ТЕКСТОВИ И ФРЕСКЕ

СВЕТОЗАР РАДОЈЧИЋ

ТЕКСТОВИ И ФРЕСКЕ

МАТИЦА

СРП СКА

25

25

СВЕТОЗАР РАДОЈЧИЋ

"':'.,

,

ТЕКСТОВИ И ФРЕСКЕ

-,'

I4АТИЦА

СРПСКА

ТЕКСТОВИ И ФРЕСКЕ

Знам да ће многи слегнути раменима: "Текстови и

-

фреске"

сликарство које зависи од литературе,

сада

кад су везе између књижевности и сликарства, у савре­ меној

уметности,

везана за

унапред

осуђене,

писану реч одбацује

свака

слика

као илустративни

кад

се

посао.

Ово враћање проблемима старих мајстора нема никаквих васпитних намера. ЊIКaкo нисам желео да кроз текстове о

средњевековној

уметности

потурам

поуке

онима

који

стварају, али, не кријем, да уживам у сећањима на неке протекле могуhности, на стару хармонију између речи и CJIИКе,

на

времена

која

су

дуго

трајала

и

тек

недавно

доста

старих,

иmчезла.

у

чланцима

средњевековних,

ментар.

које

сам

прикупио

схватања и

има

упоређења која траже ко­

Намерно сам наметнуо

себи улогу

тумача.

Због

тога ће читаоци често осетити да се сувише задржавам на идејнњ'rl позадинама, на ловодима и узорима који су инспирисали сликаре.

је

то,

за

сада,

Чинило ми

једини

могући

се,

став

док

сам писао, да

нашег

историчара

уметности. Не свиђају ми се рана, амбициозна објашње­ ља

до краја.

сферу

из

Покушао сам да обновим и

које је

израстало наше

старо

опишем атмо­ сликарство,

да

ухватим оне почетне импулсе који су претходили самом процесу

стварања.

Повлачећи шле

уметности,

орности

и

се на позиције коментатора нисам

се

недостижним

заносио лепотама

маштањима старих

једне про­ о

супери­

великих

сти­

nова. Никако се не бих ограничио да пишем за генера-

-5~

r

"i' ције које су прешле педесету. Моја је намера одређена,

. Наша

стара уметност у целини има ту сталну вред­

хтео бих да пружим помоh онима који воле нашу стару

ност, извесну, истина јако варирану, јасност хтеља и из­

уметност, да љихове естетске доживљаје вежу за ухват­

раза.

љиве историјске чиљенице некадашљеr духовног живо­

уметничка

'у

сликарству

наших

уобразиља

старих

стварнога.

увек је

Као

што

била ни

у

жива нашој

та. Из искуства са генерацијама које улазе у интелекту­

кљижевности хпr и

ални рад, знам да има и сасвим младих љубитеља српске

загонетног, иреалног, исто тако и у сликарству фреска

средљевековне

уметности.

Можда

ће

љима

ова

кљига

века нема много фантастичног,

XIV

остаје увек јасно огледало земаљских и небеских при­

помоhи да се ослободе предрасуда, оног помало смешноr

лика. Чудно' је бистро

страха да се не покажу на свим бојиштима као претход­

стари мајСтори кроз столећа нашег средљег века. 'Ука­

ница,

лупљена

у

кљижевности,

у

сликарству и у

музици.

Коли­

фраза

о

огледало које

скучености

су пронели

израза

нашч

средљевековноr

когод те декларативне амбиције изгледале напредне, оне

уметника нарочито је бесмислена у односу према нашем

у животу често озлеђују, напрежу и обавезују на лажна

сликарству које је било способно да обухвати идејне и

одушевљења.

животне стварности наметљивије и убедљивије него пи­

ним

Смишљена

ствараоцима, јако

идентификоваља

са

савреме­

субјективним и често настраним,

сана реч. Од првих почетака били су нам уметници ја­

доводе до растројства у доживљаваљу; тежи се ка не­

сни,

могућем, да се у једном љубитељу уметности сложе све

страшила по кљигама; што је онај прастари Милешевац

већ

од

опречности савремених стваралаца који се међусобно не

избеглица

слажу и не признају.

све

Бесмислено

би

било

маштање

да

може

постојати

се

једноставно

'Упрошћени зију

идентификују

дух

активности,

интелектуалних често

средини сувише

присталице

празне

и

навијача

и

познаваоци:. ствара

детиљасто

илу­

поводљиве.

у

сени,

али

кад

су

Сент-Андреји

"накаљали"

познавалац старе уметности који не схвата шта се збива у уметности данашњице. Ипак, у нашој

времена

увек

по

сви

иронично

кљигама,

везани

за

били

деца

и

записао,

полуписмени,

шарали шта

често

смо

зане­

живот.

