Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
UPRAVLJANJE BRIGAMA UČENJE VEDRINE
Edicija TRANSAKCIONA ANALIZA - PSIHOFOP Stručna redakcija prevoda Zoran Milivojević Naslov originala Mary McClure Goulding and Robert L. Goulding: Not to Worry! How to Free Yourselffrom Unnecessary Anxiety and Channel Your Worries into Positive Action. Silver Arrow/William Morrow & Company, NY, 1989-
© Mary McClure Goulding & Robert L. Goulding, 1989 © za srpsko govorno područje Zoran Milivojević, 2008 Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove publikacije ne može se reprodukovati niti kopirati elektronskim, mehaničkim niti bilo kojim drugim putem bez prethodne saglasnosti nosioca autorskih prava.
Meri M e k l u r Gulding i R o b e r t L. Gulding
UPRAVLJANJE BRIGAMA UČENJE VEDRINE
Prevod sa engleskog Olgica Vuković
MHIHPM« li
i M i i o m n s INSTITUT Novi Srni
Zahvaljujemo se gospodi Meri Meklur Gulding koja je omogućila objavljivanje ove knjige na srpskom jeziku. Srpsko izdanje posvećujemo uspomeni na Boba Guldinga (dr Robert L. Goulding, 1917-1992) Izdavač
SADRŽAJ
DEO I
1. Zavisnost od zabrinutosti 2. Kako učimo zabrinutost 3. Ponavljanje porodičnog obrasca
11 16 22
DEO II 4. Test zabrinutosti: Stotinu pitanja o brigama i šta one za vas znače 5. Odrasti 6. Razmišljati 7. Delati 8. Osećati 9. Biti srećan 10. Uspeti 11. Biti ponosan 12. Biti važan 13. Pripadati 14. Igrati se 15. Biti drugačiji 16. Želeti i dobijati 17. Biti blizak 18. Imati poverenja 19. Čuvati sebe 20. Osloboditi se 21. Živeti sada i ovde
29 39 44 51 56 60 65 71 75 .81 86 91 94 101 106 113 119 125
DEO III 22. Maštom protiv briga 23. Prvi dan: Kreativna fikcija, Van mojih moći, Beskorisno čudo i Kreni sada 24. Drugi dan: Stvaranje nove fikcije
133 137 151
8 25. 26. 27. 28. 29.
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Treći dan: Van mojih moći Četvrti dan: Beskorisna čuda i stara vojnička torba Peti dan: Kreni sada, heroji i tirani Šesti dan: Ponavljanje porodičnih briga Brigama je kraj!
157 164 172 176 184
DEO IV 30. Kako živeti u svetu Zabrinutih a ostati pri zdravoj pameti . . 195 Šta su drugi rekli
205
IM
DEO I
• •
ii
POGLAVLJE 1
Zavisnost od zabrinutosti
Zabrinuti su u stvari veoma prijatni ljudi. To su ljudi koji redovno plaćaju porez, glasaju na svim izborima, bacaju svoje smeće u specijalne kante koje psi ne mogu otvoriti. Ne nose noževe. Zaista se trude da urade ono što je ispravno. Njihova deca su čista i, ukoliko su i sama Zabrinuta, najverovatnije ljubazna i lepo vaspitana. Zabrinuti su kreativni: u stanju su da od sitnice koja ih je uznemirila ispletu čitavu priču. Jedan ček bez pokrića može prerasti u scenario o sigurnom bankrotstvu, a od jednog lošeg izveštaja o školskim ocenama može se napraviti priča o neuspehu epskih proporcija. Zabrinuti su natprosečno inteligentni, što se ogleda u njihovoj sposobnosti da se za nekoliko sekundi prebace sa konkretnog na apstraktno i nazad. Zabrinuti pate. Kada brinu, ljudi mentalno odlaze iz situacije koja je „ovde i sada" tako što smišljaju neprijatne imaginarne priče. Tokom divne večere u nekom čuvenom restoranu, oni zamišljaju kako im provalnik obija kuću i krade sve. U kasno popodne, umesto da uživaju u tišini svog doma dok se deca igraju napolju, njima se po glavi motaju horor priče o kidnapovanju dece. Dok vode ljubav, ne prestaju da misle kako će kontracepcija zakazati. Zabrinuti su brižni ljudi. Oni će vam reći: „Ne bih ja brinuo za tebe da te ne volim toliko." U stvari, Zabrinuti su vrsta ljudi koju bi svako poželeo za suseda, - sve dok ga ne sateraju u ćošak da bi mu pričali o svojim brigama i strahovanjima. Najgora mana Zabrinutih je što umeju da
12
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
budu dosadni. Slušati priče o njihovim brigama zanimljivo je otprilike isto koliko i slušati traktat o problemima sa varenjem. Zabrinuti koji nisu zagriženi tek će se ponekad predati momentu nezadovoljstva u inače prijatnom danu: „O bože, šta da radim ako autobus ne dode na vreme?" Ali, posle kraće nelagodnosti i nekoliko katastrofičnih prognoza, na kraju će reći sebi: ,,U stvari, i nije važno, ionako ne mogu na to da utičem." Zatim će nastaviti da uživaju u sunčanom danu i drvoredu rascvetalih mimoza duž ulice. Za druge zabrinutost može biti jedna od najbolnijih senzacija koje ljudsko biće doživljava. Činjenica da je zabrinutost mučenje koje sami sebi uzrokujemo ne čini bol manje stvarnom. Zabrinutost uzrokuje osećanja straha, stida i depresije. Uzrokuje takode glavobolju, nesanicu, a može da izazove i visok krvni pritisak, napad astme ili migrenoznu glavobolju. Džon je stalno brinuo zbog novca i sigurnosti. Kada je bio dete, roditelji bi mu često pokazivali staru zgradu od cigala koja je bila sklonište za beskućnike i stalno mu ponavljali kako će tamo završiti ukoliko ne bude imao siguran posao i štedeo. Poslušao je njihov savet i sada je bio upravnik pošte u svom rodnom gradu. Imao je dobar život, ženu koja je predavala engleski u srednjoj školi i dve ćerke koje je obožavao. Na dan kada se udavala njegova ćerka En, želeo je da bude srećan. Umesto toga, mučio je sebe brigama i završio sa strašnom glavoboljom i mučninom. Venčanje je za njega bilo pravo mučenje. En se udavala za dobrog mladića, ali njih dvoje su odmah posle svadbene ceremonije kretali na putovanje po svetu autostopom. Džon nije mogao da veruje da bi neko mogao biti toliko lud da uradi tako nešto pre nego što u banci ima dovoljno novca da bi bio siguran. Neprekidno je brinuo da će njih dvoje postati vetropiri koji nikad neće naći posao niti se finansijski osamostaliti. Sklonište za beskućnike, koje je odavno bilo srušeno, i dalje je postojalo u Džonovoj glavi. Istina je naime da je budućnost En i njenog muža bila neizvesna: mogli bi biti tužni ili srećni, bogati ili siromašni,
UPRAVLJANJE BRIGAMA
13
zdravi ili bolesni. Džon to nije mogao da predvidi, niti je svojom zabrinutošću mogao da promeni život svoje ćerke. Sve što su njegove brige postigle je to što su mu uništile radost na dan koji je trebalo da mu bude predivan. Zabrinutost može uticati na ljubavni život čoveka. Kada je Dženet upoznala Toma, imala je šezdeset godina i nedavno je po drugi put ostala udovica. Oba njena muža su iznenada umrla od srčanog udara. Tom i Dženet su otkrili da imaju mnoga slična interesovanja, kao što su posmatranje ptica, vožnja bicikla i čitanje Šekspirovih dela naglas. Njihovo toplo prijateljstvo se polako pretvaralo u ljubav. A onda je Dženet počela da brine. Ovaj čovek je bio zdrav, kao što su bili zdravi i njeni bivši muževi; ali šta ako i on iznenada umre od srčanog udara? Dženet je bila suviše inteligentna da bi verovala u magiju ili zlosrećnu sudbinu. Ni na koji način nije krivila sebe za smrt svojih muževa. Međutim, svaki put kad bi videla Toma, zabrinula bi se da bi mogao umreti. Da bi izbegla bol koju je to uzrokovalo, prestala je da ga vida i odlučila da nikad više sebi ne dozvoli da postane bliska sa nekim muškarcem. Neprekidna zabrinutost može uzrokovati i probleme na poslu. Dejv je prestao da radi kao advokat na sudu zato što je stalno brinuo o svom nastupu na sudu. Kada je Merilin prvi put došla na terapiju, rekla je da je njen problem to što nije u stanju da dobro radi svoj posao. Međutim, uskoro je saznala da je njen glavni problem opsesivna zabrinutost. Još od ranog detinjstva stalno je brinula da li dobro obavlja stvari, i smatrala je da joj je to pomagalo da bude uspešna: „Da nisam bila zabrinuta, možda bih traćila svoje vreme kao druga deca." Nakon što je završila koledž sa odličnim uspehom, počela je radi u građevinskoj firmi, gde je po prvi put doživela osećaj neuspeha. Radila je dvostruko više nego što je bila plaćena ili što se od nje tražilo, - baš kao i na koledžu. Ali ovde za to nije dobijala desetke; naprotiv, bila je upozorena da kasni sa obavljanjem svog posla. Rekli su joj, zapravo, da prestane da se ponaša kompulzivno i da se vrati poslu. Naravno, to nije pomoglo. Njena zabrinutost je eskalirala: počela je panično da brine da neće
14
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
uspeti, a što je više brinula, to je manje postizala. Izgubila je posao. Njene brige su se obistinile, - ne uprkos tome što je brinula, već upravo zato što je brinula.
Čak i kada brige izazovu neku strašnu tragediju, Zabrinuti od svojih bližnjih neće dobiti mnogo saosećanja. Prijatelji Zabrinutih u početku mogu pokazati saosećanje ili pokušati da ih odgovore od preterane zabrinutosti. Međutim, posle nekog vremena, ti isti prijatelji će im se smejati, prekorevati ih ili im pokazivati da su njihove priče o mogućoj katastrofi dosadne. Zabrinuti će tada naučiti da muče same sebe brinući u tajnosti. Zatim će početi da brinu zbog svoje zabrinutosti, sumnjajući da njihove brige dokazuju da sa njima „nešto nije u redu". Zapravo, nešto zaista nije u redu. Zabirnuti su zavisnici. Oni su zavisni od svojih briga baš kao što su neki zavisni od droga ili alkohola. Zabrinutost je psihološka zavisnost koju ljudi steknu u detinjstvu i s kojom prožive ceo život. To je navika koja u sivo boji sate, dane, pa čak i ceo život. Dobra vest je da je izlečiva. Čak je i Dženet, kada je shvatila da je njena zavisnost od zabrinutosti počela davno pre nego što je njen prvi muž umro, bila voljna da poveruje da može biti izlečena. Telefonirala je Tomu i pozvala ga na večeru. Posle večere mu je priznala da je zbog svojih iracionalnih briga za njega prestala da ga viđa. Pitala ga je da li bi hteo da bude uz nju dok bude učila da prestane brinuti. On je bio oduševljen, i kroz manje od mesec dana ona više nije sebe mučila nepotrebnim brigama o smrti. U stvari, za tih mesec dana ona se izlečila od zavisnosti koja je trajala ceo njen život. Tokom petodnevne radionice za Zabrinute, Džon je naučio da se smeje svojoj fantaziji o domu za beskućnike. Kada su se njegova ćerka i zet vratili sa putovanja, dočekao ih je kao mnogo slobodniji i srećniji čovek. Merilin je iskoristila sadržaj svojih briga da bolje razume samu sebe. To je još jedna dobra vest za zavisnike od zabrinutosti. Ispi-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
15
tivanjem sadržaja svoje zabrinutosti ljudi mogu mnogo naučiti o svojim životima i početi da pronalaze načine na koje žele da se promene. Merilin je otkrila da joj je cilj bio da bude najbolja u predmetima koje nije volela i poslovima koji joj nisu donosili radost. Takode je shvatila da su njena zabrinutost i perfekcionizam bili njen način da izbegava stvarni kontakt sa drugim ljudima. Ona više nije zavisna od zabrinutosti, i danas je mnogo zadovoljnija i srećnija nego što je verovala da će ikada biti. Zavisnost od zabrinutosti je izlečiva. U ovoj knjizi ćete otkriti kako možete iskoristiti svoju zabrinutost da bolje razumete sebe i rešite lične probleme. Možete naučiti kako da upravljate svojom maštom i da je upotrebljavate u svoju korist, a ne za samomučenje. Pri tom se takode možete i dobro zabaviti, jer učenje i rad, pramena i zabava idu zajedno. Možete prestati da brinete danas, sutra ili za nedelju dana.
POGLAVLJE 2
Kako učimo zabrinutost
Niko se ne rodi Zabrinut. Zabrinutost je naučena reakcija koja zahteva sposobnost pamćenja, maštu i osećaj za vreme. Beba će zavrištati kada padne ili začuje preglasan zvuk, ali ona još uvek nema sposobnost da to pretvori u zabrinutost. Kasnije će svoju memoriju razviti dovoljno da se boji ponavljanja neprijatnog događaja. Tada će dete koje je imalo bolno iskustvo u lekarskoj ordinaciji plakati kad god vidi osobu u belom mantilu, ili će se otimati dok ga nose u ordinaciju. Kasnije, razvijanjem mašte, to dete će početi da izmišlja razloge za brigu zbog događaja koji se nikada nisu desili. Zvuči poznato? Džin leži sa čaršavom navučenim preko glave, ukočena, ne usuđujući se da se pomeri. Ako To bude videlo da je promolila glavu ispod čaršava, gotova je! To je neodređenog lica i oblika, i viri kroz prozor, skriva se u ormanu ili, najgore od svega, ispod kreveta. Ako se usudi i da se mrdne, To će krenuti u napad! Kad To ne bi postojalo, Džin ne bi morala da vrućim čaršavom pokriva celo telo i glavu, čak i kosu. Mogla bi se otkriti, otvoriti prozor i rashladiti na povetarcu. Umesto toga, ona leži prestravljena i paralisana zbog sopstvene mašte. Sada mora da piški. Posle nekog vremena usuđuje se da proviri ispod čaršava: u sobi je i dalje mrkli mrak. Nema nikakvog svetla, ne čuje se nikakav zvuk, a njoj se sve više piški. To je sigurno ispod kreveta i samo čeka da je zgrabi. „Mama, moram u ve-ce!" Srećom, mama odgovara: „Pa idi!" Znači živa je, tu, u susednoj sobi. „Ne mogu! Mrak je!"
UPRAVLJANJE BRIGAMA
17
O, kakav divan dom, kakva dobra, divna mama! Ona ulazi, dolazi do kreveta, i istog trenutka To je nestalo, pobeglo... sve dok Džin nije piškila a mama ponovo nestala. Džin je ponovo sama, ukočena od straha u vreloj letnjoj noći. Kada se sunce pojavi, To nestaje sa mrakom i Džin je slobodna od briga, - sve dok ponovo ne dode vreme za spavanje.
Osim što muči samu sebe izmišljajući brige koje se nikad nisu ostvarile, niti će se ostvariti, Džin takode brine i zbog lekara i bola. Kao malo dete u lekarskoj ordinaciji, ona brine u iščekivanju događaja koji će se neminovno desiti. Jednog leta je cela Džinina porodica dobila neke plikove, kao u Bibliji kada je Bog kaznio Egipćane. Nije bilo jasno zbog čega su bili kažnjeni. Džinina mama je rekla: „To ste vi, deco, doneli iz škole." Pre toga su „doneli iz škole" male boginje, zauške, osip, velike boginje, veliki kašalj. Sasvim dovoljno da se čovek zapita je li škola vredna rizika od zaraznih bolesti koje tamo vrebaju. U to vreme nije bilo antibiotika, te nije bilo ni brzog izlečenja. Umesto toga, svako popodne lekar je dolazio kod njih da iglom probuši te plikove i proveri da se nije neki pretvorio u čir, što je još gore od plikova. Možda on dolazi u kućne posete da se zaraza ne bi dalje proširila, ali verovatnije zbog toga što misli da drugi pacijenti ne bi mogli podneti silno vrištanje. Džin i njene četiri sestre, - mučene i plikovima i lekarom, kažnjene kao Egipćani, ali sigurno bez ikakvog razloga, - počinjale bi da vrište čim bi videle kako se lekarov auto približavaj njihovoj kući. Vriska bi prestala tek kada bi se poseta završila i lekarov auto nestao iz vidokruga. Onda bi male sestre prestale da vrište i ponovo se predale igri. Njima je sasvim jasna razlika između perioda zadovoljstva i perioda mučenja, i ne dozvoljavaju da jedan ometa drugi. Džin je, naprotiv, ceo dan zabrinuta: traži nove plikove i opipava stare, pokušavajući da odredi da li se suše ili se pretvaraju u čireve.
Neka deca počinju da brinu u mlađem, a neka u starijem dobu. Kut, kao i Džin, rano počinje da brine. Ona ima pet godina, treba da napuni šest, i jedva čeka da krene u prvi razred. Iako bi morala sačekati sledeću godinu, jer je tačno
18
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding dva dana mlada nego što kalifornijski zakon predviđa, njeni vaspitači u zabavištu i njena majka misle da je spremna za ovu godinu, pa su na vreme krenuli da je pripremaju. Prošle godine su je zbog toga upisali u privatno zabavište. O svemu tome se dosta razgovaralo kod kuće: da li je stvarno spremna, da li će je prihvatiti, da li će biti uspešna? Sve je bilo u redu: u zabavištu su je prihvatili, srećna je, misli da je spremna za školu, - kad, odjednom, noć uoči prvog dana škole, stvari počinju da se komplikuju. Prolazeći pored Rutine sobe, majka ju je čula kako jeca, i odmah utrčala unutra da vidi šta se desilo. „Šta ako ne budem mogla da nađem učionicu!?" „Pokazaće ti brat." ,,A šta ako ni on ne bude znao gde je!?" Rut je Zabrinuta: leži u krevetu i izmišlja priče kojima muči samu sebe. Majka kaže da će ići s njom sledećeg dana u školu i potom odlazi u svoju sobu. Nedugo zatim, ponovo čuje Rut kako jeca. „Šta ako ne budem mogla da nađem svoju klupu!?" Rut skoro celu noć provodi zamišljajući katastrofu i jecajući kao da se katastrofa upravo dešava. Sledećeg jutra u školu odlaze Rut, njena majka i njen brat, nalaze učionicu i Rutino mesto. Njoj se toliko dopalo sve što je tog dana radila u novoj školi da je usred večere zaspala sa srećnim osmehom na licu.
Izgleda da je njena osnovna briga bila: „Šta ako se pokaže da sam suviše mala za prvi razred?" Ali, pošto je svoju zabrinutost vezala za opipljive stvari, učionicu i klupu, prestala je da brine čim ih je pronašla. Džin je zaboravila i na epizodu s plikovima čim se izlečila, ali je narednih nekoliko godina brinula o svom noćnom To. Bilove školske brige više su ličile na traumu od bušenja plikova, pošto su bile zasnovane na realnosti. Njegovi problemi u školi trajali su duže od plikova i bili su dobra osnova za doživotnu zabrinutost da će biti neuspešan. Bil je sladak dečak, koji ranije nije imao problema sa sabiranjem i oduzimanjem, ali se operacija množenja pokazala kao nepremostiva prepreka. On i njegov otac su se stalno prepirali zbog nečeg
UPRAVLJANJE BRIGAMA
19
što je njegov otac smatrao jednostavnim zadatkom: učenje napamet tablice množenja od jedan do dvanaest. Bil je zapeo kod množenja sa šest i tu je zaglavljen već prilično dugo. Učiteljica je smislila igru koju je nazvala „bejzbol množenja". Deca se poredaju u dva reda, a ona servira loptu: „Koliko je četiri puta osam?" Odgovara igrač koji udara, i ako je odgovor tačan, on je na prvoj bazi. Tri auta i drugi tim ide napred. Kad god Bil treba da udara, čak i pre nego što mu učiteljica „baci" pitanje, on zna, a znaju i druga deca, da će izbaciti loptu u aut. Sad je opet red na njega, i deca su već počela da gunđaju. „Koliko je šest puta šest?" „Četrdeset?", nada se on glasno. Ponovo je izbacio u aut i vraća se pokunjeno na svoje mesto. Isto se dešava i kada učiteljica traži da napišu odgovore na zadatke koje je postavila na tabli. Skoro sva deca će resiti zadatak. On ne diže ruku, već skreće pogled i moli se u sebi da ga učiteljica ne pogleda. U nekim srećnim danima uspeva da se provuče kroz čas matematike a da ne izađe na tablu, da prođe bezbedno sve do geografije, koja mu već ide od ruke. Ali danas, danas je njegov najgori dan. Svi mašu rukama, a Džudi čak viče: Ja znam! Ja znam!" - ali učiteljica proziva njega. Bil izlazi na tablu kao osuđenik na smrt. Ništa neće vredeti ni ako napiše neki broj. Svi će mu se smejati. Postoji toliko brojeva na ovom svetu, kako da znaš koji je pravi? Bil čita zadatak napisan jasnim, savršenim učiteljičinim rukopisom: „5 x 5". Iako sav u očajanju, setio se da to zna. Zna množenje sa pet. Ali ne danas. „Pet puta pet", mrmlja tiho, ali mu nijedan odgovor ne pada na pamet. Kod kuće zabrinuto razmišlja o „bejzbolu množenja" i zadatku sa table, i što više misli o tome, to se gore oseća. Večera, televizija, ništa mu više nije zabavno, jer je uhvaćen u zamku beznadežnih briga o sledećem danu u školi. Mnoge brige imaju svoj koren u stvarnim događajima, kao što su bolni plikovi ili muke množenja. Druge predstavljaju strah od nepoznatog, kao što je prvi dan u školi. Rane izmišljene brige, kao što je Džinino To, nepoznatog su porekla, i teoretičari se baš dobro zabavljaju smišljajući objašnjenja koja će opravdati baš njihove teorije o ljudskom ponašanju. Možda oni koji brinu zbog To samo
20
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
nemaju tako očigledne traume, a možda su jednostavno skloni dramatizovanju. Džin više ne veruje u To, mada se iza pukotine u zidu možda krije serijski ubica. Ona je sada u trećem razredu, čita knjigu o šumskim požarima i trenutno je to više zabrinjava. Leži skupljena u krevetu, brine i planira kako da se spase kada bude gorelo sve drveće oko nje. Zamišlja kako trči koliko je noge nose, preskačući porušena stabla i kotrljajući se nizbrdo. Na gore ili na dole? Na dole, brže se trči. A šta ako je vatra u podnožju brda? Počinje da trči uzbrdo najbrže što može, ali već čuje pucketanje vatre. Ispred nje je potok, tu je spas! Skače u potok, nailazi na mesto gde je voda malo dublja, i u momentu kada vatra nailazi, uzima vazduh i zaranja. Vežba zaustavljanje daha nekoliko puta ispod čaršava. Baš je uzbudljivo pobedivati vatru, ali šta ako! Šta ako ne može da drži vazduh dovoljno dugo? Da li je bolje udaviti se ili izgoreti? Odlučila je da zagrebe mulj sa dna potoka i da njime premaže lice, a da diše kroz slamku. U njenoj sobi nema svetla, potpuna je tišina, ali ona i dalje u glavi čuje pucketanje vatre. Sada je previše velika da bi zvala mamu. Te tople letnje noći ona leži sklupčana ispod čaršava, sva ukočena od zabrinutosti. Šta ako je zamenilo To. Džin je Zabrinuta, a zna da su njene brige smešne, te o njima nikome ne priča. Znajući da je najbliža šuma udaljena osamsto kilometara, roditelji bi joj se smejali da znaju koliko brine zbog šumskih požara. Ona svejedno pati. Kasnije, kada je napunila dvanaest godina, u okviru kursa prve pomoći učila je spasavanje davljenika. Noć je, ona leži u krevetu i razmišlja o veštačkom disanju. Sama je i šeta pored jezera. Odjednom na površini vode ugleda onesvešćenog lepog neznanca, kome očigledno treba veštačko disanje. Uspeva nekako da ga izvuče na obalu. Proverava da nema nešto u ustima i da nije progutao jezik; okreće ga na stomak, stavlja svoje šake na njegova leda, naginje se napred prebacujući težinu na šake, sve radi tačno onako kako su je učili, i - upravo kad je priča počela da biva zanimljiva, javlja se njeno staro šta ako. Šta ako njemu treba veštačko disanje, ali mu je slomljena kičma: Džin se ponovo
UPRAVLJANJE BRIGAMA
21
naginje napred, baš kako treba, drži šake na njegovim leđima, prebacuje težinu napred izbacujući mu vazduh iz pluća da ga pripremi za oživljujući udisaj. Njeni pokreti ga odmah ubijaju zbog njegove slomljene kičme. Ne uspeva da izbaci tu scenu iz glave. Sledećeg dana je na času prve pomoći odmah pitala učitelja šta treba raditi ako je veštačko disanje potrebno osobi kojoj je slomljena kičma ili vrat. (Ovo se dešavalo više godina pre nego što je Crveni krst počeo podučavati veštačko disanje metodom „usta na usta".) Osamnaestogodišnji učitelj, koji je tek bio završio srednju školu i nakon letnjeg raspusta odlazio na koledž, a u koga je Džin bila potajno zaljubljena, odgovorio je da se to nikad ne dešava. Kada je ona insistirala, odgovorio je: „Kakve gluposti tebi padaju na pamet." Džin je totalno ponižena. Međutim, da bi izbacila to šta ako iz glave, njoj je i dalje potreban odgovor na pitanje: Šta treba raditi ako je neko slomio vrat ili kičmu, a potrebno mu je veštačko disanje?
22
POGLAVLJE 3
Ponavljanje porodičnog obrasca
Ponekad se čini kao da su svaki Bil i Džin i Rut na ovom svetu razvili sposobnost da bezrazložno brinu bez ikakve spoljašnje pomoći, već samo na osnovu događaja iz svog života, kao što su oni sa plikovima i tablicom množenja. S vremena na vreme, sva deca sa strepnjom zamišljaju budućnost. Niko nije prošao kroz detinjstvo a da nije očekivao neku buduću nesreću, čak i ako je to samo odlazak zubaru ili činjenica da će tata saznati da ste mu slomili čekić. Neka deca odrastaju sa pravim traumama. - Da li će tata ili mama doći kući pijani i zlostavljati me? Ko će voditi računa o meni, kad je tata otišao a mama umire? Juče su bombe ubile sve susede, a sutra će možda ubiti nas. - Deci koja odrastaju u zaista strašnim situacijama možda će zaista biti potrebna pomoć da se oslobode svojih ranih trauma, ali, neočekivano, ona ne odrastu obavezno u Zabrinute. Većina dece ne počne da brine zbog trauma iz detinjstva. Oni nauče da brinu zato što odrastaju slušajući i oponašajući Zabrinute oko sebe. Glorija, Džinina mama, raspolaže zadivljujućim asortimanom briga. U stvari, ona u svakom događaju u njihovim životima može da pronađe razlog za brigu. Džin ne može da se seti skoro nijedne porodične teme koja nije bila predmet brige. Ako je neko kasnio na večeru, to je možda zato što se desila nesreća. Kada su dolazili prijatelji, brige su varirale od toga da se niko neće pojaviti, do moguće katastrofe sa zagorelim šerpama ili nepospremljenom dečjom sobom.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
23
Jedna od njenih briga je bila tajna i posebna, i nju je delila samo sa Džin. To je bilo šta ako-, „Šta ako ne bude dovoljno novca za koledž kad bude vreme da se upišeš?" Džin je prvi put čula ovu brigu kada je krenula u osnovnu školu; tokom godina ona joj je postala toliko poznata da ju je mogla ponoviti od reči do reči, u svim varijacijama. Priča bi počela opisom radosti studentskog života. Glorija je sa nemačkim prezimenom odrastala u Americi u periodu nepogodnom za takva prezimena - posle Prvog svetskog rata. Ali kada je došlo vreme da upiše koledž, rat je bio gotov i prezime joj više nije pravilo probleme. Završila je sa odličnim uspehom, upoznala Lesa, Džininog oca, i četiri godine provela kao princeza u studentskom domu koji joj je ličio na zamak, Na koledžu je išla na plesove, žurke, vožnje čamcem, i učila englesku književnost. Džin je videla studentski dom i obližnje jezero, a od Glorije je saznala da je ići na koledž vredno svih kasnijih muka u životu. Pošto bi joj opisala koledž, Glorija bi uzdahnula, privila Džin uz sebe, i počela da priča o Velikoj depresiji. „Šta ćemo raditi ako se Depresija nastavi?" Podsetila bi Džin da bi tada porodični posao izdavača novina propao, baš kao što su i banke propale. „Ako nam novine propadnu, kako ćete ti i tvoje sestre ići na koledž?" Realno, ovo je bila neobična zabrinutost. Džin je od studija bila godinama daleko. Osim toga, Gloriji i Lesu je posao išao sasvim dobro. U zamenu za besplatno objavljivanje reklama u novinama dobijali su besplatne namirnice, besplatnu uslugu pranja, odeću, karte za bioskop, pa čak i besplatno letnje kampovanje za Džin i njenu mladu sestru. Glorijin ujak Adolf slao je novac, a njena majka je sa tetkom Idom šila svu odeću koju nisu mogli nabaviti u radnji. S obe strane u porodici bilo je dovoljno novca da se održe bilo koje male nedeljne novine, čak i u tim najgorim vremenima. Međutim, Džin nije smatrala tu zabrinutost neobičnom, jer deca na roditeljske brige ne gledaju kritički. Sasvim sigurno, činjenice nisu zaustavile Glorijinu zabrinutost. Neprekidno je pričala na koje sve načine mogu postati siromašni i zbog čega je važno da Džin ide na koledž. Obe bi razmišljale o stvarima koje bi mogli prodati i poslovima koje bi uzalud tražili. Konačno bi stigle do kraja priče, koji bi uvek sadržao isto dramatično tragično rešenje situacije žrtvovanjem za koledž. Glorija bi rekla: „Ako budem morala, radiću kao pralja i ribaću podove!" I Džin i Glorija
24
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding su znale da je ovo krajnje žrtvovanje, pošto su obe prezirale kućne poslove. Tokom tih godina dok su zajednički brinule, Glorija nikada nije morala da radi nijedan od ovih poslova, - pošto je podove ribala kućna pomoćnica, a pranje veša su imali besplatno. Džin je u početku cenila ljubav koja je stojala iza tog zamišljenog žrtvovanja; međutim, kasnije joj je postalo dosadno i počela je da se ljuti. Ona jeste bila zavisnik od zabrinutosti kao i majka, ali brinući o požarima i slomljenim vratovima, sigurno nikad nije završavala dobrovoljno se prijavljujući da riba podove.
Godinama kasnije Džin je shvatila jedan razlog Glorijine neprestane zabrinutosti. Sve je počelo od žbuna kupina i druge žene velikog ujaka Adolfa, kojom se oženio nešto pre nego što se Džin rodila. Glorijina i Adolfova porodica su tog leta išle zajedno na odmor. Jednog popodneva Glorijina mama je videla Glorijinog oca kako se ljubi sa ujka Adolfovom ženom u kupinjaku. Ta jedna scena, u vreme kada je vernost smatrana neprikosnovenom vrednošću, bila je dovoljna da Glorijina majka počne da brine da će biti napuštena. Cesto bi pitala Gloriju, „Ako nas tvoj otac ostavi, s kim bi izabrala da živiš, s njim ili sa mnom?" Glorija i njena mama su su celo Glorijino detinjstvo provele brinući da će biti ostavljene. Glorija je tu priču ispričala Džin veče uoči šezdesete godišnjice braka svojih roditelja. Džin se pitala kakve je to priče slušala njena baka kada je bila mala, pa je naučila da bude Zabrinuta. Postoji mnogo načina na koje roditelji pozivaju svoju decu da brinu. Proverite da li vam neki od navedenih poziva na zabrinutost zvuči poznato. „Šta ako..." „Nikad se ne zna kada će grom udariti!" Jednog dana nećeš imati toliko sreće!" „Vodi računa!"" „Budi na oprezu!" „Nesreća nikad ne dolazi sama!"
UPRAVLJANJE BRIGAMA
„Tek kada postaneš mama videćeš šta je briga!" „Ako se osećaš suviše dobro, sigurno će te nešto loše snaći!" „Covek prosto mora da brine o..." „Kada se čini da sve ide dobro, tada počni da brineš!" „Razboleću se od brige za vas, deco!" „Ovaj posao je jedna velika briga!" „Nevolja dode kad se najmanje nadaš!" „Prosto je ludo ne brinuti o..." „Budite mirni, deco. Tata je zabrinut zbog nečega." „Ako ne brineš znači da te baš briga." „Taman kad pomisliš da je sve kako treba, desi se nešto loše." „Ako očekuješ najgore, nikada nećeš biti razočaran." „Mala deca, mala briga - velika deca, velika briga." Oko ovakvih i sličnih iskaza porodice pletu svoje obrasce večite zabrinutosti. Da li se neki od sledećih uklapa u vaša porodična uverenja? • • • • • • • • •
Zabrinutost pomaže da se tvoje brige ne obistine. Drugi ljudi uzrokuju tvoje osećanje zabrinutosti. Događaji uzrokuju tvoje osećanje zabrinutosti. Ako ti je do nekog stalo, bićeš zabrinut. Ako nekog voliš, bićeš zabrinut. Ako si osetljiv, bićeš zabrinut. Ako si inteligentan, bićeš zabrinut. Ako si odgovoran, bićeš zabrinut. Ako si human, bićeš zabrinut.
26
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Uprkos ovim pozivima na zabrinutost, ne morate se predati. Ali, pre nego što prestanete da brinete, resite test zabrinutosti i pročitajte poglavlja koja slede u drugom delu knjige da biste videli zašto ste odabrali baš te određene brige. Na osnovu svojih briga možete pronaći svoje tipične „zastoje", teme u kojima se obično „zaglavite" u zabrinutosti. Naučićete kako da se „odglavite" i napravite značajne promene u sebi. Zatim ćete u trećem delu naučiti kako da se oslobodite stalne zabrinutosti.
Deo II
i
POGLAVLJE 4
Test zabrinutosti:
Stotinu pitanja o brigama i šta one za vas znače
Test koji je pred vama pokazaće vam vaše obrasce zabrinutosti, to jest skupove briga grupisanih oko jedne centralne teme. Kada otkrijete svoje obrasce, bolje ćete razumeti sebe i moći ćete da promenite svoj život. Da li ste se ikada pitali zašto o nekim stvarima brinete, dok vam neke druge i ne padnu na pamet? Naravno, zabrinuti ste kada znate da će se desiti neki traumatičan događaj, kao na primer da vam predstoji operacija ili da ćete izgubiti posao. Te brige su vaša reakcija na realne probleme u životu. Ali vaša zabrinutost takođe može biti reakcija na odluke koje ste još odavno doneli o sebi i drugima.1 Davno su nam rekli ko smo i šta smo: „mamin pomagač", „tatina najslađa devojčica", „najpametnije dete na svetu", „nezgoda koja 1 Koncept rane odluke ili skriptne odluke je jedan od osnovnih koncepata u transakcionoj analizi. Teorija životnog skripta objašnjava kako dete pod uticajem poruka koje dobija od značajnih drugih iz svoje okoline (skriptne poruke) ili samostalno, donosi skriptne odluke. Reč je o detetovim pogrešnim zaključcima o važnim životnim pitanjima. Ove zablude o sebi, drugim ljudima ili svetu dete ugrađuje u svoj pogled na svet kao dokazane istine i više se ne vraća da bi ih proverilo. Umesto toga na ovim temeljnim „istinama" gradi svoju sistem i organizuje svoj život. To u kasnijem životu donosi probleme u onom aspektu života u kojem se reflektuje data rana zabluda. Guldinzi insistiraju na izrazu odluka da bi ukazali da je moć odlučivanja u osobi, kako u detetu koje je pogrešno odlučilo, tako i u odrasloj osobi koja u sadašnjosti može osvestiti svoju skriptnu odluku, uvideti da je pogrešna, odbaciti je i umesto nje doneti novu, ispravnu odluku. To je suština onoga što su nazvali terapija novom odlukom, [prim. redaktora]
30
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
se omakla", „dobro dete koje vodi računa o sebi", „radost", „patnja", „slatka lutkica", „žestok momak". Veoma rano u životu počinjemo da usvajamo ono što drugi o nama kažu. Na osnovu tih ranih iskaza, kao i na osnovu mnogobrojnih i raznovrsnih dogadaja te genetskih predispozicija, donosimo pozitivne ili negativne odluke o sebi. Mnoge od tih odluka su pozitivne, kao na primer: ,Ja sam posebna", „Mene je lako voleti", Ja najbolje čitam u razredu", ,Ja sam dobar radnik". Takode se donosi mnogo pozitivnih odluka o drugima, na primer: „Nastavnici su dobri i pomažu mi da budem pametna", „Moj tata je moj dobar drug", „Pomažem svom bratu i on pomaže meni". Međutim, tu su takode i negativne odluke, kao na primer: „Nikada neću dobiti ono što želim", „Važan sam samo kada brinem o drugima", „Nešto nije u redu sa mnom", „Neću nikada plakati, jer ja sam dečak". Možda ste i o drugim ljudima doneli negativne odluke, kao što su: „Ne možeš verovati očevima, jer te oni uvek napuste", „Drugi ljudi nisu dobri jer imaju drugačiju boju kože", „Drugi ljudi su pametniji od mene", „Bolje da se igram sam ako ne želim da budem povreden, jer drugi ljudi su opasni". Obrasce zabrinutosti nećete naći kod pozitivnih odluka, osim ako nešto zaista krene naopako. Devojčica koja je odrasla sa odlukom „Moj tata i ja smo drugari" jeste zabrinuta kada njen otac čeka rezultate biopsije, ali joj se neće u glavi rojiti brige o njegovom zdravlju kada je očigledno zdrav, - osim ako nije donela i neke negativne odluke, kao što su „Meni će tata uvek biti potreban, jer ne mogu sama" ili „Moram biti savršena da bi tata bio živ". Ove rane odluke mogu upravljati našim životima, čak i ako se uopšte ne sećamo da smo ih ikada doneli. Kao što smo naučili pravila vožnje i nastavili da ih automatski sledimo, tako i kroz život možemo prolaziti automatski, koristeći odluke koje smo usvojili u detinjstvu. To je kao da ste u detinjstvu obukli tesnu košulju i zaboravili da je ikad više skinete. Jedan od najboljih načina da otkrijete koje ste rane odluke doneli jeste da istražite svoje sadašnje brige.
31
UPRAVLJANJE BRIGAMA
Frojd je snove nazvao kraljevskim putem ka nesvesnom. Brige su kraljevski put ne samo ka nesvesnom već i ka svesnom. Kao i snove, i brige pišete nesvesno, a za razliku od snova, njih pišete dok ste budni, tako da je uključen i vaš svesni um. Čak i kada su njihovi nesvesni delovi pisani „šifrovano", možete lako naučiti da ih dešifrujete. Vaše brige vam bolje od snova mogu otkriti šta se dešava u vašoj psihi. Kada postanete svesni šta se dešava, možete skinuti tu usku košulju kakvog god da je kroja. Sledeća poglavlja će vam pokazati kako to da uradite. Ali prvo da uradimo test.
Test zabrinutosti Ovo je lista stotinu najčešćih briga, sa brojevima uz svaku. Kada naiđete na brigu sličnu svojoj, zapišite broj pod kojim je navedena, kao i brojeve koji stoje uz njen opis. Na primer: „1. Zabrinut sam kada treba da tražim povišicu." Ako ste zabrinuti kada treba da tražite povišicu, unapređenje ili drugi posao, zapišite „1" i zatim „12, 16, 18". Kad budete završili, pročitajte objašnjenje koje sledi test. 1. Zabrinut sam kada treba da tražim povišicu. 12, 16, 18. 2. Kada sve teče kako treba, ja počnem da brinem. 9, 11. 3. Zabrinut sam da sa mnom nešto nije u redu. 8, 13, 15. 4. Bolujem od ozbiljne bolesti i zabrinut sam zbog toga. 20, 21. 5. Brine me što ću dobiti bore. 5, 96. Brine me odlazak u raj. Kako ću se opredeliti između moja dva muža, kada će oba biti tamo? 9 7. Iako za to nemam osnova, bojim se da ću dobiti sidu. 6, 9.
32
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.
Imam sidu i brine me moja budućnost. 21. Zabrinut sam da me niko nikada neće voleti. 17. Brine me novac (imam ga dosta). 9, 11, 18. Zabrinut sam za situaciju na berzi. 9, 10, 11. Brine me novac (nemam dovoljno za osnovne potrebe). 10, 19. Zabrinut sam za svoju odraslu decu. 9, 14. Brine me kakva će biti moja mala deca kada odrastu. 9, 11, 14. Brinem se da će me partner ostaviti. 12, 15, 16, 17. Brinem se da se neću uklopiti na poslu. 10, 12, 13, 18. Brine me da će me ljudi videti kako crvenim. 8, 12 13, 15. Brinem se da ću ponovo biti silovana. 20. Brinem kada treba da govorim u javnosti. 10, 12, 15. Brinem se da me ljudi neće prihvatiti. 13, 15. Brinem da me neko ne prevari. 17, 18. Brinem da će me ljudi voleti samo zbog mog novca. 13, 17, 18. Zbog svojih briga poželim da sam mrtav. 19. Zabrinut sam zato što ne znam šta da radim. 7,10,
19, 21.
25. Brinem jer imam posla više nego što mogu da postignem. 10, 14. 26. Brine me kako izgledam dok plešem sa svojim partnerom. 9, 14. 27. Brinem se zbog bolesti koje nemam. 9, 15. 28. Brinem se zbog bolesti od kojih bolujem. 21. 29. Brine me da ne brinem dovoljno. 5, 6, 9.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
30. Ne znam, mnogo brinem, a moje brige su nejasne. 5, 6, 7. 31. Brinem se što se moj partner ne dotera. 14. 32. Brinem da ljudi neće uraditi ono što su rekli da hoće. 9, 14, 16. 33- Brinem se da će neko doći u posetu kada kuća nije sređena. 7, 14. 34. Brine me šta će biti sa mnom kada ostarim i budem bespomoćan. 9, 14, 20, 21. 35. Brinem da ću završiti kao prosjak, zato što ne umem da se izdržavam. 5, 6, 7, 11. 36. Brine me da li ću biti dobar u sledećoj igri. 11. 37. Brine me da li dobro izgledam. 5, 13, 17. 38. Brine me da li sam dobar ljubavnik. 15, 17. 39- Brinem se da ću umreti pre nego što moja deca odrastu. 9, 14, 21. 40. Brine me da će moja zdrava deca umreti pre mene. 941. Brinem se da se moj novi nameštaj neće uklopiti u raspored u stanu. 11. 42. Danas je sve u redu, ali šta će biti sutra? 9. 43. Brinem da me moji prijatelji u stvari ne vole. 13, 15, 18. 44. Brinu me događaji u svetu, iako u stvari i ne znam šta se događa. 6. 45. Brinem se da će se desiti još jedan zemljotres (tornado, poplava itd.). 5, 20. 46. Brine me da će me neko tužiti za nešto. 9, 17. 47. Brinem se da nisam kao drugi ljudi. 12, 13, 15. 48. Brine me što ne znam šta želim. 14, 16. 49. Brine me što nemam dovoljno prijatelja. 13, 17.
33
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
50. Brinem se što ne mogu da pronađem partnera koga ću voleti. 17. 51. Brinu me moje ocene (koje su zasad dobre). 11. 52. Brinu me moje ocene (koje nisu dobre). 5, 6, 10. 53. Brinem se da će biti pogrešno šta god da uradim. 6, 7, 15. 54. Brine me što pušim. 19. 55. 56. 57. 58.
Brine me što moji rođaci puše. 14, 16. Zabrinut sam zbog atomske bombe. 9, 18, 21. Brine me da sam pogrešno obračunao porez. 6. Brinem se da je drugima bolje nego meni. 5, 6, 10, 11.
59- Brine me da li sam kupio kaput odgovarajuće boje. 7, 11, 16. 60. Brinem o prodaji kojom rukovodim. 11, 12. 61. Razmišljam o svojim brigama, ali se zbog njih ne osećam loše. 8. 62. Kada sam zabrinut, postanem toliko tužan da plačem celo popodne. 19. 63. Zabrinut sam kad god treba da napravim neki izbor. 7, 16. 64. Zabrinut sam za svoju porodicu (realistično). 14, 20, 21.
65. Brine me da li sam srećan koliko bi trebalo da budem. 9, 14, 17. 66. Brinem se da ne razočaram svoju porodicu. 5, 15. 67. Brine me da se neću dopasti drugim ljudima. 13, 15. 68. Sve moje brige su potpuno logične. 8. 69. Brine me da moj auto (bojler, krov) neće biti popravljen kako treba. 12, 19.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
70. Brine me da im se neću dopasti ako uradim po svom.
12, 16.
71. Bojim se da ću dobiti infarkt ako ne budem vežbao više nego sad. 9, 11, 14, 15. 72. Bojim se da me ljudi neće voleti ako ne prestanem da kasnim. 5, 7, 17. 73. Brine me da li ću izabrati karijeru pre no što bude prekasno. 5, 6, 7, 10. 74. Brine me da nikada neću imati brak ako ne počnem da se viđam s nekim. 15, 17. 75- Brinem se da moja omiljena dobrotvorna ustanova ne dobija dovoljno novca. 8, 15. 76. Brine me da ću dobiti karijes ako ne počnem da čistim zube koncem. 5, 9. 77. Brine me da ne činim dovoljno za svoje unuke. 14. 78. Brine me što pijem. 19. 79. Brine me što članovi moje porodice piju. 14, 20, 21. 80. Kada brinem, osećam kao da se polako ubijam. 19. 81. Brine me da šta god da radim nije dovoljno dobro.11, 19. 82. Drugi brinu moje brige. 5. 83. Brine me što imam pet kilograma viška. 5, 6, 9. 84. Bojim se da će moja porodica zaboraviti na moj rođendan. 16. 85. Brine me život uopšte. 9, 1986. Zabrinut sam za svet, a nikad za sebe. 8, 14, 16. 87. Mogu da iskoristim svaku staru brigu da se deprimiram. 19. 88. Brine me moj visok pritisak (ili neki drugi zdravstveni problem), ali ništa ne preduzimam u vezi sa tim. 19.
35
36
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
89. 90. 91. 92.
Bojim se da će mi provaliti u kuću. 6, 7, 9. Bojim se da će mi ponovo provaliti u kuću. 20. Nikad u životu nisam bio zabrinut. Brinem da će se ponovo desiti neke loše stvari koje su se već desile. 20.
93. Brinu me stvari za koje znam da će se obistiniti. 21. 94. Brine me da ću ostati sam kad ostarim. 9, 17. 95. Brinem zbog požara u kući, provala, silovanja, napada i sličnih stvari. 5, 9, 17, 18, 20. 96. Brine me kandidat za koga sam glasao. 14, 16. 97. Brine me šta se dešava u drugim delovima sveta. 9, 14, 21. 98. Brinem se da ću jednog dana pokazati svoju ljutnju. 8. 99. Brinem da ću se rasplakati ako budem tražio ono što želim. 8, 16. 100. Brinem se da moj nos (penis, butine, kosa itd.) nije kao kod drugih ljudi. 13, 15. Ako razmišljate o bilo kojoj od ovih briga ali nemate emocionalnu reakciju, brojevima koje ste zapisali dodajte broj osam. Ako ste depresivni dok brinete, dodajte devetnaest. Ako brinete zato što vam se slična briga ostvarila, dodajte broj dvadeset. Ako ste sigurni da će se vaša odredena briga ostvariti, dodajte broj dvadeset jedan. Kada završite, izračunajte koliko ste puta zapisali isti broj. Ako ste neki broj zapisali samo jednom, možete ga ignorisati. Ako ste neki broj zapisali dva ili tri puta, to može biti vaš tip briga. Ako ste neki broj zapisali više od tri puta, možete biti sigurni da je to grupa briga koju je važno da razumete.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
37
Brojevi koje ste zapisali ukazuju na poglavlja ove knjige, u kojima se govori o odredenim tipovima zabrinutosti. Ako želite, počnite sa poglavljima koja se tiču vas. Svako poglavlje počinje navođenjem nekoliko tipičnih briga, a zatim se objašnjava njihova veza sa ranim odlukama koje ste doneli o sebi i drugima. Svako poglavlje se završava predstavljanjem efikasnih metoda za promenu tih odluka. Metodi oslobađanja mogu izgledati suviše jednostavno, ali ih svejedno isprobajte. Oni vam mogu biti od velike pomoći. Staviše, možete otkriti da vam naši predloži u poglavljima koja slede mogu pomoći da unesete stvarne promene u svoj život. Pošto budete pročitali poglavlja koja se odnose na vas, možda ćete želeti da pročitate i ostala poglavlja u ovom delu kako biste saznali više o ranim odlukama koje su doneli drugi. Zatim ćete, u trećem delu, naučiti kako da dobro iskoristite te brige u svom životu, da biste ih se zatim oslobodili.
