Тријаде : Беседе у одбрану свештених тиховатеља

CA БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Е.Е. ФОТИЈА, ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ

Свети Григорије Палама

ТРИЈАДЕ Беседе у одбрану свештених тиховатеља

Едиција СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ 6 Наслов

С

изворника:

Сгедогу

етлеског

Сесшринства

изворника

Тројеручице

ирсвод -

The Triads

Редактори

E d i t c d vvith an I n t r o d u c t i o n

превода u

by John Mcycndorf

Епископ

монах

Давид

далматински Перовић

Prefacc by Jaroslav Pelikan

Консултовани FpriTopLou

топ

]1аХаџа,

Шибеник

Palamas

изворници u 'Уттс-р

(-ЗшсаАтчкт),

xQ>v

прсчоди: Lepcoc

1

цоихаСбхтм ,

1982.

ИСТИНА

Св. Григоии Палама ТриадБ!

Београд - Ш и б е н и к

в заидиту с в л 1 д е н н о б е з м о л в с т у к ) 1 ц и х , М о с к в а 1 9 8 2 .

2008

ФотиЈе

УВОД Духовни и умни див православне Византије - св. Григорије П а л а м а - м о н а х , а р х и е п и с к о п и ист а к н у т и б о г о с л о в , в е ћ и н у свога ж и в о т а п о с в е т и о j e б о г о с л о в с к о ј р а с п р а в и о о с н о в н о ј и с т и н и : Ж и в о г а Bo га je м о г у ћ е познати кроз л и ч н о искуство, јер je и Он С а м п р о ж и в е о Свој ж и в о т с а ч о в е к о м . међу

Девет р а с п р а в а које j e

Палама

1338.

-

и

1341.

године

написао

У одбрану

из-

свештено-

тиховатеља - П а л а м и н и с а в р е м е н и ц и , а л и и к а с н и је генерације,

сматрају његовим најзначајнијим де-

л о м . Будући да су оне ш т а м п а н е у три групе од no три књиге (беседе), како би најпре побиле у с м е н о учење, a затим и писмене п о л е м и к е калабријског философа

Варлаама,

често

се

називају

Тријадама.

Г р ч к и т е р м и н исихија ( „ т и х о в а њ е " ) се м о ж е н а ћ и у м о н а ш к о ј л и т е р а т у р и ч е т в р т о г а в е к а , где о н у п у ћ у ј е на начин живота отшелника, посвећених созерцању и непрекидној молитви. Такви м о н а с и су в е к о в и м а били

познати

к а о исихасти.

В а р л а а м je оповргавао

исправност њихових духовних подвига и исказа о доживљавању божанског присуства. П а л а м а je устао у њихову одбрану. П о д у ж и о д л о м ц и из Тријада, п р е в е д е н и х и обј а в љ е н и х у овој к њ и з и , у в о д е ч и т а о ц а

у саму сушти-

ну религијског искуства х р и ш ћ а н с к о г Истока.

5

Јоваи

Увод

Мајендорф

ње м о л и т в е " , п и ш е он, „ п р е ц и з н о се м о ж е о п и с а т и као

Исихастичко предање

уобичајено стање н е п о м у ћ е н о г м и р а . О н о д о в и с и н а Усамљенички живот у египатским или палестинским

пустињама представља првобитни

облик

појмљиве с т в а р н о с т и у з н о с и ум који љуби м у д р о с т и ко4

ји je и с т и н с к и продуховљен н а ј с н а ж н и ј о м љубављу" . Према

х р и ш ћ а н с к о г м о н а ш т в а . Већ у четвртом веку свети

Евагрију,

непрекидна

„молитва ума"

А н т о н и ј е усваја т а к а в н а ч и н ж и в о т а , т е с е он, n o р е -

и л и „ у м н а " м о л и т в а ј е с т е циљ, садржај и о п р а в д а њ е

ч и м а писца његовог житија, светог Атанасија Вели-

т и х о в а т е љ с к о г н а ч и н а ж и в о т а , и он га в и д и „ п р и р о д -

ког, с м а т р а з а ч е т н и к о м м о н а ш т в а , с о б з и р о м д а j e

н и м " за човеков ум. Човек у м о л и т в и постаје истин-

постао узор свим каснијим о т ш е л н и ц и м а . Појава on-

ски он, и то к р о з п о н о в н о в а с п о с т а в љ а њ е и с п р а в н о г

штежитељног монаштва

и п р и р о д н о г о д н о с а са Б о г о м .

са

његовим утемељивачем

5

с в е т и м П а х о м и ј е м , који j e у Е г и п т у о с н о в а о п р в е о р -

С а в р е м е н а и с т о р и ј а j e п о к а з а л а д а j e Евагрије-

г а н и з о в а н е м о н а ш к е з а ј е д н и ц е , н ије с п р е ч и л а даљи

во у ч е њ е о м о л и т в и у с т в а р и б и о и з р а з п о с е б н е о р и г е -

развој отшелништва, као ни истовремено постојање

нистичке метафизике, засноване на неоплатонизму,

о п ш т е ж и ћ а и о т ш е л н и к а на х р и ш ћ а н с к о м И с т о к у у

која j e „ у м " с м а т р а л а п р и р о д н о б о ж а н с к и м , који j e

р а н о х р и ш ћ а н с к о м и средњевековном периоду.

п р в о б и т н о п о с т о ј а о к а о н е м а т е р и ј а л а н , т е стога сада-

Од самога почетка историје монаштва т е р м и н

ш њ и м а т е р и ј а л н и свет н и ј е н и ш т а д р у г о д о п о с л е д и -

исихасша j e у п у ћ и в а о н а „ и с п о с н и к а " и л и о т ш е л н и -

ц а пада . Евагрије j e з а п р а в о због свога о р и г е н и з м а

ка.

појављује у

био чак и ф о р м а л н о осуђен на Васељенском сабору

( ч е т в р т и в е к ) , светога Г р и г о р и ј а

553. године. Ипак, његови списи о молитви изузетно

Нисијског , к а о и у ц а р с к о м з а к о н о д а в с т в у које гово-

су п о п у л а р н и , р а с п р о с т р а њ е н и , и о н и су се в е о м а ч е -

ри о п о л о ж а ј у м о н а х а .

сто п о ј а в љ и в а л и под п с е у д о н и м и м а ,

Он се з а ј е д н о

с п и с и м а Евагрија 2

1

са т е р м и н о м

исихија

3

6

н а р о ч и т о под

О д свих р а н и х учитеља м о н а ш к е духовности,

п с е у д о н и м о м светога Н и л а Синајског. T o м е ђ у т и м ,

Евагрије П о н т и ј с к и je боље од свих д е ф и н и с а о осн ов-

не значи да су и ч и т а о ц и заступали његове м е т а ф и -

но учење о м о л и т в и , које ће н а д а х њ и в а т и и с и х а с т е

зичке претпоставке. Источно духовно предање поче-

п о т о њ и х векова. П р е м а Евагријевом м и ш љ е њ у , м о л и т в а j e „најузвишеније у м н о д е л а њ е " , д е л а т н о с т „својствена достојанству у м а " , „ у з н о ш е њ е у м а Богу". „Ста-

4

Evagrius,

5

Rer.mon., M i g n e , PG 4 0 , c o l . 1 2 5 3 B .

2

ln inscr. psalm., M i g n e PG 4 4 , col. 4 5 6 C ; e d . W. J a e g e r ( L e i d e n , стр. 44. ' J u s t i n i a n , Nov. 5, 3; e d . R. S c h o e l l a n d G. K r o l l , с т р . 3 2 . 6

Praktikos.

Chapters

on

Ргауег,

прев.

J.E.

Bamberger

0 Е в а г р и ј у и њ е г о в о м у т и ц а ј у , в и д е т и I. H a u s h c r r , , , L ' H e s y c h a s m e ,

ctudc 1

The

(Spencer, Mass: Cistercian Publications, 1970), стр. 63, 69. de

spiritualite",

in

Orienialia

Christiana

Periodica

22

(1956):

5-40

(укључујући раније и значајне студије од истог аутора). 1962),

6

0 о в о м е п о с е б н о п о г л е д а т и к о д A. G u i l l a u m o n t , Les Kephalaia Gnostica

d'Evagre

le

Pontique

et

l'histoire

de

Гorigenisme

chez

les

Syriens

(Pariš,

1962).

7

Јован

Мајендорф

Увод

ло je Евагријеву у м н у молитву да разумева и практи-

чежњиво срце, она овладава свим човековим у д о в и м а

кује у к о н т е к с т у х р и с т о ц е н т р и ч н е д у х о в н о с т и . „Ум"

и м и с л и м а . Ј е р , у срцу о б и т а в а у м , a у њ е м у су све

je престао да се супротставља материји, будући да je

д у ш е в н е м и с л и . Сва д о б р а о б и т а в а ј у у срцу. Из тога

х р и ш ћ а н с к о м о н а ш т в о у п о т п у н о с т и п р и х в а т и л о са-

р а з л о г а б л а г о д а т п р о ж и м а све у д о в е тела" .

8

му чињеницу Оваплоћења. Тако je „умна молитва",

Код с в е т о г М а к а р и ј а , ц и љ и с м и с а о м о л и т в е

к о ј о м с е Евагрије о б р а ћ а о Б о ж а н с т в у , које j e о н р а з -

није д о в о ђ е њ е у м а у н е п о с т о ј а њ е , н е г о п р е о б р а ж е њ е

умевао у неоплатонистичком и спиритуализованом

целокупне л и ч н о с т и - душе и тела - кроз присуство

с м и с л у , п о с т а л а „Исусова м о л и т в а " .

о в а п л о ћ е н о г Бога, п о ј м љ и в о г „ с м и р е н о м с р ц у " . Поред изузетних личности

У к а с н о м ч е т в р т о м веку, на п о м е н у т и р а з в о ј

монаха и мона-

исихастичке духовности у правцу христоцентризма

ш к и х з а ј е д н и ц а које с у о с т а л е в е р н е п р а в о с л а в н о м

увелико су утицали списи једног непознатог аутора,

хришћанству,

у

периоду

ранохришћанског

мона-

који j e к о р и с т и о и м е светог М а к а р и ј а Великог. С п и с и

ш т в а п о ј а в и л е су се и р а з н е с е к т е . И з в е с н е струје

светог М а к а р и ј а , н а које с е П а л а м а в е о м а ч е с т о п о -

м о н а ш к е духовности свесно су супротстављале лич-

зива, п р и л и з н о с е р а з л и к у ј у о д Е в а г р и ј е в о г н е о п л а т о -

но р е л и г и ј с к о и с к у с т в о и с в е т о т а ј и н с к у ј е р а р х и ј с к у

нистичког интелектуализма: Ц е н т а р човекове свести

структуру Ц р к в е . У т о м погледу je од великог значаја

и б о ж а н с к о г п р и с у с т в а у ч о в е к у није „ум", н е г о „ср-

б и о т а к о з в а н и м е с а л и ј а н с к и п о к р е т , који j e п о р и ц а о

ц е " . П р и т о м е , с в е т и М а к а р и ј е к о р и с т и р е ч и које с у

н е о п х о д н о с т К р ш т е њ а и о с т а л и х с в е т и х Тајни, о д б и -

б л и ж е ј е з и к у П с а л а м а ( и јудејској а н т р о п о л о г и ј и у о п -

јао потребу за социјалном о д г о в о р н о ш ћ у и прихва-

7

ште), него неоплатонизму . У х р и ш ћ а н с т в у човек и м а

тао само х а р и з м а т и ч н е вође, што се противило већ

и с к у с т в о б л а г о д а т и Божје, он п и ш е и у в е р а в а се да je

устаљеним у ч е њ и м а и пастирској служби епископа

Господ с л а д а к ( П с . 34, 9). О в о и с к у с т в о ј е с т е д и н а м и ч -

и с в е ш т е н и к а . У п е р и о д у С р е д њ е г а века, м е с а л и ј а н и ,

ка с и л а Духа која се у свој својој п у н о ћ и пројављује у

т а к о ђ е познати као „евхити" или „богумили" (или

срцу. Д е ц а с в е т л о с т и , у ч и т е љ и Н о в о г а З а в е т а у Духу

„ к а т а р и " н а З а п а д у ) п р о п о в е д а л и с у д у а л и с т и ч к е иде-

С в е т о м е , н е м а ј у н и ш т а да н а у ч е од људи: њих „учи

је утемељене на манихејству.

Бог" ( И с . 54, 13. Ј н . 6, 4 5 ) . С а м а б л а г о д а т исписује за-

Овом аутору се покушаји појединих савреме-

к о н е Духа у њ е г о в о м срцу... У с т в а р и , „срце je госпо^

них научника да списе Такозваног-Макарија прогла-

д а р и Ц а р ц е л о г а т е л а , т е к а д а б л а г о д а т п р о ж м е бого-

се месалијанским, чине п р и л и ч н о неуверљиви. s

7

О у л о з и с р ц а у р а н о х р и ш ћ а н с к о ј д у х о в н о с т и , в и д е т и к о д Л. Guillaumont,

,,Lc C o e u r c h e z les s p i r i t u e l s g r e c s a Г е р о ц и е a n c i e n n e " , у т е к с т у cordis

2288.

8

affcctus", Dictionnaire dc spiiitualite

14,

15

(Pariš,

1952),

col.

„ С о г et 2281-

0

Ме-

Нот. 1 5 , 2 0 , M i g n e , P G 3 4 , col. 5 8 9 А В ; e d . H . D o r r i c s ( Б е р л и н , 1 9 6 4 ) ,

стр. 139. 9

0 месалнјаиском т у м а ч е 1 ћ у Макарија, видети код

Uberlieferung

des

messalianischen

Makarius-Schriften

другачије с т а н о в и ш т е видети код Ј.

Meyendor(f,

Н. D o r r i e s , Die

(Leipzig,

1941);

„Messalianism or 9

Јован

Мајендирф

Увоу

ђутим, познато je да проблем могуће повезаности

у основи веома једноставна, али и в е о м а т е ш к а вежба

м е с а л и ј а н с т в а и н е к и х о г р а н а к а и с и х а з м а није нов

„држања у м а у срцу", „смештања" Исусовог И м е н а у

- и с а м В а р л а а м К а л а б р и ј с к и je о п т у ж и в а о в и з а н т и ј -

њ е г а - б у д у ћ и д а с е И м е Божје п о и с т о в е ћ у ј е с а п р и с у -

ске исихасте, његове с а в р е м е н и к е за месалијанство.

ством Саме Божанске Личности - или „усклађивања

И з г л е д а да je он с в а к у т в р д њ у о с т в а р н о м и с в е с н о м

И м е н а И с у с о в о г с а ч о в е к о в и м д и с а њ е м " (свети Ј о в а н

богоискуству у ствари с м а т р а о месалијанском. Па-

Лествичник). Она je такође добила један облик н е п р е -

л а м а j e без и к а к в и х т е ш к о ћ а , с а и з у з е т н о м л а к о ћ о м

к и д н о г у м н о г понављања кратке р е ч е н и ц е : „Господе

показао да православне исихасте нису имале ништа

И с у с е Х р и с т е , С и н е Божји, п о м и л у ј м е г р е ш н о г " .

заједничко ни са антисветотајинством месалијанаца,

Д у х о в н о с т у с р е д с р е ђ е н а на Молишву Исусу,

Ko­

нити са њиховом посебном тврдњом да телесним очи-

ja и м а своје к о р е н е у о т ш е л н и ш т в у , у с т а л и л а се не

м а гледају Божју с у ш т и н у . М е ђ у т и м , о н није н е г и р а о

с а м о у о п ш т е ж и т е љ н и м м а н а с т и р и м а , него и м е ђ у

то да je и з в е с т а н к о н т а к т м е с а л и ј а н с к е и п р а в о с л а в -

л а и ц и м а . Њ е н а ј е д н о с т а в н о с т и н е п о с р е д н о с т , усред-

н о - м о н а ш к е с р е д и н е био и т е к а к о могућ, што ћ е м о

с р е ђ е н о с т н а с у ш т и н с к и с а д р ж а ј х р и ш ћ а н с к е в е р е , во-

ми видети у даљем тексту.

д и л а j e д о т а к в о г л и ч н о г б о г о и с к у с т в а , д а без њега, n o

У с в а к о м случају, и с т о р и ј с к и з н а ч а ј и у т и ц а ј с п и с а Т а к о з в а н о г - М а к а р и ј а није б и о у п р о м о в и с а њ у

р е ч и м а светог С и м е о н а Н о в о г Б о г о с л о в а ( 9 4 9 - 1 0 2 2 ) , и с т и н с к о х р и ш ћ а н с т в о н е б и м о г л о д а постоји.

јеретичкогмесалијанства, негоу поновномусмерава-

У п е р и о д у к а с н о г т р и н а е с т о г века, п о ј е д и н е

њу евагријевског мистичког предања п р е м а више хри-

п и с а н е „методе" м о л и т в е Исусу т а к о ђ е су претпоста-

стоцентричном и светотајинском разумевању моли-

вљале и п о с е б н у т е х н и к у д и с а њ а , ч и м е j e ова м о л и -

тве. Т а к о су в е л и к и у ч и т е љ и Молишве Исусу и л и „ м о -

тва п о в е з а н а и с а ф и з и о л о ш к о м с т р а н о м

литве срца" у н а р е д н и м в е к о в и м а били свети Дијадох

ж и в о т а - у д и с а њ е м ваздуха. Н е п р о с в е ћ е н и људи су

Ф о т и ч к и ( п е т и век) и свети Ј о в а н Л е с т в и ч н и к ( 5 8 0 -

ч е с т о п о г р е ш н о р а з у м е в а л и т а ч н о з н а ч е њ е о в е тех-

6 5 0 год.), који су у с у ш т и н и н а с т а в и л и и с и х а с т и ч к о

н и к е , која с е у п о р е ђ и в а л а с а ј о г о м , т е с у j e ж е с т о к о

п р е д а њ е и то у б и б л и ј с к о м и с у ш т и н с к о м с м и с л у , у

н а п а д а л и . М е ђ у т а к в и м а je био и В а р л а а м . О в и м смо

складу са г р ч к и м с в е т о о т а ч к и м учењем. anti-Messalianism? Festschrift Johannc.s

A

Fresh

Ouasten,

ed.

Look P.

at t h e

Granfield

Macarian and

J.J.

10

Била je то

Problem",

Jungmann

Купакоп.

(Munster

Најпозиатија

Филокалија,

коју je

и

најутицајнија објавио

свети

збирка Никодим

У току je објављивање к о м п л е т н о г издаља

списа

о

Агиорит

исихазму

т в и , a с х о д н о т о м е , и на х р и с т о ц е н т р и ч н о с т в а с ц е л о г

1782.

јесте

године.

на е н г л е с к о м језику,

The

Philokalia 1 , п р е в . G . E . H . P a l m e r , Р . S h e r r a r d , К . W a r e ( L o n d o n : F a b e r W

о б ј а с н и л и и г л а в н е т е м е П а л а м и н и х Tpujaga, у с р е д с р е ђ е н е на о д р е ђ и в а њ е улоге људског тела у м о л и човековог живота.

VVestf., 1 9 7 4 ) , с т р . 5 8 5 - 5 9 0 . 10

човековог

a n d Faber, 1979). К р а ћ и преглед и с и х а з м а п р е П а л а м е , видети код Ј. Meyendorff,

St.

Сгедогу

Palamas

and

Orthodox

Spiritualily

(Crestvvood,

N . Y : St. V l a d i m i r ' s S e m i n a r y P r e s s , 1 9 7 4 ) , с т р . 7 - 7 1 . 11

Joetui

Увосј

Мајендирф

образовали својеврсну духовну заједницу утемељену

Житије светога Григорија Паламе

н а м о л и т в и . Убрзо j e ова з а ј е д н и ц а п о с г а л а п о з н а т а Свети Г р и г о р и ј е П а л а м а j e р о ђен

1296. године у Цариграду, у

п л е м и ћ к о ј п о р о д и ц и , б л и с к о ј цар у А н д р о н и к у II. О н j e к а о с е д м о г о д и ш њ и д е ч а к о с т а о без оца, а л и je уз цареву финансијску подршку наставио са својим школовањем. Уобичајени

византијски

11

школски

програм je обухватао детаљно проу ч а в а њ е А р и с т о т е л о в е Лошке, у чему се Григорије посебно истицао. У д в а д е с е т о ј г о д и н и ж и в о т а он одлучује да се з а м о н а ш и , и на и с т и корак наговара и остале чланове своје п о р о д и ц е - мајку, д в а б р а т а и две сестре. Григорије с е з а п у т и о н а Свету Г о р у и то у н а ј с т а р и ј и и најудаљенији а т о н с к и м а н а с т и р , В е л и к у Л а в р у светог А т а н а с и ј а . И з в е с н о в р е м е je

к а о о т ш е л н и к ж и в е о у с к и т у Глосија, т а к о ђ е н а

Светој Гори. O K O 1 3 2 5 . г о д и н е н а п а д и Т у р а к а н а Атонско полуострво су п р и м о р а л и м н о г е м о н а х е да напусте Свету Гору. Григорије са н е к о л и ц и н о м п р и ј а т е љ а н а ш а о je у т о ч и ш т е у Солуну, где су сви о н и з а ј е д н о "Житије

светога

Григорија

Паламе je

познато

углавпом

на

основу

у Солуну, те п и с ц и , н е п р и ј а т е љ с к и р а с п о л о ж е н и п р е м а П а л а м и , повезују н е к е о д њ е г о в и х ( т а д а ш њ и х ) а к тивности са „богумилима", или са већ с п о м е н у т о м с е к т о м „ м е с а л и ј а н а ц а " . Стога ћ е м о м и у д а љ е м тексту п о к а з а т и д а j e П а л а м а н е с у м љ и в о одбијао у ч е њ е ове с е к т е . 0 П а л а м и н о ј п р е д а н о с т и П р а в о с л а в љ у најбоље говори ч и њ е н и ц а да je он у т р и д е с е т о ј г о д и н и ж и в о т а б и о р у к о п о л о ж е н за с в е ш т е н и к а ( 1 3 2 6 . год.). Он je тада заједно с а ј о ш н е к о л и ц и н о м м о н а х а , с л е д у ј у ћ и п р е д а њ у и с и х а з м а , ж и в е о у и с п о с н и ц и б л и з у Верије. A ж и в е о je у својој и с п о с н и ц и у п р а ж њ а в а ј у ћ и н е п р е к и д н е м о л и т в е Исусу, a с а с т а ј а о се са о с т а л о м б р а т и јом с у б о т о м и н е д е љ о м на л и т у р г и ј с к о м Сабрању. Год и н е 1 3 3 1 , Г р и г о р и ј е се в р а т и о на Свету Гору, и то у и с п о с н и ц у с в е т о г а Саве, н е д а л е к о о д свога м а т и ч н о г м а н а с т и р а -- Свете Л а в р е . У з н а п р е д о в а в ш и у овој делатности, Григорије почиње да п и ш е књиге на р а з н е д у х о в н е т е м е , к а о и р а з н а ж и т и ј а . Убрзо ( 1 3 3 5 - 1 3 3 6 ) je постао игуман манастира Есфигмена. Он затим ступа у арену богословских, е к л и с и о л о ш к и х и полит и ч к и х р а с п р а в а , које ћ е о б е л е ж и т и о с т а т а к њ е г о в о г живота.

П р и с в е м у т о м е о н остаје в е р а н с в о ј и м ду-

ховним и богословским убеђењима. Расправа између Паламе и грчко-италијанског

Encomion, к о ј е г j e с а с т а в и о љ е г о в п р и ј а т е љ и у ч е н и к Ф и л о т е ј К о к и н о с ,

„ ф и л о с о ф а " Варлаама Калабријског започела je кроз

патријарх

дискусију

студију

цариградски,

видети

a n d Nevv Y o r k :

код

Ј.

Migne,

PG

Meyendorff,

151, A

Study

cols.

551-656.

Потпуиију

of Cregotj Palamas

(London

F a i t h P r e s s a n d St. V l a d i m i r ' s S e m i n a r y P r e s s , 2'"' e d . ,

о

проблему

латинског

додатка

Fulh>quc

(,,Дух Свети и с х о д и од Оца u од Сина") и з в о р н о м тек-

1974), стр. 28-113. 12

13

Јован

Увос)

Мајенцорф

сту С и м в о л а в е р е . Т а к о je за В а р л а а м а - који j e , к а о и

В а р л а а м , који je н а п у с т и о Византију и о к о н ч а о сво-

П а л а м а , б р а н и о г р ч к о с т а н о в и ш т е - ова т е м а п р е д с т а -

јс д а н е у Италији, о с у ђ е н je на два ц а р и г р а д с к а Сабо-

вљала један дијалектички доказ, заснован на библиј-

pa, о д р ж а н а

с к и м и светоотачким тврдњама, будући да je свако

иошто j e П а л а м а заиста у с п е о д а о б р а н и и с и х а с т е , о н

н е п о с р е д н о з н а њ е о Богу, о о д н о с и м а м е ђ у Л и ч н о с т и -

иакон и з н е н а д н е с м р т и ц а р а А н д р о н и к а III (1341), би-

TOKOM

ј у н а и ј у л а 1 3 4 1 . године. М е ђ у т и м ,

ма СветеТројице, неприступачнољудском уму. Насу-

иа увучен у а ф е р у која се ј а в и л а као п о с л е д и ц а г р а ђ а н -

прот њему, П а л а м а je богословљу приступао не с а м о

( ког рата. Влада, чији ч л а н je био и п а т р и ј а р х Ј о в а н

као п р е м а појмовној вежби заснованој на „откриве-

Калекас, о т п у с т и л а са д в о р а најзначајнију п о л и т и ч -

н и м п р е м и с а м а " , него превасходно као п р е м а изразу

ку личност, в е л и к о г д о м е с т и к а Ј о в а н а К а н т а к у з и н а

истинског х р и ш ћ а н с к о г опита. К о р и с т е ћ и исте ари-

п р и с т а л и ц у и н т е л е к т у а л а ц а који су п р в о б и т н о ш т и -

стотеловске т е р м и н е као и његов противник, П а л а м а

гили В а р л а а м а , а л и који je на крају п р е ш а о на с т р а н у

je н а с т о ј а о на т о м е да се б о т о с л о в с к и м д и с к у р с о м о

м о н а х а . П а л а м а , који j e био К а н т а к у з и н о в пријатељ

Светој Т р о ј и ц и м о ж е д о ћ и до аподиктичких (a не са-

ii и с т о м и ш љ е н и к , о с у ђ е н je и у т а м н и ч е н , д о к ј е п а т р и -

мо до дијалекШичких)

нас м о г у д о в е -

јарх д а в а о п о д р ш к у њ е г о в и м б о г о с л о в с к и м п р о т и в н и -

сти до Саме Истине. Ток ове р а с п р а в е п о д с т а к а о je

ц и м а , н а р о ч и т о Григорију Акиндину. A овај je, попут

неке историчаре да њу упореде са р а с п р а в а м а изме-

Варлаама, критиковао не с а м о основу исихастичке

ђу номиналиста и реалиста на тадашњем латинском

духовности, него и П а л а м и н е б о г о с л о в с к е и с к а з е : Ако

Западу, у п р к о с т о м е што je њихов контекст и карак-

je Бог а п с о л у т н о т р а н с ц е н д е н т а н , али се м о ж е „дожи-

з а к љ у ч а к а који

тер био потпуно другачији. В а р л а а м j e п р е з и р а о с в а к и п р и г о в о р к а л у ђ е р а , Ko­ je je он иначе видео као интелектуално н е к в а л и ф и к о в а н е ф а н а т и к е . Када j e В а р л а а м п о к у ш а о д а с а з н а н е ш т о в и ш е о и с и х а с т и ч к и м м е т о д а м а м о л и т в е (која je б и л а о с н о в а „ и с к у с т в а " на које су се о н и п о з и в а ли), он се ј о ш в и ш е ш о к и р а о тврдњом да се људско т е л о , a н е с а м о у м , м о г у п р е о б р а з и т и б о ж а н с к о м свет л о ш ћ у , и т а к о д о п р и н е т и б о г о п о з н а њ у . Т а к о , ова р а с п р а в а ниј е п о д с т а к л а с а м о П а л а м у д а н а п и ш е Тријаде,

в е ћ je у д и с к у с и ј у у в у к л а ц е л о к у п н о т а д а ш њ е

друштво и Цркву.

14

вети" и „видети" кроз нестворено и стварно присуство, онда м о ж е м о г о в о р и т и и о п о т п у н о т р а н с ц е н д е н т н о ј божанској „суштини" и о нествореним, али откривеним

„енергијама".

Управо ову п о з н а т у д и с т и н к ц и ј у

Акиндин je о д б и о да п р и х в а т и : За њега je Бог и с т о в е т а н с а Њ е г о в о м с у ш т и н о м , т е j e в и ђ е њ е Бога, у к о л и к о га прихватимо као могуће, представљало или виђење с а м е б о ж а н с к е с у ш т и н е , и л и њ е н и х створених пројава. Н и к а к в е с т в а р н е д и с т и н к ц и ј е у н е с т в о р е н о м бож а н с к о м Б и ћ у н и с у м о г л а п о с т а т и појмљиве. Г р а ђ а н с к и р а т j e о к о н ч а н К а н т а к у з и н о в о м поб е д о м 1347. године, и то њ е г о в и м к р у н и с а њ е м за

15

Јовап

Увоу

Мајепдорф

с у в л а д а р а , који ћ е д е л и т и в л а с т с а з а к о н и т и м н а следником Ј о в а н о м V Палеологом. Ha новим сабо-

Григорије П а л а м а к а н о н и з о в а н j e

1368.

године

одлуком цариградског Сабора, к о м е je председавао

р и м а , о д р ж а н и м збот н а п а д а ф и л о с о ф а и и с т о р и -

п а т р и ј а р х Ф и л о т е ј . Њ е г о в е м о ш т и се и д а н а с чувају у

ч а р а Н и к и ф о р а Г р и г о р а с а , који j e п о д р ж а в а о А к и н -

('.аборној ц р к в и у С о л у н у .

диново становиште, године 1347, a н а р о ч и т о 1351, подржано je

Паламино

богословље.

Године

1347.