Надам се да ће се из мојих текстова које сам ода­ брао

моhи

да

уочи

какви

изгледамо

у

огледалу

уметности. Ми нисмо увек свесни да спадамо

њем веку

-

међу ређе

нације које

снагом изразиле у уметности

-

су

-

старе

у сред­

се са изузетном

наши претци више су у

Ненивелисани lI:ритерији изазивају код нас сталне забуне

сликама ухваhени него речима. Један наш познати сли­

-

кар-кописта

можда је

метљивијој

и

у нашој средини најмасовнијој,

-

већ

у музици, као нај на­ постигнут

нормалнији

не

жали

однос према уметничком делу, било да је оно старо или

ском

савремено;

цинирају. Види се да

нико

не

постигнута

стиди

да

је

призна

она да

природна

воли

стару

слобода

да

се

музику.

труда

и

стално

срачунава

квад­

ратне метре очуваних зидних површина ислика!-IИХ фре­

-

он при томе сабира бројеве који нас увек фас­ смо у средљем веку живели више

гледајуhи него пишуhи. Кад се Теодосије обраћа св. Си­

она је намење­

меону и св. Сави "ваше свете ликове гледајуhи радујем

на читаОЦ!1ма старих слика. Желим само једно, да послу­

вам се као и живима ... " он не понавља празну фра­ зу. Сви су амбициозни у уметничком делу видели свој

Ова кљига не тражи присталице

жим као

привремени и

-

можда још несигурни путовођа

кроз лавиринт знања, мисли и намера једног света који

наставак, бивали ктитори,

је знао да се изрази облицима вечито живе лепоте.

сани лик буду".

Обични човек цени уметност са општег човечанскоr

гледишта, а не са уметничког. То су само највећи међу уметницима

схватали

-

они

се

увек

лако

споразуме­

Сликајуhи

себе

и

јунаци и свеци

свој

свет

жеља

"да живопи­

наши

су

стари

оставили иза себе велику галерију фресака. Било би су­ више наивно и лакомислено кад би се заносили да смо

вају са гледаоцем и читаоцем. Велики мајстори, не по­

их све прочитали, да смо одгонетнули. љихову садржинУ

дилазеhи публици, увек остају јасни и привлачни.

и схватили љихову стару, првобитну, естетску вредност;

-6-

-7-

.,>

наше

методе

испитиваља

и

наши

'уметнички

критерији

често су непрецизни и сувише субјективни. Као и свака велика

уметност

и.

наше

старо

сликарство

тешко

се

објашњава речима. Можда су историчари уметности нај­ више осуђени на Сизифов посао. Као једина утеха остаје нам

МОГУIiНОСТ

да

се, после

је реliи по који пут неисцрпни

извори

-

дају

неуспеха

ad fontes свеже

враћамо

-

тешко

до оригинала који као

снаге

и

жи:вље

. ,

инспира­

ције за нови почетак. С. Р.

ЛИКОВИ ИНСПИРИСАНИХ Још од краја прошлог века испитују се тра­

гови грчке филозофије у делима византиских ау­ тора. 1 Од првих година нашег века расправља се о хеленистичким основама византиске уметности. 2 Одвојени методама рада и историчари књижевно­ сти и историчари уметности ретко конфронтирају своје резултате. Тако се често дешава да и нај-'

стручнији специјалисти сагледају половине про-· блема, јер писани извори и уметнички споменици изискују редовно спору обраду, филолошку или археолошку, изазивајуhи питања која немају увек неког већег значења за суседну дисциплину. По­ сле

откривања

уметничких

споменика

који

су

подједнако важни за историју књижевних и умет­

ничких

схватања,

ипак

су

последњих

деценија

почела нешто шира компаративна испитивања.

у заједничкој области византиске књижев­ ности и уметности неговани су необично сложени ауторски п~ртрети, слике које су изгледом и тен­ денцијама залазиле дубоко у суптилну проблема­ тику уметничког стварања. Из тих слика се види колико

су

идеје

византиских

интелектуалаца

()

1 L. Stein, Ше КопtiпuШit der griechischen Philosophie in der Gedankenwelt дет Byzantiner, Archiv ftir Geschichte d. Philosophie, Bd. II, Н. 2, 1896. Е. v. Ivanka, Hellenisches und Сhrist1iсцеs im fri.ihbyzantinischen Geistesleben, Wien, 1948. 2 д. Айналов, Эллинистические основы византийско"" го искусства, C~ Петербург, 1900.

