aţe! Ţ IV K A (Raki): G o v o ri! Š ta si jo j k azao? RAKA (o n je o b u čen u b elo m o rn a rsko o d elo sa kra tkim nogavicama te mu se vide gola kolena): B aš n išta!... U Ĉ IT E L jIC A : N o ! E to v eć p relazi sv e g ran ice. N e b ih n ik ad in aĉe, al' m o ram reći, zam islite, o p so v ao m i m ater. Ţ IV K A : N esrećn i sin e, zar u ĉiteljici en g lesk og jezika da p su ješ m ater? RAKA: Nisam! Ţ IV K A : Jesi, n esrećn iĉe; jesi u b io te b o g d a te n e u b ije! I zašto d a jo j p su ješ m ater? Z ar o n a teb e u ĉi i v asp itav a, a ti d a jo j p su ješ m ater? Z ašto , 'ajd e k aţi m i zašto ? RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset puta reĉ: »rešo n s lajzejšn «! Ţ IV K A : P a izg o v o ri? ... R A K A : Jes', izg o v o ri. M isliš ti lak o je to . 'A jd n ek a o n a k aţe d eset p u ta: » T u re b u re v alja. b u la T u re g u ra; n iti T u re b u re v alja, n iti b u la T u re g u ra!« 'A jd 'n ek a izg o v o ri to deset puta, pa evo ja pristajem keka mi opsuje i oca II majku. U Ĉ IT E L jIC A : P fu j! Ţ IV K A : M arš, sto k o jed n a! Z ar je za teb e v asp itan je! I ja jo š siro ta h o ću d a p au ĉi en g lesk i d a b i se m o g ao ig rati sa decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi opsovati oca II samome engleskome konzulu. Napolje, b itan g o , v u ci m i se isp red o ĉiju !...
RAKA (izla zeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom? (ode) Ţ IV K A (u čiteljici): Izv in ite g o sp o Ċ ice, m o lim v as. D o Ċ ite vi sutra opet. U Ĉ IT E L jIC A (buni se): A h , n em o g u će je rad iti s tim ĉo v ek o m . Ţ IV K A : A m a d o Ċ ite v i sam o , a taj će ĉo v ek v eć d o b iti svoje. U Ĉ IT E L jIC A : 'A jd e! S lu ţb en ica! (odlazi) VII Ţ IV K A D A R A Ţ IV K A (ode levim vratima): Daro! (ja če) Daro! DARA: (dolazi): Š ta, Ĉ ed a o tišo ? Ţ IV K A : D a, o tišao ! U red ila sam stv ar sa n jime. DARA: E, kako? Ţ IV K A : S ao p štila sam m u d a je p o d d an ašn jim d an o m razrešen d u ţn o sti. D A R A : K ak v e d u ţn o sti? Ţ IV K A : P a d u ţn o sti m u ţa. D A R A : Ja te n išta n e razu m em . O tk ak o si m in istark a, ti sv e n ek im zv an iĉn im jezik o m g o v o riš. O d ĉeg a si g a razrešila? Ţ IV K A : R ek la sam m u d a o d d an as n ije v iše tv o j m u ţ. E to ti, je l' razu m eš sad? D A R A : K ak o?!... A zašto ?
Ţ IV K A : Z ato što se jav ila jed n a v rlo lep a p rilik a za teb e. DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!... Ţ IV K A : O d liĉn a. Ĉ o v ek o d red a, k ao što i p riliĉi. P o ĉasn i k o n zu l! N i... n e m o g u d a se setim ĉiji je k o n zu l; ali za teb e je sv ejed n o . In aĉe, R ista T o d o ro v ić, trg o v ac. D A R A : B o ţe, m ajk a, p a zar ja n isam u d ata!? Ţ IV K A : Jesi, al'to ćem o d a izb rišem o . Z ar n e v id iš i sam a d a o n n ije p rilik a za teb e? N ik o i n išta, ĉo v ek k o m e je jedino zanimanje: zet. D A R A : O n je ĉin o v n ik , m ajk a! Ţ IV K A : M o rs, k ak av ĉin o v n ik ! Ĉ as u slu ţb i, a ĉas n ap o lje. Jesm o li trip u t d o sad trĉali za n jeg a d a g a sp asav am o ? N eg o tak o , zaćo rila si se, a mi popustili, pa sad trljam o g lav u o d b rig e. D o b ro , što sm o d o sad trp eli, p ije n am se m o g lo d ru k ĉije p a sm o trp eli. A li sad , b o g a m i, m o ţe n am se, p a n e m o ram o v iše d a trp im o . D A R A : M am a, zab o g a, m am a, šta ti g o v o riš! A p itaš li ti, boga ti, mene: pristajem li ja? Ţ IV K A : P a n e p itam te. Ĉ ek am d a v id iš n ajp re m lad o ţen ju , p a ću o n d a d a te p itam . D A R A : A m a, o stav ite se v i m lad o ţen je. P itajte v i n ajp re p ristajem li ja d a n ap u stim m u ţa. Ţ IV K A : P a k ad n ije za teb e p rilik a... DARA: A bio je, je li, prilika kad nisam bila ministarska ćerk a? Ţ IV K A : N ije n i o n d a. DARA: Za -mene jeste.
Ţ IV K A : A ti g a u v ij u p am u k p a g a m etn i p o d jastu k i ĉu v aj g a. M en i n e treb a, i d a zn aš, o d d an as n ije v iše m o j zet. D A R A : A l'je m o j m u ţ! Ţ IV K A : T ak o ti b o g a, zar ti o d ista n e b i napustila tu vucibatinu?... D A R A : S am o u slu ĉaju k ad b i zn ala d a m e v ara. Ţ IV K A : P a v arate! D A R A : K o to k aţe? Ţ IV K A : P a, m u šk o je, m o ra d a v ara ţen u . T ak o je to o d boga. DARA: Kad bih to znala! Ţ IV K A : E , p a n ek sm o ţiv i i zd rav i, p a ćeš zn ati i to ! DARA: Do god se ne uverim, ne verujem, pa eto ti! Ţ IV K A : E p a u v erićeš se! DARA (u d a ri u p la č): To nije istina, to vi samo tako k aţete! Ţ IV K A : G le sad , a što p laĉeš? DARA: Nije nego da se smejem posle ovakvog razgovora. P laĉem , d ab o m e d a p laĉem . (o d e u so b u p la ču ći) VIII Ţ IV K A , A N K A , P E R A ANKA (na vratima): Moli vas Pera pisar da ga progonite. Ţ IV K A : N ek a u Ċ e?...
ANKA (p o vla či se i p ro p u sta g . P eru ). Ţ IV K A : Izv o lite! PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li? P E R A : S v ratio sam sam o ak o b i g o sp o Ċ a m in istark a trebala kakve usluge? Ţ IV K A : H v ala. Z asad b aš n išta. P E R A : I h teo sam d a zam o lim g o sp o Ċ u m in istark u d a m e n e zab o rav i. Ja n išta v iše n e traţim n eg o to d a m e g o sp o Ċ a ministarka ne zaboravi. Ţ IV K A : N eg o , v id iš, sad m i b aš p ad e n a p am et! V i zn ate moga zeta? PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro. Ţ IV K A : P a lep o , d a li zn ate što g o d on ak o b liţe o n jem u ? N a p rim er: d a li im a k ak v u ţen sk u s ko jo m je o n ak o .... k ak o d a k aţem ... p a d e, o n ak o?... PERA: To ne zn am , g o sp o Ċ o ! Ţ IV K A : A m a, k ak o d a n e zn ate, to m u šk i m eĊ u so b o m moraju znati. P E R A : Izv in ite, ali ja n e sp ad am u te m u šk e što m eĊ u so b n o zn aju te stv ari. Ţ IV K A : P a ip ak , m o rali b i b ar ĉu ti što g o d? P E R A : V eru jte m i, g o sp o Ċo m in istark a, n isam n i ĉu o , a pravo d a v am k aţem , ja i n e v eru jem d a je o n tak av . Ţ IV K A : A m a, n em o jte v i »n e v eru jem d a je tak av «. A k ak av će d a b u d e n eg o tak av ! Z ar n ik ad n iste ĉu li m a šta tako o njemu?
PERA: Nisam, boga mi! Ţ IV K A : N e m o g u p ro sto d a v eru jem ! P E R A : P a p rav o d a v am k aţem , g o sp o Ċ o : o n je d o sad b io sam o siro m ašn i ĉin o v n ik , m ala p lata, a zn ate k ak o je, ţen sk e k o štaju , p a k u d b i tu siro m ašan ĉin o v n ik sa m alo m p lato m , b aš i k ad b i h teo? Ţ IV K A : P a to v i k ao d a h o ćete d a k aţete, k ad ĉin o v n ik im a m alu p latu , m o ra d a b u d e v eran m u ţ. E , to nije istina! P E R A : P a n e k aţem m o ra, im a ih d ab o m e II sa m alo m platom pa se opet nekako spomognu. Ţ IV K A : K ak o se spo m o g n u? P E R A : B o ţe m o j, šta zn am ja, n isam n ik ad b io tak av , al' znam za druge.... tako spomognu se. Ţ IV K A : A m a, k ak o se sp o m o g n u? PERA: Pa tako eto.... Izvinite me, nezgodno mi je da govorim takve stvari pred vama. Ţ IV K A : A m a, g o v o rite, d e! PERA (sn eb iva ju ći se): P a tak o ... n a p rim er, ak o u k u ći im a m lad e slu ţav k e, ili tak o n ešto ... jer sa m alo m platom... Ţ IV K A (u d a ri se ša ko m p o čelu ): P a razu m e se! V id iš, n ik ad se n a to n e b ih setila! P a, razu m e se! E b aš v am hvala, dali ste mn dobru ideju. P E R A : Ja sam srećan , sam o ak o sam v am u ĉin io u slu g u , m a k ak v u u slu g u . V i m e, je l'te, n ećete zab o rav iti? Ţ IV K A : N e b rin ite! PERA: Vi ste upamtili moje ime: Pera pisar iz
administrativnog odeljenja. (kla n ja ju ći se o d la zi) IX Ţ IV K A , A N K A Ţ IV K A (zvoni) ANKA (dolazi): Molim. Ţ IV K A : O d ite o v am o , m alo b liţe!(m eri je zn a la čki o d glave do pete) A N K A : Š to m e to , g o sp o Ċo , tak o p o sm atrate? Ţ IV K A : R eći ću v am . K aţite v i m en i, A n k a, k ak o v i o n ak o sto jite p rem a m u šk arcim a? A N K A : B o ţe m o j, o tk u d ja zn am k ak o sto jim ! Ţ IV K A : H tela sam d a v as p itam , d a li v as o n ak o lak o n atrĉe m u šk i? A N K A : P a, k ak o d a v am k aţem , g o sp o Ċ o , m u šk i su m u šk i, o n i n atrĉav aju u o p šte lak o . Ţ IV K A : P a jeste. I zato b aš n ešto m islim : v i b i, A n k a, m o g li d a m i u ĉin ite jed n u v elik u u slu gu za koju bih vas ja bogato nagradila. A N K A : Z ašto m e, g o sp oĊ o ! A k ak v u u slu g u? Ţ IV K A : P a to ... d a n atrĉi m o j zet n a v as. ANKA: Iju! ... Ţ IV K A : A m a, o stav ite v i »iju «, isto recite m i m o ţe li to da bude? A N K A : A li, zab o g a, g o sp o Ċ o , o tk ud ja, n isam ja tak v a. Ju , k ak o b i ru ţn o m išljen je im ate o m en i!
Ţ IV K A : E , ak o m i to sv ršite, o n d a, d a zn ate, im aću lep o m išljen je o v am a. A N K A : Ju , k ak o b ih ja to , v aš je zet ţen jen ĉo v ek ! Ţ IV K A : P a ţen jen , d ab o m e, d a n ije ţen jen , n e b ih v am ja to ni govorila. A N K A : Ja n e zn am , g o sp o Ċ o , d a li v i to m en e k u šate ? Ţ IV K A : A m a, šta im am d a v as k u šam ? P o treb n o m i je to , p a eto ti. I d a zn ate, A n k a, ak o m i to svršite, d o b ićete d v e klase. ANKA: Ju, kakve klase? Ţ IV K A : A m a n ije, p o m ela sam se. D o b ićete p o v išicu p late i n ateraću m o g m u ţa d a v am iz K lasn e lu trije d a hiljadu dinara na privredne ciljeve. ANKA: Ala bi to lepo bilo! Ţ IV K A : A šta m islite, h o će li o n d a n atrĉi? A N K A : P a n e zn am , ali zn ate k ak o se k aţe: sv i su m u ški jednaki. Ţ IV K A : P a d ab o m e! A N K A : S am o , m o lim v as lep o , k aţite v i m en i d a zn am šta v i zah tev ate o d m en e, šta ja treb a d a rad im , d o k le sm em ići? Ţ IV K A : Id ite d o k le h o ćete, što se m en e tiĉe. Z a m en e je glav n o d a v i n am am ite m o g a zeta u v ašu so b u i d a g a ja k o d v as zateĉem . A N K A : D a g a zateĉete? Ju , g o sp o Ċo , al'ja tu m n o g o reskiram.
Ţ IV K A : Š ta resk irate k o g Ċ av o la? A N K A : K ak o d a n e, zab o g a. Izaći će p o sle d a sam ja k riv a i sv e će se n a m en e sru ĉiti. Ţ IV K A : To ne brinite vi, to je moja briga. A N K A : A n išta v iše n e traţite, sam o d a d o Ċ e u m o ju sobu? Ţ IV K A : O n o , d o b ro b i b ilo ak o b i m o g li d a u d esite d a sk in e k ap u t, d a g a zateĉem b ez k ap u ta. ANKA: Samo kaput? Ţ IV K A : P a n eg o šta jo š? ANKA: Pa to je bar lako, nalo ţiću p eć. Ţ IV K A : Z ar sad , ap rila m eseca? A N K A : B aš zato ! D ak le, n išta n e traţite n eg o d a d o Ċ e u m o ju so b u i d a sv u ĉe k ap u t? Ţ IV K A : T o je d o v o ljn o za m en e. A N K A : A l'jo š jed an p u t d a v as zam o lim , g o sp o Ċ o , d a n e isp ad n e p o sle k ao d a sam ja p reo tim ala m u ţa m ladoj g o sp oĊ i, p a n a m en i d a se skrhaju kola. Ţ IV K A : A m a, k azala sam v am , n e b rin ite. A N K A : A k o se m lad a g o sp o Ċ a n alju ti n a m en e? Ţ IV K A : U o v o j k u ći jed in o ja im am p rav a d a se lju tim i niko drugi. A N K A : P a d o b ro , n ajzad , ak o je v aša v o lja... Ţ IV K A : A n ad ate li se d a ćete u sp eti? A N K A : B o ţe m o j, n e b ih v am to m o g la u n ap red reći.
N ad am se, jer, zn ate k ak o je, lju d i lak še p o p u štaju no ţen sk e. Ţ IV K A : S am o , razu m e se, sv e to m o rate tak o u ĉin iti d a se n e p rim eti d a je n am ern o . I jo š n ešto : p o treb n o je što p re, što je m o g u će p re. A N K A : R aĉu n ajte n a m en e, g o sp o Ċ o , što g o d m o g u u ĉin iću . Ţ IV K A : E . 'ajd e, b o g a v am , p a m i jav ite. A N K A : H o ću , g o sp o Ċ o ! (odlazi) Ţ IV K A , V A S A Ţ IV K A (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): D o b ar d an , Ţ iv k a. Ţ IV K A : O , to si ti, V aso , o tk u d ti? V A S A : K ak o o tk u d ja? P a k o će d a ti d o Ċ e ak o n eću ja? B aš sad u z p u t sretn em g o sp a V id u , p rija-Draginu sv ek rv u , p a m i v eli: »A što ste se v i tak o p o n eli, g o sp od in e V aso , zato v aljd a što ste m in istarsk a fam ilija!« Ţ IV K A : A šta im aš ti d a se p o n eseš? V A S A : E , p a k ak o šta im am ! U jak sam ti, n ajb liţi sam ti, p a d ab o m e i m en e zb o g teb e ĉestv u ju. Z n aš li, Ţ iv k a, sed im o tak o u k afan i, p a ja u stan em p a k aţem : »O d o h ja m alo d o m o je sestriĉin e, m in istark e, n a jed n u k afu !« A oni oko sto la sv i sk id aju k ap u . »3 b o g o m , g o sp o d in V aso !« — »P rijatn o , g o sp o d in -V aso !« — H o ćem o li se videti sutra, gospodin-V aso?« A m en i, p rav o d a ti k aţem , milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu. Ţ IV K A : P a jest, m o ţe d a b u d e p rijatn o ! V A S A : A ma, o tk ad ja ĉek am d a n ek o iz n aše fam ilije o n ak o ... k ak o d a
k aţem ... d a o d sk o ĉi, b rate, d a se ĉu je, d a se v id i i d a se proslavi. Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam p re d a će o d sk o ĉiti Jo v a p o p -Arsin. Bio je bistro dete i imao je onako n eĉeg g o sp o d sk o g n a seb i. I sećam se b aš, u v ek sam g o v o rio : »O v aj će n aš Jo v a d alek o d a d o tera!« Ali on, sto, ode na robiju. — Pa onda polagali smo velike pade i na Hristinu, tetka-Dacinu. Bila je lepa i nekako ro Ċ en a za v elik u g o sp o Ċu . I lep o je u ĉila šk ole, ali — p o m ete se n ek ak o . D ev eti jo j m esec p ao b aš u v rem e k ad je treb ala d a p o laţe m atu ru . I p o sle to g a g o to vo d a d ign em ru k e, k ad jed n o g dan a ti o d sk o ĉi i u sk o ĉi u m in istark e. A lal jo j v era, Ţ iv k i, rek o sam m o jo j K ati. K aţem ja d a n ek o iz n aše fam ilije mora da ode visoko. Ţ IV K A : P a jeste, sam o n e v id im šta im a o d to g a fam ilija što sam ja m in istark a? V A S A : B o ţe, Ţ iv k a, k ak o to g o v o riš; p a zar ti n e m isliš m alo d a p o g led aš i n a sv o ju fam iliju ? Ţ IV K A : K ak o d a p o g led am ? V A S A : T ak o , d a je zb rin eš! P a zašto si postala ministarka, ak o n ećeš sv o ju fam iliju d a zb rin eš? N ije d a k aţem d a je to n ek a v elik a b rig a i d a se n e m o ţe. N ik o g a n em aš k o ji b i m o g ao b iti d rţav n i sav etn ik , ili v lad ik a, ili tak o n ešto ; n eg o sv e tak o n ešto , sitn e ţelje, sitn i zah tev i, p a je p rav o, Ţ iv k a, d a ih zb rin eš. Ţ IV K A : T am an , g d e ću ja to lik o n jih zb rin u ti! V A S A : N em o j tak o , Ţ iv k a, slu šaj ti m en e što ti k aţem . Jer u p am ti o v o : n ik o te n a sv etu k o m o ţe tak o o crn iti k ao fam ilija; n ik o te n a sv etu n e m o ţe n ag rd iti i o lajati k ao što m o ţe fam ilija. K aţu : o p asn o je k ad ko g a d o ĉep aju novine;more kakve novine, nisu one ni izdaleka tako o p asn e k ao fam ilija. Z ato , zn aš, b o lje je d o b ro sa familijom. Pa, naposletku, i red je. Svaki ministar zbrine n ajp re sv o ju fam iliju , p a tek o n d a d rţav u . P a, n ap o sletk u,
i p reĉa m u je fam ilija o d d rţav e. Ţ IV K A : A m a, zar ti m isliš, b o g a ti, d a ja celu n ašu familiju uzmem na vrat? VASA (vadi jednu cedulju): P a i n em a n as b aš tak o m n o g o . E v o , ja sam n ap rav io i sp isak , p a n em a n as v iše od devetnaest. Ţ IV K A : K ak v ih d ev etn aest, p o b o g u , V aso , p a to ĉitav a vojska! Koga si, boga ti, sve upisao? VASA: (čita ): Tetka Savka. Ţ IV K A : E , v eć ta tetk a S av k a, p o zajm ila m i d v esta d in ara p a m i se o v d e p o pela. V ratiću jo j tih d v esta d in ara, p a eto , to je d o sta za n ju u ĉin jen o . VASA (čita ): Prija Soja. Ţ IV K A : N ju b riši. O n a je rek la za m en e d a sam alap aĉa. V A S A : P a n em o j tak o , Ţ iv k a; to je rek la p re, d o k n isi b ila m in istark a, a sad , ev o ja te u v erav am , n e b i tak o n ešto za ţiv a b o g a k azala. A p o sle i n em o j tak o d a m eriš reĉi u familiji. Eto i ti si za mene pre rekla da sam kafanski k lu p od er i lo p u ţa, al'v id iš — ja to nisam primio k srcu. N isam ti, istin a, zb o g to g a d o lazio u ku ću , ali ĉim si p o stala m in istark a, ja sam p rv i d o ju rio d a ti ĉestitam . Ţ IV K A : A k o g a si jo š zap isao? VASA: Tetka Daca i n jen a ćerk a H ristin a. Ţ IV K A : Je l'o n a što je p o lo ţila m atu ru? VASA: Jeste. Ţ IV K A : P a šta o n a h o će? P o lo ţila je isp it, p a n ek a jo j je na zdravlje.
VASA (čita ): Jova Pop Arsin. Ţ IV K A : T o je o n aj s ro b ije? VASA: Jeste. (čita ) P era K alen ić. Ţ IV K A : K o ti je to o p et? V A S A : Ja g a n e p o zn ajem , ali o n k aţe d a n am je ro d ... Ţ IV K A (ponavlja u sebi): P era K alen ić? P rav o d a ti k aţem , n ik ad n isam ĉu la d a n am je n ek i P era K alen ić ro d . V A S A : N i ja Ţ iv k a, ali o n v eli: »U jk a-V aso , m i sm o ro d .« Ţ IV K A : A m a, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio? V A S A : N ik ad g a ran ije n isam n i ĉu o n i v id eo . Ţ IV K A : P a d o b ro , u jk a-V aso , šta ti h o ćeš sad sa tim spiskom? V A S A : P a d a ih p rim iš, Ţ iv k a. Ţ IV K A : K o g a? V A S A : P a fam iliju . D a ih p rim iš d a ti sv ak i k aţe svoju ţelju i d a v id im o šta m o ţe d a se u ĉin i. S v i se ţale k ak o su ti d o lazili p a n ećeš d a ih p rim iš. Ţ IV K A : A m a, zar ceo taj sp isak d a p rim im ? P a to m i treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da n em am k ad n i ĉestito d a ru ĉam . VASA: A trebalo bi da ih p rim iš. A k o n e m o ţe d ru k ĉe, a ja, ak o h o ćeš, d a ih sk u p im , p a sv e n ajed an p u t d a ih p rim iš. E to to ak o h o ćeš? Ţ IV K A : P a to b i jo š i m o g lo . S am o d a se o n i n e n aĊ u
u v reĊ en i što ću tak o u g o m ili d a ih p rim im ? V A S A : A m a, reći ću ja n jim a: zasad n e m o ţe d ru k ĉije. A ti ćeš d o cn ije, d o k o d u jm i n av ala, d a ih p rizo v eš k o j'p u t. Ţ IV K A : P a eto , n ek d o Ċ u su tra p o p od n e. V A S A : D o b ro , su tra! E b aš ti h v ala, Ţ iv k a. N e m o g u p a m iru d a p ro Ċ em o d n jih . Z n aš, ja sam ti k ao n ajb liţi, p a o n i sv e m en e: Š ta je, u jk a-Vaso, zar se Ţ iv k i n e m o ţe n i p rići? O k up ili m e k ao d a sam ja m in istark a. O d o h , ev o iz o v ih sto p a, d a ih sv e o b iĊ em p d a im u reĉem sastan ak . Dakle, tako neka bude, za sutra? Ţ IV K A : Jeste! ... V A S A : T o je n ajb o lje. Isk u p iću ih ja sv e, celu fam iliju , p a ti u ĉin i sv e što m o ţeš, a ak o n e m o ţeš, a ti o b ećaj: zn aš k ak o je, i o b ećan je je k o j p u t d o sta. E , 'ajd e p o zd rav i D aru i zeta. D o v iĊ en ja! (ode) XI Ţ IV K A , N IN K O V IĆ ANKA (p o što je V a sa o tiša o , u no si ka rtu ). Ţ IV K A (čita ): A , g o sp od in N in k ov ić? N ek a izv o li. ANKA (p ro p u šta N in ko vića , a o n a se p o vla či). N IN K O V IĆ (ispeglan, izbrijan, napudrovan; na nogama b ele ka m a šn e, n a ru ka m a ru ka vice, u ru p i o d ka pu ta cvet): Ljubim ruke, milostiva! (ljubi joj ruku) Bio sam slo b o d an , n a v aš p o ziv ... Ţ IV K A : B aš v am h v ala! Izv o lite sed ite! Ja sam vas uznemirila... N IN K O V IĆ : V elik a ĉast za m en e!