38 POGLAVLJE
5
Odrasti
„Ponekad pomišljam da se vratim na koledž, jer je tamo baš bilo zabavno. A onda počnem da brinem: šta ako ne budem želeo da ga završim? A ako opet odustanem, moj stariji brat će stvarno poludeti, jer on plaća moje školovanje." „Najviše se brinem zbog svojih bora. Zabrinjava me starenje. Ne mogu da podnesem pomisao da ću ostariti!" „Otkako je Tom umro, stalno brinem. Ništa ne znam o osiguranju, kolima ili bilo čemu drugom. Brinem da će se sve raspasti. Nema nikog da vodi računa o stvarima." „Nikad ne moram da brinem, moj partner je zabrinut sasvim dovoljno za oboje." „Moja najbolja prijateljica se odselila, i sad sam zabrinuta sve vreme. Ona je vodila računa da ja sve radim kako treba. Bez nje jednostavno ne znam šta da radim."
„Nikad nisam odrastao" Ljudi koji su usvojili poruku-zabranu „Nemoj da odrasteš", možda su bili najmlađi u porodici ili su bili jedinci prezaštićujućih i razmažujućih roditelja.2 Oni su obično lepi, srećni i prijatna razbibriga 2 Time što su definisali i sistematizovali tipične poruke kojima roditelji i dragi autoriteti negiraju neko ljudsko pravo svoje dece, Meri i Bob Gulding su dali veliki doprinos onom delu teorije transakcione analize koja se naziva teorija životnog skripta. Ove poruke se nazivaju skriptne zabrane. Svako dete ima pravo da bude onih godina koje zaista ima. Međutim, poruka „Nemoj da odrasteš" zabranjuje detetu da bude svojih godina, a naređuje mu da se ponaša mlade nego što jeste. Ovim porukama roditelji skriptiraju ili programiraju svoje dete jer doprinose da ono shvati da ga vole samo onda kada
UPRAVLJANJE BRIGAMA
39
od svih briga i problema sa kojima se suočavaju ostali članovi porodice. Ti „mladi" dobijaju ljubav zato što su slatki, a ne zato što su kompetentni. Niko im ne kaže: „Kako ti dobro vodiš računa o sebi!" niti „To je bio težak posao, a ti si ga zaista dobro obavio". Njih guše sa „Uradiću to umesto tebe" umesto „Možeš ti to i sam". Kada im roditelji govore o budućnosti, kažu: „Možeš biti sve što poželiš" umesto „Moraš naporno raditi kako bi mogao da nadeš dobar posao". Kada pričaju o svojim brigama, očekuju da im neko drugi pronađe rešenje. „Nemam odgovarajuću haljinu za tu zabavu", reći će ona. A tatica će odmah skočiti: „Ne brini, dušo, tvoj tata će ti kupiti haljinu." Roditelji i prijatelji kažu: „Ona nema nikakvih briga!" Te ljude koji nikad ne odrastaju zovemo Petar Pan ili Mala Princeza. Oni mogu prolaziti kroz život bez nekih većih briga sve dok imaju mamicu, taticu, Vendi ili velikog batu da o njima vode računa. Njihove brige počinju kada njihovi dušebrižnici umru ili izgube interesovanje. Razmažujući roditelji mogu odlučiti da se presele u naselje bogatih penzionera i prestanu da izdržavaju svog tridesetogodišnjeg sina. Saopštavaju mu neprijatne vesti da će, ako želi da nastavi školovanje do drugog doktorata, morati sam da se finansira. Vendi se pridružuju grupama za emancipaciju žena i razvode se od svog Petra Pana. Velike bate počinju da se interesu ju za sopstvenu decu. Tatice napuštaju Male Princeze kako bi se oženili nekom interesantnijom ili mlađom i samim tim savršenijom princezicom. Kada život postane težak, oni ili nađu nove dušebrižnike ili se
preplavljuju brigama. Brige im nisu ni od kakve koristi, zato što ih
koriste kao zamenu za delanje. Jedan zbunjeni mladi čovek koji je upravo izbačen sa koledža kaže: „Ali ja sam se baš brinuo zbog
se ponaša detinjasto, a da ga ne vole ili ga manje vole kada se ponaša u skladu sa svojim stvarnim uzrastom. Želeći da bude prihvaćeno i voljeno, dete odlučuje (skriptna odluka) da će ostati detinjasto. Iako dete često kasnije zaboravi skriptnu odluku koju je donelo, ona ostaje aktivna na nesvesnom nivou, kao neko pravilo koje dete sprečava u odrastanju. Takva osoba se i u kasnijem životu drži svoje skriptne odluke, tako da i kao odrasla osoba nikada psihološki ne odraste već se ponaša infantilno. Detinjasto treba razlikovati od detinjeg ponašanja odraslih ljudi koje je prikladno situaciji i koje je u funkciji ego stanja deteta. [prim. redaktora]
40
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
ispita!" To znači: kada bi na ovome svetu bilo neke pravde, dobre ocene bi se dobijale i na osnovu toga koliko smo bili zabrinuti, a ne samo za dobro pripremljen ispit. Jedan drugi mladić koji nije uspeo na koledžu kaže: „Pretpostavljam da je trebalo da budem zabrinut", kao da bi to resilo sve probleme. Infantilna osoba koja je majka, brine se da neće imati novca da kupi deci Božične poklone, ali se ne trudi da ih sama napravi, niti ide na rasprodaje da bi kupila ono što može da priušti. Ona misli da je samim tim što je brinula uradila sve što se od nje može očekivati. Neki ljudi će se složiti s njom i reći: „Sirota, kako se samo brine zbog poklona!" Neko će se možda čak toliko sažaliti da će kupiti poklone za njenu decu. Brige detinjastih odraslih ljudi su u stvari varijacije na temu Ja sam bespomoćan", što pojačava njihovo uverenje da ne mogu ništa da urade kako bi se zaštitili. Kao stariji, preterano brinu o borama, sedoj kosi, i svakom drugom znaku da njihova tela stare. Neko vreme će se protiv toga boriti farbanjem kose, plastičnom hirurgijom, dijetama i vežbanjem, ali će nastaviti da brinu zbog znakova starenja. Odbijanje nekih ljudi da sazru usmereno je isključivo na njihova tela. Oni su uspešni u svom poslu, nije im potrebna pomoć drugih, i jedini znak da su se ovde zaglavili jeste njihovo odbijanje da prihvate i vole sebe dok stare.
„Nastavljam da odrastam" Ako ste i vi Petar Pan ili Mala Princeza, priznajte sebi da ste već počeli da odrastate i menjate se, samim tim što ste čitali sve dovde. Prisetite se svojih vrednosti. Naučili ste da se igrate i zabavljate, spoznali ste radost kao dete, i niste od malih nogu sagorevali od teškog rada. Umete da budete oduševljeni, mladi i zabavni, a sve te osobine su vredne divljenja. Voleli ste da duvate balone i igrate igrice umesto da kosite svaki travnjak u susedstvu za mizeran džeparac.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
Zanimljiv ste prijatelj i umete da naučite i ženske i muške Vendi da lete. Ako ste dozvolili da vas sadašnja situacija ili vaša zabrinuta predviđanja budućnosti otrgnu od uživanja u životu, vreme je da sebi s ljubavlju dozvolite da ponovo otkrijete radosnog sebe. Setite se da ste bili voljeni. Možda to niste sve vreme osećali kao ljubav, jer je ljubav koju ste dobijali možda bila skrivena pod gomilom saveta, ali uprkos tome ostaje činjenica da jeste bili voljeni. Jedino oni koje roditelji vole dobijaju dozvolu i ohrabrenje da ostanu mladi. Da li ćete voleti sebe kada svoj rast i razvoj uzmete u svoje ruke? Dozvolite sebi da se prisetite kakvi ste bili kada ste učili nešto novo. Prisetite se svog oduševljenja kada ste naučili da plivate, čitate, vozite bicikl. Setite se kada ste prvi put napravili kućicu za ptice, vozili rolere ili instalirali program na računaru. Ako ne možete ničega da se setite, zamislite jednu scenu gde ste ponosni na neko svoje postignuće. Pretvarajte se da ste to dete i vežbajte da kažete: „Uspeo sam!" Osetite uzbuđenje zbog uspeha i čestitajte sebi što ste to uspešno obavili. Možda ćete poželeti da „ponovo podignete" sebe u mašti. Počnite od vremena kada ste naučili da hodate i pretvarajte se da se toga sećate. Posmatrajte u mašti sebe kao bebu, kako se teturate s jednog na drugi kraj sobe i kako oduševljeno pljeskate rukama od sreće što umete da hodate. Zamislite da je ta beba pala, a zatim ustala bez ičije pomoći. Čestitajte joj i dozvolite sebi da osetite radost što će ta beba nastaviti da raste, uči i radi razne stvari. Svake noći, pre nego što zaspite, zamislite da je beba godinu dana starija i u mašti proživite ili zamislite postignuća svojstvena tom dobu. Čestitajte sebi zbog tih postignuća i nezavisnosti. Dok sebe „podižete" može se desiti da se setite scene u kojoj je vaš rast bio osujećen. Džun se seća da se jedna takva scena odigrala kada je imala dvanaest godina. Džun sedi u svojoj sobi i skraćuje suknju. Kako je to za nju potpuno nova aktivnost, strašno je koncentrisana da to uradi kako tre-
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding ba. Nikada nije marila za dužinu suknje, pošto su joj odeću birale mama i sestra. Međutim, ona danas želi da ima kratku suknju kao što nose srednjoškolke, i zato skraćuje jednu od svojih starih sukanja. Ona misli da je dovoljno velika da se oblači kao tinejdžerka i jako želi da izgleda moderno. Trudi se da brzo šije kako bi završila pre nego što bilo ko išta primeti. Usred porubljivanja u sobu ulazi njena starija sestra. Džun se seća te scene kao da se juče desila. Njena sestra viče: „Šta to radiš? Pogledaj kako upropaštavaš svoju suknju!" i pokazuje joj kako je prejako zategla konac. Džun gleda u nabore na porubu i počinje da očajava. Oseća kako joj se oči pune suzama. Njena sestra rašiva porub i kaže: „Ostavi, ja ču popraviti. Ionako ne bi dobro izgledala u kratkoj suknji. Suviše si niska." Džun diže ruke i nastavlja da bude slatka poslušna mlada ćerka.
Kada je Džun prepoznala tu scenu kao priču svog života, odlučuje da se promeni. U svojoj mašti, ona kaže toj dvanaestogodišnjakinji: „Tvoja sestra nije u pravu. Ti nisi suviše mala! Iglu u ruke i porubi tu suknju!" Džun zamišlja novi kraj te scene, a zatim traži šta želi da promeni u svom sadašnjem životu. Ako otkrijete takve scene, kažite sebi da ne morate biti zaglavljeni. Napišite novi kraj i razmislite kako biste to mogli primeniti na svoj stvarni život. U mašti možete razgovarati sa roditeljima, braćom ili sestrama o svojoj novoj odluci da rastete i razvijate se. „Neću da ostanem zaglavljena u osmoj godini. Iako ste me tada najviše voleli, ja idem dalje." „Pokušala sam da ostanem adolescent zato što mi je u to vreme bilo divno. Ali ne više. Prerasla sam te godine." Možda drugi i dalje žele da budete bespomoćni. To je njihov problem. Nemojte sabotirati sebe verujući kako se ne možete promeniti sve dok drugi ne počnu drugačije da se ponašaju prema vama. Možete se promeniti bez obzira na to šta radi bilo ko iz vašeg okruženja. Danas, kada završite čitanje ovog poglavlja, dozvolite sebi da tragate za rešenjima, a ne za razlozima za brigu. Pohvalite sebe za bilo šta novo što ste danas naučili ili uradili. Ako želite, možete smisliti potpuno nove oblasti u kojima želite da se okušate. Jedna
UPRAVLJANJE BRIGAMA
3
žena je sebi za sedamdeseti rodendan kupila računar i angažovala studenta informatike da je nauči kako se koristi. Jedna druga žena je počela da se zanima za automehaniku. Jedan čovek je kupio šivaću mašinu i počeo da pravi „životinje koje nikada nisu postojale a trebalo bi", i poklanja ih centrima za zbrinjavanje dece. Mnogi ljudi su se angažovali u stvarima koje su im važne. Za koji napredak biste vi sebe pohvalili? Neki ljudi koji su ostali nezreli nagomilali su ozbiljne životne probleme zato što nisu naučili da vode računa o svom tekućem računu, da se izdržavaju, ili budu roditelj kakav je njihovom detetu potreban. Ako se to i vama desilo, najpre rešite svoje najvažnije probleme kako najbolje umete. Možda će vam biti potrebna stvarna pomoć, a ne nazovipomoć koju ste obično dobijali. Važan aspekt rasta i razvoja jeste pronalaženje i prihvatanje profesionalne pomoći lekara, pravnika, bankara, psihoterapeuta i drugih stručnjaka. Profesionalne pomagače birajte veoma pažljivo, ali jurnite prema najbližem izlazu ukoliko se ponašaju previše pokroviteljski ili pokušaju da razmišljaju umesto vas. Ako ste od onih koji brinu zbog svog fizičkog izgleda zato što želite da izgledate kao da imate šesnaest godina, dugujete sebi da se radujete i cenite sebe što ste u godinama u kojima ste. Kako ćete to uraditi? Kako ćete sebi dati do znanja da svako doba ima svojih prednosti? Jedan od najlepših aspekata zrelosti je što možete da cenite upravo godine u kojima ste. Možete se pogledati u ogledalo i videti prijatelja. Pokušajte. Otiđite do ogledala i nasmešite se, recite sebi: „Zdravo, prijatelju."
44
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
POGLAVLJE 6
Razmišljati
„Uh, ne znam, pretpostavljam da me brine to što ne napredujem. Trebalo bi da planiram. Treba da smislim kako da nađem bolji posao, ali ne mogu da osmislim šta treba da radim." „Brine me poreska kontrola, znate. Ne znam zašto brinem zbog poreza, jer, znate, ja i ne zarađujem mnogo novca i, u svakom slučaju, samo odnesem sve račune u Poresku upravu i oni mi tamo kažu šta treba da radim. Ali, znate, ja ne razumem ništa što mi oni kažu, a to me brine." „Mislim da nisam baš mnogo pametan, i to me brine. Ne znam, na zabavama jednostavno nemam šta da kažem." „Naravno da sam zabrinut zbog dogadaja u svetu. Ali ja u stvari i ne znam šta se zaista dešava."
„Ne umem da razmišljam" Ljudi koji veruju da ne umeju da razmišljaju to uverenje objavljuju iskazima poput: „Ne mogu da razmišljam", „Ne znam" i „Znaš". Često se smeše kada potvrđuju svoju nesposobnost da razmišljaju ili da nešto znaju. Kada bi to bila istina, to baš i ne bi bio razlog za osmehivanje! Oni kažu „Znaš" baš kao što su govorili kada su bili mali i kada su drugi zaista znali više. Oni klimaju glavom da biste i vi to isto uradili. Vrlo rano su naučili da sumnjaju u svoje znanje i sposobnost razmišljanja, i čekaju da majka ili nastavnik potvrde njihove misli klimanjem glave na reč „znaš". To „znaš" kasnije postaje automatsko, kao mucanje: „Znaš, ja imam tu rođaku koja živi na isto-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
45
čnoj obali, znaš, koja, ne znam, izgleda da, znaš, ima problema u braku." Slušaoci, koji nikad ranije nisu čuli za tu rođaku, hvataju sebe kako klimajući glavom i osmehujući se potvrđuju da onaj koji govori ne poznaje tu rođaku, ali je oni, slušaoci, poznaju. Baš tako su ranije roditelji i nastavnici klimali glavom u znak potvrde. Deca su učena da sumnjaju u svoju sposobnost razmišljanja. Majke i očevi koji svojoj deci rade domaće zadatke poručuju im: „Ti ne umeš da razmišljaš" i „Ne moraš ti ništa da misliš, tu sam ja da razmišljam umesto tebe". Roditelji svojoj deci takođe šalju poruke sopstvenim primerom. Recimo, majka će reći ćerki: „Traži od tate da ti pokaže matematiku, to je van mojih moći", ili „Ceo život sam sasvim lepo provela i bez algebre i geometrije." Ona time u stvari svojoj ćerki govori da, ako želi da bude kao mama, ne treba da razmišlja o matematici. Roditelji koji sumnjaju u svoju inteligenciju ponekad prete detetu koje jasno razmišlja. „Nemoj da mi se tu praviš pametan!" ili „Ne petljaj se u poslove odraslih!" Roditeljima možda toliko nedostaje argumenata da su u stanju da omalovažavaju svaku novu činjenicu ili misao kojom dete raspolaže. Starija braća i sestre sopstvene sumnje u sebe projektuju na mlade govoreći im: „Ma pojma ti nemaš!" Deca mogu naučiti da brkaju zabrinutost sa razmišljanjem kada čuju kako roditelj kaže: „Da ja nisam brinuo o troškovima, vi ne biste imali šta da jedete!" U nekim porodicama etikete se dele kao karte, svakom po jedna, i niko ne dobija etiketu koja je već dodeljena drugome. Ako se jedna sestra smatra bistrom, ona drži monopol na pamet. Drugo dete može biti slatko, lepo, dobroćudno, muzikalno, dobar sportista, ali ne može biti bistro. Naša kultura obiluje porukama protiv razmišljanja: „Nemoj time da razbijaš svoju slatku glavicu." „Dečaci ne vole devojčice koje su previše pametne."
46
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
„Pusti taticu da ti pokaže kako da uradiš domaći zadatak." „Niko u našoj porodici ne zna pravopis." „Uradićeš to zato što ja tako kažem!" „Genijalci nisu popularni." „Ne pravi se pametan!" „Nemoj da postavljaš toliko pitanja!" „Mama nije pijana, samo je umorna; nemoj da razmišljaš o tome." „Nemoj da kritikuješ svoju majku (oca, nastavnika, ministra, vladu, predsednika, Boga)." „Nemoj da čitaš tu knjigu." „Nemoj da gledaš taj film." „Ne slušaj tog čoveka, priča kao da je iz neke sekte." „Ne razmišljaj o siromaštvu, nejednakosti, porodičnim tajnama ili seksu." „Ne razmišljajte, kupujte!", kažu reklamni slogani. „Kupite odmah, razmišljajte posle!", kažu kreditne kartice. „NE RAZMIŠLJAJ O TOME!" Osim toga, izvežbali smo se da preživimo i ostanemo srećni tako što ćemo sebi upućivati poruke protiv razmišljanja, kad god razmišljanje postane previše bolno. Kada je Brajan, Džinin unuk, imao tri godine, ona je često razgovarala s njim telefonom. Jednog dana, on je počeo razgovor izjavom: „Zdravo bako, jesi li znala da ljudi jedu svinje?" Upravo je bio čuo da je svinja koju su gajili u komšiluku i koju je često odlazio da gleda, ubijena da bi od nje napravili slaninu i viršle, koje je on oduvek voleo. To ga je mučilo nekoliko dana, nije hteo da jede nikakvo meso, a zatim je uradio ono što većina ljudi uradi. Prestao je da razmišlja o svinjama. „Ne razmišljaj o tome!" je tragična poruka koju dobijaju deca u disfunkcionalnim porodicama. Smatra se da deca ne treba da razmišljaju o činjenici da im je neko od roditelja alkoholičar, mental-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
47
no bolestan ili da ih seksualno zlostavlja. Deca nauče da se odreknu svog razmišljanja kako bi izbegla neku neprijatnu istinu o svojoj porodici. Ako ste razmišljanje zamenili zabrinutošću, ili zbunjujete sebe umesto da mozak koristite za rešavanje problema, možda su vam od početka govorili da vi ne umete da razmišljate dobro kao drugi ljudi. Neka deca ne dobiju specijalno podučavanje koje im je potrebno. Ako imaju poteškoća da nauče da čitaju ili shvate uzročnoposledičnu vezu između stvari, mogu poverovati da su glupi, samo zato što niko u njihovoj školi ne zna kako da ih nauči. Činjenica je da nisu ništa više glupi od kratkovide dece koja ne mogu pročitati šta piše na tabli ako im ne daju naočari. Neka deca misle da su glupa zato što se od njih očekuje da znaju da čitaju engleski čak i pre nego što nauče da ga govore, a neka samo nisu imala prilike da razmišljaju i uče. Dok je Abraham bio u federalnom zatvoru u Merionu u državi Ilinois, završio je srednju školu i koledž preko dopisnih kurseva i trebalo je da dobije diplomu savetnika-psihologa. Prema specijalnom programu, bilo mu je dozvoljeno da uči a zatim da savetuje druge zatvorenike. Evo kako on pripoveda o svom obrazovanju: „Oduvek sam imao koeficijent inteligencije ispod sedamdeset. Kad sam bio dete, išao sam u specijalne razrede, gde se boji i precrtava i nikada ništa ne nauči. Rekli su mi da ne mogu da razmišljam. Istina je da su se u to vreme u mom životu događale stvari koje se ne mogu nazvati prijatnim. Pretpostavljam da nisam imao vremena za razmišljanje, pošto sam uglavnom bio zauzet pokušavanjem da ne budem ubijen. Tako je bilo otkad znam za sebe. Kada sam dovoljno odrastao, prijavio sam se u vojsku. Još uvek sam imao koeficijent inteligencije ispod sedamdeset, i nisam baš znao da čitam i pišem, tako da nisam bio kompetentan ni za kakvu obuku u vojsci. Uradio sam neke strašne stvari i poslat sam ovamo. Tu sam upoznao zatvorskog psihijatra, prvu osobu u mom životu koja nije mislila da sam suviše, glup da nešto naučim. On mi je rekao: „Coveče, ceo život si proveo praveći se da si glup, ali ti nisi glup." I tako, rekao je da treba da učim, i ovde su me pustili da učim danonoćno. Kada sam došao,
48
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding bio sam budala sa koeficijentom inteligencije ispod sedamdeset, a kada sam počeo da učim, ponovo su me testirali i imao sam devedeset. Nastavio sam da učim, a moj koeficijent inteligencije je rastao. Sada iznosi sto dvadeset devet, i raste i dalje!"
Ja razmišljam!" Ako želite da afirmišete sopstveno razmišljanje, prvi korak je veoma jednostavan. Slušajte sebe. Odlučite da ćete iz svog rečnika izbaciti iskaze kojima negirate da umete da mislite, iskaze kao što su: „Ne mogu da razmišljam", „Ne znam", „Zbunjen sam" i „Znaš". Ako vam je teško da se slušate dok govorite, snimajte se pa preslušavajte svoj govor. Zatim počne da radite na promeni. Ubacite u svoj govor Ja znam", „Mislim", „Smatram". Zatim možete iskoristiti brige da dokažete sebi da umete i hoćete da razmišljate. Počnite sa tuđim brigama. Ako ste dobar automehaničar, izaberite brigu „Stalno brinem da nešto nije u redu sa mojim kolima". Zamislite kako vam to govori neki čovek ili žena, a zatim im objasnite kako se o kolima može razmišljati na kreativan način. Ako ste dobri u vođenju svog tekućeg računa, kažite nekoj zamišljenoj osobi kako da razmišlja o novcu i budžetu. Zatim čestitajte sebi što dobro razmišljate. Nije stvar u tome da „ne umete da razmišljate", već ste odabrali da neke probleme rešavate, a neke ne. Na jednoj terapijskoj grupi vežbao se ovaj metod rešavanja problema. Džejn kaže: „Zabrinuta sam jer treba da smislim kako da dodem do boljeg posla." Su kaže: „Zabrinuta sam za svoje zdravlje." Den kaže: „Brine me poreska kontrola." Ričard kaže: „Moja najveća briga su računi." Svi su oni zaglavljeni u sopstvenim brigama i ne nalaze rešenja. Na grupi je od svakog člana zahtevano da napiše svoju brigu na parčetu papira koji će proslediti osobi do sebe. Osoba koja je dobila papir ima na raspolaganju jedan minut da razmisli o problemu i napiše predlog za rešenje, ako ga ima, a zatim papir prosledi dalje. Sledeća osoba takode ima jedan minut da doda predlog. Kada je svako napisao svoj predlog, papir se vraća „vlasniku" brige.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
49
Grupa diskutuje kako je za druge lako smisliti dobra rešenja. Smatraju da je tako zato što kada razmišljaju o tuđim problemima ne zamenjuju razmišljanje zabrinutošću i ne umanjuju svoju kreativnost ponavljajući „Da, ali" ili „To nikada neće uspeti". Džejn komentariše: „Ne mislim da je rešenje očekivati da ćemo resiti svaki problem", i odmah prepoznaje svoju „Ne mislim" poruku. Zatim menja iskaz: „Mislim da je rešenje da resim probleme koje umem, a ne da smatram sebe glupom zato što su neki problemi i dalje nerešivi." Smeši se. „Da, ja to zaista mislim. Ja mislim! To je važna poruka koju upućujem sebi." Ričard smatra da su njegovi predloži drugim članovima odlični i dodaje: „Dajem sebi bezvezne predloge zato što ne želim da se žrtvujem kako bih platio račune. To nema nikakve veze sa nesposobnošću za razmišljanje. Ali ima veze sa odbijanjem da se razmišlja o budžetu, zato što bih morao da ograničim svoje želje." Uzdiše i zatim odlučuje da će napraviti budžet koji mu odgovara i pronaći način da u tom procesu uživa. Su odlučuje da ne mora znati sve o medicini, pošto nije lekar. Ali može naći lekara kojem će verovati. Na sledećem sastanku grupe, Den, koji je bio zabrinut zbog Poreske uprave, zamišlja da je ta organizacija teška kao što je bio njegov otac kad je bio mali. Den se seća kako je njegov otac vikao na njega: „Misli!" sve dok se ta reč nije pretvorila u svoju suprotnost. U svom zamišljenom razgovoru sa ocem, on to objašnjava i kaže: Ja sam samo mali dečak, a kada ti vikneš 'Misli', ja se tako uplašim da ne mogu da mislim ni o čemu drugom nego kako ćeš me udariti." Dok to govori, Den oseća isti užas i takode oseća svoju nesposobnost da smisli šta da uradi sledeće. On kaže drugim članovima: „Zaista sam zbunjen. Samo kad zamislim njegovo lice, ukočim se. Ne znam šta da mislim. Sada ću prekinuti." Su ga podseća da se ponaša tačno kako je opisao da se ponašao kad je bio sa ocem: zbunjuje se i prestaje da razmišlja kako da reši problem. Nekoliko sastanaka kasnije, Den je spreman da nastavi vežbu. Ponovo zamišlja kako otac sedi na stolici ispred njega. Den kaže: „Bio si zlobni pokvarenjak. Mrzeo sam te!" Ustaje i udara jastuk pesnicom, vičući: „Više te se ne bojim. Viši sam i jači od tebe. Ti si danas jedan mali starac i nisi baš mnogo bistar." Den ponovo seda i doda-
50
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding je: „To je istina. Ti nisi bio baš bistar i nikad nisi išao ni na jedan kurs o vaspitavanju dece. Verovatno si sa mnom postupao onako kako su i sa tobom postupali kad si bio mali." Den oprašta svom ocu i kaže da se sada oseća veoma mirno. Sledećeg dana, kao eksperiment, odlazi u kancelariju Poreske uprave i raspituje se o novim zakonima o porezu na prihode. Zadivljen je svojom sposobnošću da sluša, razmišlja i postavlja dobra pitanja.
Da biste poverovali u svoju sposobnost razmišljanja, pratite sledeća uputstva: 1. Promenite svoj rečnik i kažite svetu da razmišljate, imate uverenja i znate. 2. Prepoznajte oblasti u kojima dobro razmišljate. 3. Čestitajte sebi na svojim sposobnostima rešavanja problema, umesto da se omalovažavate kad god ne možete da resite neki problem. 4. Ako i dalje mislite da ste glupi, vratite se u prošlost, kao što je Den uradio, i resite se starih scena. 5. Obratite se za stručnu pomoć u oblastima koje prevazilaze vašu stručnost. 6. Znajte da je razmišljanje radosna mentalna aktivnost. Nije uvek zabavno razmišljati o budžetu i poreskoj kontroli. U stvari, „razmišljanje" može biti mučan posao, ako ga izjednačavate sa razmišljanjem o dosadnim stvarima. Enciklopedije su dosadne ako ih koristite da saznate podatke koje nikada niste želeli da znate. One su uzbudljivo štivo kada ste uzbuđeni zbog onog što iz njih saznajete. Kada ste poslednji put prelistali neku enciklopediju iz čiste zabave?
51 POGLAVLJE
7
Delati
„Brinem kad god treba nešto da kupim. Videla sam bluzu koja mi se svidela, ali onda sam počela da brinem: Šta ako sledeće nedelje bude na rasprodaji? Ako je kupim danas, a sledeće nedelje bude na rasprodaju, uzalud sam bacila novac. Izašla sam iz radnje, a zatim sam počela da brinem da će se do sledeće nedelje rasprodati i da je onda uopšte neću imati. Mrzim da donosim odluke!" „Već deset godina razmišljam da napustim crkvu. Problem je što kakvu god odluku da donesem, bojim se da će biti pogrešna, i to me brine. Brinem se da ću se pokajati ako odem." „Razmišljam o tome da nađem bolji posao. Ali šta ako napustim ovaj posao, a onda me sa sledećeg otpuste? Šta ako dođe do opšteg otpuštanja? Ne znam šta da radim." „Moja sestra je teška žena. Pre tri godine sam joj napisala pismo u kome sam joj rekla šta mislim o njoj. Otkako sam ga napisala, stalno brinem da li da ga pošaljem ili ne."
„Bojim se da donesem odluku" Poruka, jasna i glasna, glasi: „Ne čini ništa!" U redu je da razmišljate, brinete, proganjate se, ali ne i da nešto preduzmete. „Razmisli pre nego što progovoriš." „Ispeci pa reci." „Ne ljuljaj čamac." „Kako seješ, tako ćeš i žnjeti." Jesi li siguran?"
52
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
,Bolje sprečiti nego lečiti." ,Ko se rano oženi ima ceo život pred sobom da se kaje." ,Budi oprezan!" ,Ne talasaj!" Ovo su poruke koje upućuju bojažljivi i prezaštićujući roditelji u nespretnom pokušaju da njihova deca budu sigurna. Oni se boje da njihova deca nauče da klizaju, plivaju, imaju devojku ili momka, ili napuste dom. Uče ih da je život opasan i da se greške nikad ne mogu ispraviti. Oni kažu: „Možda o tome treba još da porazmisliš" umesto: „Samo napred, dušo!" Da li delanje zamenjujete zabrinutošću? Da li previše brinete o rizicima koje delanje sobom nosi? Naravno, svaka promena podrazumeva i odredeni rizik. Ali i odsustvo promene nosi rizik. Dobro je proceniti i rizike i prednosti preduzimanja odredene akcije. Zamenjujući delanje zabrinutošću, Zabrinuti vagaju prednosti i mane, a zatim nastavljaju da vagaju, i vagaju, i vagaju... Džeri je došla na terapiju jer je nesrećna u braku i želi „snagu da pokrene razvod". Već šest godina razmišlja o razvodu, ali nije ništa uradila osim što je brinula kako će izgledati budućnost s mužem ili bez njega. Smeta joj što njen muž cele nedelje ostaje dugo na poslu, a onda vikend provodi pred televizorom. Oseća se prevarenom. Primenila je svaki metod koji poznaje ne bi li ga naterala da se promeni, uključujući ljutnju, depresiju i pokušaje da se nagodi. Tokom terapije smo od nje tražili da isproba jedan eksperiment. „Zatvori oči i pretvaraj se da je prošlo godinu dana. Otišla si iz ove kancelarije, iselila se iz kuće i odmah podnela zahtev za razvod. Prošlo je godinu dana kako ne živiš sa svojim mužem. Razvod je okončan. Zamisli gde živiš, šta radiš i kako se osećaš." Džeri zamišlja da živi u gradu, ali se i dalje oseća jadno. „Osećam se tužnom i krivom za razvod. Ne radim zapravo ništa. Zabrinuta sam za svoju budućnost. Nedostaje mi Lari." Zatim zamišlja šta radi, misli, i kako se oseća sledeće godine u isto vreme, ali ovaj put zamišlja da je ostala sa Larijem. On i dalje radi ceo dan i provodi vikende gledajući televiziju, Šta ona misli, radi
UPRAVLJANJE BRIGAMA
53
i kako se oseća? „Ovo je nepodnošljivo. Toliko sam ljuta što sam još uvek sa njim. Usamljena sam. Zabrinuta sam za budućnost, ali ne radim ništa, samo čekam da se Lari promeni." Dok razmišlja o ove dve fantazije, ona shvata da je programirala sebe da bude tužna, ljuta i usamljena, i da je delanje zamenila osećanjem jada i tuge. Nije ni čudo što se zaglavila u svojim brigama. Njen cilj na terapiji postaje: „Naučiću da preduzmem nešto umesto da se osećam jadno. Otkriću koje me to aktivnosti čine srećnom i neću biti usamljena." Slaže se da odloži razvod dok ne savlada preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sreću. Džeri počinje da unosi promene u svoj život. Poziva prijateljice i odlazi s njima na ručak ili kafu. U prvo vreme i dalje nalazi ljude slične sebi, one koji krive druge za svoje nezadovoljstvo u životu. Na terapiji saznaje da je njeno novonastalo nezadovoljstvo ovim prijateljicama rezultat promena koje čini kod sebe. Više joj se ne dopada da provodi vreme sa prijateljicama koje ogovaraju svoje muževe. Zatim počinje da traži nove aktivnosti. Dok njen muž gleda televiziju, ona odlazi u obližnje šume sa svojim novim fotoaparatom i fotografiše divlje cveće. Toliko uživa u ovom hobiju da upisuje kurs fotografije koji se održava vikendom, i tamo upoznaje nove ljude koji su aktivni a ne opsesivni. Fantastičan preokret se dešava kada njen muž postaje nesrećan zato što ga ona zanemaruje. Tada odlučuje da krene na terapiju zajedno s njom, i njih dvoje nastavljaju da zajedno rade na poboljšanju kvaliteta svog braka. Da se njen muž nije promenio, ona bi se možda odlučila da traži razvod. Možda i ne bi. Ali, bez obzira na to, njen uspeh je rezultat njene odluke da uradi nešto umesto da i dalje bude zabrinuta i nesrećna. Uspela je da uzme svoj život u svoje ruke. Ako sedite skrštenih ruku umesto da donosite konkretne odluke, možda ste i vi programirali sebe da se osećate jadno, šta god da izaberete. Ako ne promenite posao, verujete da ste zauvek zaglavljeni sa malom platom i bez ikakvog izazova. Ako ga promenite, brinete da ste u grupi „poslednji primljen - prvi otpušten". Ako se ne venčate, brinete da će se vaš partner umoriti od čekanja i ostaviti vas. Ako se venčate, brinete da će se vaš partner pretvoriti u čangrizavu osobu kao što je bila vaša majka ili otac. Ako kupite cipele, ispašće da su suviše svetle za jesen. Ako ih ne kupi-
54
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
te, nikad nećete naći cipele koje se tako dobro slažu sa vašim kostimom. Kada uhvatite sebe da opsesivno brinete, podsetite se da je svrha vaše zabrinutosti da vas spreči u delanju, a ne da vam pomogne. Razmišljanje, planiranje, opredeljivanje za izbor, analiza, priča i pisanje - za vas su nerešenja. Rešenje je delanje.
„Punom parom napred" Svaki put kad krenete da brinete istu staru brigu, proverite da li time dolazite do novih informacija. Ako ne, preduzmite neki mali, ma kako nesavršen korak. Podnesite molbu za posao koji nije savršen posao za vas. Kupite par cipela i odlučite da ćete u njima uživati mesec dana, a zatim ih pokloniti Crvenom krstu, kako bi još neko mogao da uživa u njima. Pronađite novu aktivnost koju možete da radite sa svojim partnerom, i dozvolite sebi da verujete kako nije važno da li u njoj oboje uživate malo ili mnogo. Čestitajte sebi što ste preduzeli nešto sasvim novo i, opet, ne očekujte savršenstvo. Učite se novom načinu života, učite se da delate umesto da opsesivno razmišljate, i znajte da vam ne moraju sve nove akcije koje preduzimate savršeno prijati. To je sasvim u redu. Kada neko uči da svira violinu, nije svaki zvuk koji napravi obavezno prijatan. Da biste uneli promene, potreban vam je smisao za humor, malo drskosti, a naročito samohrabrenja. Samoanaliza je kontraindikovana, zato što lako može preći u još jedan oblik opsesivnog razmišljanja umesto delanja. Ako odlučite da vam je potrebna pomoć terapeuta, proverite da vaš terapeut nije opsesivan. Mnogi jesu, što uostalom i jeste razlog što su izabrali profesiju koja podrazumeva proučavanje i analiziranje, a ne delanje. Za vas je dobar terapeut onaj koji praktikuje kratku ili vremenski ograničenu terapiju. Takva osoba će vam pomoći da krenete napred delajući, a ne brinući.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
55
Protivotrov za blokadu „Nemoj delati" jeste delanje. Ljudima koji samo delaju, ne razmišljajući o posledicama, potreban je slogan: „Nemoj stalno da radiš nešto. Stani tamo." Ako ste, međutim, sledili taj moto i „stajali tamo" dugo vremena, vaš slogan treba da bude: „Punom parom napred!"
56
POGLAVLJE 8
Osećati
„Nisam siguran šta podrazumevaš pod 'osećati'. Ja brinem da li ću ostvariti profit u novom poslu. Ja planiram. Osećati? Pa, ja osećam da ću izgubiti sve ako ne ostvarim profit. Da li je to osećanje?" „Naravno da brinem o mogućnosti izbijanja nuklearnog rata. Nemam baš pravo osećanje. Šta bi trebalo da osećam?" „Imam skoro sedamdeset godina i pretpostavljam da će me uskoro penzionisati. Ne, nije baš da brinem, ali ne znam kako ću popuniti to prokleto vreme. Razmišljam o tome, ali ne osećam ništa posebno." „Zabrinut sam za svoju majku, koja ima Alchajmerovu bolest. Ne osećam ništa. Kakve bi ona koristi imala od toga da se ja 'raspadnem' od tuge?"
„Ne osećam ništa" Neka deca, naročito dečaci, vaspitavani su da budu jaki, tihi muškarci, što znači: „Pretvaraj se da si jak tako što ćeš ćutati o svojim osećanjima." Oni rade sklekove, dižu tegove, stežući zube preterano razvijaju mišiće vilice, što na kraju dovodi do toga da prestanu da budu svesni svoje ljudskosti. Kada ih neko pita kako se osećaju, odgovaraju: „Osećam da ..." i završavaju rečenicu iznošenjem mišljenja ili brige umesto emocije. Pošto su im emocije toliko blokirane, oni ne doživljavaju ,Ja sam tužan", ,Ja sam uplašen" ili ,Ja sam postiđen". U retkim prilikama kada osećanja probiju njihove spoljne ograde, oni brzo pobegnu kako niko ne bi ništa primetio.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
57
Neke devojčice su odgajane tako da budu slatke fine curice, što znači: „Budi uplašena, čak i tužna, ali nikada nemoj biti ljuta." Ako ste superjak muškarac ili slatka fina curica, lišeni ste svoje prirodne emocije. Ne znate da je sasvim u redu da plačete, pocrvenite, vičete, ponekad čak cvilite od straha. Možda brinete o nečem užasnom što znate da će vam se desiti. Možda ste zabrinuti zato što neko vama blizak ima neizlečivu bolest. Ako se od vas očekuje da budete jaki, kako možete nekome poveriti svoj strah i svoju tugu i tako doživeti utehu ili olakšanje? Vaša briga je možda luckasta i totalno čudna, kao recimo zabrinutost da ćete umreti sami, a imate zdravog supruga i šestoro zdrave dece, koji vas vole. Čak i ako i sami smatrate da je to luckasto, imate pravo da znate sopstvenu emocionalnu reakciju na ono što neprestano govorite sebi. Vaša briga je možda strogo čuvana tajna. Možda ste zabrinuti zato što gubite kosu, ušteđevinu ili posao, ali o tome ne pričate nikom jer se ne usuđujete da drugima otkrijete svoje emocije. Ne usuđujete se da kažete sebi ,Ja sam uplašen" ili Ja sam tužan". Što su vam osećanja intenzivnija, to ih više potiskujete, jer ne želite da vas neko vidi kako „se davite u suzama" ili „divljate od besa". Vaš strah od izražavanja emocija ostavlja vas neutešnima, bespomoćnima i usamljenima. Za vas je prerano da učite da prestanete brinuti. Važno je da prvo naučite da prepoznajete svoje emocionalne reakcije na sopstvene brige i da pričate o tome. Na taj način možete savladati svoj pravi strah, strah od osećanja. Da li ste spremni na to?
„Osećanja me čine ljudskim bićem" Svaki put kad uhvatite sebe kako brinete, bilo da je u pitanju čudna luckasta briga ili imate pravi razlog, kažite sebi: „Kada sam zabrinut zbog toga, ja sam u stvari ..." i završite rečenicu nekom rečju koja otkriva emocije: „tužan", „uplašen", „postiđen", „srećan". Ako ste skloni da koristite reči koje osuđuju, kao što su: glup, kriv,
58
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
blesav, ili detinjast, upotrebite takvu reč, a zatim dovršite opisom emocionalne reakcije. „Kada sam zabrinut zbog toga, kažem sebi da sam glup." Ovo je više osuda, nego emocija, zato dodajte: „Kada sebi kažem da sam glup, ja sam tužan". „Kada brinem o tome što nemam bolji posao, osuđujem sebe da sam kriv za to, i zbog toga me bude stid i budem, tužan." Neki ljudi izmišljaju brige kako bi potisnuli ili promenili svoja osećanja. Al je bio zabrinut za situaciju u privredi, koja i nije imala nekog uticaja na njega, ali brinući o tome nije morao da se suoči sa sopstvenim osećanjem tuge što njegov sin nije hteo da se priključi porodičnom biznisu. Na radionici o zabrinutosti, Merion je rekla: „Ako moj muž kasni kad treba da se vrati s posla, brinem se da mu se nije dogodila neka nesreća i uplašena sam." Na pitanje je li to njena jedina emocionalna reakcija na muževljevo kašnjenje, najpre tvrdi da jeste. „Stalno mislim da mu se desila neka nesreća i da leži krvav na cesti. Toliko brinem da me obuzme užas." Na pitanje da li je ikada ljuta na njega što dođe kasno, ona odgovara: „Kako možete biti ljuti na nekoga za koga mislite da umire?" A onda priznaje da ponekad, kada on dođe kući zdrav i nepovređen, postaje ljuta: ,Ja jesam ljuta! Mogao bi da javi kad planira da ostane duže na poslu. Da, jesam ljuta." Počinje da uživa u moći koju oseća kada kaže: Ja sam ljuta!" Kada je priznala sebi da je ljuta na njega što kasni, otkrila je još jednu emociju koju je potpuno potisnula: zavist. ,Ja mu zavidim! Stvarno mu zavidim. Želim da ja dolazim kući kasno i da meni večera bude servirana kad god da dođem. Želim da mi se dešavaju interesantne stvari van kuće. I ja želim da dolazim kasno!" Kada je Merion dozvolila sebi da prizna svoje emocije, uključujući zavist, osetila se slobodnom. Ona otkriva novi cilj: da organizuje svoj život tako da i ona radi neke interesantne stvari. Pošto ste uvežbali da priznate svoja osećanja, važno je da znate i kako da ih izrazite. Uz strah ide drhtanje, ali osmesi, suze i ljutit glas ne idu. Suze i nesrećan izraz lica idu uz tugu, ali osmesi,
UPRAVLJANJE BRIGAMA
59
drhtanje i ljutit glas ne idu. Čvrst, jasan ton glasa, mrštenje i odlučni pokreti idu uz bes, ali ne i suze, drhtanje i osmesi. Testirajte sebe ispred ogledala. Ako vidite kako se smešite dok govorite Ja sam ljut", prava ljutnja je verovatno bila zabranjena kada ste bili mali, pa ste pokušali da je prikrijete osmehom. Sada dozvolite sebi da izrazite bes, i ponovo posmatrajte sebe u ogledalu dok izgovarate Ja sam ljut". Objasnite svoj bes: „Ljuta sam što mi nisi javio da ćeš kasniti na večeru." Ako otkrijete da želite da zaplačete, znajte da je i to način da izbegavate bes. Držite se osećanja besa kao da ste glumac koji vežba ulogu ljutite osobe, sve dok ne izgovorite Ja sam ljut" pokazujući to izrazom lica, tonom glasa i određenom gestikulacijom. Ako napravite grimasu dok izgovarate ,Ja sam tužan", setite se da ste sada odrasla osoba. Ljudi vas danas neće zafrkavati, kažnjavati ili pobeći od vas kada kažete kako se osećate. A ako se to kojim slučajem i desi, to je zaista njihov problem. Vežbajte da prirodno izrazite svoju tugu. Neka vaš stav, ton glasa i izraz lica pokažu da ste tužni. Uključite i osećanje sreće u svoj repertoar. Neka vam celo telo izražava radost. Kada povratite osećanja koja ste duboko potisnuli i počnete da ih izražavate na za vas zadovoljavajući način, spremni ste da odaberete osobu sa kojom želite da ih podelite. Džordž, čija majka boluje od Alchajmerove bolesti, dozvoljava sebi da se poveri koleginici na poslu: „Moja majka ima Alchajmerovu bolest i veoma sam zabrinut za nju. Jako sam tužan." Bilo mu je neprijatno dok je to govorio, jer je priznavanje tuge bilo za njega potpuna novina, i to joj je i rekao. Prihvatila je njegovu tugu i malo su o tome popričali. Posle nekog vremena, rekla mu je: „Iako radimo zajedno skoro deset godina, ovo je prvi put da osećam kako te zaista poznajem." Kada budete otključali svoja osećanja i podelili ih sa drugima, znaćete da osećati znači biti ljudsko biće. A onda će biti vreme da pređete na treći deo i naučite kako da prestanete biti opsesivno zabrinuti.
60 POGLAVLJE 9
Biti srećan
„Kad sam srećan, počnem da brinem da će nešto poći po zlu." „Odlično smo se provodili na toj zabavi u firmi, a onda sam odjednom počeo da brinem zato što ovog meseca prodaja nije išla tako dobro kao prethodnih meseci. I više mi nije bilo zabavno." „Po prvi put sam na kraju godine imao najbolje ocene i odmah sam počeo da brinem kako neću moći da održim taj uspeh." „Kada izađem sa mužem, naročito kada igramo i dobro se zabavljamo, počnem da brinem: Šta ako se kuća zapali? Brinem da bi deca mogla ostaviti ringlu uključenu. Moram da telefoniram i proverim je li sve u redu, i onda sam neko vreme mirna, sve dok ne počnem da brinem da se kod kuće nije desila neka druga katastrofa, da nisu provalili lopovi ili drvo palo na krov." „Moj otac je umro od srčanog udara kad sam bio tinejdžer. Bio sam na pecanju s prijateljima i ništa o tome nisam znao sve dok se nisam vratio kući i zatekao crni venac na vratima. Sećam se da sam plakao i vrištao, i da sam se posle toga osećao strašno krivim što sam se provodio dok je moj otac umirao. Znam da zvuči blesavo, ali i danas često sebi pokvarim dobar provod brinući da neko od mojih bližnjih možda umire." „Veoma sam zadovoljan svojim životom, ali ponekad to pokvarim razmišljajući kako će moji sinovi postati delinkventi kad porastu, ili da će biti rata pa će biti mobilisani." „Božić je užasan! Stalno mislim koliko treba da potrošim da bih na svakoga potrošila otprilike isto novca koliko i on na mene. Inače, ako potrošim suviše, ta osoba se može osećati krivom, a ako potrošim premalo, može se uvrediti. Onda brinem šta da poklonim. Desi se da provedem sate idući iz jedne radnje u drugu, brinući se da neću naći prave poklone. Kada konačno nešto kupim, počnem da
UPRAVLJANJE BRIGAMA
61
brinem o pakovanju poklona. Da li je suviše bezlično ako poklon upakuje prodavačica, iako tako izgleda neuporedivo lepše? Onda se brinem da li će članovi moje porodice uporedivati poklone koje su dobili od mene i da li će se neki osećati zanemarenim. A tek čestitke! Da li treba i dalje da šaljem čestitke onima koji mi nisu čestitali Božić poslednjih deset godina? Ako ih izbrišem sa spiska a oni mi ove godine pošalju čestitku, da li treba odmah da im uzvratim i pošaljem čestitku, ili će to izgledati bez veze? Takode vodim računa ko treba da dobije čestitke sa religioznim motivima a ko sa svetovnim, i ponekad brinem da ti motivi nisu dovoljno religiozni ili svetovni. Čak se brinem da slučajno ne stavim poštansku marku sa religioznim motivom na čestitku sa sekularnim. Trebalo bi da Božić bude svečan dan, a ja ga upropastim svojim nepotrebnim brigama."