--8-

-9-

бијента, карактер ауторовог дела и процес љеговог уметничког ствараља. У толико сложеној кон­ .струкцији сликари се служе доста хетерогеним

стваралаштву писца и Yl\Iетника биле идентичве са схватаљима старих Грка. Хришliанство је тим идејама дало само хришhанску интерпретацију­ иначе

сам

ток

и

садржина

уметничког

ствараља

,'1

елементима.

Физиономија писца се тачно описује и даје редовно фина анализа карактера. Занесени, ме­

илустровани су и објашљавани сасвим у духу ан­ тичких писаца. Свакако није случај што су аутор­ ски портрети јеванђелиста и великих црквених

.ланхолични, ведри, неповерљиви, одлучни

-

увек

дсихолошки дефинисани, писци појављују се у .одређеној њима својственој атмосфери: у радној -соби претрпаној кљигама, у врту, у учионици, У ,дивљој природи. На ту, скоро реалистичКи оnи­

отаца IV века најсличнији портретима грчких ау­ тора. Хришhански класици били су временски најближи класичној кљижевности, љихово кљи­ жевно образоваље никако није ни излазило из оквира хеленистичке културе. У најстаријим очу­ вапим рукописима јеванђеља, портрети јеванђе­

сану,

сцену,

антички

сликари

уводе личности из

као и ауторски портрети хеленистичких писаца у

,света фантазије: богове и богиље, музе, геније и :персонификације врлина и особина, разне тумаче ·обдарености, идеја и страсти које управљају уну­

љиховим делима. Та слично ст не би била ни нај­

'трашњим

маље необична да су ауторски портрети старих писаца били слични данашњим. Већ и сувише на­ викли на прозаичне фотографије песника у савре­ меним издаљима, једва се присеhамо старих слика

·само грчкој способности да апстрактни појам пре­

листа

стављани

су

испред

текста,

на

исти

начин

животом

писца.

Захваљујуhи

заиста

:несу у слику, хеленистички мајстори, као искусни -режисери, изводе на ауторској слиЦи драму у ко­

"

јој

становници

унутрашљег

живота

пеСЮIКОВОГ

ним атрибутима поезије и прозе. Ипак, пре тих, обележених ауторских портрета, цветао је још пр­ вих деценија XIX века класицистички и роман­

откривају гледаоцњ-wа замршене процесе ствара­ ·ња. Тумачеhи ову тему, касноантички сликари за­ .лазе сасвим у област кљижевне теорије. У столе­ hима када се формирао ауторски портрет хри­ 'шhанских књижевника, идеје о изворима и по­

тичарски портрет писца, нарочито песника, који је, не западајyhи у игру амблемима, био у исти мах

'мутни комnромис. 4 Ценеhи скоро подједнако та­

високи

тенден­

ленат и знаље, инспирацију и мудрост, касни хе­

ција свога доба. Портрет античког писца залазио је у још сложенију проблематику. Тиранија слике

ленизам је ипак више био склон да истакне вред­ "Ности инспирације и таленте "богомданог" писца. Хришhански интелектуа.лци нису никако морали ,да стварају себи нове идеје о божанском пореклу поезије и кљижевности уопште, та схватаља

кљижевника,

уоквирених

кљигом и лиром

израз

и

ловоровим

осталим толико

кљи:ж:евних

и

венцем,

са

дискредитова­

сликарских

станку књижевног дела

која је обузела касну античку култ~ видно се испољила на портретима интелектуалаца. На љи­ ма су мајстори касног хеленизма могли да развију сву своју склоност према филозофији и литерату­

била су већ дефинисана у делима касних хелени­ СТИЧКI.fX мистика. Утах се идеје о вредностима и

ри, да дају што многостранија значеља спољаш­ љој форми. 3 Обично се три теме преплиhу на пор­ трету

хеленистичког

писца:

опис

личности

и

лепотама Jf-НСПИРИСаног ствараља никако нису ука­

луnиле у неко строго правило. Хеленистички пи­

ам-

сци,

s М. 1. Mro:тoи., МОV(1t~дь арnе, etude sur lев scenes de la vie intelectuelle figurant sur les monuments funeraires тоmаinЗ, Grenoble, 1938. -10-

сталожиле су се у доста

'1

тражеhи

божанске

изворе

уметности свога

4 М. Flasar, Sobria ebrietas, Зборник Филозофскоr факултета, кљ. IV, 2, Веотрад 1959, 287-335.