Ţ IV K A : H tela sam d a v as zam o lim za jed n u u slu g u . N IN K O V IĆ : N a m en e m o ţete, g o sp o Ċ o ,. sa p o u zd an jem raĉu n ati. Ţ e sv i tu ta fe a v o tr d isp o zisio n ! Ţ IV K A : K aţu d a v i zn ate sv a p rav ila... k ak o d a k aţem ... N IN K O V IĆ : P rav ila o tm en o g d ru štv a; l b o n to n d i g ran m o n d . O g o sp o Ċ o , o tm en o st, to je g o to v o atm o sfera b ez k o je ja n isam k ad ar d a d išem ; o tm en o st je m o ja p riro d a. Ţ IV K A : P a, zn ate, ja sam o b av ezn a d a p rim am . M islim , zn ate, d a stu p im u v eze i sa o v d ašn jim stranim p o slan icim a, p a b ih ţelela d a u v ed em u m o ju k u ću otmenost. N IN K O V IĆ : T o je lep o o d v as i, v eru jte, d o b ro ste u ĉin ili što ste se m en i o b ratili. Ţ IV K A : P a, k azali su m i. N IN K O V IĆ : G o sp o Ċ a D rag a, d o k je b ila m in istark a, n ije h tela n i n ajo b iĉn iji k o rak d a u ĉin i d o k se sa m n o m n e p o sav etu je. Ja sam jo j p rav io jelo v n ik za v eĉere, m en i d e dine, po mojem je ukusu namestila svoj budoar, ja sam joj u reĊ iv ao ţu rev e, ja jo j b irao to alete. Ja im am , zn ate, jed an n aro ĉito p refin jen u k u s. Ep gu parfe. Ţ IV K A : G le'te, m o lim v as, a ja b aš sad m islim d a p rav im jed n u v eĉern ju h aljin u . N IN K O V IĆ (p o sm a tra je zn a la čki): Gris nale, belo grao, k o je p reliv a u p lav ilo v ed ro g a n eb a, k rep d e šin , sa n ešto m alo ru ţiĉasto g a m o ţd a sam o o p erv aţen i ru k av i rev er ili m o ţd a d ţep o v i u to n u ... N e zn am , v id ećem o ... T ek p o treb n o je n ešto rad i n ijan siran ja... Ţ IV K A : Ići ćem o zajed n o k o d m o je k ro jaĉice.
N IN K O V IĆ : V rlo rad o ! Ţ IV K A : A šta m i jo š p rep o ru ĉu jete k ao o tm en o st. N IN K O V IĆ : O h , d a... to je g lav n o — se la šo z p ren sip al. Ţ IV K A : B aš sam d an as namestila zlatan zub. N IN K O V IĆ : T o ste d o b ro u ĉin ili, to je šik i d aje šarm osmehu. Ţ IV K A : Izv o lite v i m en i sam o reći što je o tm en o i šta b i treb alo jo š u ĉin iti. S v e ću ja to u ĉin iti. N IN K O V IĆ : Z n ate li k o ju ig ru n a k artam a? Ţ IV K A : Z n am ţan d ara. NINKOVIĆ : A h ! ... V i m o rate n au ĉiti b rid ţ. Ţ IV K A : Š ta d a n au ĉim ? N IN K O V IĆ : B rid ţ. B ez b rid ţa se n e d a zam isliti o tm en a d am a. N aro ĉito v i im ate n am eru d a p riziv ate i d ip lo m atsk i k o r, a d ip lo m atsk i k o r b ez b rid ţa, to n ije d ip lo m atsk i k o r. Ţ IV K A : (ko b a ja g i u b eĎ en a ): Pa, da! N IN K O V IĆ : G o sp o Ċ a, razu m e se, p u ši? Ţ IV K A : T am an ! N e m o g u ĉak n i d im d a trp im . N IN K O V IĆ : I to , g o sp oĊ o , m o rate n au ĉiti, jer b ez cigarete se ne da ni zamisliti otmena dama. Ţ IV K A : Ju h , b o jim se u g u šiću se o d k ašlja. N IN K O V IĆ : Z n ate k ak o je: o tm en o sti rad i ĉo v ek m o ra p o g d ešta i d a p o d nese. N o b les o b liţ. I jo š n ešto , g o sp o Ċo , ako mi dozvolite samo da vas pitam?
Ţ IV K A : Je l'to o p et zb o g o tm en o sti? N IN K O V IĆ : D a, g o sp o Ċo , sam o , p itan je je... k ak o d a k aţem ... v i m i, je l' ts, n ećete zam eriti, p itan je je vrlo delikatno. In kestion tu ta fe diskret? Ţ IV K A : M o lim ! N IN K O V IĆ : Im a li g o sp o Ċ a lju b av n ik a? Ţ IV K A (izn en a Ď en a i u vreĎ en a ): Kako? Ja, pa za kakvu v i m en e d rţite? N IN K O V IĆ : Ja sam v am u n ap red rek ao d a je p itan je v rlo d elik atn o , ali, ak o ţelite d a b u d ete o tm en a d am a, in fam d i mond, vi morate imati ljubavnika. Ţ IV K A : A li ja sam p o šten a ţen a, g o sp o d in e! N IN K O V IĆ : E k selan ! P a to je b aš o n o što je in teresan tn o , jer kad n ep o šten a ţen a im a lju b av n ik a, to n ije v iše interesantno. Ţ IV K A : N o , sam o m i jo š to treb a. N IN K O V IĆ : Ja v as u v erav am , g o sp oĊ o , d a sam o tak o m o ţete b iti o tm en a d am a, d am a o d p o lo ţaja, in fam d i m o n d , ak o ig rate b rid ţ, ak o p u šite, i ak o im ate ljubavnika... Ţ IV K A : Ju , tešk o m en i! 'A jd e za taj b rid ţ i za to p u šen je kako-tako, ali za toga ljubavnika... N IN K O V IĆ : P itali ste m e i ja sam sm atrao za d u ţn o st da b u d em isk ren i d a v am k aţem . R azu m e se, v aša je stv ar k ak o ćete p o stu p iti. M o ţete v i b iti m in istark a i b ez b rid ţa i b ez cig arete i b ez lju b av n ik a i u o p šte b ez o tm en o sti. Ţ IV K A : P a d o b ro , a g o sp o Ċ a D rag a je l'o n a ig rala b rid ţ?
N IN K O V IĆ : R azu m e se! N au ĉila je! Ţ IV K A : I p u šila je? N IN K O V IĆ : R azu m e se. Ţ IV K A : I... o n o?... N IN K O V IĆ : D a, g o sp o Ċo , d a, im ala je lju b av nika. Ţ IV K A (za b a vlja ju ći se, vrlo ra d o zn a lo ): A ko je to bio? N IN K O V IĆ : Ja. Ţ IV K A : V i? A je l'g o sp a N ata b ila o tm en a? N IN K O V IĆ : Jo š k ak o ! Ţ IV K A : A k o je b io n jen? N IN K O V IĆ : O p et ja. Ţ IV K A : P a, k ak o to .... v i o n ak o red o m ? N IN K O V IĆ : Ĉ im k ab in et d a o stav k u i ja dam ostavku. Ţ IV K A : A v i ste sam o d o k je o so b a n a v lad i? N IN K O V IĆ : P a d a, g o sp o Ċ o ! D o k je g o sp oĊ a m in istark a n a v lad i, o n a m o ra b iti o tm en a; ĉim n ije v iše n a v lad i, n e mora biti otmena. Ţ IV K A : P rav o d a v am k aţem , to m i n ik ak o n e id e u glavu. N IN K O V IĆ : M eĊ u tim , n išta lak še o d to g a. O d sv eg a što sam v am k azao , b rid ţ je n ajteţi. Jer šta je p u šen je — isk ašljete se m alo p a g o to v a stv ar, a šta je lju b av n ik — isk o m p ro m itu jete se m alo p a g o to v a stv ar, ali b rid ţ je, v eru jte, v rlo tešk a i k o m p lik o v an a ig ra. E n ţe kompliks, me tre distange.
Ţ IV K A : A li ja b ih , g o sp o d in e, ţelela d a o stan em p o šten a ţen a. N IN K O V IĆ : P a o stan ite, k o v am to b ran i! Ţ IV K A : K ak o to »p a o stan ite«, a o v am o b rid ţ? Z ar d a ig ram b rid ţ, p a d a o stan em p o šten a? N IN K O V IĆ : Z ašto n e? Ţ IV K A A m a, n ije b rid ţ. N isam to h tela d a k aţem , n eg o m i se, p rav o d a v am k aţem , u zm u talo u g lav i p a v eć n e zn am šta g o v o rim ! N e id e to m en i u g lav u što v i k aţete, pa eto ti! N IN K O V IĆ : V id ite, g o sp o Ċ o , tu n ije g lav n o im ati lju b av n ik a rad i seb e, v eć rad i sv eta. Potrebno je da se k o m p ro m itu jete, ak o h o ćete d a b u d ete o tm en a d am a. Voala, sa se l prensip fopdamental! Ţ IV K A : A li, k ak o v i to m islite d a se k o m p ro m itu jem ? N IN K O V IĆ : P o treb n o je v eć n a p rv o m e, n ajsk o rijem ţu ru , b ilo k o d o v e ili o n e d am e, d a p o stan ete p redmet razg o v o ra. D a jed n a d am a, recim o , d isk retn o šap n e o n o j d o seb e: »K o b i to rek ao za g o sp o Ċ u Ţ iv k u?« — »Š ta zab o g a?« — d a zap ita d ru g a d am a. »N ev ero v atn o « — da odgovori ona prva — »ali sam p o u zd an o ĉu la... zam islite g o sp oĊ a Ţ iv k a p reo tela je g o sp o d in a N in k o v ića o d g o sp oĊ e N atalije!« Ţ IV K A : P a jes', tak o će d a se šap u će. N IN K O V IĆ : A li, v rlo je v ero v atn o , g o sp oĊ o , d a će b iti i tak v ih k o ji će v as b ran iti. »O h , ja to n e v eru jem , to n ije m o g u će, ja p o zn ajem g o sp a-Ţ iv k u , n ije o n a tak v a!« E v id ite, tim a što b ran e v alja zap u šiti u sta. Ţ IV K A : K ak o? Z ap u šiti o n im a k o ji m e b ran e?
N IN K O V IĆ : R azu m e se! N jim a treb a zap u šiti u sta. R eći ćete: k ak o? V rlo p ro sto i jed n o stav n o. D 'in m an n er b jei sem p l! V i m o rate u lo ţiti sav sv o j tru d k o d m o g a m in istra da mi da klasu, da mi što p re d a k lasu . Istin a, m o j m in istar će v am k azati: p a o n je d o b io k lasu pre d v a m eseca, ali v i mu recite: to je bilo pod starom vladom, a potrebno je i p o d o vo m d a d o b ije k lasu . R eći ćete: a zašto ? Z ato , g o sp oĊ o , što b i to n ajb o lje zap u šilo usta o n im a koji bi p o k u šali d a v as b ran e, a k ad n jim a jed an p u t zap u šite u sta, o n d a će se šap u tati n a sv e stran e. Ţ IV K A : P a je l' to sam o d a se šap u će i n išta v iše? N IN K O V IĆ : S e sa! T o je sasv im d o v o ljn o ! S e sifizan ! Ţ IV K A (ra zm išlja ): — A k o je sam o d a se šap u će!... A je l' te, molim vas, to je onako, samo za svet da budem n ep o šten a a za seb e d a b u d em p o šten a? N IN K O V IĆ : Z ašto n e? M o ţe i tak o? S av a o si. Ţ IV K A : Ĉ u d n o v ata ta o tm en o st! B iv a d a su ţen e za sv et p o šten e a za seb e n ep o šten e, a o v o sasv im n ao p ak o ! P a dobro je l' vi i moj ljubavnik da budete? N IN K O V IĆ : T o je, g o sp o Ċ o , stv ar v ašeg u k u sa, stv ar v aših ... k ak o d a se izrazim , in k estio n d v o san tim an entim!... Samo, ako me pitate za savet, bolje vam je uzeti nekoga koji je isprakticiran. Ţ IV K A : A m a, k ak o isp rak ticiran ? N IN K O V IĆ : P a, recim o , ja zn am v eć sv e n aĉin e d a v as vrlo brzo kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da razv ijem i d a jo j d am jed n u n aro ĉitu fo rm u , in fo rm sp esial, d a n a k raju k rajev a i v i sam i p o ĉn ete o seb i rĊ av o da mislite i najzad — e sa se la šo z p ren sip al — ĉim k ab in et d a o stav k u, ja u m em d a p o jm im d a m i je d u ţn o st d a i ja d am o stav k u . U o stalo m , m o ţete se rasp itati o m en i,
p a ćete, u to sam u v eren , d o b iti sam o n ajp o v o ljn ije informacije. Ţ IV K A : O , lju d i, šta m e sn aĊ e! D a sam ju ĉe u m rla, to n e bi'd an as d o ţiv ela. N IN K O V IĆ : D a, ali d a ste ju ĉe u m rli, v i n e b i d an as b ili g o sp oĊ a m in istark a. Ţ IV K A : I to je istin a! (p o sle ra zm išlja n ja ) Pa dobro, kako vi to mislite? N IN K O V IĆ : B o ţe m o j, stv ar je v rlo p ro sta. S e sem p l k o m tu ! Š to se tiĉe b rid ţa, tu se m o rate v eţb ati; što se tiĉe p u šen ja, i tu se m o rate v eţb ati, a što se tiĉe lju b av n ik a, tu n em ate šta d a se v eţb ate. Ţ IV K A : A m a, k ak o v i m en i »n em am šta d a se v eţb am « ? M en i to izg led a k ao d a v i n ešto ru ţn o m islite. N IN K O V IĆ : N ajb o lje b i v id eli, g o sp o Ċ o , k ak o ja mislim sv e to d a izv ed em ak o o d m ah p reĊ em o n a stv ar. Ţ IV K A (p restra šen o ): Na koju stvar? N IN K O V IĆ : E v o k ak o m islim : b rid ţ, n a p rim er, m o ţete o d su tra p o ĉeti d a u ĉite. Š to se tiĉe p u šen ja, m o ţete se sad v eć o d m ah p o slu ţiti. (vadi tabakeru i nudi joj) A što se tiĉe lju b av n ik a, i tu ... Ţ IV K A : I tu se m o g u o d m ah p o slu ţiti. A m a, v i m en i n ešto m n o g o u v ijate, p a će n a k raju k rajev a d a isp ad n e k ao d a sam ja n ep o šten a ţen a. N IN K O V IĆ : P ard o n , m il fo a p ard o n ! Ja n e p relazim g ran icu sav eta k o je sam d u ţan d ati v am , ak o v i jo š u v ek n a n jih p o laţete. A k o u tim sav etim a im a ĉeg a n eu g o d n og za v as, ja sam g o to v d a reteriram . V i ste ţeleli d a v as upoznam sa pravilima otmenosti...
Ţ IV K A : P a jeste... v id im i sam a, n iste v i k riv i; sam o zn ate kako Je... N IN K O V IĆ (d iţu ći se): Mo g u li sm atrati, g o sp o Ċ o , d a su d alji m o ji sav eti izlišn i? Ţ IV K A : A m a, ĉek ajte, d e! V id im ja d a to m o ra d a b u d e, nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti obraz pod noge. N IN K O V IĆ : K ak o g o d v i ţelite? Ţ IV K A : D o b ro . 'A jd e o d su tra, recim o , d a p o ĉn em o b rid ţ d a u ĉim o . A za cig aretu , eto , d ajte m i. (uzme je i stavlja na sto) N IN K O V IĆ (odmah nudi); Molim! Ţ IV K A : A za o n o ... je l'n e m o ţe to m alk o p o ĉek a.? N IN K O V IĆ : A k o n em ate h rab ro sti, n ajb o lje je i n e m isliti na to. Ţ IV K A : O , b rate!... N ap o sletk u šta ću m u , k ad m o ra d a bude, neka bude! Eto, smatrajte da ste od danas uvedeni u d u ţn o st. N IN K O V IĆ : K ak v u d u ţn o st? Ţ IV K A : P a... to .... k ao lju b av n ik . N IN K O V IĆ : M o lim . (lju b i jo j n eţn o ru ku ) Uveravam vas d a ćete b ita zadovoljni. Ţ IV K A : P a sad v eć k ak o m u b o g d a. K ad je o tm en o , n ek je otmeno! N IN K O V IĆ : Jo š jed n o p itan je. Ţ elite li d a v am p išem ljubavna pisma ili ne?
Ţ IV K A : K ak v a lju b av n a p ism a? N IN K O V IĆ : P a tak o . Im a g o sp o Ċ a ko jim a to ĉin i n aro ĉito zadovoljstvo da svak i d an d o b iju m alo , ru ţiĉasto p isam ce p u n o ljup k ih reĉi. Ţ IV K A : E to ti sad ! N ik ad ja to u ţiv o tu n isam d o b ila. N IN K O V IĆ : S e k o m v u v u le. K ak o ţelite, ja sto jim n a rasp o lo ţen ju . Ţ IV K A : N ap išite m i b aš jed n o d a v id im k ak o je to , p a ak o m i se d o p ad n e, ja ću v am n aru ĉiti jo š n ek o lik o . N IN K O V IĆ : M o lim . Ĉ im stig n em u k an celariju . Z a d eset minuta imate ljubavno pismo. (h o će d a p o Ď e) A sad , v ašu ru ĉicu , d rag a p rijateljice! (poljubi joj ruku) M a ašer am i! (polazi i sa vrata baca joj poljubac) Pa-pa! Pa-pa!... XII Ţ IVKA, ANKA Ţ IV K A (o sta je za p rep a šćen a i g lad a g lu p o ča s n a vra ta n a ko ja je N in ko vić o tiša o a ča s u p ub liku , ka o d a b i h tela reći: » V id ite li vi šta o vo m en e sn a Ď e? « ) ANKA (d o la zi sp o lja ; o n a je o b u kla d ru g u , lep šu haljinu): G o sp o Ċ a je sam a? Ţ IV K A : P a jeste sama... A N K A : V i, g o sp oĊ o , izg led ate tak o n ešto zb u n jen i... p rep lašen i, šta li? Ţ IV K A : Jeste, p rep lašila sam se... Đ av o će m e zn ati .šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja zn ala d a je to tak o tešk o . Id em d a p rileg n em , d a se odmorim, jer mi se zavrtela glava. (p o la zeći) A v i b aš n išta?
A N K A : E v o v id ite, o b u k la sam ĉak i d ru g u h aljin u . Ţ IV K A (okrene se ka sobnim vratima): Pa-pa! Pa-pa! XIII A N K A .Č E D A ANKA (g led a za n jo m izn en a Ď en a , za tim p rila zi o g led alu i kva seći p rste n a u sn a m a , d o teru je o b rve i u d eša va frizuru). Ĉ E D A (dolazi spolja): E , a šta v i tu n a o g led alu rad ite? ANKA (koketno): Pa, doterujem se, gospodine! Ĉ E D A : E ak o , ak o ! ANKA: Pa, zaboga, mlada sam, treba valjda i ja da se kome dopadnem? Ĉ E D A : R azu m e se! A N K A : G o sp o d in , n a p rim er, n ije n ik ad n i o b ratio p aţn ju na mene. Ĉ E D A : A m a, šta ja im am d a o b ratim ! p aţn ju n a v as? A N K A : B o ţe m o j, p a m u šk o ste! Ĉ E D A : Z n am ja d a sam m u šk o , sam o ... A N K A : A zn ate v eć k ak o se k aţe: m u šk i su sv i jed n ak i. Ĉ E D A : T ak o je, A n k a, samo vi morate znati da sam ja ĉestit ĉo v ek . A N K A : P a m en i su ti ĉestiti lju d i n ajv iše i d o sad ili u ţiv o tu . Ĉ E D A : T o v am v eru jem . A l'ja, zn ate, n isam b aš p o tp u no ĉestit.
ANKA (vrlo koketno): To bi' i ja rekla. (p o d m eće m u se) Ĉ E D A : H m ! H m ! (pomiluje je) Vi ste, A n k a, d an as n ešto n eo b iĉn o rasp o lo ţen i p rem a m en i. ANKA: Sanjala sam vas, jaoj, da znate kako sam vas lepo sanjala! Ĉ E D A : Z n ate šta, A n k a, v i ćete m i taj san d o cn ije isp riĉati, sad sam m o m en taln o u tak v im p rilik am a d a m i je jav a p reĉa o d sn o v a. N eg o , d ed er v i, d u šo m o ja, v id ite je li tu g d eg o d m o ja ţen a. H teo b ih d a razg o v aram s n jo m . A N K A : H o ću , sam o , je l'te, p ristaćete d a v am isp riĉam san? Ĉ E D A : R azu m e se! ANKA (p o la zeći): Verujte, vrlo je interesantan san. (ode) XIV Č E D A ,D A R A Ĉ E D A (gleda za njom): Hm! DARA (dolazi): Gde si, boga ti? Ĉ E D A : Ja? K o d ad v o k ata. D A R A : Š ta ćeš k o d ad v o k ata? Ĉ E D A : Išao sam d a g a p itam : p o sto ji li k ak av zak o n p o k o m e se u d ate ţen e m o g u u d av ati! D A R A : T o n isi m o rao d a p itaš. Ĉ E D A : K ak o n isam m o rao ? Z ar teb i n išta n ije sao p štila tvoja majka? D A R A : Jeste, p a šta?
Ĉ E D A : I je l'ti k azala d a treb a d a p o stan eš g o sp oĊ a Nnkaraguovica? D A R A : Z ar ti, b o g a ti, u zim aš tu stv ar tak o o zb iljn o? Ĉ E D A : P a k ak o d a je n e u zim am o zb iljn o k ad će taj N ik arag u a d o ći su tra d a te g led a? D A R A : M o ţe o n m en e g led ati k o lik o h o će, p itan je je h o ću li ja n jeg a g led ati. Ĉ E D A : P a d o b ro , šta si ti k azala m ajci k ad ti je g o v o rila o udaji? D A R A : R ek la sam jo j d a sam u d ata, d a im am m u ţa, i d a g a n e m islim n ap u štati. Ĉ E D A : A šta ćeš d a k aţeš n jem u ? DARA: Kome njemu? Ĉ E D A : P a N ik arag u i? D A R A : R eći ću m u isto . Ĉ E D A : S asv im ! O n a to m isli tak o , ak o je m in istark a, p a d a izd aje n ared b e: d a se m o j zet razreši o d d o sad ašn je d u ţn o sti zeta i u p u ta n a rad . Đ av o b i je zn ao g d e b i m e n a rad u p u tila. O n a m isli to m o ţe tako: da smenjuje zetove i postavlja. E pa, brate, ne ide to tako! D A R A : Ja n ik ak o jo š n e m o g u d a v eru jem d a o n a to ozbiljno misli. Ĉ E D A : A m a, o zb iljn o , k ad ti k aţem . P ro v o d ad ţija je v eć sv ršio sa m lad o ţen jo m , sv e je u reĊ en o ! A zn aš li, m o lim te, ko joj je p ro v o d d ţija? DARA: Ne znam! Ĉ E D A : Z u b n i lek ar, o n aj što jo j je n am eštao zlatan zu b . I
to tako ona ode kod zubnoga lekara, sedne u onu g v o zd enu fo telju : »M o lim lep o , ja sam d o šla d a m i p ro m en ite zu b p d a m i p ro m en ite zeta!« H v ala lep o ! I ak o o n a p o ĉn e tak o , m o ţe jo š d o ći zu b n om e lek aru i reći: ja sam zn ate d o šla d a m i p lo m b irate zeta. D A R A : B o ţe, Ĉ ed o , šta g o v o riš k o ješta! Ĉ E D A : A m a, m o ţe, b rate, sv e je o n a k ad ra! V id iš d a je sasvim izgubila pamet otkako je ministarka. D A R A : N e m o ţe o n a n išta k ad ja n eću . Ĉ E D A : A ti si sig u rn a za seb e, je li? D A R A : S v e d o tle d o k se n e b ih u v erila d a m e v araš. Ĉ E D A : Ja? O tk u d ti sad to? D A R A : M ajk a m i je k azala d a će m e u v eriti. Ĉ E D A : E to , eto , k aţem ja d a će o p a m en e jo š d a p lo m b ira. K aţem ja teb i, a ti m n n e v eru ješ. XV MO M A K iz M IN IS T A R S T V A , P R E Đ A Š N JI M O M A K : Jed n o p ism o za g o sp o Ċ u P o p o v ićku , ministarku. Ĉ E D A (nemarno): Dajte ovamo. M O M A K : N areĊ en o m i je d a p ism o p red am g o sp o Ċ i u ruke. D A R A : O n d a id em d a p o šljem m ajk u . Ĉ E D A : A ja ću se rad ije sk lo n iti d a se n e sretn em o v iše. DARA (ode levo).