„Тријаде" у одбрану свештених исихаста

Григорије П а л а м а je изабран за а р х и е п и с к о п а солунског. Њ е г о в а с а б р а ћ а и у ч е н и ц и И с и д о р , Калист и

У п р к о с ч и њ е н и ц и да су Тријаде н а п и с а н е к а о по-

Филотеј Кокинос, смењивали су се један за другим

мсмички

на патријарашком трону. Победа исихазма, израже-

К а л а б р и ј с к о г , он и с т о в р е м е н о п р е д с т а в љ а и г л а в н о

спис

усмерен

против

ставова

Варлаама

на не само у Паламиној м о н а ш к о ј духовности, него

сведочанство садржаја и смисла х р и ш ћ а н с к о г опита.

и у њ е г о в о м б о г о с л о в љ у , у т и ц а л а je на ц е л о к у п н о и с -

11исац н и к а д а о њ е м у не г о в о р и к а о о и с к љ у ч и в о вла-

точно Православље, како у Византији, тако и ш и р о м

("1'итом и с к у с т в у . О н н е п р е д с т а в љ а н и к а к а в о б л и к

источне Европе. Генерација ових духовних ревните-

сзо геријског м и с т и ц и з м а , н е г о у п р а в о с у п р о т н о . Њ е -

ља заузела je в о д е ћ е положаје и т и м е увелико допри-

гова н а м е р а j e д а в а с п о с т а в и о б ј е к т и в н у б о г о с л о в с к у

нела опстанку православног хришћанства у тешком

о с н о в у к а к о б и п о д р ж а о своју б р а ћ у , м о н а х е - и с и х а -

периоду О т о м а н с к е владавине на Балкану и на сред-

t те, у њ и х о в о м р а з у м е в а њ у м о л и т в е и у њ и х о в о м т р а -

њ е м Истоку. Духовно завештање и с и х а з м а т а к о ђ е се

i а њ у за п р и з н а т и м ц и љ е м : о б о ж е њ е м и л и тсосисом

п р е н е л о и у Русију.

човека у Христу. П а л а м и н а п р е в а с х о д н а брига била

Григорије П а л а м а ј е г о д и н у д а н а (1354-1355) про-

j e д а п о к а ж е д а овај ц и љ није р е з е р в и с а н с а м о з а и з о -

в е о у М а л о ј Азији к а о т у р с к и з а р о б љ е н и к ; н а и м е , п р е

л о в а н е „ м и с т и к е " , н е г о да j e , у с т в а р и , и с т о в е т а н са

т о г а његов б р о д j e н а путу и з м е ђ у С о л у н а и п р е с т о -

с а м о м х р и ш ћ а н с к о м в е р о м , т е j e стога д о с т у п а н с в и -

н и ц е заробљен.

12

Заробљеништва спасли су га Срби,

м а који к р ш т е њ е м постају ч л а н о в и Ц р к в е . П о р е д то-

н а к о н ч е г а се он в р а т и о у своје е п и с к о п с к о с е д и ш т е ,

га, он je т в р д и о да се и в а с ц е л о г р ч к о п а т р и с т и ч к о

где се и у п о к о ј и о 1 3 5 9 . године. 12

13

п р е д а њ е м о ж е с а г л е д а т и к а о ј е д н а п о т в р д а тога ч о в е -

О о в о м е в и д е т и с а в р е м е н у с г у д и ј у A. P h i l i p p i d i s - B r a t , ,,La c a p t i v i t e

d e P a l a m a s c h e z l e s T u r c s : d o s s i e r e t c o m m e n t a i r e " , Travaux e t mcmoires, Centre

de.

recherche

d'histoire

et civilisation

byzantincs

7

(Pariš,

1979),

стр.

ковог назначења. У д е т а љ н о м п р е д г о в о р у м о м е издању о р и г и н а л н о г г р ч к о г текста Тријада, п о к у ш а о с а м да о п и ш е м о к о л -

109-221. " Видети покушај да се д а т у м П а л а м и н о г р о ђ е њ а п о м е р и за 1357. r.

1978), стр. 150-153. М е ђ у т и м , веродостпјпији je api-умент за 1359. као

к о д H.V. В е у е г , , , E i n e C h r o n o l o g i e d e r L e b e n s g e s c h i c h t e d e s N i k o p h o r o s

г о д и н у њ е г о в о г р о ђ е љ а , н а в е д е н у Ф и л о т е ј е в о м Encomion ( П а л а м а с е

Gregoras",

упокојио у 63 години, н а к о н дванаест и no г о д и н а е п и с к о п с т в о в а њ а ) .

16

Jahrbuch

der

Osterreichischen

Byzantinistik

27

(Band,

Wien,

17

Јоваи

Увод

Мајеидорф

ности и хронологију првих сусрета П а л а м е и Варлаа14

ка ( и з о с т а в љ а ј у ћ и алузије на г л е д а њ е у п у п а к , итд.)

Њ и х о в а п р е п и с к а je, к а к о с м о в е ћ в и д е л и , п о ч е -

u

објавио

троделне

ла 1336. г о д и н е , и п р в о б и т н о се т и ц а л а п р о б л е м а „апо-

l)

молитви

и

диктичког"

ма.

или

„дијалектичког"

богопознања.

0

расправе:

светлости

0

зшња.

стицању мудрости, Друга

Паламина

Ток

шријада, н а п и с а н а за в р е м е В а р л а а м о в о г п у т о в а њ а у

р а с п р а в е j e у б р з о н а в е о В а р л а а м а д а критикује с а м и

Авињон 1 3 3 9 . г о д и н е , где j e о н б е з у с п е ш н о з а г о в а р а о

п о ј а м „духовног з н а њ а " који су д а л и м о н а с и , те да са

јединство Ц р к в е са п а п о м Б е н е д и к т о м XII, предста-

п о с е б н о м п а к о ш ћ у н а п а д а њ и х о в м е т о д м о л и т в е , који

нља о п о в р г а в а њ е п о м е н у т и х с п и с а к а л а б р и ј с к о г ф и -

je п о д р а з у м е в а о и у ч е с т в о в а њ е тела у н е п р е к и д н о м

л о с о ф а , с а д и р е к т н и м н а в о д и м а и з њих.

у п р а ж њ а в а њ у м о л и т в е Исусу, a п о т о м и у с а м о ј с т в а р -

По п о в р а т к у у Ц а р и г р а д , с у о ч и в ш и се са т а д а в е ћ

н о с т и з а ј е д н и ц е са Б о г о м . У п о ј е д и н и м с п и с и м а овај

јавним полемикама са поштованим руководитељем

калабријски ф и л о с о ф употребљава понижавајуће тер-

атонског м о н а ш т в а , В а р л а а м je објавио нови спис

м и н е : М о н а с и су „људи-чија се д у ш а - н а л а з и у п у п к у "

под

{омфалопсихи), ј е р о н и , следујући п о у к а м а п и с ц а п о -

ж у ј у ћ и своје п р о т и в н и к е з а п р о п о в е д а њ е у ч е њ а о в е

пут Н и к и ф о р а И с и х а с т е , с а б и р а ј у п а ж њ у с п у ш т а њ е м

ф о р м а л н о о с у ђ е н е с е к т е . Kao ш т о с м о в е ћ в и д е л и ,

насловом

Против

месалијанаца,

отворено

опту-

очију „на ц е н т а р њ и х о в о г т е л а " ; о н и д а к л е ч и н е т о д а

м е с а л и ј а н ц и и л и богумили су т в р д и л и да о н и у м о -

б и с е у с р е д с р е д и л и н а м о л и т в у . В а р л а а м j e п о р е д тога

литву, с в о ј и м ф и з и ч к и м о ч и м а с о з е р ц а в а ј у с а м у су-

т в р д и о д а j e с в е т о в н о о б р а з о в а њ е , и л и „усвајање м у -

ш т и н у Божју. To je у с л о в и л о т е м у Tpehe, и п о с л е д њ е ,

дрости" услов за истинско богопознање.

Паламине

П а л а м а je

своју

прву тријаду

тријаде,

у

којој

се

аргументи углавном

свештених

б а з и р а ј у на р а з л и к о в а њ у б о ж а н с к е суштине и енерги-

исихасша п о ч е о д а п и ш е н а о с н о в у с о п с т в е н и х д и с к у -

je. П о б и ј а ј у ћ и с в а к и утицај м е с а л и ј а н а ц а , а л и п о д р -

сија с а В а р л а а м о м , и п о ј е д и н и х у с м е н и х ф и л о с о ф -

ж а в а ј у ћ и п о т п у н у с т в а р н о с т о п ш т е њ а са Б о г о м , a не

с к и х р а с п р а в а . В а р л а а м о в о и м е се не с п о м и њ е у Пр-

само

вој uipujagu. С у о ч и в ш и се са и н д и р е к т н о м к р и т и к о м ,

о нествореним божанским енергијама.

Уодбрану

В а р л а а м j e у м е к ш а о н е к е о д својих о ш т р и ј и х к р и т и 14

1-L;

Hesychasm:

Ј.

Meyendorff, Texte

critique,

Gregoire

traduction

Palamas. et

notes

Defense

des

(Louvain,

2'"'

блтодаћу,

П а л а м а развија учење

Ова р а с п р а в а с е о к о н ч а л а т а к о ш т о с у ц е л о к у п н а

Theological

and

Social

Problcms

hesychastes.

ed.,

1973),

I,

о б ј а в љ е н е у Byzantine

године п о д р ж а л и Паламу. В а р л а а м пак, отпутовао je у Италију.

Variorum

R e p r i n t s , 1 9 7 4 ) и о с а в р е м е њ е н а х р о н и к а к о д R . E . Sinkevvicz, ,,A n e w Calabrian

and

Gregory

Palamas",

The

с к и м Томосом), a з а т и м и ц а р и г р а д с к и С а б о р 1 3 4 1 .

(London:

видети т а к о ђ е и моје р а н и ј е студије, Historical,

saints

i n t e r p r e t a t i o n f o r t h e first e p i s o d e i n t h e c o n t r o v e r s y b e t w e e n B a r l a a m the

створеном

атонска м о н а ш к а заједница (такозваним светогорEd.

Introduction, стр.

са

Journal

of Theological

Studies,

Са с и г у р н о ш ћ у м о ж е м о р е ћ и да je у Тријадама у потпуности изражена истинска порука средњове-

XXXI, 2, 1980, 489-500. 18

19

Јован

Мајсндорф

Увоц

ковног византијског исихазма, с м и с а о о н о г а ш т о се TOKOM

уопште,

суштински

н а з и в а паламизмом. П о ш т о се

свога ж и в о т а Григорије с у о ч и о са в е л и к и м п о -

л и т и ч к и м т е ш к о ћ а м а и п р о т и в н и ц и м а попут Акиндина и Г р и г о р а с а , он je у г л а в н о м п и с а о с п и с е у о б л и к у богословскихпосланица или дужихрасправа.

15

Њего-

во богословље je в р е м е н о м губило ту полемичност, али га незнатне промене нису учиниле другачијим од б о г о с л о в љ а и з л о ж е н о г у Тријадама. М е ђ у т и м , н е м о г у ћ е j e у п о т п у н о с т и с х в а т и т и л и ч н о с т с в е т о г а Григорија П а л а м е без ч и т а њ а њ е г о в и х беседа, ш е з д е с е т и ј е д н е на броју, и з г о в о р е н и м у в р е м е његовог а р х и е п и с к о п о в а њ а у Солуну. У њ и м а се он не о т к р и в а к а о п о л е м и ч а р и л и б о г о с л о в који с е б а в и п р о у ч а в а њ е м р а з н и х п о ј м о в а , в е ћ к а о п р и с т у п а ч а н п а с т и р , који

п г д о с т а ц и ове к њ и ж е в н о с т и л е ж е у п р е о п ш и р н о с т и u и о н а в љ а њ и м а , a то м о ж е да одбије с а в р е м е н о г ч и i а о ц а . У п о р е ђ е њ у са њ е г о в и м с а в р е м е н и ц и м а , П а л а м а због т а к в и х н е д о с т а т а к а н о с и м а њ у к р и в и ц у ј е р je он, као и в е ћ и н а м о н а ш к и х п и с а ц а , м а њ е о п т е р е 1

вештачком в е р н о ш ћ у д р е в н и м књижевним моде-

ii4i

ш ш а . И п а к , у Тријадама и м а м н о г о п о н а в љ а њ а , која ioor с а м о г п о л е м и ч н о г к а р а к т е р а овог в и ш е т о м н о г д с л а н и с у н е о п х о д н а , т е с м о с м а т р а л и д а њ и х о в и м из(к г а в љ а њ е м (из н а ш е верзије и н т е г р а л н о г т е к с т а ) н е IK'MO

нанети већу штету (оригиналној, интегралној

перзији). Овај п р е в о д je о р г а н и з о в а н о к о г л а в н и х т е м а , о к о ј и м а ћ е м о сада р е ћ и п о н е к у р е ч .

се б р и н е за д у х о в н о и д р у ш т в е н о б л а г о с т а њ е свога

Философија и спасење

с т а д а . Ова с т р а н а њ е г о в е л и ч н о с т и ј е д н а к о о т к р и в а његово аутентично х р и ш ћ а н с к о искуство, као што то ч и н е и његове богословске р а с п р а в е са В а р л а а м о м , Акиндином или Н и к и ф о р о м Григорасом.

л е ћ и да н а п р а в и м о приступачно издање П а л а м и н и х списа, ми представљамо превод оних одломака из које

најбоље

представљају

Једна

од

најзначајнијих

визано н а да

i у х р и ш ћ а н с к о богословље и духовност и з р а ж а в а н и

Ограничени р а с п о л о ж и в и м простором, али же-

Тријада,

карактеристика

i ијског с р е д њ о в е к о в н о г х р и ш ћ а н с т в а ј е с т е

основу

његовог

у ч е њ а и њ е г о в е д у х о в н о с т и . Са д р у г е с т р а н е , с в а к о ко

а н т и ч к и м ф и л о с о ф с к и м категоријама.

16

За разлику

од њ и х о в и х л а т и н с к и х с а в р е м е н и к а , који су у д в а н а е с т о м веку, к р о з л а т и н с к е п р е в о д е с а а р а п с к о г , „ о т к р и л и " г р ч к у ф и л о с о ф и ј у , В и з а н т и н ц и н и к а д а н и с у за"

О

овој

теми

у

послелње

време

пишу

многобројни

аутори,

али

je упознат са стилом византијске средњовековне књи-

кеома р а з л и ч и т и х и п о н е к а д контрадикто[)них ставова; видети, мпр.

жевности ће се сложити са констатацијом да највећи

l.P.

Medvedev,

Podskalsky, 15

К о м п л е т н а з б и р к а П а л а м и н и х б о г о с л о в с к и х списа, п р и п р е м а Р.

Chrestou 1 9 6 6 ; vol. П . X. 20

(cf.

Palama

Syngrammata,

Thessaloniki,

vol.

1,

1962;

vol.

2,

3, 1970). У д а љ и м н а п о м е н а м а je овај н а с л о в с к р а ћ е н као

Vizantiisky

Theologie

und

Cumanizm Philosophic

14-15, in

20

(Leningrad, (Munchen,

Byzanz

1976); 1977);

G. R.E,

Sinkevvicz, , , T h e d o c t r i n e o f t h e k n o v v l e d g e o f God i n r h e e a r l y w r i t i n g s of

Barlaam

the

Calabrian:,

Mcdiaeval

Studies

XL1V,

1982,

181-242.

О б ј е к т и в н о и п р и с т у п а ч н о о б ј а ш н , е н . е в и д е т и к о д D . M . N i c o l , Church and

Society

in

the

Last

Centuries

of Byzantium.

The

Birkbeck

Lectures,

1977

( N e w Yorlу) који j e њ е н а о д г о в а р а ј у ћ а х р а н а . 27

1 7 7 0 , t r p . 4 6 3 ; eii.

и.а г р ч к и х ф и л о с о ф а . З а i b e r a , п р о у ч а в а н > е п р и р о д е т р е б а д а п р е р а с т е

и с т р а ж и м о извор овог цитата. 26

оргаиима телп,

п р п м е р у н у т р а ш љ е око које " и и д п " n p t r Божји у стварању, и л и у псто-

1,26.

1. K o p . 1, 2 0 .

21

(ннр.

11.4). У п р о ц е с у д у х о в и о г с а з р е и а љ а

чијом п о м о ћ и he о н а о п а ж а т и и п р е п о з н а в а т и Божју т в о р е в и н у -— на

Р и м . 1, 2 2 .

21 22

om. in Cant.

.•ivina м о р а д а р а з в и ј е с п о с о б н о с т и а и а л о г н е

1. K o p . 2, 4.

" Ш. 2, 1 3 . 19

Духовна чула: значајна т е м а за светоотачку духовност, к о н а ч н о

и р о и з а ш л а и з т у м а ч е њ а Пссмс nag Пссмама,

л и ч а њ е Бога, који п р и п а д а ј у с а м о Њ е м у , п р и п и с у ј у т в а р и .

,H

П о с т . 4, 7. (LXX). Ц и т а т с с и а е т а в љ а : "гријех je на и р а т и м а "

м

к о г а б и ћ а . О с н о в н и грех и д о л а т р и ј е састоји се у т о м е да се с л а в а и ве-

16

природпог света

п \ i к а д у х о в и о м позпан>у, n a г у т в р д и л и д а с е с а м о н а т а ј п а ч и н м о ж е -

в о т п и м култним к и п о в и м а обитава ииша или божаиска душа.

,,Ј

и

По П а л а м и п о м миш;вељу, В а р л а а м и љегиве п р и с т а л и ц е ематрп-

iii ty да je научно п о з н а в а љ е (пре него с о з е р ц а њ е )

Он овде н а п а д а п а г а н с к у идолатрију, a н а р о ч и io идеју да у б е ж и -

13

као лека у Li.11

11 ! . 1 5 - 1 6 , u у с в о м е Д р у г о м п н с м у В а р л а а м у ( C o i s l . 1 0 0 , f. 9 8 ) .

d e и остаје Сиедржитељ, без о б з и р а н а сва п о г р е ш н а м и ш љ е њ а . 12

Предаљем).

'"' П а л а м а о в д е к о р и с т и с л ш с у з м и ј с к о г м е с а

Веома je важио П а л а м и н о прнзнаље показано овде да on отворе-

" To није н а т п р и р о д н и д а р , j e p и н е о б л а г о д а п е н и ум м о ж е да д о -

iio и р и х в а т а л е г и т и м н о с т ф и л о с о ф и ј е и п р и р о д н и х н а у к а , а л и у ogio-

i егне т а к в о знап.е. О д е љ а к 19, i де П а л а м а ф н л о с о ф и ј у "док je природ-

варајућим Јраницама.

Палама

није

некакав

мрачњак,

и

он

не

жели

да

с п р е ч и х р и ш ћ а н е д а к о р и с т е свој, Б о г о м и м д а н и , ум, з а и с т р а ж и в а њ е и р а з у м е в а њ е с т в о р е н о г п о р е т к а . Он о в д е п р и г о в а р а о и и м а који п р е и а глашавају м о г у ћ н о с т и л,удског у м а и а р о г а н т н о п о р и ч у а у т е н т и ч н о с т т р е з в е н о у м п о г о п и т а . Дар разума сам je no себи исираваи, али очигледно п о д л о ж а п изопачењу (као код демона, неких паганских ф и л о г о ф а и ј е р е т и к а ) . П а л а м а т а к о ђ е н а г л а ш а в а да г в е т о в и е н а у к е м о г у да IIOMOI'-

na" назива даром Божјим. 38 39 10

29

( ког света. " Нот. X L 1 . 14 ( P G 3 6 , 4 4 8 С ) . 42

56

паганска философија

Д а п . 13, 19.

" 2. K o p . 1 2 , г

" 'Јн.

Ј к . 3, 1 5 . И

1. Т и м . 3, 7. " С п о љ а ш њ а (č^.iOcr) ф и л о с о ф и ј а " je и з р а з који О ц и

2-4.

•'" 1. K o p . 2, 6.

спекулацијом и науком. 28

1. K o p . 1, 2 6 .

често употребљавају када говоре о п а г а и с к и м ф и л о е о ф и м а грчко-рим-

ну м и р ј а н и м а , али да o n e нису обавезујуће за м о н а х е . У случају о о г о п о знања (циљ аскетског живота), непосредно искуство има предност пад

2. K o p . 1, 12.

,f

пије п о т п у н о л и ш е п а и с т и н е ,

али

te

1,29.

' 1. K o p . 1 , 1 8 .

57

Свети

Гршорије

Апофатичко

Пшшма

бошсловљс

као

иозишивио

искусшви

Б. АПОФАТИЧКО БОГОСЛОВЉЕ

и з в е с н и х м о н а х а чија у ч е њ а не прихватају, те да су

KAO ПОУЗДАНО ИСКУСТВО

'.аписалиречи својихучитеља да би их лакше обмануui и убедили.

4

П р е м а њ и х о в о м казивању, у ч и т е љ и их

i а в е т о в а х у да ce п о т п у н о о д р е к н у Светог П и с м а к а о 1 .iii. Т р е ћ е п и т а њ е Сада м и j e ј а с н и ј е , о ч е , з б о г чега о н и м а који оп-

печег злог, и да ce с а м о м о л и т в и п о с в е т е . Ј е р , у п р а в о м о л и т в а о д а г н а в а з л е духове који c e м е ш а ј у с а с а м и м

тужују и с и х а с т е н е д о с т а ј е н е с а м о з н а њ е које д о л а -

човековим б и ћ е м . Р е к о ш е и то да су ти м о н а с и разбук-

з и о д д е л а , в е ћ и з н а њ е које п р о и з и л а з и и з ж и в о т н о г

).)них чула, у с х и ћ е н и и и с п у њ е н и о с е ћ а њ е м р а д о с т и ,

и с к у с т в а , a које je с а м о no с е б и с и г у р н о и н е п о б и т н о ; о н и а п с о л у т н о одбијају да чују ч а к и р е ч и О т а ц а . " У п у ш т а ј у ћ и ce у о н о ш т о није видјео, и у з а л у д н а д и 1

м а ј у ћ и c e т ј е л е с н и м у м о м с в о ј и м " , описује и х а п о с т о л . Т о л и к о с у c e у д а љ и л н о д п р а в о г а пута д а н и с у ј е д н о д у ш н и ч а к ни када криво сведоче о Светитељим а . Тако, г о в о р е ћ и о просветљењу, они под њ и м подр а з у м е в а ј у с в а к о п р о с в е т љ е њ е које чула п р и м е к а о

ii да п р и т о м њ и х о в е д у ш е остају н е п р о м е њ е н е . Они ииде ч у л н о о п а з и в у светлост и д р ж е да je б е л а боја '.нак б о ж а н с к о г , a п л а м е н о г ж у т и л а - з н а к злог.

5

Они пишу да тако говоре њихови учитељи, a при I'OM т в р д е да све то п о т и ч е од д е м о н и з о в а н о с т и , те a к о и м c e н е к о н а б и л о који н а ч и н у с п р о т и в и , о н и м у узвраћају да je то знак о с т р а ш ћ е н о с т и , што je опет показатељ прелести.

6

О н и у в е л и к о п р е к о р е в а ј у своје н е -

обману, истовремено тврдећи да ce свако божанско

пријатеље; у с п и с и м а п о д р а ж а в а ј у м н о г е л у к а в о с т и

просветљење м о ж е чулима о п а з и т и . Они опет тврде

1мије и њ е н е з а м к е , и п о б и ј а ј у ћ и с е б е на р а з н е н а ч и -

даje свако старозаветно просветљење Јевреја и њихо-

ме, к о р и с т е c e м н о г и м с п л е т к а м а , a с о п с т в е н е р е ч и

вих пророка пре Христовог доласка само символич-

гумаче на различите и противречне начине. Л и ш е н и

н о ; а л и з а т о п р о с в е т љ е њ е на Т а в о р с к о ј Гори у в р е м е

чврстине и једноставности истине, они лако скрећу

С п а с и т е љ е в о г п р е о б р а ж е њ а , с и л а з а к Духа С в е т о г а и

у крајности. П о с р а м љ е н и судом сопствене савести

с л и ч н е појаве, м о ж е б и т и ј а с н о о п а ж е н о ч у л и м а .

они, попут Адама, т р а ж е да ce сакрију иза м н о ш т в а

2

По

њ и х о в о м м и ш љ е њ у , з н а њ е j e ј е д и н о п р о с в е т љ е њ е Ko­

с ложених, загонетних и двосмислених речи, различи-

j e п р е в а з и л а з и чула, т е r a п р о г л а ш а в а ј у ц и љ е м с в а к о г

тога з н а ч е њ а . З а т о те, о ч е , м о л и м , д а и з л о ж и ш н а ш е

с о з е р ц а њ а , у з в и ш е н и ј и м и о д с а м е Божје с в е т л о с т и .

мишљење о њиховим ставовима.

Укратко ћу вам описати шта су чули од извесних људи.

3

М о л и м вас д а и м а т е с т р п љ е њ а и д а у в е к и м а -

те на у м у да тиховатељи никада ништа слично нису г о в о р и л и . Н е м о г у д а п о в е р у ј е м д а с у т а к о н е ш т о чул и о д н а ш е б р а ћ е . Кажу д а с у c e и з д а в а л и з а у ч е н и к е 58

l . i i i . 4. Н е с а м о а н ђ е о с к и , него и људски у м , п р е в а з и л а з и себе, т е п о б е д о м н а д с т р а с т и м а постаје а н г е л о п о д о -

59

Сжти

Гршорије

Аиофаишчко

Палама

7

8

бан. Он ћ е , исто т а к о , досегнути ту светлост и удостојити се натприродног боговиђења, не сагледавајући б о ж а н с к у суштину, него Бога, п р о ј а в о м која п р и л и ч и Богу и која je д о с т у п н а с а м о м е уму. Taj ч о в е к з а и с т а в и д и , не на о д р е ч а н н а ч и н - ј е р он з а и с т а н е ш т о види - н е г о на н а ч и н који je н а д о д р е ч а н , б у д у ћ и да Бог не с а м о да п р е в а з и л а з и з н а њ е , него je и н а д н е с п о з н а 9

јан ; с а м а Њ е г о в а п р о ј а в а j e т а к о ђ е п р а в а б о ж а н с к а н е о б и ч н а тајна, ј е р б о г о в и д н е п р о ј а в е , чак и с и м в о личне,

због своје

недостижности

остају н е п о ј м и в е .

О н е се у с т в а р и пројављују с х о д н о п о р е т к у који није с р а з м е р а н н и б о ж а н с к о ј н и људској п р и р о д и , ј е р у п о ређењу са нашим узрастом оне нас превазилазе, тако д а н е постоји и м е које б и и х м о г л о о п и с а т и н а одговарајући начин. Ha то je Б о г у к а з а о када je на Манојево 7

питање: " К а к о ти je и м е " , одговорио: "Чудноје"

10

. Но

ово в и ђ е њ е , и а к о н е п о ј м и в о и н е и м е н и в о , није с а м и м т и м б и л о м а њ е ч у д е с н о . М е ђ у т и м , и а к о j e в и ђ е њ е над о д р е ч н о , р е ч и к о ј и м а с е о н о о б ј а ш њ а в а з а о с т а ј у у одн о с у н а тај о д р е ч н и пут. Т а к в а о б ј а ш њ е њ а п р о и з и л а з е и з п о р е ђ е њ а и л и аналотија, т е с е з а т о р е ч " к а о " , к о ј о м с е исказује с л и ч н о с т , о д в е ћ ч е с т о појављује; ј е р с а м о в и ђ е њ е н е и з р е ц и в о je, и н е и м е н и в о .

Светитељи

с о з е р ц а в а ј у б о ж а н с к у светлост,

ј е р о н и њу и виде, и к а д а

кроз неизрециву пројаву

усавршитељних озарења примају боготворно опште ње Д у х а Светога - о н и и о д е ћ у свог о б о ж е њ а в и д е , ј е р т а д а б л а г о д а т Л о г о с а испуњује њ и х о в у м с л а в о м

60

u б љ е с к о м н а д л е п о т н е красоте.

11

као

иозитивно

искусшво

Б а ш о н а к о к а к о je и

б о ж а н с т в о Л о т о с а н а гори б о г о п о д о б н о м с в е т л о ш ћ у просветљавало тело, сједињено са Њ и м Самим. "Слав у коју М у j e Отац д а о " , О н j e , n o ј е в а н ђ е о с к о ј р е ч и , п р е д а о п о с л у ш н и м а , ј е р "Он х о ћ е д а и о н и које М у j e д а о буду с а Њ и м гдје j e Он"

12

.

К а к о с е о н д а т о м о ж е т е л е г н о п о с т и ћ и , када и С а м Он, н а к о н в а з н е с е њ а н а н е б е с а , није в и ш е т е л о м при~ с у т а н ? To се н е с у м љ и в о в р ш и на ј е д а н н а д у м а н нач и н , у м о м који п о с т а ј е н а д н е б е с а н , који као да п о с ra­ j e п р а т и л а ц Њ е г а Који с е р а д и н а с в а з н е о н а н е б е с а . Такав ум je и с т о в р е м е н о т а м о тајанствено сједињен са Б о г о м и с о з е р ц а в а н а т п р и р о д н а и н е и с к а з и в а виђења, у испуњености сваким нествореним знањем о вишој светлости. Тада ум више не созерцава чулима о п а з и в е с в е ш т е н е с и м в о л е , н и т и зна з а р а з н о л и к о с т Светог П и с м а , н е г о б и в а у к р а ш е н с т в а р а л а ч к о м и прв о б и т н о м к р а с о т о м , Б о ж ј и м з р а ц и м а осветљен.

13

Ha и с т и н а ч и н и онај који je о т к р и о и т у м а ч и о Јерархију

14

в е л и да су р е д о в и н а т к о с м и ч к и х духова,

ј е р а р х и ј с к и у с т р о ј е н и с а о б р а з н о с в о м е достојанству, испуњени не само п р в о б и т н и м знањем и науком, него и и з в о р н о м с в е т л о ш ћ у сваког о с в е ћ е њ а с в е т л о ш ћ у Свете Т р о ј и ц е . Н е с а м о д а с у о н и ( а н ђ е л и ) п р и ч е с н и ци и с о з е р ц а т е л л т р о ј и ч н е с л а в е , н е г о су и Х р и с т о в е

5 Када

оопклов;«:

ф о т о ф а н и ј е или пројаве светлости, откривене Његов и м у ч е н и ц и м а н а Т а в о р с к о ј Гори.'