-11-

rрчког рукописа Златоустових беседа. 6 На једном

доба, враhали су се на рана, старинска CXBaT~a

ауторском портрету Јована Златоустог, у припра­ ти лесновске цркве, из времена цара Душана, пре-

пре Платона. На тај начин и у кљижевној теорији и љој адекватним сликарским РeI!Iењима, у касном

_цизно се илуструје и порекло Јовановог -беседни­

хеленизму, појављују се фрагменти сасвим разно­ родних идејних и ум:еТНИЧБ:ИХ концепција. Нео­ . бично друштво хеленистичких песника: богови, музе, генији и персонификације, постаје у хри­ П,Iћанском сликарству још бројније. Античким ту­ мачима

унутрашље

драме

штва и: љегов благотворни ути:цај. Велики говор­ ник насликан је како седи и пише;

на главу му слеi1.е анђео персонификација премудрости, као преносилац поука светога Духа; иза наслоњаче

стоји апостол Павле и диктира Јовану речи; испод

кљижевника придру­

писаћег стола, као из неке чудотворне бране, из­

жују се нове личности, анђели и свеци и нове пер­ сонификације хришћанских врлина. Чудно,

као путујући

бијају снажни млазеви реке из које људи жељни

њеroве науке захватају воду мудрости. Симеоно­ ва фигура и лесновска фреска не поклапају се у појединостима, али је сасвим јасно, да је цар и ми­ сао да су беседе Златоустог поуке светог Духа и

глумци једне прастаре

претставе, којој је Платон дао прва два лица: до­ брог и злог даимона, скоро све нестварне личности античког

ауторског

нашеМ сликарству

портрета

XIV

и

XV

излазе

на

поређеље речи са струјама пренео са неког аутор­

сцену у

ског портрета сличног лесновској фресци.

века. У 'гако касним

Pege gnoseos (fons scientiae) била је омиљена слика средљевековних филозофа. Она се као устаљени термин појављује и у старој српској кљижевности. Колико је фигура о "налајању нау­ ком" у нашим текстовима честа може се најбоље

временима и пределима ипак удаљеним од матич-,

не области хеленизма, појављују се на зидовима,

прекривеним дугим побожним причама, фреске необичне садржине: црквени писци окружени' персонификацијама, личностима и символима ан­

проценити по једном пасусу из Теодосија. Препри­

тичких ауторских портрета и јеванђелисти насли­

чавајући говор св. Саве после Стефановог KPYН~­

кани као песници у друштву муза.

саља, Теодосију се трипут намеће иста слика: ,,]а који вас напајам учељем" вели св. Сава, по

Прве вести о портретима црквених писаца

у

хеленистичкој концепцији међу Словенима поти­ чу већ из Х века, из времена када ј е у Виза:нтији: цветао класи:цизам македонске ренесансе. Бугар­ ски цар Симеон у предговору љеговог избора пре­ ведених беседа Јована Златоустог, објашњава за­ што

је

своју

антологију

назвао

Златострујом:

(кљигом); он се, вели, усудио да стави нов наслов,

због тога што је Јован Златоусти поуке светога_ Духа претопио у слатке речи као у златне струје­ које спирају све грехове. 5 Ову живу слику цар је, директно

позајмио

са

ауторског

5 Арх:иманДРит

портрета неког'

Леонидъ Систематическое описанlе­ рукописеи Собранiя графа А. C~ Уварова, Част первм, Москва, 1893, стр. 126--127. с.п:авяно-россiЙскихъ

-12-

Теодосију, па наставља

...

"отац мој који вас је

насадио и ја који вас налајам е

'

... "

и мало касније

опет: "и наш вером насад и учељем напој" '1 Посебну

студију

о

Златоустовим

-

сли-

портретима

тог

типа написао је А. Ксингопулос. А. Xyngopoulos, "Аь>tщ; '[roQ'IIPYJQ;' о Xp'v0'6(;:1:ofA~ d'Orient, V (1901-1902), 378-387. Л. Пети не верује у ауторство св. Андрије, у Cabrol-Leclercq-y, s. V. Andre де Crete (col. 2039) он примећује критички: "Le саnоn sur les agonisants (8l;; q:>vхо·ееауоЙvтщ;) insere даnв l'Ettcholo,ge porte dans иn grand nошЬге des шаnUSС1'its le nош d' Andre, тај,; сеНе attribution vo·udrait Hre mieux I

еи 1:0јј

elr;

Мвуciлоv Еvхалоу{оv,

etablie. Les hirmi de се росте se retrouvent pour 1а plupart dans l'Octoechos et sont! рlutбt d'origine датавсеnјсnnе. -

58-

и

избеhи на илустрациј all.'Ia, оне се често скоро по­ нављају и само по неким детаљима и натписима може се у'гврдити: кој а се сцена односи на који 'стих.