Ĉ E D A (ode desno). XVI Ţ IV K A , M O M A K Ţ IV K A (posle vrlo kratke pauze): Za mene pismo? M O M A K : D a, g o sp o Ċ o , o d sek retara g o sp od in a N in k o v ića. Ţ IV K A (p rija tn o izn en a Ď ena ): Ah! (uzima malo ru ţičasto p ism o i m iriše g a , te jo j se za d o vo ljstvo izra ţa va n a licu) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi). XVII Ţ IV K A , Z A T IM S V I U K U Ć A N I Ţ IV K A (Najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, sed a u fo telju d a ga čita , a li se u to m e tren u tku seti i o d e do stola te uzima onu cigaretu koju je ostavila kad ju je u zela o d N in ko vića. S ed a p o n o vo u fotelju , p rip a lju je cig a retu i p o čn e čita li p ism o d rţeći o vo u levo j, a cig a retu u d esn o j ru ci. P o sle p rvo g a d im a , ko ji je p o vu kla , za ka šlje se strahovito, tako da sviče celu ku ću , iz ra zn ih vra ta sa ra zn ih stran a d o jure D a ra , Č ed a , R a ka , A n ka , i svi se sku p e o ko n je d a je p o vra te o d ka šlja . D a ra je u h va ti za d esn u ru ku , u ko jo j je cig a reta , a Č ed a za levu , u ko jo j je p ism o . A n ka je lu p a p o leĎ im a , a R a ka jo j silo m n aliva ča šu vo d e u u sta . Č ed a , d rţeći n jen u levu R u ku , u ko jo j je p ism o , p rila zi i čita p ism o n e vo d eći ra ču n a o n evo lji Ţ ivkin o j. P riliko m čita n ja n a n jeg o vom e se licu o crta va pakost i zadovoljstvo). Zavesa Č IN T R E Ć I
Ista o so b a k ao i u p reth o d n o m ĉin u . I PERA, ANKA PERA (sto ji ko d vra ta iz ko jih je d o šao sp o lja , sa šeširom u ru ci, o čeku ju ći A n ku , ko ja je o tišla u levu so b u d a g a prijavi). ANKA (dolazi posle izvesne pauze): G o sp o Ċ a m in istark a je jak o zau zeta p s g lo ţe d a v as p rim i. PERA: Hvala lepo, ljubim ruk e g o spo Ċ i m in istark i. Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vreme zb o g m en e. B u d ite sam o d o b ri p a recite g o sp o Ċ i ministarki da sam ja hteo umoliti samo to da me ne zaboravi. A N K A : R eći ću , g o sp o d in e. PERA: Vi znate moje ime? ANKA: Da: gospodin Pera, pisar. P E R A : N e sam o P era p isar, v eć recite: P era p isar iz administrativnog odeljenja. A N K A : R eći ću tak o . PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi) II ANKA, UJKA VASA ANKA (odlazi odmah na ogledalo). U JK A V A S A : D o b ar d an . Je li g o sp o Ċ a k o d k u će? ANKA: Jeste. V A S A : U o stalo m , za m en e je v aţn ije d a li je zet Ĉ ed a
k o d k u će. Im am s n jim d a sv ršim jed an p o sao , p o n ared b i g o sp oĊ in o j. A N K A : G le, a i ja im am s n jim d a sv ršim jed an p o sao p o n ared b i g o sp oĊ in oj. VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto? A N K A : Je l'treb a d a sv u ĉe k ap u t? VASA: Ko? ANKA: Gospodin zet. VASA: Kakav kaput, brate? ANKA: Onda je to druga stvar koju vi imate. V A S A : A je li o n k o d k u će? ANKA: Jeste! VASA: Zovni ga, molim te! ANKA: Odmah! (ode) III V A S A .Č E D A VASA (vidi na stolu kutiju sa cigaretama, vadi i trpa u svoju tabakeru). Ĉ E D A : D o b ar d an , u jaĉe! Z v ali ste m e? V A S A : D a, im am s to b o m v aţan razg o v o r. Ĉ E D A : Je l'to v i k ao izaslan ik g o sp oĊ e m in istark e? VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak. Zar joj nisam ujak?
Ĉ E D A : Jeste! VASA: E pa? Ĉ E D A : Š ta je to , d ak le, v aţn o što , u im e v aše sestriĉin e, imate da razgovarate sa mnom? V A S A : T eb i je p o zn ato v eć šta n am erav a Ţ iv k a sa D aro m . M o raš i sam p rizn ati m ajk a je, a ima to jedno ţen sk o d ete, p a m o ra m isliti n a to k ak o će d a je zb rin e. Ĉ E D A : K ak o d a je zb rin e? V A S A : P a tak o , d a je zb rin e. T i v id iš i sam , p am etan si ĉo v ek . D ara n ije v iše d ete, p rešla je, o tk ad a, d v ad esetu godinu pa vreme je da se misli na njenu udaju. Ĉ E D A : A m a, k ak v a u d aja, p o b o g u , ĉo v eĉe! P a zar n ije o n a v eć d v e g o d ine u d ata za m en e? V A S A : Jeste, n e k aţem d a n ije. V id iš, ja sam tak av k arak ter d a n ik ad n eću reći d a n ije o n o što jeste. S am o ... Ĉ E D A : Š ta sam o ? V A S A : M i tu u d aju n e raĉu n am o . Ĉ E D A : K ak o n e raĉu n ate? VASA: Pa tako, brate. Igramo, recimo i ja i ti tablaneta, je li? O d ig ram o jed n u p artiju , a ja ti k aţem : zn aš šta, Ĉ ed o , 'ajd o v u p artiju d a n e raĉu n am o , n eg o d a p o ĉn em o iz p o ĉetk a. Ĉ E D A (p ra vi se u zb u Ď en ): A, tako?!... VASA: Pa tako, dabome! Ĉ E D A : I o v a p artija tab lan eta što je ig ram ja v eć d v e g o d in e n e v red i n išta?
V A S A : U zm i su n Ċ er, u k v asi g a i izb riši tab lu , eto ti! R azu m eš li m e sad ? Ĉ E D A : R azu m em , k ak o d a n e razu m em ! V A S A : P a eto , to sam , v id iš, h teo s to b o m d a razg o v aram . Ti si. b rate, p am etan i o n ak o razb o rit ĉo v ek , p a ćem o se lako sporazumeti. Ĉ E D A : Ja se n ad am . V A S A : P rv o i p rv o , k aţi ti m en i, b rate:šta će teb i ţen a? K ad zrelo razm isliš, v id ećeš i sam d a ti to n ije tak o p o treb n a stv ar. R azu m em d a k aţeš: treb a m i k u ća — dobro, ili recimo: treba mi zimski kaput. Sve to razumem, ali:treb a m i ţen a, to , p rav o d a ti k aţem , n e m o g u d a razumem. Ĉ E D A : P a jest što k aţete... U v ašim g o d in am a. V A S A : M o re, d o k sam b io m laĊ i, jo š m an je m i je treb ala. Ĉ E D A : I to je istin a. VASA: Pa dabome da je istin a i zato , v id iš, p itam ja teb e k ao p am etn o g ĉo v ek a: šta će teb i ţen a? Ĉ E D A : S asv im , sasv im n ije m i p o treb n a. VASA: Dabome da nije. Ĉ E D A : P rav o k aţete. Jed in o , p itam ja v as, u jk a-Vaso, da v i m en i o b jasn ite: šta će N ik arag u i ţen a? VASA: Kakvom Nikaragui? Ĉ E D A : P a o n o m e što treb a d a u zm e m o ju ţen u . V id ite, ja se to sam o p itam : šta će n jem u ţen a? VASA (malo zbunjen): N jem u ? P a, k ak o d a ti k aţem : im a, zn aš, lju d i k o ji u zim aju i o n o što im n e treb a. Im a
takvih ljudi. Ĉ E D A : Im a! VASA: Ali ti, dabome, ta nisi od tih ljudi. Ti si pametan ĉo v ek i, ak o ćeš d a m e p o slu šaš, n ajb o lje je, b rate, d a o stav iš ţen u . N e treb a ti ţen a, je li — to i sam k aţeš; e, p a k ad ti n e treb a, ti je o stav i. E to v id iš, to sam im ao , u im e Ţ iv k in o , d a te p itam : h o ćeš li d a je o stav iš ili n ećeš? Ĉ E D A : D ak le to je sv e što ste im ali, u im e g o sp a-Ţ iv k in o , da pitate? V A S A : T o i n išta v iše! Ĉ E D A : E , p a recite g o sp a-Ţ iv k i d a n eću d a je o stav im . VASA (izn en a Ď en): N ećeš? E jesi li ĉu o , to m e se n isam nadao od tebe. Ja sam tebe, brate, smatrao za pametna ĉo v ek a. A , ĉek aj, n isam ti jo š n i k azao sv e. K azala m i je Ţ iv k a jo š i o v o : ak o lep im o stav iš ţen u , ti ćeš, p rijatelju , d o b iti k ao n ag rad u k lasu . Z am isli, d o b ićeš k lasu ! I eto , v id iš, im aš d a b iraš šta v iše v o liš: ţen u ili k lasu? Ĉ E D A : Ja b ih n ajv iše v o leo ţen u s k laso m . V A S A : R o tk v e teb i stru g an e, ti h o ćeš lu b en d in ju? Ĉ E D A : Ĉ ek ajte, n isam v am sv e n i k azao . Jo š v iše b ih v o leo ţen u sa d v e k lase. V A S A : U h a! P a ti, ak o tak o p o teraš d a licitiraš, m o ţeš m i jo š reći d a b i v o leo d v e ţen e sa ĉetiri k lase. N e b iv a to , p rijatelju ! Š to n e b iv a, n e b iv a! N eg o , slu šaj ti m en e, p a lep o razm isli. V id iš: ţen u m o ţeš u v ek d a d o b iješ, a k lasu , bogme, ne, a svaki pam etan ĉo v ek g led a d a šĉep a n ajp re o n o d o ĉeg a se teţe d o lazi. Z ar n e? P a o n d a ti si, b rate, i p rak tiĉan ĉo v ek , ti se n ećeš zan o siti teo rijam a. Jer, k ad zrelo razm isliš: ţen a — to je teorija, a klasa — to je,
brate, praksa. Je li tako ? Ĉ E D A : S lu šajte, u jk a-V aso , ja sam v as slu šao o d p o ĉetk a d o k raja i ĉu o sam sv e što ste im ali d a m i k aţete... Ja v as, u jaĉe, n eo b iĉn o cen im i p o štu jem , p a zato ću p rem a v am a b iti isk ren i reći ću v am , razu m e se u p o v eren ju , n a što sam se o d lu ĉio . Ja sam se d ak le rešio : o n o m e zubnome lek aru , p ro v o d ad ţiji, d a sasp em zu b e u g rlo ; N ik arag u i d a o d reţem u ši, a v am a, d rag i u jaĉe, d a razb ijem n o s! V A S A : Ĉ ed o , sin k o , ti m e izn en aĊ u ješ, jer n e u v iĊ am d a moj nos ima ma kakve veze sa celim tim pitanjem. Ĉ E D A : A v i o n d a n em o jte g a g u rati u poslove koji vas se n e tiĉu . V A S A : L ep o , lep o , ev o ja se, u b u d u će, n eću m ešati. S am o o n d a n em o j d a p o ţališ ak o ti se d esi što g o d što n e ţeliš. Ĉ E D A : A i n a to ste p o m išljali? V A S A : N ism o p o m išljali, ali zn aš k ak o je, n ajb liţi sam Ţ iv k i, p a k o g a će d a zap ita za sav et ak o n eće m en e? A ja jo j, k ao ĉo v ek k o ji im a isk u stv a za te stv ari, k aţem : h Z n aš šta, Ţ iv k a, p rem esti ti tu b itan g u u Iv an jicu p a d a v id iš k ad v risn e.« Ĉ E D A : T o ste jo j d ak le v i sav eto v ali? VASA: E, pa ko bi drugi, ona se toga ne bi setila. Ĉ E D A : P a d o b ro , u jaĉe, o n d a k u p ite v i jo š d an as flaster za n o s, a ja ću d a sprem im k u fere d a p u tu jem sa ţen o m za Ivanjicu. VASA: Kad bi Dara bila luda pa da ide: otac joj ministar, a ona da ide u Ivanjicu. Ĉ E D A : S lu šajte v i, g o sp o d in e. Id ite zo v ite o v am o v ašu sestriĉin u , g o sp o Ċu m in istark u , d a p reĉistim o v eć jed n o m
taj raĉu n . V A S A : E , to n e m o ţe! P re sv eg a, n ared ila m i je Ţ iv k a d a ti sao p štim d a o n a o d o v og a tren u tk a teb e n e sm atra za sv o g a zeta; s to b o m n e ţeli v iše n i d a razg o v ara k ao sa zeto m i, ak o im aš što s n jo m , m o ţeš d o ći sam o k ao stran ac, p o d n eti p rek o m laĊ ih v izitk artu i m o liti je d a te primi — i sam o zv an iĉn o d a razg o v araš sa n jo m . Ĉ E D A : T ak o je p o ru ĉila? N ije li v am k azala treb a li d a vam metnem u cilinder? VASA: I cilinder, dabome. Ĉ E D A : I ru k av ice izvesno? VASA: Razume se, i rukavice. Ĉ E D A : V rlo d o b ro , o n d a recite jo j d a id em d a se o b u ĉem p a ću jo j se jav iti. (Ode.) IV V A S A , Ţ IV K A VASA (vrti g la vo m , n eza d o vo lja n op a sn ošću ko ja n jem u ličn o p reti i g u n Ď aju ći p ip a se za n o s,za tim u zim a sa sto la cigaretu , sta vlja je u m u štiklu i p rip a lju je). Ţ IV K A (na vratima): Vaso! VASA: Odi, 'odi ovamo! Ţ IV K A : O d e li? VASA: Ode! Ţ IV K A (izlazi); Š ta k aţe, b o g a ti? V A S A : Š ta k aţe? N išta! E , jesi ĉu la, Ţ iv k a, b aš sam m u p am etn o g o v o rio , v eru j, d a je d ru g i ĉo v ek , p relo m io bi se,
ali ono je, brate arumski tvrdoglavo. Ţ IV K A : D ak le, n eće lep im ? V A S A : N i d a ĉu je! O n ĉak p reti n ek im o d reziv an jem u šiju , sasip an jem zu b a u g rlo i razb ijan jem n o sev a. M en i ĉak p rep o ru ĉu ju d a jo š d an as n ab av im flaster, jer o v a poslednja pretnja odnosi se na moj nos. Ţ IV K A : E , p a k ad n eće lep im , o k ren u ćem o i m i d eb lji kraj. VASA: I to sam mu kazao. Ţ IV K A : T raţiću jo š d an as d a g a p rem este u Iv an jicu . VASA: I to sam mu kazao. Ţ IV K A : P a šta v eli? V A S A : Ići će o n i u Iv an jicu , ali će p o v esti i ţen u . Ţ IV K A : R o tk v e m u stru g an e! VASA: I to sam mu kazao. Ţ IV K A : Š ta? VASA: Pa to: rotkve njemu strugane. Ţ IV K A : M isli o n d a m u ja n e u m em i tu d o sk o ĉiti. U m esila sam ja n jem u k o laĉ, sam o ĉek am d a A n k a n alo ţi p eć p a d a m u isp eĉe k o laĉ. O k ren u će D ara o d n jeg a g lav u i n ik ad g a v iše n eće p o g led ati. V id ećeš v eć i ĉu ćeš, ak o b o g d a, jo š d an as. A jesi li m u k azao d a g a v iše n e smatram za zeta? V A S A : I to , i rek ao sam m u d a sam o zv an iĉn o m o ţe k teb i d o ći ak o im a što .
Ţ IV K A : D o b ro si m u k azao . V A S A : S lu šaj, Ţ iv k a, ja sad treb a d a d o v ed em fam iliju . Ţ IV K A : O p et ti sa fam ilijo m . VASA: Pa rekao sam im ju ĉe d a se u o v aj sat sv i sk u p e kod tetka - Savke da ih zajedno dovedem. Nije red da ih prevarim. Ţ IV K A : P a d o b ro d e, d o v ed i ih v eć jed an p u t, i tu b rig u d a skinem s vrata. Samo, molim te, da mi se ne bave mnogo, jer zn aš d a d an as im a n o v i zet d a n am d o Ċ e n a v iĊ en je. V A S A : N e b rin i ti, k azaću im ja v eć d a b u d u k raći. (ode) V Ţ IV K A , A N K A Ţ IV K A (kad ostane sama, zvoni). ANKA (dolazi): Molim! Ţ IV K A : Š ta rad ite v i, zab o g a, A n k a? V id i m n o g o n ešto o teţete, k ao d a je to b o g te p ita k ak av teţak p o sao d o m am iti m u šk o g u sobu. A N K A : P a n ije teţak p o sao , n e k aţem d a je teţak , ali zn ate k ak o je, treb a im ati p rilik e, a p u n a k u ća, p a n ik ak o da uhvatim gospodina nasamo. Ţ IV K A : S lu šajte, A n k a, m en i b i treb alo , ak o je m o g u će, jo š d an as d a se to sv rši. A N K A : P a d o b ro , g o sp oĊ o , o n d a d a p o ĉn em m alo sasv im o tv o ren o . Ja sam , zn ate, p o ĉela o n ak o izd alek a. Ţ IV K A : A m a, k ak o izd alek a? P o ĉn ite v i to izb liza, te se stv ari izb liza b o lje sv ršav aju .
A N K A : D o b ro , g o sp o Ċ o ! VI Ţ A N D A R M , R A K A , P R E Đ A Š N JI Ţ A N D A R M (u la zi, vo d eći za ru ku R a ku , ko ji mu se otima): M o lim p o k o rn o , g o sp oĊ o m in istark a, g o sp o d in ĉlan je n ared io d a d o v ed em o v o g a... Ţ IV K A : N esrećn iĉe, ti si o p et n ešto u rad io . Ţ A N D A R M : M o lim p o k o rn o , g o sp oĊ o m in istark a, u d ario je pesnicom po nosu sina engleskog konzula i psovao mu oca, pa gospo d in ĉlan ... Ţ IV K A : Š ta k aţeš?!... Ju , ju šlag će m e strefiti. A n k a, A n k a. b rzo ĉašu v o d e. ANKA (o trči). Ţ IV K A : R azb io m u n o s, p so v ao m u o ca... sin u en g lesk o g k o n zu la. G o sp o d te u b io d a te n e u b ije! R azb o jn iĉe, ti ćeš m e u b iti, ti ćeš m e ţiv u sah ran iti! ANKA (d o n o si jo j ča šu vo d e). Ţ IV K A (p o što isp ije vo d u ): D a d o ţiv im d a m i p o licija d o v od i razb o jn ik a u k u ću . Ju , ju , ju , ju . . . A n k a, sk lo n i m i g a isp red o ĉiju . ANKA (p riĎ e i u zm e g a o d ţa n d a rm a )... Ţ A N D A R M : Ja m o g u ići? Ţ IV K A : M o ţeš, v o jn iĉe, p k aţi g o sp o d in u ĉlan u : ja ću v eć... reci m u , sv e ću m u k o sti p o razb ijati. Ţ A N D A R M : R azu m em ! (salutira i odlazi) VII
P R E Đ A Š N JI, B E Z Ţ A N D A R M A Ţ IV K A (Raki): Š ta si u rad io , crn i sin e, g o v o ri šta si uradio? R A K A : N išta! Ţ IV K A : A m a, k ak o n išta k ad si razb io p o s sin u en g lesk og k o n zu la! I 'ajd e što m u razb i n o s, n ap o sletk u — omakne se p esn ica, p a d esi se, ali što m u o p so v a o ca? RAKA: I on je meni! Ţ IV K A : N ije istin a, n e u m e o n to , o n je v asp itan o d ete. R A K A : O p so v ao m i je. Ja m u lep o k aţem : »S k lo n i m i se s p u ta ili ću d a te h ak n em «, a o n m en i: »O lrajt!« a »o lrajt«, to zn aĉi n a en g lesk o m jezik u d a m i p su je o ca. Ţ IV K A : N ije istin a. R A K A : Jeste, ja sam to u ĉio u lek ciji. Ţ IV K A : P a k ad je o n teb i k azao »o lrajt«, što n isi i ti n jem u k azao »o lrajt«? RAKA: E, ne bi me razumeo. A posle, ne bih ja, nego ja n jem u sasv im u ĉtiv o k aţem : »K u š, svin jo jed n a!« A o n m en i o p et: »O lrajt!« E , n isam o n d a m o g ao v iše d a se u zd rţim , n eg o g a h ak n em p o n o su i o p su jem i ja n jem u oca. Ţ IV K A : N esrećn iĉe jed an , zn aš li ti d a je to en g lesk i o tac? T o n ije n aš otac pa da ga opsuje ko stigne, nego je to en g lesk i o tac! Ju , ju , ju , g o sp o d e b o ţe, šta ću s n jim ! V o d i m i g a, A n k a, isp red o ĉiju ! ANKA (odvodi Raku). VIII
Ţ IV K A , sam a Ţ IV K A (na telefonu): Alo... centrala? Molim Ministarstvo spoljnih poslova... Je li to Ministarstvo spoljnih poslova? D a!... M o lim v as d a se p o zo v e n a telefo n g . N in k ov ić. sek retar... D a!... R ecite, zo v e g a g o spo Ċ a Ţ iv k a ministarka. (pauza) T o ste v i, g o sp o din e N in k o v iću? (pauza) T ak o ! D ak le, p o tp isan o je... E , p a ĉestitam v am u n ap reĊ en je. V id ite, d ak le, d a sam o d rţala reĉ. A li m o ram v am reći d a n ije išlo b aš tak o g latk o . B u n io se v aš m in istar, k aţe: d o b ili ste k lasu p re tri m eseca. A li sam ja navaljivala i nisam mu nikako dala m ira, p a sam ĉak n aterala i sv o g a m u ţa te g a je o n o k up io . D a, d a, i o n g a je okupio. (pauza) N eg o , zn ate šta, d ru g o sam n ešto h tela d a v as zam o lim . O v aj m o j n esrećn ik , o n aj m ali g im n azista R ak a, b io d an as n a ig ralištu , sa d eco m en g lesk o g k o n zu la. Ja sam ga n aro ĉito p o slala, jer, zn ate, o n sad p rip ad a to m e d ru štv u ... D a! P a zam islite, razb io n o s sin u en g lesk o g konzula i opsovao mu oca. (pauza) P a d a, u v iĊ am i ja sam a d a je to v rlo n ezg o d no ali, šta ću , n e m o g u iz o v e k o ţe. T a k ak o k azn iti, n eću g a k azn iti, n eg o ću .g a isp reb ijati, ali je m en i g lav n o d a se n ek ak o zatašk a stv ar kod engleskog konzula, da se on ne ljuti. Pa to sam htela da vas umolim, da odete vi do njega, u ime moje, i da mu k aţete: n ek a n e u zm e stv ar o zb iljn o , d eca k o d eca! (pauza) E , p a šta d ru g o m o g u d a m u k aţem . Ja m islim o n je p am etan ĉo v ek , n eće v aljd a d o zv o liti d a se d v e d rţav e zav ad e zb o g jed n og a n o sa; a što m u je p so v ao o ca, recite d a to u n ašem jezik u n e zn aĉi n išta ru ţn o , to je k ao k ad b i se en g lesk i k azalo »d o b ar d an «. I u o p šte, recite da je to n aš n aro d n i o b iĉaj d a p su jem o o ca jed n o d ru go m . P a d ab o m e! 'A jd e, m o lim v as, p a o tad ite o d m ah a d o Ċ ite zatim d a m i jav ite šta ste u rad ili. K ak o?... A ... p a-pa? — Pa dobro, nek vam bude i pa-p a, sam o m o lim v as sv ršite m i to . D o v iĊ en ja! (ostavlja slu ša licu ). IX
A N K A , Ţ IV K A ANKA (dolazi hitno): G o sp o Ċ o , o n aj h o će o p et d a id e. Ţ IV K A : A m a, k o ? ANKA: Raka. Ţ IV K A : A m a, k ak o d a id e, n o g e ću m u p reb iti. Ĉ ek aj d a g a ja n au ĉim p am eti. O n m isli d a će sam o n a g rd n ji p ro ći. Ĉ ek aj sam o !... (odjuri) X A N K A , Č E DA Ĉ E D A (na vratima svoje sobe): Anka, jeste li sami ? ANKA (koketno): Jesam! Ĉ E D A (Izla zi. O n je o b u ka o crn o sveča n o o d elo , n a rukama mu rukavice i na glavi cilinder). A N K A : Iju , a što ste se v i tak o lep o o b u k li? Ĉ E D A : Z b o g v as, A n k a. T o je m o je svad b en o odelo. A N K A : E , to m i je m ilo . I tak o o b u ĉen ćete i tam o u m o ju sobu? Ĉ E D A : P a zato sam se i o b u k ao . ANKA: Je li istina? Ĉ E D A : D o ći ću k ad v am k aţem . A N K A : Jo š d an as. Ĉ E D A : P a d a, jo š d an as. A N K A : Jo š sad m o ţe b iti? Ĉ E D A : P a d o b ro , jo š sad , ali v as m o lim p rethodno da me
p rijav ite g o sp o Ċ i m in istark i. ANKA: (izn en a Ď en a ): D a v as p rijav im g o sp o Ċ i?! Ĉ E D A : D a, i d ajte jo j m o ju v izitk artu (vadi i daje joj) Ja ću ĉek ati u p red so b lju . ANKA (zbunjena): A li... k ak o ... v i d a ĉek ate... i d a v as prijavim... ja sve to ne razumem. Ĉ E D A : I n astan ite sv ak o jak o d a m e g o sp o Ċ a p rim i. R ecite, im am zv an iĉan razg o v o r. ANKA: Lepo! A posle? Ĉ E D A : A p o sle, spo razu m ećem o se. ANKA: Idem odmah! (odlazi u sobu) Ĉ E D A (pogleda za njom, pa izlazi na zadnja vrata). XI Ţ IV K A , A N K A Ţ IV K A (d o la zi iz so b e d rţeći vizit ka rtu ru ci, za n jo m Anka): A on vam ovo dao? A N K A : D a, g o sp od in zet. O n ĉek a u p red so b lju . Ţ IV K A : R ecite g o sp o d inu zetu : n ek a m i se v u ĉe isp red o ĉiju , n eću d a g a p rim im . A N K A : A li g o sp o d in k aţe d a im a zv an iĉan razg o v o r. Ţ IV K A : N isam d an as zv an iĉn o rasp o lo ţen a, p a eto ti! N e mogu da ga primim. A N K A : A li, g o sp oĊ o , ak o g a n e p rim ite, p o k v arićete sv e. Ţ IV K A : Š ta ću p o k v ariti?