„Bojim se da budem suviše srećan" Poruka ili zabrana „Nemoj da budeš srećan" postoji otkad je sveta i veka. Čini se da je ta poruka deo svake kulture i svakog doba, magijsko vračanje protiv zle sudbine, urokljivog oka i zavidIjivog boga. Vekovima unazad ljudi veruju da će se desiti nešto loše ako se osećaju dobro. Veruju da će sreća, ako je bogovi vide, izazvati tragediju. Za rat i kugu krivili su preveliku sreću. Postoje i druge predrasude o sreći. „Urođenici", „siromašni" i ljudi drugih rasa su etiketirani kao srećni, a njihova navodna sreća smatra se dokazom da su neznalice i detinjasti. Superiorni ljudi su dovoljno pametni da bi bili zabrinuti i tužni. Ukoliko su udovci i udovice srećni, smatra se da lako preboIjevaju i brzo zaboravljaju. Srećna osoba se smatra sebičnom i neosetljivom na tragedije sveta. „Kako možeš biti srećan, kada ima toliko nevolja u Irskoj (ili Izraelu ili gdegod)?" Nije ni čudo što ljudi odrastaju verujući da treba da budu tužni i izmišljaju brige kako bi ugušili prirodno osećanje sreće.
62
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Na jednoj ženskoj terapijskoj grupi polaznice diskuaiju o tome kako su naučile da sreću zamene zabrinutošću. Martin otac je bio bolestan tokom skoro celog njenog detinjstva. Ona kaže: „Znam da on nije želeo da mi budemo nesrećni, ali smo morali da budemo tihi kako ga ne bismo uznemiravali. Govorili su nam da bi moglo da ga ubije ako budemo pravili buku. Mislim da mala deca mogu biti tiha jedino ako su tužna." Ester kaže da su se u njenoj porodici mnogo zabavljali. „Međutim, ako bismo dobili nešto specijalno, kao na primer lutku ili bicikl, od nas se očekivalo da budemo malo tužni jer mnogo dece na ovom svetu nije imalo nijednu igračku. Kad bi došli praznici i cela porodica bila na okupu, otac bi nas podsećao kako niko nije došao na njegov bar micvah3 jer je njegova porodica bila suviše siromašna da bi mogla prirediti zabavu. Onda bismo svi pustili po koju suzu i zagrlili ga." Džo se seća hronične depresije svoje majke: „Kad bismo bili tužni, majka bi nas tešila. Ako je neko od nas bio srećan, rekla bi: 'Idi napolje da se igraš, smetaš mi.'" Karen se seća sujeverja žene koja ju je čuvala dok su roditelji bili na poslu. Kada bi se Karen nasmejala, dadilja bi uvek rekla: „Ptica koja ujutro peva uveče biva pojedena." Dok su pričale o poaikama „Nemoj biti srećan", žene sa grupe su se setile i dnigih poruka. Esterina baka, poreklom Ruskinja, za svaku pohvalu bi našla odgovarajuću brigu. Ako bi joj neko rekao kako njeno unuče ima sve petice u školi, ona bi tužno odmahnula glavom i rekla: „Deca kao što je on zaboravljaju svoju porodicu kad odrastu." Ako bi neko rekao detetu da je slatko, rekla bi: „Nadajmo se samo da neće dobiti tuberkulozu." Smejale su se dok su govorile sve antisrećne poruke kojih su se setile. U početku su se osećale superiornima u odnosu na svoje sujeverne roditelje i babe i dede, sve dok nisu shvatile da i same svojoj deci upućuju takve poruke. Svojoj deci bi poklanjale više pažnje i ljubavi kad bi bila tužna nego kad bi bila srećna. Mnogo puta su pred svojom decom pričale o problemima, ali ne i o rešenjima. Brinući naglas, učile su svoju decu da postanu Zabrinuti.
3 U hebrejskoj tradiciji kada deca napune trinaest godina smatra se da su postala zrela, te počinju da učestvuju u svim oblastima društvenog života i postaju odgovorna za poštovanje hebrejskih zakona i tradicije (pre toga su odgovorni roditelji). Tada se za dečaka kaže da je postao bar micvah, a za devojčicu bat micvah, što znači 'onaj za koga važe zapovesti'. [prim. lektora]
63
UPRAVLJANJE BRIGAMA
„Momentalno prestajem sa ovom glupošću", rekla je Ester i velikim slovima napisala: DAN SLOBODE I NEZAVISNOSTI Ovim potvrđujem da ESTER D. VIŠE NE VERUJE U ZABRINUTOST Ispod toga je dodala: „Moja nesreća me ne čini duhovnijom, pametnijom ili dopadljivijom. Ona ne pomaže da se osećam sigurnom, ne pomaže da trava nikne, kiša padne, niti da ratovi prestanu. Totalno je beskorisna." Otcepila je papir i rekla da će ga okačiti na vrata od frižidera. Sve su joj aplaudirale. Potom smo tražili da zatvore oči i prisete se kad su poslednji put bile srećne i da potom provedu nekoliko minuta u oživljavanju te scene. Karen priča kako se smejala sa starom prijateljicom pričajući o dogodovštinama iz srednje škole. Džo se setila kako je učila svog unuka da pravi kolut: „Najpre sam ja napravila jedan, da mu pokažem kako se to radi!" Ester je sa mužem bila na plesu. Mana je ispričala kako je slušala neku smešnu kasetu dok je išla na trčanje i kako se smejala i trčala u isto vreme. Zatim je trebalo da se prisete neke brige, i dok su se prisećale, zatražili smo da se vrate na onu srećnu scenu. Onda su smenjivale srećnu i tužnu scenu kako bi shvatile da same prizivaju svoje brige te da isto tako mogu i da ih oteraju. One su jedine odgovorne za svoje misli i osećanja. Na kraju sastanka predstavile su se opisom svoje srećne scene. ,Ja sam Ester i plešem sa Simonom. srećna sam i još uvek zaljubljena, iako smo u braku dvadeset tri godine." I dodaje: „Ništa se loše neće desiti zato što sam srećna." „Ovo je srećna Džo. Ona je srećna i luckasta i veoma draga. Da, draga je. A sa svojih šezdeset i šest godina, takode je i dobar sportista: ume da napravi opasan kolut napred." ,Ja sam Marta, takode u dobroj kondiciji, takode srećna i zaista luckasta. Kad to kažem, znam da ću od te Marte napraviti pravu Martu. Ona tužna vreća neće više biti Marta." „Želim da vas upoznam sa srećnom Karen. Ona nije ptica i neće biti pojedena za večeru zato što se smeje!"
64
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
„Danas se smešim" Ako gušite svoju sreću opsesivnom zabrinutošću, i vi možete odlučiti da vaša sreća ne izaziva nesreću. Hoćete da se poigrate sa tom idejom? Najpre zauzmite suprotnu stranu: „Moja tragična sudbina: Moram stalno da pazim da ne budem suviše srećna, jer ako sam suviše srećna, negde u kosmosu će se desiti nešto strašno, i ja ću za to biti kriva." Kažite to supertragičnim tonom glasa nekoliko puta, sve dok vas ne nasmeje. Zatim ponovite to držeći jezik prilepljen uz gornje nepce, kako bi svaka reč zvučala smešno. Kada ste završili, primetićete da niste bili zabrinuti dok ste se igrali recima. To dokazuje da možete skrenuti misli sa zabrinutosti kad god poželite. Možda ćete, kao i žene iz ove grupe, poželeti da eksperiment tišete prisećajući se vremena i mesta kada ste bili srećni. To može biti scena od jutros ili od pre pedeset godina. Kada ste odabrali svoju srećnu scenu, podsetite se da vaša sreća neće izazvati katastrofu ni kod vas ni kod bilo koga drugog. Uživajte u sceni koju ste odabrali i planirajte šta ćete raditi kako biste bili srećni celog dana.
65 POGLAVLJE 1
Uspeti
Juče sam od svog šefa dobio poruku u kojoj kritikuje šemu koju sam nacrtao. To me je zaista zabrinulo. Brinem se da ću zabrljati i sledeći put i da ću ostati bez posla." „Brine me šta će se desiti kada potrošim svoje nasledstvo. Ne mogu da živim samo od plate, a već godinam kasnim sa plaćanjem alimentacije." „Brinu me ispiti, jer nikad ne postignem neki uspeh na njima." „Zadužen sam za rasprodaju koju organizuje crkva, i brine me da se ništa neće prodati i da će mene kriviti za to." „Svaki put kad kupim neke akcije, brinem se da ću sve izgubiti." „Nikad ne kažem ne, a onda nikako ne mogu da postignem sve što sam obećao, tako da sve vreme brinem."
„Nikad neću pobediti" Sve ove brige mogu biti reakcije na zabranu uspeha, na poruke „Nemoj biti uspešan". Naravno, niko detetu ne kaže direktno da ne bude uspešno, ali takve poruke se prenose gunđanjem, kritikom, i samom činjenicom ponovljenog neuspeha. Hor glasova koji postavlja pitanje „Da li Džo mora da bude u našem timu?" naglašava ono što Džo već zna - da je loš košarkaš. Ako falširate dok pevate, deca koja imaju sluha će vam to već staviti do znanja. Ako ne umete da čitate, nema veze da li se vaša grupa zove Plave ptice ili Crvendaći ili Mali anđeli, kad svi znaju da je sastavljena od samih „neznalica iz prvog razreda".
66
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Kada je odrastao, Bil (dečak koji nije mogao da nauči tablicu množenja) brinuo je kad god bi dobio neki novi zadatak. Iako je bio bistar mladić, njegove brige iz detinjstva još uvek su ga kočile. Nikad nije tražio unapređenja koja bi lako mogao dobiti. Neka deca škrguću zubima, odlučuju da neće biti gubitnici i naporno vežbaju. Neki roditelji im pomažu tako što angažuju nastavnike za privatne časove i određuju vreme za vežbanje. Kada dete uspe da savlada nešto što mu do tada nije išlo, ono nauči da razmišlja: ,Ja ću uspeti, čak i ako je u početku teško!" Zaista je velika stvar znati tako nešto o sebi. Druga deca odustaju. Dok košarkaške zvezde osnovne škole svaki slobodan momenat provode na košarkaškom terenu, košarkaške neznalice čitaju knjige i programiraju kompjutere. Kada moraju da igraju, stanu na sporednu poziciju i mole boga da im neko ne baci loptu. Kada odrastu, kažu: „Nijedan sport mi nikad nije išao od ruke", kao da je to genetski problem koji se ne može ispraviti. Deca koja ne umeju da pevaju nauče da samo otvaraju usta i to rade ceo život, verujući da nemaju sluha. Isto tako, deca koja loše čitaju ne provode svoje slobodno vreme udubljena u čitanje omiljenih knjiga. Svi oni veruju da je njihov neuspeh posledica urođenih mana, a ne nedostatka podučavanja i vežbe. Neki ljudi se užasavaju uspeha. Ako otac koji je uvek pobeđivao svog sina u šahu, kada ga ovaj pobedi po prvi put, prestane da igra šah sa njim, sin može zaključiti: „Bolje da ne pobedujem ako želim da tata igra šah sa mnom." Poruka glasi: „Nemoj biti uspešan, inače ćeš izgubiti oca." Ukoliko dečko srednjoškolke koja je dobra sportistkinja smatra da to nije ženstveno, ona će se možda pridaižiti timu navijačica umesto toga. Ako su odrasli u vašoj porodici brinuli zbog novca, velike su šanse da ste vi kao dete doneli o tome važne odluke. Možda ste odlučili: „Kad odrastem biću bogat, tako da nikada ne moram da brinem za novac." Ako ste se nekada tako odlučili, verovatno ste postali bogataš. Bogatstvo se može naslediti, ponekad ga je moguće steći zahvaljujući srećnim okolnostima ili nekim izuzetnim
67
UPRAVLJANJE BRIGAMA
veštinama, ali se stiče i kao posledica odluke da se bude bogat, baš kao što ljudi koji odluče da budu uspešni na druge načine naprave plan za to i izvrše ga. Ako kažete: „Kad porastem, nadam se da će se desiti nešto tako da neću morati da brinem za novac", to može biti odluka da „čekate" i „nadate se", i samim tim ne uspete u tome. Ako maštate o novcu ali ste doneli ranu odluku da nikada nećete dobiti ono što želite ili da nikada nećete biti uspešni, možda ćete na kraju biti kao vaši roditelji: možda ćete biti ljuti i zabrinuti kao majka, ili tužni i zabrinuti kao otac. Možda ste odlučili: „Niko od nas nikada neće imati dovoljno novca, jer mi smo prirodno siromašna porodica ophrvana brigama", kao da je to nepromenljiva sudbina svih vas. Ako vaša majka prigovara vašem voljenom ocu da ne zarađuje dovoljno, možda ste odlučili da ne budete uspešni kako ga ne biste zasenili. Neki ljudi misle da su buntovnici, a u stvari samo sprovode odluke o neuspešnosti. Ako ste neuspešni, a usput ste i buntovnik, možda ste odlučili: „Kada odrastem, neću biti ni nalik svojim roditeljima, tako da neću brinuti o novcu. Čak neću ni razmišljati o njemu!" Takva odluka može biti katastrofalna, zato što je skoro nemoguće postati uspešan, a pri tom ne razmišljati o novcu!
„Okrećem novi list!" Možda želite da promenite ranu odluku koja vam danas stoji na putu ka postizanju uspeha. Ako je tako, dozvolite sebi da se setite nekog prošlog događaja u kome ste odlučili da ne možete pobediti. Vratite se u to doba i kažite svom mladom Ja šta god da je tada bila istina. „Hej, mladiću, tvoj tata te je kritikovao zato što nije znao drugačije. Nemoj odustati. Ti možeš biti pobednik." „U našoj porodici ima mesta za mnogo uspešnih ljudi. To što je tvoja sestra brzo učila ne znači da ti ne možeš ništa da naučiš!" Objasnite tom detetu da nečiji uspeh nema nikakve veze sa uspe-
68
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
hom ili neuspehom neke druge osobe. Svaka osoba stoji na svojoj planini. „Tvoj uspeh je samo tvoja stvar, i ti možeš biti uspešan!" „Žao mi je što ti školski zadaci tako teško idu. Čestitam ti što si naučio da čitaš iako ne vidiš dobro, a nemaš naočare. Danas imaš naočare i sad moraš da učiš, iako misliš da si suviše star za to. Za uspeh koji želiš da postigneš potrebne su godine rada." Zatim recite tom detetu iz prošlosti: „Ti si uspešan", i navedite razloge za to: „Naučio si pravila košarke", „Dobio si ulogu u školskoj predstavi", „Vodio si računa o svom bratu", „Bio si jako bolestan i pretrpeo si mnogo bola, a ipak si pronašao način da zaradiš za život". Pronađite lepe činjenice koje pokazuju da je to dete uspešno. Kada ste završili, zamislite kako to dete polako odrasta i postaje vi kakvi ste sada. Kažite sebi da vas prošlost više neće kočiti, bilo zato što verujete da ne možete biti uspešni ili zato što biste želeli da je vaša prošlost drugačija. Gotovo je i vreme je da krenete svojim putem. Kada ste doneli odluku da je u redu da budete uspešni, želećete da tu odluku i potvrdite. PRVI KORAK je da prestanete sebe da maltretirate. „Zabrinut sam jer znam da nikad neću uspeti da skinem kilograme; ja sam jedna debela lenčuga. Ništa ne mogu da uradim kako treba." Razdvojite svoju brigu od pogrdnih imena. „Brinem se zbog svoje težine". Tačka. Umesto: „Prokletstvo, strašno me brinu porezi. Već sam dobio produženje roka za prijavljivanje prihoda, i ako ih uskoro ne prijavim, biću kažnjen. Ništa ne mogu da uradim kako treba!,, recite: „Mnogo stvari radim dobro. Sada treba da povedem računa o porezu." Oni koji stalno sebe prekorevaju žive jadan život, jer se zavaravaju da će ih jednog dana svi njihovi prekori nekako pretvoriti u uspešne ljude. To nije tačno. Ljudi se ne menjaju tako što maltretiraju sebe. Zapravo, samoprekorevanje oduzima samopouzdanje koje vam je potrebno da biste bili uspešni. Prekorevanje povećava osećanje jada i nema nikakvih pozitivnih nuzefekata. Dakle, vaš prvi
UPRAVLJANJE BRIGAMA
69
korak ka uspehu jeste uspešno eliminisanje samomaltretiranja iz svojih zabrinutih fantazija. Od mnogih trikova za to navešćemo tri: 1. Svaki put kad počnete da maltretirate sebe, uzvratite udarac svom unutrašnjem mučitelju. Ustanite, stavite šake na kukove, duboko udahnite i viknite: „Muka mi je više od tebe! Sada umukni i pusti me na miru! Neću više da te čujem!" Uživajte u svom besu. Upotrebite sve psovke koje znate, podignite pesnicu ili uprite prst, udarite nogom o pod ili bacajte kamenje na drvo. Ako ste usred poslovnog sastanka, kažite sebi da ćete s njim obračunati čim se sastanak završi. 2. Čim primetite da ste počeli da se maltretirate, izvinite se sebi. Kažite naglas ili u sebi: „Iskreno mi je žao što sam s tobom razgovarao tako neljubazno. Ni prema kome se ne bih tako ponašao, i zaista ti se iskreno izvinjavam." 3. Zamislite svog unutrašnjeg tiranina kao dosadnog insekta koja vam zuji oko ušiju, uzmite zamišljen sprej protiv buba i sredite ga. Koristite bilo koji od ovih metoda sve dok uspešno ne povratite kontrolu nad svojim mislima. Ne zaboravite da čestitate sebi što ste uspešno smanjili samoprekorevanje i što ste sa sobom postupali ljubazno. DRUGI KORAK je da prepoznate svoje dosadašnje uspehe. Sastavite spisak uspeha za sadašnji momenat svog života. Možda živite u srećnom braku, možda ste lepo uredili dnevni boravak ili su breskve koje ste sami orezivali dobro rodile. Možda izdržavate sebe ili ste stvorili prijatan dom za onog ko vas izdržava. U jednom gradiću u Kaliforniji živi jedan srećan dubretar koji svakog dana peva; na Uskrs se oblači kao zec a na Božić kao Deda Mraz i deli deci bombone. Neki roditelji se žale kako zbog toga što on toliko uživa u svom poslu, njihova deca žele da postanu đubre-
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
70
tari kad porastu. Da li dozvoljavate mogućnost da postoje uspešni dubretari? Ili kvarite sopstveni uspeh krutim i rigidnim razmišljanjem, kao ovi roditelji? Da li ste spremni da sebe proglasite uspešnim sada, ovog trenutka? Samo vi možete odrediti sopstvenu definiciju uspeha. TREĆI KORAK je da napravite procene i planove za promene koje želite da sprovedete u svom životu. Nije potrebno da budete zabrinuti da biste se promenili. Potrebno vam je samopouzdanje i da tačno procenite ko ste, šta možete i šta želite da uradite. Ako mislite da vam je za to potrebna pomoć, pronađite savetnika za izbor profesije ili terapeuta koji će znati da vas povede u smeru u kojem želite da krenete.4
4
Na internet sajtu www.TACentar.net postoji spisak sertifikovanih savetnika i terapeuta koji su ovladali veštinom transakcione analize na kojoj je ova knjiga zasnovana, [prim. redaktora]
71 POGLAVLJE 1
Biti ponosan
„Svaki put kad treba da budem unapreden, toliko se zabrinem da uopšte ne mogu da jedem, - iako uvek postižem najviše rezultate i redovno dobijam unapređenja." „Brine me da je potpredsednik kompanije najviša pozicija koju ću ikada postići." „Mislio sam da će sve biti u redu kad postanem lekar, ali i dalje brinem i osećam se neuspešno." „Brinem se da sam neuspešna jer se čini da druge kozmetičarke imaju više samopouzdanja. Mojim klijentima se dopada kako radim svoj posao, ali ja i dalje mislim da ne radim dovoljno dobro." „Brinem zato što sam uspešna i više ne znam šta da uradim da bih bila zadovoljna." „Nemam samopouzdanja zato što sam samo domaćica. Bojim se da me deca neće poštovati kada odrastu."
„Nikad nisam dovoljno dobar" Uspešni i neuspešni ljudi često imaju iste brige. Dok slušate Zabrinute kako se jadaju zbog ispita na kojima mogu pasti ili zbog poslovnih problema koje ne mogu resiti ili zbog useva uništenih lošim vremenom, teško je reći da li oni zaista nisu uspešni u životu ili se samo pretvaraju da nisu. To mogu biti izuzetno uspešni ljudi koji, umesto da prihvate svoj uspeh, ubeđuju i sebe i druge da su uvek na ivici propasti. Da li imate poteškoća da priznate da ste uspešni? Ako je tako, postoji nekoliko mogućih razloga zašto se pretvarate da ste neuspešni.
72
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Kao ljudi koji veruju da biti „suviše srećan" uzrokuje nesreću, tako i vi možda verujete da biti „suviše uspešan" magično dovodi do propasti. Moto glasi: „Ponos je prethodio padu." Bog ili đavo čekaju negde tamo da unište svakog ko uživa u uspehu. Možda verujete da jedini način da „stojite čvrsto na zemlji" jeste da sebe smatrate „još uvek ne sasvim uspešnim". Ako priznate svoj uspeh, „spavaćete na lovorikama", postati alkoholičar ili probisvet, i završiti na ulici. Možda verujete da se nećete dopadati drugim ljudima ako ste suviše dobri u onom što radite. Ovo uverenje ima svoje začetke još u osnovnoj školi, kada su vam druga deca zavidela što ste učiteljicin ljubimac. Takođe je moglo početi kod kuće, ako su vaše dobre ocene omalovažavane da vaš manje uspešni brat ne bi bio povređen. Neki ljudi prestanu da budu uspešni ako to podrazumeva da ih kod kuće ili u školi neće voleti, dok drugi jednostavno kriju svoj uspeh ispod neprekidne zabrinutosti zbog mogućeg neuspeha. Na žalost, oni na kraju obično više veruju u svoje brige nego u svoje uspehe. Da biste verovali kako nikada niste dovoljno dobri, morate sebe neadekvatno procenjivati. Ako ste dobar stolar, da li lažete sebe govoreći: „Svako može biti stolar." Da li ostajete kod kuće da biste podigli decu onako kako vi smatrate da treba, a zatim kritikujete sebe što ne radite i van kuće? Ako ste dobar savetnik za brak i porodicu, da li sebi dajete loše ocene jer ste samo magistar, a ne i doktor nauka? Drugi način da krijete svoj uspeh jeste da budete skakač u vis. Taj tip ljudi, kada postigne uspeh, vikne: „Podigni prepreku još više!" Kao deca, kada bi doneli kući pohvalu od nastavnika, roditelji bi im rekli: „Sledeći put donesi peticu." Kada bi doneli peticu, roditelji bi pitali: ,,A da li on daje i pet plus?" Ponekad se ovo objašnjenje ne uklapa. Ima i onih roditelja koji nikada nisu predlagali da se pritka podigne još više. Oni su bili sasvim zadovoljni uspehom svog deteta, ali dete nije. Deca su sama
UPRAVLJANJE BRIGAMA
73
pritku podizala još više od ranih školskih dana, a ne roditelji. Da li i vi svaki put imate sve veća očekivanja od sebe? Ako je tako, možda ste veoma uspešni, ali ne dozvoljavate sebi da u svom uspehu uživate. Umesto da budete zadovoljni svojim uspesima u životu, da li i dalje brinete i nezadovoljni ste? Hoćete li da se promenite?
„Naravno da sam uspešan!" Ako ste okupirani brigama o neuspesima koji se neće desiti, ispitima koje znate da ćete položiti, poslovnim problemima koje možete rešiti, - šta mislite o tome da sada odlučite da umesto toga uživate u svojim uspesima? Priznati dobro obavljen posao i uživati u njemu jednako je bezbedno kao i brinuti i uzrujavati se, a sigurno će više prijati vašem krvnom pritisku. Počnite da primenjujete novi režim tako što ćete sebi reći: „Naravno da sam uspešan" i dozvoliti da osetite da je to istina. Ako počnete da nalazite razloge da sumnjate u svoj uspeh ili brinete hoćete li moći da ga održite, recite sebi: „Naravno da sam uspešan, i time što sam to rekao neću izazvati gnev bogova niti prizvati đavola." „To što priznajem svoj uspeh neće me dovesti do prosjačkog štapa." „Sad kad priznajem svoj uspeh, takode mogu da priznam i uspehe svojih prijatelja. Završio sam osnovnu školu i mogu da nađem prijatelje kojima se moji uspesi sviđaju, baš kao što se i meni dopadaju njihovi." „Svoj uspeh nisam oduzeo ni od koga. Svako od nas ima prostora da postigne svoj uspeh." Možda ćete ovu rečenicu želeti da kažete svojim roditeljima i braći i sestrama, ako se ovo može primeniti na vas i vašu porodicu. Kažite sebi da ćete od sad pa nadalje podići pritku samo pod uslovom da najpre pohvalite sebe za ono što ste već uradili i odvojiti malo vremena da uživate u svom uspehu.
74
Me Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Vi ste uspešan posrednik za prodaju nekretnina i dobro zarađujete. Super. Hvalite sebe. Ne morate iz meseca u mesec da prodajete više kuća od svih drugih agenata u gradu, pokrajini ili državi. Kada ste sebi priznali svoje uspehe, možete odlučiti da li vam je zaista važno da povećate godišnju prodaju. Možda ćete na duže staze biti srećniji ako sebi omogućite nekoliko slobodnih dana da gajite ruže ili ležite na kauču čitajući kriminalističke romane. Možda bi vam prijao odlazak negde na odmor? Možda bi vaša porodica više volela da ide na kampovanje i da se vozi polovnim automobilom, umesto da otplaćuje novog mercedesa i ne ide nigde na odmor. Ako ne želite da podižete pritku, duboko u sebi morate znati da možete promeniti pravila po kojima živite svoj život i da se ništa loše neće desiti zbog toga. Nećete pretrpeti nikaicvu „kaznu sudbine" zato što ste broj nedeljnih radnih sati smanjili na četrdeset, pa čak i manje. Nećete se raspasti, niti postati lenja propalica. Dobro vodite domaćinstvo. Dobra ste kuvarica. Dobro ste se zabavljali dok ste sami presvlačili nameštaj i učili decu kako da prave vesele ramove za slike. Imate porodicu koja je srećna. Da se niste usudili da dižete pritku! Uživanje u svom uspehu neće dovesti do toga da vam prijatelji okrenu leđa. Ako vas u trećem razredu osnovne škole deca nisu volela jer ste redovno i dobro radili domaće zadatke i učitelj vas je hvalio, to je bilo tada. Vi danas možete voleti svoje uspehe i hvaliti se onima koji vole da vas vide srećne i uspešne. Možda vam nedostaje pozitivnih stroukova za sve dobre i uspešne stvari koje ste uradili. Pronađite danas jednu osobu kojoj je dosta kukanja i sivila i kojoj bi bilo drago da se raduje vašim uspesima. Umesto da toj osobi pričate o svojim brigama, kažite: „Mislim da sam dobro uradio..." i navedite konkretan primer. Zatim zatražite pohvalu. To u početku može da vam bude teško, ali svejedno probajte. Ako ne možete da se setite nikog poznatog ko bi bio voljan da vas hvali za vaše uspehe, pronađite nekog novog. Sa svojom sposobnošću za uspeh možete uspeti takođe i da pronađete ljude koji će vas hvaliti.
75 POGLAVLJE 1
Biti važan
„Brinem se da me niko ne shvata ozbiljno." „Strašno brinem kad god treba da održim predavanje u našem ženskom književnom klubu." „Brinem da će me muž ostaviti."
„Ne osećam se važnim " Ljudi retko dolaze na terapiju i kažu: „Moj problem je u tome što se ne osećam važnim." Umesto toga, ljudi koji ne veruju da su važni dolaze sa spiskom promena koje treba da izvrše kako bi zadovoljili svoje roditelje, partnere ili decu. Čak i ako se tog momenta osećaju užasno nesrećno, govoriće samo o tome kako njihovo ponašanje povreduje druge. Džordžija stalno brine o tome kako da udovolji svom mužu. Ona je prelepa žena, punog, zrelog tela sa oblinama koje bi se u skoro svakom drugom dobu smatrale izuzetno privlačnim, ali ne i danas kada se modernom smatra bolesna mršavost. Ona kaže da želi da smrša zbog svog muža. Dozvoljava mu da se pred drugima izruguje njenoj težini i žali kako ona suviše jede. Umesto da samopouzdano izrazi svoj stav, ona se slaže sa svime što on kaže. Odbija slatkiše koje želi i trpi njegova ućutkivanja kad god izražava svoje mišljenje o nekim temama. Ona obavlja sve kućne poslove, iako oboje rade puno radno vreme. Njena poslušnost kazuje svetu da ona sebe ne smatra važnom. Mada je došla na terapiju kako bi lakše smršala zbog svog muža, iako zna da nema prekomernu težinu, čini se da bi uspešna terapija samo povećala njenu poslušnost.
76
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Rejčel, samohrani roditelj i apsolvent, dolazi na terapiju zato što misli da je loša majka. Ona kaže: „Izgleda da ne znam kako da usrećim svoju ćerku." Rejčel je veoma zabrinuta za svoju ćerku. Njen najveći problem se javlja uveče, kada ne može da natera petogodišnju Džodi da ide na spavanje. Svako veče ona se igra s njom do osam sati, a onda joj kaže da je vreme da ide u krevet. Zatim se zbog toga svađaju sve dok obe ne završe u suzama, i kada Džodi konačno zaspi, obično već bude ponoć. Rejčel je depresivna i puna briga šta će se biti sa Džodi kao posledica toga što ima tako lošu majku. Vikende takođe provodi u napetosti, jer je Džodi zahtevna, a ona zabrinuta i oseća krivicu. Kao i Džordžija, i ona je došla na terapiju kako bi postala „bolja" prema nekom drugom, u ovom slučaju svojoj ćerki.
Ako vam je teško da poverujete u to da ste važni, razumećete ove žene. One su rano naučile da su drugi ljudi važniji od njih. Kako je sve to počelo? Jedan od načina da to otkrijete jeste da pitate: „Kada si bio mali, šta se dešavalo za vreme večere?" Scena porodice za večerom često na dramatičan način pokazuje ko je važan a ko nije. Džordžija se odmah setila. „Bilo nas je četvoro: mama, tata, moj stariji brat i ja." Za vreme večere njen otac i brat drže monopol na konverzaciju, dok se njena majka ponaša kao sluga, neprestano trčkara između kuhinje i trpezarije, poslužujući ostale. Najbolje meso dobijaju muškarci, a njena majka ponekad čak i ne sedne za sto. Kada bi Džordžija pokušala da se pridruži razgovoru i kaže svoje mišljenje, otac i brat bi je ismejali. Ne seća se da je iko stao u njenu odbranu. Ona definitivno nije važna. A kako je bilo kad ste vi bili mali? Ako danas imate problema da verujete u svoju važnost, kakva je bila situacija za stolom kad ste vi bili mali? Zamislite da ste novinar koji istražuje i vratite se u vreme kada ste bili mali. Pokušajte da realnije dočarate sliku tako što ćete se setiti detalja u trpezariji: kakve su bile tapete, gde je stajao sto, da li se hrana servirala u činijama ili na tanjirima. Vi kao reporter stojite tiho u jednom uglu i zapisujete ono što vidite. Porodica ulazi i seda za sto. Ko gde sedi? Ko u koga gleda? Ko govori?
UPRAVLJANJE BRIGAMA
77
Šta ti ljudi govore jedan drugom? Ko se smeši, a ko mršti? Pažljivo posmatrajte šta se dešava. Ostanite u toj sceni sve dok ne osetite dinamiku te porodice. Džordžija koristi scenu za večerom da počne izražavati svoju važnost i zahtevati pravo na to. Budući da se ne oseća dovoljno sposobnom da odbrani sebe u toj situaciji, poziva u pomoć moćnog saveznika, Jovanku Orleanku, koja se obraća muškarcima: „Ćutite i saslušajte ovu devojčicu. Ona je pametno dete." Kada otac i brat krenu da je prekinu, Jovanka dodaje: „Rekla sam da je slušate. Ona je važna. Vi imate tu blesavu ideju da su muškarci bolji od žena. To nije istina. Ova mala devojčica je važna kao i bilo koji muškarac. A sada, Džordžija, ponovo im ispričaj o toj knjizi koju čitaš." Džordžija se radosno poigrava ovom fantazijom, čas glumeći Jovanku Orleanku, čas sebe kao malu devojčicu. Kada se oseća dovoljno jakom, Jovanka joj više nije potrebna. Sledeći put ponovo zamišlja sebe za stolom. Saosećajno kaže: ,Ja sam važna mala devojčica, čak i ako me vas dvojica ne poštujete." Ona plače za tim detetom iz prošlosti i za svojom majkom, koja je i danas servilna. A onda joj je palo na pamet: „Hej, pa ja sam zaista važna. Otišla sam sa te farme i stekla obrazovanje, tako da ne moram da živim kao moja mama." Shvata kako je u svom braku na mnoge načine igrala ulogu svoje majke. Činjenica da u svom domu nije bila poštovana bila je tužna za malu Džordžiju. U to vreme nije mogla da učini ništa da poboljša svoj status, ali danas je situacija sasvim drugačija. Džordžija odlučuje da prestane da živi po obrascu koji je naučila u detinjstvu. Pošto se uspešno odbranila u zamišljenoj sceni za večerom, počinje da vežba, korak po korak, da u svom sadašnjem domu bude sama svoj branilac. Počinje dajući sebi pozitivne poruke i boreći se u sebi protiv negativnih poruka koje dobija od muža. Prošlo je nekoliko meseci dok nije razvila dovoljno samopouzdanja da kaže svom mužu da neće više prihvatati uvrede na račun svoje težine ili bilo čega drugog. Kako se on nije promenio, ona odlučuje da ga napusti, što i čini posle godinu dana. U toku te godine, ona vežba da se oseća važnom u društvu svojih prijatelja i kolega s posla. Uskoro zatim dobija i povišicu, što koristi da uzme kućnu pomoćnicu. Danas kaže: „Kada sam kao dete čitala bajke, verovala sam da srećno do kraja života podrazumeva brak. Sada živim sama. Bez ob-
78
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding žira na izbore koje budem pravila ubuduće, nikad više neću biti žrtva, i za mene to znači srećno do kraja života." Kada je shvatila da nema razvijenu svest o svojoj važnosti, Rejčel se pridružuje grupi za asertivni trening.5 Tu saznaje da ima pravo da traži da vaspitačice u obdaništu prestanu da prisiljavaju Džodi da spava popodne. Uz podršku grupe, ona vežba kako da se suprotstavi direktorici obdaništa. Članovi grupe kritikuju njeno izvođenje uloge i žele joj sreću kada je krenula na razgovor. Na sledećem sastanku grupe, ona se kikoće kao srećno dete: „Prošlo je lako! Direktorica se složila sa mnom. Još uvek ne mogu da dođem sebi od čuda." Još fascinantnijom joj se čini promena u njenom odnosu sa Džodi. Uveče se njih dve igraju dok ne dode vreme za spavanje, a onda ode sa Džodi da je ušuška. Poljubi je za laku noć i kaže joj da može da se igra lutkama u krevetu ili da spava. Ne sme da uznemirava mamu, jer je ovo njeno vreme za učenje. Džodi se bunila neverovatno malo, i ubrzo je prestala da pravi probleme. Rejčel je dozvolila sebi da se oseća važnom umesto krivom, a čini se da su i njenoj maloj devojčici ove promene donele mir.
Neki ljudi se osećaju važnim kod kuće, ali taj osećaj ostave za sobom kada zakorače van. Oni se ne smatraju važnima u odnosu sa komšijama ili na poslu; umesto toga, opterećuju se razmišljanjem šta će drugi misliti o njima i uzdržavaju se da progovore verujući: „Svima je to već palo na pamet" ili „Ako ovo i predložim, neko će me sigurno omalovažiti". Oni se dobrovoljno javljaju da budu članovi odbora za čišćenje umesto da budu šefovi u kompanijama u kojima rade. Možda su to deca koja potiču iz „nevažnih" porodica. Možda su detinjstvo proveli kao „prikolica" svoje starije braće i sestara, umesto da pronađu svoje prijatelje. Koji god da su razlozi što nisu bili važni u prošlosti, svi ljudi mogu uneti promene u svoj sadašnji život. 5 O mogućnosti pohađanja radionica asertivnog treninga u vašem gradu se informišite na www.psihopolis.edu.rs. [prim. redaktora]
UPRAVLJANJE BRIGAMA
79
„Naravno da sam važan" Da li vam. teško pada da se osećate važnim? Ako je tako, iskoristite fantaziju o porodičnoj večeri da počnete da se menjate. Ovog puta, kad se vratite za taj sto, nemojte biti reporter, već vi sami. Povedite sa sobom saveznika ako hoćete, ili sami izrazite i zahtevajte svoju važnost. Svaki način je dobar ako vam pomaže da čujete poruku: ,Ja sam važan; moje mišljenje je važno, moja osećanja su važna i moji postupci su važni." Dok ovo govorite, gledajte u svakog člana porodice. Postanite svesni da svaki čovek ima pravo na sopstvenu važnost. Ponovo recite svojoj porodici: Ja sam važan", i dozvolite sebi da osetite istinitost tog iskaza, bilo da se ostali slažu sa vama ili ne. Sada kad ste potvrdili svoju važnost, odglumite je u svojoj fantaziji. Sedite ponovo za sto i ispričajte ostalima šta ste interesantno saznali. „Naučio sam da pročitam šest novih reči." „Skočio sam sa ljuljaške najdalje od svih." „Video sam leptira." Ubacite se direktno u razgovor i kažite glasno šta ste radili. Ako, u vašoj mašti, neko ne obraća pažnju na ono što ste rekli ili osporava važu važnost, kažite toj osobi čvrstim glasom: „Ti imaš problem. Ponašaš se kao da je vreme večere neko takmičenje za vodu tima. Kada pričam o sebi, pokušavaš da me omalovažiš, da bi ti jedini bio važan. To nije potrebno. Svi mi koji sedimo za ovim stolom jesmo važni, a to uključuje i tebe i mene." Možda, u vašoj fantaziji, oni slušaju šta govorite, a možda i ne. To nije bitno, jer vaša važnost zavisi od vaše sopstvene odluke. Kažite ponovo: ,Ja sam važan." Budite sada odrasli i aplaudirajte sebi - detetu za stolom. To dete je važno i njegova važnost ne zavisi od odobrenja drugih ljudi. Sada zamislite sebe danas za stolom, zamislite da ste važni i da dozvoljavate i drugima da budu važni. Kad odete na posao, kažite sebi: ,,I ovde sam važan." Odlučite kakav predlog ćete dati na poslu i ne dozvolite da vas vaše stare brige ometaju u tome. Umesto toga, razmislite da li je dobra ideja koju želite da predložite. Dovoljno ste važni da znate razliku
80
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
između predloga koji ste izneli jer znate da će pomoći, od predloga koji ste izneli da biste bili omalovaženi. Ako želite da naučite da budete važni, želećete da počnete sa predlozima koji će vam doneti priznanje. Kasnije možete kritikovati i zauzimati stav manjine, ali to tek nakon što vam postane prijatno da izražavate svoje mišljenje. Sledeći put kad budete primetili da izmišljate neku brigu kojom umanjujete svoju važnost, promenite kraj. Na primer: „Sedim na kauču, čitam knjigu, i iznenada počnem da brinem kako ću pripremiti izveštaj na poslu: možda se neću setiti šta treba da kažem." Smislite pozitivan kraj svoje brige: „Zaboravljam šta treba da kažem, i pitam: 'Da li je do sada sve jasno? Ima li nekih pitanja?' A onda, ako i dalje ne mogu da se setim, pitam: 'Gde sam ono stao?' I dobro se osećam." Ne morate biti savršeni da biste bili važni. Možete pogrešno izgovoriti neku reč ili zaboraviti šta ste hteli da kažete. Možete pitati publiku: „Ima li pitanja?" Time potvrđujete njihovu važnost i istovremeno dajete sebi malo vremena da saberete misli. Fantazirajte kako ne znate odgovor na neko pitanje. Recite: „Ne znam", i nastavite mirno da pričate. Zamislite sebe i druge kako ste jednako važni iako niste savršeni. Možda brinete da će vam neko banuti kad vam je kuća u neredu. Umesto da požurite da je spremate do savršenstva, recite: „Ćao, baš mi je drago da te vidim. Uđi. Upravo sam krenula da spremam kuću, ali mi je mnogo zabavnije da sedim s tobom i pričam." Ili: „Super što si svratila, ali upravo sam krenula da spremam kuću, pa bolje dođi neki drugi put. Možda sledećeg četvrtka po podne?" Kad god promenite svoje brižne fantazije i potvrdite sopstvenu važnost, čestitajte sebi. Nije lako menjati životne obrasce i zaslužujete pohvalu za svaku promenu koju napravite. Da li imate prijatelja sa kojim možete podeliti priču o svojim promenama? To je još jedan način da potvrdite svoju važnost.
81
POGLAVLJE 1
Pripadati
„Brinem se šta će se desiti kada moja deca odrastu. Obožavam ih! To su divne male devojčice i toliko liče na moju ženu koja je Japanka. Naša je porodica veoma bliska i puna ljubavi, a opet brinem da ću na kraju ostati sam. Bojim se da će moja žena i ćerke otići da žive u Japanu, iako znam da neće. Moje devojčice i ne govore japanski i, u stvari, ja sam jedini u porodici koji bi želeo da živi u Japanu." „Brinem se da neću biti odevena na odgovarajući način. Bojim se da ako obučem suknju, svi drugi će obući pantalone. A želela bih da budem odevena kao ostali." „Brinem se da se neću uklopiti na poslu." „Hteo bih da se pridružim Elkovima6, ali se bojim da me neće primiti."
Ja sam autsajder" Ljudi koji misle da nisu važni, mogu (ali ne moraju) biti otuđeni od drugih. Oni koji veruju da ne pripadaju osećaju se pre otuđenim nego nevažnim. Oni su izolovani i svoju porodicu ili društvo posmatraju sa udaljenosti. Njima teško pada da kažu: „Uključite i mene!" Ako brinete da ste crna ovca, možda ste kao dete odlučili da se nigde ne uklapate. Možda je vaša porodica bila jedina jevrejska porodica u gradu. Možda vaša porodica jeste imala osećaj pripadništva zajednici, ali ste vi bili etiketirani kao stidljivko, i to je osta6 Benevolentni i zaštitnički red elkova (Benevolent and Protective Order of EIks) - najveća dobrotvorna socijalna organizacija u Sjedinjenim Državama, sa preko milion članova oba pola. [prim. lektora]
82
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
lo do danas. Možda ste bili drugačiji, jer ste bili pametniji od druge dece ili ste živeli na udaljenom salašu i niste imali vremena da se igrate posle škole. Džen je došla na terapiju jer je verovala da nikada nigde nije pripadala. Terapeut je pita kada se tako osetila po prvi put. Džen kaže: ,,U dragom razredu." Bila je najbolji dak, učiteljicina miljenica i u svom sećanju nekako je bila različita od druge dece. Terapeut joj kaže da zatvori oči i zamisli da se ponovo vratila u osnovnu školu, kako bi otkrila više detalja o svojoj usamljenosti. Džen zamišlja da sedi na klupi u dvorištu i čita knjigu. Druga deca preskaču konopac, igraju lastiša, žmurke ili vije. Terapeut je pita: „Šta osećaš?" Ona kaže: „Pa, osećam se superiorno. Čitam knjigu koju oni ne bi razumeli... Iskreno, osećam se usamljeno. Strašno sam usamljena." Terapeut saoseća sa tom usamljenom devojčicom i zatim traži od Džen da pogleda da li još neko dete sedi na klupi. Ona vidi još dvoje dece - jedno vrti nogom po pesku, dok drugo gleda u daljinu. Seća se čak i njihovih imena, jer su i ta deca uvek tamo sedela: „Meri Lu i Linda. One takode nemaju s kim da se igraju." „Pa, šta misliš da danas uradiš nešto potpuno drugačije? Šta misliš da pitaš Meri Lu i Lindu hoće li da se igrate lastiša?" Ja ne znam da igram lastiša." „Naravno, to je zato što nikad nisi ni probala. Samo čitaš i osećaš se usamljeno." Džen se smeje: „Otkud znate?" „Mnoga mala deca ne nauče da pripadaju, iako su veoma pametna i lako nauče da čitaju - tako da čitaju sve više i više, umesto da vežbaju pripadanje. Uzmi lastiš, idi do Mera Lu i Linde i pitaj ih da se igraju sa tobom. Zamisli vas tri kako se igrate, i zamisli sebe kako se smeješ i vesela si." Džen toliko uživa u fantaziji da smišlja još nekoliko načina na koje ona, kao dete, može da pripada grupi. Nakon što je vežbala pripadanje u detinjstvu, dogovara se sa terapeutom kako bi mogla vežbati pripadanje u sadašnjem životu. Za početak, Džen je odlučila da prestane da zavidi zauzetim popularnim ženama i potraži razne Meri Lu i Linde, koje takode mogu biti interesantne. Najlakši način da pripadate jeste da pronađete grupu kojoj ste potrebni. Ovakve grupe postoje u svakoj zajednici i samo treba da
UPRAVLJANJE BRIGAMA
83
se dobrovoljno javite da pomognete. Džen otkriva malu grupu pri crkvi, gde su je prihvatili sa oduševljenjem. Lora, još jedna usamljena žena, penzionisani je poslovni sekretar. Njen san je oduvek bio da se, kad ode u penziju, preseli u Santa Barbaru u Kaliforniji, gde bi mogla da šeta pored okeana i uživa u blagoj klimi. Kada joj se san ostvario, više je ličio na noćnu moru. Počela je da gluvi, nije se družila ni sa kim i bila je depresivna. Lekar joj je savetovao da se pridruži terapijskoj grupi. Na sastanku grupe Lora se žali da ona tamo ne pripada zato što je suviše stara i gluva, i da su njeni problemi fizičke, a ne psihološke prirode. Pristaje da i dalje dolazi na sastanke i svečano obećava i sebi i grupi da se neće ubiti ma koliko bila depresivna. Radeći na sastancima grupe, Lora počinje polako da shvata da nikada nije imala osećaj pripadnosti i da zbog posla nije imala nikakav emotivni život. To je bio razlog što joj preseljenje u Santa Moniku nije teško palo. Počinje da biva manje depresivna, povremeno se smeši, i počinje da prihvata činjenicu da je važan i prihvaćen član ove grupe. Van terapijske grupe, ona je i dalje usamljena žena. Jednog dana, jedan od članova grupe joj je rekao kako je lokalnoj političkoj grupi potrebna osoba sa sekretarskim kvalifikacijama. Nagovaraju je da se prijavi. Na sledećem sastanku, obavestila ih je da je postala urednik lokalnih novina. Na tom poslu je ostala više od petnaest godina. Na zabavi povodom njenog osamdesetog rođendana, rekla je svojim prijateljima sa posla: „O bože, toliko sam zauzeta da nemam vremena za umiranje, pa ćete ovakvu zabavu verovatno morati da organizujete i za moj devedeseti rođendan!" Očigledno je srećna i, isto tako očigledno, ima osećaj pripadnosti.