5

Удостојени овог

в и ђ е њ а , о н и беху п о с в е ћ е н и у о б о ж у ј у ћ у с в е т л о с т Христову: истински Му се п р и б л и ж и в ш и , они се и непосредно п р и о п ш т и ш е Његовој божанској светло-

61

Свети

Грторије

Апофашичко

Палама

с т и . Збот т о г а j e з н а м е н и т и М а к а р и ј е ову с в е т л о с т назвао "храном наднебесних бића"

16

. Ево шта о т о -

бојоишвж

као

позипшвно

искусшво

нисије к а ж е : " С ј е д и њ е њ е о б о ж е н о г а с а в и ш њ о м свег л о ш ћ у одвија c e п р и заустављању свих д е л а т н о с т и 21

ме каже један други богослов: "Сваки у м н и ред нат-

ума"

к о с м и ч к и х б и ћ а , који н а н е т в а р а н н а ч и н в е л и ч а ову

jep о н и з а в и с е о д д е л а т н о с т и у м а , н е г о т о настаје на-

светлост, представља с а в р ш е н д о к а з Логосовог чове-

п у ш т а њ е м свега п о с т о ј е ћ е г ; м е ђ у т и м , о н о није пуко

кољубља"

17

. A велики Павле, у тренутку невидивих 18

. O n o није р е з у л т а т н е к о г у з р о к а или аналогиЈе,

напуштање.

22

Да je то сједињење п а к п у к о ослобађан>е

и

од а к т и в н о с т и , з а в и с и л о би од нас, и о д н о с и л о би ce на

с а м п о с т а д е н а д н е б е с а н , п р и ч е м у њ е г о в у м није м о -

м е с а л и ј а н с к о у ч е њ е : " П р о д р е т и к о л и к о ж е л и м о д о не-

pao да надиђе небеса п р а к т и ч н и м м е њ а њ е м места.

и с к а з и в и х тајни Б о ж и ј и х " . описује их свети И с а а к

и н а д н е б е с н и х в и ђ е њ а у Христу, б е ш е " о д н е с е н "

2f

.

о з н а ч а в а п о т п у н о д р у г а ч и ј у тајну,

С о з е р ц а њ е о н д а није с а м о н а п у ш т а њ е и о д р и ц а -

п о з н а т у с а м о о н и м а који с у ј е и с к у с и л и . Н е ћ е м о с п о -

ње, н е г о ј е д и н с т в о и о б о ж е њ е које ce т а ј а н с т в е н о и

Ово " о д н о ш е њ е "

м и њ а т и д а и с а м и ч у с м о с в е д о ч е њ е О т а ц а који п р о ђ о -

н е о п и с и в о одвија б л а г о д а ћ у Б о ж ј о м н а к о н о д б а ц и в а -

ше ово искуство, да га не бисмо излагали злоупотре-

ња свега нижег што ce утиснуло у н а ш ум. Или т а ч н и -

б и . Све б и о в о т р е б а л о д а буде д о в о љ н о о н и м а који н е

је, п о ч е в с а у с п о к о ј е њ е м н а к о н с в а к е у м н е а к т и в п о -

верују д а у м н о п р о с в е т љ е њ е , в и д љ и в о о н и м а који с у

сти, које п р е в а з и л а з и н а п у ш т а њ е ; н а и м е , н а п у ш т а њ е

чиста срца, ваистину постоји, и да je о н о потпуно раз-

свега постојећег с а м о je спољашње обележје покоја у

л и ч и т о од знања; штавише, да му м о ж е бити извор.

коме ум пребива. Зато сваки в е р н и к треба да одвоји Бога од свих Њ е гових створења, j e p заустављање сваког у м н о г д е л а њ а

17 ... Н и к о н и к а д а није в и д е о п у н о ћ у о в е б о ж а н с к е к р а с о т е , и зато њу, no р е ч и м а Григорија Н и с и ј с к о г " , н и ч и ј е о к о не м о ж е с а г л е д а т и у п о т п у н о с т и , ч а к и да в е ч н о гледа: О н о н е в и д и ц е л и н у к а к в а ј е с т е , в е ћ с а м о о н о л и к о к о л и к о j e с а м о себе у ч и н и л о п р и ј е м ч и в и м з а с и л у Духа Светога. М е ђ у т и м , к а д а j e у п и т а њ у о в о н е р а з у м е в а њ е , најдивније и н а ј н е о б и ч н и ј е ј е с т е то да а к о н е к и и и м а ј у р а з у м е в а њ е , имају r a н а н е р а з у м љ и в н а ч и н . О н и који виде, у ствари, не знају к а к о м о г у да виде, чују, спознају б у д у п н о с т и л и и с к у с е вечност, j e p j e Дух к о ј и м они виде, н е и с к а з и в .

62

20

Како велики Дио-

и заједница са н е б е с к о м с в е т л о ш ћ у представљају искуство и обожујући крај, о б е ћ а н с а м о о н и м а који су о ч и с т и л и с р ц а и себе о б л а г о д а т и л и . Шта joui могу р е ћ и о т о м сједињењу, када ce с а м о и з а б р а н и у ч е н и ц и удосто21

ј и ш е в и ђ е њ а иступљењем ' , о с л о б о ђ е н и сваког чулног и л и у м н о г о п а ж а њ а , п р и з в а н и к а и с т и н с к о м виђењу, j e p п р е с т а ш е да гледају, те Шрпећи незнање (или пребивајућиустањунезшња—zb

шахш>

ауишхис)

бехуукраше-

ни н а т п р и р о д н и м ч у л и м а ? У наставку н а м е р а в а м о да, а к о Бог даде, п о к а ж е м о да и а к о о н и з а и с т а созерцаваху, њихов о р г а н в и ђ е њ а и п а к н е беху н и чула, н и у м .

63

Свети

Грторије

Апофатичко

Палама

бојословље

као

иозиишвно

искусшво

није, н а к о н у с п о к о ј е њ а у м а и п р е с т а н к а р е ч и и д е л а -

18 Да ли сада схваташ да су боговидеоци причесници н е п о ј м и в о г а Духа, Д у х а Који им з а м е њ у ј е и у м , и о ч и ,

ња, а к о и и м а н е з н а њ а , о н о je н а д з н а њ е . A т а к о je и са п р и м р а к о м ; о н j e н а д с в е т л о с т а н ; и ј о ш , n o речима

21

'

и у ш и , и да б л а г о д а р е ћ и Њ е м у о н и и в и д е и чују и р а з -

в е л и к о г Д и о н и с и ј а , Б о ж ј и д а р о в и у п р а в о се у о в о м

умеју? A K O се свако њихово у м н о д е л а њ е заустави,

з а с л е п љ у ј у ћ е м п р и м р а к у дају С в е т и т е љ и м а .

к а к о о н д а а н ђ е л и и а н г е л о п о д о б н и људи м о г у в и д е т и

С а в р ш е н о б о г о в и ђ е њ е и свега Божјег није п р о с т о

Бога о с и м с и л о м Д у х а С в е т о г а ? З а т о њ и х о в о в и ђ е њ е

п р е с т а н а к а к т и в н о с т и , н е г о т о д а и з н а д њега постоји

није н и о с е ћ а ј , ј е р r a н е п р и м а ј у ч у л и м а , н и т и р а з у м -

о п ш т е њ е са Богом; a о н о je пре д а р и в а њ е и п р и м а њ е

ни доживљај, јер до њега не долазе р а с у ђ и в а њ е м ни

дара, неголи престанак (напуштање) и одрицање. Ме-

з н а њ е м које и з њега п р о и з и л а з и , н е г о н а с т у п а н а к о н

ђ у т и м , ова п р и м а њ а и даривања су неисказива: ако

з а у с т а в љ а њ а с в а к е у м н е а к т и в н о с т и . О н о , стога, није

већ говоримо о њима, ми то м о р а м о чинити помоћу

производ ни маште ни мисли; нити би опет оно било

п р и м е р а и а н а л о г и ј а - не з а т о ш т о се т а к в е с т в а р и

п р е д с т а в а , а л и н и и з в о д д о кога с е д о ш л о у м н и м за-

виде тако, већ зато што се в и ђ е н о другачије не м о ж е п р е д с т а в и т и . О н и д а к л е који без п о б о ж н о с т и п о и м а -

кључивањем (силогистичким аргументима). С друге стране, ум га не стиче с а м о својим а п о ф а -

ју р е ч е н о о н е и с к а з и в и м с т в а р и м а - које се о б а в е з н о

т и ч к и м у з н о ш е њ е м (кроз одрицање). Јер, п р е м а уче-

п р и к а з у ј у п р и м е р и м а , с а м и сво т о н а д м у д р о с н о зна-

њу Отаца, свака б о ж а н с к а заповест и сваки свештени

њ е д р ж е з а лудост. П а б а х а т о г а з е ћ и у м н о бисерје

27

,

з а к о н и м а з а свој ц и љ о ч и ш ћ е н о с р ц е ; с в а к и н а ч и н

н а с т о ј е да, у м е р и м о г у ћ е г , у н и ш т е с в о ј и м р а с п р а в а -

и в и д м о л и т в е з а в р ш а в а с е ч и с т о м молитвом

м а о н е који с у и м r a п о к а з а л и .

2г

'; с в е

ш т о с т р е м и ка О н о м е Који п р е в а з и л а з и све и Који j e о д в о ј е н о д свих, з а у с т а в љ а с е к а д а с е о д с в и х б и ћ а

19

одвоји. М е ђ у т и м , п о г р е ш н о j e р е ћ и д а к о д б о ж а н с т в е -

Kao ш т о с а м ве?1 р е к а о , С в е т и т е љ и и з свог ч о в е -

них заповести не постоји ништа друго о с и м чистоте

кољубља n o м о г у ћ с т в у г о в о р е о н е и с к а з и в о м , н е у п а -

с р ц а . З н а ч и да постоје и м н о г е д р у г е с т в а р и : п о с т о -

дајући у о б м а н у н е п о с в е ћ е н и х којима се чини да

ји з а л о г с т в а р и о б е ћ а н и х у о в о м веку, а л и и р и з н и ц е

после

б у д у ћ е г а в е к а ; в и д љ и в е и п р и ч е с н е п р е к о тог з а л о г а .

н е а к т и в н о с т , a не н а д д е л а т н а н е а к т и в н о с т . И опет,

Исто важи и за молитву: изнад м о л и т в е постоји неис-

т а к в е с т в а р и остају н е и с к а з и в е с а м о м с в о ј о м п р и р о -

к а з и в о б о г о в и ђ е њ е и и с т у п љ е њ е ( е к с т а з а ) , заједно са

дом. Зато велики Дионисије каже да после престан-

неизрецивим тајнама у њему (боговиђењу). Слично

к а а к т и в н о с т и свега с т в о р е н о г , н е п о с т о ј е р е ч и , него

т о м е , изнад остављања за собом свега постојећег, тач-

64

остављања

свега

створеног

наступа

" о д с у с т в о р е ч и " ( а л о г и ј а - безсловије)

28

потпуна

; к а о и то да

65

Ceeiuu

Гријорије

Апофашичко

Палама

ћ е м о се ми "након сваког узлажења сједињавати ra 29

бо1ословл>е

као

ио:тшивно

искусшво

пост и к а д а б и л а р а з у м е в а њ е , н и т и б и р а з у м е в а њ е би-

. Али, у п р к о с тој н е и с к а з и в о с т и , са-

л о а к т и в н о с т чула. Овај " у м н и о с е ћ а ј " j e д р у г а ч и ј и о д

м о о д р и ц а њ е није д о в о љ н о д а б и у м о с п о с о б и л о з а

тога. П р е м а в е л и к о м Д и о н и с и ј у м о ж д а б и r a т р е б а л о

Неисказивим"

достизање натпојмљивих ствари. Коначно, ово одри-

назвати сједињењем (заједницом), a не з н а њ е м . "Тре-

ч у ћ е у з л а ж е њ е с а м о j e в и д п о и м а њ а н а ч е г а ш т о Бог

б а с х в а т и т и " , к а ж е о н , "да н а ш у м и м а и у м н у м о ћ

30

, и оно у себи т а к о ђ е носи икону тог неизобра-

која м у д о з в о љ а в а д а р а с м а т р а у м о п о с т и ж н е с т в а р и ,

зивог в и ђ е њ а (тхеорије) и созерцатељне п у н о ћ е ума;

а л и и с п о с о б н о с т с ј е д и њ е њ а ( з а ј е д н и ц е ) к о ј о м се п р е -

na ипак, одречни ( а п о ф а т и ч к и ) усход с а м no себи, не

вазилази природа у м а и постиже сједињење са о н и м

представља саму ту пуноћу.

што њ е г а п р е в а з и л а з и "

није

М е ђ у т и м , к р о з н а п у ш т а њ е свега у свету, о н и к о -

33

. О н з а т и м к а ж е : "Умне с п о -

с о б н о с т и постају с у в и ш н е , и с т о к а о и чула, к а д а ду-

ји су се а н г е л о п о д о б н о с ј е д и н и л и са с в е т л о ш ћ у , ту

ша б л а г о д а р е ћ и н е п о ј м и в о м јединству и постајањем

светлост прослављају; ј е р , тајанствено сједињени са

боголиком, н е о г р а н и ч е н и м п о р и в о м бива загњурена

с в е т л о ш ћ у , о н и с у њ о м е и п о у ч е н и д а с е о н а n o сво-

у зраке н е п р и с т у п а ч н е светлости невидљивог светло-

joj н а д с у ш т и н с к о с т и р а з л и к у ј е о д с в е г а . Ш т а в и ш е ,

зрачења"

34

. У таквом јединству, no р е ч и м а светог Мак-

о н и који с е у д о с т о ј и ш е д а п р и м е о в у т а ј н у в е р н и м

с и м а : " С в е т и т е љ и се, с а г л е д а в а ј у ћ и с в е т л о с т с к р и в е -

и м у д р и м ухом, о с л о б о ђ е њ е м од свих ствари т а к о ђ е

не и н а д н е и с к а з и в е славе, сами отварају за блажену

могу славити божанску и непојмиву светлост. Они се

чистоту, заједно с а н е б е с к и м с и л а м а "

м е ђ у т и м не могу сјединити са њом и видети je ако претходно не п р и м е н а т п р и р о д н у силу созерцања и очисте себе кроз испуњавање заповести

31

35

.

Д а н и к о н е п о м и с л и д а ови в е л и к а н и о в д е м и с л е на одречност (апофатичност) узлажења. Јер оно je до-

; такође и

с т у п н о с в а к о м е ко ra ж е л и ; и не п р е о б р а ж а в а д у ш у у

ум ако не посвете чистој и невештаственој м о л и т в и .

правцу анђеоског достојанства. Одречно узлажење с ј е д н е с т р а н е , одваја се од м и ш љ е њ а у о д н о с у на оста-

20

ла б и ћ а , но с друге стране оно ne м о ж е с а м о no себи

К а к о о н д а о п и с а т и ову с и л у која н е п о д р а з у м е в а

да осигура јединство са оностраним (заграничним).

н и а к т и в н о с т чула н и р а з у м е в а њ е ? К а к о д р у г а ч и ј е ,

М е ђ у т и м , чистота страсног дела д у ш е кроз бестра-

од

ш ћ е о с л о б а ђ а у м о д с в и х с т в а р и , и м о л и т в о м r a сједи-

свих n p e њега: "Божјим и у м н и м ч у л о м " ( ч у л о у с а н а

њује са б л а г о д а ћ у Светога Духа, те се т о м б л а г о д а ћ у

ако

не

речима

— дух разума)

32

премудрог

Соломона,

мудријег

. Д о д а ј у ћ и ова два п р и д е в а , он свог

слушаоца подстиче да ra не сматра ни чулним дожи-

у м п р и ч е ш ћ у ј е б о ж а н с к о м с в е т л о ш ћ у и постаје а н г е лолик и боголик.

вљајем ни р а з у м е в а њ е м , јер, нити би чулна актив-

66

67

Свеша

Грторџје

Палама

Аиофашичко

21

бтословљс

као

иозипшвно

искуство

c e н е м о л и о д р е ђ е н о м м о л и т в о м , н е г о у стању исту-

З а т о с у О ц и п о с л е в е л и к о г Д и о н и с и ј а ово с т а њ е н а з в а л и " д у х о в н и м чулом"

36

, и з р а з о м који боље и з р а -

п љ е њ а о н бива п р е д а т н е п о ј м и в и м с т в а р н о с т и м а , где ово н е з н а њ е п р е в а з и л а з и знање"

40

.

ж а в а о в о т а ј а н с т в е н о и н е и с к а з и в о с о з е р ц а њ е , када

Taj д у ш е с л а д о с н и п р и з о р , који je у г р а б и о и од-

човек заиста не види ни у м о м нити телом, већ Духом,

н е о у м и з свега и в р а т и о r a ц е л о г с е б и к а о с в е т л о с т и ,

и када зна д а н а н а т п р и р о д а н начин види светлостKo­

светитељ (Павле) je видео као светлост откривења,

ja п р е в а з и л а з и с в а к у с в е т л о с т . Али, у т о м т р е н у т к у

но не откривења чулно опазивих тела; светлост нео-

човек не зна којим о р г а н о м он види ту светлост, нити

граничену висином, дубином, висином и ширином.

м о ж е д а д о к у ч и њ е г о в у п р и р о д у , j e p j e Дух к о ј и м о н в и д и , н е и с л е д и в . T o j e о н о ш т о j e П а в л е р е к а о када j e ч у о н е и с к а з и в е р е ч и и в и д е о н е в и д љ и в е с т в а р и : "Да л и у тијелу, н е з н а м , д а л и и з в а н тијела, н е з н а м , Бог зна."

37

Д р у г и м р е ч и м а , о н није з н а о д а л и с у у м , или

тело, били орган виђења.

О н у о п ш т е није в и д е о н и к а к в у г р а н и ц у и з м е ђ у с е б е с о з е р ц а в а ј у ћ е г и с в е т л о с т и која je с и ј а л а о к о њега; п р е ћ е б и т и д а j e све л и ч и л о н а с у н ц е , б е с к р а ј н о с в е т л и ј е и в е ћ е од в а с е љ е н е , са с т о ј е ћ и м у ц е н т р у у м о м к о ј и j e сав п о с т а о око

41

. Такво р е ц и м о беше његово

виђење.

Такав човек не види чулима, али je његово виђење исто т а к о јасно, или чак јасније од чулног опажања. Он в и д и и с а м о г себе, п р е б и в а ј у ћ е г у иступљењу

38

од

н е и с к а з а н е с л а д о с т и в и ђ е њ а , о д н е ш е н о г н е с а м о из-

22 Зато велики Макарије ту светлост назива бескрајн о м и наднебесном

42

. Н е к о д р у г и опет, о д н а ј с а в р ш е -

над свих ствари и сваке појмовне представе, него и

н и ј и х С в е т и т е љ а , в и д е о j e ц е л у в а с е љ е н у к а о обухва-

и з н а д с а м о г себе.

ћ е н у ј е д н и м з р а к о м овог у м о п о с т и ж н о г с у н ц а , и а к о

П о д у т и ц а ј е м овог и с т у п љ е њ а ( е к с т а з е ) , о н з а б о -

ч а к н и с а м није в и д е о к а к в а j e т а с в е т л о с т с а м а n o

р а в љ а ч а к и на м о л и т в у Богу, о ч е м у je г о в о р и о свети

с е б и у својој п у н о ћ и , н е г о ју je с а г л е д а о у оној м е р и

И с а а к , и м а ј у ћ и за с а с в е д о к а в е л и к о г и б о ж а н с т в е н о г

у којој je м о г а о да je п р и м и

Г р и г о р и ј а : " М о л и т в а j e ч и с т о т а у м а која с а м а у с л е ђ у -

ц а њ е м и н а д у м н и м с ј е д и њ е њ е м с а с в е т л о ш ћ у о н није

ј е з а ј е д н о с а и з у м љ е њ е м н а с т а л и м о д с в е т л о с т и Све-

с п о з н а о њену природу, него je н а у ч и о да она заиста

те Тројице"

за

. Он з а т и м каже: "Упрако je чистота ума

т а с и л а н а о с н о в у које с в е т л о с т Свете Т р о ј и ц е сија

43

. Овим и оваквим созер-

п о с т о ј и , да je н а т п р и р о д н а и н а д с у ш т а , да ce р а з л и к у је од свега о с т а л о г у свету; да je о н а

п р о с т о битије у

за в р е м е молитве... Тада ум превазмлази молитву, те

с о п с т в е н о м с м и с л у , те да у с е б и с а ж и м а све. Свагда

ово с т а њ е н е т р е б а н а з и в а т и м о л и т н о м , мего п о р о д о м

г л е д а т и о в у б е з г р а н и ч н о с т ( а п е ј р о н ) није д а т о н и ч о -

ч и с т е м о л и т в е н и с п о с л а т е С в е т и м Д у х о м . И опет, у м

в е к у појединцу, н и с в и м а љ у д и м а

68

44

.

69

Сваии

Гршорије

Аиофашичко

Палама

Онај к о j e н е в и д и , с х в а т а д а j e с а м в и н о в а н због

богосличље

као

иозишивнО

"божанство", него и "Самобожанство"

47

1^УВ^2-

и "Богонача

н е м о ћ и да види, и то зато што ce п о т п у н и м о ч и ш ћ е -

лије". Иако je то н а л и к о раздељивању и умножавању

њ е м није у п о д о б и о Духу, a не з а т о ш т о ce његово ви-

v ј е д н о м Богу, о н а je п о д ј е д н а к о П р в о б о г , Набог и

ђ е њ е п р е к р а ћ у ј е . Али када д о ђ е д о в и ђ е њ а , п р и м а л а ц

Н а д н а ч е л о . Ова с в е т л о с т ј е ј е д н а у ј е д н о м б о ж а н с т в у ,

врло добро зна да то јесше та светлост, и а к о je баш

i е je т и м е с а м а no с е б и Првобог, Н а д б о г и Надначе-

ј а с н о не в и д и . A он то з н а на о с н о в у р а з л и в а њ а у ње-

л о , с о б з и р о м да je Бог о с н о в а п о с т о ј а њ а тога "божан-

м у б е с т р а с н е р а д о с т и , м и р а који и с п у њ а в а његов у м

ства". Т а к о , у ч и т е љ и Ц р к в е , п р а т е ћ и в е л и к о г Д и о н и -

и н о в е в а т р е н е љ у б а в и п р е м а Богу. С т а л н о п о д с т и -

сија А р е о п а г и т а ,

цан на даље напредовање

, и све више испитујући

д а р о м и с х о д е ћ и м о д Бога. Д а к л е , к а д а j e Гај у п и т а о

созерцавану светлост аналогно богоугодности дела-

Д и о н и с и ј а , к а к о т о д а Бог м о ж е бити н а д б о г о н а ч е -

ња, у з д р ж а њ у од с в е г а другога, р е в н о с т и у м о л и т в и

л а н , он je у с в о м п и с м у о д г о в о р и о : "Уколико под бо-

15

"божанство"

називају обожујућим

и ч е ж њ и ц е л е њ е г о в е д у ш е за Б о г о м , он све в и ш е и

жанством"

ј а с н и ј е с х в а т а н е о г р а н и ч е н о с т в и ђ е н о г а : да о н о јестс

обожујемо, као и да je он н а ч е л о о б о ж е њ а , о н д а је Н а д н а ч е л а н т а к о ђ е и изнад онога

в и ђ е њ е Безграничног. Зато он не сагледава границе

жанством"

сјаја, н е г о све ј а с н и ј е у в и ђ а своју н е п о д о б н о с т з а п р и -

б л а г о д а т н а т ч у л н е с в е т л о с т и Бог. М е ђ у т и м , Б о г с е п о

ј е м те светлости.

п р и р о д и н е п о и с т о в е ћ у ј е с а м о с а т о м благодаћу, ј е р

48

подразумеваш

с т в а р н о с т дара

којим с е

. Т а к о н а с О ц и поучавају д а j e б о ж а н с к а

Он м о ж е не с а м о да п р о с в е т л и и о б о ж и ум, н е г о

и

да

сваку умну суштину створи ни из чега.

23 М е ђ у т и м , о н н е с м а т р а д а в и ђ е њ е кога c e у д о с т о ј и о представља б о ж а н с к у природу. У п р а в о к а о ш т о д у ш а о ж и в о т в о р а в а т е л о - те тај ж и в о т н а з и в а м о " д у ш о м " , с х в а т а ј у ћ и да ce д у ш а која je у н а м а и која о ж и в о т в о р а в а т е л о р а з л и к у ј е од тога ж и в о т а - т а к о и Бог Који о б и т а в а у б о г о н о с н о ј д у ш и у н о с и у њу светлост. О в о јединство Бога-Свеузрочника са достојнима превазил а з и ту светлост. Бог, о с т а ј у ћ и у Себи, сав б о р а в и у нам а Својом н а д с у ш т а с т в е н о м с и л о м , т е н а м предаје н е 4(

Своју природу, в е ћ Своју с о п с т в е н у с л а в у и сјај. ' Ta светлост je божанска, те je Светитељи с п р а в о м н а з и в а ј у " б о ж а н с т в о м " , j e p о н а обожује. Н и ј е т о с а м о

70

71

Свети

Гршорије

1

Аиофатичко

Палама

К о л . 2, 1 8 .

каи

иозишивно

искусшво

д и г м у м и с т и ч к о г и с к у с т в а ( и а п р и м е р с в е т и М а к с и м , Ambig., P G Х С 1 ,

•' Т е о ф а п и ј е у С т а р о м З а в е т у бе.ху с и м в о л и ч и е , a у Н о в о м с т в а р п е

1 0 7 6 В С , 1 1 1 4 C , Cerit. V . 8 5 , P G ХС, 1 3 8 4 D ) . 19

- што с а м о no себи није к о н т р а д и к т о р н о . 1

богословље

В а р л а а м о в о објашњење духовпих активности исихаста погледа-

ln

Cant.

hom.

IV,

PG

XL1V,

833CD,

VII,

ibid.

920BC.

Гршврије

Н и с и ј с к и н а г л а ш а в а д а j e н е и с ц р п и в о с т богови1)еља ф у н к ц и ј а n e с а м о људских oipanH4eiba, nero и трапсцепдептпе п у н о ћ е и неограпичено-

т и : Ep. V И г њ а т и ј у ( e d . S c h i r o , с т р . 3 2 3 - 3 2 4 ) . ' Н е у с п е ш а н покушај п р е в а р е ! У ствари, В а р л а а м каже д а ј е , док je к р а т к о б л о у ч е н и к м о н а х а , п о ж е л е о да усвоји с а м о o n o најбоље из њ и х о в о г у ч е њ а . ( S c h i r o , ibid., с т р . 3 2 2 ) . Т а к о ђ е п р е т п о с т а в љ а м о д а j e

c i n Божје П р н р о д е . 20

П а л а м а овде пгтиче ц е п з р а л н и парадокс х р и ш ћ а н с к о г o n n i a : да

je С в е т и Дух, Који je п р о с т о р в е р н и к о в о г у п у т р а и п в е г ж и в о г а , т а к о ћ е и

д о л а з и л о д о и з в е с п и х н е о м е с а л и ј а и с к и х и з г р е д а , п р е м а к о ј и м а j e Вар-

најнепостижнија, непојмива стварпост. On ce скрива какав јесте. да би

л а а м с п р а в о м заузео критпчки став.

објавио Оца кроз Сина.

'' ibid., с т р . 3 2 3 .

21

l

22

' В а р л а а м , Еп. I I I , П а л а м и (ibid., с т р . 2 8 1 ) .

7

Т а к о з в а н и - Д и о п и с и ј е , de div. nam. 1.5, PG i l i , 5 9 3 B , n Е в а г р и ј е , dc.

o r a r . 1 1 3 , PG LXXIX, 1 1 9 2 D . 8

Moia 9

(или

Кључиа

Његових

Паламина

1.5, PG

III, 593C.

M o p a постојати с в л а ч е њ е у м а (које з а х т е в а ч о в е к о в труд), пека

в р с т а у м п е аскезе, д а б и Б о г , К о ј и п р е в а з и л а з и с в е п о ј м о в е ( и њ и х о в одречни аспект), могао слободно да ce пројави. Не би требало мешати

М и с л и c e n a т а в о р с к у б о ж а н с к у н е с т в о р е н у с в е т л о п , п р о ј а в у СаБога

Dcdiv. nom.,

енершја). идеја,

а п о ф а т и ч к у п р и п р е м у са necai-ледивим д а р о м Божјмм. " Ep. IV (ed. T h e o t o k i , стр. 576). Изгледа да су М е с а л и ј а п ц и веро-

п р о и с т е к л а од 'Гакозваног-Диописија

вали д а j e и а п р е д а к у б о г о в и ђ е њ у с а м о п и т а њ е д у х о в п е с м е л о с т п вер-

( н п р . de myst. theol. 1.1, PG I I I , 9 9 7 A ) : Б о ж а н с к а р е а л п о с т п р е в а з и л а з и

ника,

n e с а м о о н е п о т в р д и е к о н ц е п т е које и р и п и с у ј е м о Богу ( к а т а ф а т и ч к о

stiana Periodica I ,

богословље), већ и о д р е ч н е к о н ц е п т е а п о ф а т и ч к о г пута. "3naibe" о пот-

заблудом Пелагијанаца, и а к о je у о в о м случају то в и ш е питаље р е в н о -

п у н о н е п о ј м и в о м Богу и з р а з и т о je п о з и т и в н о и с к у с т в о , a ne к о г н и т и в -

сти у м о л и т в и , н е г о л и у с п о љ а ш љ е м раду.

ни а м б и с ; маиме, ум je о з а р е н п р е и з о б и л п о м с в е т л о ш п у Б и ћ а Божјега.

где б л а г о д а т и г р а б е з н а ч а ј н у у л о г у .

21

1935, стр.

0.