A N K A : G o sp o d in m i je k azao d a će p o sle razg o v o ra sa v am a d o ći k m en i u so b u . Ţ IV K A : R ek o je? ANKA Da. Ţ IV K A : D o b ro , reci m u n ek a u Ċ e, p rim iću g a! ANKA (izla zi n a p o lje p p ro p u šta Č ed u ). XII Č E D A , Ţ IV K A Ĉ E D A (u la zi vrlo o zb iljn o , kla n ja se jo š s vra ta ): Imam li ĉast sa g o sp o Ċ o m m in istark o m ? Ţ IV K A (p reziru ći g a i n e o kreću ći g la vu ): Da. Izvolite sesti! Ĉ E D A : B lag o d arim . Ja v as m o lim d a m e izv in ite što sam uzeo slobodu uznemiriti vas. . . Ţ IV K A : Š ta ste rad i, g o sp o d in e? Ĉ E D A : Ja d o lazim , g o sp o Ċ o , p o jed no m v rlo d elik atn o m p o slu , p a b ih v as m o lio , d a m e p aţljiv o saslu šate. Ţ IV K A : M o lim , izv o lite g o v o rite! Ĉ E D A : V id ite, g o spo Ċ o , ţiv o t je n eo biĉn o k o m p liciran a p o jav a. P riro d a je sazd ala b ića, ali n ije u tv rd ila zak o n e o m eĊ u so b n im o d n o sim a tih b ića, v eć je d o zv o lila d a se o v i samosvojno, pod ovakvim ili onakvim prilikama ili okolnostima, stvaraju i razvijaju; ts sto g a n isu to v iše p uk i slu ĉajev i, v eć n o rm aln e p o jav e, su k o b i o d no sa, k o ji se tak o ĉesto jav ljaju u o v o m e ili o n o m e o b lik u . Ţ IV K A : M islite li v i, g o sp o d in e, d a d rţite p red av an ja ili
im ate što d a li k aţete? Ĉ E D A : Izv in ite, g o sp o Ċo , ali je o v aj u v o d n eop hodan p ro p o što p reĊ em n a sam u stv ar. Ţ IV K A : D ak le, m o lim v as, p reĊ ite o d m ah p a sam u stv ar. Ĉ E D A : S tv ar je u o v o m e, g o sp o Ċ o . Ja im am jed n o g a p rijatelja, m lad o g ĉo v ek a i ĉo v ek a o d b u d u ćno sti. O n je rad d a se ţen i i m en i je stv ar p o v erio , m o leći m e d a m u budem p ro v o d ad ţija. O n je u v eren d a ću ja n jeg o v u stv ar iskreno zastupati i zato mi je poverio. Ţ IV K A : A li šta se m en e tiĉe v aš p rijatelj i v aš p ro v o d ad ţiluk . Ĉ E D A : O d m ah ću v am to o b jasn iti. O n je d u g o i d u g o razm išljao o ţen id b i i n ije m o g ao lak o d a se o d lu ĉi. U v ek m i je g o v o rio : »A k o se rešim d a se ţen im , u zeću sam o zrelu ţen sk u .« Ţ IV K A : P a d o b ro , n ek u zm e ak o h o će i zrelu ţen sk u , ali što v i m en i sv e to k azu jete? Ĉ E D A : G o sp o Ċ o , o n je lu d o zalju b ljen u v as. Ţ IV K A : Š ta k aţete? ... Ĉ E D A : O n v eru je d a ste v i zreli ... Ţ IV K A (sko či): Ĉ ed o ! Ĉ E D A : O n m e je d an as sa su zam a u o ĉim a p rek lin jao : »G o sp o d in e Ĉ ed o , v i ste u to j k u ći p o zn ati, id ite i zaprosite gospa-Ţ iv k in u ru ku za m en e!« Ţ IV K A (jed va u zd rţa va ju ći se o d u zb u Ď en ja ): Ĉ ed o , u m u k n i, Ĉ ed o ! Ĉ E D A : Ja sam m u lep o rek ao : »A li g o sp o Ċ a je u d ata!« a o n v eli »N e sm eta n išta, d an as se m o g u i u d ate ţen e
u d av ati!« G o v o rio sam m u zatim :»A li to je p o šten a ţen a!« Ţ IV K A (drekne): Pa i jesam! Ĉ E D A : I ja sam m u to k azao , ali o n k aţe:»D a je p o šten a, n e b i o n a p rim ala lju b av n a p ism a o d m en e!« Ţ IV K A : (njen gnev prelazi u bes): K u š! U b io te b o g d a te u b ije, p seto lajav o ! D a n isi v iše p isn u o , ili ću te sto lico m po glavi! Ĉ E D A : A ja n jem u k aţem : »3 n am , g o sp o d in e N in k o v iću , d a ste jo j p isali lju b av n o p ism o , ĉitao sam g a!« Ţ IV K A : K o j g a je ĉitao? Ĉ E D A : P a ja!... Ţ IV K A (plane): Napolje! Ĉ E D A (ustaje): D ak le, šta d a k aţem m lad o ţen ji? Ţ IV K A : N ek a id e d o Ċ av o la i o n i ti! Ĉ E D A : O n b i ţeleo d o ći n a v iĊ en je. Ţ IV K A : V ala, jesi li ĉu o , Ĉ ed o , n e b ila k o sam ak o ti n e o d eš n a v iĊ en je u Iv an jicu . Ĉ E D A : V rlo rad o , zašto n e! S am o p re to g a id em g o sp od in u m in istru S im i P o p o v iću d a g a zam o lim d a o stav i ţen u p o što jo j se u k azala lep a p rilik a za u d aju . Ţ IV K A : M ak n i m i se s o ĉiju ak o h o ćeš d a ti se n e u k aţe prilika! Ĉ E D A : Ja v as m o lim u m irite se, g o sp o Ċ o ! Ţ iv o t je, v id ite, v eo m a k o m p lik o v an a p o jav a. P riro d a je sazd ala b ića, n ije u tv rd ila i zak o n e m eĊ u so b n ih o dn o sa tih b ića ...
Ţ IV K A (u krajnjem besu dohvati sa stola knjige, kutije, b u ket, zvo n ce, ja stu k sa sto lice i sve što jo j d o Ď e d o ru ku i g a Ď a ga vrišteći): Napolje, vucibatino, napolje! Ĉ E D A (p o klo n i se zva n ičn o n a vra tim a i o d e). Ţ IV K A (p a d n e u m o rn a i u zb uĎ en a u n a slo n ja ču . p a ka d se m a lo p o vra ti, sko či i o d e levim vratima): Daro, Daro, Daro! XII D A R A , Ţ IV K A DARA (d o trči): Š ta je zab o g a? Ţ IV K A : D aro , d ete, ev o ti se zak lin jem , u b iću g a! DARA: Koga, zaboga? Ţ IV K A : O n o g a tv o g a! D A R A : A li zašto ? Ţ IV K A : Z am isli, u su d io se d a tera sprd n ju sa m n o m . U b iću g a, p a n ek a id em n a ro b iju i n ek a se p iše i p rip o v ed a: o tišla je n a ro b iju što je ubila zeta. D A R A : P a šta je, zab o g a, u rad io? Ţ IV K A : D o šao je d a m e p ro si. DARA: Kako da vas prosi? Ţ IV K A : K ao p ro v o d ad ţija. D A R A : B o ţe, m ajk o , šta v am je, šta g o v o rite? Ţ IV K A : T o što ti k aţem , d o šao je k ao p ro v o d ad ţija, d a me prosi.
D A R A : Z ar k o d ţiv o g m u ţa? Ţ IV K A : Z am isli. D A R A : G d e se m o ţe ţen a k o d ţiv o g m u ţa p ro siti ? Ţ IV K A : T i sad o p et n av ijaš n a o n o . D ru g o je o n o za teb e. D A R A : A .što , k o b ajag i, d ru g o? Ţ IV K A : Z ato ... Z ato što je d ru g o ! P a i d a n ije, b iće d ru g o ! E , n eće taj b iti m o j zet p a d a m u je k ru n a n a g lav i. Ţ iv i bili pa videli. DARA: Opet ti! Ţ IV K A : O p et, d ab o m e, n eg o v aljd a d a g a g led am i d alje u k u ći. U o stalo m , jo š d an as ćeš ti sam a d o ći k m en i i m o liti me da te sp asem te b itan g e. 'A jd e v id ećeš! N e b ila ja k o ja sam ak o m e jo š d an as ti sam a n e m o liš! XIV V A S A , Ţ IV K A VASA (dolazi spolja): Ţ iv k a, ev o ih id u ! Ţ IV K A : K o ? VASA: Familija! D A R A : Ja ću d a se sk lo n im ! (ode) VASA (otvori zadnja vrata): U Ċ ite! (ulazi jedna čita va g a lerija ra zn ih ko m ičn ih tip o va , o b učen ih sta ro vrem ski. S ta rije ţen e, S a vka i D a ca u feso vim a i lib a d etim a . S o ja sa n ekim šeširićem iskićen im p tičijim p eru ška m a . T u su tetka Savka, tetka Daca, Jova pop-A rsin , teča P a n ta i sin m u M ile, teča Ja ko v, S a va M išić i P era K a len ić. S vi p rila ze Ţ ivki i ru ku ju se, a ţen ske se lju b e) SAVKA (lju b eći se sa Ţ ivko m ): A ti m en e, Ţ iv k a,
zaboravi! DACA (lju b eći se): ju , slatk a m o ja Ţ iv k a, o tk ad te n isam v id 'la! D o b ro izg led aš: tu , tu , tu ... (pljuje) da mi te ne ureknu!... P A N T A : E , Ţ iv k a, d a zn aš, n ik o ti se n ije tak o o b rad o v ao sreći k ao ja. JA K O V : Ja sam , Ţ iv k a, d o lazio , ali b ila si n ek ak o zauzeta. SOJA (lju b eći se): S latk a m o ja Ţ iv k ice, b o g a m i sam u v ek teb e n ajv iše v o lela o d cele fam ilije. Ţ IV K A (p o što se i svi o sta li ru ku ju ): H v ala v ala što ste d o šli. Izv o lite sed ite! (sta riji sed n u , m la Ď i o sta ju na nogama) O p ro stite, b o g a m i, što v as o v ak o sv e zajed n o p rim am . Ja v id im i sam a d a n ije red , ali n e m o ţete p ro sto verovati koliko sam zauzeta. Nisam ni u snu sanjala da je to tak o tešk o b iti m in istark a. A li — zd rav lje, b o ţe — d o ći ćete v i o p et, d o ći ćete i d ru g i p u t. VASA (ko ji je o sta o n a n og a m a i n ala zi se kra j Ţ ivke): Pa d ab o m e, v id ećem o se jo š. O v o je sam o o n ak o ... a v id ećem o se. Ţ IV K A : K ak o si ti tetka-Savka? SAVKA (u vreĎ en a ): Pa dobro... Ţ IV K A : D e, d e d e... zn am te što si lju ta, ali n em o j m isliti da sam ts zaboravila. A ti, tetka-Daco? D A C A : Ju , slatk a m o ja, d a m i o p ro stiš. O tk ad ja g o v o rim m o jo j H ristin i: h ajem o d o Ţ iv k e, red je d a jo j ĉestitam o , ko će ak o n ećem o m i, fam ilija? A o n a m en i: »N em o j, b o g a ti, m am a m , g o d inu d an a n ism o jo j p rag p rešli, p a sad će reći p o trĉali sm o što je m in istark a!« D a ti n ism o p rešli p rag , to je istin a, to je zn aš zb o g o n o g što si
o lajav ala H ristin u , ali k aţem ja n jo j: » P a n ek a, n ek a k aţe sv et d a sm o sad p o trĉali zato što je m in istark a, p a k o će d a p o trĉi ak o n ećem o m i k o ji sm o jo j ro d ro Ċ en i!« Ţ IV K A : A ti, teĉa - Panto, nisam te davno videla, kako, kako si ti? P A N T A : P a k ak o d a ti k aţem , Ţ iv k a, n e v alja; sv e n ek ak o naopako. Nego velim, sad ako mi malo svane, dok si ti na v lasti. R aĉu n am , zn aš. zb rin u ćeš sv o je i p o d rţati. V A S A : P a, d ab o m e, k o će ak o o n a n eće? Ţ IV K A : N e v iĊ am n i teb e, S o jo ? S O JA : Ĉ u d n o v ato , a b aš za m en e k aţu d a se m n o g o v iĊ am . N e m o ţe ĉo v ek sv etu u go d iti. A k o se zav u ĉem u k u ću — o lajav aju m e, ak o izaĊ em u sv et — olajavaju me, P a b ar k ad b i sam o sv et o lajav ao p a d a n e m ari ĉo v ek , ali fam ilija, ro Ċ en a fam ilija! V A S A : E p a k o će ak o n eće fam ilija! DACA (p a ko sn o i više za seb e): Niko nikog ne olajava ako nema zašto . SOJA (uzbudi se): P a jest što k aţeš, tetk a-Daco, eto zar bi tv o ju k u ću o lajav ali d a n isu im ali zašto . D A C A : O lajav ale su je tak v e k ao što si ti! S O JA : K ak v a sam d a sam , tek n isam p o lo ţila m atu ru . DACA (p la n e i sko či): P o lo ţila si ti sv e isp ite n a sv etu, b eštijo jed n a! SOJA (sko či i ta ko Ď e i u n ese jo j se u lice):M o ţe b iti, ali maturu nisam polagala. DACA: Ju, ju, ju, pustite me!... (p o leti d a je ščep a za
kose) VASA (sta n e izm eĎ u n jih i ra zva Ďa ih ): De, zar vas nije sram o ta? N e m o ţete zar n i isti m in u ta familijarno da razgovarate! (p ritrče i o sta li m u ški p a ih ra zva Ď a ju ) D A C A : P a d ab o m e k ad ĉo v ek im a u fam iliji i tak v e! S O JA : B riši n ajp re isp red sv o je k u će, p a o n d a laj za drugog. V A S A : A m a m ir, k ad v am k aţem ! S ram o ta, b o lan , i v i se kobajagi brojite da ste ministarska familija. Ţ IV K A (Vasi): E to , k aţem ja teb i! V A S A : P a jes! O v am o o k u p ili m e: »'A jd e, u jk a-Vaso, v o d i n as k od Ţ iv k e!« A zašto? Z ato d a o b ru k ate i m en e i seb e. 'A jd e sv ak a n a sv o je m esto , p a k ad izaĊ ete n a u licu , a v i se ĉu p ajte sv e d o k v am traju dlake na glavi. (ove odlaze i sedaj.) A ti, Ţ iv k a, o p ro sti. O v o je, zn aš, o n ak o , m alo fam ilijarn o o b jašn jen je. Ţ IV K A : N ije m i b aš p rijatn o , ali... (h o teći d a p reĎ e p reko stvari) K ak o si ti, teĉa-Jakove? JA K O V : P a, zn aš k ak o je k ad ĉo v ek ţiv i n a p arĉe. Đ av o će g a zn ati k ak v a m i je su d b in a: n a p arĉe sam se šk o lo v ao , n a p arĉe trg o v ao , n a p arĉe b io ĉin o v n ik . S v e tako nekako — n išta m i n e id e o d ru k e. A o p et, zn aš, tešim se o d u v ek , k aţem seb i: »Ĉ ek aj, Jak o v e, m o ra jed n o m d o ći i tv o j d an .« P a tak o eto ĉek am , a šta b ih drugo? Ţ IV K A : A ti, S av o ? SAVA (on je korpulentap i sa velikim trbuhom): Mene ne pitaj, ispi me sekiracija.
Ţ IV K A : A zb o g ĉeg a? S A V K A : Z b o g n ep rav d e. C elo g a ţiv o ta k o lje m e nepravda. Ţ IV K A (P eri K a len iću ): A... (zbuni se) vi... ? (Vasi). Je l' n am i g o sp o d in štog o d ro d?.. V A S A : O n k aţe d a je ro d . K A L E N IĆ : P a razu m e se d a sam ro d . Ţ IV K A : Ja se n e sećam . V A S A : N i ja! M o ţd a ti, S av k a?... SVI (o d m era va ju K a len ića ). S A V K A : Ja n e zn am d a je g o sp o d in iz n aše fam ilije. DACA: Ni ja! NEKOLIKO NjIH (sleţu ći ra m en im a ): Ni ja. K A L E N IĆ : Ja sam , zn ate, ro d p o ţen sk o j lin iji. S O JA : P a eto , ja sam ţen sk a lin ija, ali v as n e p o zn ajem . DACA: (kroz zube): Ĉ u d o ! V A S A : P a d o b ro , k ak o p o ţen sko j lin iji, ĉiji si ti? K A L E N IĆ : M o ja je m ajk a jo š p re d v ad eset g o d in a u m rla i rek la m i je tad a n a sam rti: »S in k o , n e o stav ljam te sam o g n a sv etu ; ak o ti što u ţiv o tu zatreb a, jav i se tetk a-Ţ iv k i m in istark i, o n a ti je ro d !« VASA: A kako ti se zvala majka? K A L E N IĆ : M ara.