„Napravite mesta i za mene" Ako želite da ovladate umećem pripadanja, možda ćete hteti da počnete od svoje porodice. Da li imate osećaj pripadnosti? Ako nemate, šta želite da uradite povodom toga? Ne možete promeniti
84
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
druge protiv njihove volje, ali možete promeniti sebe. Prvi korak je da prestanete da budete čekalica. To su ljudi koji čekaju i nadaju se da će im neko baciti mrvice sa stola prijateljstva. Da li ste spremni da dobijete ono što želite umesto da čekate ostatke? Vi želite da pripadate. Postoje pravila koja važe za gotovo svako prijateljstvo i u većini porodica: • Počnite da dajete jednostavne komplimente: „Izgledaš lepo u toj plavoj haljini", „Oduvek mi se dopadao tvoj osmeh", „Slažem se s tim što kažeš", „Ispričaj mi više o svom poslu. Ne znam mnogo o njemu, a volela bih." Nemojte preterano komplikovati i u komplimente nikad ne ubacujte negativne izraze. Nemojte reći: „Izgledaš mnogo lepše u toj plavoj haljini nego u onoj zelenoj." Nemojte reći: „Dopada mi se tvoj osmeh, iako bi ti zubi bili belji kad bi prestao da pušiš." • Pozovite članove porodice da sa vama rade nešto što znate da vole. ,Ja ću veslati, ako mogu s tobom na pecanje." „Ti voliš avanturističke filmove, a za ovaj kažu da je baš dobar. Hajde da idemo, ja častim." • Ne pokušavajte nikog da promenite, jer to znači da ih ne prihvatate onakvim kakvi su, a to je već samo po sebi dovoljan razlog za otuđivanje. • Nemojte pisati recke. Kakve veze ima da li ste pozvali vi njih ili oni vas? Lorina politička grupa sastojala se od onih koji su aktivno radili i onih koji su samo dolazili na sastanke. Tako je i u porodicama. Ako već radite sve gore navedeno ali se još uvek u svojoj porodici osećate otuđeno, možda ćete odlučiti da prestanete da tu ulažete svoj trud i umesto toga potražite neku grupu kojoj ćete se pridružiti. Ista pravila se primenjuju i van porodice. Kao i Džen u
UPRAVLJANJE BRIGAMA
85
osnovnoj školi, i vi možete potražiti prijatelje medu ljudima koji takode „sede na klupi". Pridružite se nekoj grupi koja odgovara vašim interesovanjima. Možete ići da pešačite sa prirodnjacima, možete postati član lokalnog Kluba pisaca romantičnih priča ili Udruženja poznavalaca serijala knjiga o zemlji Oz. Ponudite svoje usluge grupi kojoj je potrebna vaša pomoć. Da li ste spremni da, kao Lora, pronađete način da budete od pomoći drugim ljudima? Ako vam se ništa od ovoga ne čini pogodnim, priključite se psihoterapijskoj grupi i naučite kako da pripadate. Možete za sebe uraditi ono što su uradile Džen i Lora. Zabavljajte se pripadajući na produktivan način!
86 POGLAVLJE 14
Igrati se
„Stalno brinem za svoju sestru. Ona uopšte ne vodi računa o sebi i uvek ja moram da radim stvari umesto nje." „Moj sin studira medicinu i odlično mu ide. Stalno brinem da se ne hrani dobro, da će mu organizam oslabiti i da će mu pacijenti preneti neku bolest. Kada ne mogu o njemu da vodim računa, neprekidno sam zabrinuta za njega." „Ponekad mislim kako se brinem za sve ljude na svetu, osim za sebe!" „Radim osamdeset sati nedeljno. Voleo bih da se opustim, ali me brinu stvari koje treba uradim." „Volim da igram, ali uvek brinem da ću izgledati glupo." „Pre mesec dana sam popio dve čaše vina na nekoj zabavi i ponašao se šašavo. Od tada ne prestajem da brinem šta ljudi misle o meni!"
„Nikad nisam bio dete" Da li vas vaše brige sprečavaju da napravite pauzu i zabavite se? Ako ste preterano odgovorni, perfekcionista, neprestano radite, verovatno ste naučili da sebi postavljate visoke ciljeve, da nikad ne kažete ne, i da brinete kad god ne radite. Možda ste počeli da radite još u osnovnoj školi, i od tada niste stali. Još u začetku hipi pokreta, živela je jedna mlada žena, Džuli, koja nije verovala u naporan rad. Svirala je gitaru, išla na neke kurseve i želela da radi pola radnog vremena. Takode je dolazila na terapisjku grupu. Jednog dana njen šef je pozvao telefonom Džulinog
UPRAVLJANJE BRIGAMA
87
terapeuta. „Da li ste vi Džulin terapeut?" Dobio je odgovor da se takva informacija nikad ne daje. „Dozvolite mi da vam objasnim zbog čega vas zovem. Ja sam Ričard Džons. Imam prodavnicu ploča i dao sam oglas za prodavca. Prijavila se ta lepa mlada žena, Džuli. Kada sam joj rekao koliko plaćam po satu, izračunala je koliko je to i rekla: 'O bože! Sa takvom satnicom ću imati da radim samo osamnaest sati nedeljno da bih platila račune. Bojala sam se da ću morati da radim više da bih zaradila koliko mi je potrebno.' Dozvolite mi da kažem da sam bio toliko zapanjen da sam je odmah zaposlio. Ona je tražila da radi najmanje moguće! Nikad nisam upoznao nekog kao što je ona." Zatim je ispričao svoju priču. Kada je imao deset godina, počeo je da pomaže svom ocu koji je bio klavir-štimer. Imao je savršen sluh i bio ponosan što je dobijao komplimente da tako mlad tako dobro štimuje klavire. Nastavio je da radi svakodnevno posle škole, a sav novac koji bi zaradio davao bi ocu. Kada je završio školu,, počeo je da radi puno radno vreme zajedno sa ocem. Prodavao je, popravljao i štimovao instrumente, a kada je njegov otac umro, preuzeo je posao. Radnju je držao otvorenu svih dana u nedelji, a uveče bi štimovao klavire. Sada je pozvao telefonom da bi zakazao sastanak. „Nikad ranije nisam razmišljao o tome da idem kod psihoterapeuta, ali ako možete da učinite da makar malo budem nalik Džuli, to će biti vredno svake pare." Nadao se da će ga terapeut „naštimati", kao što je on štimovao instrumente. „Želim da se promenim, da mogu da uzmem slobodno vreme i sedim na plaži, kao Džuli, i čitavo popodne ne radim apsolutno ništa." Terapeuti su uvek srećni kada im se jave klijenti poput Ričarda. Sve Džuli ovog sveta vole da idu na terapiju, ali nemaju mnogo volje da se promene, a često i ne plaćaju svoje račune. Promene koje one treba da sprovedu zahtevaju rad, postavljanje ciljeva i rad na njihovom ostvarivanju, čak i kada je posao težak ili dosadan i kada ne žele naporno da rade. Klijenti kao što je Ričard već rade naporno, tako da terapeuti mogu da im ponude zabavne ciljeve, kao što su odmori i prijateljstva i popodnevno uživanje na plaži. Prirodno je da takvi ljudi cene svoje terapeute i na vreme plaćaju svoje račune.
88
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Da li radite naporno i usamljeni ste kao Ričard? Ako je tako, verovatno ste u svom životu mnogo toga ostvarili. Rano ste naučili da žrtvujete svoje detinjstvo zbog dobrih ocena i važnih postignuća. Drugi ljudi se možda žale da nisu imali prilike da postanu doktori, advokati ili biznismeni, ali vi znate da ste tu priliku imali. Veoma rano ste naučili da vodite računa o sebi. Ako želite da se promenite, te godine napornog rada će vam se isplatiti. Sada imate vremena da se posvetite sebi. Naučićete da budete bolji prema sebi, da se sebi više dopadate i da date sebi slobodu da se zabavljate. Možete čak sebi priuštiti skije i opremu za ronjenje i otići na odmor. To je Ričard uradio. On je proslavio svoje promene tako što je otišao na svoj prvi odmor i proveo nedelju dana na Tahitiju. Njegov sledeći korak je bio da pronađe nekog s kim će da se igra. Na žalost, usamljeni ljudi koji mnogo rade često imaju problem sa intimnošću. Jedan od razloga što rade naporno jeste da izbegnu patnju što ne pripadaju i nisu bliski ni sa kim. Kada ste sebi dali dozvolu da se igrate, vaš sledeći cilj bi mogao biti da date sebi dozvolu za ljubav i bliskost. A to je takode uzbudljiv zadatak. Drugu grupu ljudi koji su propustili detinjstvo čine oni koji su morali rano da odrastu. Da li ste morali rano da odrastete kako biste se brinuli o drugima? Da li ste bili najstariji član porodice i samim tim preuzeli brigu još kada ste i sami praktično bili dete? Možda ste dete alkoholičara ili hronično bolesnih roditelja, pa ste na sebe preuzeli sve porodične obaveze. Za razliku od usamljenika koji mnogo rade, vi ste naučili da volite, ali ste pomešali ljubav i brigu o drugima. Želite li da ih razdvojite? Ako je tako, potrebno je da čvrsto verujete da drugi imaju iste obaveze kao i vi. Kao i vi, i drugi odrasli su odgovorni za sebe. Možete li to da poverujete? Ne morate zauvek da vodite računa o maloj braći i sestrama ili malim sinovima i ćerkama. Dovoljno ste dugo pomagali svom pedesetogodišnjem malom bratu i svojoj dvadesetjednogodišnjoj ćerki. Sada je na vas red. Nije uvek lako pustiti ljude o kojima ste brinuli. Neki od njih će insistirati da ste im potrebni. Da li ste spremni da ih pustite da
UPRAVLJANJE BRIGAMA
89
potonu, ako je to njihov izbor? Ovo je veoma važno pitanje na koje samo vi možete odgovoriti. Razmislite o negovanju i staranju koje ste pružali kada ste bili dete. Da li ste ikada zaista uspešno odvraćali svoje roditelje od svađa, pića i razvoda? Koliko bi oni bili drugačiji da se vi niste ni rodili? Verovatno bi bili isti. - Svi vaši napori da im pomognete ili ih promenite bili su uzaludni.
„Nije suviše kasno za srećno detinjstvo" Vratite se na kratko u jednu porodičnu scenu u kojoj ste pokušavali da pomognete. Možda su se vaši roditelji svađali, možda je vaša majka plakala i nije brinula o mlađim članovim porodice. Možda ste kao mali prali odeću dok su se druga deca igrala. Zamislite kako im govorite: Ja sam samo dete. Deca treba da se igraju i ja idem napolje da se igram." Zamislite kako ih ostavljate da se svađaju, piju, menjaju pelene bebi ili oru njivu. Uočite da se ne slažu dobro bez vas, ali se ne slažu dobro ni kada im vi pomažete. Oni su živeli svoj život i pre nego što ste se vi rodili i nakon što ste napustili kuću, tako da im u stvari i niste potrebni onoliko koliko mislite. Zamislite sebe kako ne osećajući krivicu istrčavate iz kuće da biste se igrali sa drugom decom. Predstavićemo vam još jednu vežbu koja će vam pomoći da prestanete da se osećate odgovornim za one kojima u stvari niste potrebni. Zamislite da sedite ispred ogromne telefonske centrale i radite prekovremeno na pravilnom priključivanju svih linija. Vodite računa o svima. Pomerajte ruke sve brže dok proveravate da li je sin sigurno priključen na učenje, ćerka na svoj brak, susedi na zalivanje travnjaka, crkvenjak na peglanje crkvenih odora. Pomerajte ruke još brže, kao da je sudbina kosmosa u vašim rukama. Nastavite da priključujete linije i govorite naglas: ,Ja sam odgovorna za tebe, da budem sigurna da radiš šta treba." Govorite to svakoj osobi, istovremeno radeći sve brže, sve dok ne budete spremni da dignete ruke.
90
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Spremni? Kažite toj zamišljenoj ogromnoj telefonskoj centrali: „Dajem otkaz", i pustite da svi priključci padnu na pod. Obidite telefonsku centralu i dobro je pogledajte. Uočite da nema žica koje vode do ljudi koje ste pokušavali da držite uključenim. Sve žice leže razbacane po podu. Vaša telefonska centrala je lažna. Nijedna žica u stvari nije bila priključena ni na jednu liniju. Samo ste zamišljali da ste direktno vezani za uspeh ili neuspeh drugih ljudi. Šutnite nogom tu lažnu centralu i zamislite kako izlazite iz prostorije da se nikad više tamo ne vratite. Ako radite toliko da ste previše umorni za igru, zapitajte se da li je to potrebno. Možda jeste, ako vam je važno da imate kuću u bogatom kraju ili da osnujete veliku kompaniju. Ako vam je to sada potrebno, pronađite način da održavate svoj raspored a da se ipak angažujete u aktivnostima koje vam donose zadovoljstvo? Pažljivo proverite svoj kalendar i vidite kakve promene možete uneti. Možda ima nečega što možete promeniti. Možda možete angažovati nekog da vam opere kola ili odvede decu u park jednom nedeljno. Ako već radite previše, odgodite dobrovoljni rad sve dok ne uspete da na drugoj strani obezbedite sebi dovoljno vremena da mu se možete vratiti. Budite inventivni zbog samog sebe. Za preostali deo nedelje, bilo da vodite računa o drugima ili mnogo radite i usamljeni ste, pronađite aktivnosti koje su zabavne. Idite u laganu šetnju i divite se cveću koje vidite. Napravite toplu kupku. Uzmite da čitate neku interesantnu knjigu. Kada vas neko pozove da traži pomoć ili savet, kažite: „Hm, to je baš problem", ,,Oh, baš me interesuje kako ćeš to resiti", „Hej, nemoj zaboraviti da mi javiš kako si to rešio", „Žao mi je, ne mogu ti pomoći". Pronađite prijatelja koji se mnogo smeje.
91
POGLAVLJE 1
Biti drugačiji
„Moja najveća briga je prilično glupa: Da li izgledam kako treba? Brine me šta je 'kako treba'. Da li treba da budem sofisticirana ili prosta, seksi ili šarmantna? Raspitujem se kod prijateljica koju šminku treba da koristim, angažovala sam stilistu, ali i dalje mi se ne dopada kako izgledam." Ja sam nastavnik i volim da podučavam decu, ali trebalo je da budem fizičar. I dalje me brine pomisao da su se moji roditelji razočarali u mene. A brine me i da ću jednog dana i sam zažaliti što sam nastavnik." „Brine me da ne izgledam kako bi muškarac trebalo da izgleda. Izgledam nekako ženskasto."
„Nešto sa mnom nije u redu" Neki ljudi idu kroz život verujući da su se „rodili pogrešni". Oni sebi govore: „Sa mnom oduvek nešto nije kako treba." Ponekad je ovo uverenje posledica roditeljskog razočaranja u dete. Možda ste sin jedinac fudblaskog trenera, a sport vam nije išao od ruke. Možda se od vas očekivalo da budete slatka lutkica, a vi ste bili obična mala devojčica koja je volela da se pentra na drveće. Možda ste se rodili kao treća ćerka u porodici koja je čeznula za sinom. Ponekad u stvari društvo, pre nego roditelji, govori detetu: „Nisi u redu takav kakav si." Skoro svi psihološki testovi polnog identiteta pokazuju da je oko šezdeset do sedamdeset odsto dečaka slično, i da je šezdeset
92
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
do sedamdeset odsto devojčica slično. Ovi testovi se koriste da bi se dokazalo da razlike postoje. Većina malih dečaka navodno gradi kule od kocaka, dok većina malih devojčica pravi gnezda. Više malih dečaka nego devojčica su grubijani, ne plaču i žele da igraju u školskom timu, ali trideset do četrdeset odsto nije takvo. To je ogroman broj. Razmislite o milionima takve dece. Umesto da koristimo procente da bismo dokazali kako su dečaci i devojčice različiti u slaganju kocki ili bacanju lopte, bilo bi mnogo bolje da shvatimo da se milioni savršeno zdrave dece ne uklapaju u te stereotipe. Šta se dešava sa malim dečacima koji prave gnezda, koji nisu grubijani, koji plaču i koji mrze fudbal? Šta je sa njihovim sestrama koje su sušta suprotnost? Nekima od njih ide sasvim dobro jer potiču iz porodica koje pozdravljaju njihove izbore i vole ih onakve kakvi jesu. Međutim, nekima od njih se u školi ili porodici rugaju, i oni odrastaju potajno verujući da sa njima „nešto nije u redu". Najmanje deset odsto dečaka, od kojih su neki gradili kule od kocaka a neki nisu, gde su neki voleli fudbal a neki nisu, odrasli su u muškarce koji vole muškarce. Barem deset odsto devojčica, i košarkašica i domaćica, odrasle su u žene koje vole žene. A društvo im govori: „Nemojte biti ono što jeste." Ako se vaša interesovanja, zanimanje ili obrasci ljubavi ne uklapaju u takozvane norme, da li ste spremni da ipak volite sebe? Srećom, danas ima mnogo muških krojača i kuvara, ženskih stolara i sudija, što je znak da su stereotipi postali manje strogi. Ako je vaš partner istog pola kao vi, - ima mnogo homoseksualaca i lezbijki koji su javno deklarisali svoje seksualno opredeljenje, a u poslednje vreme sve veći broj heteroseksualaca podržava vaš izbor. Neki ljudi se čvrsto drže „većine" celog svog života, ali se ipak ne osećaju dobro sa sobom. Da li verujete da biste bili prihvatljiviji kad biste bili malo drugačiji, ali niste baš sigurni šta bi trebalo da promenite? Ovaj problem obično nema nikakve veze s detetom. S detetom je bilo sve u redu, ali su ga odgajali roditelji koji, zbog sopstvenih problema, nisu umeli da vole bilo kakvu decu.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
93
Ja sam u redu takav kakav sam" Vi imate pravo da volite i poštujete sebe takve kakvi ste. Počnite od početka. Zamislite da ste u poseti velikoj bolnici u gradu. Raspitujete se gde je porodilište i medicinska sestra vam pokazuje put. U porodilištu dolazite u prostoriju pregrađenu velikim staklenim zidom, iza kojeg se nalazi dvanaest malih krevetaca i u svakom se nalazi tek rođena beba. Posmatrate svaku od njih. Neke bebe su crvene i naborane, neke su malo žućkaste u licu, a neke su tamnopute. Neke su skoro ćelave, dok neke imaju mnogo kose. Neke vrište, neke spavaju. Da ste cepidlaka, verovatno biste priznali da nijedna od beba nije previše slatka. A ako volite bebe, znate da je svaka jedinstvena, nova, lepa i beskrajno vredna ljubavi. Pogledajte te bebe i odlučite koja od njih ste vi, a zatim uđite u tu prostoriju i podignite tu bebu. Kažite toj novorođenoj bebi: „Učim da te volim takvu kakva si", „Sa tobom je sve u redu", „Ti si kao i sve druge bebe, i ja te volim". Možda ćete poželeti da prizivate ovu fantaziju sve dok ne prihvatite svaku reč kao istinu. Nabavite veliko ogledalo i naučite da volite ono što vidite.
94
POGLAVLJE 1 v
Zeleti i dobijati
„Božić i rođendani su dani koji nose najviše briga. Brinem se zbog poklona koje treba da kupim, brinem da će mi članovi porodice kupiti stvari koje ne mogu koristiti i zatim se naljutiti kada im vratim poklone." „Stalno se bojim da će svi zaboraviti na moj rođendan." „Brinem se da se nikad neću udati, baš zato što to toliko želim." Ja ne želim ništa. I zato ne moram da se brinem da neću ništa dobiti. Umesto toga, brinem se za svet oko nas ili moje zdravlje ili nešto drugo."
„Nikad ne dobijem ono što želim" Postoji mnogo različitih načina da naučite ljude da ne traže ono što žele. Kada je bila mala, Džin je povremeno posećivala svoju čukuntetku, koja je uvek sedela uspravno, ruku prekrštenih u krilu, i zurila u Džin. Džin je takode sedela uspravno na kauču, pokušavajući da otrgne pogled od činije sa slatkišima, ali se u isto vreme trudila i da pogledom podseti svoju čukuntetku da u činiji ima slatkiša. Učili su je da nikad ne traži slatkiše, jer to nije pristojno. Treba čekati da se neko seti da ponudi. Džin se uvek pitala zašto odrasli izmišljaju tako glupa pravila. Ako čukuntetka ne želi da deli svoje slatkiše, zar ih ne bi sakrila, kao što Džin sakriva one koje skupi za Noć veštica? Ili bi ih sakrila ili bi postupila kao grozna prababa, koja je delila samo slatkiše koje niko nije hteo da jede. Čukuntetka drži tako ukusne čokoladice u toj činijici gde svako može da ih vidi, - osim možda same čukun-
95
UPRAVLJANJE BRIGAMA
tetke, koja je poluslepa, a i zaboravna. Zar joj Džin ne bi u stvari učinila uslugu kad bi je pitala: „Hoćeš li mi dati koju čokoladicu?" Džin odlučuje da će, kad poraste, uvek imati dovoljno slatkiša za svakog i da niko neće morati da čeka da bude ponuđen, neće morati čak ni da traži, već će svi samo uzimati. Na žalost, kada je odrasla, Džin je obolela od dijabetesa, tako da kad je došlo vreme da može da ima slatkiša koliko hoće, ona ne sme da ih jede. Pouka glasi: „Uzmi čokoladice dok još možeš, jer vreme leti", što znači: „Za ime boga, traži ono što želiš dok još uvek možeš to da imaš!" Postoji šest osnovnih pravila da ne dobijete ono što želite: 1. Ne znate šta želite. 2. Znate šta želite, ali to sebi ne dajete. 3. Znate šta želite, ali ne kažete onome ko to može da vam da. 4. Znate šta želite, ali kažete samo onima koji vam to neće dati. 5. Želite samo ono što niko ne može da vam da. 6. Dobijate ono što želite, ali niste zadovoljni. Ako mislite da nikada ne dobijate ono što želite, proverite da li neko od ovih pravila važi i za vas.
Ne znate šta želite Ljudi ponekad ne znaju šta žele zato što su kao deca otkrili da je želeti suviše opasno. Neka deca dobijaju užasne poruke protiv želja. Na aerodromu u San Francisku jedan čovek se igrao konjića sa svojim sinčićem, pomažući mu da jaše na ogradi pokretnih stepenica i pevajući: „Điha, điha", dok je dečak cičao od zadovoljstva. Njegova ćerkica, tek oko godinu dana starija od dečaka, podigla je
96
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding ručice i rekla: „Hoću i ja!" Otac je zamahnuo rukom kao da će je udariti. Ona je tiho spustila glavu i nije ponovo tražila. Otac je nastavio da se igra sa sinom. Ta mala devojčica je verovatno zaključila da je najsigurnije da nikad ništa ne želi.
Neki ljudi i ne znaju da li nešto žele, jer se od njih nikad nije očekivalo da razmišljaju za sebe. Kada je Suzi rekla: „Hoću crvenu haljinu", mama joj je rekla da ona u stvari želi plavu, i kupila joj plavu haljinu. Suzi je odrasla kao zbunjena osoba. Kada je došla na terapiju i terapeut je pitao šta želi da postigne, Suzi nije znala da odgovori. Ona troši dosta vremena i novca pokušavajući da otkrije šta terapeut želi od nje. Konačno odlučuje da je njena najveća želja da otkrije koje su njene sopstvene želje. Počinje od crvene haljine. Suzi zamišlja da je mala i da se nalazi u robnoj kući gde priča sa mamom. „Znam da se tebi najviše dopada plava haljina. Meni se dopada crvena. Možda nije sašivena od najboljeg materijala i možda je suviše modema za školu. Možda mi je nećeš kupiti. Ništa od toga nije važno. Važno je da ja znam šta želim. Želim tu crvenu haljinu jer mi se ona dopada!" Odmah posle toga dodaje: „Kad porastem, znaću šta želim." Posle tog sastanka sa terapeutom, Suzi vežba da otkriva svoje želje, počev od jednostavnih stvari koje može sama sebi da ispuni. „Večeras posle posla želim da se odvezem van grada i posmatram zalazak sunca." „Sviđa mi se džemper koji sam kupila. Kupila sam ga zato što sam ga želela, a ne zato što je bio na rasprodaji. Dopada mi se boja, bez obzira na to da li se dopada mami ili bilo kome drugom." Uči da čestita samoj sebi što zna šta želi umesto da sumnja ili muči sebe zbog svojih odluka. Njen sledeći zadatak je da drugima kaže šta želi i da to od njih traži. Shvata da će neke stvari dobiti a neke ne, i da je to sasvim u redu. Preplavljena je radošću zbog činjenice da nešto traži, i po prvi put u životu oseća se kao stvarna osoba, a ne kao nečija senka. Odrasli koji ne znaju šta žele često osećaju da su u zastoju, da su nekako zaglavljeni, zbunjeni su i frustrirani. Često se pitaju kada će u životu doći red na njih.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
97
Znate šta želite, ali to sebi ne dajete Možda koristite zabrinutost da ne biste želeli. Svaki put kad poželite da kupite moćnu testeru, počnete da brinete o finansijskoj situaciji u svetu. Ili ste zabrinuti za decu u Bangladešu, umesto da sebi priznate da želite novi toster i par novih prijatelja? Od davanja sebi možete napraviti čitavu avanturu, ako hoćete. Kažite sebi da ako poklanjate sebi ne znači da ste glupi ili sebični. Nećete postati bezobzirni ako naučite da o sebi vodite računa. Ako vam je to problem, možete naučiti da dajete sebi i istovremeno budete praktični. Napravite budžet koji uključuje iznos za vašu listu želja. Na taj način ćete se i zabaviti i udovoljiti sebi, a pri tom nećete brinuti da li ćete ostati bez novca. I ne zaboravite da postoje želje koje ništa ne koštaju. Možda ćete želeti da subotom sebi poklonite odlazak u biblioteku, umesto što od subote pravite naporan dan za veliko spremanje. Važno je da naučite da sebi dajete a da zbog toga kasnije ne žalite niti brinete.
Znate šta želite, ali ne kažete onome ko to može da vam da Šta radite za svoj rođendan? Možda čak ne želite da podsećate svoju decu ili partnera da vam se rođendan približava, zato što kažete sebi da rođendani nisu ništa naročito. Ili ništa ne kažete, a zatim brinete da će oni zaboraviti, što će se i desiti jednoj normalno zauzetoj osobi? Ako očekujete od njih da se sete, brkate ljubav i pamćenje. Ako od njih očekujete da znaju šta želite a da im ne kažete, brkate ljubav sa vidovitošću. Da li kažete: „Poklonite mi bilo šta", a zatim se desi da vam se pokloni ne dopadaju? Da li uvek dobijate donji veš, što mrzite, zato što im ne kažete šta biste u stvari voleli? Da li imate pedeset kravata koje nikad ne nosite, zato što svi za Dan očeva poklanjaju kravate? Šta mislite da im kažete da skupe novac i kupe vam ono što stvarno želite?
98
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Da biste naučili da tražite ono što želite, potrebno je da počnete malim koracima i da vežbate. Dobit se ogleda ne samo u poklonima, već i u povećanom samopoštovanju. Ako želite da u kući kuva još neko, recite. Ako želite da nekim danima drugi iznosi đubre, kažite toj osobi šta želite. Ako volite male poklone iznenađenja, kažite to svom partneru, a recite mu i gde može da kupi takve poklone. Neka vam uputstva budu detaljna. Ako otkrijete da kao odgovor na svoje razumne zahteve ne dobijate odgovarajuću reakciju, možda ćete poželeti da proučite knjige o asertivnom ili samopotvrđujućem izražavanju kako biste poboljšali način na koji nešto tražite. Ili ćete poželeti da pronađete i uključite u svoj život ljude koji više daju.
Znate šta želite, ali kažete samo onima koji vam to neće dati Da li kažete svojoj majci da za rođendan želite novac za nove farmerice, znajući da ona ne daje novac i da mrzi farmerice? Možete joj isto tako tražiti da vam kupi džemper ili knjigu, a vi ćete sami kupiti farmerice, - ako više volite da dobijete ono što želite, nego da ne dobijete i još budete i ljuti.
Želite samo ono što niko ne može da vam da Da li kažete: Jedina stvar koju stvarno želim je da imam deset godina manje", ili „Želim da idem na put oko sveta". Ako to radite, davaocu uskraćujete radost davanja, kao što sebi uskraćujete radost primanja.
Dobijete ono što želite, ali niste zadovoljni Postoji mnogo načina da ostanete nezadovoljni kada dobijete poklon. Jedan od tih načina jeste nipodaštavanje poklona.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
99
Rejmond je naučio da bude nezadovoljan još kad je bio beba. Imao je četvoro baba i deda, dvoje roditelja i gomilu raznih ujaka i tetaka, koji su ga svi beskrajno obožavali i stalno mu davali poklone. Jednog dana jedna od njegovih baka je rekla: „Danas ćemo praviti keks", i pokazala mu nove kalupe u obliku životinja koje je kupila specijalno za tu priliku. On ih je pogledao, veoma su mu se dopali, i uzbuđeno rekao svoju omiljenu reč: „Vau!", a zatim dodao: „Ali nema krave!" Baka je bila oduševljena i odmah je otrčala do dede da mu ispriča: „To dete je tako pametno, odmah je primetio da nema kalupa u obliku krave!" Oboje su zagrlili Rejmonda i poljubili ga, a deda je kasnije napravio kalup u obliku krave, samo za njega. Cela porodica je bila ponosna: „On je tako pametan! Nema još ni dve godine, a već primećuje da nije bilo krave!" Istina, Rejmond je bio dovoljno pametan da prepozna šta treba da uradi da bi udovoljio svojim rođacima. Sledeći put kad je dobio igračku, rekao je: „Fale joj prsti", i svi su bili oduševljeni. Kada je za Božić dobio kamion, samo je rekao: „Nema traktora", što je ponovo izazvalo oduševljenje. Od tada pa nadalje, jedva da je primećivao šta je dobio, jer je bio previše zauzet otkrivanjem šta nije dobio. Kada je napunio tri godine, rođaci su se zbunjeno pitali: „Šta je s tim detetom? Nikad nije zadovoljno!" Konačno se neko od njih setio situacije s kalupom za keks. Složili su se da će ga, od tog momenta na dalje, grliti i ljubiti kada bude zadovoljan a ignorisati kada im kaže šta nedostaje. Za nekoliko meseci, zaboravio je da traži priliku da pokaže nezadovoljstvo. Reagujući pametno, rođaci su spasli Rejmonda mnogih problema. Da li se ponašate kao ovaj mali dečak sa kalupima za kolače? Ako prepoznajete ovaj obrazac kod sebe, možete primeniti istu modifikaciju ponašanja. Hvalite sebe kada ste zadovoljni, a ignorišite potrebu da omalovažavate stvari koje ste dobili. Neki ljudi su nesrećni kada dobijaju zato što od poklona očekuju suviše, kao kada neko ode kod plastičnog hirurga da operiše nos i misli da će mu to doneti nove partnere, unapređenja i stalna prijatna osećanja. Zapravo, operacijom nosa dobijate samo novi i lepši nos, što treba ceniti samo po sebi. Drugi način da pokvarite svoju sreću jeste da brinete umesto da se radujete poklonima koje ste dobili. Kada konačno dobijete testeru ili mašinu za pranje suda koje ste želeli, da li počinjete da
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
100
brinete kako ste suviše potrošili? Ako je tako, možda potičete iz porodice koja veruje da postoji nešto grešno ili sebično u primanju. Nisu u pravu. Svi dušebrižnici sveta brinu da davalac poklona nije stvarno želeo da da ili nije mogao da priušti takav poklon. Glorija, Džinina mama, oduvek je mislila da ljudi čine previše za nju. Kada je već bila starica, otišla je na ručak sa sada već odraslom Džin i njenom prijateljicom, koja je platila račun. Sve do tog momenta, njih tri su se lepo provodile. Kada je žena platila račun, Glorija je ponudila da plati svoj deo, a kada je ova to odbila, počela je da brine. „Draga moja, da li si sigurna da to možeš sebi da priuštiš?" Žena je pokušala da je razuveri. Glorija je odvratila: „Osećam se tako krivom. Da sam znala da ćeš ti platiti, mogla sam barem da naručim hamburger, a ne račiće!" Da li dozvoljavate da drugi ljudi odluče mogu li sebi priuštiti da vas časte račićima za ručak? Ponekad vam, naravno, želje neće biti ispunjene i ako ste sledili sva pravila. Jasno definišete svoje želje, pravim ljudima i u pravo vreme, a opet se ništa ne dešava. Ponekad možete tražiti ponovo, možda pokušati da to sami nabavite, a ponekad ćete morati da se snađete i bez toga.
Pravila za uspešne želje: 1. 2. 3. 4. 5.
Znajte šta želite. Pružite sebi to što želite. Tražite to što želite od onih koji će vam dati. Uživajte u primanju. Prihvatite da nešto nećete dobili, i nastavite da želite, dajete, tražite i uživate.
Znajte: „Život je poklon koji treba primiti s radošću." Svaki poklon koji dobijete ili sami sebi date možete primiti u tom duhu.
101
POGLAVLJE 17
Biti blizak
„Kad god se zaljubim, znam da će se taj neko umoriti od mene, tako da raskidam s njim pre nego što on raskine sa mnom. Na taj način sprečavam da budem ostavljena." „Kad god se zaljubim, počinjem da primećujem male stvari koje mi smetaju kod te osobe, i onda se brinem da se mogu naći uhvaćen u odnos sa nekim ko mi se na kraju uopšte neće dopadati." „Brine me da ću dobiti sidu i zato ne izlazim mnogo." „Brinem da se nikada neću ponovo udati zato što već imam trideset pet godina i dvoje dece." „Ne usuđujem se da dam lični oglas, jer bih previše brinula da se na oglas može javiti neki manijak. Pogledaj o koliko ubistava novine svakodnevno izveštavaju." „Bojim se da će me tuđe stvari izgurati iz sopstvene kuće."
„Mene je nemoguće voleti, a tebi se ne može verovati" Svi ovi ljudi misle da žele bliskost, da žele da imaju partnere ili supruge, a opet koriste svoje brige da ostanu sami. Na prvi veličanstveni znak ljubavi, oni izmišljaju razloge za brigu. Kada mogu da vole i zabavljaju se u sadašnjosti, oni u glavi pišu priče o budućem otrežnjenju, napuštanju, samoći, pa čak i ubistvu. Koriste zabrinutost za budućnost da ne bi voleli u sadašnjosti, a ne shvataju da je njihova usamljenost posledica briga koje smišljaju. Geri se brine da će njegov prijatelj otkriti da on nije dovoljno interesantan i da će ga napustiti, pa nalazi izgovor da raskine.
102
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Ostaje sam, baš kao što je i predvideo. Džozi kod svog partnera pronalazi sitne mane i pretvara ih u užasne brige o budućem razočaranju i hlađenju. Prigovara mu da treba da se promeni sve dok je on ne napusti. Njene pretpostavke su se obistinile: i dalje je sama i neudata. Geri se seća svojih poslednjih zabrinutih misli pre nego što je napustio Krisa. Njih dvojica sede u bioskopu, drže se za ruke i gledaju film. Iznenada, Geri počinje da se brine: „Šta ako je Kris umoran od mene?" I više ne čuje i ne vidi šta se dešava na filmskom ekranu, ne oseća Krisovu ruku u svojoj, već razrađuje svoju brigu. Čak ide dotle da zamišlja šta će Kris reći dok bude izlazio iz njihovog stana poslednji put. Tokom terapije, Geri počinje da se pita zašto to radi. Terapeut ga pita: „Ko te je napustio kada si bio mali?" On je isprva siguran da mu se tako nešto nikad nije desilo. Potiče iz vrlo korektne, neemocionalne porodice, gde se uz svaku večeru gledaju vesti, i retko u drugim prilikama sede svi u istoj sobi. Njegovi roditelji rade po ceo dan, te u tom smislu jesu odsutni, ali ga nikad nisu napustili. A zatim se setio: kada je bio vrlo mali, imao je dadilju koja ga je veoma volela. Jeca dok se priseća kako mu je pevala dok ga je ljuljala. Jednog dana ona se nije pojavila, a neka druga žena je zauzela njeno mesto. Porodica nikada nije objasnila Geriju šta se desilo, jedino su rekli đa se vratila u Irsku. Nikoga nije bilo da mu pomogne da prežali staru dadilju. Tokom terapije, on dozvoljava sebi da vizuelizuje tu ženu, da se pozdravi sa njom i odžali svoj stvarni gubitak. Zatim žali zbog gubitka Krisa koji je sada s nekim drugim. Oseća se vrlo tužno i beskrajno mu je lakše. Kaže: „Mislim da sam rešio važnu zagonetku u svom životu. Uvek sam imao to nejasno osećanje da sam nekada bio različit: topliji i pun poverenja." Nastavlja sa terapijom kako bi naučio da prestane da sabotira samog sebe dok uči da voli i ima poverenja. Kasnije tokom terapije prepoznaje da se pivo napuštanje koje ga je pogodilo dogodilo pre nego što se rodio. Roditelji njegove majke su umrli kada je ona bila dete, i ta tragedija je verovatno uticala na to što ona nije bila bliska sa svojim sinom. Geri veruje da je životni stav njegove porodice: „Nemoj suviše voleti ili ćeš biti povređen."
UPRAVLJANJE BRIGAMA
103
Džozi je najstarije dete u porodici alkoholičara. Još u detinjstvu je naučila da očekuje najgore, pošto se to obično i dešavalo. Takode je naučila da se ponaša zapovednički, pokušavajući da održi porodicu na okupu i vodeći računa o mladoj braći. To je nemoguć zadatak za jedno dete, Tokom detinjstva se nadala da će naterati svoje roditelje da prestanu piti. Na terapiji je naučila da ne lepi lik svog pijanog oca na muškarce u svom životu, kako bi sa njima mogla uživati umesto što pokušava da ih promeni. Postepeno, uz pomoć terapeuta i novog partnera, zadivljujuće punog razumevanja, ona uči da dozvoli sebi bliskost za kojom je oduvek čeznula. Mišel se sastaje samo sa muškarcima koji imaju neverstva u svojoj prošlosti. U vreme kada je krenula na psihoterapiju, izlazila je sa muškarcem koji ju je varao, baš kao i njen bivši muž. Ona želi da bude u braku i pita se da li će ikada sresti nekoga ko je spreman da se oženi razvedenom ženom koja ima dvoje dece. Njen terapeut se fokusira na njen nedostatak samopoštovanja. Jednog dana dok ulazi u terapeutovu kancelariju, pevuši pesmu „Polovna Rouz". Kada je terapeut to prokomentarisao, Mišel kaže da joj je tu pesmu pevala mama kad je bila mala. Mišel poriče da ta pesma može da ima neko dublje značenje. Nekoliko nedelja kasnije, dolazi na terapiju puna besa. „Ta prokleta pesma! Naravno, sve se uklapa. To je priča mog života!" Ide po sobi, udara jastuke, viče na sebe i majku, proklinje sudbinu, a zatim sasvim ozbiljno kaže: „Neću da imam polovan život." Sa trideset pet godina ona odustaje od toga da voli partnere drugih žena. Seli se na Zapadnu obalu da započne novi život, nalazi posao, kupuje sebi tri nova kostima sa kojima može napraviti mnogo kombinacija i kreće u potragu za mužem. Iz trgovinske komore dobija spisak svih organizacija u tom području i pridružuje se onima u kojima ima bar pedeset posto muškaraca. Svojoj deci kaže: „Tražim muža, što znači da neću biti sa vama svako veče kao do sada. Ali uskoro ću se skrasiti, samo treba malo da budete strpljivi." Svaki put kad upozna nekog muškarca, proverava da li se uklapa u njene osnovne zahteve: da je slobodan za brak, da ima dobar posao i da ima slična religiozna i politička uverenja. Njeno prethodno iskustvo i njeno novo samopouzdanje čine da lako može da proceni ko je ozbiljno zainteresovan za brak. One koji nisu odmah ostavlja. Njenu decu fascinira ta potraga za mužem, iako joj malo gunđaju što uveče izlazi. Ona ih redovno obaveštava kako joj ide. Deset meseci po dolasku u Sijed, Mišel se udaje.
104
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
„Usuđujem se da volim sebe i tebe"
Neki ljudi u stvari ne žele da imaju partnera, ali im je nametnuto da misle kako to treba da žele. Da li ovo opisuje vas? Ako je tako, nemojte koristiti brige o „propuštanju života" ili „umiranju u samoći" da biste primorali sebe na životni plan u koji se ne uklapate. Živeti sam može biti divno i potpuno ispunjavajuće. Ako vam se dopada da živite sami, kažite sebi da vam vaš način života odgovara. Možete imati prijatelje i partnere, i nastaviti da živite sami. Svaki put kad počnete da se opterećujete time šta bi trebalo da želite, a to uopšte ne želite, možete se praviti da vam male mušice šapuću te brige u uho. Svaki put kada čujete kako sami sebi šaljete sumorne misli, posegnite rukom prema uhu, uhvatite tu gadnu mušicu, i zamislite kako je stiskate između kažiprsta i palca. Ovo možda zvuči glupo, ali je mnogo manje glupo nego da se opterećujete nepotrebnim brigama. Osim toga, uspeva. Ako pak želite dugu intimnu vezu a ne nalazite je, treba vam veoma dobar terapeut. Ovo je suviše važno područje vašeg života da biste ga prepustili slučajnosti. Mnogi usamljeni ljudi su svoju sadašnju usamljenost programirali kada su bili mali, i još uvek su zaglavljeni sa tom ranom odlukom. Posmatrajući svoje roditelje kako se svađaju, oni su odlučili: „Nikad se neću venčati", i tu odluku nikad nisu promenili. Drugi su sebi rekli: „Nikad neću ponovo nekome verovati", kada je voljeni roditelj nestao posle razvoda. Neki trpe posledice fizičkog ili seksualnog zlostavljanja i sebe smatraju suviše lošim ili oštećenim da bi ih neko hteo. Terapeut vam može pomoći da raščistite sav nezdravi lični „otpad" iz prošlosti. Kada to budete uradili, vaš terapijski cilj će biti da budete srećni i znate da vaša sreća zavisi samo od vas. Inače ćete biti u opasnosti da tražite nekog ko će vas usrećiti, što nije dobro. Vama treba partner, a ne negovateljica, staratelj ili zabavljač. Vi ćete želeti partnera koji je takode srećan, tako da nećete biti opterećeni pokušavanjem da promenite drugu osobu, što je nemoguć zadatak. Kada budete spremni da sa svojim planom izađete u javnost, sledeći korak će biti da potražite prijatelja, a ne da se opterećujete
UPRAVLJANJE BRIGAMA
105
i brinete hoćete li naći partnera. Na taj način ćete moći slobodnije da istražite koji tip osobe vam najviše odgovara. A onda, ako taj prijatelj postane i partner - sjajno! Partner je vaš najbolji prijatelj, čivek sa kojim se uspostavili poseban, blizak odnos. Da biste našli pravog partnera potrebno je da planirate, uprkos onome što čitate u ljubavnim romanima ili gledate u romantičnim filmovima. Potrebno je bar isto toliko planiranja koliko i kada tražite dobar posao. Potrebno je i isključiti Zabrinutog u svojoj glavi. Da li sedite u stanu, čekate i brinete? Uspavanu lepoticu je princ našao zaključanu u zamku, ali danas se to ne dešava često. Ako čekate da vas neko pronađe dok sedite u stanu, možete se nadati jedino provalniku ili momku koji raznosi picu. Gde da tražite partnera? To zavisi od vaših interesovanja. Mišel je dobro uradila kada je počela izlistavši spisak svih organizacija u gradu. Ako ne želite da večeri i vikende provodite angažovani u takvoj vrsti rada, postoje i drugi izbori, uključujući tu i davanje privatnih oglasa. Vodite svoju potragu kao ozbiljnu, planiranu kampanju. Da li prekomerno brinete dok tragate? Ako je tako, priznajte: a) Nijedan partner nije savršen, pa nisam ni ja. b) Pošto je budućnost nepredvidiva, nema nikakvih garancija. Jedina osoba na ćelom svetu koja će sigurno biti sa mnom dok ne umrem, jesam ja. Niko drugi mi ne može dati takvu garanciju. Američki pesnik, Piter Virek (Viereck) je napisao: Veći od Bogova jesmo mi koji se usuđujemo da volimo iako smo osuđeni na smrtnost. Ako ste spremni da volite nekog ko je nesavršen i smrtan, potrebno je da savladate svog Zabrinutog. Svaki put kad počnete da brinete: Jednoga dana moj princ (princeza) će otići", ili Jednog dana, možda se više nećemo dopadati jedno drugom", odlučite se da li ćete odabrati da živite u nekom sumornom „jednog dana" ili u sadašnjosti. Bliskost se može razviti samo ovde i sada. Potraga za partnerom je prelep zadatak. Dopustite sebi da u njemu uživate.
106
POGLAVLJE 18
Imati poverenja
„Brinem se malo, brige mi samo sevnu kroz glavu. Na primer, prolazim pored nekog stranca u centru grada, i on mi se nasmeši. Odmah se zabrinem: Šta ako ima pištolj! Šta ako ga sad izvadi iz džepa i puca mi u leda! Ili pomislim da je čovek koji je došao da očita strujomer u stvari silovatelj. Sve te šašave brige, a nikad me niko nije povredio." „Naravno da ste malo oprezni s ljudima. Pa baš pre neki dan je bila priča u novinama kako su jednoj starici prevarom uzeli ušteđevinu, obećavši da će joj napraviti nov krov na kući, a on i dalje prokišnjava." „Htela bih operaciju zatezanja lica, ali se ne odlučujem na to jer brinem da ću izgledati gore nego sada. Ne znam kako unapred da znam da će hirurg kojeg izaberem biti kompetentan." „Brinem se da će se nešto desiti pilotu. Kada ga vidim u kabini, zabrinem se da je suviše star ili suviše mlad da bi bio pouzdan, ili da je možda umoran ili mamuran." „Brinem se da će mi zubar izvaditi pogrešan zub."
„Ne verujem ljudima" Mada je najčešći uzrok brige strah od „previše sreće", nepoverenje prema drugima je odmah na drugom mestu. Ovo nepoverenje može biti posledica rane traume ili razočaranja. Zlostavljanje ili nesreća mogu kod deteta izazvati strah da veruje drugima. Roditelj može biti nepouzdan zato što je alkoholičar ili mentalno bolestan, pa dete rano odlučuje: „Ako želim nešto da uradim dobro,
UPRAVLJANJE BRIGAMA
107
moram sam, jer se drugim ljudima ne može verovati." Od tada pa nadalje, dete na ostatak sveta može gledati kao i na roditelja. Međutim, nepoverenje se obično kopira od drugih. Deca nauče da nemaju poverenja zato što su njihove porodice nepoverljive. Često ti odrasli od svog nepoverenja naprave izvor ponosa, kao u staroj šali o čoveku koji je rekao svom sinu da će ga uhvatiti kada skoči s ograde. Kada je sin skočio, otac ga je pustio da padne i rekao mu: „To će te naučiti da ne veruješ nikome, pa čak ni rođenom ocu." Džinina baka je uvek prebrojavala srebrni escajg posle svečanih večera, čak i ako su gosti bili stari porodični prijatelji koje je poznavala ceo život. Kada ju je Džin upitala da li je iko od prijatelja ikada nešto ukrao, njena baka je bila uvredena. „Naravno da nije. Moji prijatelji nikad ne bi krali. Ali bi se moglo desiti da ispuste kašiku u kantu za otpatke." To se Džin činilo čudnim, jer je kanta za otpatke bila u kuhinji, a tamo gosti nisu zalazili. „U svakom slučaju", zaključila bi baka tajnovito, „sa ljudima nikada ne možeš biti suviše obazriv." Decu uče da ne razgovaraju sa nepoznatima. To je tužno pravilo koje je osmišljeno da zaštiti decu od nekolicine odraslih učeći ih da ne veruju nijednom odraslom. Oni koji nisu članovi porodice identifikuju se kao ljudi koji će ukrasti srebrninu, prevariti te ako imaju priliku, ubiti te na operacionom stolu i zabrljati popravku automobila. Primarno uverenje koje stoji iza ovih briga jeste: „Mi smo OK, oni nisu OK." Da bi se ovaj stav održao: 1. Zabrinuti postavljaju standarde za druge ljude tako visoko da niko ne može da ih dosegne. Ako unajmite radnika da vam zalepi tapete, uvek će ostati mehurići vazduha, ma koliko on to dobro umeo da radi. Može da se desi da kompjuter ili auto nije lako popraviti. Operacija ne može da se izvrši bez ikakvog ožiljka. Ponekad operacija ne može da učini da pacijent bude „kao nov".