H a u s h e r r (Orientalia Ciiri-

3 2 8 - 3 6 0 ) je c п р а в о м п о д в у к а о п а р а л е л у ca

Екс.шаза n o г р ч к п м О ц и м а n e м о р а д а у к љ у ч у ј е н е к у в р с т у п а -

Богје, како Днописије каже, Наднесазнајан (итрауиоото^); Он je изнад

р а н о р м а л н о г п с и х о л о ш к о г с т а њ а и л и 1убл>еља с в е с т и . Е к с т а з а ( д о с л о в -

љ у д с к е а н т и т е з е п о т в р ђ њ и в а њ а и л и о д р и ц а њ а . С л и ч н о т о м е , в и ђ е њ е та-

н о ) з п а ч и " и з л а ж е њ е " и з с е б е , с а м о п р е в а з и л а ж е њ е , к о ј е и о к р е ћ у љу-

квог Бога м о р а бити песагледиво; иначе, м а љ е j e п о г р е ш н о р е ћ и ш т о

бав и б о ж а и с к а благодат. O n a о м о г у ћ а в а м а т п р и р о д н и н а ч и п с а з н а њ а

nujt

од 10

опога

штојесте.

божанског, то јест м и с т и ч к о знање, пакоп иечијег престамка сазнавања

К љ и г а о с у д и ј а м а , 13, 17-18.

и гледаља кроз ф у н к ц и ј е дискурзивног ума или чула.

" Боговиђегће за П а л а м у није у м н о р а з у м е в а љ е пеког с п о љ а ш њ е г објекта,

него у н у т р а ш њ е у ч е с т в о в а а е у животу Светога Духа:

видети

25

Т е х п и ч к и и з р а з " ч и с т а м о л и т в а " , који п о т и ч е од Евагрија, под-

разумева стање ј е д н о л и ч н е свести у м а " о с л о б о ђ е п о г од" свих слика и

Бога з н а ч и у ч е с т в о в а т и у т а к в о м животу, то јест о б о ж и т и ce. О б о ж е -

земаљских представа.

ње обухвата п о т п у н о п р е о б р а ж е њ е васцеле л и ч н о с т и — тела и душе

одвојитп себе од творевине; да би ce и с п у н и о б о ж а п с к и м с т в а р п м а ум

заједно.

м о р а да ce испразни од н е о д р е ђ е н и х ствари. Он све то пореди ca морал-

12

Ј н . 17, 2 2 - 2 3 .

д е н т н е с т в а р п о с т и , које c e с и м в о л и ч н о п р о ј а в љ у ј у у П и с м у и Л и г у р т ј и . To je Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е ,

аутор расправе

0

небеској јерархији.

Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , de coel. hier., V I I . 2 , PG I I I , 2 0 8 B C , de div.

17 18

72

PG XXXIV,

статичие неосетљивостп, n e r o су пптања отварања себе за беспочетпи небески живот. 2,1 27 28

nam., 1.4, ibid., 5 9 2 B C . "'Hom., X I I . 1 4 ,

П а л а м а н а г л а ш а в а д а није довољпо

п и м животом: искорењивање страсти и " о ч п ш ћ е љ е срца" нису пптања

" П р е о б р а ж е н и духовни ум м о ж е непосредно да спозна трансцен-

Vj

Међутим,

29

565BC.

С в е т и А н д р е ј К р и т с к и , Inom. Vll in Transfig., PG X C V I I ,

933C.

2 . K o p . 12, 2 . П а в л о в у е к с т а з у г р ч к и О ц и ч е с т о н а в о д е к а о п а р а -

10

£ р . V, PG I I I , 1 0 7 3 А . М т . 7, 6. ( " б и с е р а с в о ј и х п р е д с в и њ е " ) . de myst. theol. I I I , PG I I I , 1 0 3 3 B . ibid., 1 0 3 3 C . Н а ј в а ж н и ј е з а via negativa ј е с т е д а о н н и ј е н и в р с т а а г н о с т и ц и з м а

н и т и с а м о в и ђ е њ е Бога, в е ћ п р е н у ж н и п р е л и м и н а р и и п р о ц е с у м н о г 73

Свши

Гршоријс

Аиофитичко

Палама " Језик

одвајања о д т в о р е в и н е који о т к р и в а д р у г у с т р а и у б о ж а п с к о г . " О в а м о р а л и а н а п о м е н а о п е т c e п о н а в љ а у Тријадама: П р в о и н а ј важније б о г о п о з и а њ е није п и т а њ е у м а (у м о д е р н о м с м и с л у ) , него о н о У с т в а р и , и з р а з " б о ж а н с к о ч у л о " - СШЈОГЦПС fk ia) ј е с т е О р и г е п о в а

в е р з и ј а П р и ч а С о л о м о н о в и х , 2,

5

( L X X : mh/vioo^c

као

о в о г а о д е љ к а je д и о п и с и ј е в с к и

P G 111, 9 5 6 A , 6 4 9 A ,

824A).

позишивно

[dc. div.

искусшво

nom., X I . 6 ,

11.11,

Ова светлост, енергија или олагодаз

заисча су " О о ж а н г т в о " ; п р о ј а в а ж м в о т а у Богу; и с т о в р е м е п о ce за Бога, који j e и з в о р т о г а ж и в о т а , м о ж е р е ћ и д а j e " Н а д о и ћ е " и л и ч а к " Н а д -

које ce с т и ч е б л а г о д а ћ у и и с п у а а в а њ е м Божјих з а п о в е с т и . iJ

V.8,

бокнлоаље.

Осоп). 0 " д у х о в н и м

бо r" (UTTI' pOtoc). ™Epist. 2, PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 G 9 A .

ч у л и м а " в и д е т и н а п о м е н у 33, о д е љ а к A . П р в о б и т н о т у м а ч е њ е ове кључне идеје п с т о ч н о - х р и ш ћ а н с к е духонности видети код светог Григорија Н и с и ј с к о г (ln Cant. hom..

I, PG XLIV,

780C).

u

De div. nom. V I I . 1 , PG I I I , 8 6 5 C .

" ibid. IV. 1 1 , PG I I I , 7 0 8 D . '-•Cap. ihcol.2, 7 0 , 7 6 ; P G X C , 1 1 5 6 , ib

1160.

И л и " п е р ц е п ц и ј о м " . И п а к , т о није н и у м , н и ч у л н о о п а ж а љ е , не-

го трансцендентно иознање Духом Светим. " 2. K o p . 1 2 , 2 . По1'ледати н а п о м е н у 24, о екстази. " Hom. 3 2 , e d . T h e o t o k i , с т р . 2 0 6 . И с а а к в е р о в а т и о ц и т и р а Г р и г о р и ја Богослова, и а к о сам језик в е о м а п о д с е ћ а на Евагрија 10 41

ibid. С л и к а о т о м е да т р е б а " с а в п о с т а т и о к о " , која ce п о т п у н о с а д р ж и

у в и ђ е њ у које п р о ж и м а и сједињује, д а т и р а ј о ш од П л о т и п а . 12

М а к а р и ј е - С и м е о н , dc libc.rt. mentis 2 1 , PG X X X I V , 9 5 6 A .

41

Ј е д н а е п и з о д а и з Жиишја с в е т о г Б е н е д и к т а ( P L . L X V 1 , 1 9 7 В ) , у

то време веома популарна м е ђ у визаитијским монасима. У времену б о г о с л о в с к е н а п е т о с т и и з м е ђ у Л а т и н а и Грка, л е п о je в и д е т и к а к о llaл а м а овог светитеља са Запада описује као "једног од најсавршенијих". E . L a n n e , " L ' i n t e r p r e t a t i o n p a l a m i t e d e l a v i s i o n d e S a i n t B e n o i t " , L e Millenairc

du 14

montAthos,

963-1963,\\

(Venice/Chevetogne,

1965),

стр.

21-47.

To значи да боговиђење не п р и п а д а с т в о р е њ и м а као њихова при-

родна особина. 45

П а л а м а овде и о к р е ћ е још једну најважиију тему светога Григори-

ј а Н и с и ј с к о г : (ттсктаог)!; ( е п е к т а з а : п е њ а ? в е , у с х о ђ е њ е ) и н е п р е с у ш н о с т б о г о в и ђ е љ а у к о р е њ е н о г у бескрајпој и р и р о д и Бога. Ч а к и у б у д у ћ е м веку н е м о ж е б и т и краја д о б р о т и Божјој која м о ж е д а c e о т к р и ј е ; т а к о j e д у ш а у в е к i n via, у н е п р е к и д н о м к р е т а њ у . О в и м c e д о т и ч е м о п а ј в а ж н и ј е г П а л а м и м о г у ч е њ а - д а Бог, n o i п у н о и у в е к н е п о ј м и в и н е п р и с т у п а н no Својој с у ш т и и и , и п а к д о л а з и д о н а с и д е л и с а н а м а Свој ж и в о т к р о з е н е р г и ј е . П а л а м а и н с и с т и р а н а т о м е да е н е р г и ј е ј е с у Бог, л и ч н о п р и с у т а н , a не с а м о с т в о р е п а олагодат у нама; он т а к о ђ е тврдп да ce енергије разликују од суштине, при чему н е м а п о д е л е у Бо|-у.

74

75

Свеши

Гршоријг

Исихазам

Памта

u

преображење

шсла

no т о м е , н е м а н и ч е г а л о ш е г у т о м е ш т о ум о б и т а в а у

В. ИСИХАСТИЧКИ МЕТОД МОЛИТВЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ ТЕЛА

телу; о н о ш т о j e з л о ј е с т е " д р у г и з а к о н у у д и м а м о ј и м 9

који c e б о р и п р о т и в з а к о н а у м а мојега" . I. i i . l Б р а т е , н и с и ли чуо а п о с т о л а да г о в о р и : "да су na­ 1

ma тијела х р а м Светога Духа" , и опет, "a његов д о м (да) с м о м и " ?

2

С а м Бог к а ж е : " У с е л и ћ у ce у њих, и

живјећу у њима, и бићу им Б о г " \ Зашто би поседник ума сматрао недостојним да борави у о н о м е

што

je no природи способно да постане Господње станиш т е ? К а к о j e Бог у п о ч е т к у у ч и н и о д а c e у м н а с т а н и у телу? Да није м о ж д а и Он п о г р е ш и о ? Б р а т е м о ј , такви с т а в о в и с у п р е с в о ј с т в е н и ј е р е т и ц и м а , к о ј и т в р д е да je тело зло, п р о и з в о д Нечастивога."

З а т о c e м и б о р и м о п р о т и в " з а к о н а гријеха"

10

, изго-

н и м о г а и з т е л а и с т р а ж и м о н а д у м о м , ч и м е васпостављамо закон саобразан појединим д у ш е в н и м силама и с в а к о м т е л е с н о м уду. Ми п р е д ч у л а

постављамо

циљ и г р а н и ц у њ и х о в о г д е л о в а њ а , a д е л а њ е тога зак о н а н а з и в а м о " у з д р ж а в а њ е м " . У а ф е к т и в н о м (ilaiuхишикон) д е л у д у ш е р а з в и ј а ce н а ј у з в и ш е н и ј е стање, звано

"љубав"; р а ц и о н а л н и

{лошстикон) д е о ce р а з -

вија о д б и ј а њ е м о н о г а ш т о с п р е ч а в а у м д а c e у з н е с е 1

Ш т о c e н а с т и ч е , м и с м а т р а м о д а у м постаје зао а к о ce н а л а з и у т е л е с н о м м у д р о в а њ у , а л и да у с а м о м е телу н е п о с т о ј и н и ш т а л о ш е , б у д у ћ и д а о н о , с а м о n o 5

себи, н и ј е з л о . . . . А к о а п о с т о л т е л о н а з и в а " с м р ћ у " (го6

в о р е ћ и : " K o ћ е м е и з б а в и т и о д т и ј е л а с м р т и ове?" ), о н т о ч и н и с а м о и з тог р а з л о г а ш т о т в а р н а и т е л е с н а м и с а о в а и с т и н у и м а о б л и к т е л а . П о р е д е ћ и г а с а дух о в н и м и б о ж а н с к и м м и с л и м а , он ra ј е д н о с т а в н о назива " т е л о м " - п р и ч е м у н е с а м о " т е л о м " , в е ћ " т е л о м смрти". Затим, он још више појашњава да оно против чега c e с а м б о р и није с а м о т е л о , н е г о и г р е ш н а ж е љ а која je п а д о м у ш л а у њега: "a ja с а м п р о д а н у р о п с т в о 7

гријеху" , к а ж е а п о с т о л . М е ђ у т и м , о н који j e п р о д а н , није n o п р и р о д и роб: " J e p з н а м д а д о б р о н е ж и в и у 8

м е н и , то јест, у т е л у м о ј е м у " . В и д и ш да он не к а ж е да je т е л о с а м о no себи з л о , в е ћ о н о ш т о je у н>ему. Слич76

2

Богу (овај п о д е о к з а к о н а н а з и в а м о " т р е з в е н о с т " ' ) . Онај к о j e у з д р ж а њ е м о ч и с т и о своје т е л о , к о j e с и л о м б о ж а н с к е љубави своје ж е љ е {тхимикои) у ч и н и о п о т п о р о м добродетељи

12

и

прохтеве

, к о j e Богу у з н е о у м

п р о с в е т љ е н м о л и т в о м , д о б и ј а и у себи п р о н а л а з и благодат о б е ћ а н у о н и м а који с у о ч и с т и л и своја с р ц а . Так а в ч о в е к , заједно с а а п о с т о л о м П а в л о м , м о ж е р е ћ и : " J e p Б о г који р е ч е да из т а м е засија свјетлост, Он засија у с р ц и м а н а ш и м р а д и п р о с в ј е т љ е њ а з н а њ а с л а в е Б о ж и ј е у л и ц у И с у с а Х р и с т а " " ; и: "A о в о б л а г о и м а м о у з е м љ а н и м судовима"

14

. А к о д а к л е ми у з е м љ а н и м су-

довима, то јест у н а ш е м телу н о с и м о Очеву светлост у лицу

15

И с у с а Х р и с т а , и то да б и с м о п о з н а л и с л а в у

С в е т о г а Духа, з а р ћ е м о п о с т у п и т и н е д о с т о ј н о б л а г о р о д с т в у у м а а к о свој с о п с т в е н и у м ч у в а м о у телу?

1Г)

Који б и ч о в е к , н е к а ж е м д у х о в а н , у к р а ш е н љ у д с к и м

77

Свети

Грторијс

Исихазам

Палама

разумом, рекао тако нешто, чак и да je л и ш е н Божанске благодати?

u

иреображсње

шсла

( о б н о с т и , п р в и с л о в е с н и о р г а н т е л а . С л е д е ћ и то, када ce т р у д и м о да с т р а ж и м о и д о с т и г н е м о т р е з в е н о с т , како ћ е м о ј е сачувати ако не саберемо

25

чулима расе-

3

јан ум и п о н о в о ra д о в е д е м о у у н у т р а ш њ о с т , у и с т о

Ч о в е к о в а д у ш а ј е с т е ј е д и н с т в е н а с т в а р н о с т , и она

о н о с р ц е које je с е д и ш т е п о м и с л и ? Због тога, с п р а 213

поседује м н о г е с и л е . О н а c e с л у ж и т е л о м к а о с в о ј и м

в о м т а к о названи

о р г а н о м , које n o п р и р о д и п а к с а п о с т о ј и c a њ о м . Буду-

"Управо c e н а т о м е м е с т у м о р а в и д е т и д а л и j e благо-

ћ и д а д у ш е в н у м о ћ н а з и в а м о умом

д а т у р е з а л а з а к о н е Духа"

17

, које о н д а о н op­

Макарије, одмах з а т и м наставља: 27

. Где т о ? Па у о р г а н у који

r a n e к о р и с т и з а своје р а д њ е ? Н и к а д а н и к о није прет-

с в и м у п р а в љ а , и у м о м и с в и м п о м и с л и м а д у ш е ; na­

постављао да je средиште у м а у н о к т и м а или о ч н и м

ime у срцу, т о м п р е с т о л у б л а г о д а т и .

к а п ц и м а , н о з д р в а м а и л и у с н а м а . Сви c e с л а ж у д а j e

З а р о н д а н е в и д и ш д а j e з а оне који о д л у ч и ш е д а

с р е д и ш т е у н а м а , ca н а п о м е н о м да п о с т о ј е р а з л и ч и -

страже над собом у у н у т р а ш њ е м тиховању од суштин-

та мишљења о томе којим у н у т р а ш њ и м органом ум

с к о г з н а ч а ј а то да с а б е р у ум и з а т в о р е ra у т е л о ; о н о

управља као својим п р и м а р н и м о р г а н о м . Неки

" т е л о " које ce н а л а з и у с а м о ј у н у т р а ш њ о с т и т е л а , a

18

ум

с м е ш т а ј у у м о з а к , к а о у н е к у врсту у т в р ђ е њ а ; д р у г и "

које н а з и в а м о с р ц е м ?

пак тврде да je његов покретач сами ц е л т а р срца, и о н о ш т о j e у с р ц у о ч и ш ћ е н о о д д а х а душе

20

.

4

И с а м и з н а м о да н а ш с л о в е с н и (логистикон) д е о

Ако je, како псалмопојац каже: "сва слава к ћ е р и Ца28

није з а т в о р е н у н а м а к а о у н е к о м сасуду, н е г о да je

реве унутра"

б е с т е л е с а н и да није и з в а н н а с ; д а к л е , да н а м je п р и -

апостолу: "посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који

д р у ж е н , и да к а о д е о о о и т а в а у с р ц у к а о у н е к о м о р -

виче: Ава, Оче!"

гану. T o н е н а у ч и с м о н и о д ј е д н о г а ч о в е к а , в е ћ о д

с р ц и м а н а ш и м ? Акоје, к а к о т о Господ п р о р о к а и апосто-

О н о г а Који r a j e с а з д а о , Који j e п о к а з а о д а " н е л о г а н и

ла учи "Царство Божије унутра у вама"

ч о в ј е к а ш т о у л а з и у уста, n e r o ш т о и з л а з и из уста"

,

да ће и човек бити одлучен од тога Царства а к о т р о ш и

. Велики

енергију на то да његов ум и з а ђ е из њега? Ј е р "срце пра-

додајући да "из срца излазе зле помисли"

22

21

Макарије каже: "Срце управља целокупним органи-

, зашто je онда т р а ж и т и споља? И ако, no 29

, к а к о то да ce и ми не м о л и м о Духом у 30

, з а р ne следи

ведника", п о р е ч и м а С о л о м о н о в и м , " т р а ж и точуло"

31 32

Ko­

з м о м , a к а д а ce о н о о б л а г о д а т и , онда в л а д а с в и м по-

je он на другом месту н а з и в а " у м н и м и божанским"

м и с л и м а и удовима; ј е р у срцу je управо седиште ума

чије т р а ж е њ е нас и Оци подстичу, г о в о р е ћ и : "Духовни

и с в и х п о м и с л и н а ш е душе"

ум н е п р е к и д н о трага

Т а к о j e н а ш е срце

78

21

23

.

п о с т а л о м е с т о с л о в е с н е eno--

33

, на

за д у х о в н и м чулом; т р а ж и м о ra

без обзира да ли ra в е ћ и м а м о или немамо"

3,1

.

79

Свеши

Грторије

Исихазам

Палама

Зар не видиш да неко ко жели да ce бори против

u

ирсображење

шела

које м о ж е д а в и д и о с т а л е в и д љ и в е објекте, али себе 40

греха и о б р е т н е в р л и н у , д а и з а ђ е к а о п о б е д н и к и з б о р -

n e м о ж е д а внди?

б е з а д о б р о д е т е љ , и л и д а ч у л о м у м а д о б и ј е залог

вој ф у н к ц и ј и п о с м а т р а њ а с п о љ а : т о j e о н о ш т о в е л и -

33

те

Рад ума ce д е л о м заснива на њего41

н а г р а д е , исти м о р а д а п р и м о р а свој у м д а c e в р а т и у

ки Дионисије назива "праволинијским"

т е л о и у с е б е ? С д р у г е с т р а н е , п о д с т и ц а њ е у м а да ce

у м а ; с д р у г е с т р а н е , к а д а ce ум в р а т и с а м о м с е б и и

" у д а љ и " не с а м о од т е л е с н о г м у д р о в а њ а , в е ћ и од са-

у т и ч е н а с а м о г а себе, с а г л е д а в а ј у ћ и себе, т о к р е т а њ е

могатела

Дионисије назива "кружним"

36

ради наводних созерцања умних призора,

42

кретањем

. О в о д р у г о к р е т а њ е je­

највећа je јелинска грешка, корен и извор сваке јере-

d e најбоље и н а ј п р и к л а д н и ј е д е л а њ е у м а (енергије),

си, д е м о н с к а и з м и ш љ о т и н а , у ч е њ е које р а ђ а глупост,

к о ј и м он п р е в а з и л а з и себе и сједињује ce ca Б о г о м .

с а м о б у д у ћ и п р о и з в о д о м л у д о с т и . И з тог р а з л о г а с у

" Ј е р , у м " , к а ж е с в е т и В а с и л и ј е , "који није р а с е ј а н "

беседници, д е м о н о м подстицани, вансебни, и не зна-

(видите како он користи реч "расејан"; оно што je ра-

ј у ш т а говоре

с е ј а н о , т р е б а с а к у п и т и ) " в р а ћ а ce к с е б и , и к р о з с е б е

37

. Што ce нас тиче, ми с а б и р а м о ум не

с а м о у т е л о и срце, н е г о и у њега с а м о г .

у з н о с и c e Богу"

43

непогрешивим путем. Дионисије,

истински созерцатељ умом-појмљивих ствари, тако5

ђ е к а ж е д а j e ово к р е т а њ е у м а н е п о г р е ш и в о

44

.

М е ђ у т и м , за осуду су и о н и који т в р д е да ум није одвојен од д у ш е , н е г о да ce н а л а з и у њој, те стога п о -

6

стављају п и т а њ е к а к о c e у м м о ж е с а б р а т и . Н а и з г л е д ,

Отац л а ж и увек настоји да човека наведе на исте

т а к в и људи н и с у с в е с н и д а j e с у ш т и н а у м а ј е д н о , a

о н е г р е ш к е које и с а м ч и н и ; а л и , д о с а д а ( к о л и к о н а м

његова енергија н е ш т о друго. Или су они м о ж д а врло

j e п о з н а т о ) о н није н а ш а о н и к а к в о г с а р а д н и к а који

д о б р о с в е с н и тога, с а м о в и ш е в о л е и ж е л е д а c e свр

j e п о к у ш а о д а тај ц и љ о с т в а р и д о б р и м р е ч и м а . М е ђ у -

стају м е ђ у о б м а њ и в а ч е и п р е в р т љ и в ц е .

т и м , ако je то што кажеш истина, изгледа да je данас

" Ј е р т а к в и људи, које д и ј а л е к т и к а д о в е д е д о с п о -

п р о н а ш а о с а р а д н и к е који ч а к састављају т а к в е с п и с е

р о в а , н е п р и х в а т а ј у ј е д н о с т а в н о с т д у х о в н е н а у к е " , ка-

и који п о к у ш а в а ј у да у б е д е људе ( ч а к и о н е који љубе

же велики Василије. "Они а н т и т е з а м а л а ж н о г а знања

у з в и ш е н и б е з м о л в н и ж и в о т ) да би за њ и х б и л о боље

и з о к р е ћ у с и л у истине

да

38

аргументима софистике"

,

39

потпомогнути убедљивим

TOKOM

м о л и т в е д р ж е у м ван тела

45

. Они не поштују

. З а и с т а , т а к в и људи с у н е -

ч а к н и ј а с н е и м е р о д а в н е Ј о в а н о в е р е ч и ; о н о г а који

духовни, ј е р себе сматрају п о д о б н и м да расуђују и

у својој б о ж а н с т в е н о ј Л е с т в и ц и п и ш е : " И с и х а с т а je

друге да уче духовности!

н е к о ко ce т р у д и да с в о ј и м т е л о м о б у х в а т и и о н о бес-

Н а р а в н о , т а к в и м а н е и з м и ч е д а j e у м н а л и к оку,

80

телесно"

46

.

81

Свеши

Гршорије

Исихазам

Палама

u

преображење

шела

T o j e п р е д а њ е ш т о н а м Свети О ц и п р е д а д о ш е . Ако

н о м о ћ и д а c e у м н е р а с е ј а в а о н и м ш т о г а окружује,

исихаста не затвори ум у тело, како ће онда м о ћ и у

да ce о ч и с т и и да ce з а и с т а д о в е д е до " ј е д и н с т в е н е

њ е г а да у ђ е Онај Који ce о б у к а о у т е л о и Који п р о ж и -

сабраности" (засведености)

м а сву т в о р е в и н у ?

Спољашњи облик и могућност

(понтана последица пажње ума, будући да ce покре-

47

53

. М о ж е ce рећи да je то

р а ш ч л а њ и в а њ а т в а р и н е исказују с у ш т и н у у м а , с в е

ти удисаја и и з д и с а ј а с т и ш а в а ј у за в р е м е н а п р е г н у т е

док сама твар ваистину не почне да живи, усвојивши

п а ж њ е , н а р о ч и т о к о д о н и х који с у п о с в е ћ е н и т е л е -

о б л и к ж и в о т а који в о д и з а ј е д н и ц и с а Х р и с т о м

с н о м и д у ш е в н о м т и х о в а њ у (исихији) ' .

48

5 1

.

Т а к в и људи ce, у с т в а р и , вежбају у д у х о в н о м субот7 В и д и ш брате, к а к о н а с Јован

49

с т в о в а њ у , те, к о л и к о j e т о м о г у ћ е , престају с а с в а к и м поучава да je довољ-

л и ч н и м д е л а њ е м . Они код сазнајних душевних спо-

но и с п и т и в а т и творевину на људски (не узимајући у

собности спречавају сваку промену, свако покретно

обзир духовни) начин, да би ce видело да je апсолут-

и р а з н о л и к о делање, сваки чулни опажај и сваку теле-

но н у ж н о с а б р а т и ум и л и i a д р ж а т и у телу, о н д а к а д а

с н у а к т и в н о с т у о п ш т е , која j e п о д н а ш о м к о н т р о л о м ;

ч о в е к п р о ц е н и да ce з а и с т а н а л а з и у с е б и и да je п о -

д о к п о к р е т е п о п у т д и с а њ а , који н и с у у п о т п у н о с т и

с т а о м о н а х у п р а в о м е с м и с л у т е р е ч и , n o с в о м уну-

п о д н а ш о м к о н т р о л о м , о н и о б у з д а в а ј у к о л и к о j e год

т р а ш њ е м човеку.

могуће.

С д р у г е с т р а н е , ни ј е н е у м е с н о п о у ч а в а т и људе, нар о ч и т о п о ч е т н и к е , д а т р е б а д а о б р а т е п а ж њ у н а себе, и к о н т р о л и с а н и м д и с а њ е м да у в е д у свој ум у себе

511

8

.

К о д у з н а п р е д о в а л и х у т и х о в а њ у с в е о в о д е ш а в а ce

Мудар човек т а к в и м а н е ћ е забранити употребу изве-

без б о л н о г н а п о р а и б р и г е , j e p с а в р ш е н у л а з а к д у ш е у

с н и х м е т о д а с а б и р а њ а у м а , j e p о н и који т е к п р и с т у п а -

себе дешава ce спонтано, и од ње с а м е . Међутим, код

ј у овој б о р б и виде д а и м c e у м , када c e с а б е р е , н е п р е -

п о ч е т н и к а c e н и ш т а н е д о г а ђ а без труда' ; т р п љ е њ е j e

кидно расејава. Зато je неопходно да ra непрекидно

п л о д љубави, "jep љубав с в е трпи"

усредоточују;

ce свом својом снагом в е ж б а м о у трпљењу да б и с м о

а л и , у с л е д свога н е и с к у с т в а , о н и

не

схватају да на свету н и ш т а ни ј е т е ж е од с о з е р ц а њ а , и да н и ш т а није п о к р е т н и ј е и п р о м е н љ и в и ј е од ума

51

.

5

51

' и п о у ч а в а н а с да

с т е к л и љубав; a у п р а в о н а м j e о н а ц и љ . З а ш т о д а о д у г о в л а ч и м о с а о в и м ? С в а к о к о и м а ис-

З а т о и м и з в е с н и у ч и т е љ и саветују д а к о н т р о л и ш у

куство, м о ж е с а м о д а c e н а с м е ј е п р о т и в р е ч н о с т и м а

п о к р е т е удисаја и и з д и с а ј а , т е да п о в р е м е н о з а д р ж е

неискусних; искусни ce не научише кроз разум, већ

дах

; т а к о ће м о ћ и да к о н т р о л и ш у и ум и дисање -

т р у д о м и и с к у с т в о м , о ч е м у с в е д о ч е м у к е к р о з које

ш т о ћ е и м , с в а к а к о , п р е н а п р е д о в а њ а у з Божју п о м о ћ ,

с у п р о ш л и . T o j e т р у д који с ј е д н е с т р а н е д о н о с и ду-

82

52

83

Свеши

Грторије

Исихазам

Палама

u

иреображењс

тела

ш е к о р и с н е плодове, док с друге у м о в а њ а с в е м о ћ н и х

ж у н а своју д у ш у и т е л о : о н а ћ е т е л а к о и з б а в и т и о д

споритеља и ругача ч и н и пустим и бесплодним.

злих страсти тела и душе. Непрекидно стражи, пази,

Ј е д а н о д в е л и к и х у ч и т е љ а казује: у н у т р а ш њ и човек уобичава да шњим. облицима"

57

" П о с л е пада,

непрекидно

имај

самоконтролу

или

неразрушиву

c e у п о д о б љ у ј е споља-

стражу, бдиј, чувај c e ! Управо т а к о ћ е ш н а п о с л у ш н о

. Т а к о , п о г р у ж е н и ч о в е к који т е ж и

т е л о п о к о р и т и духу, n a в и ш е " н е ћ е б и т и к а к в о г н е в а -

да в р а т и ум у себе, т р е б а да ra п о д с т а к н е на то не

љалства у срцу

с а м о његовим праволинијским, него и к р у ж н и м не-

о н о г а који в л а д а " - то ј е с т гнев з л и х д у х о в а и с т р а с т и

б л у д е ћ и м кретањем

- " н е остављај м ј е с т а својега"

58

. Како je онда м о г у ћ е н е м а т и ко-

TBOM"

G;;

.