VASA: A otac? K A L E N IĆ : K rsta. V A S A : E , d a m e u b iješ, n e p amtim nikakvu Maru i Krstu u familiji. Ţ IV K A : N i ja. K A L E N IĆ : S v a zab u n a d o lazi o tu d , što se m i p re n ism o zv ali K alen ići n eg o M ark o v ići. V A S A : M ark o v ići? E , sad jo š m an je zn am . K A L E N IĆ : U o stalo m , to sv e n e m en ja stv ar. Ja zn am d a ste vi meni rod, ja se toga n e o d riĉem . R ad ije b ih o v d e p o g inu o n o što b ih se sv o je fam ilije o d rek ao . VASA: Ama, de, nije stvar za ginjenje, nego... Ţ IV K A : P a k ad ĉo v ek k aţe... V A S A : P a jest, k ad ĉo v ek k aţe, šta m u m o ţeš? Ţ IV K A : P a k ak o ste? K A L E N IĆ : H v ala, tetk a, b lag o d arim n a p itan ju . M ilo m i je što v as v id im tak o sv eţu . V i se, tetk a, o d ista sjajn o d rţite! V A S A : N eg o zn aš šta, Ţ iv k a ti si m n o g o zau zeta, to m i sv i zn am o , p a zato ak o h o ćeš, p reĊ i o d m ah n a stv ar. Deder, brate, propitaj ti svakog a red o m šta b i ţeleo , te d a v id iš šta b i se m o g lo za k o g a u ĉin iti. P A N T A : P a ak o n eće sad d a n am se u ĉin i, ja n e zn am k ad će. V A S A : N ek a lep o sv ak i k aţe šta m u je n a srcu , a ja ću d a zap išem , p a će o n d a Ţ iv k a d a g led a, što m o ţe — m o ţe, a
što n e m o ţe — ne m o ţe. D A C A : K ad se h o će, m o ţe se sv e, sam o je p itan je d a li treb a sv ak o m e u ĉin iti, jer im a ih i tak v ih ... SOJA (p reseče jo j reč): Ja samo jedno imam da te molim, Ţ iv k a, d a m i p o m o g n eš d a p o lo ţim m atu ru . DACA (plane): E to je, o n a o p et p ru ţa jezik . V A S A : S m irite se, jer ak o m en i m rk n e, zap u šiću v am obema usta! K A L E N IĆ : S lu šajte, strin a D aco , i v i, p rija-S o jo . K ao što v id ite, tetk a Ţ iv k a n as je lep o p rim ila, k ao što je i red d a p rim i fam iliju . I m i ćem o sad d a jo j k aţem o sv o je ţelje i da je molimo da se zau zm e za n as. Ja sam u v eren d a će se tetk a Ţ iv k a zau zeti. V i sv i zn ate k ak o o n a im a d o b ro srce. A li sm o zato m i p o zv an i d a p o štu jem o n ju i n jen d o m , k o ji je u o v o m e slu ĉaju m in istarsk i d o m . A m i, ak o se b u d em o tak o p o n ašali i m eĊ u so b n o vreĊ ali, isk azaćemo tim e jed n o n ep o štov an je p rem a o v o m d o m u . Z ato v as lep o molim, strina Daco, i vas prija-S o jo , u zd rţav ajte se! DACA (Savki koja. sedi kraj nje): Ama, otkud mu ja ovome ispado' strina? SAVKA: Ne znam, ja ga i ne znam ko je. DACA: A zar ga ja znam! PANTA (Jakovu koji sedi do njega): T ak o ti b o g a, zn aš li ko je ovo? JA K O V : N ik ad g a u ţiv o tu n isam n i v id eo n i ĉu o . V A S A : D ak le, d a o stav im o sv e d ru g o p a d a p reĊ em o n a stv ar, jer Ţ iv k a n em a m n o g o v rem en a. Ţ IV K A : B o g a m i, n em am . B aš sad ĉek am n ek e v aţn e
vizite iz diplomatije. VASA: Pa dabome. Nego deder! (izvadio je hartiju da b eleţi) Dede, tetka - S av k a, šta b i ti im ala d a zam o liš Ţ iv k u? SAVKA (jo š u vek u vreĎ en o ): N ek a m e p ita Ţ iv k a p a ću joj kazati. Ţ IV K A : E p a ti, tetk a - Savka, sa tvojih dvesta dinara ovde mi se p o p e. P resk o ĉi, V aso , n ju k ad n eće k ao ĉo v ek i k ao fam ilija lep o d a razg o v ara, n eg o sv e n ešto u z n o s. S A V K A : N išta ja u z n o s, ja h o ću sam o sv o je. Ţ IV K A : E , p a d o b ićeš tv o je. Z ap iši, V aso , d a jo j se d a. Eto ti! VASA (p o što je za p isa o ): A ti, D aco , im aš li ti što g o d d a zam o liš Ţ iv k u? DACA: Pa ja to, za Hristinu. Htela bih da zamolim, Ţ iv k a, d a n ared iš d a jo j se p rizn a isp it i d a se p rim i d ete n atrag u šk o lu jer o v ak o je o stalo n a p o la p u ta. P o g rešila jeste, priznajem — m o lim d o tiĉn u p erso n u d a se n e isk ašljuje — eto p rizn ajem , ali p o g reše d an as i p ro feso rk e, p a n eće zar n jih o v e u ĉen ice. I n ije p o g rešila o n ak o o d b esa i o d p o k v areno sti, k ao što im a p erso n a, n eg o o p et zb o g n au k e. M o lim d o tiĉn u p erso n u d a se n e isk ašlju je! V A S A : S o jo , n e iskašlju j se! DACA: Zbog nauke, dabome. Ona i jedan njen drug zajedno su se spremali za maturu, pa zavukla se deca u so b u i p o ceo d an u ĉila, u b iše se u ĉeći. P a p o sle... n jem u p rizn ad o še zrelo st, a o n a o stad e tak o n a p o la p u ta. P a to m islim , Ţ iv k a, d a n ared iš d a se to zab o rav i. K A L E N IĆ (o n se sa d već o slo b o d io i u la zi u p o ro d ična
pitanja kao da je tu odvajkada): Je l' to davno bilo? D A C A : P a p ro šle g o d in e. K A L E N IĆ : G o d in u d an a. U h a, za g o d in u d an a se i k ru p n ije p o g rešk e zab o rav ljaju , a k am o li tak v a jed n a sitn ica. P iši, u jk a-Vaso: da se zaboravi! Ţ IV K A : A ti, Jo v o? T i o d leţa ro b iju , a? JO V A : O d leţah , tetk a-Ţ iv k a i p o šten o se tim o d u ţih d rţav i, p a sad m islim p rav o je d a se i d rţav a m en i o d u ţi. Ţ IV K A : K ak o d a ti se o d u ţi? JO V A : P a tak o , d a d o b ijem d rţav n u slu ţb u . Ţ IV K A : P a slu ţb a te je i o d v ela n a ro b iju . JO V A : S v ak i ţiv ĉo v ek zg reši, tetk a-Ţ iv k a, a ja sam p o šten o od u ţio što sam p o g rešio . I v eru jte, tetk a, n e kajem se što sam b io n a ro b iji, m n o g e sam stv ari n au ĉio k o je n e m o ţe ĉo v ek tak o lak o u ţiv o tu d a n au ĉi. K am o sreće k ad b i d rţav a sv ak o g a k an d id ata n ajp re p o slala n a ro b iju , p a tek p o sle m u d ala d rţav n u slu ţb u . JAKOV: E, gle molim te! JO V A : Jest, jest ĉik a-Jakove, jer ja sad znam bolje k riv iĉn i zak o n n ego m a k o ji k asacio n i su d ija. N ik ad p ro feso ri n a u n iv erzitetu n e m o g u tak o d a ti p ro tu m aĉe k riv iĉn i zak o n k ao o n i k o ji su p o n jem u o su Ċ en i. S v ak i o d n jih zn a p arag rafe n ap am et i zn a šta se h o će s k o jim paragrafom, i zn a k ak o se m o ţe izig rati k o ji p arag raf. O su Ċ en sam , v eli, p o 2 3 5 , u v ezi sa 1 1 7 -a, — ali su mi p rizn ate o lak šav n e o k o ln o sti iz 2 0 6 . I tak o sv ak i red o m , sv e p arag rafe zn am ; e, p a zašto d rţav a n e b i isk o ristila to moje znanje? K A L E N IĆ : S asv im ! Z ap iši, u jka-Vaso, da se Jovi pop-
A rsin o m d a slu ţb a k ak o b i se d rţav i d ala p rilik a d a iskoristi njegovo znanje. Ţ IV K A : A šta b i ti, teĉa-Panto? P A N T A : P rav o d a ti k aţem , Ţ iv k a, m en i m i za m en e n ije. P ro v laĉiću se k ak o sam se i d o sad p ro v laĉio , ali m i je za ovo dete. (za n jim sto ji M ile, d o ra sta o d eča k) Nekako bog m u n ije d ao d ar za šk o lu — isteran je iz sv ih šk o la, i to zasv ag d a. A i n a zan atu n e m o ţe d a se sk rasi i n i n a jed n o m p o slu . P a sam h teo d a te m o lim , ak o m o ţe n ek ak o d a b u d e d rţav n i p ito m ac. Ţ IV K A : A šta d a u ĉi? P A N T A : A m a, n ek a n jeg a sam o d rţav a p rim i, d a g a izd rţav a, a sv e je jed n o šta će u ĉiti. A k o h o će za m arv en o g lek ara, a m o ţe i za k ap eln ik a u m u zici, ili za p ro feso ra b o g oslov ije, ili za ap o tek ara. A m a, što g o d h o ćeš, sam o n ek a b u d e d rţav n i p itom ac. KAL E N IĆ : P a k ad je d ete tak o b istro , šteta b i b ilo d a g a d rţav a isp u sti. Z ap iši, u jk a-V aso : d rţav n i p ito m ac. Ţ IV K A : A ti, S o jo ? S O JA : Ja b ih v o lela, Ţ iv k a, k ad b ih m o g la n asam o d a ti k aţem . SVI (bune se): A ne, kako smo mi! Javno, javno! DACA (izdvaja se glasom od ostalih): Kad smo mogli svi o v ak o jav no , m o ţe v aljd a... VASA (p reseče je p o g led o m ). S O JA : N a p o sletk u , šta d a k rijem , n e ištem što m i n e p riliĉi. T i zn aš i sam a Ţ iv k a, d a sam se ja razv en ĉala sa o n im m o jim n esrećn ik o m , i o n se v eć o ţen io , a ja o stala sam o h ran a i to sam o zato što je su d d o n eo n ep rav ed nu
p resu d u , p a n jem u d ao p rav o d a m o ţe stu p iti u d ru g i b rak , a meni nije dao to pravo. Pa dabome da sam morala izgubiti parnicu, kad mene ovako mladu... DACA (iska šlja se). SOJA: dali popovima u ruke, pa me cela Konzistorija razroko gleda. A i sam advokat, koji me je branio, kod k u će m en i jed n o g o v o ri, a n a su d u D ru g o — pa onda dabome da sam morala izgubiti parnicu. Pa eto to sam h tela, Ţ iv k a, d a te m o lim d a se ta p resu d a isp rav i: d a dobijem pravo na udaju. E to , sam a v id iš, ja n e traţim b o g zn a šta, a što se p o jed in i isk ašljav aju , b aš m i je sv ejed n o , jer što k aţu : p as k ašljs, v etar n o si. K A L E N IĆ : O d ista, to b i se m o g lo u ĉin iti. Ţ en a o seća p o treb u d a se u d a, a sm etaju jo j n ek e fo rm aln o sti. Z ap iši, ujka-Vaso, prija Soja bi da se uda bez formalnosti. S O JA : N išta v iše ja n e traţim . Ţ IV K A : A ti teĉa - Jakove? JA K O V : P a, rek o h ti, Ţ iv k a, n e id e m i što g o d p o ĉn em . T reb alo je d o k sam b io m laĊ i d a se šk o lu jem , p a n ije išlo ; b io sam i ĉin o v n ik , p a — o p et n ije išlo , p ro bao sam i da trgujem, pa i tu sve naopako. A uvek sam govorio sebi: »Ĉ ek aj, Jak o v e, m o ra d o ći tv o j d an !« P a v elim , eto , d o šao je! M islim , zn aš, d a m i izrad iš k ak v u k o n cesiju , d a p o seĉem , n a p rim er, k ak v u d rţav n u šu m u — raĉu n am , zn aš, k ad m i sv e d ru g o n ije p o šlo za ru k o m ; k o n cesija jo š m o ţe d a m i p o Ċ e za ru k o m . K A L E N IĆ : T o m o ţe o d ista d a v am p o Ċ e za ru k o m , a d rţav u to b aš n išta n e k o šta. N ije d rţav a sad ila šu m e, p a d a jo j je ţao d a se sek u . S asv im to m o ţe. Z ap iši, u jk aV aso : jed n a d rţav n a šu m a d a se p o seĉe, jer, naposletku, k ak av b i to m in istarsk i ro Ċ ak b io ak o b i im ao p rav a b ar
jed n u šu m u d a p o seĉe. Ţ IV K A : A ti, S av o ? S A V A : Ja ću , Ţ iv k a, u k ratk o d a ti k aţem . M o lim te lep o i k ao ro d ro Ċ en i, d a m i izrad iš d rţav n u p en ziju . Ţ IV K A : P a ti n isi n ik ad b io ĉin o vn ik? SAVA: Nisam! Ţ IV K A : I n isi n ik ad b io p i u k ak v o j slu ţb i? SAVA: Nisam! Ţ IV K A : P a zašto o n d a d a ti izrad im p en ziju? SAVA (u b eĎ en o ): P a tak o , k ao g raĊ an in u . T o lik i sv et im a p en ziju o d d rţav e, p a zašto o n d a n e b ih im ao ja? V A S A : P a jest, S av o , am a ti što im aju p en ziju slu ţili su d rţav u . S A V A : P a ja d a sam slu ţio d rţav u , n e b i'd o šao o d Ţ iv k e d a traţim p en ziju , n eg o b i'je traţio o d d rţav e. A zašto je m in istarsk a ak o n i to lik o n e m o ţe d a izrad i sv o m e? K A L E N IĆ : S tv ar je v eć m alo k o m p lik o v an ija. Z ap iši ti, ujka-Vaso . teĉa S av a — p en zija, a tetk a Ţ iv k a i ja razm islićem o d a li se ta stv ar m o ţe n ek ak o u d esiti. (Ţ ivki). D o zv o lite m i sad , tetk a, d a v am i ja k aţem sv o j slu ĉaj. M en e su p re g o d in u d an a isterali iz slu ţb e. N estala su neka akta iz moje fioke i usled toga omelo se jedno izv ršen je. N e v id im šta sam ja tu k riv , jer, n ap o sletk u , ak ta su ak ta; izg u b i se ţiv ĉo v ek , te n eće ak ta? A , naposletku, nestajala su i ranije akta iz moje fioke, pa n ik o m n išta, ali sad se n av rzao n ek ak av in sp ek to r n a m en e te m al' m e n ije ĉak i p o d su d stav io . A li stv ar je sad v eć b ila p a p ro šla i, k ao što v id ite, ja sam p u n u g od in u d an a strp ljiv o ĉek ao d a se zab o rav i. Ja n e zn am , m o ţd a se n ije
jo š zab o rav ila, ali, k ad je sad v eć, tetk a Ţ iv k a m in istark a, m o ţe n ared iti d a se zab o rav i. I ja n išta d ru g o n e traţim n eg o d a se p o p rav i n ep rav d a k o ja m i je u ĉin jen a, to jest, d a se ja v ratim u slu ţb u . S am o , m o ram n ap o m en u ti d a ja n e b ih m o g ao p ristati n a o b iĉn o v raćan je u slu ţb u , b ez satisfak cije za u ĉin jen u m i n ep rav d u . M o rao b ih se v ratiti sa u n ap reĊ en jem kako bih i ja sa svoje strane zaboravio n ep rav d u k o ja m i je u ĉin jen a. E to , to je sv e što ja traţim . Ujka-V aso , zap iši m o lim te: P era K alen ić d a se v rati u slu ţb u sa satisfak cijo m . (zaviruje u Vasinu knjigu) Jesi li zap isao »sa satisfak cijo m ;? VASA: Jesam, de! K A L E N IĆ : E sad d o zv o lite, tetk a Ţ iv k a, d a v am u im e cele n aše fam ilije b lag o d arim što ste n am saslu šali ţelje i da vas zamolim da se svojski zauzmete i da ih ispunite. K ao što v id ite, n aše su ţelje sk ro m n e, a v i ste u m o g u ćn o sti d a ih isp u n ite, p a zašto n e b i u ĉin ili rad o st sv o jo j fam iliji, te d a v as se sv i sa b lag o d arn o šću sećam o ? Ţ IV K A : D o b ro , d o b ro . O n o što m o g u u ĉin iću . Z ašto d a n e u ĉin im ? K A L E N IĆ : E , o n d a, d o zv o lite d a v am k aţem zb o g o m , jer sm o v as i su v iše zad rţali. (ljubi joj ruke i svi se diţu ) Ţ IV K A (seti se): Ĉ ek aj d a v am d am m o je v izitk arte za uspomenu. (uzme sa stola kutiju i deli svakom redom) Evo, evo... pa to, onako, za uspomenu. S O JA : U d en u ću u ram o d o g led ala. JA K O V : E h v ala, b aš ti h v ala. K A L E N IĆ : M o lim v as, m en i d ajte d v e. SAVKA (po što su svi p rim ili vizitka rte):E, pa zbogom, Ţ iv k a.
Ţ IV K A : P a d e, d e, n e b u d i n a k raj srca! DACA (lju b eći se): P a g led aj, b o g a ti, Ţ iv k a! P A N T A : B o g ti a d u ša ti, sv rši m i to ! SOJA (lju b eći se): U ĉin i m i, Ţ iv k a, sev ap je! S A V A : M o lim ti se, Ţ iv k a, p a n em o j d a zab o rav iš! JAKOV: Ti, pa bog! (sve te rečen ice, ka o i o n e p ri dolasku pretrpavaju se i upadaju jedna u drugu) K A L E N IĆ (lju b eći jo j ru ku ): Sad tek razumem moju pokojnu majku, koja mi je dvadeset godina, na samrtnom ĉasu , rek la: »S in k o , n e o stav ljam te samog u svetu; ako ti što u ţiv o tu zatreb a, jav i se tetk a-Ţ iv k i, o n a ti je ro d !« SOJA (cela g o m ila je već p o šla ka vra tim a i o n a za njima): A k o n išta n e b u d e o d m o je m o lb e, a ja ću d a p o laţem m atu ru . D A C A : P o lo ţila si je ti ĉim si p ro h o d ala! SOJA: Pas laje, vetar nosi! (o n e izla ze u sva Ď i i čim cela g o m ila b u d e n ap o lju , te se vra ta za klo p e, ču je se vrisa k i cika i la rm a o n ih ko ji ra zva Ď a ju ţen e). Ţ IV K A (Vasi, koji je zaostao): T rĉi, V aso , p o tu k o še se! V A S A : B eštije jed n e! (odjuri i sam) XV Ţ IV K A , A N K A Ţ IV K A (klonula od umora, pada u fotelju):Uh! ANKA (dojuri spolja): G o sp o Ċ o , o n e se d v e v aše ro Ċ ak e p o ĉu p aše. Ţ IV K A : N ek a se ĉu p aju , šta m e se tiĉe. U m o rila sam se
kao da sam ceo dan kopala. Idem da legnem malo, gledajte da me niko ne uznemirava. (ode) ANKA (odla zi n a za d n ja vra ta i o d škrin e ih , p a g led a šta se zb iva n a p o lju , sva Ď a se p o la ko stiša va i u d a lju je). XVI Č E D A ,A N K A Ĉ E D A (posle izvesne pauze otvori vrata i sretne se lice u lice sa A n ko m ; o n je jo š u vek sveča n o o b u čen ka ko je o tiša o o d ku će): Ah, kako prijatan susret! Jeste li vi mene ĉek ali, A n k a? ANKA: Razume se. Ĉ E D A : Id ite o d m ah u v ašu so b u , sv o m en e za v am a. ANKA: Je li istina? Ĉ E D A : Id ite sam o i ĉek ajte! ANKA (nudi obraz): Poljubi me u ime kapare! Ĉ E D A (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i ĉek am ! (ode) XVII Č E D A , R IS T A Ĉ E D A (pripali cigaru). RISTA (p o sle izvesn e p a u ze n a ila zi na vra ta ta ko Ď e o b u čen u sveča n o o d elo ; n o si b u ket): Klanjam se, dobar dan. Je li slobodno? Ĉ E D A : M o lim , izv o lite! R IS T A : Ĉ ast m i je p restav iti se: R ista T o d o ro v ić, k o ţarsk i
trgovac. Ĉ E D A (izn en a Ď en): Kako, molim vas? R IS T A : R ista T o d o ro v ić, k o ţarsk i trg o v ac. Ĉ E D A : I p o ĉasn i k o n zu l N ik arag u e? R IS T A : D a, taĉn o ! Ĉ E D A : A m a, n ije m o g u će! E , to m i je m ilo , o so b ito m i je milo da se upoznamo. R IS T A : A s k im im am ĉast? Ĉ E D A : Ĉ ek aj, m o lim te, d o zv o li m i d a ti k aţem »ti«, ĉek aj, m o lim te, d a te v id im ! (izmakne se i posmatra ga) E, ko bi to rekao? Dakle, ti si to, Risto! E, to mi je odista milo! R IS T A : A s k im im am ĉast? Ĉ E D A : Ja, je li? Je l'za m en e p itaš k o sam ? Ja sam ... k ak o d a ti k aţem ... p a ja sam , b rate, u jk a V asa, Ţ iv k in u jak . RISTA: Dakle, vi ste ujka Vasa? E, to mi je milo. Ja sam, boga mi, mislio da ste stariji. Ĉ E D A : N isam . R IS T A : Ĉ u o sam za v as i b aš m i je m ilo da se upoznamo. Ĉ E D A (gleda ga i meri sa svih strana): Dakle, ti si to, o b ešen jaĉe jed an , a?!... G led aj g a, m o lim te, k ak av trb u šĉić im a, lo lo n ik arag u an sk a! (Tapka ga po trbuhu) K o b i to rek ao ! A ja sam te sasv im d ru k ĉe zam išljao . RISTA (smeje se prijatno). Ĉ E D A : A d o šao si, je li, o b ešen jaĉe jed an , zn am v eć zašto
si d o šao . RISTA (sn eb iva ju ći se): Pa da... Ĉ E D A : A d o p ad a ti se n aša D ara, a? RISTA: Pa znate kako je. Ĉ E D A : Z n am , d e! RISTA: I ona mi se dopada, a potrebno mi je i zbog mog p o lo ţaja d a steĉem v ezu sa v išim k ru g o v im a. Ĉ E D A : R azu m e se! A v eru j, što te v iše g led am , sv e v iše v eru jem d a ćeš se i ti n jo j d o p asti. Ja sam se, zn aš, to g a n ajv iše b o jao : d a l'ćeš se ti n jo j d o p asti, a sad k ad sam te v id eo ... lo lo jed n a, m o ra d a se ti u o p šte d o p ad aš ţen ama. RISTA (polaskan): K aţu ! Ĉ E D A : A m a, šta k aţu , v id im ja! D o p ašćeš se ti n ašo j D ari. A v eliš, je li, o n a se teb i d o p ad a? RISTA: Dopada mi se. Ĉ E D A : I n išta ti n e sm eta što je o n a tu Ċ a ţen a? R IS T A : A šta im a to d a m i sm eta? K ak o , n a p rim er, k ad k u p im k u ću , n e sm eta m i n išta što je ran ije b ila tu Ċ a, k ad znam da je sada moja. Ĉ E D A : S asv im . O n aj stari g azd a se seli, a ti se u seliš. RISTA: Pa jeste! Ĉ E D A : K o b i rek ao , - m o lim te, d a ti u m eš tak o filo zo fsk i d a p o sm atraš ţiv o t! E , a k ad je v eć tak o , o n d a ćem o celu stv ar lak o d a izv ed em o . N išta n am v iše n e sto ji n a p u tu . R IS T A : N išta.
Ĉ E D A : P a ip ak , m islim se n ešto , sam o k ak o ćem o d a se oprostimo one vucibatine? RISTA: Koga? Ĉ E D A : P a n jen o g m u ţa, taj n am m n o g o sm eta. R IS T A : K ak o , zar v am n ije k azala g o sp a Ţ iv k a? P a njemu je v eć u m ešen k o laĉ, ĉek a se sam o d a se isp eĉe. Ĉ E D A :E ? R IS T A : Jeste. G o sp o Ċ a Ţ iv k a je u d esila sa so b arico m d a ga odmami u svoju sobu, pa, kad on bude tamo, da ona sa gospa-Darom i svedocima upadne. Ĉ E D A : G le, m o lim te! A la je to lep o sm išljen o . H a, h a, h a, ala će se u h v atiti k ao m iš u m išo lo v k u ; tam an o n d a lizne slaninu, a ono: hop! Ha, ha, ha!... RISTA (p rid ru ţu je se i sla tko se sm eje) Ha, ha, ha! Ĉ E D A : P a o n d a? ... R IS T A : O n d a... o n d a to ... G o sp o Ċ a Dara je rekla, ako se u v eri d a je v ara, d a će g a o d m ah n ap u stiti. Ĉ E D A : E , to je d iv n o o d ista! S am o b rin em se d a n am n ešto n e p o k v ari tak o lep o sm išljen i p lan . R IS T A : A šta to ? Ĉ E D A : N isi treb ao jo š sad d a d o Ċ eš, d o k m i n e sv ršim o taj posao sa njim. RISTA : P a g o sp a Ţ iv k a m i je p o ru ĉila d a d o Ċ em . Ĉ E D A : Z n aš, n e b ih v o leo d a o n n aiĊe p a d a te zateĉe ovde.
RISTA (malo kao uznemiren): P a šta? Ĉ E D A : K ak o , p a šta? O n se zak leo d a će te u b iti k ao p sa i kupio je ovoliki revolver, kalibra kojim se volovi ubijaju. RISTA (p rep la šen ): A što , b rate, d a m e u b ije? Ĉ E D A : E h što , zak leo se, p red a m n o m se zak leo . A li ti n e treb a d a se b o jiš, n e sm eš b iti k u k av ica, razu m eš li. U o stalo m , ja sam liĉn o v id eo rev o lv er, p o k aziv ao m i g a je i u v erav am te d a u n jem u n em a v iše o d šest m etak a. N e m o g u te sv ih šest p o g o d iti, b u d i sigu ran d a će te b ar ĉetiri p ro m ašiti. RISTA: A ona dva!... Ĉ E D A : E p a, b o ţe m o j, d v a m etk a v aljd a m o ţeš p ro g u tati za L ju b av d a sp aseš ĉast N ik arag u e. R IS T A : A m a, šta ja d a g u tam m etk o v e zb o g ĉasti N ik arag u e? S lu šajte, u jk a - Vaso, kako bi bilo da ja idem p a d ru g i p u t d a d oĊ em ? Ĉ E D A : Ja m islim d a b i to d o b ro b ilo ... (pogled na prozor) Ali dockan je, sasvim je dockan! RISTA (p rep la šen ): Z ašto , b rate? Ĉ E D A : E v o g a, sad b aš u Ċ e u k u ću . RISTA (p rep la šen ): Ko? Ĉ E D A : O n aj sa rev o lv ero m . RISTA (usplahiren): Pa sad? Ujka-V aso , g o v o ri, šta sad? Ĉ E D A : M o ram te p rik riti d o k ja n jeg a u k lo n im . RISTA (ustumara se): Gde da se sakrijem?