Боље очуване и са ДУЖИЈ\f натписима, охрид­ ·ске фреске могу се лакше повезати са текстовима ,·стихова. Иако је мотив сасвим необичан види се, по разликама између хиландарских и охридских

фресака, да је постојало неколико варијаната илу­ страција истих песама. "у Хиландару као да је очу­

вана старија, а у Охриду нека млађа верзија. Сама садржина "чина" у ГРЧI\:ИМ, српским и руским тек­ стовима увек је дословно иста; постоје само не­ 'знатне разлике у употреби синонима. Најпристу­ пачнији текст "чин а" налази се у великом Треб­ нику.3 Ирмоси канона исти су као и у сличном

"чину" малог Требни:ка, а тропари канона су дру­ ги. Према броју песама цели циклус морао би да

32

има

сцене.

И

заиста

на

једној руској икони

века, која илуструје "канон на исход души", насликан је пуни циклус са 32 композиције. 4

XVII

Начин обележавања песама је у грчким и сла­ текстовима исти: ", (', Д, Е, .9, 3, Н, е увек

венским

'се прескаче к, тако да је

"девета"

песма уствари

осма. У грчким Требницима чин се зове: АКОАО­ У8IА ЕIЕ 'l'YXOPPAГOYNTA. У старијим срп­ ским рукописима наслов је: чИН" IЊIКdfМ"1 н" \\4Зi10У'­ Чщif ДШН ... дОК се у млађим Требницима, вероватно под утицајем руских књига, наслов мења: KdH!JHh. 114

Дши. 5

НСХОД

s

Л.

Београд

Мирковић,

1926,

стр.

Православна

литургика,

други

део,

173.

, Н. п. Кондаковъ, Русская 'stitute, Прага, 1933, стр. 366-367;

икона IV, Kondakov табла: томъ П, стр.

In117.

6 С. Петковиh, Опис рукописа манастира Крушедола, Сремски Карловци, 1014, стр. 29: Рукоп. No 27, л. 33а; .стр. 34: Рукоп. No 31, л. 1276.

_. 59 --

Идентификовање призора може се најлакше­

спровести уз помоћ споменуте руске иконе из ХУН

века на којој су све сцене и сви стихови. Оба цик­

луса, хиландарски и охридски, грчки су сигнира-·

на; сви натписи дару

-

са једним изузетком у Хилан­

могли су да се разреше.

у Хиландарском пиргу св. Ђорђа остало је·

свега дванаест илустрација канона. Ходник на нај­ вишем спрату пирга опасује капелу са три стране,

са севера, запада и југа. Фреске канона биле су сликане на спољашњим зидовима капеле. На се­ верном и западном зиду једва се назиру остаци живописа. На јужном зиду, међутим, очувала се,

углавном, површина два појаса на којима се при­ зори редом

нижу.

Прва очувана сцена илуструје крај пете песме

_ то је призор са обневиделим самртником који се препоручује икони Богородице. На фресци се до­

ПР~Iзора. Психа је насликана као наг младић КОЈИ излази из уста монахових, склањајући се под ,окриље арханђела. Од натписа сачувало се неко­

.лико речи, повезано се може читати. . . СУPANТЕС ЕЗ[Ј КУсЈ а'/)еаv'tЧ Цш xvo't . .. То је део пасуса Koj~ почиње: ТЕ уа!;! џщ 1:0 оq:елоr;, 1:ф) тpv7,~v ev ({'о­ .{Зе(!Оlr; .

глави

како

покушава

да подигне руке према

(Cf

HhlН-!етности

веку упор. ТЬ. Enklaar, De Dodendans, lD50. Куга на Балкану 1348 и 1361-62 опи­ кореспонденцији Димитрија Кидона. 'Упор.:

11 Како

12

и

ES, AUTIEL

сред[·ьем

Alllsterdalll, сана

I

живота

идснтични

са

Јосифо,юг, који мајсторима

чи­

D.

Тћ.

Enklaar,

о. с.,

-

22. 70 --

масама

Historiarum lib.