108
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
2. Zabrinuti skupljaju primere nepouzdanih ili nekompetentnih postupaka, umesto postupaka koji su primeri kompetencije i pouzdanosti. Čak ni najbolji lekari ne mogu svoje pacijente večno da održavaju u životu, tako da će se uvek desiti da neko umre i pod lekarskom brigom. Nepoverljivi Zabrinuti čuvaju mentalne slike smrti, a ne oporavka. 3. Zabrinuti ne veruju da je neko kompetentan u oblastima u kojima oni nisu. Zabrinuti koji ne zna da ukuca ekser a da ne ošteti drvo, biće strašno zabrinut kada bude trebalo da angažuje stolara. Kao da veruje: „Ako ja ne mogu da uradim ovaj posao, kako ga može uraditi neko drugi?" Bert veoma malo zna o kolima i ne veruje automehaničarima. Zbog svog nepoverenja, obično ne daje kola na servis sve dok ne ostane negde na putu, kada ga treba odvući do garaže na popravku. Zatim se brine da li će kola ikada ponovo biti u voznom stanju. Da li će namestiti pogrešan deo? Da li će popraviti pravi deo, ali će tokom popravke pokvariti nešto drugo, što će se pokazati tek po isteku garancije? Da li će mu previše naplatiti, ili promeniti delove koje nije trebalo, a koji su skupi? Pošto je platio popravku i krenuo kući, muči sebe zbog nevažne stare škripe koju je mehaničar trebalo da popravi iako mu nije napomenuto. Prolaze meseci, a on se žali na automehaničara, zaboravljajući da je vreme da promeni ulje. Mogao bi da upiše večernji kurs za automehaničara, ali to nije pravo rešenje. Taj kurs bi bio samo početak na putu zaustavljanja nepoverljive zabrinutosti. Bili bi mu potrebni i kursevi stomatologije, medicine, popravke računara itd. Ono što zaista treba da uradi jeste da prestane projektovati sopstveno neznanje i nesposobnost na druge. 4. Zabrinuti brinu umesto da saznaju činjenice, čak i ako su im one na raspolaganju. Kristal, Džinina ćerka, zaljubljena je u Krega. Njih dvoje imaju problem. Kreg radi u Teksasu, a Kristal u Kaliforniji. Svi njihovi prihodi odlaze na plaćanje telefonskih računa i avionskih karata, a njoj
UPRAVLJANJE BRIGAMA
109
nije ostao ni dan godišnjeg odmora, jer je sve slobodne dane potrošila na produžene vikende u Teksasu. Oni bi voleli da odu na četvoronedeljni odmor, što bi im bio prvi put da provedu duže vreme zajedno. Kristalina briga je vrlo jednostavna: Šta ako joj direktor odeljenja ne odobri da uzme četiri nedelje neplaćeno, kako bi otišla na „jednu jedinu priliku sreće sa Kregom"? Ako ne odu na odmor, Kristal misli da nemaju mogućnosti da saznaju da li zaista žele da provedu život zajedno, kako je donekle teatralno izjavila: „Ako ne mogu da odem na odmor, Kreg i ja možemo i danas da raskinemo." Ona svoje brige poverava porodici i prijateljima, dok smišlja kako da priđe direktoru. Planira da nagodi s njim: radiće za vreme Božičnih praznika. U te planove je uključena i pretnja da će dati otkaz ukoliko ne dobije te za nju suštinski važne četiri nedelje. Njen brat, koji je praktičan i Bezbrižan, kaže joj da je ćaknuta. Njena sedmogodišnja nećaka, koja je Zabrinuta, saoseća sa njom. Njen jedanaestogodišnji nećak zeva i uključuje televizor. Džin smišlja ideje koje bi i Glorija predložila da je bila tu. Kreg uopšte ne razume zašto se napravila takva zbrka. Konačno stiže datum kada Kristal više ne može da odlaže razgovor sa direktorom. Odlazi kod njega u kancelariju i, kao što se često dešava u ovoj porodici, realni sastanak ne može ni izbliza da se poredi sa fantastičnim zabrinutim pričama koje su mu prethodile. Direktor kaže Kristal da je čuo o njihovom putovanju i da navija za njih od sveg srca. Kristal i Kreg odlaze na put, dogovaraju se kako će organizovati svoj život i, prema poslednjem što smo čuli o njima, žive srećno i zadovoljno.
„Učim da verujem drugima" Postoji nekoliko protivotrova za nepoverenje. Najpre je važno prepoznati koje se magijsko razmišljanje krije ispod toga: „Moje sumnje čine da se osećam bezbednim." „Sve dok tvrdim da je drugi nesposoban, ne moram da mislim kako sam sam nekompetentan."
110
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding „Ako sam dovoljno oprezan sa nepoznatima, nikad neću ispasti naivčina." „Ako nikad ne razgovaram sa strancima, nikad neću biti silovana ili ubijena." „Ako odložim traženje godišnjeg odmora, možda će se problem rešiti sam od sebe."
Koje je vaše magijsko razmišljanje? Pokušajte da ga dokučite. Zatim shvatite da vas ni magijsko razmišljanje ni zabrinutost ne štite.7 Jedino što zabrinutost uzrokuje jeste pojačano osećanje nelagodnosti. Kada ste spremni da naučite sebe da imate poverenja, zabavan metod je početi uvećavanjem svog nepoverenja do apsurda. 1. Budući da Zabrinuti postavljaju tako visoke standarde za druge ljude daje neuspeh siguran, postavite još više standarde. „Ako budem našao ijednu mrlju na ovom zidu kad moler bude završio krečenje, znaću da su svi moleri nekompetentni. A neću se smiriti dok ne budem našao tu mrlju." „Samo kad bi ti bio savršen kao ja, ovaj svet bi bio raj." 2. Pošto Zabrinuti skupljaju primere neuspeh a umesto uspeha, preuveličajte te primere. „Od dve milijarde avionskih letova, u dva slučaja je došlo do katastrofe zbog nepažnje pilota. To je sigurno dobar razlog da verujem da nijedan pilot nije kompetentan!" 7 Autori misle na preteranu ili stalnu zabrinutost, na brižnost kao karakternu crtu. Za razliku od ove neprimerene zabrinutosti, primerena zabrinutost je korisno osećanje. Time što neko zamišlja negativne scenarije koji bi se mogli dogoditi u budućnosti on sebi omogućuje dve stvari: da u sadašnjosti učini nešto što će sprečiti dati scenario i da u sadašnjosti pripremi reakciju koju će primeniti ukoliko dati scenario počne da se ostvaruje. U tom smislu osećanje zabrinutosti je evolutivna prednost i specifično ljudsko osećanje koje je zasnovano na sposobnost imaginacije za koju životinje nisu sposobne. Zbog toga je zabrinutost osećanje tipično za onu životnu zonu koju zovemo zonom preživljavanja, dok u zoni kvalitetnog života i užitka ovo osećanje u velikoj meri gubi svoju važnost, [prim. redaktora]
UPRAVLJANJE BRIGAMA
111
3. Pošto Zabrinuti ne veruju daje neko kompetentan u oblastima u kojima oni nisu, preuveličajte svoje nepoverenje. „Ako ne znam dobro da sabiram i oduzimam, kako mogu da očekujem da moj računovođa to zna da radi? Na kraju krajeva, nije on pametniji od mene." „Sve vreme ću netremice posmatrati ovog majstora, iako pojma nemam šta to radi u televizoru. Ali ako ga stalno nadgledam, sigurno će postaviti žice dobro." 4. Pošto Zabrinuti potragu za činjenicama zamenjuju brigom, preuveličajte svoje odbijanje da dodete do pravih informacija. „Bilo bi suviše nepristojno od mene da od preduzetnika tražim preporuke pre nego što ga angažujem, bolje da o tome samo brinem." „Bilo bi suviše neljubazno da pitam kada ću dobiti povišicu, bolje da o tome brinem sledećih dvadeset godina." Izaberite jednu od svojih briga zasnovanih na nepoverenju i preuveličajte je. „Hej, pilotu, i dalje ću posmatrati krila umesto tebe, i odmah ću dojuriti u kabinu da ti javim ako jedno bude otpalo." „Iako voziš već dvadeset godina i nijednom nisi imao nikakvu nezgodu, ja ću ti pomoći da voziš tako što ću ti pokazivati gde stoji znak stop. I, da, uspori malo-, vozač koji nam ide u susret mogao bi da bude pijan." „Zamolio sam te da pošalješ pozivnice za proslavu mature, ali ne brini, ja ću brinuti umesto tebe. I pratiću sve što radiš, da ne bi napravio neku grešku." Ja sam neslužbeni Zabrinuti čuvar kosmosa, i sve vreme te posmatram." Kada ste se zabavili preuveličavajući svoje nepoverenje prema drugima, uozbiljite se. Doživite svog Zabrinutog, mrštite se, zgrbite se, budite napeti. Postanite svesni neprijatnosti koju izaziva teskoba nepoverenja. Zaista je bolno živeti život u nepoverenju prema drugima.
112
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Da li ste spremni da počnete verovati tako što ćete ukazati poverenje nekoj zamišljenoj osobi? Ako jeste, setite se nekoga iz vaše prošlosti ko je bio prijatan, nežan i bezbrižan, nekoga kome ste nekada verovali. Ako se ne sećate nijedne takve osobe, izmislite je. Zamislite kako vam se ta osoba približava i stavlja vam ruku na rame. Slušajte kako vam govori: „Opusti se. Suviše se trudiš. Možeš dozvoliti drugima da i oni budu kompetentni." Osetite brigu u glasu te osobe i dozvolite sebi da verujete tom izmišljenom prijatelju koji vam kaže: „Kada si zabrinut, ne možeš da razlikuješ bitno i nebitno. Kada ti predstoji velika operacija, vrlo ćeš pažljivo odabrati hirurga. Ali ti ne treba savršenstvo od pekara za jednostavnu rođendansku tortu tvoje ćerke. Sve što ti treba jesu radost i opuštenost kad je serviraš." Sada vi budite ta osoba od poverenja i kažite sebi reci koje će vas uveriti. Dozvolite sebi da poverujete tim rečima. Podsetite se da niko nije savršen. ,,U redu je verovati drugim ljudima." Možda ćete poželeti da igrate obe uloge, i sebe i pouzdanog prijatelja, sve dok ne odustanete od automatskog nepoverenja prema drugima. Kad god čujete sebe ili druge da pričaju užasne priče čiji je cilj da dokažu kako drugim ljudima ne treba verovati, pronađite neku priču o ljudima vrednim poverenja. Džinina omiljena je: „Kada sam bila u Meksiko Sitiju, jedan vrlo siromašno obučen čovek me je jurio nekoliko blokova da bi mi vratio sat za koji nisam ni primetila da mi je skliznuo s ruke." Prisetite se takvih priča i često ih pričajte. Budite zahvalni što postoje ljudi koji rade stvari koje vi ne možete. Budite još više zahvalni što postoje ljudi koji će uraditi stvari koje vi ne želite da uradite. Kako briga koja se zasniva na nedostatku poverenja nema zaštitničku funkciju, pronađite bolji način da se osećate sigurnim.
113
POGLAVLJE 1
Čuvati sebe
„Brinem se zbog bubuljica. Ako mi i dalje budu izlazile bubuljice, bolje da umrem." „Brinem se zbog nuklearnog rata. U ovakvom svetu ne mogu da nađem dobar razlog da ostanem živ." „Brinem zbog kuće. Svu ušteđevinu sam uložio u kuću i napravio sam je tačno kako sam želeo, i taman kad sam pomislio da jednom u životu imam ono što sam želeo, dobio sam premeštaj. To je sasvim dovoljno da čovek poželi da umre." „Mom sinu je dijagnostikovana paranoidna šizofrenija. Znam da to sve ima neke veze sa mnom. Stalno brinem gde je i šta radi, a zatim brinem šta će biti s mojom ženom ako odlučim da izvršim samoubistvo." „Brine me da će moja devojka naći nekog ko će joj se dopasti više od mene, a ako se to desi, čemu život?"
„Bolje da sam mrtav" Za razliku od drugih kombinacija odluka i briga, ne postoje određene brige koje ukazuju na depresiju, samoubilačko razmišljanje ili uverenje „Bolje da sam mrtav". Dovoljna je i neka stara briga. Zabrinutost može biti potpuno besmislena, kao što je npr. kada osoba koja nije seksualno aktivna i ne uzima droge brine da će dobiti sidu. Zabrinutost može biti mala, kao što je zabrinutost zbog bubuljica, ili velika, kao što je zabrinutost za smrtno bolesnu voljenu osobu. Zabrinuti možemo biti za same sebe, za druge ljude ili za svet. Važna je naša odluka koja proizlazi iz određene brige. Depresivni i
114
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
ljudi skloni samoubistvu svoje zabrinute fantazije zaključuju rečima kao što su: „Bolje da sam mrtav", „Ako se moja briga obistini, ubiću se", „Ubiću se, a onda će im biti žao". Neki ljudi pak imaju osvetničke fantazije i kažu sebi: „Srediću ja njih, pa makar zbog toga crko!" Ako ste zabrinuti toliko da padnete u depresiju ili sebi pretite samoubistvom, važno je da odlučite da ćete živeti.8 Drugi suicidni tip Zabrinutih jesu osobe koje se ne osećaju depresivno, ali žive rizično i može se desiti da umru mladi. Za razliku od većine Zabrinutih, koji su oprezni i brižni za sebe i druge ljude, ovi Zabrinuti rizikuju svoj prihod, posao, zdravlje, pa čak i svoj život. Ako imate visok pritisak, veoma je važno da ga svedete na normalne vrednosti. U tom slučaju, koristiti mnogo soli u ishrani razumno je isto koliko i jesti cijanid. Pušači, oni koji mnogo piju alkohol, dijabetičari koji se, ne pridržavaju svoje dijete, i svi oni koji ne odu kod lekara čim prepoznaju ozbiljne simptome, sebi daju poruku: „Umri!" Neki od njih možda jesu zabrinuti, ali ne preduzimaju nikakvu akciju. Džun ima 55 godina i, iako je dijabetičar, ima dvadeset kilograma više nego što bi trebalo. Njen lekar, koji je specijalizirao nutricionizam i internu medicinu, kaže da bi mogla prestati da koristi insulin ukoliko bi težinu svela na normalnu i hranila se kako joj zdravstveno stanje nalaže. Treba da izbaci alkohol, duvan, belo brašno i šećer iz ishrane i da drastično smanji unos masnoća i masnih obroka. Umesto toga, ona svako veče popije dva martinija, puši i krišom jede slatkiše. Njeni prijatelji, koji primećuju koliko jede, smatraju da bi trebalo da se zabrine. 8 Proces donošenja nove odluke nije površan. Meri Meklur Gulding i Robert Gulding su u okviru transakciono-analitičke psihoterapije razvili metod koji je sinteza teorije životnog skripta i tehnika geštalt terapije, a koji su nazvali terapija novom odlukom (Redecision therapy). Terapija se sastoji u mentalnom vraćanju u prošlost, u primalnu scenu u kojoj je osoba donela svoju skriptnu odluku, i u osvešćivanju same odluke. Tek tada osoba može uvideti apsurdnost stare odluke i doneti novi zaključak ili odluku u skladu sa odraslim i racionalnim razumevanjem datog aspekta života. Detaljnije u njihovoj sjajnoj knjizi Promeniti život - terapija novom odlukom, Psihopolis, 2007. [prim. redaktora]
115
UPRAVLJANJE BRIGAMA
To nije tačno. Niti treba da brine, niti treba da prestane da brine. Zabrinuta ili ne - to joj nimalo neće pomoći. Njeni prijatelji, kao i mnogi ljudi uostalom, mešaju zabrinutost se rešavanjem problema, iako ta dva nemaju ništa zajedničko. Majk se hvali svojim prijateljima: „Volim da živim na ivici." U njegovom slučaju to znači da žonglira svojim fmansijama, da duguje više nego što ima i investira u rizične projekte. Svojim prijateljima priča o čuvenom milioneru koji je svoje bogatstvo zaradio na ovaj način, ali propušta da pomene kako on sam nije postao milioner, već, u stvari, sve više postaje „žrtva miliona dolara". Majk je kompulzivni kockar, i koristi banke i berzu kao što drugi kockari koriste kasina i stolove za kockanje. Kao mnogi kompulzivni kockari, i Majk je zabrinut čovek, ali on ne koristi svoje brige da se motiviše za promenu. Umesto toga on kaže: „Radije ću biti mrtav nego siromašan" i „Pre ću se ubiti nego da promenim svoj stil života."
Neki ljudi odlažu brigu koja im je potrebna pretvarajući se da je zabrinutost bez delanja dobra. „Pa, brinem ja o tome", kažu. Ili sebi skreću pažnju manje važnim brigama. „Otišla bih lekaru, ali sada sam stvarno prezauzeta jer moram da se pobrinem za pripreme ćerkinog venčanja!" Majk, Džun i svi oni koji sebe izlažu riziku suicidni su koliko i depresivna osoba koja se predaje suicidnim impulsima.
„Volim svoj život" Najvažniji način da pokažete da volite sebe jeste da o sebi vodite računa. Opsesivna zabrinutost se tu ne računa, već konkretno delanje. Napravite spisak stvari koje treba da uradite da biste bili bezbedni i zdravi, a zatim to sprovedite u delo. Pušenje ubija, zato prestanite da pušite. Alkohol ubija, zato prestanite preterano da pijete ili, ako je to nemoguće, prestanite sasvim. Kokain ubija, zato prestanite da ga koristite. Potražite svaku pomoć koja vam je potrebna da biste se osećali dobro.
116
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Jedan od načina da potvrdite svoje pravo na život jeste da dozvolite sebi da brinete, i da zatim te brige zaključite odlukom o konkretnom reagovanju: „Zabrinut sam, istina, ali zbog ćerkinog venčanja sam se zapetljao još više." Završite taj iskaz sa: „Venčanje moje ćerke nije važno koliko moje zdravlje. Sada ću povesti računa o svom zdravlju." „Pa, prilično sam zabrinut zbog bankrotstva." A zatim dodajte: ,,I odmah ću zakazati sastanak sa svojim finansijskim savetnikom." Istu tehniku mogu koristiti i ljudi koji su depresivni. Ako ste depresivni zbog brige da će vašu zemlju zauzeti komunisti, zaključite svoju brigu sa: „Čak i ako u našoj državi zavlada komunistički diktator, neću se ubiti. Meni je moj život važan!" Ako zbog ponašanja svog sina brinete toliko da ste postali depresivni, svaki zabrinuti iskaz završite sa: „Moj život ne zavisi od postupaka drugih. Ja ću živeti, bez obzira na to šta moj sin radi!" Ako još uvek čujete sebe kako kažete: „Bolje da sam mrtav" ili „Mogao bih se ubiti", odmah promenite svoj iskaz. Umesto toga kažite: „Šta god da se desi, neću sebi oduzeti život, ni slučajno ni namerno." Svaki put kad primetite da vas brige bacaju u depresiju, treba da potvrdite svoje pravo na postojanje, svoju važnost za samog sebe i svoju novu odluku da se nećete ubiti, šta god da je predmet vaših briga. Ako ste zaista tvrdoglavi, možda ćete nastaviti da „podižete ulog": možda ćete u glavi kreirati situaciju gde ste bez prebijene pare, ili u zatvoru, ili imate rak koji je metastazirao. Ako izmišljate brige ovakve vrste, naučite da se nasmejete sebi što ste tako dramatično tvrdoglavi. Odlučite da završite sa svojim mračnim katastrofičnim fantazijama: „Sada donosim odluku da prestanem depresivno da razmišljam. Ukoliko se u mom životu zaista bude desila neka katastrofa, tada ću donositi razumne odluke koje ću zasnivati na činjenicama." Većina depresivnih ljudi počne suicidno da razmišlja još u detinjstvu. Deca nemaju nikakvih mogućnosti. Ona ne mogu da pobegnu, ne mogu sama sebe da izdržavaju, ne mogu da izaberu no-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
117
ve roditelje, druge prijatelje ili bolji način života. Dete može da odluči: „Bolje da sam mrtav", Ja ću umreti, a onda će im biti žao" ili „Ako stvari uskoro ne budu bolje, skočiću s krova". Većina dece preraste ova osećanja, međutim neka deca to nikad ne urade. Bilo da izjavljujete ovako nešto ili ne, sigurno ste ponekad tužni. Sva ljudska bića su ponekad tužna. Uradite vežbu koja vam danas može pomoći: Setite se kada ste kao dete bili tužni. Dobro pogledajte to malo dete. Da li biste ga ubili? Naravno da ne biste. Zamislite kako tom detetu kažete: „Nikad te neću ubiti." Ponovite to nekoliko puta, sve dok to za vas ne dobije stvarno značenje. Zamislite da to dete nežno uzimate u naručje i kažete mu: „Nikada te neću ponovo povrediti ni na koji način. Volim te i vodiću računa o tebi." Da biste ovo potvrdili, vratite se ponovo u prošlost. Ovog puta se prisetite neke srećne scene iz detinjstva. Zamislite mesto gde ste živeli kada ste imali između tri i šest godina. Čak i ako vam taj period nije bio srećan, - ima srećnih trenutaka čak i u najtežim okolnostima. Zamislite kako se u dvorištu igrate u blatu ili kako ležite na krevetu i kroz prozor gledate jabuke u cvetu. Možda vozite tricikl, ili oblačite lutku, ili se igrate automobilčićima. Možda bacate mrve golubovima, ili se polako ljuljate na ljuljašci. Zatvorite oči da vas slike trenutnog okruženja ne bi ometale, i vratite se, u svojoj mašti, nazad kroz vreme, sve dok ne dođete do scene gde se kao dete smejete i srećni ste. Ne dozvolite da vam skrene pažnju ništa što vam se ne dopada. Pronađite scenu koja je srećna. Ako je ne nađete, nema problema, - izmislite je. Kada imate tu sliku, dobro je zapamtite. Uočite detalje: detetovu kosu, oblik lica, pegice ili kožu pocrnelu od sunca. Pogledajte detetove ručice. Da li su kolena čvornata ili punačka, izgrebana ili prljava? Da li ima flaster na kolenu? Uživajte u onome što vidite: jedno jedinstveno srećno malo dete. Sada okupite oko sebe oba deteta, i srećno i tužno. Doživite kako se ona spajaju u vaše biće i potvrdite da su oba deteta još
118
Meri Meklur Gulding i Robert L Gulding
uvek deo vas. Oni i vi zaslužujete srećan život. Kažite sebi da ćete iskoristiti svoje talente da učinite svoj život dobrim. To može uključiti i da dobijete pomoć za svaki problem koji ne možete resiti sami. A kada dodu loša vremena, kažite sebi da ste sve do sada bili borac i da ćete nastaviti da se borite do prirodnog kraja svog života. Hoćete li uraditi to za sebe?
119 POGLAVLJE
Osloboditi se
„Kad moram sama da hodam ulicom, sve vreme sam zabrinuta. Prošle godine su me opljačkali." „Kažu da se nevolja uvek dešava tri puta. Sin je napustio koledž, a moj muž je nedavno imao moždani udar. Brine me šta je sledeće." „Posle operacije sam imao jake bolove, a nijedan lek mi nije pomogao. Brine me da ću jednog dana opet morati da idem na neku operaciju. Ne bih to mogao da podnesem!"
Ako vas je jednom udario grom, biće vam teško da mirno šetate po oluji. Brige prate traumatične događaje. Iako događaji pripadaju prošlosti, u vašem umu oni ometaju vašu sadašnjost. Vaš traumatični događaj može biti hospitalizacija, silovanje, napad ili nesreća. Možda ste opljačkani, privedeni u pritvor, ili vas je šef kome ste verovali otpustio bez ikakvog obrazloženja. Možda vam je umro dragi prijatelj ili član porodice. Neke od ovih trauma su fizički napadi, koji su vam mogli ostaviti i fizičke posledice. Sve traume uzrokuju dubok emocionalni bol. Oporavak može biti spor. Da li vaše brige ukazuju na to da niste rešili i ostavili iza sebe neku prošlu traumu? Možda vam treba više vremena. Međutim, neki ljudi provedu ceo život ulažući svoju energiju u prošlost umesto u sadašnjost. Jedan način da to urade jeste da ostanu zaglavljeni u samo da zbrci koja usledi posle neke traume. Obrazac je: Samo da je neko uradio nešto drugačije, trauma je mogla biti sprečena. - „Samo da je ranije otišao lekaru...", „Samo da nikad nisam izašla sa njim...", „Samo da smo imali protivpožarni alarm..."
120
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Samo da je pretvaranje da imate drugu šansu. Smišljajući kako biste ovog puta ispravno postupili, održavate magijsko uverenje da je moguće vratiti se i ispraviti stvari. Sva samo da su nebitna, jer se prošlost ne može promeniti. Mnoge žrtve silovanja to rade sebi. Kada slušaju druge koje su se uspešno odbranile od svojih napadača, pobegle im, ili uspele da ih umilostive, one isprobavaju u glavi sve ono što misle da je trebalo da urade i na kraju se osećaju kao da su na neki način krive što su bile silovane. Pri tom potpuno ignorišu činjenicu da je svaki silovatelj različit i da nema garancije da bi neki metod borbe ili popuštanja mogao pomoći. Ono što u jednoj situaciji uspe u drugoj može dovesti do smrtnog ishoda. Što je još važnije, žrtva silovanja ne može biti ,,raz-silovana" pomoću magijskog samo da. Možda jeste krivi za nastanak traume. Vozili ste suviše brzo ili ste otišli u nepoznat bar i započeli svađu. Možete prepoznati da se tragedija mogla izbeći, možete promeniti svoje ponašanje u budućnosti, ali ne možete promeniti ono što se desilo. Sva krivica i sva samo da nemaju nikakvog uticaja na prošlost i služe jedino da vas spreče da krenete napred u životu. Da li ste spremni da odustanete od samo da misli? Svaki put kad fantazirate kako je neka trauma mogla biti izbegnuta, podsetite sebe: „To se desilo i ja tu činjenicu ne mogu promeniti." Drugi način na koji ljudi sprečavaju sebe da se oporave od trauma jeste da pokušavaju da to prebrode suviše brzo. Kada ste prestali da želite da se to nikad nije dogodilo, potrebno vam je vremena da prihvatite da se jeste dogodilo. To ne znači da obezvređujete događaj ili svoju reakciju. Ne pokušavajte suviše brzo da potisnete traumu zbog onog što ste doživeli. Možda ćete reći sebi: „Nemoj da praviš od toga nešto veliko i važno" ili „Drugima su se dešavale i gore stvari". Ako to sebi kažete, odgovorite: ,,Pa šta!?" „Milioni ljudi su vadili krajnike." - Pa šta! To nema nikakve veze sa činjenicom da ste, probudivši se sa bolom i mučninom po-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
121
sle operacije, mislili da ćete se udaviti jer niste mogli da gutate, i još uvek vas to brine. „Milioni ljudi su preživeli boravak u šok-sobi." - Pa šta! Činjenica da je drugim ljudima bilo dobro u šok-sobi nema nikakve veze sa vašim patnjama i uverenjem da su sa vama postupali nehumano i da ste skoro umrli. „Sretna si što si preživela silovanje, čak nemaš ni modrica." - Pa šta! Silovanje bez masnica ne podrazumeva niži stepen silovanja. „Drugi ljudi ne dižu frku zbog užasnih stvari koje im se dešavaju." - Pa šta! Imate pravo da se osećate tako kako se osećate. Trauma neće „nestati" samo zato što se traumatičan dogadaj završio i što ste sada bezbedni. Ona vam na mnogo načina ostavlja ožiljke. Zabrinutost je jedan od najčešćih ožiljaka. Dok brinete da će vam se to ponovo desiti, sebi ponavljate šta ako pitanja o budućnosti. Kao da vam je osećaj za vreme podeljen. Od prošlosti još uvek niste digli ruke, a mentalnu energiju ulažete u strašnu budućnost. To vas sprečava da zaista živite u sadašnjosti. Postoji nekoliko načina da se oslobodite jučerašnjice kako biste prestali da plašite sebe u vezi sa sutrašnjicom. Najlakši način je da na najjednostavniji način ispričate sebi šta se desilo. Zatim kažite sebi: „Slušam te", „Bilo je stvarno strašno", „Žao mi je što si toliko propatio". Ako vam je ovo teško, zamislite da se taj traumatičan dogadaj desio vašem dragom prijatelju. Taj prijatelj dolazi kod vas i priča vam šta mu se desilo. Vi biste ga saslušali i saosećali sa njim: „Kako to mora da je strašno za tebe", „Razumem te", „Toliko mi je žao što ti se to desilo". Pronađite sopstvene nežne i brižne reči, a zatim, kada završite, te iste reči uputite i sebi. Ispričajte sebi šta se desilo, onoliko puta koliko vam je potrebno, - možda nekoliko, a možda i stotinu puta. Sve dok je vaša priča jednostavna i dok sebi odgovarate s ljubavlju, vi kroz proces pričanja o svojoj traumi zapravo lečite sebe. Dok se tešite, dozvolite sebi da osećate. Bilo da sebe smatrate hrabrim ili samo običnim ljudskim bićem, imate prava da osećate
122
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
to što osećate, da priznate sebi kako je to što ste doživeli bilo užasno iskustvo, i da nežno pomažete sebi da se emocionalno oporavite. Traumatični doživljaji posebno teško padaju stoicima, čije osećanje vrednosti zavisi od sposobnosti da ne pokažu strah, tugu ili bol. I zato dozvolite sebi da izrazite osećanja. Ako zbog sebe niste pustili nijednu suzu, učinite to. Ako ste blokirali svoj bes, udarajte u jastuk i vičite. To je neophodan deo mirenja sa onim što vam se desilo. Takode vam je potrebna pomoć drugih. Grupe za podršku mogu mnogo da pomognu. O onome što vam se desilo lakše je pričati ljudima koji su prošli kroz slične traume. Od njih možete dobiti ljubav i razumevanje, što vam je potrebno. Ako nema grupe za podršku koja vam odgovara, pokušajte da nađete nekoga ko je imao slično iskustvo i razgovarajte s njim. Nađite prijatelja, rođaka, sveštenika ili psihoterapeuta za koga znate da ume da sluša sa empatijom. Empatičan slušalac poštuje sledeća pravila: Ne deli savete. Ne menja temu. Ne priča o nekom ko je imao sličan ili gori problem. Pokazuje razumevanje i saosećanje. Kada ste našli takvu osobu, objasnite joj da sve što želite jeste da vas sasluša. Nećete ostati zaglavljeni u sećanju na prošlost, niti u zabrinutosti za budućnost, ali za danas vam je potrebna uteha. Kako kažu Anonimni alkoholičari: „Idite dan po dan."9 Kada naučite da utešite sebe, da prihvatite utehu od drugih, odblokirate svoja osećanja i kada shvatite da se prošlost ne može promeniti, - spremni ste da se oprostite. Postoji nekoliko načina da to uradite. Možete ispričati svoju priču prijatelju poslednji put i onda reći da se opraštate od traume. Prilikom opraštanja takode možete koristiti zamišljene scene. Ako je vaš traumatičan događaj smrt voljene osobe, zamišljajte kako pričate sa tom osobom pre nego što je umrla. Možete odabrati da izrazite svoje zamerke, ako ih je bilo, kao i ono što cenite. 9 Alcoholics Anonymous (AA) - poznato svetsko udruženje za borbu protiv alkoholizma. [prim. lektora]
UPRAVLJANJE BRIGAMA
123
Zamišljajte kako se toj osobi zahvaljujete što je obogatila vaš život i govorite joj šta ćete nositi u svom sećanju. Zatim zamislite sahranu i posmatrajte kako se kovčeg polako spušta ili kako se pepeo razbacuje. Naglas kažite: „Ti si mrtav. Više neću biti sa tobom u ovom životu. Zbogom." Ako je vaša trauma razvod, odaberite neku scenu, u mislima kažite toj osobi svoje zamerke, zahvalnost, koliko ste izrasli u toku vašeg odnosa i kako ćete nastaviti da rastete i van njega. Zatim kažite naglas: „Mi više nismo partneri. Opraštam se od našeg odnosa." Ukoliko je vaša trauma fizički gubitak, kao što je gubitak vida na jednom oku, gubitak osećaja za ravnotežu, ili gubitak nekog dela tela, takode je potrebno da se oprostite. Posmatrajte u mislima svoje telo kakvo je bilo pre nesreće ili operacije, naglas izrazite svoj gubitak, i oprostite se od dela tela kojeg više nema ili koji više ne funkcioniše. „Hej, uho moje, uzimao sam te zdravo za gotovo, i to je bilo super. Sada si ti jedno staro dobro gluvo uho. Lekari su uradili sve što su mogli da bi ti ponovo čulo, i ja sada moram da prestanem da želim i da se nadam i tugujem. Opraštam se sa tvojim sluhom. Drago mi je što si tu zbog simetrije, i to je to. Ulagaču svoju energiju u ono što imam, a ne u ono što nemam." Za neke druge traume možda će odgovarati da ih zamišljate kao film koji po poslednji put puštate na video-rikorderu. Nakon poslednjeg prikazivanja, traku ćete izgužvati. Upravljač je u vašim rukama: možete neke delove ubrzati ili usporiti, ponoviti ili zamrznuti neki kadar, a možete nešto i dosnimiti. Idealno bi bilo da ovo radite sa terapeutom ili prijateljem, ali možete i sami. Podsetite sebe da se opraštate od svoje traume. To je jedina svrha gledanja tog filma. Vi ćete utešiti sebe i oprostiti se, i nećete dozvoliti nikakvo maltertiranje niti samomučenje. Možete prekinuti sa zamišljanjem čim (i ako) osetite da vam ne pomaže. Počnite. Dok gledate, zaustavite traku kad god poželite da nešto kažete nekoj osobi na filmu. „Doktore Smit, hvala vam što mi pomažete. Vaša ljubaznost čini da sve izgleda lakše."
124
Meri Meklur Gulding Robert L. Gulding
Zaustavite film koji prikazuje kako vam otimaju tašnu i odbrusite tom klipanu. Zatim kažite sebi: „Dobro si to uradila. Uspešno si to savladala." Priznajte sebi da je film strašan. „Zapaliću ovaj film. Neću više sebe da plašim ponovnim gledanjem." Zamislite kako spaljujete film. Kažite silovatelju da više nećete da kritikujete svoju ulogu u filmu. A zatim kažite sebi: „Hej, baš si heroj, preživela si i mnogo mi je drago zbog toga. To je sve što je važno. Iz ovog filma se ništa više ne može naučiti." Zamislite kako traku bacate u vatru. Sledeći put kada se budete zabrinuli da će grom ponovo udariti, kažite sebi: „Taj film je završen."
125
POGLAVLJE
1
Živeti sada i ovde
Les, Džinin otac, veoma se divio dvojici ljudi. Jedan je bio njegov venčani kum, Vejn Mors, koji je postao senator u Vašingtonu, a drugi je bio Čarls Lindberg. Kada su ova dvojica muškaraca umirala, Les je rekao Džin: „Oni rade pravu stvar. Umiru i znaju to, a opet svaki od njih radi ono što najviše voli. Lindberg se krije od svih na nekom ostrvu u Pacifiku, a dobri stari Vejn se ponovo kandiduje za Senat."
Na kraju krajeva, loše stvari se dešavaju svim ljudima. Kada znate da će sutra biti gore nego danas, teško je ne biti zabrinut. Problem sa ovakvim brigama je što vas teraju da živite u svojoj zamišljenoj „goroj sutrašnjici" pre nego što ona osvane. Glorija je volela život, a mrzela činjenicu da ljudsko telo stari i umire. Kada se američka privreda oporavila posle velikog kraha berze i njene ćerke napustile kuću, ona je ponovo procvetala, kao da se vratila u studentsko doba. Ona i Les su krenuli na časove plesa i uskoro postali vrsni igrači. Uživala je na večerima bridža, sastancima književnog kružoka i u umetničkom klubu. Ona i Les bi odlazili na ples tri puta nedeljeno. Njoj je prijao taj način života. Imala je ogroman broj prijatelja, od kojih su mnogi bili za generaciju mladi od nje i Lesa. Činjenica da su mnogi bili mladi postala je razlog za jednu od njenih velikih briga. Kada je Džin trebalo da dobije prvo unuče, Glorija je rekla: „Nemojte da neko u gradu sazna za to! Nijedan muškarac na plesu neće hteti da igra sa mnom kad bude čuo da sam postala prababa!" Džin je obećala da će to čuvati kao tajnu, ali čim se dečak rodio, Glorija je bila tako uzbuđena da je svima rekla. Muškarci su je i dalje pozivali na ples, te se pokazalo da je njena zabrinutost bila bezrazložna.
126
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Njena stalna velika briga je bila da će jednog dana toliko onemoćati da će je smestiti u starački dom. Kada je napunila sedamdeset godina, retko je pominjala svoje probleme sa varenjem i zglobovima. Ona i Les su i dalje odlazili na ples, osim što su propustili godinu dana kada se Les oporavljao od moždanog udara. Svake nedelje bi pisala ćerkama u svom sitnom, škrtom maniru. Čitave kolumne nedeljnih dogadaja u društvu, veoma slične onima koje je svojevremeno objavljivala u novinama, stizale bi zbijene na jednoj jedinoj stranici. Kada ne bi bilo mnogo vesti, slala bi razglednice, sasvim ispisane, često i oko markice i adrese. Poslednji red svakog njenog pisma ili razglednice otkrivao bi njenu brigu: ,,U nadi da će dobra vremena potrajati...", „Odnela svece u starački dom... poštedi me bože takvog kraja", Jadna gda Ketlblum, sećaš se njene ćerke Nel, potpuno je izgubila razum... Držim palčeve!" Sa pismima i razglednicama se lako izlazilo na kraj, ali problem su bile posete, nad koje bi se nadneli tmurni oblaci zbog šta ako priča o eventualnoj onemoćalosti. Skoro svaka tema razgovora bi odjednom postajala odskočna daska za šta ako priču. Bilo je mnogo gore od svih ranijih briga, jer Glorija više nije mogla da vidi srećan kraj. Ribanjem podova i pranjem tuđeg veša se nije mogao izbeći odlazak u starački dom. „Obećaj mi da me nećeš ostaviti da živim!" „Obećaj mi da nikad nećeš dozvoliti da me strpaju u dom!" Ne znajući šta da radi, Džin ju je podsetila na njeno trenutno zdravlje, obećala da će kućna nega biti obezbedena ako bude potrebno, obećala je čak da će joj u starački dom prokrijumčariti pilule da počini samoubistvo, ali Gloriju ništa nije moglo utešiti. Nedelju dana pre njenog osamdesetog rođendana, počela je jesenja sezona plesa i Glorija i Les su igrali celo veče. Kasnije je Les pričao kako je popila dva koktela i bila naročito raspoložena. Sledećeg jutra, dok je čitala nedeljne novine, Glorija je umrla. Ožalošćeni prijatelji su rekli Lesu: „Baš je imala sreće. Nije trpela nikakve bolove, niti je iskusila onemoćalost, koje se toliko bojala." Osamdesettrogodišnji Les je odgovorio: Ja imam više sreće. Ja sam još uvek živ." Iako je bio duboko ožalošćen, on je to sasvim iskreno mislio. Uvek je prihvatao sadašnjost, i nije brinuo o prošlosti ili budućnosti.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
127
Da li ste suočeni sa nevoljom koju znate da ne možete izbeći? Zabrinutost neće pomoći, ali planiranje hoće. Ako imate problema sa fizičkim zdravljem, odmah, dok ste još zdravi i imate energije, pronađite lekara koji će vas lečiti dok god ste živi. Njega možete pitati sve što vas interesuje i odrediti kako želite da budete lečeni. Ako želite da produžite svoj život, možda ćete insistirati da odmah budete prebačeni u bolnicu gde mogu da sprovedu sve neophodne procedure da vas održe u životu. S druge strane, možda ćete hteti da nađete lekara koji će vas lečiti neagresivnim metodama u vašem domu. Možda ćete hteti da to bude lekar koji će vam davati jake lekove protiv bolova, čak i ako će to smanjiti vaš životni vek. Možda ćete odlučiti da odmah angažujete terapeuta, kako biste imali poverljivog saradnika koji neće potonuti u žalost, kao što će se desiti sa članovima vaše porodice. Postoje i grupe za pružanje podrške za skoro svaku nesreću koja vas može snaći. Ako u vašem mestu nema takve grupe, osnujte je. Nakon što ste planirali budućnost, možete se i oprostiti od onoga što ste izgubili. Lorens je znao da boluje od multiple skleroze. Našao je advokata i računovođu da mu pomognu oko finansijskog planiranja. Prodao je kuću i kupio novu, koja će biti mnogo praktičnija kad njegova bolest bude uzela maha. Pronašao je medicinskog specijalistu koji mu se zaista dopao. Kada je za svoju budućnost uradio sve što je mogao, i dalje se osećao prilično depresivno. Na terapiji shvata da se snažno bori da porekne realnost svojih sadašnjih ograničenja. Previše se trudi, a onda je besan na sebe kada ne uspe. On mora da prihvati i voli sebe takvog kakav je. Da bi to uspeo, odlučuje da kaže nekoliko zbogom, ali ne drugima, već sebi kakav je nekad bio. Vizuelizuje sebe kada je imao četrnaest godina, kada je osvojio prvu medalju za trku na sto metara. On zamišlja kako ponovo trči tu trku, ponovo čuje pucanj pištolja za start, oseća šljunak pod patikama, zategnutost mišića dok trči, oseća kako prekida vrpcu kad je stigao na cilj, i jaku, tihu sreću što je prvi. Zatim zamišlja današnjeg sebe, čoveka koji boluje od multiple skleroze, kako prilazi tom mladom atletičaru. Zamišlja kako grli tog dečaka koji je pobedio u trci i čestita mu, i kako mu govori: „Žao mi je, momak. Mi više nećemo trčati." Grli dečaka poslednji put, pribli-
128
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding žava ga sebi i oseća kako njih dvojica ponovo postaju jedno. Govori sebi: „Prokletstvo, toliko sam ljut i tužan." Zatim vidi sebe kakav je bio pre pet godina, dok je još uvek igrao tenis i planinario. Ponovo se oprašta. Oprašta se od slike o sebi kao atleti. Za njega je to veoma bolan doživljaj, kroz koji prolazi hrabro. Ne pokušava da zaustavi suze dok prihvata istinu o sadašnjem sebi. Kada je završio, doživljava lakoću i unutrašnji mir. Lorens se i dalje stalno nečim zanima. Ostatak svog života provodi u svom novom domu, gaji cveće koje odnosi ili šalje ljudima koji su vezani za kuću. Ponekad je srećan, a ponekad tužan. Kada više ne može aktivno da gaji cveće, provodi vreme gledajući ga. Do kraja svog života se jednom nedeljno sastaje sa svojim terapeutom, i organizuje svoje vreme tako da ga provodi smisleno.
Ako je vaš problem posao ili novac, možda su vam takode potrebni savetnici i saveznici, kao i sopstveno pozitivno razmišljanje umesto besmislenog opterećivanja brigama. Peg je ostala bez posla nakon veoma neočekivanog spajanja kompanije za koju je radila sa nekom drugom. Sa minimalnom otpremninom i bez izgleda da će naći tako dobro plaćen posao, prinuđena je da jeftino proda svoju kuću i da se privikne na život sasvim drukčiji od onog u kojem je ranije uživala. Najbolnije joj je opraštanje od svoje kuće. Odlučuje da ne ode u poslednju posetu jer su se novi vlasnici već uselili. Umesto toga posećuje kuću u mašti, hoda kroz sobe, vidi ih kakve su bile dok je kuća bila njena, oprašta se, tuguje, a zatim zamišlja kako baca ključ od kuće. Nakon što se oprostila, oseća se mnogo spremnijom da planira svoju budućnost i živi u svojoj sadašnjosti. Kada živite dan za danom, možete ostajajti u sadašnjosti kroz razne aktivnosti, provođenje vremena sa prijateljima, ili čak korišćenjem vežbe kontinuum svesti da se odvratite od zabrinutosti. „Svestan sam cvrkuta ptice, udaljenog brujanja aviona. Moji prsti su svesni mekoće mojih pantalona. Svesno osećam mesta na kojima moje telo dodiruje stolicu. Vidim beli oblak. Svestan sam suza koje se suše na mojim obrazima. Svestan sam vazduha u plućima. Svestan sam osmeha na svom licu."
UPRAVLJANJE BRIGAMA
129
U prvo vreme ćete osećati da ovu vežbu radite mehanički, ali ćete brzo naučiti da uživate u tih par minuta odmora od problema, dok se vaša čula slobodno prebacuju sa svesti o unutrašnjim na svest o spoljašnjim doživljajima. Ako se suočavate sa ličnom tragedijom, kako možete živeti sada i ovde na način koji je najbolji za vas? Možda ćete odlučiti da se sakrijete od svih na nekoj divnoj plaži, kao što je uradio Lindberg, ili ćete nastaviti da radite dok god možete. Pravljenje izbora je aktivan način da ostatak svog života uzmete u svoje ruke, i beskrajno je prijatnije od opsesivne zabrinutosti. Možda, dok ovo čitate, prepoznajete da se vaša briga o budućnosti odnosi samo na malu opasnost. Nemojte prekorevati sebe što ste zabrinuti zbog stvari kao što je odlazak kod zubara ili useljenje u studenstki dom gde ne poznajete nikoga. Svaki čovek je ponekad zabrinut kada stvari krenu po zlu ili kada se suoči sa neprijatnim izborima. Kada je Džinin sin imao deset godina, lekar mu je rekao da je izraslina na njegovom stopalu divlje tkivo koje se mora odstraniti. „Kako ćete to uraditi", pitao je dečak. „Pa možemo ga spaliti ili odseći." Dečak je ponovo obuo cipele i vezao dupli čvor na pertlama. „Pronađite treći način", rekao je lekaru.
Kada nema trećeg načina, onda možete početi da brinete. Biti zabrinut je od koristi koliko i udarati čekićem po prstu da ne biste osećali glavobolju. Magijsko verovanje koje je u osnovi takve zabrinutosti jeste: „Ako budem bio dovoljno zabrinut, pojaviće se i treći, bezbolni način odstranjivanja izrasline." A možda će se istopiti sama od sebe. A možda vam paljenje i rezanje neće izgledati tako strašno ako smislite dovoljno užasnu brigu. Ako otkrijete da ste zabrinuti zbog raznih vaših „izraslina", pređite na treći deo ove knjige i naučite nekoliko tehnika za bezbolno otklanjanje zabrinutosti.
DEO III
133 POGLAVLJE
Maštom protiv briga
Postoji mnogo različitih načina da se odagnaju brige, a skoro svi će biti uzbudljiviji ako umete slobodno da maštate. Jedan od najvećih darova koje posedujemo jeste moć pozitivnog razmišljanja. U ovom poglavlju naučićete kako da povećate i obogatite ovu sposobnost. Ljudi se razlikuju po svojoj sposobnosti zamišljanja. Betoven je mogao da stvara simfonije i kada je ogluveo, jer je imao sposobnost da čuje muziku u svojoj mašti. Mnogi ljudi čuju jednostavne tonove, dok drugi nikad ne čuju nikakvu muziku. Neki ljudi koji ne zamišljaju muziku, dok slušaju simfoniju na radiju, moći će da zamisle dirigenta, ceo orkestar, čak i publiku odevenu u svečane haljine ili smokinge. Drugi zamišljaju muziku, ali nikad ne vide muzičare. Neki ljudi zamišljaju u boji, drugi crno-belo, dok neki nisu naučili da vide bilo šta čega nema. Oni mogu sebi da pričaju priče a da pri tom ne zamišljaju sliku, tako da se čini kao da u mašti vide reči u knjizi ili čuju glas koji čita priču. Neki zamišljaju bez slika ili zvukova. Neki ljudi mogu da zamisle miris pečenog pileta kad god hoće, ili da se tačno sete mešavine mirisa soli, konopca i ribe iz bostonske luke od pre pedeset godina, dok drugi ne mogu da zamisle nikakve mirise. U svojoj mašti neki ljudi kušaju čokoladu, osećaju poljubac na svojim usnama ili tonu u prijatnu toplinu penušave kupke; neki ljudi ne mogu da osete ništa od toga.