Ĉ E D A : N e zn am ... Ĉ ek aj, sad m i p ad e n a p am et.(zvoni) RISTA? Gde? Ĉ E D A : Ć u ti i n e p itaj, jer n em am o v rem en a za razg o v o r. XVIII A N K A , P R E Đ A Š N JI ANKA: Molim! Ĉ E D A : A n ĉice, u ĉin ite m i jed n u v elik u lju b av , p a ću v am se o d u ţiti. V i zn ate k ak o ću v am se o d u ţiti. ANKA: Molim! Ĉ E D A : V o d ite b rzo o v o g a g osp od in a u v ašu so b u i zak lju ĉajte v rata. N e p itajte zašto , v eć ţu rite, o p asn o st je velika. R IS T A : V rlo v elik a. V o d ite m e, n ag rad iću v as b o g ato ! ANKA (Č ed i): A posle? Ĉ E D A : P o sle — n o , p a zn ate v eć. ANKA (Risti): H ajd e b rţe! (odvede Ristu) XIX Č E D A ,R A K A Ĉ E D A (u d a ri u sla d a k sm eh , ţelim o d e p ro zo ru i d o viku je, m a šu ći ru ko m ): Rako! Rako!... RAKA (dolazi spolja): Š ta je! O , zete, što si se tak o obukao? Ĉ E D A : K azaću ti, ali d a n ik o m e n e k aţeš. E v o d aću ti d in ar d a n ik o m e n e k aţeš. Id em k o d A n k e u so b u . (daje mu dina..) N ik o m , razu m eš li? Ja zn am d a b i ti m am a d ala
i d v a d in ara sam o d a jo j to k aţeš, ali ti budi karakter pa n em o j d a jo j k aţeš. Je l'n ećeš? R A K A : P a n eću , d ab o m e! Ĉ E D A : E , d o b ro ? (ode) XX R A K A , Ţ IV K A RAKA {na levim vratima): Mama, mama!.. Ţ IV K A (dolazi): Š ta je?... R A K A : Z et Ĉ ed a m i je d ao d in ar d a b u d em ĉv rst k arak ter i d a ti n e k aţem g d e je o n sad . A k o m i d aš d v a d in ara, ja ću b iti jo š ĉv ršći k arak ter p a ću ti k azati. Ţ IV K A : G o v o ri g d e je? R A K A : D v a d in ara, p a ĉu ješ. Ţ IV K A (daje mu): E to ti, sto k o b o ţja, g o v o ri! RAKA (p o što je p rim io ): Eno ga u sobi kod Anke. Ţ IV K A : Je li istin a? RAKA: Sad a je o tišao . Ţ IV K A (u sh ićen a ): Ju, slatko moje dete! (ljubi ga) Evo ti jo š d v a d in ara. RAKA: Olrajt! Ţ IV K A : Id i m i b rzo zo v i D aru . RAKA (ode desno). XXI
Ţ IV K A sam a Ţ IV K A (na telefonu): Alo... molim 7224!... Je li to kvart? D ajte m i v ezu sa ĉlan o m k v arta... A , v i ste n a telefo n u? O v d e je g o sp o Ċ a Ţ iv k a, m in istark a. M o lim v as h itn o , ali v rlo h itn o , o d m ah p o šaljite m o jo j k u ći jed n o g a p isara sa d v a ţan d arm a. D a, h itn o ... p a n ije b aš p rav o razb o jn ištv o , ali je ip ak razb o jn ištv o ... N ek a p isar p o n ese i h artije za saslu šav an je, n ek a p o v ed e i d v a g raĊ an in a k ao sv ed o k e. M o lim v as. to n eizo stav n o d a se u ĉili, 'n ek p o v ed e d v a g raĊ an in a. O d m ah , razu m e se, v rlo h itn o ! D a (ostavlja slu ša licu ). XXII DARA, Ţ IV K A DARA (dolazi iz desnih vrata, za njom Raka). Ţ IV K A : D aro , k ćeri, zv ala sam te d a te p rip rem im . B u d i h rab ra, d ete m o je, d a p o d n eseš u d arac k o ji te o ĉek u je. D A R A : Š ta je sad o p et, šta zn aĉi taj u v o d? Ţ IV K A : Ja sam ti rek la d a ćeš se i sam a u v eriti k o liko te o n a v u cib atin a v ara. E p a, ev o , k ćeri m o ja, d o šao je ĉas d a se sv o jim ro Ċ en im o ĉim a u v eriš. T v o j ro Ċ en i m u ţ n alazi se o v o g a ĉasa u so b i k o d A n k e n aše i to u rĊ av o j n am eri. DARA: To nije istina! Ţ IV K A : K aţi, R ak o , g d e je n aš zet Ĉ ed a? RAKA: Nek mi da d in ar, p a d a jo j k aţem . Ţ IV K A : N ap o lje, alo n esita! Z ar ti je m alo ? R A K A : N išta ja v iše b esp latn o ! (ode) DARA: Hajdemo! (h o će d a p o Ď e u A n kin u so bu )
Ţ IV K A : Ĉ ek aj, d e, u d esila sam ja v eć stv ar. D A R A : Š ta si u d esila Ţ IV K A : V id ećeš. XXIII P IS A R , G R A Đ A N I, Ţ A N D A R M I, P R E Đ A Š N JI PISAR (d o la zi h itn o sa d va ţa n da rm a i d va g ra Ď a n ina ): Po v ašem zah tev u , g o sp o Ċo m in istark a, g o sp o d in ĉlan m e je h itn o u p u tio . D ov eo sam i d v a g raĊ an in a. Ţ IV K A : E , v rlo d o b ro ! 'A jd e sad za m n o m sv i! (ona napred, za njom Dara, a za ovom svi ostali) (Pauza) (za d n ja se vra ta p o la ko i p a ţljivo o tva ra ju i kro z n jn h p ro tu ri Č ed a g la vu. O n p o sm a tra i o slu šku je, i ka d ču je la rm u , b rzo se p o vla či i za tva ra vra ta . S a leve stra n e, g d e su svi o tišli, cika ţen skih g la so va . p la rm a . M a lo za tim pisar uvodi Ristu, koji je bez kaputa, a za njim dolazi cela G o m ila , izu zim a ju ći A n ku .) Ţ IV K A (klo n e o d u zb u Ď en ja u fo telju): Nikaragua, crni N ik arag u a, šta ćeš ti tam o ? RISTA (u zb u Ď en ): Ne znam... tako... sudbina valjda. Ţ IV K A : Z ar zav u k ao si se u k u v ariĉin u so b u , svukao k ap u t, zak lju ĉao v rata, p a to su d b in a? A što sv u ĉe k ap u t, ubio te bog da te ne ubije? R IS T A : P a n alo ţen a p eć. DARA (majci): D ak le, to je taj p o ĉasn i g o sp od in k og a si m i n am en ila? E , b aš ti h v ala, m ajk a. PISAR (Ţ ivki): T reb a li, g o sp o Ċ o , d a u zm em o v o g
g o sp od in a n a saslušan je? Ţ IV K A : T a k ak v o saslu šan je, saslu šao se o n n a o n o m e, a n e n a o v o m e sv etu , d ab o g d a! A k o v eć treb a k o d a g a u zm e n a saslu šan je, ja ću to . G o v o ri šta ćeš tam o ? RISTA: Poslao me ujka -V asa. Ţ IV K A : U jk a - Vasa? Dakle, on je sve to zamesio? E, Vaso, sad si zbrinuo celu familiju! XXIV Č E D A , P R E Đ A Š N JI Ĉ E D A (d o la zi sp o lja n o seći R istin ka p u t i p rid rţa va m u d a g a n a vu če): O b u cite k ap u t, zab o g a, d o b ićete in aĉe kijavicu. RISTA (ka d sp a zi Č ed u , ka o d a m u je sva n ulo): Ujka V aso , p o m aţite. V i ste m e n aterali d a se sk lo n im k o d sobarice. Ţ IV K A (zabrinuto): Pa je li to ujka-Vasa? RISTA: Pa on, dabome!... Ţ IV K A : O , izv esn o se o n , d ab o g d a! Ĉ ed o !... (pisaru) M o lim zap išite šta ću reći i stav ite p o sle n u m eru . (digne tri pusta uvis) Ĉ ed o , zak lin jem ti se svim n a sv etu d a ćeš jo š v eĉeras b iti p o tp i-san za Ivanjicu! ... Ĉ E D A : Jo š b o lje p rem estite m e u N ik arag u . Č IN Č E T V R T I Ista soba. Po stolicama, levo, masa novina savijenih kao za p ro d aju ; p o sto licam a p reb aĉen a m u šk a i ţenska odela, šeširi i sv e d ru g o . T u je o g ro m an o tv o ren i k o fer u k o ji D ara p ak u je sv e o v e stv ari d o n o seći ih iz su sed n e so b e. I
ANKA, DARA ANKA (d o la zeći sp o lja , n o seći sveţa n j n o vin a ): Evo, g o sp oĊ o , n isam m o g la v iše d a k u p im o d d v ad eset b ro jev a. (ostavlja na stolicu pored ostalih) DARA (p a ku ju ći): Š ta se to m en e tiĉe! A N K A : H tela sam sam o d a v am k aţem , jer g o sp o Ċ a m i je n asrd ila: k o ji g o d p ro d av ac p ro Ċ e, d a k u p im sv e k o lik o g o d b ro jev a im a, ali sv eg a je jed an p ro šao o tk ad sto jim n a kapiji. Ne znam d a l'jo š d a ĉek am n a k ap iji... D A R A : R ad ite o n ak o k ak o v am je g o sp o Ċ a k azala, n em o jte m e n išta p itati. (ode u sobu po stvari) II RAKA, ANKA RAKA (d o la zi sp o lja , n o seći d eseta k i n ešto više brojeva): E v o , ja jed v a n ašao d v an aest. (ostavlja na stolicu) A ti, Anka? ANKA: Ja, boga mi, dvadeset. RAKA: Pa dosta! ANKA: Gospodin Pera iz administrativnog je najvredniji, on je kupio do sada trista. RAKA: E, a ujka - Vasa? ANKA: On je svega osamdeset. A je li, boga ti, Rako, zn aš li ti zašto g o spo Ċ a k u pu je tak o m n o g o d an ašn jih novina, i to sve ovaj ista list? RAKA: Znam, dabome! A N K A : Z ašto ? R A K A : Izg rd ili su je u n o v in am a, p a h o će d a ih k u p i d a
n e b i sv et ĉitao . ANKA: Ju, kako smeju jednu ministarku da izgrde? RAKA: Izgrdili su je za ono. ANKA: Koje ono? RAKA: Zbog tebe. A N K A : Z ašto zb o g m en e? R A K A : H o ćeš d a ti p ro ĉitam ? ANKA: 'Ajde, molim te! RAKA (uzme jedan broj, razvije ga i sedne u fotelju): Dodaj mi, boga ti, jednu od tih ministarskih cigareta. A N K A : Jao j, k ak o sm eš d a p u šiš? RAKA (p a leći): N e p u šim ja in aĉe, ali, zn aš, n o v in e se ĉitaju u v ek sa cig areto m . (čita ) »U jed n o m d elu K in e... « (prekine i govori) P azi ti d o b ro d a o d n ek u d n e n aiĊ e majka, proveli bi se lepo i ja i ti! A N K A : P aziću , ĉitaj slo b o d n o ! RAKA (čita ): » U jed n o m d elu K in e o d rţav a se jo š i danas jed an ĉu d an o b iĉaj. T am o , ak o se k o m e p ro sio cu d o p ad n e u d ata ţen a, o n je p ro si b ez o b zira n a to što o n a im a ţiv o g m u ţa. T ak av se slu ĉaj d esio o v ih d ana u k u ći m an d arin a Si-po-p o .« (govori) Z n aš o n aj m an d arin S i-po-po, to je m o j o tac S im a P o p o v ić ANKA: Ju! ... RAKA (čita d a lje): »U n jeg o v u ţen u . jed n u o d v ratn u b ab u «... (o b ziru ći se, g o vo ri) Ta odvratna baba, to je majka. — P azi d a n e n aiĊ e, in aĉe o d o sm o u m an d arin e i ja
i ti! ANKA: Ju, j'u, ju, ju!... (obzire se) RAKA (čita d a lje); »U n jeg o v u ţen u , jednu odvratnu babu, zaljubio se Ni-ni-k o .« ANKA: Ko je to? RAKA: Ne znam, neki Kinez... dakle... (Č ita .) »...zalju b io se »N i-ni-k o , sek retar m in istarstv a sp o ljn ih p o slo v a! ... « A N K A : A , sad zn am k o je. Ĉ itaj, m o lim te, d alje! RAKA (čita ): »T a se lju b av m eĊ u n jim a izraţav ala n a taj n aĉin što je o n a n jem u izrad rša k lasu , a o n jo j p isao lju b av n a p ism a.« A N K A : K aţem ja, zn am k o je. RAKA (n a sta vlja čita n je): »T aj N i-ni-k o in aĉe je jed an n ap u d ro v an i p razn o g lav ić, k o ji se zalju b lju je u sv ak u mandarinku dok je na v lasti, ts m u o v e ću rk e izraĊ u ju p rek o sv o jih m u ţev a k lase. O n je ĉak p o slao i p ro v o d ad ţiju u kuću , d a p ro si b ab u u isto v rem e k ad je jedan kineski smrdljivac, neki Ka-ra-gua, dolazio da prosi n jen u u d atu ćerk u .« (govori) Z n aš li k o je to K a-ra-gua? ANKA: Ko? R A K A : O n aj što su g a n ašli u tv o jo j so b i? A N K A : P a zašto K a-ra-gua? RAKA: Otkud ja znam! A N K A : S iro m ah ĉo v ek , a b aš n išta n ije k riv . R A K A : E , a što je sk in u o k ap u t? E to , u n o v in am a p iše d a je skinuo kaput.
A N K A : Z ar i to p iše! Ju , b o ţe! A , b o g a m i, ĉo v ek je sasvim nevino skinuo kaput. RAKA: Boga mi, ja da sam bio u tvojoj sobi, pa da sam skinuo kaput... A N K A : E , g le, m o lim te! P a šta b i o n d a? RAKA: Ja bih onda skinuo i pantalone. A N K A : U b riši p rv o n o s, sram te bilo! R A K A : A zn aš li k ak o teb e zo v u u n ov in am a? ANKA: Zar i mene pominju? RAKA: Pa dabome? ANKA: A kako me zovu? RAKA (tra ţi i n a Ď e): Sobarica A-ki-ka. (smeje se slatko) A-ki-ka!... A N K A : Im a li jo š? Ĉ itaj! RAKA: (čita ) »A li, razu m e se, n i te p ro sid b e u Kini ne id u u v ek tak o g latk o . T ak o , n a p rim er... « III D A R A , P R E Đ A Š N JI DARA (d o n o si jo š o d ela iz so b e i za tiče ih ): Pa zar vi tu sed ite i ĉitate n o v in e? N ek a sam o n aiĊ e m ajk a, p a ćete se lepo provesti. R A K A : S am o o n ak o , p reg led ali sm o . Je li, D aro , zn aš li ti d a m i k aţeš k o je to N i-ni-ko? D A R A : N e zn am ja n išta, a teb i p rep o ru ĉu jem d a se ĉistiš da te ne zatekne majka. A i vi, Anka, mogli bi gledati
d ru g i p o sao , a n e d a ĉitate n o v in e... ANKA: Ja sam samo donela novine koje sam kupila. R A K A : A i ja. Z n aš, jedva sam kupio dvanaest brojeva. O n aj K arag u p laća p o d v ad eset p ara k o m ad p a sv e n jem u p ro d aju . I o v e sam d o b io sam o tak o što sam jed n o m p ro d av cu p od v ik nu o : »M o raš m i p ro d ati, ja sam sin m an d arin o v !« D A R A : 'A jd e, 'ajd e, n o si te Ċ av o ! RAKA: Ama nije, hteo sam d a k aţem m in istro v . DARA: Bolje idi pa kupuj i dalje novine, kad ti je majka tako naredila. R A K A : P rav o k aţeš! (Anki) 'Ajde, A-ki-ka (ode) A N K A : A k o ţeli g o sp o Ċ a d a jo j p o m o g n em ? D A R A : N ije m i p o treb n a p o m o ć. ANKA: Molim. (ode) IV Č E D A ,D A R A Ĉ E D A (dolazi spolja): P a ti se to b aš o zb iljn o p ak u ješ? D A R A : A šta d a rad im ? Ĉ E D A : Z am isli k ak o sv e to id e ek sp res! S in o ć p o tp isali u k az o m o m e p rem eštaju u Iv an jicu , a v eć ju tro s sam razrešen o d d u ţn o sti. D A R A : A k ad m o raš n a p u t? Ĉ E D A : Š ta ja zn am k ak o je tv o ja m ajk a n ared ila! M o ţd a će m i se u to k u d an ašn jeg d an a n ared iti d a su tra k ren em .
S v e zav isi o d n areĊ en ja k o je je izd ala tv o ja m ajk a. D A R A : N ajzad , sv ejed n o , n ek a je i sutra, ja ću b iti gotova. Ĉ E D A : P a zar si ti o d ista rešila d a id eš sa m n o m ? D A R A : R ešila sam . P rav o d a ti k aţem , n e m o g u v iše d a p o d n esem o v o m in istro v an je; o v o je p o stala lu d a k u ća otkako je otac ministar. Ĉ E D A : O tk ad ja to g o v o rim . DARA: A ne mogu da podnesem ni ovu sramotu. Posle o v o g a što je izišlo u n o v in am a, v eru j, ja n e b ih sm ela izaći iz k u će n iti b ih sm ela d a p o g led am svetu u o ĉi. V o lim u Iv an jicu , sam o d a se sk lo n im sv etu ispred o ĉiju . Ĉ E D A : Jo š k ad b i ti zn ala k o lik a je to b ru k a. C eo se Beograd trese od smeja. D A R A : S trašn o ! Ĉ E D A : N o v in e se k u p u ju n a jag mu. DARA (pokazuje): M ajk a ih n ajv iše k u p u je. Ĉ E D A : O n a m isli d a u m an ji b ro j ĉitalaca, k ak o b i se b ru k a što m an je zn ala, a n e zn a d a je d an ašn ji b ro j u m esto u tri štam p an u šest h iljad a. DARA: Ju, ju, ju! Ĉ E D A : N e raĉu n aju ći što jed an b ro j ĉitaju ĉetv o rica. D A R A : A d a li se b aš zn a d a sv e to o d n o si n a n ašu k u ću? Ĉ E D A : R azu m e se d a se zn a. Z n a se p o im en im a, ali jo š v iše p o to m e što je g o sp a Ţ iv k a jed in a o d d an ašn jih m in istark a k o ja im a u d atu k ćer. O d m ah je ceo sv et
pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da sazn aš k o je p isao? Ĉ E D A : S azn ao sam . DARA: Ko? Ĉ E D A : R eći ću ti, ak o m i d aš ĉasn u reĉ d a n ećeš reći majci. DARA: Zar je to tajna? Ĉ E D A : Jo š k ak o v elik a tajn a. DARA: Reci mi, ko je pisao? Ĉ E D A : Ja! D A R A : Š ta k aţeš? (ispusti haljine koje je imala u ruci) Ĉ E D A : T o što ti k aţem ! D A R A : Ĉ ed o , Ĉ ed o , šta si u ĉin io ?! Ĉ E D A : N ek a v id i d a i ja u m em d a p lo m b iram . DARA: Kako si smeo, kako si mogao? Ĉ E D A : A k ak o je o n a m o g la m en e d a g u rn e u Iv an jicu ? DARA: I kako si imao srca, ona je moja majka! Ĉ E D A : A k ak o je o n a im ala srca sv o ju ćerk u d a p rem esti ĉak u Iv an jicu? D A R A : O sram o tio si n as, o sram o tio si celu k u ću ! Ĉ E D A : Ja? B o ţe saĉu v aj, o sram o tila je o n a. D A R A : B o ţe m o j, b o ţe! Ja v eć n e u m em d a se sn aĊ em ,
n e u m em v iše n i d a m islim . (p la če) Ĉ E D A : P a zar ti n e u v iĊ aš, b o g a ti, i sam a, d a je v eć k rajn je v rem e b ilo d a se to j ţen i stan e n a p u t? Z ar n e v id iš d a je n ap rav ila lu d n icu o d k u će? O stav i to što teb e u d aje k raj ţiv o g m u ţa, ali i o n a se rasp alila, i o n a im a ljubavnika. DARA: To nije istina! Ĉ E D A : A m a, ĉitao sam sv o jim o ĉim a lju b av n a p ism a. P a izrad ila m u je i k lasu i, izaĊ i m o lim te u ĉaršiju , p a ćeš ĉu ti, ceo sv et jo j se sm eje. DARA (krši ru ke): B o ţe m o j! Ĉ E D A : A k o teb i p o d n o si d a trp iš tu ; sram o tu , m en i n e p o d no si. S ram o ta m e je d a izaĊ em u sv et; svi se gurkaju, sv i šap u ću i p o d m ig u ju se... DARA: Pa zar nije bilo bolje kazati joj sve to i razgovarati sa njom ozbiljno? Ĉ E D A : R azg o v arati sa n jo m o zb iljn o ? P a zar n isi ti razg o v arala, p a šta ti je o d g o v o rila — priredila ti je onu scenu sa Nikaraguom; DARA: Tu si scenu ti priredio. Ĉ E D A : P a, d a, ja — ali da spasem i tebe i sebe. Da nisam to u ĉin io , p o p lan u tv o je m ajk e ja b ih b io b ez k ap u ta u A n k in o j so b i, a ti b i b ila u so b i sa N ik arag u o m . D ak le, šta je bolje? DARA: Pa... Ĉ E D A : M o lim , reci sam o , šta je bilo bolje? D A R A : D o b ro , n ek a je i tak o , ali zašto je m o ralo sv e to d a se objavi u novinama?