отвореног

дела

припрnте

настао

лусу Ј осифоr::ом доста би одређено Д-Iчиној цркви), Грачани­ ЦИ, Леснову и Раваници. Распоред и садржина фресака у Марковом манастиру претстављају драгоцени извор

ности црквене

за

упознаr;ШLС

аРХИ'геК'l'уре

у

сиr.rВОJIичне

нашој

вред­

уметности

XIV века. Однос садржине зидне слике према архитектури био је често IIlJоучаван

друге половине

у историји византиске уметности. ЈО Јасну и кра'l'­ ку дефиницију принципа зидне декорације визан­ тиских цркава дао је недавно А. Грабар.ll Он истиче, пре свега, да су црквени писци, већ од IV века, цркву упоређивали са небеским Јеруса.ч:и­

мом;

IX beI-~а "le choix et la uistl'ibutiol1 des sont soumis а ипе ordol1l1ance rigoureuse qui, еп plusieurs vel'siol1S diff6гел.tеs, obeit toujours а ипе тете idee gel1erale: toutcs les peil1tl1res d'Ul1e eg1ise figl1rel1t le НОУ:lllте dc DiCl1 ... ". у свим де­

sujets

од у

таЉНИi\1

описима

систе:\ш

распореда

византиског

9 Главни рукопис Живота св. Василија Новог J\l'g 104 Београдске Народне Библиотеке, имао је запис писан у држави ћесара Војихне. Сама биографија настала је у

цариградској

средини, вероватно у

Х

веку.

О

издањима

грчког текста

cfr. К. Krumbachcr, Geschichte del' byzantinischen Literatur, 1897, 194 и 197. 10 Giordani, Е., Das mittclbyzantinische Auschmuckungssystem als Ausdruck eines hieratischen Bildprogramms, Jahrbuch d. ёstеn". Byz. Ges., 1, Wien, 1951, 103-134. Члан;ш се

Radojcic S., Stare srpske minijature, Beograd 1000, 35-36; неке од тих минијатура недавно су публиковане у кљизи: М. В. Щепкина, Болгарская миниатюра XIV 8

сачињавају

ослања

углавном

на

резултате

кљиге

О.

Дсмуса:

О.

Demus, Byzantine Mosaic Decora:tion, London, 1947. 11 Symbolisme cosmique et monuments religieL1x, Musee Guimet, P~ris, 1953, (одељак А. Грабара) 1 Texte, 65-72; 11 Illustrations pl. XXXIII-XXXVIII. -79 -

эидног сликарства истиче се како је са~ржина

фресака, или мозаика, У средљевизантиско] умет­ ности била хоризонталним појасима подељена на

rорље небеске сфере и доље зоне које илуструју

догађаје и личности земаљске цркве. По том прин­ ципу декорисане су све наше велике цркве XIV века и по том принципу стављана је небеска ли­ тургија у калоту куполе, око Христа Пантократора.

Делимично се и распоред фресака У Марковом манастиру држи општег правила. у главнОМ

кубету је попрсје Пантократора, У пандатифи:ма

су јеванђелисти, у највишим зонама и на CBOД~­ вима сликани су велики празници. Све до на]­ ниже зоне садржина фресака У Марковом мана­ стиру поклапа се са распоредом жив опис а У оста­ лим црквама из друге половине XIV века. Несла­ гаље почиље са небескоМ литургиј ом У призем­ ном појасу.12 Који су разлози навели .мајсторе Марковог манастира да небеску лиТУРГИЈУ скину из "небеске зоне" куполе на земљу? ЧИНИ ми се

да ће на то питање дати одговор ближе ynоређе­ ље фресака прве зоне са текстОМ Живота св. Василија Новог.

у тексту Живота св. Василија Новог, п~ издаљу

Стојана Новаковића, У глави CVII, опИСУЈе се шта се десило "кад се завршило з б ориште грешних "~ . господ је, прича се, затворИО врата оног светог града сео на престо и заповедио да се пред љега

донес'е сва "схватљива" (?'''ШО"1:6~, intelligibi1is) и

небеска одежда, коју су одиста пред љим поло­ жили. Позвани су свети који су од руке господље,

сваки појединачно, примили чинове и части. Прва --~2 Ов; неслагаље не долази сасвИJIII изненада. Већ у Леснову, У ниши ђаконикона, појављује се Христо У са-: косу с омофором, дакле христос архиепиС:В:ОП ус прво] зони, само У споредној апсидИ, до:в: у МаркоВОМ манастиру прелази У главну. 18 Живот св. Василија Новог, ed. Ст. нова:в:овиh, споменик СКА ХХIХ, Београд, 1895, 104 sqq. -

80-

је добила Богородица венац и одећу, багрен ицу царску и разна одела, сваке врсте и боје. Као што се види, апOI~РИф описује примање венца сасвим прем~ обичаЈУ виза~тиског церемонијала ; то је доБИЈање "согопае tnump halis". 14 "у СVIП и CIX глави наставља се опис исте церемоније: Христос дели венце, престоле и одећу апостолима, венце и одећу осталим свецима. У СХ глави описуј е се лепота цркве небеског ЈерусаЛИl\1а по којој јуре ~рас~и младиhи као ђакони. До овог места текст је оБЈашњавао порекло дворске одеће на лично­ стима прве зоне. Од овог места текст описуј е на­ сликане призоре. Кад су младиhи (анђел и) на­