"AKO

ce на т е б е п о д и г н е гнев 66

, каже Писмо; другим

р и с т и о д т о г а к а д а н е к о н е д о п у с т и п о г л е д у д а лута та-

р е ч и м а , н и к а д а н е остављај н и ј е д а н д е о д у ш е и л и б и -

м о - а м о , н е г о г а у с р е д с р е д и н а своје г р у д и и л и п у п а к ,

л о који д е о т е л а без с т р а ж е .

као тачку сабраности?

59

H a тај н а ч и н , о н н е с а м о д а

Т а к о ћ е ш п о с т а т и н е п р и с т у п а ч а н д у х о в и м а који

ћ е c e ( п о в у ћ и и з с п о љ а ш н о с т и ) и с а б р а т и ce, у п о д о -

те нападају одоздо, na ћ е ш м о ћ и с м е л о да станеш

бљујући ce, к о л и к о j e т о м о г у ћ е , у н у т р а ш њ е м к р е т а

п р е д " О н о г а Који и с п и т у ј е с р ц а и бубреге"

њу, к о м е њ е г о в у м т е ж и , н е г о ћ е , т а к о ђ е , с т а в љ а ј у ћ и

квог Његовог испитивања, ј е р си ти то с а м учинио.

своје т е л о у т а к а в п о л о ж а ј , с а б р а т и у у н у т р а ш њ о с т

Апостол Павле н а м поручује: "Јер да с м о с а м и себе

с р ц а м о ћ која c e н е п р е с т а н о и з л и в а к р о з ч у л о вида.

испитивали, не бисмо били осуђени"

У к о л и к о j e м о ћ с л о в е с н е з в е р и у с р е д с р е ђ е н а н а пу-

ти благословено искуство Давидово, и з а в а п и ћ е ш Бо-

пакутробе

60

, б у д у ћ и д а т у з а к о н греха с п р о в о д и своју

власт и ту ce храни, з а ш т о онда не б и с м о б а ш ту смес т и л и " з а к о н у м а који c e бори"

61

ca том силом, наору-

ж а н м о л и т в о м , т а к о д а c e з а о дух, п р о г н а н захваљујући "бањи новога рођења"

62

више никада не би могао

н а с т а н и т и т а м о c a с е д а м о с т а л и х , ј о ш г о р и х духова, због ч е г а

"потоње стање постаје rope од првог?"

63

е8

67

; без и к а -

. Тада ћ е ш има-

гу: " Ј е р c e т а м а н е ћ е п о м р а ч и т и о д Т е б е , и н о ћ ћ е c e као дан просветлити; као што je т а м а њена, тако je и с в е т л о с т њ е н а . Ј е р с и Т и Господе с т в о р и о м о ј е б у б р е 69

re " . Давид уствари каже: " Н е с а м о да си присвојио с а в с т р а с н и део м о ј е д у ш е , в е ћ си у ч и н и о да ce и н а ј м а њ а и с к р а т е л е с н е п о х о т е в р а т и с в о м е извору, ч и м е си je у з д и г а о и с ј е д и н и о ca Б о г о м "

70

.

Kao ш т о о н и који ce предају п о х о т и и г р е ш н и м

9 61

у ж и в а њ и м а п р е н о с е с в е ж е љ е своје д у ш е н а т е л о , т е

"Чувај c e " , к а ж е Мојсије ' , м и с л е ћ и д а т р е б а па-

у п о т п у н о с т и постају " т е л е с н и " , к а о ш т о ce у П и с м у

з и т и н а ц е л о г а себе, a н е с а м о н а ј е д а н свој д е о . H a

к а ж е : " A Господ р е ч е : н е ћ е c e дух м о ј д о в и ј е к а п р е т и

који н а ч и н ? О ч и г л е д н о п о м о ћ у у м а , ј е р н и ш т а д р у г о

с љ у д и м а , ј е р су тијело"

није т а к о о с е т љ и в о к а о он. П о л о ж и , д а к л е , о в у стра-

у з н о с е т е л а о н и х који с у свој у м у з н е л и Б о г у и п р и н е -

84

71

, т а к о ce п р е о б р а ж а в а ј у и

85

Свеши

Гршоријс

Исихазам

Памта

u

преображеи>е

тела

л и М у своје б о г о ч е ж њ и в е д у ш е , ч и м е о н и , з а ј е д н о с а

ни, н а р о ч и т о о н д а к а д а т е ж е њ и м а н а м е њ е н о м ц и љ у ?

д у ш о м , учествују у б о ж а н с к о ј з а ј е д н и ц и , п о с т а ј у ћ и

З а све о н е који с у и с к у с и л и а с к е т с к у борбу, о с е ћ а њ е

Божје о б и т а л и ш т е и и м а њ е . J e p о н о н и ј е в и ш е с т а н и -

патње

ште н е п р и ј а т е љ а Б о ж и ј и х , и в и ш е н е м а ж е љ а л р о т и в -

упражњавају унутарњу молитву. Њ и м а нису потреб-

н и х Духу.

не р е ч и , б у д у ћ и да о н и то о п и т н о знају и да ce не сла-

71

je од в е л и к е к о р и с т и , a п о г о т о в о о н и м а који

ж у с а о н и м а који с в е м у т о м е т е ж е с а м о т е о р и ј о м , j e p I I . ii.5.

т о с м а т р а ј у " з н а њ е м које н а д и м а "

74

.

Када ж е л и м о д а c e п о с в е т и м о у н у т р а ш њ е м с а б и рању неопходно je да у м и р и м о осећања подстакнута

6

с п о љ а ш њ и м а к т и в н о с т и м а . Али, з а ш т о б и с м о у м и -

У с в а к о м случају, о н и који у п р а ж њ а в а ј у п р а в у у м -

р и в а л и о с е ћ а ј е п о д с т а к н у т е д о б р и м с к л о н о с т и м а ду-

ну м о л и т в у т р е б а да ce о с л о б о д е од с т р а с т и и да од-

ше? Постоји ли н а ч и н да их ce човек, н а к о н повратка

б а ц е с в а к у везу с о н и м ш т о њ у о м е т а , j e p ћ е с а м о н а

себи, о с л о б о д и ? З а ш т о б и c e ч о в е к т р у д и о д а и х c e

тај н а ч и н у с в о ј и т и о в у — н е о м е т а н у и ч и с т у м о л и т в у .

ослободи, с о б з и р о м да такви осећаји у о п ш т е не сме-

Ш т о c e т и ч е о н и х који ј о ш у в е к н и с у д о с т и г л и овај

тају, в е ћ п р е у в е л и к о п о м а ж у с а б и р а њ у ?

степен, али му стреме, о н и м о р а да овладају сваким

72

Бог н а м j e д а р о в а о т е л о д а б и н а м о н о б и л о с а р а д -

ч у л н и м задовољством и потпуно да одбаце страсти,

ник, и л и боље р е ч е н о , д а б и з а в и с и л о о д н а с . З а т о б и

j e p ц е л о т е л о м о р а б и т и у м р т в љ е н о з а грех; т о з н а ч и

т р е б а л о д а га, у к о л и к о н а м c e п р о т и в и , о б у з д а в а м о ,

да ce човек м о р а ослободи власти страсних осећања.

и да ra б о д р и м о да ce о н о управља о н а к о к а к о треба. Ч у л о с л у х а и в и д а су ч и с т и ј и и л а к ш е ce п о к о р а в а ј у р а з у м у од чула додира, а л и на њих не т р е б а о б р а ћ а ти пажњу; нити она треба да нас узнемиравају, осим у к о л и к о о н о ш т о в и д и м о и л и ч у ј е м о н е у т и ч е н а нас на добар начин.

С л и ч н о т о м е , т р е б а п о р а з и т и з л е с т р а с т и које c e н а л а з е у уму, то ј е с т у з д и ћ и ce и з н а д ч у л н и х з а д о в о љ става. A K O CMO П О Д в л а ш ћ у с т р а с т и , т е н и у с н а м а н е м о ж е м о да окусимо у м н у молитву, онда je неопходно телесно изнуривање постом, бдењем и сличним

75

. Са-

Т е л о н а р о ч и т о с т р а д а због о с е ћ а ј а , п о г о т о в о у вре-

м о и з н у р и в а њ е у м р т в љ у ј е с к л о н о с т т е л а к а греху, да-

м е поста, к а д а j e о н о л и ш е н о х р а н е . И з т о г р а з л о г а

к л е о б у з д а в а и с л а б и п о м и с л и које п о д с т и ч у н а с и л н е

ce људи т а д а п о в л а ч е у с е б е и одвајају од с п о љ а ш њ и х

страсти. Ш т а в и ш е , у п р а в о то у н а м а побуђује свето

с т в а р и , ч и м е умртвљују и о н а ч у л а која не реагују на

покајање

спољашњи надражај. Како то да осећаји, активни чак

ч о в е к постаје о т в о р е н за м о л и т в у и б л а г о д а т . J e p , ка-

и у одсуству с п о љ а ш њ и х о б ј е к а т а , м о г у б и т и н е а к т и в -

к о Д а в и д к а ж е : " с р ц е с к р у ш е н о и с м и р е н о Бог н е ћ е

86

76

, к р о з које c e б р и ш у н е к а д а ш њ и г р е с и , т е

87

Свеши

Гршорије

презрети"

77

Палама

Исихазам

; и п р е м а Григорију Б о г о с л о в у : " Б о г најси-

г у р н и ј е исцељује к р о з з л о п а ћ е њ е "

78

. Због тога н а с и

u

преображње

шела

8 Апостол Павле беше "однесен до т р е ћ е г а неба, да 87

С а м и Господ п о у ч а в а у Ј е в а н ђ е љ и м а да пост и м о л и -

ли у телу, не з н а м , да ли и з в а н т е л а , не з н а м "

т в а ч и н е чудеса

б о р а в и н а све т е л е с н е п о т р е б е . Н а ш и п р о т и в н и ц и п и -

79

.

, ј е р за-

тају д а а к о н е к о к о м о л и т в е н о в а п и Богу греба д а п р е 7 П о с т а т и н е о с е т љ и в з н а ч и н е м а т и молитву

80

к и н е c a о п а ж а њ е м свега т е л е с н о г , к а к о т а к в е с т в а р и ; Оци

м о г у бити Б о ж и ј и д а р , а к о в е ћ онај к о и м т е ж и т р е б а

. Није л и у п р а в о В а р л а -

да их одбаци? М е ђ у т и м , онај ко т е ж и сједињењу ca

а м п р в и ... к р и т и к о в а о о н е који с у п о с е д о в а л и п р а в о

Богом, не с а м о да би требало да ce одрекне телесног,

то називају "окамењеношћу"

81

знање, ј е р осећају ф и з и ч к и бол? Заиста, извесни Оци

него и у м н о г д е л а њ а : " С в е б о ж а н с к а с в е т л о с т и с в а к о

д р ж е д а j e пост с у ш т и н а м о л и т в е : "Глад п о к р е ћ е м о -

у з д и з а њ е к а с в е с в е т и м в р х о в и м а , м о р а ј у о с т а т и иза

л и т в у " , к а ж у они

нас", каже велики Дионисије

82

. Д р у г и с м а т р а ј у да je у тој г л а д и

88

. ... " К а к о ове с т в а р и

њ е н а " в р е д н о с т " : о н и знају д а j e м о л и т в а без покаја-

м о г у бити р е з у л т а т м и л о с р ђ а Божјег", п и т а В а р л а а м ,

ња безвредна.

" к а д а их ч о в е к н е з а п а ж а

Ш т а би о д г о в о р и о к а д а чујеш: " Ж е ђ и бдење п р и т и скају с р ц е , a кад je с р ц е п о т и ш т е н о , ч и т а в е р е к е суза н а в и р у из нас?"

83

TOKOM

у м н е м о л и т в е која

сједињује ч о в е к а ca Б о г о м ? To не в о д и н и ч е м у , a све ш т о п о т и ч е о д Њ е г а и м а свој с м и с а о " .

И ј о ш : " М о л и т в а je мајка плача, а л и

... С м а т р а ш л и д а б о ж а н с к о сјединзење н а д и л а з и

. З а р не в и д и ш да овај ф и з и ч к и труд не

с а м о б е с к о р и с н е с т в а р и , a ne и о н е в е л и к е и н е о п -

с а м о да о т к л а њ а с в а к у п р е п р е к у за молитву, него je у

ходне? Очигледно ce сам никада ниси уздигао изнад

в е л и к о ј м е р и и подстиче?

бескорисног: иначе би схватио да заједница ca Богом

и њ е н пород"

81

85

И ш т а су те с у з е к о ј и м а je

м о л и т в а м а т и и к ћ и ? Нису ли оне no природи бедне,

превазилази чак и ствари с а м е no себи корисне.

г о р к е и р а њ и в е о н и м а који ј е д в а да су о к у с и л и " б л а ж е но с т р а д а њ е " , али су зато с л а т к е и н е з л о б и в е о н и м а ко-

9

ји су осетили пуноћу радости? Како то да молитва не

... Ову д у х о в н у б л а г о д а т м о л и т в е у срцу, авај, ти 89

зауставља п о к р е т е т е л а који д о в о д е д о о с е т н е р а д о с т и

н а з и в а ш " ф а н т а з и ј о м која н о с и у себи и д о л а срца"

и бола? И л и , к а к о ти п о к р е т и п о р а ђ а ј у молитву, и о б р -

М е ђ у т и м , о н и који с у c e у д о с т о ј и л и ове б л а г о д а т и

нуто, к а к о м о л и т в а проузрокује т е п о к р е т е ? З а ш т о и х

знају да то није у о б р а з и љ а ; знају да о н а не п о т и ч е

Бог м и л о с р ђ е м Својим дарује, и з а ш т о ce онда к а ж е :

о д н а с , н и т и д а c e ј а в љ а с а м о д а б и н е с т а л а ; н е то,

" A K O СИ м о л и т в о м с т е к а о д а р суза, о н д а ce Бог д о т а к а о

него j e о н а н е п р е к и д н а д е л а т н о с т * (непресушна енергија

очију с р ц а твога, те си з а д о б и о у м н и вид?"

ирим.редак.арев.) која je п л о д б л а г о д а т и , с ј е д и њ е н а ca

88

86

.

89

Свеши

Гршорије

Исихазам

Палама

u

прсображом

шаш

д у ш о м и у к о р е њ е н а у њој, и з в о р с в е т е р а д о с т и који

М е ђ у т и м , која т о ж а л о с т и л и з а д о в о љ с т в о или

п р и в л а ч и ум к себи, удаљујући га од р а з н о л и к и х и

покрет у т е л у нису заједничка активност (енергија)

м а т е р и ј а л н и х п р е д с т а в а , који о п е т р а д о с н о одбацује

тела и д у ш е ? ... Ваистину, п о с т о ј е б л а ж е н е с т р а с т и

све т е л е с н о . " Т е л е с н и м " п а к н а з и в а м с в а к и п л о д те-

и д у ш е в н о - т е л е с н е д е л а т н о с т и које не с а м о да не

л е с н и х з а д о в о љ с т а в а , спојен са п о м и с л и м а , и који ce

прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до

п р е д с т а в љ а к а о н е ш т о п р и ј а т н о , a п р и т о м их вуче на

д о с т о ј а н с т в а б л и с к о г д о с т о ј а н с т в у духа, и да га под-

доле.

стакну да т е ж и нечему в и ш е м . Такве духовне актив-

Ш т о ce т и ч е о н о г а ш т о ce одвија у телу, a и с х о д и

ности, како с м о претходно п о м е н у л и , не улазе у ум

и з д у ш е п у н е д у х о в н е р а д о с т и , м и т о н а з и в а м о духов-

из тела, в е ћ с и л а з е у т е л о из у м а , да би п р е о б р а з и л е

н о м с т в а р н о ш ћ у у п р к о с т о м е ш т о c e исто одвија у

тело у н е ш т о бол^е, и да би ra на тај н а ч и н о б о ж и л е .

телу. Д а к л е , и м а м о појаву д а c e н а с л а ђ и в а њ е н а с т а л о

Kao ш т о j e б о ж а н с т в о о в а п л о ћ е н о г а Бога Л о г о с а ,

у т е л у к а д а у ђ е у у м , ч и н и да сав он буде т е л е с а н ,

з а ј е д н и ч к о д у ш и и телу, о б о ж и л о п л о т п о с р е д с т в о м

н и м а л о ce не освећујући од заједници са у з в и ш е н и м ,

д у ш е да би и о н о т в о р и л о Боле-

кроз знање о постојећим с т в а р и м а с х в а ћ е н о трезве-

гову п а ж њ у на видљиви штап, дарујући велику силу не

но, д о ћ и и д о б о г о п о з н а њ а ; a у с м е р а в а њ е м с т р а с н о г

с а м о његовој души, в е ћ и телу и р у ц и , с т в а р и м а , које

д е л а д у ш е к а о н о м е з а ш т а r a j e Бог с т в о р и о , в е ж б а ћ е

п р е м а т в о м мишљењу, о н и који у п р а ж њ а в а ј у у м н у м о -

сеу одговарајућим в р л и н а м а : ca пожудом (грамзиво-

литву, т р е б а да з а б о р а в е ? Због чега je он ћ у т е ћ и дигао

ш ћ у ) , б о р и ћ е c e љубављу, д о к c a г н е в о м ( р а з д р а ж љ и -

ш т а п који je д р ж а о у р у ц и п р е м а м о р у ? И то прво да би

в о ш ћ у ) , б о р и ћ е c e т р п љ е њ е м . Т а к о , ч о в е к који j e у м р -

р а з д в о ј и о воду, a з а т и м , н а к о н п р е л а с к а , да би je п о н о -

т в и о с т р а с н и део д у ш е , није б е с т р а с а н {апатхис), ј е р

во сјединио? Није ли он у својој д у ш и н о с и о с т а м е н о

би он у п р о т и в н о м с л у ч а ј у б и о р а в н о д у ш а н и н е п о д -

с е ћ а њ е на Бога, и није ли ce он у м н о м м о л и т в о м у з н е о

в и ж а н и за б о ж а н с т в е н е п о р и в е и о д н о с е и н а с т р о ј е -

ка Ј е д и н о м Који je м о г а о да к р о з њега т в о р и таква чуде-

ња

са?

је душе подредио, те кроз послушност уму као свом

111

И с т о в р е м е н о , з а р он све ово није ч и н и о својим

телом на чулима опазив начин?

1М

. Отуда б и в а д а j e н а г р а ђ е н онај к о j e тај д е о сво-

п р и р о д н о м у п р а в и т е љ у п о с л у ш н о и д е к Богу, н е п р е к и д н о Га ce с е ћ а ј у ћ и

19 ... Б е с т р а ш ћ е (апатхиа) не састоји ce у у м р т в љ и вању страсног дела душе, него у његовом у с м е р а в а њ у

94

115

. З а х в а љ у ј у ћ и о в о м с е ћ а њ у он

ће с т е ћ и навику божанског настројења и подстакнућ е д у ш у д а о н а н а п р е д у ј е к а н а ј у з в и ш е н и ј е м стању - с т а њ у љ у б а в и п р е м а Богу. У њој ће он и с п у н и т и за-

95

Свеши

Гршоријс

Исихазам

Палама

u

иреображси,с

тела

11 1

п о в е с т и Љ у б љ е н о г а и, у складу ca П и с м о м , п о з н а т и ,

своја у ж р т в у живу, свету, у г о д н у Богу" ' . К а к о ce то

и с п у н и т и и с т е ћ и и с к р е н у и с а в р ш е н у љубав п р е м а

може постићи?

6

б л и ж њ е м " . П р и т о м , б е с т р а ш ћ е без њ е г о в о г с а п о с т о -

Наше

очи

морају задобити благ поглед, угодан

јања ca свим претходно р е ч е н и м јесте једна потпуна

д р у г и м а , који н а м п р и в л а ч и и п р е н о с и в и ш њ у м и -

немогућност.

лост (јер j e з а п и с а н о : "Ko и м а б л а г п о г л е д , п р и м и ћ е милост")

120

. Слично томе, н а ш а ушеса морају бити

осетљива на б о ж а н с к е п о у к е , не с а м о да их чују, н е -

20 Т а к а в j e пут који к р о з б е с т р а ш ћ е води к а с а в р ш е ној љ у б а в и . Kao пут усхођења

117

он je н а р о ч и т , и п р и -

к л а д а н а н а х о р е т и м а који су ce о д в о ј и л и од света да

го к а к о Д а в и д к а ж е , "и п а м т е з а п о в е с т и Њ е г о в е и да и х извршују"

121

. М и н е с м е м о п о с т а т и " з а б о р а в а н слу-

ш а л а ц , него м о р а м о п р о н и к н у т и у с а в р ш е н и з а к о н

б и c e п о т п у н о п о с в е т и л и Богу. Т а к в а з а ј е д н и ц а и м

с л о б о д е и о с т а т и у њему, да б и с м о б и л и " б л а ж е н и у

кроз н е п о м у ћ е н ум омогућује непрекидан разговор

д е л а њ у с в о ј е м у " , к а к о нас у ч и Б р а т Б о ж и ј и и а п о с т о л

c a Њ и м . Б л а г о д а р е ћ и тој б л и с к о с т и о н и c a л а к о ћ о м

(Јаков)'

с т р е с а ј у ca себе г о м и л у з л и х с т р а с т и и с а м и себи са-

с л у ж и т и в о љ и Божјој. Није ли о в а к в о в е ж б а њ е у д р -

бирају р и з н и ц у љ у б а в и .

жању Б о ж ј и х з а п о в е с т и д е л о и т е л а и д у ш е ? К а к о о н -

О д н о с н о о н и х који ж и в е у свету, о н и су д у ж н и п р и м о р а в а т и себе н а и з в р ш а в а њ е с в е т о в н и х с т в а р и

22

. И с т о тако, н а ш ј е з и к , руке и ноге морају

да целокупна заједничка делатност душевно-телесна може да п о м р а ч и и ослепи душу?

no Б о ж ј и м з а п о в е с т и м а , еда би и с т р а с н и д е о д у ш е п о с л е овог п р и м о р а в а њ а

118

исто тако почињао да

д е л а у с к л а д у ca Б о ж ј и м з а к о н о м . A п р и м о р а в а њ е , в р е м е н о м п р е т в о р е н о у навику, д о н о с и с л а д о с н о р а с положење п р и л и к о м испуњавања Божиих заповести, и то р а с п о л о ж е њ е п р е о б р а ж а в а у н е п р о м е н љ и в у навику. T o ћ е д у ш и с в о ј е в р е м е н о д о н е т и т р а ј н у м р ж њ у према рђавим навикама и одношењима; a омрзнути з л о з н а ч и п о ч е т и у б и р а т и п л о д б е с т р а ш ћ а , о д кога c e р а ђ а љубав п р е м а Ј е д и н о м е Д о б р о м . З а т о c e Богу м о р а предати страсни део душе, жив и делатан, попут ж и в е ж р т в е . А п о с т о л к а ж е з а т е л о : " М о л и м вас, д а к л е , б р а ћ о , р а д и м и л о с т и Б о ж и ј е , д а д а т е тјелеса

96

97

Свеши

Гршорије

1 2 3

Палама

Исихазам

1. K o p . 6 , 1 9 .

21

Ј е в . 3, 6.

22

2. K o p . 6, 1 6 .

21

А

T o j e м а н и х е ј с к о ( и л и б о г у м и л с к о ) г л е д и ш т е , које c e т а к о ђ е м о -

же п р о н а ћ и и у византијском месалијапству. Не треба заборавити да je В а р л а а м и с и х а с т е о п т у ж и в а о и за м е с а л и ј а н с т в о ( £ р , V, ed. Schiro,

u

иреображе.ње.

uicna

Мт. ( 1 5 , 1 1 ) Мт. ( 1 5 , 1 9 ) . H o m . XV. 2 0 ( P G XXIV, 5 8 9 В ) ; e d . li. D o r r i e s ( Б е р л и и , 1 9 6 4 ) ,

стр. 139. 21

Срце. (карбих) у г р ч к о м П р е д а љ у мије с а м о ф и з и ч к и o p r a n , и л и

стр. 324.) П р е м а с р е д њ о в е к о в н и м М а п и х е ј ц и м а , м а т е р и ј а л н и к о с м о с

ocehaibe и е м о ц и ј а , него je д у х о в н о с р е д и ш т е ч о в е к о в о г б и ћ а , иајдубл.е

(укључујући људско тело) јесте Сатанин п р о и з в о д зла.

ч о в е к о в о б и ћ е где c e о н с у с р е ћ е с а Б о г о м .

•' О с н о в а п р а в о с л а в н о г х р и ш ћ а п с т в а . Ч а к и ц р к в е п и О ц и к о ј и n a j -

" Или " п о к у п и м о " , т о ј е с т да с а к у п и м о и попово с а б е р е м о расе

в и ш е нагињу П л а т о н и з м у то признају (na п р и м е р Такозвани-Диописи-

ј а н и у м , који c e т а к о л а к о одваја о д у н у т р а ш љ е у с м е р е н о с т и n a Bora.

ј е , dediv. nom. IV. 2 7 , P G I I I , 7 2 S C D ) . Т е л о je, и а к о п о в а п л о ћ е љ а Х р и с т о -

Циљ молитве Исусу јесте постизаље овог упутрашњег м и р а "силаже-

вог, с а м о n o с е б и д о б р о , а л и j e п о д л о ж п о греху, к о ј и j e о п е т п о с л е д и ц а

њем ума у срце". 2b

удаљавања од Бога. 6

Р и м . 7, 2 4 .

27

ibid. 1 4 .

28

7 8 s

J e p iberoBo и м е n a г р ч к о м з п а ч и " б л а ж е п и " . Hom.

XV.

20.

Пс. 44, 14. ( _ Х Х т е к с т ) . П р в и je O p n r e n п р и м е н и о onaj c i n x na

ibid. 1 8 .

у и у т р а ш њ и ж и в о т . Sc.lec.ta in Pss., PG X I I ,

ibid. 2 3 .

XLIV, P G X X I X , 4 1 2 A B , D i a d o c h u s , Cap. 7 9 ( e d . D e s P l a c e s , s i r . 1 3 7 ) .

,0

Рим.

11

осповног

корпуса т е к с т о в а

о

уиутрашљој

молитви,

или "Филокалија ниптичких Отаца"). 12

hom. in PS.

" Гал. 4, 6.

с т р а ж е а е н а д с р ц е м и у м о м (нус). T o j e о с н о в п и п о ј а м и с и х а з м а (1'рчки Филокалијс,

Василије,

z

8,2.

vrulac.- б д е љ е , д у х о в н а б у д н о с т и л и т р е з в е п о у м л > е ; н е п р е к и д п о

иаслов

1432;

:m

Лк. 17, 2 1 .

41 !2

П р и ч е С о л о м о п о в е 27, 2 1 . ( О р и г е п о в а верзпја). П р и ч е , 2 , 3 , 5 . " Д у х о в н и м " , n a г р ч к о м с т о ј и voav ( р а з у м , р а з -

боритост, с г р а х Господљи). " У м н и " м о ж е бити к а о joui ј е д а п могуНп

Важно je н а п о м е н у т и да п р а в о с л а в н и а с к е т п з а м не проиисује

превод, али овде к о р и с т и м духовни, како бих ra повезао са изразом

п о т п у н о отклањање п р и р о д и и х жеља, већ u p e љихово складно преусме-

" д у х о в п а ч у л а " . N o c p o ? j e в и ш е а к т и в н и п р п д е в о д р е ч и нус ( д у х о в н и

р а в а њ е к а в и ш е м ц и љ у (cf. I I . ii. 19, infra).

у м ) , т о ј е с т о н о ш т о п р и п а д а >tycy, с и л а K O J O M с а з п а ј е м о ( п а с у п р о т

13

11 15 16

2. K o p . 4, 6. ibid. 7. ИЛИ "ЛИЧНОСТИ" ( TipOOtJlTOl'). Посебан начин "чувања у м а " у н у т р а ш њ и м стражељем подразу-

м е в а његово в р а ћ а њ е у тело, т а к о да ce ум који ce м о л и не расејава г р е ш н и м п о м и с л и м а ( в и д е т и I . ii. 3 ) . 17

Нус - д у х о в н и у м и л и и н т е л е к т ; о б и ч н о c e с у п р о т с т а в љ а а п а л и -

т и ч к о м у м у (biavoia) — и а к о Н а л а м а о в у д и с т и н к ц и ј у n e с п р о в о д и д о следно. 18

Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , de opi}. X I I , PG XLIV, 1 5 6 C D .

" П а л а м а овде п р в е н с т в е н о м и с л и на Т а к о з в а н о г - М а к а р и ј а , који ce с п о м и њ е у с л е д е ћ е м одељку. 20

" Д а х д у ш е " (I|/UXIKOV nvtup.a) о д п о с и c e н а н е р а д и о п а л н у ж и в о т п у

снагу, и н с т и н к т е , које и ж и в о т и њ е имају. Ова н и ж а д у ш а т р е б а да ce у с к л а д и и да буде д о в е д е н а п о д к о н т р о л у в и ш е г д е л а д у ш е , који ce н а л а зи у срцу. (Видети М а к а р и ј е в е речи, н а в е д е н е у с л е д е ћ и м р е д о в и м а ) .

roiTOš, o n o ш т о c e с а з п а ј е и л и п о и м а ) . " И л и "je о б у ч е п ( и л п з а о г р п у г ) " ( о в а ј г л а г о л c e м о ж е и п а с и в п о превести). 31

п а л а ж е Ј Б е м б о ж а н с к о г ч у л а и б о ж а п с к о м д и м е п з и ј о м у п а м а и у гворевипи. v ' 2. K o p . 1, 2 2 , 5 . 5 ; Е ф . 1 , 4 . ,(

' У и с т и и с к и о в а п л о ћ е п о ј д у х о в п о с т и на т е л о ce н и к а д а ne гледа

као н а п е ш т о ш з о о н е м о г у ћ а в а д у х о в н и п а п р е д а к душе, б у д у ћ и д а c e в а с ц е л и ч о в е к - и т е л о и д у ш а - м о р а ( ј у ) п р е о б р а з и т и и о б о ж и т м . To je основна х р и ш ћ а п с к а исправка дуализма грчке мисли, нарочито Пла гонизма. 37

Палама

овде п е ж о р а т и в н о к о р и с т и з н а ч е љ е речи

сксшаза:

као

губитак с а м о к о н т р о л е , лудило, ђ а в о и м а п о с т , оиседнутост. 38 н

98

С в е т п Ј о в а н Л е с т в и ч п и к , Scala X X V I . 2 6 ( P G L X X X V l l l , 1 0 2 0 А ) .