Ĉ E D A : Z ato d a se trg n e, d a se o p am eti za v rem en a. D A R A : A m isliš ti d a će to što p o m o ći d a sv e b u d e d ru k ĉe? Ĉ E D A : Ja se n ad am , jer k ak o je o v a b ru k a o d ju tro s bu k nu la p o B eo g rad u , n ije n em o g u će d a ĉak i o ĉev p o lo ţaj b u d e d ov ed en u p itan je. D A R A : N jeg o v p olo ţaj? Ĉ E D A : O , d a! O to m e se m n o g o g o vo ri n ap o lju im a ih k o ji m isle d a je p o sle o v o g a o n p ro sto o n em o g u ćen ... DARA: Siromah otac! Ĉ E D A : I m en i g a je ţao , ali za sve ima da blagodari sv o jo j ţen i. D A R A : P a k ak o , zar ti o d ista m isliš d a b i o tac...? Ĉ E D A : N e m islim , ali je v rlo m o g u će. K o m p ro m ito v an je, a to m o ţe p o v ući n ep rijatn e k o n sek v en ce. D A R A : T o b i b ilo u ţasn o ! Ĉ E D A ; A k o h o ćeš, isk ren o d a ti k aţem , ja m islim n ap ro tiv , to b i b ilo d o b ro , jer što d alje, o n a b i u sv e v eće g lu p o sti p ad ala. Z ar n e v id iš, b o g a ti, šta je sv e ta ţen a p o ĉin ila; zar n e v id iš d a je o ca, o n o g a ĉestito g a ĉo v ek a, n aĉin ila sm ešn im i o n em o g u ćila ga za politiku i za javan ţiv o t! Z ar n e v id iš ti to sv e? DARA: Vidim. Ĉ E D A : E , p a! DARA: Po meni, uveravam te, milije bi mi bilo da otac nije postao ministar. Ĉ E D A : M o re, n ije zlo u to m e što je o tac p o stao m in istar,
v eć je zlo u to m e što je m ajk a p o stala ministarka. Zato, slu šaj ti m en e i d rţi se ti sam o m en e. V id ećeš, n a k raju k rajev a, d a je b o lje što sam o v ak o u rad io i k azaćeš m i hvala. Budi samo ti uvek uz mene, onda sam hrabriji. V Ţ IV K A , Č E D A , D A R A Ţ IV K A (dolazi spolja, besna): Daro, imam s tobom ozbiljan razgovor. Molim strane persone da se udalje iz sobe. Ĉ E D A : M o lim !(odlazi levo) DARA (odlazi za njim). Ţ IV K A :(g led a za p rep a šćen o za n jo m , p a o n d a b esno b aci su n co b ra n i šešir sa seb e). VI Ţ IV K A , P E R A PERA: (d o n o si veliki što s n o vin a ): Dobar .dan, gospo Ċ o m in istark a. E v o ja sam k u p io jo š šest b ro jev a — dosad trista šet. Ţ IV K A : H v ala v am , v i ste n ajv iše k u p ili, .ali — k aţu ip ak se m n o g o p ro d aje. Je l'te, ĉita .li sv et; jeste li p rim etili, ĉita li sv et? P E R A : P a... k ak o d a v am k aţem , g o sp o Ċ o ... ĉita. S ad sam b aš p ro šao k raj h o tela »P ariz«, p a sk u p ili se o k o sto la, a jed an g lasn o ĉita. Ţ IV K A : P a d ab o m e, k ad u o v o j zem lji n em a zak o n a. B ila sam k o d u p rav n ik a v aro ši d a zab ran i list, p a k aţe: n e m o ţe p o zak o n u o štam p i. A m a, k ak o to , m o lim v as, zar m o ţe b iti zakona po kome policija nema vlasti? P E R A : T o je v aljd a zato što o v d e n e p iše o v am a, n eg o
k ao d a se sv e to d ešav a u K in i. Ţ IV K A : Isk in io se o n d ab o g d a n ik akav ! PERA: Pa stoga valjda policija i nalazi da nema uvrede ĉasti. Ţ IV K A : A m a, k ak o d a n em a u v red e ĉasti? Z ar :k aţe za m en e d a sam o d v ratn a b ab a, p a n em a u v red e ĉasti? PERA: Pa jeste, s te strane ima. Ţ IV K A : E , p a s k o je stran e o n d a n em a? P E R A : P a m islim d a se in aĉe n e o d n o si n a v as, jer se d ešav a u K in i. Ţ IV K A (ščep a jed a n broj): A ev o , p ro ĉitajte ovo na kraju, evo ovo... PERA (čita g la sn o ): »N ajzad n ije n ik ak v o ĉu d o što se o v ak v e stv ari d ešav aju u K in i, ali je p rav o ĉu d o što se to isto d ešav a i k o d n as i to u n ajv išim k ru g o v im a n ašeg a d ru štv a, u d o m u jed n o g a n ašeg m an d arin a.« (govori) E, ovo, jest, ovo mu ne valja. Ţ IV K A : N e v alja, d ab o m e d a n e v alja. PERA: Kad bi se bar moglo doznati ko je pisao? Ţ IV K A : P a eto , v i k o b ajag i rek o ste... P E R A : R ek ao sam , g o sp o Ċ o , i v eru jte. rasp itiv ao sam n a sve strane, ali — n e m o ţe, p a n e m o ţe d a se d o zn a. VII V A S A , P R E Đ A Š N JI VASA (donosi paket novina i stavlja na stolicu): E v o , jo š ovo sam kupio, ali — n em a v iše. R azg rab io se ceo
d an ašn ji b ro j. Ţ IV K A : P a razg rab io se, d ab o m e, k ad v i n iste b ili v red n i. V A S A : E h , n ism o b ili v red n i! E to , sa o v im što sam doneo, kupio sam sto i sedamdeset brojeva. P E R A : A ja trista i šest. VASA: Eto! Ţ IV K A : A jesi li b io v red an d a rasp itaš k o je pisao? V A S A : B o g a m i, Ţ iv k a, rasp itiv ao sam , n a sv e stran e rasp itiv ao , i n e m o ţeš d o zn ati, p a to ti je! P E R A : I ja sam raspitiv ao , p a n e m o ţe. V A S A : P alo m i je n a p am et, ak o m o ţe n ek ak o , što k aţe o n aj n aš n o v i ro Ċ ak , d a se d o zn a p rek o ţen sk e lin ije. Ţ IV K A : K ak o m isliš? V A S A : P a ak o je u red n ik ţen jen o n je sv o jo j ţen i izv esn o kazao ko je p isao i o n d a treb a rasp itati k o ja je g o sp o Ċ a njena najbolja prijateljica. jer ona je izvesno njoj kazala, pa onda da raspitamo koja je prijateljica te prijateljice... Ţ IV K A : U h a! P E R A : P a ip ak , g o sp o Ċ o , tak o ćem o jo š n ajp re sazn ati... Ţ IV K A : E p a, 'ajd ete, g o sp o d in e P ero . U h v atite tu ţen sku lin iju , p a sazn ajte. A li sam o što p re, što je m o g u će p re, jer g o rim o d n estrp ljen ja;u g u šiću se o d n estrp ljen ja d o k n e sazn am . A k ad sazn am , lele m ajci, taj će m e zap am titi. 'A jd e, 'ajd e, p o ţu rite, g o sp o d in e P ero ! PERA: Molim! (ode) VIII
Ţ IV K A , V A S A Ţ IV K A : B o g a ti, V aso , red i ti m en i: p o zn aješ li ti k o lik o toliko zakone? V A S A : P a, k ak o d a ti k aţem , Ţ iv k a, n iti ja p o zn ajem zakone niti zakoni mene. Ţ IV K A : P a k ak o to , k ad si b io to lik e g o d in e p o licijsk i ĉin o v n ik? VASA: B io sam . n ije d a n isam b io , ali, p rav o d a ti k aţem , d o k sam b io p o licijsk i ĉin o v n ik , n isam o sećao p o treb u n ik ad d a se u p o zn am sa zak o n im a. A li, ak o te treb a što p o sav eto v ati, ja i o n ak o zn am , u m em d a o d m erim šta je p rav o , a šta n ije. Ţ IV K A : N e p itam te ja šta je p rav o , a šta n ije, n eg o te pitam kakvi su to zakoni u ovoj zemlji, kad policija ne m o ţe d a zab ran i n o v in e k o je v reĊ aju jed n u m in istark u? V A S A : T i si b ila k o d u p rav n ik a v aro ši? Ţ IV K A : S ad sam d o šla o tu d ! V A S A : P a šta ti k aţe? Ţ IV K A : N e m o g u , v eli, p o zakonu; to nije, veli, prava uvreda, to je samo aluzija. Ama, kakva aluzija, pobogu brate, zar nazvao me odvratnom babom pa to aluzija?! V A S A : P a to n ije, al'b iće o n o alu zija što je S im u n azv ao m an d arin o m . Ja m islim , to će b iti alu zija. Ţ IV K A : A ak o ja to m e k o ji je p isao razb ijem n o s, h o će li to biti aluzija? V A S A : O stav i se,. b o g a ti, Ţ iv k a, to g a. Ja n e zn am k ak v a je to m an ija u tv o jo j p o ro d ici, sv i h oćete d a razb ijate n o sev e. N eg o stišaj se ti m alo ,. p a d a razg o v aram o o
to m e: šta d a se rad i? Ţ IV K A : A m a, k ak v o te stišav an je sn ašlo , crn i V aso ! Z ar izgrdili me i nagrdili i nafarbali svima bojama u n o v in am a, a ti m en i d a se stišam ! M o re, zem lju ću d a p ro g rizem , p a ću d a g a n aĊ em , a v eć k ad g a n aĊ em , zap ištaće m ajci i p ro k lin jaće ĉas k ad a je n au ĉio d a p iše. Z ad av iću g a, razu m eš li, ev o o v im ću g a ru k am a zad av iti. VASA: De, de, de! Opet si pala u vatru? Ţ IV K A : P a k ak o d a n e p ad n em u v atru , n eg o u šta h o ćeš da padnem? VASA: Ono jest... znam kako ti je! Ţ IV K A : A zn aš li ti, V aso , šta ja m islim , k o ja m e je zmija ujela? VASA: Ne znam. Ţ IV K A : N ik o d ru g i n eg o g o sp a N ata. R u k u b ih u v atru metla, ako to nije njeno maslo. V A S A : A što m isliš d a je o n a? Ţ IV K A : P a p reo tela sam jo j o n o g a. VASA: Koga si joj preotela? Ţ IV K A (trgne se): Onako de... samo forme radi. VA S A : N e razu m em te, šta si p reo tela fo rm e rad i? Ţ IV K A : P a, b rate, p reo tela sam jo j m in istarsk u fo telju , i o n d a, d ab o m e, i sv e o n o što id e u z to . VASA: Fijaker? Ţ IV K A : A m a n ije fijak er sam o , n eg o i d ru g e stv ari. N e
razu m eš ti to! V A S A : P a to »fo rm e rad i« n e razumem. Ţ IV K A : P a n e razu m eš, d ab o m e, k ad n isi o tm en ; d a si otmen, ti bi razumeo, ovako, dabome... IX A N K A , P R E Đ A Š N JI ANKA (donosi pismo) Z a g o sp o Ċ u . Ţ IV K A : K o je d o n eo? A N K A : Jed an šeg rt. Ţ IV K A : D o b ro . ANKA (odlazi). H Ţ IV K A , V A S A Ţ IV K A (otvara pismo i pregleda): Ko je ovo, uboga ti? Išarao p o tp is k ao u sk ršn je jaje, n e m o tu d a m u p ro ĉitam . VASA (uzme pismo): Rista! Ţ IV K A : K o ji, R ista?... VASA: Pa taj, de, Nikaragaua. Ţ IV K A : S am o m i o n jo š treb a n a o v u m u k u . "Š ta h o će, boga ti? VASA (čita ): »P o što v an a g o spo Ċ o M in istark a. P o sle o n e n ep rijatn o sti, k o ja m i se d esila u v ašo j k u ći... « Ţ IV K A : A o n što se zav laĉi k o d so b arice! VASA (nastavlja): »...ja u sk raću jem seb i zad o v o ljstv o d a v am liĉn o d o Ċ em , u to lik o p re što p o sle izn ete b ru k e u
d an ašn jim n o vinama prestaje sama sobom i svaka m o g u ćn o st d a p o stan em ĉlan v aše p o što v an e p o ro d ice.« Ţ IV K A : K o m u p a traţi d a p o stan e ĉlan p o ro d ice! N ek ide bestraga! Eno mu njegove Nikarague, pa neka se tamo ţen i! VASA (čita d a lje): »K ak o je d an ašn jim n ap iso m u novinam a izlo ţen p o d sm eh u m o j trg o v aĉk i u g led , p a m o ţd a d o v ed en u p itan je i sam m o j v iso k i p o lo ţaj p o ĉasn o g ko n zu la, to p o jm ite što n isam ţalio n i tru d a n i sredstava da saznam ime pisca, kako bih mogao pribaviti sebi satisfakciju. I uspeo sam najzad da ga saznam.. .« Ţ IV K A (netrpljivo): Ko je, tako ti boga? V A S A : Ĉ ek aj, m o lim te. Ţ IV K A : Ĉ itaj, ĉitaj b rzo ! VASA (nastavlja): »I sm atram za d u ţn o st d a v am sao p štim ... « Ţ IV K A (kipti od nestrpljenja): Ama, ne zaobilazi, Vaso, n eg o ĉitaj im e! VASA: O maj... kakva si!... Ţ IV K A : P resk o ĉi sv e d ru g o . Ĉ itaj im e! VASA: Evo de! (čita ) »P isac je to g ĉlan k a u n o v in am a ujka-V asa... « Ţ IV K A (plane i nasrne na Vasu): V aso , lo p u ţo m ato ra! Vaso, pijanduro!... Vaso... (n a leti i u b esu ču p a s n jeg a sve što stig n e) V A S A : A m a, ĉek aj b rate, ĉek aj, d e!... O m ajk u m u , g d e ću d a p o g in em n i k riv n i d u ţan ! Ţ IV K A : P išeš ĉlan k e, je li, p seto g ad n o ;alu zija, je li...
(d o čep a sto licu ) S k lan jaj m i se s o ĉiju , jer ćeš sad poginuti, svinjo pijana!... V A S A : A m a, Ţ iv k a, p o b o g u , stišaj se i ĉek aj d a ti proĉitam d o k raja! Ţ IV K A : P ro ĉitao si ti m en i o n o što m i je treb alo p ro ĉitati. V A S A : A m a, sm iri se, tak o ti b o g a... O tk u d ja d a p išem , ni na pamet mi nije palo! Zar ja zbog nepismenosti o tp u šten iz d rţav n e slu ţb e, p a d a p išem ĉlan ak i to jo š aluzije... Ţ IV K A : Jesi, jesi, Vaso, poznajem ja tebe dobro, matora lo p u ţo ! V A S A : P u sti m e, m o lim te, d a ti p ro ĉitam d o k raja. Ţ IV K A : Ĉ itaj, 'ajd e ĉitaj! V A S A : H o ću , sam o , m o lim te, o stav i tu sto licu . N e u m em d a ĉitam k ad d rţiš sto licu ! Ţ IV K A : Ĉ itaj! VASA (čita ): »P isac je to g a ĉlan k a u jk a - Vasa, odnosno onaj gospodin koji se meni predstavio kao ujka - Vasa, a to je v aš ro Ċ en i zet... « Ţ IV K A (ispusti stolicu): Š ta k aţeš? VASA (ponavlja): A to je v aš ro Ċ en i zet!« Ţ IV K A (zgranuta): A m a, Š ta k aţeš, tak o ti b o g a? VASA: (o p et čita .): »A to je v aš ro Ċ en i zet!« Ţ IV K A : Ju , ju , ju , ju , sad će m e strefiti. Z et, zet, izetio se on dabogda nikakav! Jaoj, proklet bio majci i ovoga i o n o g a sv eta! K u ću m i o crn i, o b raz m i o d u ze, o d u zela m u
se dabogda ruka kojom je napisao ono! VASA: Smiri se, boga ti! Ţ IV K A : K ak o d a se sm irim k ad m i je isk id ao sv e ţiv ce: isek ao m i ţiv o t k ao faširan o m eso ! K ak o d a se sm irim , smirio se on dabogda nikakav! (plane) Vaso, daj mi p u šk u ; ĉu ješ li, p u šk u m i d aj d a u b ijem sk o ta. P u šk u m i daj... ili nemoj... VAS A : P a d ab o m e d a n eću ! Ţ IV K A : Id i, id i m i k u p i m išo m o r, Ĉ u ješ li šta ti k aţem , id i m i k u p i m išo m o r! V A S A : Š to će ti, p o b o gu , Ţ iv k a, m išo m o r? Ţ IV K A : H o ću d a g a o tru jem , h o ću k ao p aco v a d a g a otrujem! VASA: Ostavi se, boga ti!... Ne biva to! Nemoj tako da go v o riš. N eg o lep o i p am etn o d a sm islim o . Ja m islim , Ţ iv k a, d a ti n jeg a p ro sto o p tu ţiš. Ţ IV K A : K o g a? VASA: Zeta! Ţ IV K A : P a d ru g i d a m u su d i, je li? A to n e, h o ću ja d a m u su d im ; ja, razu m eš li? Š to g a sn aĊ e, od m o je ru k e d a g a sn aĊ e! VASA: Pa dobro, ali kako , šta m isliš d a u rad iš? Ţ IV K A : P ro teraću g a, traţiću jo š o v o g a. ĉasa d a se protera! VASA: Je l'u Ivanjicu? Ţ IV K A : A m a, k ak v u Iv an jicu? P rek o g ran ice, razu m eš li, p rek o g ran ice, k ao što se sk itn ice i k o ck ari p ro teru ju . E to ,
to ću ja n jem u , i to o d m ah , n i jed n o g sata m u n eću d ati d a se sk rasi, p ro teraću g a m ajci... o d m ah , d ab o m e, o d m ah ... (u zm e slu ša licu ) Molim 407... da, 507.. V A S A : Š ta ćeš? Ţ IV K A : T raţim S im u !... Jesi ti, S im o ? O v d e Ţ iv k a. S lu šaj, S im o , što ću ti reći: ak o si v last i ak o si m in istar, a ti o d m ah u ĉin i k ak o ti k aţem , a ak o si m an d arin ... (za sta n e i slu ša m en ja ju ći b o je u licu ) Vaso, 'odi ti ovamo n a telefo n , n ešto p su je i g rd i, n e razu m em g a... n išta g a n e razu m em . D a li to zv rji telefo n , ili m en i n ešto zv rji u u šim a... N išta g a n e razu m em . 'Odi, boga ti! (Daje mu slu ša licu .) VASA (uzme): Ja sam o v d e, zete, V asa... Jest!... Ţ iv k i n ešto zv rji... reci m en i... (slu ša ) Ţ IV K A : Š ta k aţe?.. VASA (m a n e ru ko m d a ću ti). Ţ IV K A : A m a, šta k aţe, b o g a ti? VASA (o sta vi slu ša licu i vrti g la vo m ): Ljuti se, mnogo se ljuti. Ţ IV K A : P a što m u n isi k azao d a se i ja lju tim ? V A S A : I rek ao ti je d a g a o stav iš n a m iru i d a se o k an eš tv o jih b u d alaštin a. Ţ IV K A ; Š ta k aţe? V A S A : I k aţe d a si g a u ţasn o o sram o tila o n im što je izašlo u n o v in am a. Ţ IV K A : P a n isam ja to p isala. V A S A : I k aţe, b iće k ro z k o ji ĉas m in istarsk a sed n ica. M in istar u n u trašn jih d ela m u je sao p štio d a će se n a
sednici govoriti o tome. Ţ IV K A : O ĉem u ? V A S A : P a o to m e što je izašlo u n o v in am a. Ţ IV K A : M o re, šta m e se tiĉe što će o n i d a razg o v araju , n eg o što ti njemu nisi kazao... VASA (p reseče je): Ĉ ek aj, m o lim te. Jo š n ešto m i je k azao . V eli: b o ji se d a i n jeg o v p o lo ţaj n ije d o v ed en u p itan je, jer je o v aj d an ašn ji n ap is izazv ao n eg o do v an je i n a n ajv išem m estu i sv e 1 su kolege, ministri, vrlo n erasp o lo ţen i. Ţ IV K A : Š ta k aţe? ... K ak av p o lo ţaj u p itan ju? S am o n ek a proba. Idi, Vaso, na telefon pa mu reci: ako da ostavku, da m i slo b o d n o n e d olazi k u ći. A k o su n jeg o v e k o leg e n erasp o lo ţen e, n ek a o n i d ad u o stav k e. S v i n ek a d ad u ostavke, ali on da se nije usudio!... Tako mu reci!... XI A N K A , P R E Đ A Š N JI ANKA (dolazi spolja): G o sp o Ċ a N ata S tefan o v ić ţeli... Ţ IV K A : K o m o re... A N K A : G o sp o Ċ a N ata S tefan o v ić, m in istark a. Ţ IV K A (popravlja je): B iv ša m in istark a. ANKA: Da! Ţ IV K A : O tk u d o n a! A la je p o trefila k ad će d a m i d o Ċ e! P ro ĉitala je, k u ĉk a, o n o u n o v in am a, p a sad d o šla d a o m iriše. N e m o g u , n e m o g u d a je p rim im , n ek id e bestraga!... V A S A : P a ip ak m o raš, Ţ iv k a, red je!
Ţ IV K A : P a v id im i sam a d a m o ram , ali, zn aš, sv e m i se p rev rće u sto m ak u o d m u k e. S ad m i d o šla, b estrag a jo j glav a... N ek u Ċ e! ANKA (ode). Ţ IV K A (gleda po sobi): Ju , ju , ju , i g d e ću d a je p rim im u o v o m v ašaru ? S k rh ala v rat d ab o g d a i k ad jo j je p alo n a p am et d a d o Ċ e. XII N A T A , Ţ IV K A , V A S A NATA (dolazi): D o b ar d an , d o b ar d an ţelim , g o sp aŢ iv k a. Ţ IV K A : Ju , slatk a m o ja gospa - N ato , b aš v am h v ala što n aiĊ o ste m alo . O tk ad v as n isam v id ela, p a b aš k aţem : što li m i se to g o sp o Ċ a N ata o d b ila? NATA: Nije, boga mi, nego, verujte, ne mogu da danem d u šo m o d razn ih sed n ica. Z n ate, d o k 'sam b ila m in istark a, sv a ţen sk a d ru štv a izabrala su me u svoje upravne odbore, p a sad eto teg lim ... P o p eše m i se, b o g a m i, n av rh g lav e razn e sed n ice, p red lo zi, rezo lu cije; v eć sam i o d '. k u će digla ruke. (gleda kufer) Gle, gle, gle... kakvo je to pakovanje? Ţ IV K A : A , o v o ... Z n ate, m o ja ćerk a se sp rema za banju. N A T A : Z ar jo š sad , p a jo š n ije sezo n a? Ţ IV K A : Š ta ću , k ad je steg o reu m atizam , p a n e m o ţe d a ĉek a sezo n u . N A T A : A u k o ju će b an ju? Ţ IV K A : U k o ju?... P a u A b aciju . N A T A : T ak o ! A p u to v aće, razu m e se, u salo n v ag o n u? Ja
sam uvek putovala u separatnom salon vagonu, to je tako prijatno. Ţ IV K A : P a d a, d a! N A T A : N eg o ĉu d i m e što će u A b aciju , to n ije b an ja za reumatizam? Ţ IV K A : P a o n a će, zn ate, tam o d a se p ro Ċ e d o A b acije, a p o sle će u Iv an jicu . NATA: U Ivanjicu? Ţ IV K A : Jeste! Z n ate, k o d sam e Iv an jice p ro n aĊ en je jedan nov izvor lekovite vode protiv reumatizma. NATA: Tako! To nisam znala. (Spazi novine po stolicama.) Ju , šta je n o v in a, ĉitav a red ak cija! Ţ IV K A : A jest: p retp latili sm o se za celu g o d in u p a n am doneli sv e b ro jev e o d p o ĉetk a g o d in e. Je li, V aso ? V A S A : Jeste, o d p o ĉetk a o v e g o d in e i za celu p ro šlu godinu. N A T A : Ja n e ĉitam n o v in e, n e v o lim , v eru jte... n e ĉitam n o v in e, sem k ad im a što g o d v rlo in teresan tn o . Ţ IV K A : P a d a, d a! (p o g led a zn a ča jn o V a su ) Vaso, telefo n iraj o n o što sam ti k azala. R eci m u slo b o d n o d a m i se n e v rati k u ći! (odu) XIII V A S A ,Č E D A VASA (najpre uzme iz kutije sa stola cigarete da napuni svoju tabakeru, a zatim ode desnim vratima): Daro, D aro !... Je l'tu Ĉ ed a? M o lim te, reci m u n ek d o Ċ e o v am o . H teo b ih d a p ro g o v o rim reĉ - dve sa njim.
Ĉ E D A (dolazi): Š ta je, u jk a - Vaso? V A S A : H teo sam , Ĉ ed o , d a ti k aţem ... Ĉ ek aj, :šta sam o n o h teo d a ti k aţem ? A h , d a! Z am isli, sazn ali sm o k o je pisao ono u novinama. Ĉ E D A :E ? V A S A : I šta m isliš k o je? Ĉ E D A : K o b i to m o g ao zn ati? VASA: Ti! Ĉ E D A : T a n ije m o g u će? . VASA: Jeste, ti! Ĉ E D A : K o b i to rek ao? V A S A : I zn aš k ak o sm o sazn ali? Ĉ E D A : B aš sam rad o zn ao? VASA: Saznao Nikaragua i javio nama. Ĉ E D A : A m a, zar se taj N ik arag u a jo š m eša u n aše p o ro d iĉn e stv ari? V A S A : N e m eša se, n eg o n ap isao i traţi satisfak ciju . Ĉ E D A : P a n ek a m u d a A n k a satisfak ciju . V A S A : E , taj si m u k o laĉ lep o isp eko , to ti se m o ra p rizn ati. A li o v aj d ru g i k o laĉ, što si g a isp ek ao Ţ iv k i preko novina, to ti ne valja. Ĉ E D A : P reg o reo je m alo . VASA: Pregoreo je mnogo, a ne malo! I onda, brate, ne v alja ti što se slu ţiš falsifik atim a.
Ĉ E D A : K ak v im falsifik atim a? VASA: Pa to, na primer, prvo si mene falsifikovao. Ĉ E D A : N e zn am . V A S A : Z n aš, k ak o d a n e zn aš. P red stav io si se ĉo v ek u kao da si ti ujka - Vasa, a to je, brate, falsifikat i ja zbog trg a m al'n e p o g ib o h m alo ĉas. P a o n d a, 'ajd e m en e, n ek a ti je p ro sto , ali si falsifik o v ao i Ţ iv k u . Ĉ E D A : D a se n isam k o m e p red stav io k ao m in istarka? VASA: Nisi, ali si napisao da je odvratna baba, a to je opet falsifikat. Ĉ E D A : G le, m o lim te, e, to nisam znao. V A S A : A zn aš li ti, p rijatelju , d a si tim e u ĉin io n ajv eći g reh k o ji ţiv i ĉo v ek m o ţe u ĉin iti. U b iješ ĉo v ek a — n aći ćeš u zak o n u m a k ak v u o lak šav nu o ko ln o st; o p ljaĉk aš crkvu — n aći ćeš o p et u zak o n u k akv u o lak šav nu o k o lno st; u p ališ sused u k u ću — i zato ćeš n aći k ak v u o lak šav n u ok o lno st; ali — reći jav n o za jed n u d o b ro d rţeću taštu d a je o d v ratn a b ab a, e n em a to g a zakona na kugli zemaljskoj u k o m e b i se za taj zlo ĉin m o g la n aći o lak šav n a o k o lno st. Ĉ E D A : T o , v id ite, n isam zn ao . V A S A : N isi, d ab o m e, a n isi zn ao n i to d a će cela ta stv ar v rlo rĊ av o p o teb e d a se sv rši. N eg o d ed er d a ja i ti ozbiljno progovorimo. Ĉ E D A : Z n am , zn am v eć, h o ćete d a m e savetujete da n ap u stim ţen u . V A S A : A m a, k ak v a ţen a, m o lim te, o v d e su sad u p itan ju m n o g o k ru p n ije stv ari n o što je ţen a. O stav i ti o n o što sam ti ja govorio pre, ono sam ti govorio po ministarskoj
p am eti i o n d a, razu m e se, m o rao sam g o v o riti k o ješta, ali o v o što h o ću sad a d a razg o v aram s to b o m , to je p o m o jo j pameti. Ĉ E D A : D a ĉu jem , d ak le? V A S A : C ela ta stv ar u n o v in am a, k ao što i sam v id iš, o tišla je d alek o , v rlo d alek o . S am S im a je d o šao u v rlo n ezg o d an p o lo ţaj. I m alo p re n am je telefo n irao — stvar će se izn eti ĉak i n a m in istarsk o j sed n ici, i to jo š sad , d o podne. Ĉ E D A :T o je d o b ro ! V A S A : P a ja, zn aš, n ešto m islim — ovo je potpuno po mojoj pameti — kako bi bilo da stvar nekako zagladimo? Ĉ E D A : P a zag lad ite je! V A S A : A m a, šta im am ja tu d a g lad im ! N e m o g u ja tu n išta, n eg o k ad b i ti. K ad b i ti. n a p rim er, n ap isao o n ak o o tv o ren o : o no što sam p lju n u o p ristajem d a p o liţem . Ĉ E D A : K o d a p o liţe? VASA: Pa ti, brate! Ĉ E D A : A , izv in ite! V A S A : A m a d e, to se sam o tak o k aţe. N eg o ev o o v ak o d a n ap išeš: sv e o n o što sam pisao u novinama nije istina. Ĉ E D A : P a zn am . A li k ad je istin a. VASA: Znam ja da je istina, ali... brate moj, istina se n ik ad n e g o vo ri jav n o i istin a se n ik ad n e štam p a u n o v in am a. Istin a je zg o d n a za o g o v aran je, o n ak o u ĉetiri oka, u porodici, a kud si ti p a v id eo i ĉu o d a se istin a jav n o k aţe?