ставља се у ех глави, све припремили пови~аше' "Благослови, Владико". Христос седе ~a npec'l'o ~

позва све ."одабране" у цркву његове славе да служе. Тај Христ~с на престолу, одевен у царску одећу, насликан Је на источном делу северног зида.t 5 И тада, описује се у истој глави, Богоро­

дица иза~е из пребогатог стана своје славе и стаде ,,0 деснузу свога сина", одевена божанско м оде­ ћом са B~HцeM који јој је даровао син. Тачно она­

ко како Је приказана на фресци. 16 Без сваке сум­ ље, Богор~дица царица пред Христом царем схваћена Је као невеста из 44 псалма, што је веn

приметио и детаљно прокоментарисао проф. Мир­ и:овић. Исти, изгледа у XIV веку попула рни, сти­ хови о Б?городици царици цитирају се и у

ДушаН:ОВОЈ повељи Хиландару, из године 14

Nordstr om,

С.

О.,

1953, 85.

Ravenn astudie n,

15 Мирковиh

-

Татиh,

18 Мирковиh

-

Татиh, о. с., сл.

1348,17

Stockho lm,

с., сл. 38. Анђели ч ва и иза пр~стола Христовог стојео. сасвим пропи у ~ ремони зала као ostiarii или silentia rii према cfr. Nord t 7? ц с., 87.

s rom, ().

CXV~;IMi~~oS~h, п'

'.

оза~љузе

.

се

F., Monum enta

38.

serbica. Viennae , 1858,

ам иконографски мотив "Претста царица"

у

сликарству тек у

Apyroj

половини

XIV

~:~ay. уУ ~a~:BOM ':'Iанасткиру, 3ауму, Минхенском псал, . анаси]у у

Текстови

и

фреске

6

остуру

-81-

итд.

Крај СХ главе

се

сасвим

поклапа

са

фрескама

дице, прве зоне у храму и припрати. После Богоро ­ светле ли апосто ) службу (на су прича се, дошли обни и ћи неизрецивом светлошhу и сви препод фреске у праведни. Почетак СХ! главе описује је, прича Господ ију. литург у олтару, саму небеск

службу. се у апокрифу, сишао с престола да обави су му Херувими и серафими, летеhи, служ:или око су и стаЈал ~ чинов ки певајући; остали анђеос в?­ ~нђели Једни су док , певали су олтара ... сви

чаНИЈа ДИЛИ, други су им одговарали. Као наЈсве вход.18 и Велик је ан церемонија литургије наслик

вог ма­ Стефанеску је приметио у "входу" Марко

Међу уче­ настира једну занимљиву појединост. нас.лика­ олтара сницима поворке која излази из ни

и

су

kеље

-

они

епископи,

носе

путир,

крст

и

Јеван­

епископи иако по литургиским прописима • 1(1

') олтара; приликом входа не излазе из

..оваЈ

дета:љ

смаЊУЈУ показује како се у небеској хијераРХИЈИ земаљски чинови

-

тек

иза

анђела

свештеника

је Велики, и анђела ђакона сликају се св. Васили оци. Пр>:­ ни цркве св. Јован 3латоусти и остали

чешће, које се описује на крају

CXI гл~ве, - ОДВОЈено

НИЈе сце­

илустровано у доњој зони, већ је стављено тек у нама Богородичиног ака'гиста Христа прво­ изнад тачно а, треfiи појас фресак у посебсастав у ипак али входа, из еника свешт . ног циклуса мука Христових. а св .. ЖИТИЈ текста у Непрекинута веза измеђ ~а фреса и С?СП дО СVП главе од Василија Новог, покаЗ~Је у првој зони Марковог манастира, Јасно две

основне

чињенице:

фресака претставља

прво,

небеску

да

цели

~оњи

ПОЈас

ЛИТУРГИЈУ у цркви

у прин­ НОВОГ Јерусалима, и друго: да су личности Христ?с чевским оделима светитељи којима је и ~ОЈИ даровао дворске чинове И дворску одећУ идеЈе о· е Сличн ији. литург ој небеск твују присус Татиh, о. с., сл. 34-37. D., L'Шustrаtiоn des Liturgie s dans l'art; 19 Stefane scu, de Byzanc e et de l'Orient , Bruxell es, 1936, 74-75. 18 Мирковиn

-

Ј.