Б е с к р а ј н о j e т р а г а њ е з а д у х о в м и м р а з у м е в а њ е м (i'otpeti' oanOncui'), n p o -

1 . Т и м . 6, 2 0 . Hom. XII in Prov., 7, PG X X X I , 4 0 1 A. 99

Свеши

Гpulopuje

40

Исихазам

Палама

Овде аутор, п а р а в и о , не генералпзује с т в а р и због ума, већ због

о н и х који te д р з н у ш е да се поставе духовним у ч и т е л л ш а , упркос

гоме

ш т о и м н е д о с т а ј е с а м о п о з н а љ е и с в е с н о с т о с о п с т в е н о ј у п у т р а ш љ о ј пу-

a

иреображење

ше.ла

р и з , 1953), c i p . 2 0 7 - 2 2 0 . О б р а ћ а њ е п а ж љ е n a с е б е , a n e n a с о з е р ц а њ е , у овом контексту вероватно и м а дословни е м и е а о ф и к с и р а њ а по/леда на пупак. 1,1

стоши. 41

u

П о ш т о j e у м у в е к а к т и в а и , о н с е м о р а иечим у п о с л и т и , ч а к и з а

De div. nom. IV. 9, PG I I I , 7 0 5 B .

в р е м е м о л и т в е . Т а к о , у н а ј в е ћ е м б р о ј у с л у ч а ј е в а учитеЈБИ и с и х а з м а п р е -

ibtd., 7 0 5 A . Т п к о з в а н н - Д и о н и с и ј е о в д е / о в о р и o а н ћ е л п м а ( " о б о -

поручују п р и з и в а њ е Исусово/ И м е н а к а о с р е д и ш т а у е р е д с р е ђ и в а њ а n a

ж е н и м у м о в и м а " ) к о ј и с е , к а д а с е у с р е д с р е д е н а Б о г а , к р е ћ у у кру\у

Bora, п о н а в љ а њ а И м е н а у с к л а д у ta у д и с а ј и м а н и з д и с а ј и м а . Kallisios

вечности; али када излазе из небеске сфере, они се крећу на доле "пра-

VVare, ed., The Art of Ргауег ( Л о н д о н ,

'

52

в о л и н и ј с к и " , да би п о м о г л и о н и м а у и и ж е м свету. " Ep. II. 2, PG XXXII, 2 2 8 A. 44

cntalia Christiana Analecta,

De div. nom., loc. c/f. С м и с а о je да су с а б р а н о с т и б у д и о с т с у ш т н н -

trp.

164),

али

ne n

Никифор(ег.

II.

ii.

51

T o j e o c n o B i i o з п а ч е љ е г р ч к е р е ч и исихија, о д к о ј е j e и з в е д е п т е р -

м и н и с и х а з а м . И с и х а с т а je, д а к л е . л и ч н о с т која t e вежба у у н у т р а ш љ е м

' В а р л а а м , E p . I V H r i b a i H J y (eri. S c h i i o , с т р . 3 1 5 ) .

4/

2,

•'' Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј с , de div. nom. IV. 9, PG I I I , 7 0 5 A .

у к л а њ а са ibera. 46

IX.

25).

с к и и р е д у с л о в и духовног пута; д е м о м нас кроз расејаност (patтројство) ,г

1966), Увод., н а р о ч и т о c r p . 2 7 - 3 7 .

T o п р е п о р у ч у ј е Т а к о з в а и и - С и м е о н у Методу ( е д . H a u s h e r r , О п -

смирењу или тиховању.

Scala X X V I I , PG L X X X V I I I , 1 0 9 7 B .

55

П р е о в а п л о ћ е љ а , Христос као б о ж а н с к и Jloroc и р о ж и м а о je ко-

с м о с и б и о п р и с у т а н у њ е м у к а о Т в о р а ц . Али, о б у к а в ш и te у тело, On

Изгледа да te no заједничком искуству и е т о ч н о - х р и ш ћ а н с к и х

с о з е р ц а т е љ а н а ј п р е т р е б а в е ж б а т и у у п о р п о с т и и в е л и к о м т р у д у , т е Te­

je васпоставио један нови одпос cu тиоренином, и целокупној твари,

pa™ уене да понављају молитву Исусу; али, в р е м е м о м te o n a и о с е п е н о

к а о сасуду Духа, д а о je нову снагу. И е т а к п у т и и з р а з " п р и р о д п и о б л и к "

уеађује, да 5и к о н а ч н о постала с а м о д е л а т п а , и п р а т и л а р и т а м срца чак

в е р о в а т и о je а р и с т о т е л о в с к и , a о д н о с и се na д у ш у к а о " о б л и к " (
" ч и с т е м о л и т в е " н и ј е с т и ц а љ е д о б р и х м и с л и о Б о г у , п е г о с т и цаље непосредне свесности о Њ е г о в о м присуству.

- з а и с т а , в а с к р с е њ е т е л а па з е м љ и б л а г о в е с т е o n u који су дости-

истжгпско

ђа, на п р и м е р , у с м е р а в а молитву. Следујупи п р а в о с л а в н о м предању,

J b i дефини

1. K o p . 8, 1. А с к е т и з а м н и к а д а н и ј е с а м с е б и цил,, н е г о j e д и с ц и п л и н а која

(ката\л);1]):

vocfmv).

6, ,Jt

L~Eем о в е из ње {ir\v

сматрају б о ж а н с к о м суштином, или истакаатт'

аитгц;

aTroppoiav). Ф и л о с о ф

и з в р ш а в а њ е надумног сједињења са свим в и ш њ и м .

с м а т р а да се то д е с и л о зато што су oni у П и с м у виде-

О в и м с ј е д и њ е њ е м опет, н а најбољи з а м и с л и в људски

л и д а с е м н о ш т в о в и ђ е њ а и о т к р и в е њ а која с у С в е т и -

н а ч и н , ум у Духу в и д и Б о г а .

т е љ и м и с т и ч к и и с к у с и л и , д е с и л о и п р о ј а в и л о кроз

... Т в р д и ш д а ћ е у м п о с т а т и б о г о в и д а ц а к о с е о ч и сти не с а м о од с т р а с т и , н е г о и од н е з н а њ а

18

. Они пак,

(Светитељи), ништа не говоре о том твом о ч и ш ћ е њ у од незнања. Него се они с и л о м н е п р е к и д н е и нетварн е м о л и т в е , која п р е в а з и л а з и с в а к о з н а њ е , о ч и ш ћ у ј у од злих страсти, и постижу боговиђење.... Јер, они ник а д а н е престају д а с т р а ж е н а д с о б о м , н е т е ж е с т р а н с т в о в а њ у n o свету р а д и " о ч и ш ћ е њ а о д н е з н а њ а " у с м и с л у пабирчења п а м е т и и постајања у ч е н и м код с в и х о н и х који б и н а м м о г л и п р е д а т и б и л о к а к в о зна-

с в е т л о с т , и у с в е т л о с т и . ... Али, љ у б е з њ е ј ш и , з а ш т о баш созерцатеља теретити да он божанску суштин у с м а т р а з а т а к в у с в е т л о с т ? Н и к о о д н а ш и х људи н и к а д није о з н а ч и о с о з е р ц а т е љ а з а н е к о г а к о j e т у б о ж а н с к у суштину в и д е о !

Стога,

ако

он

божанску

с у ш т и н у не види, и ако, п р е м а твом мишљењу, тих о в а т е љ и " с о з е р ц а т е љ е м " н а з и в а ј у о н о г а који в и д и , к о ј у год т и х о ћ е ш с в е т л о с т , о н д а j e о ч и г л е д н о д а о н и с в е т л о с т коју с у в и д е л и н е с м а т р а ј у б о ж а н с к о м суштином.

ње, б и о т о Скит, П е р с и ј а н а ц и л и Е г и п ћ а н и н . О н и са108

109

Свеши

ГрШорије

Обожеил

Палама

у

Хрисшу

Т а к о j e О н н а ш о ј људској п р и р о д и д а р о в а о бо-

15 Н а ш ц и љ j e д а п р е н е с е м о у ч е њ е о б л а г о д а т н о ј све-

ж а н с к у славу, а л и н е и б о ж а н с к у п р и р о д у ; j e p о н а j e

т л о с т и в е к о в и м а п о ш т о в а н и х С в е т и т е љ а , чија j e м у -

ј е д н о , a Њ е г о в а с л а в а друго, у п р к о с т о м е ш т о с у о н е

д р о с т п л о д и с к у с т в а , који т в р д е "да j e о н о у ч е њ е Све-

м е ђ у с о б н о н е р а з д е љ и в е . М е ђ у т и м , и а к о c e ова с л а в а

тог П и с м а "

20

. Зато ћ е м о укратко навести речи Исаа-

р а з л и к у ј е о д Божје п р и р о д е , о н а н е м о ж е д а c e с в р с т а

, сигурногтумача овогучења: " Н а ш а душа", тврди

м е ђ у оно што je п о д л о ж н о времену, j e p no свом оно-

он, " и м а д в а ока, к а к о т о сви О ц и т в р д е . ... И п а к , вид

с т р а н о м п о с т о ј а њ у " о н а п р е в а с х о д и п о с т о ј а њ е " (опк

п о ј е д и н а ч н о г ' о к а ' не к о р и с т и ce у и с т у сврху: ј е д н и м

o m a к а б ' ишрохч^)

ка

21

OKOM

с а г л е д а в а м о тајне п р и р о д е , то ј е с т б о ж а н с к у си-

лу, Њ е г о в у п р е м у д р о с т и п р о м и с а о о н а м а , и све о н о

25

. будући д а н а неисказив начин

п о к а з у ј е п р и п а д н о с т Божјој п р и р о д и . М е ђ у т и м , Он није с а м о тој људској п р и р о д и , сједи2С

ш т о м о ж е м о о б ј а с н и т и Њ е г о в и м в е л и ч а н с т в е н и м До-

њеној у Њ е г о в о ј ипостаси

мостројем. Другим

с о з е р ц а в а м о с л а в у ГБегове

ћу славу, в е ћ и Својим у ч е н и ц и м а . " О ч е " , к а ж е Он, "и

с в е т е п р и р о д е , с о б з и р о м да Бог ж е л и да н а с у в е д е у

с л а в у коју си ми д а о ja с а м дао њ и м а , да буду ј е д н о као

д у х о в н е тајне"

ш т о с м о ми ј е д н о . Ja у њ и м а и ти у м е н и , да буду уса-

22

OKOM

.

Оба о к а виде светлост, а л и п о ш т о с в а к о и м а посеб-

в р ш е н и у једно" 28

27

', д а р о в а о с в е п р е в а з и л а з е -

. Он т а к о ђ е ж е л и да и они гледају ту

н у с п о с о б н о с т в и ђ е њ а , п р и с о з е р ц а њ у ове светлости

славу

појављује ce и з в е с н а д в о с л о ж н о с т , j e p с в а к о око види

мо Бога, и у с о п с т в е н о м с м и с л у р е ч и , ми Га в и д и м о .

. Б л а г о д а р е ћ и њој ми у себи с а м и м а п р о н а л а з и -

р а з л и ч и т у , м е ђ у с о б н о н е в и д љ и в у светлост. П о т у м а ч е њ у б о ж а н с т в е н о г И с а а к а , ј е д н и м ce познаје Божја

16

сила, п р е м у д р о с т и п р о м и с а о и, у о п ш т е н о г о в о р е ћ и ,

К а к о онда з а д о б и ј а м о и с а г л е д а в а м о ову славу бо-

з н а њ е о Т в о р ц у на о с н о в у з н а њ а и з а к љ у ч а к а о т в а р и .

ж а н с к е природе? Да ли и с п и т и в а њ е м логоса постоје-

Д р у г и м ce с о з е р ц а в а , не Б о ж а н с к а п р и р о д а ... него сла-

ћ и х с т в а р и , п у т е м којих п о к у ш а в а м о д а д о ђ е м о д о

ва Њ е г о в е п р и р о д е , којом je С п а с и т е љ о б д а р и о Своје

з н а њ а о Божјој с и л и , п р е м у д р о с т и и п р о м и с л у ? М е ђ у -

у ч е н и к е , и п р е к о њ и х све о н е који у Њ е г а верују и де-

т и м , к а о ш т о с м о в е ћ н а п о м е н у л и , n o р е ч и м а светог

л и м а о т о м е сведоче. Он je ж е л е о да о н и виде ту славу,

И с а а к а и свих д р у г и х О т а ц а , све ово в и д и д р у г о о к о

j e p je к а з а о Оцу С в о м е : " х о ћ у да и о н и које си ми д а о

д у ш е , н о које н е в и д и б о ж а н с к у с в е т л о с т , " с л а в у Њ е -

буду са м н о м гдје с а м ja, да гледају славу м о ј у коју си

гове п р и р о д е " . П о т о м е c e ова с в е т л о с т р а з л и к у ј е о д

ми д а о , j e p си ме љубио прије п о с т а њ а свијета"

светлости и с т о з н а ч н е са знањем

23

. И

ј о ш : "И сада п р о с л а в и ти м е н е , Оче, у т е б е с а м о г а , слав о м коју и м а д о х у тебе прије него свијет постаде"

110

24

.

29

.

З а т о c e н е м о ж е р е ћ и д а у с в а к о м к о поседује з н а ње о т в о р е в и н и , и л и ко њу к р о з њега с а г л е д а в а , о б и -

Свеши

Гршоријс

Палама

Обожењеу

Хрисшу

т а в а Бог; т а к а в ч о в е к с а м о и м а з н а њ е о б и ћ и м а , те пу-

д а ј е О н Н а д с у ш т и . М е ђ у т и м , к а к о у п р к о с вољи ф и л о -

т е м а н а л о г и ј е д о л а з и до з а к љ у ч к а о п о с т о ј а њ у Бога.

с о ф а п о к а з а т и д а с е ова б о ж а н с к а с в е т л о с т р а з л и к у ј е

Ш т о се т и ч е ч о в е к а који т а ј а н с т в е н о поседује и гледа

од знања, будући да н а м и н е м о ћ његових размишл,а-

ту светлост, он з н а Бога и и м а Га у с е б и , не в и ш е пу-

ња п р у ж а д о к а з да с м о у п р а в у ?

т е м а н а л о г и ј е , него сада в е ћ и с т и н с к и м с о з е р ц а њ е м ,

О н г о в о р и д а " и з в р ш а в а њ е з а п о в е с т и н е м о ж е та-

које п р е в а з и л а з и сва б и ћ а , ј е р с е Бог н и к а д а н е одва-

му незнања да отклони из душе, него да се то м о ж е

ја од Своје в е ч н е с л а в е .

учинити само учењем и приљежним проучавањем"

35

.

Не с м у ћ у ј м о се и не г у б и м о н а д у п р е д ч и њ е н и -

Али, о н о ш т о н е у к л а њ а н е з н а њ е , н е м о ж е д о н е т и з н а -

ц о м н е и с ц р п и в о с т и Њ е г о в о г д о б р о ч и н и т е љ с т в а ; него

ње! Исто тако, оно што нас, п р е м а његовом мишље-

верујмо у Њега као Приопштитеља н а ш е природе и

њу, не води к знању, п р е м а Г о с п о д њ и м р е ч и м а , води

њеног Обдаритеља с л а в о м Његове природе, na се по-

нас к созерцању (боговиђењу). П р е м а томе, то созер-

т р у д и м о да с т е к н е м о и в и д и м о д а р те с л а в е . A к а к о

ц а њ е не с а м о да није з н а њ е и да о њ е м у не т р е б а гово-

п а к т о ? И з в р ш а в а њ е м божанских заповести

р и т и у с о п с т в е н о м и з н а ч е њ с к о м с м и с л у , већ да о н о

30

. Ј е р , Го-

36

спод je о б е ћ а о да ће се јавити њиховом извршитељу,

у с т в а р и није ни појмљиво

назвавши то јављање Својим и О ч е в и м станом или

овај и з р а з не з л о у п о т р е б љ а в а и не к о р и с т и б у к в а л н о ,

о б и т а в а л и ш т е м : "Ако м е н е к о љуби, р и ј е ч моју д р ж а -

н е г о , т а к о р е ћ и и с к љ у ч и в о у њ е г о в о м својству. К о р и -

ћ е , и О т а ц м о ј љ у б и ћ е њега; и њ е м у ћ е м о д о ћ и и у

с т е ћ и реч "појмљив" у њ е н о м најстрожијем смислу,

њ е м у ћ е м о се н а с т а н и т и "

. Ја-

и д а ј у ћ и joj з н а ч е њ е н е у п о р е д и в о г п р е в а с х о д с т в а н а д

с н о ј е д а п о д д р ж а њ е м " р и ј е ч и " , О н п о д р а з у м е в а Сво-

с в а к и м з н а њ е м и у м о з р е њ е м , о д њега з а в и с е ћ и м , т р е -

је заповести, јер je претходно говорио "заповијести"

б а в е р о в а т и д а н е постоји н и ш т а у з в и ш е н и ј е о д о б и -

31

, и " ј а в и ћ у му се сам"

32

. П р и т о м се очекује да се

у м е с т о " р и ј е ч " : "Ko и м а з а п о в и ј е с т и м о ј е и д р ж и их,

т а в а њ а и п р о ј а в е Бога у н а м а , н и т и да се ш т о д р у г о

то je онај који ме љуби"

м о ж е бар приближно, изједначити с т и м .

33

.

Али, м и и с т о т а к о з н а м о д а и з в р ш а в а њ е з а п о в е с т и 17

Г о с п о д њ и х д о н о с и са с о б о м у о б и ч а ј е н о з н а њ е , к а о и

To je д о к а з ... да ово с о з е р ц а њ е Бога ни у к о м случају није вид знања

34

, иако je Варлаамова највећа же-

љ а д а д о к а ж е у п р а в о с у п р о т н о . Т р е б а д а з н а м о д а ово

и с т и н с к о з н а њ е које д у ш и о с и г у р а в а з д р а в љ е . Ј е р , з а п и т а ј м о се, к а к о с л о в е с н а д у ш а м о ж е б и т и з д р а в а , ако je њен орган сазнања

(to

yvu)azuе

Палама

у себи с л а в у Божју; т а д а к а д а Бог б л а г о и з в о л и да н а с

у

Хрисшу

"свјетлошћу као хаљином одева"? Па наставља: "И

у в е д е у д у х о в н е тајне, н а н а ч и н који j e г о р е п о м и њ а -

и м а м о најпоузданију пророчку ријеч, и добро чини-

н и с в е т и т е љ , И с а а к , описао

т е ш т о п а з и т е н а њ у к а о н а с в ј е т и л н и к који с в и ј е т л и

37

.

у т а м н о м мјесту, д о к л е Д а н не осване"

. Који д р у г и

д а н , а к о н е онај з а б л и с т а л и н а Т а в о р у ? " Д о к с е Д а н и -

18 ...

46

Почујмо шта су п р е т х о д н и ц и светог И с а а к а

ца не роди"

47

. Koja з в е з д а Д а н и ц а , а к о не о н а која сија-

и м а л и да к а ж у о с л а в и Божјој, т а ј а н с т в е н о и тајин-

ше н а д њ и м , о б а с ј а в а ј у ћ и и Ј а к о в а и Ј о в а н а ? И где he

ски видљивој с а м о д у х о в н и м о п и т н и ц и м а . П о ч н и м о

се та Даница родити, ако не "у с р ц и м а вашим"?

18

од с а м о в и д а ц а и А п о с т о л а с а м о г а Б о г а О ц а и Госпо-

В и д и ш ли к а к о ова с в е т л о с т у с р ц и м а в е р н и х и

д а н а ш е г а И с у с а Х р и с т а , о д Kora и с х о д и с в а к о о ч и н -

с а в р ш е н и х , и с а д а сија? В и д и ш л и к о л и к о о н а п р е в а с -

ство

. A п р е А п о с т о л а опет,

х о д и с в е т л о с т з н а њ а ? Б л а г о д а т н а с в е т л о с т н е м а ни-

38

у п у н о ћ и Свете Цркве

39

п о с л у ш а ј м о њ и х о в о г п р в о н а ч е л н и к а П е т р а , који Ka­

чег заједничког, н е с а м о с а ј е л и н с к и м н а у к а м а , које

m e : " Ј е р в а м н е о б ј а в и с м о с и л у и д о л а з а к Господа на-

н и с у достојне н а з в а т и се с в е т л о ш ћ у , б у д у ћ и да су све

шега Исуса Христа следујући и з м и ш љ е н и м бајкама,

л а ж н е , и л и лажју п р о ж е т е , ч и м е с у б л и ж е т а м и , него-

н е г о с м о с а м и б и л и о ч е в и ц и в е л и ч а н с т в а његова"

ли с в е т л о с т и . Д а к л е , није р е ч о с в е т л о с т и з н а њ а тих

40

.

A какве славе Господа Исуса Христа je он био сведок,

н а у к а , него о о н о ј , с в е т л о с т и , која се у тој м е р и р а з -

к а з а ћ е н а м други: "али п р о б у д и в ш и се видјеше сла-

ликује и од з н а њ а б о ж а н с т в е н и х П и с а м а да с в е т л о с т

в у његову"

41

. Какву славу? Нека други Ј е в а н ђ е л и с т

з н а њ а м о ж е м о у п о р е д и т и с а с в е ћ њ а к о м који с в е т л и у

стане и с п р е д нас и посведочи: "и засија се л и ц е њего-

месту т а м н о м . Док светлост м и с т и ч к о г созерцања по-

в о к а о с у н ц е , a х а љ и н е њ е г о в е п о с т а д о ш е бијеле к а о

р е д и се са з в е з д о м која с в е т л и дању, a о н а je Сунце

свјетлост"

42

49

.

, п о к а з у ј у ћ и и м д а j e О н С а м Бог Који се,

no р е ч и м а псалмопојца: "свјетлошћу као хаљином одева"".

20 М е ђ у т и м , п р о т и в н и ц и т а к в о г п р о с в е т љ е њ а и све-

Затим, након речи о т о м е да je видео славу Христо44

т л о с т и т в р д е д а с в а к а с в е т л о с т коју j e Бог п о к а з а о

, чудновато je р е ћ и , али стварну

С в е т и т е љ и м а ј е с т е с а м о с и м в о л и ч к а појава, н а г о в е -

с в е т л о с т која обасјава и с а м и слух (јер су т а м о о п а з и -

штаји ( е н и г м е ) н е т в а р н е и у м о м п о ј м љ и в е с т в а р н о -

л и с в е т л и о б л а к о д а к л е д о п и р а ш е глас), П е т а р н а с т а -

сти, ш т о се, no п р о м и с л у Б о ж ј е м , ј а в љ а у м а ш т и , у п о -

вља: " И и м а м о н а ј п о у з д а н и ј у п р о р о ч к у ријеч"

. 0,

себним околностима. Они т а к о ђ е погрешно сматрају

б о г о в и д и о ц и , коју сте т о п р о р о ч к у р е ч н а у ч и л и , поу-

д а с е свети Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т с л а ж е с а т а к в и м

з д а н и ј у о д в и ђ е њ а с в е т л о с т и ? Коју о с и м о н е д а с е Бог

м и ш љ е њ е м . У с т в а р и , ово п о с л е д њ е ј а с н о п о т в р ђ у ј е

в у " н а г о р и светој"

114

45

115

Ceeiuu

Гpuiopuje

Обожењеу

Палама

да ћ е н а с светлост, која j e о б а с ј а л а у ч е н и к е

T O K O M 5О-

жанственог Преображења, н е п р е к и д н о и бескрајно

Хрисшу

33 Б у д у ћ и д а j e с т в а р н о с т која п р е в а з и л а з и с в а к у у м -

обасјавати "својим најсветлијим з р а ц и м а " у будућем

ну м о ћ , непојмива, онда je она и изнад сваког бића;

веку

такво јединство ca Богом јесте изнад сваког знања,

50

, к а д а ћ е м о , п р е м а Њ е г о в о м о б е ћ а њ у "свагда c a 51

. К а к о то да ова в е ч н о п о с т о ј е ћ а , у

и а к о ce у п р е н о с н о м с м и с л у ч а к " з н а њ е м " н а з и в а , a

посебном смислу речи постојећа, непроменљиво по-

није н и у м о м п о с т и ж н о , и а к о c e т а к о зове. К а к о c e

с т о ј е ћ а , п р е с в е т л а и б о ж а н с к а светлост, м о ж е и м а т и

оно што превазилази сваки р а з у м м о ж е назвати ум-

ишта заједничко ca свим о н и м с и м в о л и м а и нагове-

ним?

штајима (енигмама), прилагођеним посебним окол-

боље б и б и л о н а з в а т и r a н е з н а њ е м , н е г о л и з н а њ е м .

Г о с п о д о м бити"

Обазирући ce на његову свепревасходност,

н о с т и м а , који настају, да би п о н о в о н е с т а л и , који у

To ј е д и н с т в о не м о ж е с п а д а т и у о б л а с т з н а њ а , и с т о

ј е д н о м т р е н у т к у постоје, a у д р у г о м н е , и који ce п о -

к а о ш т о ra ни с в е о п ш т е з н а њ е не поседује у с е б и у

н е к а д појављују, a д а п р и т о м и п а к н е м а ј у н и к а к в о

својству свод п о с е б н о г д е л а . П о н а в љ а м о , ово ј е д и н -

своје с т в а р н о п о с т о ј а њ е ?

ство ( з а ј е д н и ц а ) c a Б о г о м п р е м о ж е б и т и н е к а в р с т а

С е т и м о c e с а м о д а Сунце, б л и с т а в и ј е о д свега о п а -

незнања, неголи знања, јер je no свом превасходству

зивог, п о т и ч е о д п р о м е н е , и д а j e п о д л о ж н о р а з н и м

и с а м о н е з н а њ е , боље р е ч е н о , н а д н е с а з н а ј н о . Ha тај

г о д и ш њ и м м е н а м а , заједно c a м н о г о б р о ј н и м н е б е -

н а ч и н , ово ј е д и н с т в о п р е д с т а в љ а п о с е б н у с т в а р н о с т .

с к и м т е л и м а која c e к р е ћ у и с п р е д њега; о н о j e п о н е -

К о ј и м год r a и м е н о м м и н а з в а л и - з а ј е д н и ц о м , с о з е р -

к а д п о м р а ч е н о и л и с к р и в е н о , а л и c e и с т о т а к о пот-

цањем, чулним опажањем, знањем, у м н и м достигну-

ч и њ а в а н а р е д б а м а С в е т и т е љ а , т е м е њ а п р а в а ц свога

ћ е м , п р о с в е т љ е њ е м - о н о н е ћ е б и т и то у с о п с т в е н о м

к р е т а њ а , к р е ћ у ћ и c e у н а п р е д , и л и c e заустављајући

с м и с л у р е ч и ; и л и ћ е м у опет, с а м о б и т и н а л и к о

52

.

54

.

Њ е г а ћ е м о д а к л е , и о н о ш т о и з њега п р о и с х о д и , н а звати светлошћу, и то основано. Шта ћ е м о онда р е ћ и

35

за о н у с в е т л о с т код које нема измене, ниши сенке про-

Ш т а j e о н д а ова з а ј е д н и ц а (јединство), која ce, n o

мене** (Јак. 1,17 прим.редак.ирев.), која je к р а с о т а о б о ж е -

с в о м превасходству, не м о ж е поистоветити ни ca ч и м

ногтела

53

, т е л а које о б о г а ћ у ј е и п р е н о с и с л а в у Б о ж а н -

постојећим? Није ли то а п о ф а т и ч к о богословље? Ме-

с т в а ? Х о ћ е м о л и р е ћ и д а j e ова светлост, т а к р а с о т а

ђ у т и м , ј е д и н с т в о и з р а ж а в а заједницу, a н е о д р и ц а њ е .

в е ч н о с т и , с а м о с и м в о л , у о б р а з и љ а , н е ш т о ш т о j e без

Штавише, да бисмо богословствовали апофатички,

п о с т а в к е ( и п о с т а с и ) ? Н а р а в н о д а н е ћ е м о , све д о к бу-

није п о т р е б н о д а и з а ђ е м о и з с е б е д а б и с м о п о с т а л и

д е м о п р е б и в а л и у њој, у љубљеној с в е т л о с т и .

део те заједнице, и а к о у т о м јединству ч а к и а н ђ е л и м о р а ј у д а и с т у п е и з себе.

116

55

Даље, д о к j e и с т и н а д а онај

117

Свеши

Грторије

Обожењеу

Палама

Хрисшу

к о н е б о г о с л о в с т в у ј е а п о ф а т и ч к и није б л а г о ч е с т и в

П о с т е п е н о н а п у ш т а ј у ћ и с в а к у везу с о п и с а н и м ,

(православан), м е ђ у благочестивима само боговиди-

ч а к и с о н и м у з в и ш е н и м , ум у чистој м о л и т в и потпу-

оци могу то јединство да остваре. И док ми м о ж е м о

но иступа из свега постојећег. Ова екстаза (иступље-

да р а з м и ш љ а м о и да ce и з р а ж а в а м о у о к в и р у а п о ф а -

н>е) н е с р а в њ и в о j e и з н а д а п о ф а т и ч к о г ( о д р е ч н о г )

тичког богословља, и с т о в р е м е н о и м а м о на у м у то да

богословља, j e p п р и п а д а с а м о о н и м а који су д о с т и -

н а м je велики Дионисије рекао да ово јединство ни-

гли б е с т р а ш ћ е .

су у с т а њ у да опишу, н и т и да ra с х в а т е , ч а к ни с а м и

или заједница. A сједињења н е м а све док Утешитељ

созерцатељи.

одозго не обасја м о л и т в е н и к а , заселог у Горници

56

И опет, с в е т л о с т у с к л а д у с а п о ф а т и ч -

62

Али, то ј о ш увек није сједињење

к и м б о г о с л о в љ е м н и ј е н и ш т а д р у г о д о ј е д а н вид з н а ња и о с м и ш љ е н о с т и (yvQoic, ш \ ЛбуосЈ, где ce на њу,

на

светлост, гледа у с к л а д у с о в о м т е о р и ј о м ( а п о ф а т и к е

ra Својим откривењем Он не узнесе до созерцања

и с о з е р ц а њ а ) к а о н а и п о с т а с н у " : о н а делује у м н о , т е

светлости.