134
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Možda su vaše brige u boji, imaju zvuk i svetlost, pune su mirisa i dodira, ali je verovatnije da svoje brige zamišljate u obliku jednostavnih pričica koje pričate sebi i ne postavljate ih na scenu. I to je sasvim u redu. Sve dok smišljate iste stare sumorne brige, možete i da isključite zamišljenu sliku. Neka vam slika bude i bez tona, jer ko bi još voleo da sluša brige u stereo tehnici? Brige ne zaslužuju bogat i kompletan.tretman, koji možete naučiti da dajete svojim srećnim zamišljanjima. Kada se spremate da se otarasite nepotrebnih briga, najvažnije oruđe je vaša mašta, zato je važno da dobro naučite kako treba da je koristite. Kada postanete bivši Zabrinuti, moći ćete i dalje da uživate u zamišljanju. Predstavićemo vam nekoliko vežbi pomoću kojih možete razviti sposobnost da zamišljate svim čulima. Pročitaćete jednu ili dve rečenice, a zatim žmureći zamišljati. Vi odlučujete koliko ćete vremena posvetiti svakoj fantaziji. Ukoliko vas neka posebno zainteresuje, možete je nadograditi i ulepšati. Spremni? Počnite sa žutom bojom. Zatvorite oči i zamišljajte žutu boju. Zamislite zatim kako ta žuta boja postaje limun koji držite u svojoj desnoj ruci. Osetite hladnoću tog limuna. Istražite prstima oblik limuna i teksturu njegove kore. Zamislite kako ga bacate u vis i hvatate ga obema rukama. Prinesite ga nosu i osetite njegov miris. Kada ste spremni, prekinite fantaziju. Otvorite oči. Sagledajte plavu boju. Vidite plavo nebo nad plavim morem. Zamislite bela jedra čamca na moru. Zamislite beli prekookeanski brod na pučini i bele oblake na nebu. Kada ste spremni, završite svoju fantaziju. Zamislite crvenu boju. Zamislite čestitku za Dan zaljubljenih sa crvenim srcem ukrašenim belom trakom. Zamislite kako je stavljate u crvenu kovertu i bacate visoko u vazduh. Zamislite kako se koverta pretvara u crvendaća koji veselo cvrkuće i leti u vis sve dok ne nestane sa vašeg vidika.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
135
Kako vam ide? Ako vam ide dobro, čestitamo. Ako imate poteškoća da vidite ono čega u stvari nema, ponavljajte vežbu više puta ili zamišljajte slike koja vam više odgovaraju. Počnite sa bilo kakvom slikom koju vam je lako da zamislite, a zatim je obogatite detaljima i ulepšajte. Čestitajte sebi za bilo šta što uspete da vidite. Zamislite da u levoj ruci držite sjajnu crvenu jabuku. Prinesite je usnama i osetite njenu hladnu čvrstoću. Zamislite njen miris. Zagrizite je. Osetite miris i ukus jabuke i čujte kako hrska dok je polako žvačete. Osetite sladak sok jabuke dok gutate. Zamislite unutrašnju sočnu belinu jabuke tamo gde ste uzeli zalogaj i crvenu koru koju još uvek niste zagrizli. Kada ste spremni, prestanite da zamišljate jabuku. Da li biste voleli da zamišljate kako slušate muziku? Počnite sa jednostavnom dečjom pesmicom. Zamislite kako čujete pesmu pevanu čistim tankim dečijim glasom. Zatim zamislite istu tu pesmu pevanu dubokim glasom, kao da je peva vaš otac ili deda. Eksperimentišite zamišljajući da je čujete odsviranu jednim prstom na klaviru. Zatim čujte sebe kako je svirate češljem po masnom papiru, kao što ste možda radili kada ste bili mali. Osetite kako vam papir golica usne i čujte te zvuke koje pravite u svojoj mašti. Ako možete, dodajte razne muzičke instrumente jedan po jedan, sve dok na kraju ne čujete ceo orkestar kako izvodi tu pesmicu. Ako vam je teško da zamišljate muziku, možda će vam biti lakše da u početku slušate kasetu. Pustite pesmu koju volite, a zatim isključite kasetofon i ponovo je slušajte u svojoj mašti. Začujte glasove: „Divan dan, zar ne?" „Aha, još lepši nego juče!" Čujte cvrkut ptice i čujte pisak sirene automobila. Šta zamišljate da vidite dok to slušate? Sada zamislite da ležite u mreži zakačenoj između dve ogromne palme. Gledajte u plavo nebo iznad sebe i beli pesak ispod. Osetite svoje telo kako se udobno gnezdi na nitima mreže. Uživajte u sposobnosti svog tela da oseća. Zamislite kako vam nežan povetarac dodiruje kožu. Zamislite kako mrdate nožnim prstima.
136
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Spustite ruku i osetite topao i mek beli pesak ispod mreže. Zaronite ruku u pesak i odgurnite se malo. Zamislite kako se zaljuljate. Ljuljajući se u mreži, posmatrajte zeleno palmino lišće i plavo nebo i beli pesak. Možda čak imate i omiljenu pesmu koju želite da slušate dok se ljuljate u svojoj ležaljci. Sada upotrebite svoju maštu da izmislite prizore koji ne postoje. Počnite sa nebom. Zamislite plavo nebo, a zatim zamislite kako se menja u roze, ljubičasto, divlje crveno ili belo nebo na tufne. Možete da zamislite šta god hoćete! Zamislite gomilu banana u pesku iza ležaljke, i zatim iznenada te banane pretvorite u male žute i zelene zečeve, koji stoje na zadnjim nogama, poklanjaju vam se, prave dva brza salta unapred i nestaju u vazduhu. Zamislite kako se ležaljka zajedno sa vama podiže, polako i sigurno, kao čarobni čilim. Odletite od palminog drveća i letite u svojoj magičnoj mreži na metar iznad belog peska. Hoćete li da idete još više? U vašoj mašti sve je bezbedno. Podignite se visoko i pogledajte na dole, prema vrhovima palminog drveća, belom pesku i plavom moru. Odletite gde god želite. Zamislite kako letite iznad gradova, ili ostataka građevina starih Inka, ili svog rodnog grada. Kada ste spremni, vratite se nazad do palmi na obali mora, a zatim dozvolite da palme i ležaljka polako nestanu. Svaki put kada počnete da se opterećujete brigama, možete sebi pokloniti neku srećnu zamišljenu scenu kao što je ova koju ste upravo iskusili. Zamislite muziku koju volite, ili ležaljku pored mora, ili vožnju na letećem ćilimu. Jedino pravilo je da vaše fantazije budu prijatne i bezbedne. U sledećih šest poglavlja koristićete svoje moći zamišljanja da postanete jedan od bivših Zabrinutih ovog sveta.
137
POGLAVLJE
Prvi dan: Kreativna fikcija, Van mojih moći, Beskorisno čudo i Kreni sada
Sada ćete započeti prvi korak na putu odricanja od briga. Danas ćete naučiti da svoje brige rasporedite u četiri zasebne kategorije, a narednih dana ćete učiti specijalne tehnike kako da izađete na kraj sa svakom od tih kategorija briga. Da li ste pomalo skeptični? Imate pravo na to. Vaše brige čine sastavni deo vašeg života mnogo duže nego ova knjiga. Međutim, vežbanjem ovih tehnika na radionicama za Zabrinute, na stotine ljudi u Americi, Evropi, Australiji i Japanu prestalo je da se opterećuje nepotrebnim brigama. Da biste u ovome bili uspešni, najviše od svega vam je potrebna fleksibilnost. Povremeno će se od vas tražiti da razmišljate, vagate, prosuđujete. Ponekad ćete privremeno ukloniti svog Odraslog, da biste dozvolili sebi da budete čudesno slobodno, intuitivno dete.10 10 U transakcionoj analizi često na nečije Ja ili ego gledamo kao na sistem sastavljen iz tri dela koja nazivamo ego stanja. Tipična je podela na ego stanje odraslog (racionalni deo nas), ego stanje deteta (kakvi smo bili nekada kao deca) i na ego stanje roditelja (ponašamo se kao neki autoritet iz naše prošlosti). Skraćeno pišemo: Roditelj, Odrasli i Dete, s velikim slovima ili pod navodnicima da bismo ego stanja razlikovali od stvarnih osoba. Svaki put kada autori pišu o Odraslom oni misle na ego stanje, a ne na osobu. [prim. redaktora]
138
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Zabrinuti su sputani i stari, čak i ako su tek izašli iz pelena. Osloboditi se nepotrebnih briga znači postati mlad u srcu. Od vas će se tražiti da radite stvari koje mogu izgledati šašavo, kao na primer da pričate sa gomilom ljudi koji ne postoje ili, u kasnijim poglavljima, da smišljate luckaste završetke svojih zabrinutih scenarija. Kada počnete da osećate sumnju, setite se koji je cilj svega ovoga: osloboditi se zabrinutosti zauvek. Spremni? Danas ćete naučiti da razlikujete tri vrste briga: male, srednje i velike. Mala briga je ona koja, i ako se ostvari, ne može mnogo da vam poremeti život. Srednja briga može da vam uzrokuje probleme ako se ostvari. Ostvarenje ozbiljne brige podrazumeva ozbiljan gubitak ili smrt. Počećemo sa malom brigom.
Mala briga „Zadužen sam za prijem novog dekana i stalno mislim kako će sve biti potpuni fijasko." „Brine me komšijina ćerka, mislim da se razvodi." (Ovo nije
mala briga u njenom životu, ali jeste u vašem.)
„Zabrinut sam jer na sledećem sastanku školskog odbora treba da dam svoje mišljenje o školskom budžetu. Šta ako kažem nešto pogrešno?" „Brine me da će na mom venčanju padati kiša." „Treba da krenem na put, i stalno brinem da ću zaboraviti da
spakujem nešto što mi treba." (Ovo je osrednja briga ako treba da putujete na Severni pol ili ako idete direktnim letom na vrh Himalaja. Ali inače, gde god da otputujete, možete kupiti sve što vam nedostaje.) „Brinem se da ću dobiti trojku iz hernije." „Brinem šta da pripremim za svečanu večeru u subotu." „Zabrinuta sam što mi se na stomaku skuplja salo a mišići opuštaju." „Brine me da ću morati da nosim veštačku vilicu, kao moji roditelji."
U mislima pregledajte svoj spisak briga i odaberite jednu malu koju biste želeli da eliminišete iz svog repertoara. Zatim odgovorite na prva tri pitanja.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
139
1. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini? Prijem za novog dekana će možda biti fijasko, susedova ćerka će se možda razvesti, vi ćete možda reći „nešto pogrešno", i možda će na vašem venčanju padati kiša. S druge strane, ako ste uvek dobijali najbolju ocenu iz hernije, znate da nema šanse da dobijete trojku. Ako ste bezbroj puta putovali a da niste zaboravili ništa važno, nećete ništa zaboraviti ni ovaj put. 2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti (na skali od jedan do deset)? Broj jedan znači da postoji izuzetno mala verovatnoća da se briga ostvari, a deset da će se skoro sigurno obistiniti. Brojevi između jedan i deset predstavljaju stepene sigurnosti. Brigu „Ako kažem svoje mišljenje na sastanku školskog odbora, neko se neće složiti" treba označiti sa devet ili deset, jer nema baš mnogo smisla iznositi mišljenje sa kojim se svi slažu, a osim toga na svakom sastanku školskog odbora uvek je prisutan neko ko se ne slaže skoro ni sa čim. „Ako izrazim svoje mišljenje, svi će me mrzeti" trebalo bi označiti sa jedan, osim ukoliko niste izuzetno vični izazivanju mržnje kod drugih ljudi. A ako jeste, nema svrhe ni da kažete svoje mišljenje, jer se mišljenja daju kako bi se na druge ljude uticalo pozitivno. „Nešto će sigurno krenuti naopako na mojoj zabavi u subotu", može biti bilo gde na skali, u zavisnosti od toga šta za vas znači „nešto" i „naopako". Neko će možda doći ranije, a neko će zakasniti. Neko će možda obući crvenu haljinu, što se neće slagati sa roze haljinom koju će obući neka druga gošća. Briga „Kaserola će biti suva i bezukusna"11 dobiće ocenu jedan ako znate da ste dobra kuvarica kojoj kaserole nikad ne budu suve. 11 Kaserola je jelo od mesa, povrća, žitarica ili drugih namirnica, koje se obično sprema u istoimenoj velikoj, dubokoj, okrugloj posudi sa dve ručke, i kuva u rerni na niskoj temperaturi, [prim. lektora]
140
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Ako ste loša kuvarica i kaserola vam se uvek osuši, vaša briga će biti ocenjena od sedam do deset sve dok ne unesete promene u način na koji kuvate. Ocenite svoju brigu. 3. Kada će se moja zabrinutost najverovatnije ostvariti? Kaserola će biti poslužena u subotu uveče. Sastanak školskog odbora je ove nedelje. Druge brige se neće ostvariti godinama. „Brine me da će mi, kada ostarim, trebati veštačka vilica, kao mojim roditeljima." Kada? Kada budete imali šezdeset godina? Sedamdeset? Koliko godina treba da prode do tih imaginarnih proteza? Za dvadeset godina će proteze možda biti potpuno zastarele, ili će biti neuporedivo bolje nego pravi zubi. Pogledajte odgovore na prva tri pitanja. Ako se vaša briga neće ostvariti, ako se verovatno neće ostvariti, ili se najverovatnije neće ostvariti uskoro, onda ne treba da odgovarate na ostala pitanja. Vaša briga je kreativna fikcija. To znači da ste stvorili brigu koja je u ovom periodu vašeg života potpuno imaginarna. Budite ponosni što ste tako kreativni! Zapamtite, svaka obična osoba može da brine zbog stvari koje će se uskoro desiti, ali zaista treba biti posebno nadaren pa izmisliti trojku iz predmeta u kojem ste najbolji, ili brinuti o putovanju, a pri tom ste poznati svetski putnik. Nema svako taj talenat. U sledećem poglavlju naučićete kako da povećate svoju kreativnost i zabavljate se sa tim brigama kako biste ih se oslobodili. Za sada, sklonite svoju malu brigu u stranu. 4. Mogu li nešto uraditi da sprečim da se briga obistini? Sigurno da možete nešto uraditi u vezi s tim šta ćete u subotu skuvati za večeru. Ne možete ništa uraditi da spasete brak susedove ćerke. Ne možete naterati sunce da sija na dan vašeg venčanja. Ako ne možete ništa uraditi da se vaša zabrinutost ne obistini, smestite svoju brigu u kategoriju Van mojih moći.
UPRAVIJANJE BRIGAMA
141
Da li dozvoljavate sebi da budete mladi u srcu? Onda se pravite da ste napisali ime svoje brige na prelepom komadu pergamenta. Zamislite da je iznad naziva brige zlatnim slovima napisano „Van mojih moći". Ako hoćete, ukrasite ivice papira bilo ćime što će simbolično prikazati kako ćete se osećati kada budete prestali da se brinete zbog stvari na koje ne možete uticati. Možda će to biti srca i cveće, ili figure koje plešu. U jednom od narednih poglavlja naučićete kako da izađete na kraj s brigama čija su rešenja van vaših moći. 5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini? Uzmite papir i olovku, ako hoćete, i napišite sve moguće postupke kojih možete da se setite za dva minuta. Nemojte omalovažiti nijednu ideju koja vam padne na pamet. Vaše ideje ne moraju biti savršena rešenja, konačna rešenja; čak uopšte ne moraju biti rešenja. Nemate nikakvih garancija da će svi uživati u vašoj subotnjoj zabavi, pošto niste odgovorni za odluke drugih ljudi da uživaju, ali postoje stvari koje možete uraditi. Možete unajmiti kuvara, iskoristiti recept iz današnjih novina, kupiti novi kuvar, opleviti baštu komšinici da bi vam ona zauzvrat spremila večeru, ili u lokalnoj biblioteci pronaći knjige i magazine u kojima su objavljeni predlozi svečanih jelovnika. Ako vam je stomak salast i opušten, možete krenuti na časove aerobika ili na trčanje, prestati da jedete masnu hranu, ili kupiti komotan džemper. 6. Da li odlučujem dapreduzmem nešto? Pored svake moguće akcije napišite ,,Da" (biram da to uradim), ,,Ne" (biram da to ne uraclim), ili „Možda". Znajte da „možda" zapravo znači 'za sada ne'. „Možda" je odgovor koji mislite da treba da kažete kada ne želite da otvoreno kažete ne. Zar nije tako? Vaš razgovor sa samim sobom ide otprilike ovako: „Svaka dobra, prijatna, časna, vredna osoba bi to naravno...", ,,Pa, ne želim da vemjem da sam loša, neprijatna, nečasna, lenja osoba, tako da ću to možda jednog dana uraditi."
142
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
„Možda" tretirajte kao da je ,,Ne". Ako ste pored svih predloga stavili ,,Ne" ili „Možda", znaćete da ne planirate ništa da uradite povodom svojih briga. To je sasvim u redu ako je u pitanju mala briga. Pohvalite sebe što ste iskreni. Sasvim je u redu ako odlučite da za subotnju večeru nećete uraditi ništa drugačije nego obično, ali je veoma okrutno i nepošteno da sebe i dalje mučite brigama kad već ne planirate ništa da preduzmete. Nazovite ovakvu brigu beskorisno čudo. Kasnije ćete naučiti kako se rešavaju brige ovakve vrste. 7. Ovo su koraci koje ću preduzeti. Kada ste se odlučili šta ćete preduzeti, planirajte kako da to uradite na najefikasniji način. Odgovorite na sledeća pitanja: Kada?- Ovo je važno. Sadašnja akcija je stvarna, a buduća je, kao i sama briga, samo fikcija. Gde? - Gde ćete uraditi to što ste odlučili? Zašto? - Jedan od razloga zašto preduzimate ove korake jeste da naučite da delate umesto što nepotrebno brinete. To je sasvim dobar i dovoljan razlog. Možda želite još razloga? Ako je tako, napišite sve razloge koje hoćete. Ko? - Ako želite ili trebate pomoć da biste ostvarili to što ste planirali, zapišite ko bi mogao da vam pomogne. Časovi aerobika mogu biti mnogo zabavniji ako povedete i prijateljicu. Prijatelj koji zna za vaše planove može vam pružiti podršku i ohrabrenje. Kako?- Kako planirate da ostvarite svoj cilj? Zapišite svoj plan. Ostale informacije. - Zapišite sve što vam može pomoći da efikasno sprovedete ono što ste isplanirali da uradite. Kada ste završili, preko celog vrha stranice krupnim slovima napišite naslov:
K*R*E*N*I S*A*D*A
I ostavite svog Odraslog po strani. Vreme je da slavite.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
143
Na radionicama za Zabrinute svaka osoba čita naglas odgovore na pitanja sa spiska „Kreni sada", dok je ostali bodre. U svojoj mašti vi to možete uraditi mnogo bolje. Sećate se kako ste ležaljku pretvorili u leteći ćilim i leteli unaokolo? Zamislite sebe ponovo na tom ćilimu kako letite. Letite iznad palminog drveća, iznad raznih predela na zemlji, sve dok ispod sebe ne vidite svečano ukrašen podijum. Sletite polako na njega i zamislite da ste vi glavna zvezda svečanosti. U publici sede mnogobrojni Zabrinuti. Zamislite ih ispred sebe: u poslovnim odelima ili farmerkama, svečanim haljinama, u sarijima i saronzima, sa turbanima, kačketima, šubarama ili obrijanih glava. Zamislite bogate i siromašne, kraljeve i seljake, sve Zabrinute ovog sveta. Neki od njih mašu svojim spiskovima sa odgovorima, dok su nečiji papiri prazni. Zamislite kako vas svako od njih bodri na svoj način, neki vam mašu, neki se klanjaju, a neki se samo smeše. Odmahnite im, uzvratite osmeh i lako im se naklonite, kako i dolikuje šampionu u preduzimanju koraka. Zatvorite oči i zamišljajte ovu scenu koliko god dugo želite. Nemojte žuriti da završite sa maštanjem o tim scenama, ma koliko vam se činile detinjaste. Kasnije ćete otkriti da su to veoma važni psihološki motivatori na putu da postanete jedan od bivših Zabrinutih. Završili ste sa svojom malom brigom. Napomenimo da vam predmet vaše brige ne mora obavezno pomoći da je svrstate u odredenu kategoriju. Morate sami odlučiti. Na primer: „Sledeće subote priredujem zabavu i brinem se da će nešto poći naopako" - To je kreativna fikcija ukoliko se na tim zabavama vi i vaši gosti uvek dobro provedete uprkos tome što ste prethodno brinuli. Ako smislite način na koji možete poboljšati svoju zabavu, ali ga ne sprovedete u delo, vaša briga je beskorisno čudo. Ako je briga kreni sada, onda je možete iskoristiti da preduzmete korake kojima ćete poboljšati svoj stil zabavljanja. „Ćerka mog suseda će se možda razvesti." - Van mojih moći.
144
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
,,Na stomaku mi se skuplja salo a mišići opuštaju." - Ako to jednostavno nije tačno, ili ako je toliko beznačajno da samo vi možete videti, onda je kreativna fikcija. Ako imate višak kilograma i mišići su vam omlitaveli, ali ne preduzimate ništa, vaša briga je beskorisno čudo. Ako odlučite da promenite svoje navike u ishrani ili da počnete vežbati, svrstajte svoju brigu u grupu kreni sada. „Brine me da će padati kiša na dan mog venčanja." - Van mojih moći. „Brine me da ću reći nešto pogrešno na sutrašnjem sastanku školskog odbora." - Vrlo verovatno da je ovo kreativna fikcija. A ako ipak nije, sigurno je potrebno primeniti kreni sada. „Krećem na put, a brine me da ću zaboraviti nešto veoma važno." - Krealivna fikcija, beskorisno čudo ili kreni sada. „Možda ću dobiti trojku iz hemije." - Kreativna fikcija. Ako u tim mislima ima neke istine i želite veću ocenu, onda ukazuje na kreni sada.
Srednja briga Koju ćete od svojih srednjih briga izabrati? „Brinem se da ću pasti na vozačkom ispitu." „Brine me da ne ostavljam dovoljno novca po strani." „Moj sin se seli u Kaliforniju i brinem se da ću bez svojih unučića biti strašno usamljena." „Uvek sam zabrinuta za svoju porodicu. Brinem se što mojoj ćerki škola ne ide baš najbolje, što moj sin često menja poslove, što majka umnogome zavisi od mene, a brine me i rodakova bolest." „Brinem se da će moj sin postati kriminalac kad poraste." Izaberite neku od srednjih briga sa svog spiska, i odgovorite na pitanja: 1. Da lipostoji mogućnost da se moja briga obistini? Da, postoji mogućnost da moja ćerka neće naći odgovarajućeg muža. Znam da moj sin neće zadržati ni ovaj posao. Bolest mog rodaka je činjenica, a moja majka neće postati mlada.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
145
2. Kolika je verovatnoća da će se obistiniti (na skali odjedan do deset)? Statistička verovatnoća da će moja kuća izgoreti do temelja jeste manja od jedan. 3. Kada će se najverovatnije obistiniti? „Brinem se da će moje dete biti kriminalac kada poraste." Ta briga se ne može ostvariti sve dok dete ne poraste. Pošto je dete još uvek beba, ima još najmanje deset do osamnaest godina poštenog života pred sobom. (Naravno, ova briga je takode kreativna fikcija, jer ste je u prethodnom koraku verovatno već ocenili sa jedan.) Ako se vaša briga neće ostvariti, ili verovatno neće, ili se neće ostvariti još dugo, prepoznajte je kao kreativnu fikciju i podsetite se da ste veoma kreativno i inventivno ijudsko biće, jer izmišljate strašne priče koje se nikad neće ostvariti. U narednim poglavljima naučićete kako da svoju kreativnost upotrebite da se oslobodite svojih briga. 4. Mogu li nešto uraditi da sprečim ostvarenje ove brige? Ne možete promeniti svoju ćerku, sina, rodaka niti majku, zato ove brige označite kao van mojih moći. „Znajući da sam bespomoćan da rešim probleme svoje porodice, prebacujem njihove brige Bogu, sudbini i drugim članovima porodice." Da li osećate manji pritisak u ramenima? Većina ljudi upravo na ramenima oseća težinu briga koje ne mogu da reše. Opustite ramena i dozvoiite im da budu oslobodena tereta. 5. Šta mogu preduzeti da sprečim da se moje brige obistine? Ako ste zabrinuti što vaš sin ide u Kaliforniju, verovatno ne možete uraditi ništa povodom toga, ali možete rešiti da preduzmete nešto s ciljem da se ne osećate usamljeno. 6. Da li odlučujem da preduzmem nešto? Napomenimo opet da „možda" znači 'ne', bar za sada. Pošto su posledice srednje ozbiljne ako se ova briga obistini, pažljivo raz-
14
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
motrite sve što možete uraditi da biste rešili ovu brigu, pre nego što uz neku od tih ideja napištete ,,Ne" ili „Možda". Ako ne izaberete da uradite ništa kako biste sprečili da se vaša briga obistini, onda je vaša briga beskorisno čudo. Ne prekorevajte se što ništa ne preduzimate. Umesto toga, dozvolite sebi da budete radoznali i, kada dodete do poglavlja o beskorisnom čudu, vidite kako ovu brigu možete iskoristiti. 7.
Ovo su koraci koje ćupreduzeti.
Primer: Sta ću raditi kad se moj sin preseli u Kaliforniju? Zaposliti se kao bebi-siterka. -Ne. Upisati se na kurs hortikulture, kako bih naučila da isplaniram i zasadim baštu u svom dvorištu. - Da Pozvati prijatelje na ručak. -Možda. Obnoviti stenodaktilografiju. -Možda. Naučiti da uživam u svom slobodnom vremenu. - Da. Prijaviti se da volontiram u bolnici. - N e . Kreni sada . „Odlučujem da upišem kurs i naučim nešto o hortikulturi. Možda bih čak time mogla da se bavim i profesionalno. To mi je najinteresantnija pomisao u poslednjih nekoliko godina. Ne moram da se prekorevam niti da brinem. Čak i ako sin i njegova porodica odu, bašta će me zaokupiti i uživaću u njoj." Odgovorite na gde, zašto, ko, kako, i dajte ostale informacije, to će vam pomoći da ostvarite svoj cilj. Vi ćete preduzeti nešto da rešite ovaj srednje ozbiljan problem. Čestitamo! Zamislite mnoštvo ljudi koji vam takođe čestitaju. Svoju odluku možete učiniti još uzbudljivijom tako što ćete se hvaliti svojim prijateljima i bližnjima o tome šta preduzimate. Možda ćete nekome telefonirati čim pročitate ovo poglavlje.
14
UPRAVLJANJE BRIGAMA
Velika briga Sada je vreme da se pozabavimo ozbiljnim brigama. „Bojim se da će se moj muž zaljubiti u drugu ženu, iako znam da neće." „Može se desiti da dobijem rak." „Izgubiću posao." „Brine me moj brat Harold, jer suviše pije i ponaša se glupo na porodičnim proslavama." „Brinem se za svog oca, koji je zavisnik." „Brinu me ratovi, kisele kiše i ugrožene vrste." „Bojim se da će berza doživeti krah i da ću izgubiti svoju uštedevinu." Kada ste otkrili svoju veliku brigu, odgovorite na sledeća pitanja: 1. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini? Džinina stara briga da će umreti u šumskom požaru prilično je ozbiljna, ali je i sasvim nemoguće da se ostvari, pošto u krugu od sedamsto kilometara od mesta gde živi nema šuma. Briga o mogućem neverstvu inače vernog muža ili žene jeste kreativna fikcija. 2. Kojaje verovatnoća da će se moja briga ostvariti? „Možda ću umreti" dobija deset na skaii, pošto je to potpuno tačno. „Možda ću umreti noćas u snu" dobija jedan ako ste zdravi i mlađi od devedeset godina. 3. Kada će se moja briga verovatno obistiniti? Danas sam potpuno zdrav, i imam samo četrdeset godina. Od nećega ću umreti, bio to rak iii nešto drugo, - ali, prema statističkim podacima, živeću još trideset pet do četrdeset godina. Uvrstite šumske požare, nevernog bračnog druga i nepostojeći rak medu kreativne fikcije.
148
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
4. Mogu li nešto preduzeti da sprečim da se ta briga obistini? Pošto Harolda uopšte ne interesuje to što ja mislim da on suviše pije i da se ponaša glupo, to je van mojih moći. „Znajući da sam bespomoćna da sprečim svog brata da na porodičnim zabavama suviše pije a onda se glupira, prebacujem ovaj problem na njega. U stvari, sada shvatam da to što Harold pije na porodičnim zabavama nije značajna briga za mene. To može biti osrednja ili ozbiljna briga za njega, ali sigurno nije moja briga." 5. Šta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga ostvariP Ne mogu doprineti rešenju svakog problema u kosmosu. Svakog dana u sandučetu nalazim letke u kojima traže novac za velike stvari. Tu su kitovi, gladovanje, bombe, političke kampanje, stvari za koje znam da su važne. Potpuno se slažem, ali ne mogu za sve to dati novac. Izabraću jednu brigu, nuklearni rat na primer, i preduzeti nešto. Ostale probleme sklanjam sa strane pod naslovom „Beskorisna čuda", zato što nema svrhe da se brinem za probleme koje sam odlučio da neću pokušavati da rešim . 6. Da li odlučujem da nešto preduzmem? Razmišljate koje korake biste mogli preduzeti da sprečite ozbiljne posledice po sebe i svet. Važno je da pažljivo odvagate svaku od njih pre nego što ih odbacite. Ako ste napisali ,,Ne" ili „Možda" koje može da naškodi vašem zdravlju ili sreći, razmislite ponovo o svom odgovoru. Nemojte staviti „Prestati da pušim" ili „Platiti porez" medu beskorisna čuda. Volite sebe dovoljno da preduzmete korake koji su važni za vaše zdravlje i sreću. Primer: Moj otac je zavisnik. Podeliti svoju zabrinutost sa njim. -Da. Ne voziti se više sa njim u kolima. -Da. Ne davati mu više novac. - Možda.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
149
Pridružiti se Grupi za podršku porodicama alkoholičara, kako bih video šta još mogu da uradim. - Da. Srediti mu hospitalizaciju. - Možda kasnije. Da bih to uradio, treba mi podrška. Primer: Izgubiću posao. Ažurirati biografiju. -Da. Početi da tražim drugi posao. -Možda. Osmisliti kako da živim sa penzijom. -Da. Vratiti se u školu. -Ne. 7. Ovo su koraci koje ću preduzeti. Kreni sada. „Zalagaću se za svet u kome nema pretnji nuklearnog rata." Kada?•. Večeras ću pisati svom poslaniku i podržati razoružavanje. Zašto?-. Zato što je dobro preduzeti nešto, bio to i mali korak. Brinuti i strahovati je loše. Ko?\ Samo ja. U stvari, mislim da ću pozvati neke prijatelje k sebi da zajedno sastavimo pismo. Dopada mi se ta ideja. Ostale informacije. Pronaći ću organizacije za borbu protiv nuklerarnog rata i pridružiću im se. Kada ste odlučili šta ćete uraditi, odgovorite i na ova pitanja kako bi vaši koraci bili što efikasniji. Što je vaša zabrinutost veća, to je važnije preduzeti efikasnije korake. Čestitajte sebi što ste odlučili da preduzmete nešto u vezi sa ozbiljnim problemom. Saopštite svoju odluku trojici prijatelja ili rodaka koji će vam takođe čestitati. Ako je moguće, recite im još danas. Činjenica da ćete učiniti sve da sprečite da se ozbiljna briga ostvari toliko je važna da zbog toga vredi potrošiti novac i na medunarodni poziv.
150
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Završili ste sa prvim delom. Da li ste uživali u onom što ste uradili? Bez obzira na provokacije, nemojte sebe kritikovati zbog bilo čega što ste odlučili da uradite ili pak ne uradite. To bi bio prikriven način da podrijete svoje samopoštovanje i kreativnost, i mogao bi da izazove još veču zabrinutost. Opustite se nekoliko minuta pre nego što se vratite u svakodnevnicu. Ako želite, pružite sebi masažu lica. Nežno pratite prstima liniju obrva i predeo oko očiju. Zatim pravite meke male kružne pokrete na slepoočnicama. Blago predite preko čela, pa preko obraza. Dodirnite usne i bradu, prateći njihov oblik. Nežno masirajte uši, istražujući linije i udubljenja. Zamislite kako vam nežne ruke masiraju vrat i ramena, pomažući vam da opustite mišiće. Osetite kako vam se ramena omekšavaju i opuštaju. Dozvolite sebi da opustite celo telo. U sledećem odeljku naučićete kako da se zabavite kreativnim fikcijama i time započnete proces oslobađanja od zabrinutosti.
151
POGLAVLJE 24
Drugi dan: Stvaranje novefikcije
U ovom poglavlju ćete naučiti kako da preformulišete svoje kreativne fikcije da biste ih učinili zabavnim. Šaliti se s brigama, naročito s onima koje se gotovo sigurno neće ostvariti, najbolji je mogući način da se izleči zavisnost od briga. To je svrha ovog poglavlja. Ako imate više od jedne kreativne fikcije, izaberite onu koju biste najviše voleli da izbrišete iz misli. Ako nijedna od tri brige koje ste naučili da klasifikujete u dvadeset trećem poglavlju nije kreativna fikcija, pogledajte da li na sledećem spisku postoji briga slična nekoj od vaših. „Zadužen sam za prijem novog dekana i stalno mislim kako će sve biti potpuni fijasko." „Treba da krenem na put, a stalno se brinem da ću zaboraviti da spakujem sve što mi treba." „Brinem se da ću dobiti trojku iz hemije." „Bojim se da će moja beba postati kriminalac kad poraste." „Brinem se da će moja kuća izgoreti do temelja." „Bojim se da će se moj muž zaljubiti u drugu ženu." Evo još nekih: „Brinem se da će naša banka propasti i da ćemo izgubiti svu ušteđevinu." „Brinem se da ne dobijem sidu, iako sam uvek imala bezbedne seksualne odnose i nikad nisam delila igiu, jer i ne koristim droge."
152
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
„Brinem se da, prilikom poslednjeg pregleda, lekar nije primetio da bolujem od smrtonosne bolesti. Ili je možda i primetio, aii nije hteo da mi kaže." „Bojim se da ću biti opljačkana, iako su u našem gradu pljačke veoma retke." „Svaki put kada moja ćerka zakasni iz škole, ja se brinem da je nisu možda kidnapovali." „Kada vidim da policijska kola voze iza mene, bojim se da će me zbog nečeg uhapsiti." Da li vam nešto od ovoga zvuči poznato? Ako nemate kreativnih fikcija, verovatno ste praktična osoba koja ne izmišlja priče da muči samu sebe. U tom slučaju, možete preskočiti ovo poglavlje, - ili nastaviti, ukoliko želite da saznate nešto više o brigama većeg dela čovečanstva. Možda vam se neke od ovih briga čine poznatim, pa kažete: „Ali one nisu fikcija, jer se takve situacije zaista dešavaju ljudima." U Njujorku je živela jedna žena koja je stalno brinula zbog vožnje gradskim taksijem. Govorila bi da vozači ne voze dobro i da neko može biti povreden. Dugi niz godina, ona je brinula, gundala i vozila se taksijem, sve dok se jednog dana, posle trideset godina neprestane brige, nije zadesila u taksiju kojeg je na semaforu udari10 drugo vozilo. Saobraćajna nezgoda nije bila ozbiljna, ali pošto je ona u to vreme već bila u ozbiljnim godinama, odvezli su je u bolnicu za svaki slučaj. Prva stvar koju je rekla doktoru u hitnoj pomoći, bila je: „Eto vidite, bila sam u pravu što sam brinula zbog vožnje taksijem." Čak i ako se nekada negde vaša kreativna fikcija ostvari, da 11 je to dovoljan razlog da sebe proganjate do kraja života? Kreativne fikcije su priče koje izmislite o neproživljenim vremenima i događajima koji se nikad nisu desili, baš kao što je Frenk Baum uradio napisavši Carobnjaka iz Oza ili Margaret Mičel Prohujalo sa vihorom. Razlika je u tome što su oni priče napisali iz čistog uživanja u pisanju, zbog slave ili novca, a vi ste svoje priče napisali da biste sebe učinili nesrećnim. Vaše priče vas lišavaju dobrih
UPRAVLJANJE BRIGAMA
153
osećanja i čine vas napetim ili ljutim, tužnim ili uplašenim, umesto srećnim. Zar to nije zadivljujuća ljudska osobina, ta sposobnost da se izmišljaju priče a zatim zbog njih pati? Prvi korak da prestanete sa kreativnim fikcijama jeste da eliminišete patnju iz svojih priča. Neće vam biti od velike pomoći logika, istina, pa čak ni statistika. Ono što će vam pomoći jeste da budete pomalo luckasti. Hoćete li da pokušate? Odabrali ste jednu brigu. Sada treba da je pretvorite u paradoksalnu priču. Počnite tako što ćete je ispričati od početka do kraja. Kada završite, ispričajte je ponovo, ali promenite kraj. Jednostavno je. Na primer, Glorija bi mogla da ponovi svoju priču kako neće imati novca da pošalje Džin na koledž, a zatim da promeni kraj tako što će smisliti da je Džin dobila stipendiju: novinska kuća koju imaju počela da donosi dovoljno novca da mogu finansirati studije svim ćerkama. Ovakvi završeci nisu tako dramatični kao ribanje podova i pranje tudeg veša, i zapravo su se i ostvarili, - ali otkud je Glorija to mogla znati dok je bila uronjena u svoju kreativnu fikciju o studiranju? Glorija je mogla smisiiti fantastičan kraj: da je dobila novac od ljubaznih mutanata iz svemira ili od patuljaka iz neke daleke džungle, a onda je tu priču mogla ispričati i svojim praunucima, koji obožavaju kada im odrasli izmišljaju priče. Mogla je taj problem učiniti zabavnim zamišljajući da Džin, pošto nema novaca za koledž, svoju sreću traži putujući po svetu, umesto na Univerzitetu u Ilinoisu. U dalekoj džungli u podnožju Anda, Džin otkriva fantastičnu šećernu trsku koja nema kalorija. Ona podučava siromašne ljude da je uzgajaju i zatim svi postaju bogati, uključujući i Džin, i svi žive sladak život, a njihove zube ne napada karijes. Mogla je učiniti priču apsurdno tragičnom. Pošto nije imala dovoljno novca za koledž, Džin se šeta ulicama u krpama, držeći
154
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
svoju bebu koja umire od gladi u naručju i moli za mrvicu hleba od prolaznika ledenog srca. Evo još primera:
Prijem za dekana je bio fijasko Sam bog zna da je sve bilo u redu sa čajem. Sve bilo u redu i sa parčićima voćne torte tankim kao papir, kao i sa predivno uglancanim srebrnim činijama za slatke male minjone na tek ispeglanim čipkanim stolnjacima. Problem je bila ona ulična mačka koja se zadesila na prijemu u momentu kada je mali sivi miš odlučio da se prošeta duž zida preko puta nje. Skoro svi su se ljubazno trudili da ne gledaju u tom pravcu i da se prave kao da se ništa ne dešava. Jedino sirota gospođica Viloubi, koja pati od blagog artritisa vrata, nije mogla da se okrene dovoljno brzo. Ona je videla mačku kako skače i odmah vrisnula, a zatim se iznenada srušila na palmu od papira, koja je onda takode pala. Miš je potrčao dijagonaino preko sobe i nekako se našao u krilu profesora Čiglija. Za njim je dotrčala i mačka. Odjednom je ceo prijem bio uništen za sve, osim za profesora Baringtona, koji se slatko smejao.
Gori kuća Na drugom sam spratu, požar mi se sve više približava dok kroz prozor bacam bebine bojanke, foto albume i porodičnu srebrninu u mrežu za spasavanje koju su raširili vatrogasci. „Skačite", viču oni. ,,Ne izigravajte heroja, spasavajte se!" ,,Ne pre nego što spasem dedin portret", odgovaram ja hrabro. Trčim u potkrovlje, pronalazim staru sliku i trčim nazad do prozora. Do sada je cela kuća u plamenu. Pažljivo bacam portret Ijudima dole i skačem - pravo na dedino lice u mreži za spasavanje. Svejedno, ionako nije baš previše ličilo na dedu. Vatrogasci su zadivljeni mojom hladnokrvnošću u požaru, a ja mirno stojim, iako pomalo oprljena. Tajnovito se smešim. Zamišljam novu kuću koju ću kupiti novcem od osiguranja.
155
UPRAVLJANJE BRIGAMA
Zavođenje muža
Ta fantastična mala rok starleta dolazi i kuca na njegova vrata. Provokativno ga gleda i zavodljivo njiše telom, a on joj kaže: „Briši!" Okreće se prema meni i namiguje, i mi odlazimo u spavaću sobu, polako zatvarajući vrata.
Moja beba i kriminal Moj sin odrasta u kriminalca. Hej, to nije zabavno. Promeniću u:
Kako je moj sin odrastao i spasao mamu sa ruba zakona Evo me, prava gangsterska ženska, u uskoj suknji, još užoj košulji, sa mnogo šminke i ogromnom čašom čistog burbona. Za pojasom svoje uske suknje nosim napunjen pištolj. „Ruke u vis! A sad novac na sunce!", zarežala sam na službenicu za šalterom koja je besno pocrveneia, jer nije znala kako da mi da novac držeći ruke podignute. I u tom momentu, u banku hrabro ulazi niko dmgi do moj mali dečak. „Majko, draga majko", preklinje me, „hajde sa mnom kući." Naravno da ovo sve zvuči smešno. To i jeste cilj. Ako u svojoj glavi isključite kritičara a uključite parodičara, možete se zabaviti sa svakom kreativnom fikcijom. Sada je na vas red. Uzmite jednu od svojih briga iz ove grupe i pretvorite je u priču koja će vas nasmejati. Svoju priču možete ispričati i sebi, kao da je čitate iz neke knjige. Možete se udobno smestiti i zamisliti da je gledate na televizijskom ekranu. Čak je možete i zapisati i ilustrovati. Ako vam smišljanje priče ide teško i nije vam uopšte zabavno, umesto toga možete zamisliti da u ruci držite malu knjigu na čijoj je naslovnoj strani vaša briga. Kada je otvorite, vidite stripove ili crteže koji ilustruju i parodiraju vašu brigu.
156
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Jadi jednog putnika Zamislite dva stripa: Turista, presamićen skoro do poda, pokušava da nosi dva gigantska kofera. Ispod toga stoji tekst: „Nisam ništa zaboravio." Hotelska soba, totalno zatrpana odećom i drugim stvarčicama, koje je turista razbacao po celoj sobi. Ispod toga stoji tekst: „Znam da sam negde spakovao četkicu za zube!" Svoju brigu možete predstaviti i kao vrlo dosadnu knjigu. Zamislite da u krilu držite knjigu pod naslovom Odpetice do trojke iz hemije i drugih predmeta. Prelistajte stranice i vidite da su sve slične. Svaka strana počinje rečima „Šta ako dobijem keca...?", a zatim prelazi na opis jednog, drugog, trećeg testa, od drugog razreda do kraja srednje škole. Dok držite knjigu, zamislite da sedite pored prelepog kamina. Vatra gori, a vi posmatrate plamen. I mada nikada u životu niste spaljivali knjige, sada je vreme za to. Shvatate da knjiga nema nikakvu upotrebnu vrednost, samo vam je donela godine patnje. Ne želite da još neko pati zbog nje. Bacate je u plamen i posmatrate dok se pretvara u pepeo. Drugi način da izađete na kraj sa kreativnom fikcijom jeste da je pevate. Otpevajte svoju brigu koristeći melodiju svoje omiljene bluz ili kantri pesme. Ako ste ambiciozni, pretvorite je u ariju. Većina briga zvuči divno kada se otpeva uz melodiju „Toreadorove pesme". Preostali deo nedelje, kad god prepoznate da brinete o nečemu što se verovatno neće desiti, ili se bar neće desiti uskoro, izmislite novi završetak, vizuelizujte strip, spalite knjigu, ili otpevajte svoju brigu. Nemojte ismevati sebe, ali ismejte svoju brigu. To je jedan od najbržih i najprijatnijih načina da prestanete brinuti. U sledećem poglavlju naučićete razne tehnike za oslobađanje od briga koje spadaju u kategoriju Van mojih moći.
157
POGLAVLJE 25
Treći dan: Van mojih moći
Brige koje su van vaših moći: „Možda će padati kiša na dan mog venčanja." „Mojoj ćerki ne ide dobro u školi, moj sin suviše često menja poslove, moj rodak je bolestan, a moja majka previše zavisi od mene." „Moj brat Harold suviše pije i glupira se na porodičnim zabavama." „Berza može doživeti krah." Zar ne bi bilo divno biti Bog? Toliko toga biste mogli da uradite. Mogli biste objaviti s oblaka: „Svako ljudsko biće koje namerno ubije drugo ljudsko biće, automatski će umreti, dok će ubijeni odmah oživeti. Mučeni neće osećati bol, a mučitelj će patiti." Sjajno! Ratu i surovosti bi napokon došao kraj. Da ste Bog, mogli biste srediti da kiša pada u vreme prolećne setve, a nikad kada je žetva. Mogli biste proglasiti specijalni Dan za venčanja, kada bi vreme uvek bilo savršeno. Sa visokih oblaka mogli biste zahtevati: „Brate Harolde, spusti tu flašu i nikad više nijednu da nisi podigao!" i, gle čuda, Harold bi od tada zauvek ostao trezan. Mogli biste udesiti da vašoj ćerki škola ide od ruke, da vaša majka prestane zavisiti od vas, da sin prestane menjati poslove, a vaš rodak da ozdravi. Zatim, kada ste savršeno sredili vreme i porodicu te prekinuli ratove i patnje, mogli biste prestati da brinete o svemu što je van vaših moći.
158
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Iz čiste zabave, zamislite da ste apsolutni vladar apsolutno svega. Sve ljude na svetu možete naterati da rade ono što znate da je za njih najbolje. Iako je to egoistično, pretenciozno i, nažalost, nerealno, poigrajte se tom idejom. Sad kad znate kako da zamišljate slobodno i u boji, obucite se u kraljevsku odeću, neka oko vas bude mnogo slugu koji skakuću tamo-amo na svaki vaš mig. Vaša ćerka ima probleme u školi. Kao apsolutni vladar apsolutno svega, možete proterati televiziju na šest nedelja, pa čak i zauvek, možete nastavnicima dati veću platu nego doktorima, tako da vašu ćerku podučavaju samo najbolji od najboljih. Možete uložiti deo svog kraljevskog bogatstva u pronalaženje pilula za inteligenciju. Možete srediti da je „Dženeral Motors" zaposli kao jednog od direktora, a zatim je poslati na specijalni motivacioni program učenja, na čijem osmišljavanju insistirate. Kao vladar, sigurno da kod svoje ćerke izazivate takvo strahopoštovanje da ona i ne pomišlja da vam se protivi. Zelite da vaša majka nade prijatelje i da joj niste za sve potrebni vi? Možete narediti da se instaliraju pokretni trotoari sa specijalnim sedištima za one koji ne mogu da hodaju, tako da više nećete morati svuda da je vozite. Možete joj dati slatke krompiriće koji podižu raspoloženje, poslati filmske zvezde da joj prave društvo, ili joj uplatiti desetogodišnje krstarenje svemirskim brodom do planete Mars. Nećete da pada kiša na Dan venčanja, ali suša uništava vaš vrt. Možete do najbliže luke dovući lednike, a odatle do svoje bašte izgraditi kanal. Igrajte se idejom da ste apsolutni vladar apsolutno svega i zamišljajte najluđa moguća rešenja, sve dok vam ne dosadi. Ako više volite realnost od fantazije, može vam dosaditi prilično brzo. S druge strane, zar nije zabavnije praviti se da rešavate nerešivo nego brinuti o nečemu što ne možete rešiti? Uzmite neku brigu iz grupe Van mojih moći. Ako nijedna od tri brige koje ste naučili da klasifikujete u dvadeset trećem poglav-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
159
lju ne spada u ovu kategoriju, možda imate neku drugu koju biste voleli da upotrebite. Mnoge brige iz kategorije Van mojih moći proističu iz želje da menjamo druge ljude. Da li to važi i za vašu brigu? Ako je tako, postoje četiri istine koje vas mogu osloboditi: 1. Ja nisam odgovoran za osećanja drugih Ijudi. Ne možete naterati druge Ijude da osećaju, čak i ako su vas potpuno drugačije učili kada ste bili mali - ako su vam govorili „Rastužio si me" ili „Naljutio si me". To nije tačno. Možda ste povremeno bili najveća dosada na svetu, ali niste mogli da ih naterate da nešto osećaju. Oni su birali sopstvena osećanja. Ako ste razbili čašu, vaša majka je možda bila tužna jer je sebi rekla: „Nemamo novca da kupimo drugu." Možda je vaš otac zbog toga bio ljut jer je rekao sebi: „Deca bi morala da budu pažljivija!" Vaš mlađi brat se možda uplašio jer je sebi rekao: „Sad će biti grdnje i lako mogu i ja da nastradam." Vašoj baki je to možda bilo zabavno jer se setila davnog smešnog događaja kada je vaš otac slomio čašu. Vaši postupci su mogli postaviti scenu za druge da dožive neku emociju, ali ne birate vi koje će osećanje oni doživeti. Oni sami kod sebe izazivaju osećanje tuge, ljutnje, straha ili smeh.12 2. Ja nisam odgovoran za misli drugih Ijudi. Ne možete naterati druge ljude da misle ono što vi želite da misle. Ljudi su sami odgovorni za sopstvene misli. Možete da molite, svađate se, ukažete na najjaču logiku, ali i dalje ne možete da kontrolišete šta će oni misliti 12 Ljudi ne biraju emocije direktno, već biraju način na koji će shvatiti određeni dogadaj, kao i način na koji će ga vrednovati. Kako se osećanja osećaju samo onda kada procenimo da je nešto važno, ne samo da to znači da takva procena uvek prethodi emociji, već i da je stvara, odnosno da je deo emocije. Biranjem načina na koji ćemo nekom dogadaju pripisati značenje i važnost, mi u stvari biramo svoju emocionalnu reakciju. Promenom ovog načina, mi menjamo i svoju emocionalnu reakciju. Više u Milivojevićevoj knjizi Emocije, (Psihopolis, 2007). [prim. redaktora]
160
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
3. Ja nisam odgovoran za ponašanje drugih Ijudi. Vi imate neku kontrolu nad onim što vaša deca rade, ali što su stariji, vaša kontrola je sve manja. Kako kaže izreka: „Deca uče da hodaju da bi naučila da odu." Ne možete kontrolisati ponašanje drugih ljudi. 4. Pošto nisam odgovoran za osećanja, misli ipostupke drugih Ijudi, moja zabrinutost ih ne može naterati da sepromene.