~

82-

небеском двору, о Богородици -

царици и свети­

тељима дворанима постојале су у хришfiанској литератури и уметности од краја V века. у су­ штини, мозаици најнижег појаса у равенском Сан

Аполинаре Нуово тумаче идеју, веома сличну са­

Држини фресака прве Зоне у Марковом мана­ стиру.20

Следеhа глава СХII у Житију показује да се

саДржина првог појаса фресака у Марковом мана­ стиру не закључује са ПОВОрком светитеља у принчевским оделима. Писац апокрифа наставља: по том изађоше из цркве сви свети и све кћери

Новог Јерусалима и заједно са Христом одоше у

пала ту Сиона у којој су биле постављене трпезе

за апостоле, ПРОРOI{е, светитеље и за сваки лик светих према ЊИХОвом броју. И ова гозба у палати

Сиона илустрована је у МаРКОIЮМ манастиру, иако

се она ~икако не СПомиње у стручној литератури.

На краЈУ пасуса о живопису припрате проф. Мир­ "У полукуг ластом своду Припрате, горе у врху је КОвић само са неколико речи описује слепо кубе:

слика Господа Исуса Христа као пантократора.

Христос седи на кугли и благосиља обема рукама. ОКО Спасит~ља свуда унаоколо је круг анђела".21 Сцена Је, међутим, знатно компликованија. Пре свега, у калоти није Пантократор на кугли, већ Христос Сигниран као '11 iYt'n60'тaTo~ .015 ()ЕоБ Т""

1 ,

22 Х

лоуоv .:.оrpщ .

ристос као инкарнација Речи и Муд-

рости приказан је како седи на дуги; под ногама су му престоли. Око Христа, у прстену, насликани су херувими, анђели и цар Соломон са Свитком у

руци на коме пише: "Премудрост сазида себи КУћу И Nогdstгбm дајуhи разне варијанте тумачења

Р~вен~ких ПОворки закључује "dass таn sie sich ат hI..mmllsc hen Hofe vorsteIl en muss", о. С., 83. Татиh, о. с., 72. 21 Мирковић l; - ct. Ф. Гра­ !! О теолошком значењу r) 'unоаТЩJ 10

НИ,n' Одговори охридског архиеПископа Димитрија хома­

ТИЈана. Светосавски зборник књ. 2, СКА, Пос. изд. ' књ. СХХУ, Београд 1939, 177. -

83-

и отеса седам стубова ... " (Приче Соломонове, 9,

1_2).23 Око прстена са анђелима и Соломоиом на­

сликано је девет хорова (патријарси, ђакони, же­ не, монаси итд.). Хорови захватају западну, с.евер­ ну и јужну страну, а на источној насликана Је ве­

лика трпеза коју чувају два анђела. На трпези стоје патена с хлебом и путир с вином. Изнад тр­ пезе је натпис, у три реда, скоро потпуно уништен.

На левом крају другог реда може се читати: И

ПОС"" свОЕ Q"&... СреЋОМ исти натпис, добро очу2~ ван, налази се у кабларском 1-1 икољу, он тамо,

према читању проф. Петковиhа, гласи: ЦЈИМЬ.

QE'IE

~M4: ПQИДf'ГЕ

11

И 'ГQШОУЮ­

Л\ДЕ'ГЕ МОИ ХАЕ&. И ПОСА4 ,вОЕ

QdRИ '''3\1BAIO Н4 '14шt! Ilже •••

Текст је узет из Прича соломонових (9, 3_5).25 На источном и западном зиду; испод трпе­

зе и хорова, иасликани су млади светитељи У бо­

гатиМ одећама, искиh.еним биссром; они. уздигну­ тих глава и испружених руку посматраЈУ призор изнад њих. Код тројице могу се читати натписи:

св. Филимон, испод хора светих ђакона, и испод трпезе лево св. Мануил и св. Савељ и иза њих сЈ.!­ гурно св. Исмаил, пошто се сва тројица праЗНУЈУ заједнички

17

јуна.

.

Садржина СХIl главе Живота св. ВаСИЛИЈа

Новог тачно се наставља са фреском ,трпезе. у по­

четном пасусу који сам навео ОПИС~Је се како су светитељи после небеске ЛИТУРГИ]е позв~ни "на гозбу. За трпезама они су јели ,~бесмртн~ Јела и

опијали се "неким божанскиМ пИ]анст~ом . ДYXOB~ ном изменом мен.. али су се испуњава]~hИ се пре­

мудрошhу и благодати скривених таЈНИ духов­ них. 26 Текст апокрифа који се и иначе често осла--~ис је на грчком: [{ ZОФ!А ... и Петковиh, В. Р., Старинар 1911 (1914), 183-184. 25 При читаљу ових испремештаних стихова I10М