Ĉ E D A : Je li to sv e iz v aše p am eti? V A S A : P a iz m o je, d ab o m e! I v id iš, n ešto se m islim : k ad a bi ti tako napisao pa ja to odneo Simi pre sednice. Pa oni n jem u u m in istarsk o j sed n ici: »Š ta je o v o , g o spo d in e Simo, u nov in am a?« a o n n jim a: »N išta, izv o lite p ro ĉitati o v o !« p a isp o v rti tv o je p ism o . Ĉ E D A (ko b a ja g i ush ićen ): Ala bi to divno bilo! V A S A : I ja m islim d a b i d iv n o b ilo . Jer, v id iš, o v ak o , b ez to g a, m o g u o n i n jem u reći: »B rate S im o , ti si ceo k ab in et obrukao, pa da sp aseš u g led k ab in eta d aj ti, b rate S im o , o stav k u !« Ĉ E D A (jo š u sh ićen ije): Ala bi to divno bilo! VASA: Koje? Ĉ E D A : P a to ? VASA: Da Sima da ostavku? Ĉ E D A : Jeste. VASA (ra zo ča ra no ): B re, b re, b re! P a što ja o v o g o v o rim i zašto tu p im zu b e! P a ja, b re, m islim d a g o v o rim s p am etn im ĉo v ek o m . Ĉ E D A : P a tak o i ja m islim g o v o reći s v am a, ali, v id ite prevarili smo se obojica. V A S A : Jo š k ak o sm o se p rev arili! XIV P E R A K A L E N IĆ , P R E Đ A Š N JI PERA KAL E N IĆ (dolazi spolja): D o b ar d an ţelim , d o b ar dan!
VASA: Dobar dan! K A L E N IĆ (Č ed i): Ĉ ast m i je p red stav iti se: P era K alen ić. (Vasi) Je li k o d k u će tetk a Ţ iv k a? Ĉ E D A : A g o sp o d in je... ? V A S A : N aš ro Ċ ak . K A L E N IĆ : N ajb liţi ro Ċ ak p o ţen sk oj lin iji. Ĉ E D A : T ak o , to mi je milo. Ja sam zet tetka - Ţ iv k in . K A L E N IĆ (rukuje se): V i? B o ţe m o j, eto , a n ism o se n i p o zn av ali. S lu šajte, m o ţd a je'i b o lje što tetk a Ţ iv k a n ije m o m en taln o o v d e, d a n as tro je, k ao m u šk i ĉlan o v i p o ro d ice, o d rţim o jed an u ţi p o ro d iĉni sav et. Ĉ E D A : Molim, izvolite samo objavite dnevni red. K A L E N IĆ : N a d n ev n o m je red u , k ao što zn ate o v aj n ap ad u n o v in am a k o ji je d an as izišao p ro tiv u tetk a-Ţ iv k e. (Č ed i.) V i ste, izv esn o ĉitali? V A S A : Jest, p ro ĉitao je o n to . K A L E N IĆ : Ja sam d ak le sastav io jed an o d g o vo r, jer, d o zv o lite, n aša je d u ţn o st, k ao ĉlan ov a p o ro d ice, d a odbranimo tetka-Ţ iv k u o d tak o g adn ih k lev eta. Ĉ E D A : R azu m e se! K A L E N IĆ : H o ćete li d a ĉu jete m o j o d g o vo r?' (vadi h a rtiju iz d ţep a ) M o j o d g o v o r je u pu ćen n a ad resu o n o g a magarca koji je napisao to u novinama. (Č ed i) Š ta m islite d a li d a g a n azo v em k o n jem ili m ag arcem , šta m i savetujete?.. Ĉ E D A : S asv im sv ejed n o , n e v id im d a im a k ak v e razlik e. S am o , jeste li v i m islili o to m e d a će taj k o g a b u d ete
nazvali konjem ili magarcem vama razbiti nos? VASA (za sebe): Opet nos! K A L E N IĆ : M islio sam i n a to , ali se ja n eću n a o v o šu g d isati, Ĉ E D A : A , tak o? E , to je d ru g a stv ar. K A L E N IĆ : Ja sam , d ak le, d a v am n e b ih ; ĉitao sv e, u sv o m n ap isu v rlo v ešto izv eo stv ar. R ek ao sam d a je d o tiĉn i g o spo d in pred stav n ik jed n e stran e d rţav e, N ik arag u e, i d a b i k ao tak av d o šao u p o setu rad i izv esn ih zv an iĉn ih p reg o v ora, recim o : rad i p reg o v o ra za zak lju ĉen je trg o v in sk o g ug o vo ra. : Ĉ E D A : S a g o sp a - Ţ iv k o m ? K A L E N IĆ : N e, n eg o s n ašo m d rţav o m . Z atim sam rek ao d a d o tiĉn a g o sp oĊa m in istark a, k o jo j je o n d o šao , m o m en taln o jo š n em a ĉek ao n icu u k ući, a k ak o je to g a tren u tk a b ila zau zeta, u p u tila je d o tiĉn o g g o sp o d in a u so b ariĉin u so b u d a tam o p riĉek a, k ao u ĉek ao n ici. Ĉ E D A : A što je sk in u o k ap u t? K A L E N IĆ : A to , što je sk in u o k ap u t, rek ao sam d a je sto g a što je d o tiĉn a so b ica v rlo n isk a i tesn a. Ĉ E D A : T o ste se, v id ite, v rlo d o b ro setili. M en i n ik ad n e b i tak o n ešto p alo n a p am et. T o v am je n eo b iĉn o duhovito. KALEN IĆ : Je l te? Ĉ E D A : B aš m i je m ilo što im am tak o , d u h o v ito g ro Ċ aka. No, ujka - V aso , sad n em am o šta v iše d a b rin em o . S tv ar je sasv im u red u . A k o o v o što je g o spod in n ap isao izaĊ e u n o v in am a, stv ar će b iti p o tp u n o u reĊ en a.
VASA: Samo da ne bude dockan. KALE N IĆ : Z ašto d o ck an? Ĉ E D A : P a zn ate, n ije n em o g u će d a će g . S im a jo š d an as dati ostavku. K A L E N IĆ (n ep rija tn o izn en aĎ en ): T eĉa S im a? Ĉ E D A : D a, teĉa S im a. K A L E N IĆ : T o n ije m o g u će! Ĉ E D A : I to zb o g o n o g a u n o v in am a? V A S A : D a, n a ţalo st, zb o g o n o g a u n o v in ama, K A L E N IĆ : A li zašto m o lim v as? T o n e b i b ilo n im alo lepo. I, najzad, ne vidim da je on tu kriv. Ĉ E D A : P a n ije, al' v id ite, o b iĉn o se k o la n e k rh aju n a onome koji je kriv. K A L E N IĆ : Jeste li v i b aš sig u rn i d a će o n d ati o stav k u? Ĉ E D A : S ig u ran n isam , ali tako se misli, tako se govori. K A L E N IĆ : O n d a šta m islite? Z ar n e b i b ilo b o lje d a ja p riĉek am sa o n im o d g ov o ro m ... d a v id im o n ajp re situaciju, jer ja bar tako mislim — ako da ostavku i ne b u d e v iše m in istar, o n d a p restaje sv ak a p o treb a d a se brani, zar ne? Ĉ E D A : R azu m e se. Isto tak o i ja m islim ; I n e sam o to , nego ako da ostavku i ne bude ministar, onda nema smisla biti u srodstvu s njim. K A L E N IĆ : P a jest! Ĉ E D A : Ja, n a p rim er, to ću v am isk ren o reći, ak o o n n e b u d e v iše m in istar, m islim sasv im d a se o d reĉem srodstva
sa gospa-Ţ iv k o m . K A L E N IĆ : A m islite b i o d ista d a će d ati o stav k u? Ĉ E D A : P rav o d a v am k aţem , ja -m islim d a je d o sad a v eć i dao. K A L E N IĆ : P rav o d a v am k aţem , b aš ja i n isam tak o bliski rod. V A S A : G le sad ! P a je l' reĉe ju ĉe d a si n ajb liţi ro d? KALENIĆ : P a jeste, n e k aţem d a n isam , alg a v iše p o ţen sk o j lin iji, a zn ate, sro d stv o p o ţen sk o j lin iji n ije n ikad dovoljno pouzdano. V A S A : P a je li reĉe, p re ćeš d a p o g in eš n o što ćeš dopustiti da ti se ospori srodstvo?" K A L E N IĆ : D a, ja sam se o n ak o fig u rativ n o izrazio . Ĉ E D A : R azu m e se, to je sam o fig u rativ n o . V i to , u jk aV aso , n e m o ţete d a razu m ete. VASA: Ne mogu. Ĉ E D A : N ek ad , u staro v rem e, ro d je ro d , d an as su se izm en ile p rilik e, p a ro d m o ţe d a b u d e i fig u rativ n i ro d . K A L E N IĆ : V i v rlo p rav iln o sh v atate stv ari. VASA: Ja ih, bome, ne shvatam, pa to ti je! Ĉ E D A : P a zato i n e v red i v iše o to m e g o v o riti. D ak le, d rag i i fig u rativ n i ro Ċ aĉe, n ajb o lje je m etn ite v i taj ru k o p is u d ţep i o tid ite u ĉaršiju , ili zaĊ ite p o k afan am a p a se rasp itu jte o situ aciji. A k o teĉa S im a n e b u d e d ao o stav ku , v i d o Ċ ite i p ro ĉitajte to tetk a - Ţ iv k i; ak o b u d e d ao ostavku, onda ne vredi cela stvar truda. K A L E N IĆ : S asv im , sasv im , k ao d a m i iz u sta v ad ite reĉ.
D ak le, ĉim ĉu jem k ak v a je situ acija, ja ću d o ći... Ĉ E D A : A k o je p o treb n o . K A L E N IĆ : P a d a, ak o je p o treb n o . Z b o g o m , g o sp o d in e; zbogom, gospodine Vaso. (ode) XV Č E D A ,V A S A Ĉ E D A (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu? V A S A : A Ċ av o će g a zn ati; sam je izm islio ,d a n am je rod, a vidi ga sad! Ĉ E D A : P a v i, u jk a-Vaso, meni prebacujete da sam vas falsifiko v ao , a eto v i falsifiku jete ro Ċ ak e. VASA: Ama, nisam to ja, sam se on falsifikovao. I vidi g a, m o lim te, ĉim ĉu za o stav k u , a o n o p ra ru k e. Ĉ E D A : T ak o je to , m o j u jk a - Vaso. Pacovi se razb eg av aju ĉim laĊ a p o ĉn e d a tone. Nije ovaj ni prvi ni poslednji. V A S A : M o re, n ek id e d o Ċ av o la! N eg o , d ed er, k aţi ti m en i o n o što sam te p itao : m o ţe li o n a stv ar n ek ak o d a se izgladi? Ĉ E D A : A m a o stav ite se, u jk a - V aso , g laĊ en ja; zar ne vidite da je cela situacija tako rapava da se n e m o ţe ni izrendisati a kamoli izgladiti? V A S A : 'A jd em o m i tv o jo j D ari. H o ću s n jo m d a p ro g o vo rim . Ip ak , ćerk a je, n ju će p re d a zab o li srce n eg o tebe. Ĉ E D A : M o lim , izv o lite, n em am n išta p ro tiv . P o k u šajte, m o ţd a će n ju zab o leti srce. Izv o lte o v am o ! (odu zajedno u
desnu sobu) XVI N A T A , Ţ IV K A NATA (izla zi iz so b e, Ţ ivka za n jo m ): K aţem v am , g o sp aŢ iv k a, n em o jte v i u zim ati k srcu . T ak o v am je to : d o k sam bila ministarka, ceo svet oko mene; te svi mi prijatelji, te sv i m e p o štu ju , te p u n a m i k u ća p o seta. A o ţu ru n em a d o v o ljn o sto lica u k u ći i n em a d o v o ljn o šo lja za ĉaj, a im am d v a tu ceta. P a o n d a, ţen sk a d ru štv a b iraju v as za u p rav n u ĉlan icu , p ev aĉk a d ru štv a b iraju v as za p atro n esu, i tako sve redom. A kad prestanete biti ministarka, prave se svi Englezi. Tek v id iš, n a ţu ru n i ro d b in a n e d o lazi; tri šo lje za ĉaj d o v o ljn o . P a jed n i v as izb eg av aju , a d ru g i se p rav e ĉak d a v as n e p o zn aju . P ro šla sam ja to p a zn am , a vi — zd rav lje, b o ţe — v id ećete. S am o , zn ate, n e treb a to primati srcu. Ţ IV K A : A k o h o ćete p rav o d a v am k aţem , m en i i n ije b aš toliko stalo do toga da budem ministarka. NATA: E, pa nemojte, gospa-Ţ iv k a, b u d im o isk ren i. P rijatn o je to : im aš fijak er, im aš cig arete n a rep rezen taciju , id eš b esp latn o u lo ţu , im aš salo n -vagon za putovanje, pa momak iz ministarstv a; p a ĉim p o traţiš telefo n i k aţeš k o si, a telefo n isk in je po k rh aju se k o ja će ti p re d ati v ezu ; p a k lan jaju ti se ĉin o v n ici, p a ĉin o v n iĉk e ţen e ti jed n ak o p rav e v izite. P a o n d a, ak o si n a ru ĉk u , p o ĉasn o m esto ; ak o je k ak v a sv etk o vin a, d o b iješ b u k et; ako je p arad a, d o b iješ m esto n a trib in i. N e m o ţe se reći d a sve to nije prijatno. Ţ IV K A : P a jeste, k ad se s te stran e u zm e. XVII A N K A , P R E Đ A Š N JI
ANKA (donosi pismo): Z a g o sp o Ċ u ! (odlazi) Ţ IV K A (p o m iriše p ism o ). N A T A : M o lim v as, d o zv o lite m i d a to p ism o p o m irišem . Ţ IV K A : Ju , g o sp a - N ato , šta v am p ad a n a p am et; o tk u d p a sad tu Ċ e p ism o d a p o m irišete? NATA: Dozvolite mi, molim vas. Ţ IV K A (podmetne joj): E v o b aš p o m irišite, k ad v am je toliko do toga stalo. NATA: Isti miris i ista boja, roze... Otvorite slobodno, o tv o rite; n ije to m en i n išta n ep o zn ato ; d o b ijala sam i ja takva pisma. Ţ IV K A : Iju , šta v i m islite? NATA: Pa de, de — što se sad p rav ite... U ĉili ste i v i b rid ţ, n isam sam o ja... M o re, zn am ja sv e to p o red u . Otv o rite k ad a v am k aţem slo b o d n o to p ism o , jer k ak o ste m i m alo p re g o v o rili d a m o ţe d o ći d o o stav k e v ašeg m u ţa, o n d a zn ajte d a to p ism o m o ţe d a b u d e v rlo v aţn o . Ţ IV K A : V aţn o? (o tvo ri n ervo zn o . Č ita , zg ra ţa va se i daje pismo gospa-Nati) NATA (p ro čita ): Ostavk a! K aţem ja v am a. O v ak v o isto p ism o sam i ja d o b ila ĉim je p ao m o j k ab in et. Ţ IV K A : Ju , ju , ju ... N e m o g u d a d o Ċ em seb i! N A T A : Š ta ćete, tak v a je ta d ip lo m atska lju b av . Ţ IV K A : Ĉ u jte, g o sp a - Nato, ovo je neka prava diplomatska svinja. N A T A : S am o slu šajte, gospa-Ţ iv k a, to p ism o m n o g o zn aĉi. T a d ip lo m atsk a sv in ja n e d aje o stav k u sv e d o tle
d o k n ije sig u ran d a je d o tiĉn i m in istar d ao o stav k u . Ţ IV K A : Š ta k aţete?!... Ju , p reg rizla jezik d ab o g d a! K ak v a ostavka? N A T A : K aţem sam o : o v aj n asig u rn o p iše. Ţ IV K A (uzruja se): A m a, je li to m o g u će? N A T A : E h , k ak o d a n ije m o g u će. O stav k a v lad e, g o sp a Ţ iv k a, to v am u v ek p ad n e k ao g ro m iz v ed ra n eb a. P rav im ja p lan o v e: te o v ak o ću d a n am estim k u ću , te o v am o ću d a p rav im izlet; te u o v u ću b an ju leto s... a tek ... b rrr... b u m ! Udari grom: padne vlada i odu svi planovi u vetar. Zgodio me je, slatka moja gospa-Ţ iv k a, p a zn am k ak o je! Ţ IV K A : A m a, šta v i tu g o v o rite... N A T A : A n atu štilo se n ešto n eb o p a n em o jte se izn en aĊ iv ati. G d e je o b lak a, tu će b iti i g ro m a. N e v o lim da vam stajem n a m u k u ; zn ate k ak o je, sv ak o m e je lak še k ad sam p o d n o si on o što g a sn aĊ e. H ajd e, zb o g o m , g o sp a - Ţ iv k a; p a n em o jte v i to tak o d a p rim ite k srcu . Z b o g om ! (ode) XVIII Ţ IV K A , V A S A Ţ IV K A (g led a p o ra ţen o za N a to m ). VASA (dolazi iz sobe): Ode li ti ta? Ţ IV K A : O d e, m o re, ali m i n aslu ti. Š ta m isliš ti, m o ţe li to odista da se desi da onaj da ostavku? V A S A : P a... k ak o d a ti k aţem ... i m o g ao b i. E to , b aš sad m i k aţe Ĉ ed a... Ţ IV K A : Je l'Ĉ ed a ti k aţe? E , n eće g a m ajci b iti o n ak o k ak o ti Ĉ ed a k aţe. Id em ja tam o ,. id em sam a liĉn o d a
u p ad n em u m in istarsk u sed n icu . A k o je p o d n eo v eć, p o cep aću m u o stav k u , a n jim a, m in istrim a, reći ću n ek a sv ak i p rv o p o ĉisti p red sv o jo m k u ćo m , p a n ek a se o n d a b rin e 'o u g led u v lad e. I reći ću im ... zn am v eć šta ću im reći... ĉek 'sam o d a se o b u ĉem ... V A S A : A m a, p ro m isli m alo , d a l'ćeš d o b ro u ĉin iti! Ţ IV K A : N e p itam ja v iše d a l'je d o b ro ; id em .. d a u p ad n em u sed n icu p a d a im ja p o k aţem ... Ĉ ek aj sam o d a se o b u ĉem ! (odjuri u sobu) XIX V A S A ,Č E D A ,D A R A VASA (na levim vratima): Ĉ ed o , D aro ... D aro ... 'o d ite, boga vam, ovamo! Ĉ E D A (dolazi). DARA (za Č ed o m d o la zi). Ĉ E D A : Š ta je? V A S A : A m a, d a v id iš n o v o ĉud o ! O n a h o će d a u p ad n e u ministarsku sednicu. Ĉ E D A : P a n ek a u p ad n e! V A S A : A m a, n e b iv a, što n e b iv a — ne biva. D A R A : P a šta m i m o ţem o ? V A S A : D a m i p o m o g n ete, silo m d a je zad rţim o ! XX R A K A , P R E Đ A Š N JI RAKA (izla zi iz so b e sa o g ro m n im ku h in jskim n o ţem , a A n ka . za n jim d rţeći g a za p eševe o d ka p u ta ): P u štaj m e,
p u štaj m e k ad ti k aţem ! Ĉ E D A (sp reči m u p u t): Ehe, prijatelju, kuda si navro? R A K A : Jao j, p u štaj m e, h o ću d a g a p ro b u razim . Ĉ E D A : K o g a m o re? R A K A : S retu M atića. Ĉ E D A : Z ašto , b re? RAKA: Opsovao mi je oca mandarinskog. Ĉ E D A : P a što n isi i ti n jem u o p so v ao ? RAKA: Pa opsovao sam mu. Ĉ E D A : P a o n d a ste k v it. RAKA: Al' za njegovog oca nije bilo u novinama da je mandarin. XXI Ţ IV K A , S IM A , P R E Đ A Š N JI Ţ IV K A (izleti iz so b e o b u čen a ). VASA i Dara (h teli b i d a je za d rţe). Ţ IV K A : S k lan jajte m i se s p u ta! (gurne na vrata) SIMA (na otvorenim vratima pojavljuje se). Ţ IV K A (trgne se): Š ta je, g o v o ri šta je? S IM A : U v aţen a m i je o stav k a! Ţ IV K A (cikne kao ranjena): Bog te ubio da te ne ubio, a što je d ad e ?
SIMA: Zbog tebe!... Ţ IV K A : Š ta, zb o g m en e? A što zb o g m en e, sm eten jaĉe jedan! Bolje reci, nisi bio za ministra, eto ti! Bolje to reci! ... S IM A : P a n isam , d ab o m e, k raj tak v e ţen e. Ţ IV K A : I sad , je li, i sad n ism o v iše m in istri ? SIMA: Dabome da nismo! Ţ IV K A : G o sp o d e b o ţe, zašto m e zg o d i tak o d u šm an sk i k ad sam ti p alila sveću sv ak o g a p etka! {Simi) Je li ni fijak er, n i lo ţa, n i salo n -vagon... sve to ode, je li... sve, sve? SIMA: Pa ode, dabome! RAKA: Dole vlada! Ţ IV K A (ščep a što so ve n o vin a . sa . sto lice i g a Ď a g a njima): K u š, štene jedno, pregrizo jezik dabogda... (Raka p o b eţe), P rila zi S im i i u n o si m u se u lice.) — Zbog mene, je li, zbog mene? More, ne bi bila ja ministar, pa bi ti video da l' bih ja zbog tebe dala ostavku. (Sima ode ona g led a Č ed u , D a ru , V a su .) — A vi, je li, smejete se u d u ši i p o d gu rk u jete se, je li? A li, Ĉ ed o , u p am tin o sićem o se d o k je sv eta i v ek a, n ećeš g a m ajci v iše m irn o n i o k a sk lo p iti. (Č ed a o d e) — A ti (Dari) pakuj se, 'ajd, pakuj se kad ne m o ţeš d a o d lep iš tu k rlju sa seb e. P ak u j se, ali g a m ajci n ećeš putovati salon-v ag o n o m , n eg o trećo m k laso m . T rećo m k laso m , u p am ti, trećo m k laso m ! (Dara ode) — A što se ti k eziš? (Vasi) Id i, id i, o p trĉi fam iliju , i o b jav i d a n isam v iše m in istark a; n ek a S av k a, D aca i S o ja k lik n u od rad o sti i n ek a k aţu : »E , v ala, d o sta je Ţ iv k in o g i b ilo !« T ak o će d a lan u ; zn am ja n jih , a zn am i teb e. Id i, id i p a objavi. (Vasa ode — p u b lici, p rila zeći ra m p i) — A što se vi cerekate mojoj sudbini? Ne zaboravite da sad nisam
m in istark a p a n e m o ram v iše d a b u d em o tm en a, i o n d a neka vam ne bude krivo ako raspalim jezikom po vama! 'A jd e id ite k u ći, id ite, n ećete v aljd a d o k raja d a m i stajete n a m u k u . Id ite i n em o jte Ċ av o d a v as o d n ese d a m e ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti m in istark a. S am o d o k se zab o rav i o vo n ešto m alo b ru k e, ev o m en e o p et, p a p o sle d a n e b u d ete: što n am n isi k azala. 'Ajde 'ajde, idite sad!... Zavesa