д у х о в н о и н е и с к а з и в о о п ш т и са о б о ж е н и м .

крајњем

степену

њему

доступних

природних

способности у ишчекивању Очевог обећања, и док

To с о з е р ц а њ е и м а п о ч е т а к , a о н о ш т о с л е д и у на-

Ум посвећен а п о ф а т и ч к о м богословљу размишља

ставку, р а з л и к у ј е c e о д њега к а о с в е т л и ј е о д т а м н и -

о о н о м е ш т о je Богу н е с в о ј с т в е н о ; то јест, он р а д и

jer; а л и зато н и г д е н е м а краја, j e p њ е г о в о п е њ а њ е у

р а ш ч л а њ у ј у ћ и , д о к je у с о з е р ц а њ у с ј е д и њ е н . У п р в о м

бескрај н а л и ч н о je о т е т о с т и у о т к р и в е њ у . " П о с т о ј и

случају, у м н е г и р а себе заједно с а о с т а л и м б и ћ и м а ,

разлика

док у другом постоји јединство или заједница у м а и

светлости, и виђења ствари у светлости, када пред

између

просветљења,

дуготрајног

виђења

Бога. Ha то м и с л е Оци, када кажу: " Ц и љ м о л и т в е je

о ч и м а стоји ч а к и о н о ш т о je у д а љ е н о , a б у д у ћ н о с т ce

у с т р е м љ е н о с т ка Господу"

јавља као већ започета садашњост.

58

. Зато и в е л и к и Д и о н и с и 5 Ј

је к а ж е да ce м о л и т в о м с ј е д и њ у ј е м о са Богом ' . Ум ce м о л и т в о м постепено ослобађа сваке везаности

36

за с т в о р е њ а : п р в о , за о н а к а ж е н а , р ђ а в а и п о р о ч н а , a

Неспособан сам да то и з р а з и м и објасним. Иако

з а т и м з а о н а која з а у з и м а ј у с р е д њ и п о л о ж а ј , која c e

су претходне т е м е исто тако необјашњиве

64

, о в е c e од-

прилагођавају или добру или злу у складу са настро-

н о с е н а т е м у која c e т и ч е н а с . Д а c e в р а т и м о н а ш о ј

ј е њ е м корисника. Управо о в и м п о с л е д њ и м припадају

т е м и . Созерцање ове светлости јесте јединство или

сва у ч е њ а и с в е к о л и к о з н а њ е које д о л а з и к р о з њ и х .

сједињење, и а к о н е о д р ж и в о са несавршенима.

м

65

Али,

З а т о О ц и забрањују п р и м а њ е з н а њ а које н е п р и ј а т е љ

да ли je јединство са овом светлошћу нешто више од

п р е д л а ж е у време молитве, да н а м не би било оплење-

в и ђ е њ а ? К а к о c e о н о м о ж е п о с т и ћ и , а к о н е Д у х о м , бу-

но н е ш т о драгоценије.

д у ћ и да je уследило п р е с т а н к о м р а д а ума?

118

61

66

119

Свши

Гршорије

Обожењеу

Палама

Хрисшу

Ha делу, о в а с в е т л о с т ce очитује у с в е т л о с т и , и

П а в л е т а д а беше с в е т л о с т и дух, с ј е д и њ е н ca њи-

онај к о j e в и д и т а к о ђ е c e н а л а з и у с л и ч н о ј с в е т л о с т и ,

ма, п о м о ћ у њих задобивши способност сједињавања,

б у д у ћ и д а c e о в а с п о с о б н о с т д р у г а ч и ј е н е пројављу-

с о б з и р о м да je и с т у п и о из о к р у ж е њ а с в и х б и ћ а и да

је.

О д в о ј и в ш и c e о д с в и х о с т а л и х б и ћ а , о н а с а м а сва

je постао светлост no благодати, и н е б и ћ е no прева-

67

п о с т а ј е с в е т л о с т и с т а п а ce ca о н и м ш т о види, и л и

з и д и в о с т и свега с т в о р е н о г . К а к о с в е т и М а к с и м к а ж е ,

п р е , сједињује c e c a т и м , а л и без м е ш а њ а , б у д у ћ и д а

онај који борави у Богу, о с т а в и о je иза себе " с в е о н о

j e с а м а с в е т л о с т и д а г л е д а с в е т л о с т п о с р е д с т в о м све-

ш т о je и з а Бога ... и "сва д е л а , и м е н а и достојанства

72

,

тлости. Погледа ли на себе, види светлост; п о с м а т р а

која с у и з а Бога, б и ћ е и с п о д о н и х који б л а г о д а ћ у о б и -

ли н е к и објекат, и то je с в е т л о с т ; и а к о г л е д а у о н о

тавају у Б о г у . " " Али, д о с т и г н у в ш и о в о стање, б о ж а н -

п о м о ћ у ч е г а види, и т о j e светлост. О д л и к а ј е д и н с т в а

с т в е н и П а в л е није н и н а који н а ч и н м о г а о д а п о с т а н е

и л и з а ј е д н и ц е j e т а к в а д а j e све ј е д н о , т а к о д а онај

п р и ч е с н и к б о ж а н с к е суштини

који г л е д а н е м о ж е д а р а з л и к у ј е н и чула, н и објекат,

н а п р е в а з и л а з и и н е б и ћ е и л и н е с у ш т о , које о п е т п р е -

нити његову природу, него je с а м о свестан да je по-

вазилази б и ћ е или сушто, и не назива ce узалуд "Над-

с т а о с в е т л о с т и да в и д и светлост, д р у г а ч и ј у од с в а к е

богом"

твари.

75

74

; јер, божанска сушти-

.

Н а п р о т и в , п о с т о ј и и " н е б и ћ е n o превасходству"

76

,

д у х о в н о в и д љ и в о ч у л и м а д у ш е , које с и г у р н о није Б о ж 37

ja суштина, већ слава и светлост неодвојива од Њ е г о -

Зато j e в е л и к и П а в л е после н е о б и ч н о г о д н о ш е њ а р е е8

ве п р и р о д е , п о м о ћ у којих ce Он сједињује ca д о с т о ј н и -

У с в а к о м случа-

ма, било а н ђ е л и м а , било људима. П о ш т о а н ђ е л и исто

ју, он je м о г а о себе да види. Како? Ч у л н и м о п а ж а њ е м ,

т о л и к о виде Б о г а к о л и к о и људи, к а д а су с ј е д и њ е н и

к а о да није знао за себе, и ко je он био. 69

Не, ј е р j e о н тада био п р е в а з и ш а о

ca Њ и м и када Ma х и м н о с л о в е , в е р о в а т н о би ч а к и ан-

ове способности. Дакле, он je себе в и д е о Духом, који ra

ђ е о , ако би м о р а о да објасни то н а т п р и р о д н о виђење,

р а з у м о м или умом?

j e и у з н е о . Ш т а ј е о н био с а м n o себи, будући д а беше н е п р и с т у п а н свакој п р и р о д н о ј способности

70

, или можда

П а в л о в и м р е ч и м а д о с л о в н о р е к а о : " д а л и у тијелу, д а л и и з в а н тијела, н е з н а м , Бог зна"

77

. Како то да човек

б е ш е л и ш е н сваке п р и р о д н е силе? У с в а к о м случају он

који je с в е с т а н б е с к р а ј н о с т и в е л и ч а н с т в а Божјега, и

j e био оно c a ч и м б е ш е сједињен, п о м о ћ у чега j e спо-

в и с и н е д о које j e О н ч о в е к о љ у б љ е м С в о ј и м у з д и г а о

з н а о себе и ради чега ce одвојио од свега осталог. Т а к в о

н а ш у ништавност, м о ж е да тврди да су виђења Свети-

je, дакле, било његово ј е д и н с т в о и л и заједница ca све-

теља ( n o р е ч и м а с в е т о г а Г р и т о р и ј а Богослова

тлошћу, коју ч а к ни а н ђ е л и не могу да постигну, свака-

једино Богу u

ко не без н а д и л а ж е њ а себе сједињујућом благодаћу.

120

71

онима којима су откривена)

чулна,

таква, ф а н т а з м а г о р и ч к а и символичка?

78

: mana и

као

79

121

Ceeuiu

Григорије

Палама

Обожењс

66

у

Хрисшу

Т а к в о б о г о в и ђ е њ е у б у д у ћ е м в е к у в и д е ћ е с а м о до-

Ово н а д р а з у м с к о з н а њ е з а ј е д н и ч к о j e с в и м а који ис-

стојни овог б л а ж е н о г у д е л а . И с т о ово в и ђ е њ е , с а м о у

поведају Христа. Ш т о се т и ч е циља ове и с т и н с к е вере,

с а д а ш њ о с т и , и с к у с и л и с у о д а б р а н и А п о с т о л и н а Та-

која се остварује в р ш е њ е м з а п о в е с т и , она Божју н а у к у

вору, к а м е н о в а н и С т е ф а н

не дарује с а м о к р о з б и ћ а , појмива и н е п о ј м и в а , ј е р под

ховању

" б и ћ и м а " овде п о д р а з у м е в а м о " о н о ш т о j e с т в о р е н о " ,

као што заинтересовани то м о ж е да сазна из њихових

него то ч и н и и кроз н е с т в о р е н у светлост која je с л а в а

л и ч н и х списа и житија њихових в и о г р а ф а .

88

87

и Антоније, борац у ти-

, т а ч н и ј е , сви С в е т и т е љ и , и л и ч и с т и с р ц е м ,

Божја, слава Христа Бога и о н и х који су се удостојили

M o r a o бих да т в р д и м да су п р о р о ц и и п а т р и ј а р -

х р и с т о п о д о б н о г удела. Ј е р ће Х р и с т о с д о ћ и у Очевој

с и т а к о ђ е и с к у с и л и ову с в е т л о с т ; т а ч н и ј е , о с и м н е -

слави, и опет у слави њиховога Оца

Христа, и " п р а -

к о л и к и х изузетака, сва њихова созерцања, н а р о ч и т о

; о н и ћ е бити светлост

о н а б о ж а н с т в е н а , б и л а с у п р и ч е с н а овој с в е т л о с т и .

в е д н и ц и ћ е засјати к а о сунце"

81

80

и в и д е ћ е светлост, п р и з о р б л а г о п р и ј а т а н и свесвет, својствен с а м о ч и с т о м е срцу. Сада ова светлост попут залога

82

, с а м о д е л и м и ч н о светли о н и м а који се бестра-

ш ћ е м у з д и г о ш е н а д с в а к о м н е ч и с т о т о м , a ч и с т о м и нет в а р н о м м о л и т в о м п р е в а з и ђ о ш е све што j e чисто. Али, у п о с л е д њ и дан, о н а ће видљиво о б о ж и т и " с и н о в е васкрсења"

83

, с а о в е к о в е ч е н е и с а п р о с л а в љ е н е са Обдари-

тељем наше природе божанском славом и красотом.

З а и с т а , з а ш т о б и Бог д а в а о н е к у д р у г у светлост, к а д а Он у Себи поседује в е ч н у светлост, в и д љ и в у ч и с т и м а срцем, иако, no р е ч и м а великог Дионисија неизрециво, к а к о д а н а с , т а к о и у б у д у ћ е м веку?

8У

А к о je о в о

б о г о в и ђ е њ е т а к в о , к а к о то да ra Б л а ж и т е љ " ч и с т и х с р ц е м " није о б е ћ а о з а вечност, н е г о с а м о к а о з н а њ е које п о т и ч е од с т в о р е њ а , које би м о г л и р а з в и т и и м у дри овога века?

Уосталом, и у створеној п р и р о д и ова слава и красот а н и с у д е о суштине

84

. К а к о с е о н д а Божја с л а в а м о ж е

68

с м а т р а т и Б о ж ј о м с у ш т и н о м ? H e r o Бог, и а к о н е п р и ч а -

В р е м е j e д а п о н о в и м о б о г о н а д а х н у т е р е ч и : "Хва-

с т а н , н е в и д љ и в и н е т в а р а н , no н а д с у ш т а с т в е н о ј с и л и

л и м те, Оче, Господе н е б а и з е м љ е , ш т о с и " , с ј е д и н и в -

постаје причестан, доступан и видљив, и у созерцању

ш и с е с а н а м а и о т к р и в ш и н а м Себе к р о з с а м о г Себе,

са о н и м а ч и с т о г а с р ц а постаје " ј е д а н Дух" \ у складу

Ти " о в о с а к р и о од м у д р и х и р а з у м н и х "

са н а ј т а ј а н с т в е н и ј о м и н е и з р е ц и в о м м о л и т в о м за н а с

зумни ради себе самих и учени у сопственим очима.

н а ш е м заједничком Оцу којом се Он обратио Своме

З а т о , к а д а чују р е ч и Т в о ј и х С в е т и т е љ а , о н и н е к е р е ч и

8

О ц у ? "Дај и м " , к а ж е О н , "да сви ј е д н о буду, к а о ти, О ч е , ш т о си у м е н и и ja у т е б и , да и о н и у н а м а ј е д н о буду," у истини

122

86

.

90

, који су р а -

о д б а ц е , н е к е п о г р е ш н о п р о т у м а ч е , a п о н е к а д се усуде и поједине делове да искриве, неби ли о б м а н у л и све људе. З а т о , к а д а с в е т и Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и обја-

123

Свеши

Гршорије

Обожење.у

Палама

Хр uсту

шњава природу боговиђења обећаног онима чистога

С в а к а к о , не д р у г а ч и ј е од ч у л н и х и р а з у м н и х би-

срца, он каже: "И м у д р и м а овога века м о г у ћ е je да

ћ а . Ј е р ова с р е д с т в а п о з н а њ а у п о с е д у и у о б л а с т и

с т е к н у п р е д с т а в у о Богу на о с н о в у х а р м о н и ј е с в е т а " ;

створених бића, упркос ограничености,

м е ђ у т и м , о н додаје: "Али, n o м о м е м и ш љ е њ у , у з в и ш е -

богопознање

ност блаженства и м а друго значење"

91

, коме се они

с в о ј о м п р е т п о с т а в к о м супротстављају. В е л и к и Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т п и т а , к а к о м и т о по-

94

пројављују

. М е ђ у т и м , о н и који н е м а ј у с а м о р а з у м -

ске и ч у л н е с п о с о б н о с т и , него су з а д о б и л и д у х о в н у и н а т п р и р о д н у благодат, н е с а м о к р о з с т в о р е н а б и ћ а , него и д у х о в н о , на н а ч и н који

превазилази чулни и

з н а ј е м о Бога " б у д у ћ и да je Он у м о м н е п о ј м и в и ч у л и -

у м н и , сазнају да je Бог Дух, ј е р су у п о т п у н о с т и п о с т а -

м а н е о п а з и в " , и к а о у н е д о у м и ц и додаје: " М о ж д а ј е ис-

л и Божји, п о з н а ј у ћ и Б о г а у Богу. Стога, под о в а к в и м ,

п р а в н о р е ћ и да Га познајемо не no Његовој п р и р о д и ,

благодатним знањем треба подразумевати божанске

него на основу устројства бића"

ствари, на што нас т а к о ђ е п о д с е ћ а сам светитељ, Дио-

92

. Он затим наставља

95

да н а м открива то божанствено познање, у складу са

нисије

н а т п р и р о д н и м јединством или заједницом са надсве-

тити а к о с е н е б у д е м о в е з и в а л и з а с е б е с а м е , н е г о а к о

т л о с н о м с в е т л о ш ћ у , која се пројављује на н а д у м а н и

сви б у д е м о п о т п у н о и с т у п а л и и з с а м и х себе и т а к о п о -

надсазнајан

стајали п о т п у н о Божји

93

н а ч и н . М е ђ у т и м , о д б а ц у ј у ћ и ово н а д у м -

, a не п р и р о д н е с п о с о б н о с т и . Ми ћ е м о то схва-

96

. Ј е р , боље je п р и п а д а т и Богу,

н о п о з н а њ е к а о н и ш т а в н о , ови људи н и с у н и п о м и с л и -

него с а м о м е с е б и . З а т о ћ е б о ж а н с к и м с т в а р и м а б и т и

ли да потраже разлог Дионисијевог изражавања са

о б д а р е н и о н и који буду п р е б и в а л и с а Б о г о м .

н е д о у м е в а њ е м , a к а м о л и да наслуте његов поступак. З а т о с у о н и без н е п о с р е д н е р а с п р а в е , и д у ћ и у з р о ч н о п о с л е д и ч н и м п у т е м , овај његов и с к а з с а м о и с т р г н у ли из к о н т е к с т а , a з а т и м га и с т а к н у л и к а о м о г у ћ н о с т и п о т в р д у п о з н а њ а Бога и с к љ у ч и в о п р е к о т в о р е в и н е . Н а ш ф и л о с о ф В а р л а а м није у с п е о д а схвати д а свет и т е љ овде г о в о р и о љ у д с к о м з н а њ у које no п р и р о д и п р и п а д а с в и м а , a не о о н о м е које je д а р Светога Духа. У ствари, Дионисије као да поставља с л е д е ћ е питање: Будући да сваки човек р а с п о л а ж е п р и р о д н и м способн о с т и м а чулног и умног сазнања, како ћ е м о ми пом о ћ у њ и х м о ћ и д а с а з н а м о Бога, у м о м н е п о ј м и в о г и чулима неопазивог?

124

125

Свсши

Гршорије

Обожењсу

Палама

'O Божјој с у ш т и н и која п р е в а з п л а з и н е г и р а њ е и п о т в р ђ и в а њ е , вндети одељак Б, п а п о м е н е 9 и 49. Док je " Б о г " с а б р а њ е свих п о з и т и в н и х п р е д с т а в а које и м а м о о б о ж а и с т в у , С а м и Бог м о р а б и т и " Н а д б о г " , п р е Божанска светлост je ваистину видљива, али само духовно прео-

браженим

' " И п о с т а с н у " : у с м и с л у к о н к р е т н е , о б ј е к т и в н е с т в а р н о с т и , a не n e чега ш т о j e и з м и с л и о с у б ј е к т и в н и у м . Ову р е ч о в д е н е т р е б а п о м е ш а т и са ипостасју једпе од Л и ч н о с т и Свете Тројипе.

Нестворена божапска

светлост или eneprnja ne сачиљава четврту божанску ипостас

(quartum

Уобичајен

Григорију

пример

Нисијском

и

намерпо

парадоксалмог језика,

Такозваном-Дионисију

("научено

својствепог незнање",

" т р е з в е п о п и ј а н с т в о " ) , КОГА о н и к о р п с т е к а д а ГОВОРЕ о м и с т и ч к о м ЗИАн>у и л и и с к у с т в у . 5

т о м С а м о г а Бога. Али, у с л е д пада, и к о н а je у п р љ а н а и огреховл.епа, ге Бога. В а р л а а м (одељак 7) показује да с а в р ш е п о добро позпаје ово n p e даљско учеље (iioceono _вагрија). 17

И з м е ђ у П а л а м е и В а р л а а м а овде nocrojn пзвестап cnop. Варла-

а м к а ж е : " К а д а c e нус о ч и с т и о д с т р а с т и и п е з п а љ а , o n виуи Bola о н а к в и м какав Он ј е с т е " (II.iii.7). М е ђ у т и м , П а л а м а ce трудп да нагласи

quid), к а к о т о л а т и н с к и к р и т и ч а р и п о н е к а д п р е д с т а в љ а ј у . '

В и ђ е љ е Б о г а у огледалу о ч и ш ћ е и е д у ш е уобичајена je с л и к а све-

т о о т а ч к о г б о г о с л о в љ а . О н о своје к о р е п е и м а у б и б л и ј с к о м п о г л е д у на

м о р а п р о ћ и о б н о в љ е њ е и о ч и ш ћ е њ е (кгеОартц) д а б и д о с е г л а ви1)еп,е

СВЕТИТЕЛЈА.

очима

Бр. 22, 25, 27.

,G

човека, с т в о р е н о м no и к о н и Божјој, и стога с п о с о б п о м да засија красо-

узвишени "блистави примрак". 2

Vj

Хрислиу

Б о ж а н с к и субјекат т а к в о г п р о с в е т љ е њ а предстанља о г р о м а н ис-

o n o најзначајније. т о јест, д а j e т о в и ! ) е љ е п л о д б л а г о д а г и Б о ж ј е , a n e просто једно с а м о р о ђ е п о (self-generated) просветљеље ума, како je тврдио 18

io

Варлаам. П а л а м а о в д е р а з у м е в а "ne3iiaibe" у п о з и т и в и с т и ч к о м с м и с л у , то

ј е с т к а о п е п о з п а в а љ е с в е т о в н и х п а у к а ( п о г л е д а т и д е о A , I.i.). Н а л а м а

к у с т в е л и у д а р а ц , кији п а к с т а л п о и з а з и в а у м н у а п а л и з у . И с г и и с к а м и

и н с и с т и р а na т о м е да je т а к в о зпаље п е п о г р е б п о за н а п р е д а к у духои-

с т и ч к а к о г н и ц и ј а а п а л и т и ч к о м у м у (бш1дна) j e т а м а , j e p j e o n a n o д е ф и -

ном животу, штавише, да му ono м о ж е засмегати. '•' Н и ј е и з в е с п о д а с у и с и х а с т и и к а д а и з ј е д п а ч а в а л п м е с т в о р е н у

пицији пеисказпва и иепојмива. l

' П о з н а т а д е ф и н и ц и ј а светог Василија: " С у ш т и п а остаје п е п р и с т у -

п а ч н а (аттрбоиое), а л и е н е р г и ј е с н л а з е n a н а с " (Ep. 2 3 4 , 1). Б о ж а и с к а с в е т л о с т j«:ffic Б о г с в е д о к j e О н иојмив, д о к boi- о с т а ј е т р а н с ц е н д е н т а н ч а к и у С в о ј о ј с а м о п р о ј а в и , п о б у ђ у ј у Б и скстазу, с а м о п р е в а з и л а ж е њ е у о н и м а К О Ј И М З ce O n ј а в и . 7

Видљиво преображеље светитељевог тела

(узношеље васкрслог

светлост са божапском суштином, као што су то својевремепо чинили Месалијапци. 211

Ha п р и м е р , Т а к о з в а п и - Д и о п и с п ј е , de eccl. h'icr. 11, PG Ш, 3 9 2 A .

21 22

И с а а к Н и п е в и ј с к и , hom. 12 ( e d . N . T h e o t o k i s , с т р . 4 1 5 ) . Он, уствари, супротставља две врсте р е л и г и ј с к о г з н а љ а : "природ-

iio с о з е р ц а 1 в е " (фчсчк-п G i o p l a ) , з п а њ е о Б о г у к а о Т в о р ц у ; и п е п о с р е д п о

тела п о с л е д а е г дана) често ce потврђује у р а н и м м о н а ш к и м изворима

в и ђ е њ е Б о ж и ј и х н е с т в о р е н и х е н е р г и ј а и л и " с л а в е " (ОсоХоуш, у н а ј с т р о -

(ППР. Apoph.

жијем смислу те речи).

Patrum,

J o s i f of P a n e p h y s i s ,

7;

Silvanus,

12

("љегово л и ц е

и т е л о с и ј а ш е п о п у г а н г е л а " ) ; А р с е н и ј е , 2 7 ( с т а р а ц c e иојави "САВ к а о пламен"). s

0 учптел>у т и х о в а љ а А р с е н и ј у ,

погледати

беседу светог Теодо|)а

С т у д и т а , Orat. X I I , PG XC1X, 8 6 0 В , Ј. H a u s h e r r , L'hesychasme ... у Orientalia

ChrisHana Periodica

XII

(1956)

25-7.

• ' ' Д а п . 6, 1 5 . ( " в и д ј е ш е л и ц е њ е г о в о к а о л и ц е а н ђ е л а " ) . У с т в а р и , го б е ш е з а ВРЕМЕ с у ђ е в а , a н е у в р е м е њ е г о в о г п о г у б љ е њ а . 10

И з л . 34, 29. ( " с в е т љ а ш е ce о б л и к л и ц а љ е г о в о г а , због р а з г о в о р а

с Господом "). 11 ]Z 13 и

тврдњу

126

2. K o p . 12, 4. ( " ч у н е и с к а з а н е р и ј е ч и " ) . Hom. XLV, 1 1 , PG X X X V I , 6 3 7 B . И з л . 16, 14. Д и р е к т н о о б р а ћ а њ е Варлааму, који б е ш е с п р е м а н да п р и х в а т и исихаста.

23

Јii. 17, 2 4 .

,A 23

ibid., 5. Н а л о м е н а 6 и Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , de myst

thcol.

V,

PG

111,

1048А."Слава" не би била божапска, да je ona с а м о једам од мпогих n o J M J b H B H x о б ј е к а т а у свету. Б у д у ћ и

п е с т в о р е п о м , ona je иужно

сцепдентпа, a истовремепо мистички различита

ipan-

(иако пераздељива)

о д б о ж а п с к е " п р и р о д е " (го ј е с т с у ш т и п е ) . 2b

У п п т а њ у je с т в о р е п а (na зато и с л о ж е п а ) људска п р п р о д а , сједи-

њепа са Х р и с т о м као Д р у г о м Л и ч п о с т и ( И п о с т а с и ) Тројице. Учествовање у Христовој б о ж а п с к о ј с л а в и пије o i - р а и и ч е п о с а м о na Њ е г о в у човеч а н с к у прпроду, в е ћ и нп o n e који б л а г о д а ћ у з а ј е д н и ч е са Њ и м . 27 28 2Н

Jn.

17,22-23.

ibid., 2 4 . To з н а ч и да пије н у ж п о да учен човек, који познаје з а к о н е при-

127

Свеши

Григоријс

Обожењеу

Палама

роде, т и м пре п р и м и божанску науку.

У иајбољем случају,

vi

Бог кроз

п р и р о д н о оогословље постаје гшзпат с а м о а н а л о ш к и и посредно. Ме-

Хрисшу

И с т и п а П и с м а није с а м о о б ј а ш љ и в а , пего остаје "тајанствена све-

тлост" док Дух Свети не просветли н а ш а с р ц а за његово у н у т р а ш њ е

ђутим, ми не смемо заборавити да у грчком иредању "природно созер-

р а з у м е в а њ е . Унутрашње око о ч и ш ћ у ј е се с о з е р п а љ е м , и ми се сједињу-

ц а љ е " ч е с т о п р е в а з и л а з и з а к љ у ч и в а њ е о Божјој с и л н и п р е м у д р о с т и на

ј е м о са Х р и с т о м , Који je сва истина; т а к о и с и х а с т а м о ж е да впди б о ж а п -

основу Његових "трагова" у

с к у с в е т л о с т д и р е к т п о ("у с в е т л о с т и д а н а " ) , a n e с а м о п р е к о П и с м а .

творевини; ono обухвата созерцање кроз

50

божанске очи, дакле интуитивно сагледавање љиховихунутрашњих na чела с и л о м духовнога у м а 30

De div. nom. 1. 4, PG I I I , 5 9 2 B C . О в д е je н а ј в а ж н и ј е п о и с т о в е ћ е њ е

с в е т л о с т и која т а в о р с к о м с в е т л о ш ћ у обасјава х р и ш ћ а н с к е с о з е р ц а т е -

(нус). io jeci

л>е n a з е м љ и и С в е т и т е љ е n a пебу. T o ћ е т а к о ђ е б и т и с л а в а б у д у ћ е г а

истипско богопознање, ne постиже се интелектуалном разметљивошћу

века, и л и како Д и о н и с и ј е каже, тиховатељи који су већ видели б о ж а н -

и л и е р у д и ц и ј о м , већ с м и р е п о м п о с л у ш н о ш ћ у (одељак 17).

ску светлост, ж и в е е с х а т о л о ш к и , овде и сада пројављујући в е л и ч а н с т в е -

11 32 33

Осиовни припцип православља: светост или обожење,

nocT в а с к р с е њ а . A светлост опет, којом се Х р и с т о с п р е о б р а з и о , б и л а je

hi. 1 4 , 2 3 .

б о ж а и с к а светлост, a ne плод апостолске м а ш т е .

ibid., 2 1 . loc.

1. С о л . 4, 1 7 .

at.

Г,Ј

" У с м и с л у ј е д н е о б л а с т и л>удске и а у к е (i ЛКЈ-ГГЦП]), п р и р о д п о n p n

А и а л о г и ј а С у н ц а , к а о А п с о л у т а и с в е т л о с т и која од Њ е г а д о л а з и ,

И р о с в е т љ е љ е ( и с т и н с к и угихп,;) р а з л и к у ј е с е о д т а к в о г

уобичајепа je за грчко с в е т о о т а ч к о предање, које к о н а ч п о иде до Плато-

зпања, те je к а о такво " н е з н а љ е " , и л и " п а у ч е и о ne:)naibe". У т о м с м н с д у

п о в е п р е д с т а в е у Rep. П а л а м а с е т р у д и д а и с т а к и е д а о в а м е т а ф о р а п и ј е

Н а л а м а д р ж и да " с о з е р ц а њ е пије облик знања".

баш толико јака, јер je Супце п р о м е п љ и в о колико и његова светлост.

с т у п а ч н е уму.

35

Сунчева п о с л у ш н о с т СветичеЈБима алудира на извеспе старозаветпе до-

I I . i . 3 4 , 37, и н а п о м е п а 18.

3I

' М и с т и ч к о 3naibe je н е п р и с т у н а ч н о н е п р о с в е т љ е н о м с т в о р е н о м

уму; ono je т р а п с ц е п д е п т п о , ј е д и н с т в е п о и п е у п о р е д и в о са било којим другим зпањем. 37 38

И с а а к Н и н е в и ј с к и , ц и т и р а н у одељку 15 ( н а п о м е н а 21). О с т а л и с в е т о о т а ч к и п и с ц и Хрисчу приписују " о ч и и с т в о " к а к о би

г а ђ а ј е ( К њ и г а И с у с а Н а в и п а , 10, 1 2 - 1 3 ; Д р у г а к њ и г а о ц а р е в и м а , 2 0 , 1 1 ) к о ј е П а л а м а п а в о д и у р а з л и ч и т о м к о н т е к с т у у с в о ј и м Letierll t o Barlaam,

61,

ed.