U mislima dovedite k sebi osobu za koju ste zabrinuti. Stavite praznu stolicu ispred sebe i zamislite da je ta osoba sela. Možda je to vaš sin. Ispričajte mu svoju brigu poslednji put. „Svaki put kad ti promeniš posao, ja se brinem da ćeš jednog dana ostati bez posla. Brinem se da nijedan poslodavac neće hteti da te zaposli i da ćeš ostati bez novca. I onda se brinem da će svi optuživati mene, jer sam ja tvoj roditelj." Kada ste završili sa opisom svoje brige, dodajte: „Želim da se promeniš." Predite na drugu stolicu, onu koju ste stavili ispred sebe i pretvarajte se da ste sin. U ulozi sina, kažite samo jednu rečenicu: „I ja želim da se ti promeniš." To je nesumnjivo istina, jer on u najmanju ruku želi da vi prestanete toliko da brinete za njega. Vratite se u svoju stolicu: „Neću prestati da brinem dok se ne promeniš." Sedite na drugu stolicu, budite on, i recite: ,,Ti se promeni!" Vratite se u svoju stolicu i recite: „Promeni se!" Budite on, i recite: „Promeni se!" Vratite se ponovo u svoju stolicu. Da li shvatate koliko ste se zaglavili? Mirne duše možete odustati. Da li ste spremni? Ako još uvek mislite da ga vaša briga može promeniti, nastavite sa svojim delom dijaloga: „Ako se ne promeniš, ja ću nastaviti da brinem do kraja života." Pogledajte u svog sina i zamislite da je prošlo petnaest godina, zatim dvadeset, pa trideset. Da li ćete zaista osuditi sebe na ceo
UPRAVLJANJE BRIGAMA
161
život neprekidne zabrinutosti? Ako nećete, kako bi bilo da prestanete upravo sada? Kažite svom sinu: „Odlučila sam da prestanem da stalno brinem za ljude koje ne mogu da promenim. Svoju brigu predajem tebi, a ti možeš da brineš ili ne, kako god hoćeš." Svaki put kada se zaglavite u brigama o osobi koju biste voleli da promenite, primenite ovu vežbu, a zatim prekinite da brinete. Druga grupa briga iz kategorije Van mojih moći zasniva se na prirodnim fenomenima koje biste želeli da promenite. Zatvorite svoju brigu u providan plastični mehur i stavite je na stolicu ispred sebe. Recimo da se u mehuru na stolici nalazi briga da će kiša padati na dan vašeg venčanja. Zamislite u tom mehuru mesto gde ćete se venčati. Iznad njega zamislite olujne oblake. Možete odigrati istu scenu kao i sa sinom, ali ne morate da se pretvarate da vam mehur uzvraća odgovorima. Recite: Ja hoću da se ti, Vreme, promeniš!" ,Ja ću o tome brinuti svakodnevno po ceo dan, tako da te, o Sunce, magično ubedim da sijaš za mene. Kad bi samo znalo koliko sam ja zabrinuta, ti bi sasvim sigurno sijalo ceo taj dan!" Možda ste zabrinuti za politiku ili probleme u svetu. Stavite Belu kuću u svoj mehur. Kažite joj: „Brinuću sve dok tu ne bude glavni neko ko se meni dopada." Stavite u mehur neki svetski problem. Možda su u vašem mehuru mali nesrećni ljudi iz Južne Afrike, Srednje Amerike, Irske ili Izraela. Kažite tim sitnim figurama u mehuru: „Brinuću sve dok se svi vaši problemi ne reše." A šta mislite o, recimo: „Ako postoji život posle ovog, i ako budem mogla da vidim šta se dešava na zemlji, nastaviću da brinem sve dok sve vaše bitke ne prestanu i dok u vašoj zemlji ne budu svi srećni. Provešću sve vreme na nebu nesrećna i zabrinuta." Da li ste sada spremni da odustanete od svoje brige, tako da ne morate da je se čvrsto držite celu večnost?
162
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Kad god osećate da ste se zaglavili sa brigom čije je rešenje van vaših moći, možete uraditi vežbu sa dve stolice, kako biste shvatili potpunu beskorisnost svoje zabrinutosti. Postoje, medutim, dve mere opreza: * Neka vaši zamišljeni razgovori budu kratki. Nikada sa jedne stolice nemojte reći više od jedne ili dve rečenice. Prekinite posle tri minuta, bilo da ste uspeli da odustanete od brige ili ne. Inače vam se može desiti da počnete držati govore u pokušaju da naterate druge da se promene. To bi pre povećalo nego smanjilo zabrinutost. * Nemojte se praviti da se druga osoba ili scena u mehuru promenila onako kako biste vi želeli. Da biste se oslobodili brige, morate se menjati vi. Razmišljajte o svojim brigama iz grupe Van mojih moći kao o teškom teretu koji ste pristali da nosite, ali ste sada spremni i da ga se rešite. Zamislite kako ga nosite na leđima i umorni ste od njegove težine. Kako izgleda taj teret? Možda je to neki stari džak pun jada? Možda model zemaljske kugle, uraden tehnikom papirmaše13, privezan za vaša leđa? Ili je u pitanju stari kofer pun uljanih portreta i starih fotografija svih ljudi za koje ste zabrinuti? Kakav god oblik da ste tom teretu dali, osetite njegovu težinu na svojim ramenima i leđima kako vas umara i sprečava da se osećate slobodnim. Posegnite rukama iza glave, zgrabite taj teret i skinite ga s ramena. Stavite ga na pod ispred vas. Kažite mu: „Glupo je nositi te unaokolo. Nimalo mi ne pomažeš, a ne pomažeš ni onima za koje sam zabrinut. Završio sam s tobom." Kada budete spremni, učinite da teret nestane. Možete ga istopiti ili unajmiti zamišljene dubretare da ga odnesu. Možete ga stavi13 Masa od komadića papira pomešanih sa lepkom ili sa brašnom i vodom, od koje se prave različiti dekorativni predmeti, npr. igračke, maske, kutije. [prim. lektora]
UPRAVLJANJE BRIGAMA
163
ti u raketu i posmatrati kako vaša briga postaje srebrni plamen na nebu dok odlazi u daleki svemir. Kada ste završili s brigom o nekome ili nečemu što ne možete da promenite ili kontrolišete, zapamtite: 1. Ja sam odgovoran za svoja osećanja. 2. Ja sam odgovoran za svoje misli. 3. Ja sam odgovoran za svoje postupke. 4. Pošto sam odgovoran za sebe, mogu da prestanem da brinem. Podsetite se nekih od mnoštva stvari koje ste promenili kod sebe u toku svog života. Cenite svoje veštine i koristi koje ste od njih imali. Kad odustanete od brige za stvari koje su van vaše kontrole, vi menjate sebe. Takode, oslobađate svoju energiju za projekte i interesovanja u kojima možete biti efikasni. Sledeći put kada uhvatite sebe da ste zabrinuti za stvari koje su van vaše moći, prebacite se u ulogu apsolutnog vladara apsolutno svega i zabavite se, a zatim uradite vežbu „dve stolice", ako želite. Kada ste spremni, skinite teret briga sa svojih ramena i oslobodite ga se. Sada ćemo se pozabaviti brigama koje ste stavili u grupu Beskorisno čudo.
164
POGLAVLJE 26
Cetvrti dan: Beskorisna čuda i stara vojnička torba
U ovom poglavlju naučićete kako da preuzmete kontrolu nad svojim beskorisnim čudima. Evo nekih tipičnih: „Brinem se šta da spremim za svečanu večeru." „Brinem se da ne ostavljam dovoljno novca sa strane." „Brine me što mi se na stomaku skuplja salo i opuštaju mišići." „Brine me da se nikome ne dopadam, pošto uvek kasnim." „Brinem se da neću biti uspešan, pošto ne učim dovoljno." „Brinem se da nikad neću naći partnera, pošto ne izlazim koliko bi trebalo." „Zabrinuta sam za Društvo za zaštitu životinja. Trebalo bi da uradim više za njih." „Brinem se da ću morati da nosim veštačku vilicu jer ne čistim zube koncem." Svako od ovih beskorisnih čuda može biti prava briga. Trebalo bi da naučite da kuvate, trebalo bi da uštedite novac, da čistite zube koncem, bavite se aerobikom, stižete na vreme, više izlazite, da se borite za svoju karijeru, dajete više novca u dobrotovorne svrhe, zar ne? To su čuda, jer da radite sve što bi trebalo da radite, bili biste čudo. Bili biste fina, zdrava, velikodušna, srećna osoba; u stvari, bili biste savršeni onoliko koliko jedno ljudsko biće može da bude savršeno. Ali vi ne radite ono što vam vaše brige kažu da treba, tako da su čuda beskorisna. Možda verujete da ćete, ako budete sebe dovoljno proganjali i ako brigu učinite dovoljno straš-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
16
nom, jednog dana uraditi šta god da je to što treba da uradite, ali do sada, uprkos nedeljama i mesecima, pa čak i godinama neprekidne zabrinutosti, sve što ste time postigli jeste glavobolja. Pokazalo se da su brige za vas totalno bezvredne. Osim što vam ne dozvoljavaju da budete srećni i što vam zadaju glavobolje, ove brige su i dosadne. Koliko može biti uzbudljivo da po stoti put brinete šta će vam se desiti ako na vašim zubima budu naslage kamenca, a na kukovima sala? Do sada ste već shvatili da sami smišljate brige i da ste sami odgovorni za ono o čemu brinete. Možda toga i jeste svesni, ali verovatno još uvek imate osećaj da kontrola nije u vašim rukama. Izgleda kao da se te brige, kao dosadne male bube, prišunjaju kad ne gledate i prkose vašim naporima da ih se rešite jednom za svagda. Došlo je vreme da se pozabavite tim zamornim brigama. Namestite se udobno i uzmite jedno od svojih beskorisnih čuda. Ako nijedna od tri brige koje ste naučili da klasifikujete u dvadeset trećem poglavlju nije briga iz te grupe, možda ste otkrili neku novu koja jeste beskorisno čudo. Ima nekih novih pitanja koja treba sebi da postavite o svojoj brizi: A. Koliko dugo se opterećujem s ovom brigom? B. U toku protekle nedelje, koliko sam često brinuo zbog toga? C. Da li je ta briga bila korisna, štetna, ili ni jedno ni drugo? Navešćemo tri primera, koji uključuju i odgovore na pitanja u dvadeset trećem poglavlju.
16
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Brinem šta da pripremim za svečanu večeru 1. Da lipostoji mogućnost da se moja briga obistini? - Da, predjelo možda neće biti tako ukusno kako bih želela. 2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? Možda Četiri. 3. Kada će se moja briga najverovatnije obistiniti? - U subotu uveče. 4. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se moja briga obistini? - Da. 5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga ostvari? - Mogu unajmiti kuvara, isprobati novi recept, dogovoriti se s komšinicom da ja njoj pokosim travu a ona meni spremi večeru, pogledati predloge u nekoj knjizi u bibilioteci. 6. Da li odlučujem da nešto preduzmem? - Ne baš. Kuvari su skupi, a ja mrzim da isprobavam nove recepte. A. Koliko me već dugo ova briga muči?- Već petnaest godina brinem svaki put kad pripremam zabavu. B. Koliko sam često brinula zbog toga tokom protekle nedelje?- Bar dvadeset puta. C. Da lije ta briga korisna, štetna, ili nijedno ni drugo?Bila je od koristi jer me je naterala da se potrudim da sve dobro pripremim. Da li bih isto uradila i da ne brinem? Ali je i štetna, jer moj muž svaki put poludi zbog toga, a ja ne uživam u pripremama za zabavu.
Brinem se da ne ostavljam dovoljno novca sa strane 1.
Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini? Da, moglo bi se na kraju desiti da nemam dovoljno uštedenog novca.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
16
2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? Osam ili devet, jer nikad nemam dovoljno. 3. Kada će se moja briga najverovatnije obistiniti? - Sada ili bilo kada u budućnosti. 4. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se moja briga obistini? - Da. 5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini? - Mogu otići kod finansijskog savetnika, držati se zacrtanog budžeta, godinu dana ne kupovati novu odeću itd. 6. Da li se odlučujem da nešto preduzmem? - Ne baš. A. Koliko me već dugo ova briga muči? - Otkako sam diplomirala. B. Koliko sam često brinula zbog toga tokom protekle nedelje?- Četiri ili pet puta. C. Da lije ta briga bila korisna, štetna ili ni jedno ni drugo? - Zabrinutost mi kvari uživanje u svakoj kupovini.
Zabrinuta sam što mi se na stomaku skuplja salo a mišići opuštaju Ponekad su ljudi koji su zabrinuti zbog svoje težine spremni da preduzmu određene korake, a ponekad nisu. Ako jeste zabrinuti a ne vodite računa o ishrani i ne vežbate, odgovorite na sledeća pitanja. 1. Da lipostoji mogućnost da se moja briga obistini?-Da, moja strahovanja se mogu obistiniti. Možda neću smršati. A zbog prekomerne težine moje zdravlje može biti ugroženo u budućnosti. 2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? Verovatnoća da neću oslabiti jeste oko pet. A da ću, ako oslabim, odmah povratiti te kilograme, verovatnoća je osam.
168
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding 3. Kada će se moja briga verovatno obistiniti? - Već jeste, barem jednim delom. Imam više kilograma nego što bi trebalo. U budućnosti mogu zbog toga imati zdravstvenih problema. 4. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se moja briga obistini? - Da, naravno. 5. Sta mogu preduzeti da sprečim da se moja briga obistini? - Mogu da držim dijetu ili da vežbam. 6. Da li odlučujem da preduzmem korake? - Nikad ne istrajem u dijeti, a znam da neću ni vežbati. A. Koliko me već dugo ova briga muči? - Od moje dvanaeste godine. Od onda sam zbog prekomerne težine bila zabrinuta bar milion puta. B. Koliko sam često brinula zbog toga tokom protekle nedelje?- Danas jednom. Juče možda tri puta. Ove nedeIje ukupno dvadeset puta. C. Da lije ta briga bila korisna, štetna, ili nijedno ni drugo?- S vremena na vreme držim dijetu. Dobijem kilograme, pa ih izgubim, pa ih opet dobijem, a onda ih ponovo izgubim. Da me to ne brine, da li bih uopšte držala dijetu?
Postoji sličnost u odgovorima svo troje Zabrinutih. Oni već dugo vremena sami sebe muče svojim brigama i strahovanjima, i ne koriste svoje brige kao stimulans da reše svoje probleme. To je tipično za ijude koji brinu o beskorisnim čudima. Budući da spadaju u hronične Zabrinute, potrebni su im specijalni metodi da bi se izlečili od svoje zavisnosti. Pre nego što pokušaju da prestanu brinuti, moraju naučiti da kontrolišu svoju zabrinutost. Da bi u tome uspeli, treba da odgovore na još dva važna pitanja. Njih ćemo navesti pod naslovom:
UPRAVLJANJE BRIGAMA
169
Novi raspored zabrinjavanja 1. U koje doba dana ću brinuti? (Budite precizni.) 2. Koliko ću minuta brinuti tokom svakog termina? Možda ćete pomisliti da su ova pitanja podsmešljiva, pa čak i uvredljiva. Nisu. Vaša odluka da budete zabrinuti određen broj minuta u odredeno vreme stavlja vaš svesni um u poziciju kontrole vaše zavisnosti o brigama. Stavljanjem svog svesnog uma u poziciju kontrole, razbijate svoje nesvesne obrasce zabrinutosti, a da ne morate provesti mesece ili godine analizirajući ih. Dok odredujete novi raspored, bolje je da za termin odvojite više, a ne manje vremena nego prethodne nedelje. Inače se može desiti da se suviše jako opirete nagonu da brinete. Time što ćete u početku produžiti vreme učinićete da vam bude lakše da to vreme kasnije skratite, a zatim potpuno ukinete. Sami odlučite šta je za vas najbolje. Većina ljudi smatra da je tri minuta više nego dovoljno za koncentrisano zabrinjavanje. Čak i ako ste izuzetak, napravite raspored sa više kraćih termina. Ako otkrijete da ne znate koliko često brinete o svom beskorisnom čudu, možda ćete hteti da brojite svoje brige pre nego što napravite raspored. Radite to bar tri uzastopna dana. Možete sa sobom nositi blokčić i olovku, i jednostavno zabeležiti kad god uhvatite sebe da brinete. Lakši metod je da oko zgloba nosite brojač za udarce u golfu. Svaki put kad počnete da brinete, pritisnite dugme. Na kraju dana imaćete tačan broj. Zatim, posle trećeg dana, odgovorite na pitanja iz novog rasporeda.
170
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Brinem se šta da pripremim za večernju zabavu - Novi raspored 1. KadaP-
7:15 ujutro (dok se tuširam).
7:45 ujutro (uz kafu). 17:00 ili 17:15 (dok računam šta mi je potrebno za zabavu). Hoću da vežbam zabrinjavanje i prestanak zabrinjavanja unutar istog sata, kako bih stekla kontrolu nad započinjanjem i prekidanjem zabrinjavanja. 2. Koliko dugoP- Dva minuta po terminu.
Brinem se da neću uštedeti dovoljno novca - Novi raspored 1. KadaP- 7 ujutro (dok se tuširam). Noću neću da brinem, jer onda neću moći da zaspim. 2. Koliko dugo?- Tri minuta po terminu.
Zabrinuta sam što mi se na stomaku skuplja salo a mišići opuštaju - Novi raspored 1. Kada? - Pre svakog obroka i svaki put pre nego što uzmem nešto da jedem. Ako ću već da brinem, to je najbolje vreme. Obično budem zabrinuta posle jela, a to uopšte nije dobro. 2. Koliko dugo? - Svaki put po jedan minut.
UPRAVLJANJE BRIGAMA
171
Sami odlučite kada ćete brinuti i koliko dugo. Možda se pitate kako ćete naterati sebe da se brinete u tačno određeno vreme? Postoji nekoliko načina da se to uradi. Najjednostavniji je da svaki put kad primetite da ste počeli da brinete, podsetite sebe da ćete brinuti samo u vreme koje ste za to odredili. Kažite sebi: „Hej, sada je deset sati, a moje vreme za beskorisne brige je u tri po podne. Vraćam ti se, brigo moja, za tačno pet sati." Drugi način je da neplanirane brige zamislite kao bube štetočine koje se šunjaju. Upotrebite zamišljeni sprej protiv buba da uništite sve brige koje vam se prikradu u pogrešno vreme. Smislite neku mentalnu aktivnost koju možete primeniti kad god želite da izbacite brigu iz uma. Mislite o svom poslednjem godišnjem odmoru. Recitujte ili pevušite neku pesmu koju volite. Zadajte sebi nekoliko matematičkih zadataka iz osnovne škole. Da li ste čuli za one stare vojničke torbe u kojima su, za vreme Prvog svetskog rata, engleski vojnici nosili lične stvari? Zamislite da ste nabavili jednu takvu torbu. Ako se neka takva torba očuvala do danas, sigurno je izuzetno stara i verovatno se ubuđala, ali na kraju krajeva, takva je i vaša briga. Zamislite da stavljate svoju brigu u tu torbu. Čvrsto je zavežite i otvorite je samo u vreme koje ste odredili kao termin. Ako slučajno nadete još koju brigu ovog tipa, i nju stavite tamo. Kada dode termin koji ste odredili, moći ćete da birate između više briga. A do tada:
Spakujte svoje brige u staru vojničku torbu i veselo se smešite, smešite, smešite!
172
POGLAVLJE 27
Peti dan: Kreni sada, heroji i tirani
Kako napredujete sa svojim planovima za akciju? A sa svojom zabrinutošću? Jeste li znali da možete izabrati samo jednu od četiri mogućnosti? 1. Prestajete da brinete ipreduzimate korake. Ako ste prestali da brinete i počeli da primenjujete neki od koraka koje ste zacrtali, čestitamo. Svoja strahovanja ste iskoritili na dobar način: kao okidač za akciju. Dokazali ste sebi da ste odgovorni za sopstveno ponašanje i sopstvene mentalne procese. Cenite ono što ste postigli. U stvari, čak ćete možda poželeti da sebi poklonite nešto specijalno, kako biste zapamtili to što ste uradili. Možda biste voleli da uzmete slobodno popodne i odete na otvaranje izložbe, ili priuštite sebi mirišljavu kupku uveče, ili nabavite kartu za predstavu koju već dugo želite da pogledate. Učinite nešto da obeležite svoje postignuće kao posebno. Jedna od osnovnih stvari koje razlikuju Bezbrižne od Zabrinutih jeste to što uživaju u procesu rešavanja problema. Oni na probleme gledaju kao na mogućnost da pokažu svoju dosetljivost, a ne kao nešto zbog čega moraju brinuti. Za njih su problemi uzbudljivi. Zamislite dvoje ljudi koji su se obreli u nepoznatom gradu kako pokušavaju da nadu neku adresu. Zabrinuti će se neprekidno žaliti na to da mu prolaznici ne objašnjavaju dobro kuda treba da ide, žaliće se na nečitke ulične znake i dobiće glavobolju od
UPRAVLJANJE BRIGAMA
173
preterane brige. Bezbrižni će, naprotiv, uživati u ovom izazovu. Kada preduzmete korake i prestanete da brinete, počećete da cenite svoje sposobnosti za rešavanje problema. Svaki put kad zabrinutost pretvorite u izazov, i kad u njemu uživate, pridružujete se grupi bivših Zabrinutih, i zato - čestitamo! 2. Prestajete da brinete i ništa ne preduzimate. Ako ste prestali da brinete i odlučili da za sada ništa ne preduzmete, to je takode u redu. Naučili ste da razdvojite akciju od brige i uspeli ste da sprečite Zabrinutog u svojoj glavi da vas pravi jadnim i bednim. Čestitajte sebi. Ako u nekom trenutku u budućnosti poželite da sprečite ostvarenje svoje brige, pregledajte ponovo onaj spisak sa odgovorima na pitanja ko, šta, kada, gde, zašto, kako i ostale informacije. Možda ćete otkriti novi način da stimulišete sebe da uradite ono što možete kako biste rešili problem zbog kojeg ste ranije bili veoma zabrinuti. Šta god da odlučite, naučili ste da:
Potpunoje besmisleno brinuti Zabrinutost vas neće naterati da nešto preduzmete, niti će vas u tome sprečiti 3. Ne preduzimate ništa a i dalje brinete. Ako ste odlučili da ne preduzimate ništa, a nastavljate da brinete, možda bi tu brigu trebalo da svrstate među beskorisna čuda? Vratite se na prethodno poglavlje i napravite plan kada ćete brinuti. Ili, ako vam se više sviđa, nastavite da čitate ovo poglavlje i naučite tehniku kako da uništite tog nasilnika u glavi. 4. Preduzimate odredene korake, ali i dalje brinete. Ako preduzimate korak koji vam je bitan, ali i dalje brinete, trebalo bi odmah da se pozabavite tim tiraninom u svojoj glavi.
174
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Sećate li se nasilnika u onim starim melodramama? On se dugačkim koracima penje na pozornicu, i uvrćući brk nadvladava sirotu malu žrtvu. Tirani se javljaju u svim veličinama i oblicima. Izmislite lik svog ličnog tiranina koji vas muči brigama. Da biste to dobro obavili, treba da isključite svog Odraslog. Budite mladi u srcu, kao kad ste zamišljali da stojite na podijumu, hvaleći se Zabrinutima celog sveta. Uz pomoć svog mladog kreativnog Ja, zamislite svog tiranina.14 Možete upotrebiti sliku tipa koji uvrće brk, sudiju, vešticu, zapovedničkog brata ili sestru, koga god hoćete. Zamislite ga odevenog za tu ulogu i dajte mu siledžijsku gestikulaciju. Zatim ga slušajte dok vam govori kako treba da brinete. Sudija: „Znači, izgubila si dva kilograma. Šta je to dva kilograma? Nikada ti nećeš istrajati u dijeti!" Sudija maše prstom i seva očima. „Nikada nećeš uspeti. Dok trepneš okom, bićeš opet u ovoj sudnici. Cekaj samo da te neko ponudi čokoladom." Sestra koja voli da naređuje: ,,Ti da ideš na koledž? Koji vic!" Da li ste zamislili kako vaš tiranin izgleda, koje reči i gestikulaciju koristi? Zatim ustanite i vežbajte ulogu tog tiranina, kako biste mogli da osetite njegov karakter. Neka gestikulacija bude prenaglašena. Pretite prstom, pokažite pesnicu, namrštite se. Budite prvoklasni tiranin dok naređujete: „Brini!" Kada ste dobro savladali ponašanje tiranina, promenite ulogu i sada budite jadna mala žrtva. Možda ste mislili da je tiranin jedini loš lik, ali to nije tačno. Jednako je loša žrtva koja poslušno radi sve što tiranin kaže. Isprobajte. Još jednom naredite: „Brini!" Sada budite svesni da kada biste tom tiraninu rekli: ,,Ne budi lud, neću da brinem zbog toga", i okrenuli se svom poslu, on vam ne bi pravio probleme. Umesto toga, vi ste dugi niz godina slušali tog tiranina. I to je ono što vas pravi sopstvenom najgorom žrtvom. Da biste danas što bolje odigrali melodramu, prenaglasite ulogu žrtve. Neka vam iice 14 „Mlado kreativno Ja" je ego stanje deteta, a „tiranin" je metafora za ego stanje roditelja, tačnije Proganjajućeg Roditelja. [prim. redaktora]
UPRAVLJANJE BRIGAMA
175
i telo pokazuju vaš bespomoćni bes, tugu, krivicu, strah ili stid. Uvucite ramena, kršite ruke, ili jednostavno izgledajte patetično. Kada budete spremni, neka se oglase trube! Na pozornicu stiže heroj! Kako vaš heroj izgleda? Možda ste zamislili dobrog sveštenika, Supermena, toplu i ljubaznu majku, dobrog policajca. Posvetite neko vreme biranju svog heroja, a potom ga obucite za ulogu, kao da ga spremate za brodvejsku dramu. Zamislite svog heroja kako šeta po sceni i kako, ugledavši tiranina i žrtvu, kaže: „Dosta je bilo! Odvodim ovu žrtvu daleko od tebe ovog momenta!" Ili vam se možda više svida uloga heroja koji tiranina nokautira ili ga baca u veliki žbun kupina. Supermen stoji ispred sudije i režeći mu kaže: „Pun si predrasuda i korumpiran!" Sudija pobiedi u licu i počinje da moli za milost. „Skidaj tu odoru", kaže mu Supermen, „nikada više ne možeš da budeš sudija!" Supermen i žrtva trijumfalno napuštaju sudnicu. Ulazi dobra veiika sestra. Grli žrtvu i kaže: „Biće ti sasvim dobro na koledž." Ona i žrtva izlaze zajedno, ignorišući zapovedničkog tiranina. Budite svoj heroj i osetite svoju pravu moć. Zbacite cipele s nogu i stanite čvrsto. Malo savijte kolena, i osetite kako vam pete čvrsto prijanjaju uz pod. Vi ste svoj heroj! Uživajte u svojoj snazi dok lako dišete punim plućima. Stavite ruke na bokove i osetite snagu u ramenima i rukama. Osetite kako vam je celo telo snažno i moćno. Kažite svom tiraninu: „Proterujem te." Kažite toj žrtvi u sebi: ,,Od sada sam ja tu da te štitim." Odigrajte sve uloge nekoliko puta. Kada budete spremni, odigrajte ulogu žrtve poslednji put. Vaš heroj stoji iza vas. Zagrlite ga i osetite kako se vi žrtva i vi heroj stapate u jednu moćnu i snažnu osobu. Od sada pa nadalje, svaki put ćete se uspešno izboriti sa svojim unutrašnjim tiraninom. U budućnosti, kada čujete svog tiranina kako vam nareduje da brinete, osetite svoju moć. Kažite: „Neću više sebe da mučim slušajući te zastrašujuće poruke. Biram da ne budem zabrinuta." Videćete da, uz vežbu, ovo postaje veoma lako.
176 POGLAVLJE 28 v
Sesti dan: Ponavljanje porodičnih briga
U poslednjih pet poglavija naučili ste kako da razvrstate brige, kako da svesno preuzmete kontrolu nad njima, i započeli ste proces oslobađanja. Danas ćete uraditi jedno zamišljeno istorijsko istraživanje kako biste saznali nešto više o Zabrinutima iz svoje porodice. Kada to uradimo, svoje brige možete vratiti onima koji su ih stvorili. Počnimo sa članovima porodice iz vaše generacije. Zamislite da sedite usred fudbalskog terena sa svojom braćom i sestrama, uključujući i braću i sestre od ujaka ili stričeva koje ste poznavali dok ste odrastali. Koliko je njih Zabrinuto? Pogledajte dobro svakoga od njih i razvrstajte ih u grupu Zabrinutih ili Bezbrižnih. Svakom Zabrinutom dajte po crvenu zastavicu. Na svakoj zastavici napišite naziv njegove brige. Možete navesti neku brigu iz detinjstva ili neku od briga o kojima pričaju danas. Brat Čarls, recimo, ima zastavicu na kojoj piše „Škola", sestra Dženi zastavicu na kojoj piše „Kosa", a neko drugi je dobio zastavicu sa natpisom „Novac" ili „Posao". Onima koji ne spadaju medu Zabrinute dajte žute zastavice. Sada pogledajte ko maše žutom, a ko crvenom zastavicom. Da li crvene zastavice nosi više žena ili muškaraca? U nekim porodicama žene čine grupu Zabrinutih, u drugim su to muškarci. U nekim porodicama su starija deca sklona Zabrinjavanju, dok su mlađa od toga oslobođena. Koje su boje zastavice onih koje smatraju uspešnima, a koje onih koje nazivaju gubitnicima? Ko su heroji i kojom zastavicom oni mašu?
UPRAVLJANJE BRIGAMA
177
U nekim porodicama se na Bezbrižne često gleda s negodovanjem, jer ta osoba „nije brinula dovoljno o majci" ili jednostavno zato što „ništa ne shvata ozbiijno". U drugim porodicama, ovim ljudima se dive: „Ana je divna. Ništa je ne može iznervirati!" A ponekad su osećanja pomešana. Da li Zabrinute smatraju odgovornijim? Inteligentnijim? Brižnijim? Dosadnijim? Da li Bezbrižne smatraju uzbudljivijim? Zabavnijim? Manje inteligentnim? Manje brižnim? Koliko možete naučiti posmatrajući žute i crvene zastavice oko sebe! Kada budete spremni, zamislite da su vaši roditelji, tetke, stričevi i ujaci zauzeli mesta iza vaše braće i sestara. To je generacija od koje ste verovatno naučili da budete Zabrinuti. Kada ste ih sve okupili, pažljivo ih osmotrite. Zamislite da ih slušate kako pričaju o svojim brigama. Koje brige izgovaraju naglas? Koje priče pričaju jedni drugima? Dajte svakoj osobi crvenu ili žutu zastavicu, a na svakoj crvenoj ispišite ime brige te osobe. Ponovo obratite pažnju na to da li medu Zabrinutima ima više žena ili muškaraca, da li su stariji ili mlađi, tužni ili srećni, heroji ili kukavice? Šta ste od svakog od njih naučili o zabrinutosti? Da li su neke od njihovih briga slične vašima? Ako potičete iz velike porodice, okupili ste prilično veliku grupu ljudi. Zatim u sledećem redu okupite ljude iz generacije vašeg dede i babe. Čak i ako ostali sede na travi, zamislite da babe i dede, baba-tetke i deda-ujaci sede na stolicama, jer ste ih sigurno tako i zapamtili. To su ljudi koji su naučili vaše roditelje da brinu. Da li se sećate neke čuvene zabrinute priče vašeg dede ili babe? Tetka je ispričala Džin sve o tome kako je zabrinutost njenog dede promenila karijeru ujka Henrija. Ujka Henri je imao samo četrnaest godina kada je lokalni lekar kupio automobil, prvi u njihovom gradu. Henri je tako dobro poznavao mehaniku da ga je lekar odmah angažovao da mu održava kola. Kako je sve više ljudi kupovalo automobile i svi su angažovali Henrija, on je odlučio da se bavi automehanikom. Hteo je da napusti srednju školu i napravi radionicu, ali njegov otac je mislio da to i nije neka karijera. „Osim toga", govorio je njegov otac, „automobili su lakrdija i pomodarstvo-
178
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
koje će brzo proći." Rekao je Henriju da će se Ijudi vratiti jahanju na konju čim se malo zasite te novotarije. Niko nije znao šta je ujka Henri stvarno mislio o svemu tome, ali, da ne bi sekirao oca, završio je srednju školu i zaposlio se u očevoj banci. Još uvek je radio u banci kada je skoro svaka porodica u gradu konje zamenila automobilom. Radio je u banci i kada se desio krah berze, kada su sve banke, uključujući i njihovu, propale. Ali barem nije sekirao svog oca. Ako dolazite iz porodice u kojoj se nije pričalo mnogo priča, možda ćete morati dobro da pretražite svoja sećanja da biste se prisetili nekih odlomaka priča koje ste čuli. Ako su vaši roditelji ili staratelji još živi, pozovite ih večeras i obavite jedan intervju o zabrinutosti u porodici. Razgovor bi mogao da teče otprilike: „Zdravo", i malo prijatnog ćaskanja o novostima. Zatim im recite kako radite nešto sasvim novo: pokušavate da otkrijete o čemu su brinuli vaši preci. Kažite im im da je to samo neka nova igra i da ćete im kasnije objasniti o čemu se radi. Možete im i ponuditi da pročitaju ovu knjigu, ako ih interesuje. A zatim počnite: „Pričaj mi o babi i dedi. Kada si bio mali, da li su oni mnogo brinuli?... O čemu posebno brinuli?... Da li su ti pričali o brigama svojih roditelja?... A šta je sa njihovim dedama i babama?" Kada završite, verovatno ćete imati pregršt fascinantnih informacija o članovima svoje porodice i njihovom obrascu zabrinutosti. Zamislite svoje dede i babe ria fudbalskom terenu, kako o svojim brigama govore vama, vašim roditeljima i svojoj braći i sestrama. Koje priče čujete? Jedna od Zabrinutih, slušajući svog dedu i babu u mašti, setila se momenta kada ju je baba uhvatila da ide bosa. Baba je inače imala malu prodavnicu obuće u Bruklinu. Rekla je svojoj unuci: „Ako te ljudi vide kako ideš bosa, pomisliće da je sasvim u redu ne nositi obuću u Americi. Onda niko neće kupovati cipele, a mi ćemo umreti od gladi."
UPRAVLJANJE BRIGAMA
179
Kada ste spremni, u priču uvedite svoje prababe i pradede i njihovu braču ili sestre kojih se sećate ili o kojima ste čuli priče. Podelite im zastavice. Ako u istoriji vaše porodice postoje još neki čuveni Zabrinuti ili Bezbrižni, uključite i njih. Čuveni Zabrinuti, na primer, bio je praujak Džordž, koji nikad nije napustio kuću bez ruksaka sa čistom košuljom i hranom, kako bi bio spreman za slučaj da ga presretnu Indijanci, slomi nogu, upadne u bunar, ili ako jednostavno jedne noći ne bude mogao da nade put do kuće. Čuveni Bezbrižni je praujak Tobi, koji je krenuo u potragu za zlatom bez kompasa, vodiča i bilo kakve brige na svetu. Ako i u vašoj porodici ima neki „ujka Tobi", proverite da li ste mu dali žutu zastavicu. Da li su brige iz generacije vašeg dede i babe ili njihovih roditelja slični vašim brigama? Šta ste saznali o načinu na koji su ove brige prenete na vas? Ponovo pregledajte svoje rodake kako biste videli da li u njihovoj zabrinutosti ima nekog obrasca. U nekim porodicama kreposni brinu o dalekim raspikućama i grešnicima, i porodica je ukrašena misionarima. U drugim porodicama strahuju za grešnike u kući. Da li je i u vašoj porodici svaka generacija imala nekog nevaljalog člana zbog koga se brinulo? U nekim porodicama je glavna briga: „Šta će reći komšije?" Druge porodice neprestano brinu zbog novca ili zdravlja. Da li je vaša porodica brinula zbog stvari koje su se često ostvarivale ili je izmišljala brige, kao što je ona da u Americi nikad neće biti dovoljno automobila da bi Henri mogao da od toga živi? Kada ste prepoznali brige i obrasce zabrinutosti koje ste usvojili, da li ste spremni da ih vratite onima od kojih ste ih naučili? Recite im: „Vraćam ti tvoje brige!" Odaberite brigu koju delite sa nekim članom porodice i predstavite je jednom zamišljenom statuetom od petnaest centimetara. Možete odabrati bilo koji materijal, i figuricu načiniti bilo jednostavnom ili bogato ukrašenom. Pustite mašti na volju. Kad ste vizuelizovali statuetu, odnesite je onome kome pripada.
180
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
„Mama, evo ti jedno srce od žada. Naučila si me da je voleti isto što i brinuti. Nisam više zabrinuta za ljude koje volim." Zamislite kako se majka na momenat namrštila, a zatim se nasmešila i predala to srce svojoj majci, koja ga je zatim prosledila vašoj prababi. „Zdravo, veliki bato. Ti brineš zbog ocena. Tebi predajem figuricu malog dečaka koji vuče za sobom ogromnu dačku knjižicu. I ja sam, kao i ti, uvek bio odličan dak, a ipak sam stalno brinuo. Predajem ti naše brige, i više ne strahujem zbog ocena." „Zdravo, tetka Frensis. Sve vreme si brinula kakva ti je frizura i stalno mi objašnjavala kako imam istu užasno slamnatu kosu na tebe. Predajem ti ovo platinasto ogledalo. Uradiću ono što mislim da je najbolje za moju kosu i prestati da brinem o nečemu što ne mogu da promenim." „Pozdravljam sve koji imaju višak kilograma. Vidim vas kako se mučite i brinete, a ne menjate svoje telo. Dajem vam ovu minijaturnu vagu. Odlučila sam da se dopadam sebi ovakva kakva jesam." „Zdravo, tata. Ti si zabrinut za budućnost. Predajem ti ovu kuglu u čijem središtu piše 'Katastrofa'. Kad god se uhvatim da u budućnost gledam sa zabrinutošću, setiću se lopte i podsetiti se da neću da smišljam katastrofične priče o budućnosti." „Majko i oče, baba i deda, donosim vam jedan porcelanski dom za beskućnike. On predstavlja sve naše novčane brige tokom proteklih godina." Dok ovo govorite, zamislite kako se vaša čukunbaba pojavljuje u grupi i pita: „Ali zar nas nisu upravo te brige spasle takvog doma?" Objasnite joj da je važna sposobnost da se zaraduje za život, a ne sposobnost da se strahuje i brine. Ona kaže: „Mene moj otac nije tako naučio." Dok je slušate, shvatate da ste suviše brzo prekinuli sa zamišljanjem. Iza svakog Zabrinutog stoje roditelji, babe i dede, tetke i ujaci koji su ih naučili da brinu. Dovedite i ostale! Posmatrajte dugu povorku svojih predaka kako ulaze i zauzimaju svoja mesta na terenu i tribinama. Svi mašu žutim ili crvenim zastavicama. Obratite pažnju na njihovu starinsku odeću i uočite kako govore jezicima
UPRAVLJANJE BRIGAMA
181
koje nikada niste čuli, uključujući raožda engleski iz Čoserovog doba, španski iz Servantesovog, hebrejski iz vremena cara Solomona, arapske i orijentalne jezike od pre nekoliko hiljada godina. Medu poslednjima su verovatno ušli prvi nomadi i pećinski ljudi. Možda ćete poželeti da svakome od njih date par magičnih slušalica za simultani prevod, kako bi vaša porodica i svi preci mogli razumeti ono što se priča. Dok posmatrate ovu ogromnu grupu ljudu, odaberite određene članove koje smatrate reprezentativnim za vaš porodični obrazac zabrinutosti. Zabavite se svojim fantazijama. Možda je jedan od vaših predaka deda iz bajke Sergeja Prokofjeva Peća i vuk. Peća je fantastično isplanirao kako da bezbedno uhvati vuka, i u tome je i uspeo. Zatim je u pomoć pozvao lovce da organizuju trijumfalnu povorku dok su vuka vodili u zatvor. A šta je deda uradio? Umesto da kliče svom aktivnom, inteligentnom i veoma kreativnom unuku, on je nezadovoljno odmahnuo glavom i upitao: ,,A da Peća nije uhvatio vuka, šta bi onda bilo?" Taj deda je ponosan na svoju crvenu zastavicu. Da li su vaši preci došli iz zemalja u kojima je bilo ratova, masovnih ubistava ili kuge? Prirodno je da su tragali za magičnim načinima da zaštite svoje voljene, i možda je njihova magična formula bila: „Nemoj se osećati suviše dobro, inače će se dogoditi nešto loše!" Zamislite kako odmahuju glavama i ponavljaju stare priče kako je sreća neposredno prethodila tragediji i kako je zabrinutost nekako mogla pomoći da se te tragedije spreče. Možda pričaju o vremenu kada su Kozaci ujahali u njihovo selo i poubijali polovinu ljudi koji su se veselili na svadbi. Ili su možda vaši preci bili srećni i veseli Rimljani, sve dok nisu došli Huni, ostavljajući im poruku: „Nemojte se suviše radovati, inače ćemo vas uništiti!" Da li su se vaši preci smešili i uživali u ukusnoj porciji pirinča i piletine kada su ih napali carevi samuraji? Možda je neko od vaših predaka u puritanskoj Novoj Engleskoj uhvaćen kako se kikoće na Sabat i onda za kaznu bačen u lance?
18
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Možda je neko od vaših predaka, stotinama generacija unazad, bio Mojsijev sledbenik, i čitavih četrdeset godina brinuo da nikad neće pronaći izlaz iz divljine, ili da ni jedna staza koju nadu neće biti vredna napornog puta? Dovedite na fudbalski teren Mojsijevog sledbenika i dajte mu crvenu zastavicu na kojoj piše „Divljina nosi brige". Možda su pećinski ljudi, vaši preci, slavili svoje otkriće vatre, kada im je zapaljena grana ispala iz ruke i spalila svu dragocenu ćebad? Uzmite magični mikrofon i svima im viknite: „Ljudska bića ne moraju da brinu." Zamislite klicanje svih onih koji nose žutu zastavicu nasuprot zbunjenoj i zabrinutoj tišini onih koji nose crvenu. Recite im da im vraćate njihove brige. „Hej, preci, mnogi od vas su brinuli zbog greha. Dajem vam plastične oreole. Mene gresi nikad nisu brinuli. Nikacla ranije nisam shvatao da vaše brige utiču na mene. Ali sada znam da ste vi naučili da brinete za preventivu protiv sreće, jer ste verovali da biti srećan znači biti grešnik. Više neću koristiti brige da pokvarim svoju sreću." Dok razgledate po fudbalskom terenu, vidite kako vaša čukunbaba vraća porcelansku figuru svojim roditeljima, koji je opet vraćaju svojima, i tako unazad sve dok ta figura nije nestala u rukama predaka koji nisu potpuno razumeli šta je to dom za beskućnike. Vaša tetka Frensis predaje ogledalo svojoj baki. Vaš otac baca kristalnu loptu u vazduh, njegova majka je hvata i prebacuje svom ocu. Posmatrajte njen odsjaj na suncu, dok je prebacuju sve dalje i dalje, kroz mnoge prošle generacije, sve dok ne stigne u ruke jednog starog seljaka koji kaže: „Moja budućnost je zaista bila tužna i bedna, i moj sin se brinuo da će i njegova biti takva. Tako je postala ta briga." On zadržava loptu. Bratova figura dečaka koji drži dačku knjižicu odlazi do mladog srednjovekovnog paža, koji kaže: „Bio sam tako mlad, a morao sam da budem savršen."
UPRAVLJANJE BRIGAMA
18
Vaga se predaje s kolena na koleno, mnogo generacija unazad, sve dok čukunbaba nije rekla: „Meni se dopada moje krupno telo", i razlupala vagu. Izmisiite koliko god figurica hoćete i predajte ih dalje. Skoro svaka od vaših briga se može vratiti nekom od vaših rodaka, koji je opet dalje mogu vraćati prethodnim generacijama. Kada ste završili sa razdeljivanjem pojedinačnih figurica, zamolite sve svoje direktne pretke, od početka vremena, da ustanu. Uzmite magični mikrofon i obratite se grupi. „Dame i godspodo, zahvaljujem vam se." Vaši praoci su zaista izvanredna grupa ljudi. Uprkos epidemijama, ratovima i pošastima, svaki član vaših direktnih predaka je dostigao zrelo doba, i svako od njih je bio plodan - inače vi ne biste postojali. Naklonite im se s poštovanjem i ponovo im zahvalite za taj dar. Objavite im svima: „Naučio sam budem zabrinut, kao i vi, od onih koji su živeli pre mene. Sada se oslobađam svih briga. Ni vi niste morali da brinete, ali to niste znali. Ja znam da su moje brige beskorisne, i odričem ih se." Upotrebite reči koje vam odgovaraju. Kada budete završili, pošaljite im poljubac ako želite, pre nego što učinite da nestanu.
184
POGLAVLJE 29
Brigama je kraj!
Sada ste spremni da postanete bivši Zabrinuti. To ne znači da nikada više nećete brinuti. Kada čujete neprijatne vesti, možda ćete brinuti dok ne vidite šta možete uraditi. Kada morate da napravite izbor a nemate nikakvih garancija za ishod, možete na kratko biti zabrinuti. Ali sada možete biti slobodni od neprekidne, zavisničke zabrinutosti. Ako se u neko doba budete ponovo vratili starim obrascima, imate druge mogućnosti. Možete tragati za rešenjima i hvaliti sebe što ste preduzeli nešto. Možete brige zameniti drugim mislima i fantazijama. Možete promeniti kraj, tako da vas vaša strahovanja zasmeju umesto da vas ispunjavaju brigom. Možete prepoznati kada je rešavanje briga van vaših moći, i onda ih se osloboditi. Možete vratiti brige svojim precima. U ovom odeljku ćemo ukratko ponoviti sve što smo uradili. Pre nego što ga pročitate, najpre barem nedelju dana vežbajte ono što ste do sada naučili.
Male brige Šta ste uradili sa svojom sitnom brigom? Da li ste prestali da brinete o njoj čim ste shvatili da je zaista mala? Neki ljudi jesu. Ako ste i vi medu njima, to je divno! Da li ste prestali da brinete pošto ste je pretvorili u parodičnu priču sa apsurdnim završetkom? Ili ste primenili neki drugi metod da je se rešite? Koji god metod da ste primenili, time što ste prestali da brinete, dokazali ste sebi da ste
UPRAVLJANJE BRIGAMA
18
vi glavni. To je prvi i najvažniji korak u oslobađanju od ove zavisnosti. Ura za vas! Da li ima još nekih sitnih briga koje vrebaju negde u pozadini vašeg uma? Ako nema, nemojte pokušavati da pronadete novu. Ali, ako to i uradite, recite sebi: „Ispod časti mi je da brinem zbog beznačajnih stvari. Prevazišla sam to." Svaki put kada vam ponovo neka briga padne na pamet, propratite je sa interesovanjem a ne sa zabrinutošću. „O, kako je to interesantno, odjednom samo što nisam počela da brinem da će mi se nešto desiti na putovanju na Zapadnu obalu. Pretpostavljam da su mi pale na pamet godine kada sam brinula o tome." Kao što bivši alkoholičari sanjaju da piju, bivši Zabrinuti otkrivaju kako se sećaju starih briga. Ponekad čak možete sebe uhvatiti kako u glavi posmatrate svoju brigu kao film. Ako se izgubite dok vozite, možda ćete iznenada videti staru dramu „Izgubljen zauvek u velikom gradu" koja se sprema da vas proganja, sve dok se ne setite da umete da isključite taj unutrašnji projektor. A zatim ćete, ako bude potrebno, pitati nekoga kuda treba da idete. Ako još niste digli ruke od svoje sitne brige, možda za to postoji jednostavno objašnjenje. Možda imate poteškoća da prihvatite da se vaša briga ubraja u male. Jer, čak i ako ste je ubrojali u tu grupu, još uvek vam se čini važna. To je verovatno zato što vam u prošlosti jeste bila važna. Brinuti zbog zabave mora izgledati užasno malom detetu koje posmatra mamu kako riba svaki ćošak kuće, glanca srebrninu, očajnički pokušava da spremi sve ormane, da bi se zatim, sva iscrpljena, bacila na kuvanje. To dete fantaziju o propasti zabave neće smatrati trivijalnom ni kada odraste. Ako još uvek brinete o nečem beznačajno malom, možda će vam prijati da preuveličate njegovu važnost. „Ne interesuje me ako ceo svet protera brige, ja i dalje imam pravo da budem zabrinuta da će moje zabave propasti. A na mom nadgrobnom kamenu stajaće ugravirano: 'Bila je tako brižna da je brinula i o rolovanoj plećki koju je spremala prijateljima.'" Kada stvari vidite na takav način, možda ćete biti spremniji da se rešite te brige. Ili će vam se dopasti
18
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
preuveličavanje, pa čete odlučiti da od svojih malih briga napišete čitave sapunice, dok se borite za svoje pravo da ih zadržite.
Srednje i velike brige Šta ste uradili sa srednjim i velikim brigama? Ako ste prestali da brinete zbog tih stvari, čestitamo! Dali ste sebi veliki poklon. Oporavljate se od svoje zavisnosti, i to je zaista predivno. Zabrinutost je zbilja potpuno beskorisna. Jedino što je vredno truda jeste traganje za rešenjima, a to možete i bez zabrinjavanja. Da li imate još neke srednje ili velike brige? Ako je tako, sortirajte ih u grupe Kreativna fikcija, Van mojih moći, Beskorisno čudo ili Kreni sada. S vremenom ćete biti u stanju da prepoznate brige tipa „kreni sada" čim vam padnu na pamet, te ćete moći da odlučite šta ćete uraditi kako biste sprečili da se one ostvare. Takode ćete biti u mogućnosti da još brže prepoznate koje su brige van vaših moći. Da li ste otkrili zadovoljstvo i čisto olakšanje što više niste zabrinuti? Možda ste se, nakon što ste svoju srednju ili veliku brigu predali svojim precima, sledećeg jutra probudili pevajući, shvativši da vam se te brige već dugo ne javljaju. To je poklon vašeg uma koje više ne opterećuje sebe raznim strahovanjima. Kada budete okusili ovakvu slobodu, i sami ćete uvideti koliko ste sebe lišavali zadovoljstva. Osećaćete se kao da ste se iznova rodili, slobodno i otvoreno. Slično ste se osećali u detinjstvu kada ste se probudili bez groznice prvo jutro posle bolesti. Zabrinutost i jeste vrsta bolesti.
Kreativna fikcija Da li ste uživali dok ste svoje kreativne fikcije pretvarali u šašave priče? Osim što je zabavan način oslobađanja od briga, pisanje ovih priča vam takode pomaže da koristite desnu hemisferu mozga. Dok smišljate nemoguće završetke ili likove koji nisu nikada postojali, stimulišete svoju inventivnost i intuitivnost. To se nazi-
UPRAVLJANJE BRGAMA
18
va aktivnošću desne hemisfere mozga, dok je aktivnost leve hemisfere praktično razmišljanje, koje se zasniva na činjenicama. Želite li još malo da se poigrate svojim brigama? • Nastavite da ih pretvarate u apsurdne priče. • Gadajte svoje brige magičnim pištoljem ili lukom i strelom. • Izmislite vodopade i brze potoke čija će struja odneti brige. • Istopite ih ili zapalite, ili ih lansirajte u kosmos. • Izmislite zmajeve čiji će plameni dah spaliti brige. • Pretvorite svoju brigu u veliki balon, a zatim ga probušite. • Snimite film o svojoj brizi, i ubrzavajte ili usporavajte dok ga gledate. Obratite pažnju kako glasovi takode postaju ubrzani i kreštavi ili spori i duboki. Posmatrajte kako likovi trče kao bez glave ili se jedva pomeraju. Izmislite novu šašavu igru za svaku novu brigu.
Van mojih moći Ako ste prestali da brinete o problemima koji su van vaših moći, čestitamo! Ako sa njima još uvek imate poteškoća, upotrebite Molitvu za spokojstvo: „Bože, daj mi spokojstva da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu, i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga." Ako je neka od vaših briga van vaših moći, poklonite sebi mudrost da to znate. Dopustite sebi spokojstvo koje s tom mudrošću dolazi. Osetite mir koji dolazi iz oslobađanja od ovih briga. Anonimni
18
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
alkoholičari to nazivaju „predati se izvoru više moći". Viši izvor moći može biti bilo ko ili bilo šta u šta verujete. Za vas to može biti Bog ili spiritualno jedinstvo čovečanstva, ili čak spokojni deo vas samih. Odvojite neko vreme da zapamtite Molitvu za spokojstvo i dozvolite sebi da je koristite kad god počnete da brinete zbog nečega što je van vaših moći. Umesto da brinete, otidite u svojoj mašti na neko posebno mesto koje odiše mirom. Šetajte se kroz zamišljeni stari voćnjak sa stablima jabuke prekrivenim belim cvetovima. Iznad vas je kristalno plavo nebo i oblaci, paperjasti i beli kao cvetovi jabuke. Usred voćnjaka nailazite na drvo koje je samo vaše. Stavljate nogu na najnižu granu, rukama se hvatate za granu iznad, otiskujete se od zemlje i polako penjete. Osetite grubu koru drveta pod dlanovima. Sada se popnite još više, sve do vašeg tajnog sedišta, skrivenog granama punim cvetova. To sedište je parče drveta prikucano za dve grane, potpuno sigurno. Seli ste tu, skriveni u cvetovima, kao da ste sklonjeni od celog sveta. Kud god pogledate, vidite samo grane i cvetove, i znate da je to vaše mesto iz snova. Da li vam se više sviđa slika skrovišta na krovu? Popnite se stepenicama na poslednji sprat zgrade i otvorite vrata. Krov je ravan. Na njemu je mnoštvo dimnjaka: neki su niski, sa malim metalnim poklopcima, dok su drugi visoki i veliki. Pretvarate se da su to prijateljski vojnici koji vas čuvaju. Odlazite do najvećeg dimnjaka i sedate u njegovu senku, leđima se naslanjajući na njegove žućkaste cigle. Odatle možete videti visoke zgrade, a daleko na horizontu delić okeana. Povetarac vam miluje lice, a sunčevi zraci vas greju. Izaberite neko drugo srećno mesto, stvarno ili zamišljeno, gde možete otići kad god uhvatite sebe da brinete o stvarima koje su van vaše moći.
Beskorisno čudo Kako vam je ovaj deo pošao zu rukom? Da li ste ostavili sebi dovoljno vremena za svoja strahovanja? Možda vam je tri puta
UPRAVLJANJE BRIGAMA
18
dnevno u redu, ali vam više odgovara da brinete jedan, a ne pet minuta po planiranom rasporedu? Možda vam treba više termina? Ili možda manje? Da li ponekad zaboravite da brinete? Sada je možda pravo vreme da pregledate svoj raspored za sledeću nedelju. Nemojte siliti sebe da dignete ruke od rasporeda. Znaćete kad za to budete spremni.
Kreni sada Čestitajte sebi na promenama koje ste napravili i koracima koje ste preduzeli! Pronadite načina da se nagradite. Poklonite sebi male, simpatične stvari koje vam se odavno dopadaju. To je sjajan način da ohrabrite sebe da i dalje rastete i unosite promene u svoj život.
Rezime Sada ćemo vam pokazati formulu za brzo razvrstavanje briga. 1. Da li se moja briga zasniva na realnosti ili fantaziji? (Ako je fantazija, onda je kreativna fikcija). 2. Mogu li uraditi nešto da sprečim da se briga obistini? (Ako ne možete, onda je van vaših moći). 3. Ako mogu nešto da uradim, da li odlučujem da to uradim? (Ako ne odlučujete da nešto uradite, to je beskorisno čudo.) 4. Bilo da odlučim da uradim šta mogu da sprečim ostvarenje svoje brige, ili ne, odmah ću prestati da brinem. Kao što ste već primetili, neke tehnike za borbu protiv briga uspešnije su od drugih. Fantazija i zamišljanje koriste se za kretivne fikcije, spokojstvo i „predavanje" su za brige van mojih moći, za beskorisna čuda različiti načini koji dovode do promene ponašanja, dok je aktivno rešavanje problema odgovarajući metod
10
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
za brige iz grupe Kreni sada. Medutim, to nije baš uvek tako. Ponekad je za izbor tehnike odlučujuća ličnost Zabrinutog. Ako ste realistična osoba i fantazija vam nije jača strana, koristite tehnike za promenu ponašanja. Odredite vreme kada ćete brinuti. Koristite brojač za udarce u golfu. Napravite tabelu briga, koristite grafikon da predstavite brige. Ako želite dekorisan grafikon, upotrebite flomastere različitih boja za svaku kategoriju briga. Na taj način možete pratiti koje vrste briga ste eliminisali, a koje i dalje brinete. Možete zabeležiti vreme kada počinjete i prestajete da brinete svaku brigu da biste grafički predstavili koliko vremena posvećujete svakoj brizi. Dok to radite, postajaćete sve manje zavisni od svojih briga. Primenite pozitivno jačanje samog sebe tako što ćete hvaliti svaki potez koji činite ka eliminisanju svojih briga, i ne obraćajte pažnju na zastajkivanje. U stvari, logički možete zaključiti da ste se izlečili od zavisnosti od briga čim naučite da počnete i prestanete da brinete u određeno vreme, prema rasporedu. Da biste proširili svoj repertoar, možete uključiti Molitvu za spokojstvo, koja je takode logična. Možete istražiti poreklo svake brige, pa čak nacrtati i porodično drvo briga, vraćajući se unazad, kroz generacije, koliko god možete. Ako životu pristupate duhovno pre nego racionalno, verovatno vam je bliža ideja predavanja briga višem izvoru moći. Tu tehniku možete primeniti na sve vrste briga. Logično razmišljanje će vam biti potrebno jedino da odlučite hoćete li preduzeti korake da sprečite ostvarivanje svoje brige. Kao zamenu za brige takode možete upotrebiti meditaciju, doživljaje čulne svesti i fantastična putovanja. Ako volite fantazije i uživate u maštanju, koristite fantazije i paradokse da se izborite sa brigama. Svoju kreativnost desne hemisfere možete koristiti čak i kada tragate za rešenjima briga iz grupe Kreni sada. Za vas je naročito dobra drama tiranina i heroja. Može vam biti zabavno i smišljanje novih scena u kojima svoje brige vra-
UPRAVJANJE BRIGAMA
1 1
ćate precima. Možete čak maštati i kako zajedno pripremate veliku sahranu briga, sa svečanim govorima i muzikom iz svih generacija. Bilo da ste zagovornik realističnog, duhovnost ili fantastičnog pristupa, držite tirane podalje od svojih misli i vežbajte da budete sopstveni heroj. Nijedna tehnika nije bolja od druge. Vi odlučujete šta vam najviše odgovara i šta će za vas biti najbolji metod. Primenjujte ga sve dok ne budete mogli za sebe da kažete da ste postali bivši Zabrinuti.
DEO IV
195
POGLAVLJE 30
Kako živeti u svetu Zabrinutih a ostati pri zdravoj pameti
Postavši bivši Zabrinuti, možda ste se pridružili onima koji bi voleli znati kako da se druže sa Zabrinutima, a da pri tom ne polude. Zabrinuti u vašem životu mogu biti vaš šef, najbolji radnik, omiljeni saigrač u golfu, roditelji, deca ili vaš partner. Zabrinuti su svuda oko nas. I oni jesu teški ljudi. I sami će to priznati. Zašto ih onda ljudi trpe? Ako ste jedan od bivših Zabrinutih, u prošlosti ste trpeli Zabrinute jer niste ni znali za bolje, budući da ste i sami bili jedan od njih. Takode ste se verovatno družili s njima, kao što se i alkolohičari druže sa alkoholičarima, da biste dokazali, recimo, da je sa vama ,,sve u redu". Ako nikada niste bili Zabrinuti, razlozi su verovatno komplikovaniji. Odrastajući pored Zabrinutih, možda ste se navikli na njih ili ste od njih postali zavisni jer oni brinu umesto vas. Bilo da ste bivši Zabrinuti ili ste Bezbrižni, vi takode u svom životu trpite Zabrinute jer to su ljudi koje poštujete, koji vam se dopadaju ili koje volite. Vaš Zabrinuti šef je u svakom drugom pogledu prijatan čovek. Vaš Zabrinuti radnik je jedini koji dolazi ranije na posao i ne ostavlja problem dok ga ne reši. Vaš Zabrinuti otac vas je podigao i vaspitao, i stalo mu je do vas. Vaša Zabrinuta tetica vam svakog Božića šalje pet dolara i naučila vas je da volite umetnost još kad ste bili mali.
198
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding
Neki suzavisnici se konačno udaljavaju od svojih Zabrinutih, i pronalaze novi posao ili novog partnera. Neki nauče da sede na poslu ili kod kuće, jednostavno se isključe i ne čuju ništa. Šta možete učiniti da izbegnete suzavisnost? Najvažnije je da shvatite da od Zabrinutog možete tražiti da se promeni, ali ga na to ne možete naterati. Kao i alkoholičari, neki će se promeniti, a neki neće. Medutim, njihova zabrinutost ni u jednom momentu nije pod vašom kontrolom. Istina je da će ponekad Zabrinuti prestati da vam govori o svojim brigama, i vi ćete misliti da ste pobedili. Čak se možete osećati kao da ste apsolutni vladar apsolutno svega. Ali niste, kao što ćete i sami otkriti sledeći put kada vam ta osoba bude ispričala svoju brigu. Nema boljeg načina da osetite nemoć nego da pokušate prisiliti Zabrinutog da prestane brinuti. Zabrinutost je psihološka zavisnost i nije svako spreman da je se oslobodi. Suzavisnici su zaglavljeni jer misle da se sloboda krije u promeni Zabrinutog. Svaki korak koji naprave i svaka emocija koju osete zasnivaju se se na nadi i željama da Zabrinuti prestane da brine. Ono što oni ne shvataju jeste da se njihov sopstveni oporavak može desiti tek kad se oslobode psihološke vezanosti. Taj dan će doći kada suzavisnici uzmu svoj život u svoje ruke, i prestanu da okrivljuju Zabrinutog za svoje misli, osećanja i postupke. Kada suzavisnici shvate da nemaju moć da promene drugu osobu, ali da mogu promeniti sopstveni život, sa suzavisnošću je gotovo. Kada prihvatite činjenicu da nemate kontrolu nad mozgom Zabrinutog, šta možete da uradite da biste lakše podnosili život sa njim? Kao prvo, nadgledajte sebe kako ne biste pokrenuli priču o brigama. Nikad nemojte pitati hipohondra: „Kako si?" Nemojte govoriti o svojim frustracijama ili problemima, ukoliko to nije apsolutno neophodno. Optimistično objavite da ste odlučili da promenite svoj život, ali ne pre nego što ste se psihološki pripremili da istrajete uprkos brigama kojim će vas Zabrinuti na to zasuti. Kada odete kod Zabrinutog, pričajte o prijatnim momentima iz prošlosti ili se
UPRAVLJANJE BRIGAMA
199
kruto držite sadašnjosti. Pronadite oblasti o kojima vaš Zabrinuti ne brine. Ako voli da priča o književnosti, možete provesti prijatne bezbrižne sate pričajući o toj temi. Postavite osnovna pravila. Imate prava da kažete: „Odlučio sam da više neću da slušam o brigama." Zatim, kada vas Zabrinuti pozove telefonom da vam priča o svojim najnovijim brigama, možete ga prekinuti: ,,A šta se danas dobro desilo?" Ako Zabrinuti insistira na svojoj priči, pitajte ga: „Inače, kako si?" Ako Zabrinuti i dalje'insistira, kažite: „Doviđenja." Ovo je ekstremni metod, i možda će vam više odgovarati da između „Inače, kako si?" i „Dovidenja" ubacite: „Kako sam već rekao, neću da slušam brige." Pre nego što posetite Zabrinutog, uradite isto. „Odlučio sam da neću više da slušam o brigama kad ti dođem u posetu, tata. Ja te mnogo volim i uopšte mi nije prijatno kada pričaš o svojim brigama. Zapravo, to me uznemiri. Tako da sam doneo jedno pravilo za sebe: od sada, kad god neko govori o brigama, otići ću da se prošetam ili provozam, ali neću da slušam te priče." Važno je da se toga pridržavate. Kada on počne o svojim brigama, kažite mu: „Odoh ja u šetnju da provetrim glavu od briga. Vratiću se za desetak minuta." Kažite to nežno, ali ostanite čvrsti u svojoj odluci. Nemojte se uplesti u mrežu briga. Ma kako primamljivo zvučala priča o brigama, nemojte dozvoliti sebi da brinete sa Zabrinutim. Podsetite se da su brige fikcija i da nećete dozvoliti da na vaš emocionalni život utiču fikcije drugih ljudi. Ako ćete već patiti zbog briga, neka to budu vaše sopstvene. Postoji mnogo načina da se držite podalje od zamki zabrinutosti. Jedna od najboljih odbrana jeste da uživate u smišljanju novih odgovora na priče o brigama. Možete početi tako što ćete biti nežni i puni podrške. ,,Ti si dobra osoba, i žao mi je što toliko brineš. Bilo bi tako lepo kad sebe ne bi time mučio." ,Jesi li umoran? Ponekad, kada si umoran, počneš da brineš, što samo čini da ti problemi izgledaju veći. Možemo sedeti u tišini, a ja ću ti izmasirati leda."
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Sledeći put možete odlučiti da budete kritični. „Tako je dosadno stalno brinuti!" „Prestani da mi pričaš kako si zabrinut za mog sina. Tvoje brige kazuju da on ne može da vodi računa o sebi, i ja više neću da slušam kako ga omalovažavaš." Iz čiste zabave, budite luckasto nežni. Zabrinuti sa smislom za humor bi na to mogao odgovoriti smehom. „Kad bismo prodali kuću i postali beskućnici, ne bismo morali da brinemo o krovu i cevima." Ja bih mogao nedeljom da brinem umesto tebe, da imaš bar jedan dan za odmor." Primenite Ijubav da isključite brige: „Volim te." Koristite komplimente: ,,Ta frizura još više ističe bademasti oblik tvojih očiju" ili ,,U toj haljini izgledaš tako privlačno." Predložite neku aktivnost: „Hajde da pravimo kolače" ili „Hajdemo na bazen." Ako ste u iskušenju da pomenete činjenice koje će umiriti zabrinutost, setite se da činjenice ne pomažu, ali bi nevažne činjenice mogle oboma malo skrenuti misli: ,,Da li si video u novinama reklame turističkih agencija, nude aranžmane za Antarktik? Kad bih otišao tamo, pitam se da li bih otkrio kako pingvini mogu da spavaju a da se ne smrznu?" Ili Jednom sam čitao da je devedeset dva odsto ljudi koji imaju glavobolje u detinjstvu dobilo bar jedan jak udarac u glavu. Ne mora da znači da tu zaista postoji neka veza, ali mi je baš interesantna ta misao." Vaš smisao za humor može pomoći da ostanete slobodni, bilo da replike izgovarate naglas ili u sebi. Slatkim glasom: „Umesto da brinemo zbog kola, hajde da brinemo o nečem drugom, kao što je arsenik i ubistvo." Ljutito: „Zar nije strašno što je svet stvoren takav kakav je, pa siromašni ljudi kao što smo mi moraju da brinu, dok naš predsednik samo putuje i zabavlja se?" Tužno: ,,To bi zaisto bilo tragično kad bi se obistinilo. Poznajem jednu porodicu koja ima još veći problem. Sad ću vam ispričati o njima."
UPRAVLJANJE BRIGAMA
1
Bojažljivo: ,,To je verovatno sto puta gore nego što možeš da zamisliš!" Rezignirano, između dva uzdaha: „Stvarno me to brine. A zabrinuta sam i za kitove i delfine i, da li si primetio da komšijin travnjak ne izgleda baš lepo ove godine?" Naučite da smišljate dosetke kada se zaglavite u slušanju Zabrinutog, ali ih koristite samo sa Zabrinutima koji vole da se smeju sa vama. Zabrinuti: „Toliko sam zabrinuta zbog Dena. Ne izgleda da je srećan na poslu." Odgovor: ,,To je zato što nije kvalifikovan ni za jedan posao." Zabrinuti: „Izgleda da ti ne štediš." Odgovor: „To je tačno. A imam i bubuljice." Zabrinuti: „Bojim se da tražim povišicu." Odgovor: ,,I ja isto. Kad bi nas plaćali koliko vredimo, oboje bismo umrli od gladi." Zabrinuti: „Brine me šta će tvoj šef misliti o tebi što ideš na posao u toj majici." Odgovor: ,,Da su me zaposlili zbog garderobe, prodavao bih šećernu vunu na vašaru." Zabrinuti: „Kad god mi kuća nije uredna i čista, bojim se da će neko banuti u posetu." Odgovor. ,,To je bar lako. Navuci zavese i sakrij se ispod kauča." Zabrinuti šef: „Šta ako prekoračimo rokove?" Odgovor: „Mogu da upucam vas ili sebe. Birajte."
Vežbajte da smišljate ovakve odgovore da bi vam bilo interesantno, da biste vreme proveli kreativno i da ne biste brinuli. Nemojte ih izgovarati naglas, osim onim posebnim Zabrinutima koji vole dosetke.
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Ponekad spontana dosetka može biti uspešna. Nikova mama je neprekidno bila zabrinuta za njegovo zdravlje. Kad god bi se prehladio, ona bi jadikovala kako verovatno ima upalu pluća. Jednog dana, kada je imao jedanaest godina, zaista se razboleo. Bolelo ga je grlo i osećao se užasno. Utrčao je u kuću i viknuo: „Mama, odmah me odvedi u bolnicu! Imam upalu pluća." Mama se okrenula i rekla: „Nemaš!" Bio je zaprepašćen, ali i uzbuden, shvativši da je otkrio magičnu formulu da s mamom izađe na kraj. Od tada, umesto da je uverava kako je u stvari zdrav, on je prihvatao njene brige i preuveličavao ih. Ako bi rekla da je bolestan, odmah bi tražio da zove hitnu pomoć. Na kraju je prestala da opsesivno brine o njegovom zdravlju, i koncentrisala se na njegovu sestru i oca. Ma koju tehniku koristili da ostanete slobodni od suzavisnosti, važno je da razumete Zabrinute. Preterano brinuti uopšte nije zabavno. Neki bivši Zabrinuti su opisali zabrinutost kao „stalni osećaj sumornosti" i „napast u glavi". Mnogi Zabrinuti ne poznaju drugi način života, jer su još od malena slušali litanije briga. Njima se stalna zabrinutost čini prirodnom i neizbežnom. Zaista im ne pada na pamet da bi umesto brižnih mogli sebi pokloniti srećne misli. Mada ne možete naterati Zabrinutog da se promeni, možete mu ponuditi alternativu. Umesto da mu kažete: ,,Ne bi trebalo da budeš zabrinut", podelite s njim svoje srećne misli. Ispričajte mu kako ste se zabavljali tražeći rešenja nekih problema. Koncentrišite se na ono što imate, a ne na ono što vam nedostaje. Kada Zabrinuti brine, možete pričati o tome šta dobro očekujete od budućnosti. Ako želite, možete mu navesti primere svojih omiljenih fantazija. Naglas pohvalite svaki vaš bezbrižan razgovor. „Ovaj razgovor je tako zabavan!" „Baš ti hvala što si mi pričao o tom članku o uzgajanju cveća. Uživao sam dok sam te slušao." „Baš si zabavan. Svida mi se kako se smeješ." Ako vaš dragi Zabrinuti počne da se menja, ako jedno veče ili čak nekoliko dana provede ne brinući, dokažite oboma da je život bez briga divan. Budite nežni i razdragani. Dramatične brige o nesreći i propasti izgledaju zanimljivije od dosadnog života, zato po-
UPRAVLJANJE BRIGAMA
kažite svom partneru da život ne mora biti dosadan. A kada se vaš Zabrinuti ponovo vrati svojim brigama, povucite se malo ako osećate da treba, ali nemojte biti tužni ili ljuti. Slegnite ramenima, pronadite nešto što vas interesuje, i planirajte kako ćete se zabavljati za vreme sledećeg bezbrižnog perioda. Na taj način možete oboma dokazati da su brige, čak i one koje vode pravi eksperti zabrinutosti, slaba zamena za predivan život koji možete imati zajedno. Dode vreme kada život nije tako lep. Potrudite se da kod svake osobe prepoznate razliku između zabrinutosti kao obrasca ponašanja i stvarne tuge i brige. Iako cenite kada Zabrinuti pokaže radost, važno je da imate na umu da on možda želi da sa vama podeli i nesreću. Kada vam koleginica kaže: „Roj i ja smo raskinuli i osećam se stvarno jadno", njoj jeste potrebno da je saslušate. To se veoma razlikuje od opsesivne zabrinutosti tipa: „Šta ako se nešto desi i Roj i ja iznenada raskinemo!" Kada vam vaš suprug kaže da vaše dete ima problema u školi, dozvolite sebi da saslušate oboje i da im pomognete da nađu rešenje problema. Kada se suočavaju sa operacijom, ljudima je potrebno da pričaju o svojim brigama, a ne da se prave kako je sve u redu. Neprekidna zabrinutost vašeg oca može biti znak da je bolestan ili depresivan i da mu treba profesionalna pomoć. Kada ste uspešno odoleli izazovu da igrate ulogu suzavisnika, biće vam mnogo lakše da prepoznate kada je Zabrinuti zaista uznemiren a kada opsesivno brine. Ako niste sigurni, pitajte ga šta se dešava. Ako živite sa Zabrinutim, budite dobri prema sebi. Bavite se aktivnostima koje će vas odvojiti od neprekidnog slušanja strašnih priča, na primer skupljanjem poštanskih markica, rešavanjem zagonetki ili muzikom. Zabrinuti iscrpljuju, a vi imate pravo da sačuvate svoju snagu. Odredite zajedničke bezbrižne aktivnosti. Odredite takve aktivnosti i samo za sebe. Okružite se vedrim prijateljima koji
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding nisu opsednuti brigama. Ako je vaš partner Zabrinuti, bilo bi glupo da i za suigrače u golfu odaberete Zabrinute. Ako imate dece, pružite im zaštitu. Deci je potrebno da znaju da nisu ona uzrokovala da njihovi roditelji, dede i babe budu Zabrinuti. Uverite se da razumeju da su ti odrasli brinuli i kada ona nisu bila ni rodena. Preterana zabrinutost nikad nije greška deteta! Deca nisu kriva niti odgovorna za probleme koji imaju odrasli. Pomozite im na svaki mogući način da ne odrastu u Zabrinute ili suzavisnike. Naučite ih da na brige gledaju kritički. Koje su činjenice? Koje su pogrešne premise? Predrasude? Čim odrastu dovoljno da znaju razliku izmedu prošlosti i sadašnjosti, realnog i nerealnog, pomozite im da prepoznaju da su opsesivne brige nerealne jer su u domenu budućnosti. Naučite ih veštini zabavnog rešavanja problema. Ali pre svega, budite im podrška i model za život bez zabrinutosti. Ličnim primerom naučite svoju decu da na budućnost gledaju sa uzbuđenjem, a ne sa strepnjom.
205
Sta su drugi rekli V
„Godinama pratim radove bračnog para Gulding. Oni su izuzetni predavači, veliki kliničari i odlični pisci. Ova knjiga sadrži neke od najznačajnijih terapeutskih ideja za lečenje anksioznosti i zabrinutosti, pretočene u kvalitetan, razumljiv i uspešan program." Dr Artur Frimen (Freeman) Klinički asistent-profesor psihologije na Katedri za psihijatriju, Univerzitet u Pensilvaniji ,,0va korisna knjiga Zabrinutima vraća kontrolu nad sopstvenim odbeglim osećanjima i mislima." Dr Mirijam Poister (Polster) Direktor Geštalt trening centra San Dijego „Konačno! Mir u glavi dostupan je svima koji žele da slede jasna uputstva Meri Gulding kako da od onih koji brinu postanu oni koji delaju." Džo Aleksander (Alexander) Autor knjige Izazovpromene: Kako da programirate sebe na uspeh (Dare to Change: How to Program Yourself for Success)
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding „Ovo je zabavna i praktična knjiga koja će sasvim osvojiti vašu pažnju... Test o zabrinutosti, koji vam pomaže da izvršite samoprocenu, interesantniji je i od najboljih ukrštenica na svetu." Mjurijel Džejms (fames) Autor knjiga Rodeni pobednik (Born to Win) i Oslobadanje (Breaking Free) „Psihoterapeuti mogu ovu knjigu slobodno da daju svojim pacijentima kao prečicu do bezbrižnog života i pozitivnog delanja." Dr Džon Gledfelter (Gladfelter) Koordinator, Filding Institut
PSIHOPOLIS -
«
Otl(asi\
G^M).
Do sada izašlo iz štampe:
Zoran Milivojević: Formule Ijubavl Kako ne upropastlll sopstvenl žlvot tražećl pravu Ijubav (drugo izmenjeno izdanje, deveto štampanje) Jedna od retkih knjiga o Ijubavl koju čitaju i muškarcil Ljubavnl životvas povremeno zbunjuje? Ovoje prava knjiga za vas! Otkrijte svoju ili partnerovu formulu Ijubavi.
Kako T0 može biti Ijubavf Svačije Ijubavno ponašanje ima svoju logiku, formulu, a ova knjiga vam pomaže da otkrijete koja je formula vaša. šta IJubav nije, a šta Ijubav jeste? Knjiga vas vodi na put na kojem ćete otkriti granice Ijubavi i neljubavi.
Posta vam je neproduktivnih svada? Razumevanje partnerove formule Ijubavi drastično smanjuje nesporazume. Govorite jezikom koji partner razume. Vrhunski autoritet vas vodi kroz različite mentalne mape Ijubavi na koje se oslanjamo u svojim životima. Kultna knjiga (dva izdanja, devet štampanja) čije čitanje preporučuje veliki broj stručnjaka.
Investirajte u svoju Ijubavnu budućnost. Čitanje ove knjlge može blti jedna od vaših najboljih Investicija u sebe i svoju Ijubavnu sudbinu. Ako vas je knjiga FORMULE LJUBAVI potakla da poželite da praktično radite na sebi, onda je trenutak da se uključite u seminare radioničarskog tipa u kojima vam autor knjige i njegove kolege pomažu da otkrijete i promenite svoj ljubavni scenario. Za detalje oko organizacije seminara ili za kontakt sa obučenim savetnikom u vašoj okolini obratite se na Psihopolis institut d.o.o Novi Sad, tel: 021 47 36 664 - www.psihopolis.edu.rs - e-mail:
[email protected] Zoran Milivojević: Igre koje Igraju narkomanl Transakclona anallza problematlčnog uzlmanja droga OVA KNJIGA MOŽE BITNO UVEĆATI SOCIJALNU INTELIGENCIJU RAZVIJMO 0TP0RN0ST NA MUVANJA Koje ig're igraju zavisni od droga, a koje Ijudi oko njih? Koje igre igraju terapeuti, roditelji, policija... ? Ko je u igri Spasfec, ko Progonilac, a ko ZrtvaT Ako ste u igri kako da iz nje izadete? Ako niste u igri kako da u nju i ne udete? Kako da pomognete, a da ne postanete 5paei\ac koji je predodrecten da postane Zrtva"? Kako da pomognete, a da ne postanete Progonilac? Kako da pomognete sebi i svojima? v
Kako uputiti svoje dete da ne postane Zrtva? Zašto smrtonosne obrasce ponašanja zovemo igra?
IZAPITE IZIGKEI OSTANITE IZVAN IGREI DAJTE SVOJ D0PR1N0SI P0K.L0NITE KN . JIGU K.0ME JE POTREBNAI O autoru: Zoran Milivojević, dr med. je psihoterapeut s dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji. Prvi je u istočnoj Evropi stekao najviši stepen internacionalnog supervizora i edukatora Medunarodnog udruženja za transakcionu analizu. Predavač je na Univerzitetu Sigmund, Frojd u Beču. Autor je nekoliko izvanrednih udžbenika i knjiga od kojih se izdvajaju knjige Formule ljubavi, Emocije i Igre koje igraju narkomani. Živi i radi u Novom Sadu i Ljubljani.
Zoran Milivojević: Emoclje Pslhoteraplja I razumevanje (freće dopunjeno i izmenjeno izdanje, sedmo štampanje) ČITANJE OVE KNJIGE GARANTOVANO UVEĆAVA EMOCIONALNU FI5MEN05T. 0 emocijama kristalnojasno i sasvim upotrebljivo. Originalna i jedinstvena Milivojevićeva teorija emocija. Jedna od u svetu retkih grand-teorija, koja obuhvata sva osećanja, prijatna i neprijatna, zdrava i poremećena. Knjiga zbog koje je mnogima žao što ne znaju srpski.
K.NJIGA SA KOJOM ĆETE SE DRUŽITII KNJIGA KOJA 5E NE POZAJMUUJEI „Sasvim pouzdano knjiga EMOCIJE dr Zorana Milivojevića jeste najznačajnija knjiga stpskepsihologije XX veka" Dr Draško Redep U ovoj obimnoj knjizi autor izlaže svoju originalnu teoriju emocija. Jedna od u svetu retkih „grand-teorija" o emocijama - normalnim i patološkim, prijatnim i neprijatnim. Ova kultna knjiga o emocijama je u trećem dopunjenom izdanju dobila nova poglavlja - o usamljenosti, o uvredenosti, o osećanjima lepog i ružnog.
BUDITE INFORMISANINA PODRUČJU PSIHOLOGIJE LJUDSKOG RASTA I RAZVOJA POSTANITE ČLAN NAŠE MAILING LISTE PSIHOPOLIS Korisne informacije, najveći popusti, predavanja i radionice, najave knjiga POŠALJITE VAŠ MAIL NA
[email protected] Zoran Milivojević, Katja Bilban, Vida Kokelj, Miša Kramberger, Tjaša Steiner i Borut Kožuh: Mala knjlga za vellke rodltelje Prlručnlk za vaspltavanje dece Prevod sa slovenačkog Ivana Rakić
'KUkkmifa
t# im vttSkt
KAKO PA VASPITAVATE DETE DA BISTE DOBILI 0N0 ŠT0 ŽELITE
s
KNJIGA 0 TRIVEŠTINE: RODITEUSKIZAHTEV - POHVALA I NAGRADA - KRITIKA1 KAZNA MAPA ZA ORIJENTACIJU SAVREMENOG RODITEUA Zašto dete neće Aa radi korisne stvari? Zašto dete misli da ga ne volite kada mu nežto ne dozvolite? Da li da očekujete, molite ili da zahtevate? Kako da ni premalo ni previše ne pohvaljujete dete? Da li da pohvalite dete kao osobu ili njegov postupak? Kako da nagradite dete? Da li da kritikujete dete kao osobu ili njegov postupak? Da li je kritika dovoljna? Kako kažnjavati?
Kako da vam dete ne bude nl razmaženo nl suviše poslušno? O autorima: Zoran Milivojević je psihoterapeut koji više od decenije radi kao supervizor vaspitačima u različitim slovenačkim institucijama za miade. Katja Bilban, Vida Kokelj, Miša Kramberger i Tjaša Steiner su diplomirani psiholozi koji rade kao vaspitači, a Borut Kožuh je socijalni pedagog i direktor, svi zaposleni u Domu za mlade Jarše u Ljubljani. Knjiga je izašla povodom proslave pedeset godina tog zavoda (2004) i postala veoma popularna medu slovenačkim stručnjacima. U knjizi je izložen mercedes model zasnovan na iskustvima dr Milivojevića i na teorijskom okviru transakciane analize kojom se bave svi autori.
Meri Mekiur Gulding i Robert L, Gulding: Promenltl žlvot - Teraplja novom odlukom Prevod sa engleskog Dragana Vuković Vojnović KAK.0 JASNOĆA TRANSAKCIONE ANALIZE I MOĆ GEŠTALT TEHNIKA ČINE TERAPIJU NOVOM OPLUKOM šta je psihoterapija životnog scenarija? Promenite svoju sudbinu promenom svoje rane odluke. Kakve sudbinske odluke donosimo u detinjstvu i ranoj mladosti? Kako te odluke utiču na naš kasniji život? Kako je ove odluke moguće promeniti?
Tokom mog treninga kod Guldinga naučili su me da terapija može biti kratka, zabavna ipri tome veoma duboka i uspešna Dr sc. Mirjana Divac Jovanović, psihoterapeut Guldinzi su nas naučili da je moć za promenu u klijentu, ane u terapeutu Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut
O autorima: Meri Meklur Gulding i Robert Gulding su velikani psihoterapije druge polovine XX veka. Nakon što su učili direktno od Erika Berna, utemeljivača transakcione analize i od Frica Perlsa, utemeljivača geštalt terapije, ustanovili su terapiju novom odlukom kao posebnu psihoterapijsku školu u okvirima transakcione analize. Terapija novom odlukom je moćno sredstvo za promenu nesvesnog životnog sce'harija. Bračni par Gulding je tokom svoje karijere podučavao terapeute u preko 40 zemalja, uključujući Srbiju.
Klod Stajner: Školovanje srca Učenje emoclonalne plsmenostl Prevod sa engleskog Olgica Vuković RAK.0 5P0JITI SKCE I MOZAK? EMOCIONALNA PISMENOSTI ČITANJE UUBAVl Kako školovati srce? Koje su tipične emocionalne greške? Kako Ijudi ekonomišu primanjem i davanjem Ijubavi? Gde ste na skali emocionalne svesnosti? Kako uticati na emocionalni razvoj drugih?
KAKO VAS TRENING EMOCIONALNE PISMENOSTI ČINI BOUIM? Kad bismo svi naučili ovaj novijezik, svet bi bio drugačiji. Elejn Aron, autor knjige Highly Sensitive Person Stajner nam otkriva daje srce centar inteligencije. Zoran Milivojević, autor Emocija i Formula Ijubavi
O autoru: Dr Klod Stajner je klinički psiholog i transakcioni analitičar koji se dugi niz godina bavi psihologijom emocija i koji je razvio trening emocionalne pismenosti. Kao jedan od najbližih saradnika Erika Berna bitno je doprineo razvoju transakcione analize (dva puta je za svoje izuzetne doprinose dobio naučnu nagradu Erik Bern). Autor je desetak knjiga od kojih su najznačajnije Igre koje igraju alkoholičan, Scenariji koje Ijudi žive i Dostizanje emocionalne pismenosti. Kao edukator Medunarodnog udruženja za transakcionu analizu (ITAA) podučavao je u velikom broju zemalja, a 2006. godine je svoj seminar održao u Srbiji. Počasni je član TA Centra - asocijacije transakcionih analitičara Srbije. Detaljnije na www.claudesteiner.com.
Dušan Stojnov: Pslhologlja llčnlh konstrukata - Uvod u teoriju I teraplju S7VARN0ST - OBJEKTIVNA1LI SUBJEKTIVNA? OSVESTITE SVOJU LIČNU KONSTRUKCIJU SEBE, DKUGIH I SVETA
ličnih'
[MeOjalaii
Ako vam se ne sviđa u kakvom svetu živite, Aa li znate Aa i vi sami NESVESNO DOPRINOSITE tome? Otkrijte kako NESVESNO UREDUJETE svoje meduljudske odnose kako bi ih uklopili u vaše konstrukte. Da li znate da su LJUBAV, SREĆA, ZDRAVLJE, BOGATSTVO, PRIJATELJSTVO, USPEH,... konstrukti koje različiti Ijudi različito definišu? Želite da OTKRIJETE KAKO sami konstruišete svoju stvarnost u onim oblastima života koje su vam najvažnije? Znate li Aa PROMENA STVARNOSTI započinje promenom konstrukta? Želite da znate KAKO PROMENITI svoje ili tude lične konstrukte? OVLADAJTE PROCESOM 1 KONSTRUIŠITE STVARN05T KOJA VAM ODGOVARA O autoru: Dr Dušan Stojnov je psiholog i psihoterapeut, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pionir je konstruktivističke psihoterapije u našoj zemlji. Nakon obuke u Londonu, postao je prvi domaći konstruktivistički psihoterapeut. Osnivač je i predsednik Udruženja konstruktivista Srbije koje redovno organizuje edukaciju iz konstruktivističke psihoterapije i savetovanja. Na evropskom nivou prof. Stojnov je jedan od osnivača Evropskog udruženja za lične konstrukte (EPCA) i Evropske Mreže za Konstruktivističku Terapiju (ECTN). Takode predaje u Padovi i na Malti. Pored velikog broja objavljenih stručnih članaka, autor je knjige Odpsihologije ličnosti ka psihologiji osoba (2005) i urednik udžbenika Psihoterapije (2000).
U svojoj nameri da promoviše ljudski rast i razvoj Psihopolis institut organizuje različite seminare, predavanja i radionice koje vode eminentni profesionalci. Edukacije za neprofesionalce i stručnjake koje trenutno nudimo u Beogradu i Novom Sadu su: Transakciona analiza » » » Asertivni trening » v v Autogeni trening » » » Grupe susretanja v » » Grupna terapija V » * Hipnoterapija » » » Asertivni trening za adolescente Ukoliko ste zainteresovani za rad na sebi ili za profesionalni razvoj kontaktirajte Psihopolis:
[email protected] ili za nove informacije pogledajte www.psihopolis.edu.rs
Najavljujemo sledeća izdanja:
Sigmund Frojd: Izvod Iz pslhoanallze Knjiga koju je Frojd pisao pred emrt, a u kojoj se sa izuzetnom jasnoćom osvrće na svoj dotadašnji rad i daje neke od konačnih definicija svoq dela. Neopravdano zanemareno delo koje pravi novi red u psihoanalizi. Mala knjiga gigantskog značaja.
Snežono Miienković: Integratlvna art pslhoteraplja Poznati psiholog i psihoterapeut, specijalista za art terapiju, profesor univerziteta, izlaže teor[ju savremene integrativne art terapije. Knjiga koja je veoma zanimljiva svima koji traže vezu izmedu psihologije i umetnosti.
Borislov Kapamadžija: Sudska pslhljatrlja Kapitalno delo dr Borislava Kapamadžije, nedavno preminulog doajena naše sudske psihijatrije i profesora Univerziteta u Novom Sadu. U knjizi su izloženi principi sudske psihijatrije koje bi svaki pravnik trebalo da poznaje.
Mjuriel Džejms i Doroti Džongvard: Rođenl pobednlk Ponovno izdanje klasične knjige u kojoj se kombinuju transakciona analiza i geštalt terapija. Knjiga koja vas vodi na put samootkrivanja kroz osnovne koncepte transakcione analize kombinovane sa moćnim geštalt tehnikama.
Zoran Milivojević: Arhetlpovl IJubavl - Ljubav I kultura Kako kuitura učestvuje u oblikovanju naših predstava o Ijubavi? Putem sredstava masovnog komuniciranja upijamo različite predstave o Ijubavi na osnovu čega pravimo neku svoju predstavu o Ijubavi. Dr Milivojević, kao nastavak kultne knjige FORMULE LJUBAVI, nudi ARHETIPOVE LJUBAVI. Autor raščlanjuje konfuznu predstavu o Ijubavi koju ima savremeni fovek i ukazuje na nekoliko čistih tipova. Peč je o četiri para suprotstavljenih arhetipova: ljubav stapanje i samozaljubljenost, trijumfalna Ijubav i tragična Ijubav, čista Ijubav i telesna Ijubav i luda Ijubav i zrela Ijubav. Autor ukazuje na psihološku tranziciju savremenog čoveka iz zone preživljavanja u zonu užitka i na hladenje Ijubavi i predominaciju arhetipa samozaljubljenosti.
TRANSAKCIONA ANALIZA U SRBIJI Transakciona analiza ili skraćeno TA je kod nas veoma popularna psihološka teorija koja se pored psihoterapije primenjuje u savetovanju, pedagogiji, medijaciji, glumi, književnosti, psihologiji korporacija i brojnim drugim kontekstima. Pogledajte sajt www.TACentar.net. U Srbiji su već skoro trideset godina veoma popularne knjige dr Erika Berna, osnivača transakcione analize. Pored tri Bernove knjige koje su prevedene Koju igru igraš?-, Šta kažešposle zdravo?-, i Seks u Ijubavi, na srpskom jeziku postoji i niz drugih knjiga iz transakcione analize. Najvažnije knjige su od Tomasa Harisa Ja sam OK, tisi OK i Ostati OK, zatim od Mjurijel Džejms i Doroti Džongvard Rodeni pobednik, od Mejvis Klajn Kako odabrati supružnika? i Bol i radost u intimnim vezama. Veliki doprinos razumevanju TA su i knjige Meri Meklur Gulding i Roberta Guldinga Promeniti život - terapija novom odlukom, kao i Kloda Stajnera Skolovanje srca - učenje emocionalne pismenosti. Ovaj trend popularnosti nastavljaju i knjige dr Zorana Milivojevića, Formule Ijubavi i Emocije koje su doživele veliki broj izdanja, a čemu se pridružuje i njegova nova knjiga Igre koje igraju narkomani u kojoj unapreduje Bernovu teoriju igara. Od knjiga za vaspitanje dece na TA principima su veoma popularne knjige Mejvis Klajn OK roditelj, zatim knjige Stiva Bidalfa (Tajna srećne dece, Joštajni srećne dece, Kako odgajati sinove, i Biti muško). Veoma je popularna i knjiga Mala knjiga za velike roditelje Zorana Milivojevića i još petoro slovenačkih transakcionih analitičara koja je prvo izašla u Sloveniji, doživela veliki uspeh, a zatim prevedena na srpski. Uspešna je i knjiga Aieksandre Jovanović Magyar Zašto to radiš. Uprkos velikoj popularnosti Bernovih knjiga, u široj javnosti je manje poznato da je kod nas prisutna prilično brojna i živahna zajednica koja okuplja Ijude koji se profesionalno bave transakcionom analizom. Još 1978. godine je grupu psihologa okupljenih oko prof. dr Josipa Bergera obučavao Grejem Barns (Graham Barnes), edukator i supervizor Medunarodnog udruženja za transakcionu analizu. Ubrzo je Beograd postao regionalni centar iz kojeg su profesionalci širili transakcionu analizu po drugim republikama bivše Jugoslavije. Ovaj trend je nastavljen i tokom proteklih petnaestak godina. Tako je, na primer, 2001. godine, kao prvi u
takozvanoj Istočnoj Evropi, najviši rang zvaničnog i medunarodno priznatog edukatora i supervizora za transakcionu analizu (T.S.T.A.), stekao upravo dr Zoran Milivojević. Ovaj stručnjak je i predavač transakcione analize na bečkom Univerzitetu Sigmund Frojd. Danas u našoj zemlji postoji nekoliko desetina transakcionih analitičara, kao i veći broj licenciranih učitelja i supervizora. T.A. Centar - Asocijacija transakcionih analitičara Srbije okuplja preko pet stotina profesionalaca koji primenjuju transakcionu analizu u različitim kontekstima: psihoterapiji, savetovanju, vaspitanju i obrazovanju, glumi, medijaciji, korporacijskom treningu, oglašavanju, odnosima s javnošću, itd.
Sve informacije u vezi s transakcionom analizom, učlanjenjem u udruženje, edukacijom, savetovanjem ili terapijom, primenom u radnim organizacijama, uslovima treninga, stručnim skupovima i radionicama možete dobiti na internet strani www.TACentar.net ili ako pišete na elektronski naslov:
[email protected].
Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding UPRAVIJANJE BRIGAMA UČENJE VEDRINE
Izdavač Psihopolis institut d.o.o. Matice srpske 14/1 Novi Sad Tel. 021/47 366 64, 47 366 65 email:
[email protected] www.psihopolis.edu.rs www.psihopolis.com Za izdavača Zoran Čekerinac Lektura i korektura Magdalena Petrović Korice Aleksandra Radovanović Priprema za štampu Sladana Novaković • Stampa Krimel, Budisava Plasman
[email protected] ISBN 978-86-86653-09-3 2008.