P.

C h r e s t o u , Palama Syggrammata ( С о л у н ,

1962),

стр. 294.

" Ha п р в о м е месту, м и с л и се на п р е о б р а ж е н о г Христа, a з а т и м и на б л а г о д а ћ у п р е о б р а ж е п а тела Светитеља, чак и у овом животу. Слава

илустровалм Његову с о т и р и о л о ш к у улогу као Другог Адама, п а р о ч и т о

која м о ж е п р е о б р а з и т и Светитеља о в д е и сада, n n j e мишта д р у г о до све-

п а в о д е ћ и И г а и ј у , 8 , 16. ( J n . 2 , 2 9 ) . П о г л е д а г и п п р . Ep. adDiognehim ( e d .

тлост будућега века.

H . I . M a r r o u , слр. 192); т а к о ђ е н е к о л и к о о д л о м а к а к о д Т а к о з в а н о г - М а к а -

54

Б о г je јединствена с т в а р н о с т , и з н а њ е о Њ е м у н у ж н о п р е в а з и л а -

рија. Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е о ч и п с т в о приписује Т р о ј и ц и као ц е л и п и , a

зи сваки облик створеног зпања. М и с т и ч к о з н а њ е увек je дар, јер није

ne с а м о О ц у (de div. nom. 1.4, PG I I I , 5 9 2 A ) .

с а п р и р о д н о нусу, д у х о в н о м у м у . З а т о с е м о ж е н а з в а т и " п р и м р а к о м "

3

'' Н ф . 3 , 1 5 . П а л а м а с м а т р а д а с у п р е д с т а в н и ц и ц р к в е п е ј е р а р х и ј е

"Очеви", јер представљају слику Христовог очинсгва. 40

2 . П т . 1 , 16. 0 с в е т о м П е т р у к а о у з о р у с в и х е п и с к о п а , п о г л е д а т и

J . M e y e n d o r f f et

al.,

The.

Faith Press, 1963). 41 42 13 44 45 46 47 48

128

Рптасу of Pete.r in

thc

Orthodox Church

или " н е з н а њ е м " у одпосу na створепи ум; али (као што смо видели) o n o п р е в а з и л а з и и о д р е ч н о и п о т в р д н о о п и с и в а љ е , и д о с т и ж н о je ти-

(London;

ховањем. r,r

' А п о ф а т и ч к о богословље м о ж е остати на чисто и п т е л е к т у а л п о м

пивоу, као п р о ц е с д е ф и п и с а њ а . Богословско одбијање свих потврдних

Л к . 9, 3 2 .

Б о ж ј и х а т р и б у т а м о ж е м о с м а т р а т и н е а д е к в а т н и м , ј е р с е њиме н и n a к о -

М т . 1 7 , 2.

ј и н а ч и н н е с т и ч е н е п о с р е д н о искусшво с к р и в е п о г а Б о г а . О в а з а ј е д н и ц а

П с . 1 0 3 ( 1 0 4 ) , 2. 2. П т . 1, 1 8 . ibid., 1 9 . ibid., loc.cit. loc.cit.

са Б о г о м , с друге с т р а н е , захтева р а д и к а л н о о б р а ћ е њ е , које укључује м о р а л н о и духовно сједињење са Богом (док je одстрањивање у м н и х представа о Богу с а м о п р и п р е м а ) ; и опет, " и з л а ж е њ е " из о г р а н и ч е н о сти створене п р и р о д е п о м о ћ у љубави. 56 57

De div. nom. 1.5, PG 111, 5 9 3 B C . Triads

I.iii.7,

ll.iii.6.

129

Ceeiuu 58 59 60

Гршорије

Обожење

Палама

1Л

С в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н п к , Scala X X V I I I , P G L X X X V I 1 I , 1 1 3 2 D . De div. пот.ШЛ, PG

2. K o p . 1 2 ,

и

III, 6 8 0 D , итд.

Ч и с т а м о л и т в а ј е с т е и и т а њ е ј е д н о с т а в н е у с р е д с р е ђ е н о с т и н а Bo­

у

Хрисшу

2.

П а л а м а овде набраја т р и с п о с о б н о с т и

или

когнитивна нквоа:

ч у л н а п е р ц е п ц и ј а (аХоОц-ос), л о г и ч к и у м (AO'/LKOC) И и н т у и ц и ј а (i'ocprk).

r a , a н е р а з м и ш љ а њ е о Н>ему. С т о г а , з а в р е м е м о л н т в е н е с а м о д а c e

Н е т р е б а з а б о р а в и т и д а м и с т и ч н о с ј е д ш в е љ е п р е в а з и л а з и ч а к и нус, t о -

м о р а м о о с л о б о д и т и свих злих п о м и с л и које н а м д е м о н убацује, n e r o

зерцатељни или духовни ум. 70

ce м о р а м о и одвојити од свих н е п о т р е б п и х идеја које стоје у везп ca т в о р е в и н о м ( Е в а г р и ј е , d e orat. 5 6 - 7 6 , с т р . 6 6 - 6 9 ) . м

б и ћ е (цт) bi>) n o т р а п с ц е п д е н т н о с т и " , к а к о П а л а м а к а с н и ј е п а п о м п љ е .

С в е т и Ј о в а н Л е с т в и ч н и к , Scala X V I I I , ib. 1 1 4 0 A B .

С2

Такво

одвајање

претпоставља

атОча-у

у

Смела идеја: Сам човек, када и з а ћ е из себе да би te сједипио ca

Богом, liociaje т р а н с ц е н д е м т а п у одпосу na в л а с т и т о с а м о с а з п а љ е : " н е смислу

упутрашњег

м и р а , н е о с т в а р и в о г б е з и з в е с п е п о с г о ј а н о с т и у в р л и п и , и удал,аиа1Ш

Н е т р е б а баш и н с и с т и р а т и n a о в о м и з р а з у , ј е р с а м о j e Б о ж а п с к а П р и р о да " н е б и ћ е " или " п а д б и ћ е в п а " , као п з в о р с в а к о г б и ћ а . 71

од nacpraja изопачујућих страсти. Палама такво стање назива скотатс,

Ј е л и п с к и О ц и увек ce т р у д е да у с в о м е д у х о в н о м учељу иск.^уче

"одвајагве, и л и стајаље no с т р а п и " у односу ca с т в о р е н и м с т в а р и м а pa

погрешап "апгелизам". Иовучема je j a t n a липија измећу пеешорепих

ди с е б е п р и н о ш е љ а Богу и у г а ђ а њ а Њ е м у . To mije е к с т а з а м и с т и ч к е за-

и с т в о р е н и х м р и р о д а , т о ј е с г и з м е ђ у B o r a и ceeia ш т о j e O n с т в о р и о

ј е д н и ц е , ј е д н о у п о т и у н о с т и б л а г о д а т п о " о д н о ш е п . е " за које ce д у ш а

(укључујући а н ћ е л е ) . Човек n e види Bora када i i o t i a n e к а о а п ђ е о ,

мора п р и п р е м и т н , и то ca свешћу да ce ona л и ч п и м п а п о р и м а ne може

јест с а м и м » р е в а з и л а ж е љ с м ibei-ове т е л с с и е п р и р о д е , ј е р ч а к п а и ђ е л и

узнети.

знају B o r a е а м о n o и з л и в е п о ј б л а г о л а т и .

" To je

еиектаза,

бескрајпо

палредоваље у божапском

ко д р а г о м Григорију Н и с и ј с к о м Б у д у ћ и да je Божја

вот).

(погледати

зпаљу,

њ е г о в о д е л о Мојсијсв

природа бескрајна и

неисцрпива,

72

та жи-

Cerit. Gnost. 1.54 (PG Х С . 1 1 0 A ) , Ambig., PG X C I , 1 2 0 0 B .

"Ambig., 71

ne м о ж с

io

ibid.,

1241AC.

З н а ч а ј а н п р и г о в о р ( н а п о м е н а 70). Б о ж а п с к а с у ш т и п а no д е ф и н и -

б и т и краја д о б р о т и к о ј у и з а б р а н а д у ш а м о ж е п р и м и т и и з Божји.х р у к у .

imjii у в е к м о р а д а п р е в а з и л а з и с г в о р е п и у м , ч а к и у б у д у ћ е м веку, ј е р

П о п е т и ce на б и л о који врх у н а ш е м у з л а ж е њ у к Њ е м у , з н а ч и п р е д уну-

te н и к о никада ne м о ж е иотпуно сједипити ta о п и м што je онтолошки

т р а ш њ и м OKOM отворити даља пространства знања и љубави. Чак и у

пестворено. Отуда je важпа П а л а м и п а д и с т и п к п и ј а и з м е ђ у п е п о ј м и в е

б у д у ћ е м в е к у , в и ђ е њ е Б о г а н и ј е с т а т и ч н о п о с м а т р а њ е Б о г а a b externo,

б о ж а и с к е с у ш т и п е и б о ж а п с к и х енергија, које te б л л г о д а ћ у еазпају. ?r

већ д и н а м и ч н о учествоваље у бескрајној п у н о ћ и Божаискога бића. м

' Т а к о з в а п и Д и о п и с и ј е , £ p . I I , PG III, 1068.

О п и т а њ у necTBopeiie с в е т л о с т п т е ш к о je р а с п р а в љ а т и , исто к а о

и о м и с т и ч к о ј з а ј е д п и ц и и н е и с к а з и в о с т и Божјој у поглављу 35. I,s

Ч о в е к в и д и Boi'a у в е к n o м е р и с в о ј и х с п о с о б н о с т и . У о в о м ж и в о -

ibid., de myst. theol. V, PG 111, 1 9 4 8 A .

7 7

2 . Kop. 12, 2 - 3 .

'"•Hom. X X V I I I , 19, PG X X X V I , 5 2 B .

ту, ч а к и в е о м а д у х о в п и л . у д и р е т к о м о г у д а о д р ж е м и с т и ч к у з а ј е д н и цу-

7,1

7 9

Н а п а д n a В а р л а а м о в о с т а п о в и ш т е о д п о с и t e n a његово mpl^eibe

д а j e Bnljeibe б о ж а н е к е с в е т л о с т и к о д и с и х а с т а с а м о п л о д п м а г и п а ц и ј е и-

154

ње

108

к о к а ж е д а j e " о б о ж у ј у ћ и д а р к о н а ч н о ста-

с л о в е с н е п р и р о д е , који п о с т о ј и о д с а м о г п о с т а н -

ка света и своје и с п у њ е њ е н а л а з и у н а ј у з в и ш е н и ј и м

155

Свеши

Гршорије

Несшвореиа

Палама

слава

словесним Чиновима", отворено се противи Х р и с т о

М и з н а м о д а j e п р и р о д н а с а в р ш е н о с т с а м а n o се-

в о м Ј е в а н ђ е љ у . Ако о б о ж е њ е с а м о у с а в р ш а в а слове-

б и Божји д а р , док з н а њ е није с а м о т о ; о н о п о д р а з у м е -

с н у п р и р о д у , н е у з д и ж у ћ и о н е који с у с т в о р е н и n o

в а и стање с а в р ш е н с т в а р а з у м н е п р и р о д е . М е ђ у т и м

л и к у Б о ж ј е м и з н а д тог стања, и а к о je то с а м о с т а њ е

ово стање, б у д у ћ и д а није н а т п р и р о д н о , није д а р који

с л о в е с н е п р и р о д е , ј е р r a п о к р е ћ е с а м о п р и р о д н а си-

обожује, ј е р j e о н н а т п р и р о д а н . И н а ч е б и сви људи

ла, о н д а о б о ж е н и С в е т и т е љ и н е п р е в а з и л а з е п р и р о -

и а н ђ е л и , без и з у з е т к а , б и л и в и ш е и л и м а њ е богови,

ду, н и т и се " р о д и ш е од Бога"

, н и т и су "дух, ј е р се

a д е м о н с к о п л е м е б и с а ч и њ а в а л и н е с а в р ш е н и бого-

, а т а к о и Х р и с т о с , д о л а с к о м у овај

ви и л и п о л у - б о г о в и . ... Без о б з и р а на с т а њ е у к о ј е м

свет не " д а д е в л а с т да буду ч е д а Б о ж и ј а , о н и м а који

разумна природа достиже савршенство, било да je

вјерују у и м е његово"

. О б о ж е њ е б и л о би својствено

з н а њ е , с а с т а в , п р и р о д н а о б д а р е н о с т т е л а и д у ш е , без

с в а к о м народу, ч а к и п р е Њ е г о в о г д о л а с к а , д а j e о н о

о б з и р а д а л и д о л а з и и з њих и л и и з в а н ч о в е к а , о б о ж е -

п р и р о д а н део р а з у м н е душе, na чак и данас свима,

њ е з а и с т а м о ж е д а у с а в р ш и о н а р а з у м н а б и ћ а која г а

без о б з и р а на п о с т о ј а њ е н е б л а г о ч е с т и в и х и н е п о б о -

имају, н о н е м о ж е д а и х у ч и н и б о г о в и м а .

р о д и ш е од Духа"

110

111

109

ш

жних. Да je обожење само усавршавање разумне прир о д е , о н д а на п р и м е р п а г а н с к и Ј е л и н и , који не беху у

31

потпуности р а з у м н и , као и пали а н ђ е л и , не би могли

Kao што je rope већ показано, усиновљење оства-

б и т и о п т у ж и в а н и за з л о у п о т р е б у свога з н а њ а , a л и -

р е н о кроз веру као дар обожења Светитељи недво-

ш е н и с у п р и р о д н о г с т а њ а с в о ј с т в е н о г т а к в о м знању.

смислено називају уипостасеним

За ш т а су о н и , онда, к р и в и ? Ч а к и

т и в н и к т в р д и д а б о г о у п о д о б љ е н о с т , коју о н ј е д и н и

вањски мудраци

(пагани) признају да суштина не м о ж е бити више од с у ш т и н е (то ј е с т д а j e с у ш т и н а н е и з м е н и в а ) . П а к а к о о н д а а н ђ е л и м о г у б и т и с л о в е с н и ј и о д а н ђ е л а , или душе од душа? Несавршеност младих не лежи у природи душе него у п р и р о д и тела. Да ли онда обожење треба пои с т о в е ћ и в а т и с а д о б о м које д о н о с и р а з у м н у м и с а о ? Ш т о с е н а с т и ч е , м и с м а т р а м о д а н е к и људи знају виш е о д о с т а л и х , н е због п р и р о д е д у ш е , н е г о због састава тела.

112

Да ли о н д а о б о ж е њ е у л а з и у с а с т а в његовог

п р и р о д н о г стања с а в р ш е н с т в а ?

156

сматра

богоначалијем

и

114

. Ипак, наш про-

обожујућим

даром,

није

у и п о с т а с е н о . Оно се дакле, разликује од о б о ж е њ а које су Оци д о ж и в љ а в а л и и п о з н а в а л и . Б о ж а н с т в е н и Максим не само да raje називао уипостасеним, него и н е р о ђ е н и м , и не с а м о н е с т в о р е н и м н е г о и н е о граниченим и надвременим

115

, т а к о д а о н и који с у

га з а д о б и л и п о с т а ј у у њ е м у : н е с т в о р е н и , б е с п о ч е т н и и н е о г р а н и ч е н и . Т а к о и о н и који га се у д о с т о ј е , п о стају у њ е м у н е с т в о р е н и , б е с п о ч е т н и и н е о п и с и в и , и а к о с у n o својој п р и р о д и н а с т а л и н и и з чега.

11(

' Ме-

ђ у т и м , овај ч о в е к , м е ш а ј у ћ и с е у о н о ш т о н е п о з н а -

157

Свеши

Гршорије

Несшворена

Палама

je, тврди да je о б о ж е њ е с т в о р е н о и п р и р о д н о , подло-

слава

32

ж н о в р е м е н у ; и б у д у ћ и д а о т о м е р а с у ђ у ј е n o својој

... К а д а чујеш да ce г о в о р и и о б о ж у ј у ћ о ј е н е р г и ј и

л о г и ц и , з а ј е д н о ca о б о ж е њ е м он и Б о г а с п у ш т а на

Божјој и ч у д о т в о р н о ј б л а г о д а т и Духа, не ж у р и и не

раван створења.

т р а ж и да с а з н а ш з а ш т о je то тако, a не н е к а к о дру-

Сагласно

Оцима,

обожење je

суштинска

Божја

гачије; ј е р c e н а тај н а ч и н , с х о д н о О ц и м а који г о в о -

е н е р г и ј а , a с в а к а с у ш т и н а чије су е н е р г и ј е с т в о р е н е

раху о т о м е , не м о ж е ш сјединити ca Богом. Радије

и с а м а н у ж н о м о р а б и т и с т в о р е н а ! ...

117

Бедолажац

с л е д и о н а д е л а која ћ е т и о м о г у ћ и т и д а и х д о с е г н е ш ,

( В а р л а а м ) ce з а и с т а не стиди да т в р д и да су све п р и -

ј е р ћ е ш их спознати у складу ca својим способности-

родне божанске силе и енергије створене, упркос

ма

н а ш о ј в е р и која нас у ч и д а j e с в а к и с в е т и т е љ х р а м

знаје онај ко и х ј е о п и т н о искусио.

Б о г а ж и в о г а , и то з а х в а љ у ј у ћ и б л а г о д а т и која у њ е м у

к а који п р в е н с т в е н о т р а ж и з н а њ е , a н е д е л а , а к о и м а

122

; n o р е ч и м а В а с и л и ј а Великог, е н е р г и ј е Духа п о 123

Ш т о ce т и ч е ч о в е -

обитава. Како створење м о ж е обитавати у храму Бож-

п о в е р е њ а у и с к у с н е људе on о б р а з у ј е и з в е с н у с л и к у

ј е м ? Како онда сваки светитељ благодаћу м о ж е поста-

т е и с т и н е . Али, а к о п о к у ш а д а j e с а м з а м и с л и , и њ е

ти нестворен, уколико je она створена?

ћ е c e л и ш и т и . У в е р е н д а j e све т о с а м о т к р и о , т а к а в

О н о ш т о м е н а ј в и ш е запањује ј е с т е и т о д а он, ф и -

ч о в е к c e н а д и м а г о р д о ш ћ у , т е и с п о љ а в а гнев п р е м а

л о с о ф , признаје да су Светитељи таворску светлост

љ у д и м а о д и с к у с т в а , као д а с у о н и п о г р е ш и л и . T o r a

н а з в а л и "теургичком"

, а л и з а т о одбија д а j e н а з о в е

ради, не буди сувише радознао, већ у делима, или ма-

даром обожења. Будући да je једна божанска енерги-

к а р с а м о р е ч и м а с л е д и и с к у с н е људе, и з а д о в о љ и c e

ја о б о ж у ј у ћ и д а р Духа, и б у д у ћ и да Божја и м е н а и с х о -

с п о љ а ш њ и м п р о ј а в а м а благодати.

118

1

12 1

"

д е и з Њ е г о в и х е н е р г и ј а " (због н е и с к а з и в о с т и Н а д с у -

Обожење, у ствари, п р е в а з и л а з и свако и м е . Зато

ш т а с т в е н о г ) , т о c e Бог н е б и м о г а о н а з в а т и " Б о г о м "

м и , који м н о г о п и с а с м о о исихији ( н е к а д на з а х т е в

да о б о ж е њ е ч и н е с а м о в р л и н а и м у д р о с т ! Али, Он ce

О т а ц а , a н е к а д у в и д у о д г о в о р а на п и т а њ а н а ш е бра-

н а з и в а " Б о г о м " због Њ е г о в е о б о ж у ј у ћ е енергије

,

ћ е ) , никада ce не усудисмо да п и ш е м о о обожењу.

коју м у д р о с т и в р л и н а с а м о пројављују. Њ е г а в и ш е

А л и сада, када c e у к а з а л а п о т р е б а з а т и м , г о в о р и ћ е -

н е б и с м о м о г л и н а з в а т и " Н а д б о г о м " због Њ е г о в е о н о -

м о о б л а г о д а т и Господњој р е ч и м а п о б о ж н о с т и , м а д а

с т р а н о с т и у о д н о с у на о в о б о ж а н с т в о ; б и л о би д о в о љ -

су за то р е ч и н е м о ћ н е . Ч а к и к а д а ce г о в о р и о њему,

но

о б о ж е њ е и даље остаје н е и с к а з и в о , и ( к а к о то већ

н а з в а т и Га " Н а д м у д р и м " , " Н а д д о б р и м " , и т о м е

слично.

121

З н а ч и да ce б л а г о д а т и е н е р г и ј а о б о ж е њ а

р а з л и к у ј у од в р л и н е и м у д р о с т и .

158

120

О ц и уче) о њ е м у м о г у г о в о р и т и с а м о о н и који и м а ј у у д е л а у њему.

125

159

СвеиШ

Гршорије

Нестворсна

Палами

слава

33

ж е њ е с е пројављује у о в и м с т в о р е њ и м а , n o р е ч и м а

Божанство no природи, начело обожења, неприоп-

с в е т о г В а с и л и ј а Великог, " п о п у т у м е т н о с т и у ч о в е к у

ш т и в и Узрок о б о ж е њ а о б о ж у ј у ћ и х се, н а ј б о г о н а ч а л н и ј е б л а ж е н с т в о које све п р е в а з и л а з и , с а м о j e n o себи

к о ј и ј у j e стекао"

133

.

С в е т и т е љ и су о р у ђ а Светога Д у х а з а т о ш т о су п р и 134

н е п р и с т у п а ч н о сваком ч у л н о м опажању, сваком уму

м и л и и с т у Њ е г о в у енергију.

и с в а к о м б е с т е л е с н о м и т е л е с н о м бићу.

се наведу дарови исцељења, чудотворства, предзна

126

До о б о ж е -

Kao д о к а з з а т о м о г у д а

њ а д о л а з и с а м о к а д а н е к о о д о в и х б и ћ а и з а ђ е и з себе

ња, н е с а в л а д и в е п р е м у д р о с т и коју Господ н а з и в а "Ду-

и достигне једно више стање. Само када се ипостасно

х о м Оца вашега"

сједини с а у м о м или т е л о м верујемо да je божанство

о д С в е т и х к р о з С в е т е дарује о н и м а који с е о с в е ћ у ј у

постало видљиво, мада чак и такво сједињење прева-

к р о з њих. Т а к о Бог к а з а Мојсију: " И у з е ћ у о д духа

з и л а з и о д г о в а р а ј у ћ у п р и р о д у т е л а и ума.

к о ј и j e н а теби и м е т н у ћ у н а њих"

127

Само она

135

, к а о и о с в е ћ у ј у ћ и д а р Духа који се

136

; с л и ч н о т о м е : "И

б и ћ а која с е с ј е д и н е с а Њ и м , бивају о б о ж е н а " в а с ц е -

кад Павле п о л о ж и руке на њих", на дванаест у ч е н и к а

л и м присуством Помазаника"

и з Е ф е с а , " с и ђ е С в е т и Дух н а њ и х " , и о д ј е д а н п у т о н и

128

; о н и п р и м а ј у енерги-

ј у с а о б р а з н у е н е р г и ј и о б о ж у ј у ћ е суштине

129

, т е имају-

"стадоше говорити језике и прорицати"

137

.

ћи je у целости, je откривају кроз себе. Сам апостол

Када м и с л и м о о с о п с т в е н о м достојанству Духа,

j e р е к а о : " Ј е р у Њ е м у о б и т а в а сва п у н о ћ а Б о ж а н с т в а

в и д и м о да je Он заједно са О ц е м и С и н о м (и р а в а н

тјелесно"

Њ и м а ) ; а л и к а д р а з м и с л и м о о б л а г о д а т и која д е ј -

130

.

Због тога н е к и С в е т и т е љ и п о с л е О в а п л о ћ е њ а ову

ствује у о н и м а к о ј и с у п р и ч е с н и ц и Њ е г о в е б л а г о -

с в е т л о с т в и д е ш е к а о н е о г р а н и ч е н у м о р с к у пучину,

дати, онда к а ж е м о да Дух п р е б и в а у н а м а , "да се

која с е н а ј е д а н ч у д е с а н н а ч и н и з л и в а и з ј е д и н с т в е -

и з л и на нас, али да није створен, да н а м je д а р о в а н ,

н о г а С у н ц а " ; т о јест, и з т е л а Х р и с т о в о г , д о с т о ј н о г

а л и д а н и ј е с т в о р е н , д а н а м с е х а р и з м а т и ч к и даје,

п о к л о њ е њ а , к а о у случају А п о с т о л а на Гори. Т а к о

а л и да не бива саздаван"

б е ш е о б о ж е н и првенац

1

132

138

. П о р е ч и м а В а с и л и ј а Ве-

н а ш е људске с м е с е [фира-

ликога, он подобно н е к о м р а с п о л о ж е њ у (биабеок;)

ме). О б о ж е њ е о б о ж е н и х а н ђ е л а и људи п а к није н а д -

борави у о н и м а ј о ш н е с а в р ш е н и м , "због неутемеље-

с у ш т а с т в е н а Божја с у ш т и н а , н е г о j e т о е н е р г и ј а н а д -

ности у знању", д о к у с а в р ш е н и ј и м а б о р а в и као сте-

с у ш т а с т в е н е б о ж а н с к е с у ш т и н е . Ова е н е р г и ј а с е н е

ч е н о , и л и пак у н е к и м а као у к о р е њ е н о стање — na

пројављује у о б о ж е н и м с т в о р е њ и м а к а о ш т о се у м е т -

и в и ш е од тога: " е н е р г и ј а Духа п р и с у т н а je у о ч и -

н о с т пројављује у у м е т н и ч к о м делу, ј е р с т в а р а л а ч к а

ш ћ е н о ј души, како он каже, као способност вида у

се с и л а пројављује у Т в о р ч е в о ј т в о р е в и н и , п о с т а ј у ћ и

з д р а в о м оку"

139

.

в и д љ и в о м и и с п о љ и в о м у свему. Н а с у п р о т т о м е , о б о -

160

161

Свеши

Гршорије

Палама

Несшворсна

слава

34

с а м е п р и ч е с н и к е о н е светлости п р е о б р а ж а в а у друга

Обожујући дар Духа не м о ж е ce изједначити са

с у н ц а " \ У б у д у ћ е м в е к у " ћ е c e п р а в е д н и ц и засјати

ш

147

надсуштаственом б о ж а н с к о м с у ш т и н о м . Ту ce ради

к а о сунце"

о о б о ж у ј у ћ о ј е н е р г и ј и ове б о ж а н с к е с у ш т и н е , a не о

д а н а с , као н е к а д а , ј а в љ а д о с т о ј н и м а .

. К а к в о с у н ц е ? С и г у р н о о н о које ce ч а к и

ц е л о к у п н о ј е н е р г и ј и , и а к о j e о н а с а м а n o себи н е р а з дељива.

140

J e p , које б и т о с т в о р е њ е м о г л о д а п р и м и

васцелу, б е с к р а ј н о с н а ж н у с и л у Духа, до З а ч е т и у Дјев и н о ј у т р о б и , п р и с о ш е с т в и ј у Светога Д у х а и п о к р о в и т е љ с т в о м с и л е Вишњега? н о ћ у Божанства'"

42

141

On je п р и м и о "сву пу-

.

143

. Божја с у ш т и н а j e с в у д а п р и с у т н а , j e p j e

р е ч е н о : "Дух све испуњава"

С у н ц а Правде? Н и ј е з а л у д н о д а c e к р о з њих пројављују р а з н о в р с н а б о ж а н с к а з н а м е њ а и предаја Духа Светога. " J e p " , ч и т а м о : " K a o што о к о п о з е м н и ваздух,

A ш т о c e н а с т и ч е , " и о д п у н о ћ е Њ е г о в е м и сви примисмо"

35 З а р није ј а с н о д а ћ е о н и д о б и т и с а м у е н е р г и ј у

141

н о ш е н силом ветра п о с т а ј е с в е т а о д е ј с т в о м

прозрач-

не числоте етра, т а к о ce и ч о в е к о в у м , који н а п у ш т а

. О б о ж е њ е j e исто т а к о

з а м у ћ е н и п о м р а ч е н ж и в о т , б л а г о д а р е ћ и чудотвор-

свуда, н е и с к а з и в о с а п р и с у т н о с у ш т и н и и н е р а з д е љ и -

ној сили Д у х а п р е о б р а ж а в а у с в е т а о , na с а р а с т в о р е н

в о о д ње, к а о њ е н а п р и р о д н а с и л а . Kao ш т о c e ватра н е

и с т и н с к о м и у з в и ш е н о м ч и с т о т о м с а м сија у овој чи-

м о ж е в и д е т и а к о н е п о с т о ј и м а т е р и ј а која j e п р и м а ,

стоти и пронизан њ е н и м л у ч а м а , постаје преображен

и л и б и л о који о р г а н с п о с о б а н д а о п а з и њ е н у с в е т л о -

у светлост, п р е м а о б е ћ а њ у Г о с п о д њ е м , Који п р о р е ч е

с н у енергију, с а о б р а з н о т о м е н и о б о ж е њ е c e н е м о ж е

д а ћ е п р а в е д н и ц и з а с ј а т и п о п у т сунца"

с о з е р ц а в а т и у к о л и к о н е постоји т в а р п р и ј е м ч и в а з а

14Х

.

И с т о б и в а н а з е м љ и , с а о г л е д а л о м и л и н е к о м воде-

б о ж а н с к у пројаву. К а д а c e с в а к а о ч и ш ћ е н а с л о в е с н а

н о м површином: П р и м а ј у ћ и сунчев зрак, они одаши-

п р и р о д а о с л о б о д и б р е м е н а греха, о н д а и с а м а о н а п о -

љ у о д себе д р у г и з р а к . И м и ћ е м о б и т и о с в е т љ е н и а к о

стаје в и д љ и в а к а о д у х о в н а светлост, и л и , п р е , п р е о -

ce уздигнемо изнад земаљске т а м н и н е и приближи-

б р а ж а в а ова б и ћ а у д у х о в н у светлост.

м о c e Христовој и с т и н с к о ј с в е т л о с т и . Ако и с т и н с к а

145

" Н а г р а д а за

149

д о б р о д е т е љ " ј е с т е , " п о с т а т и б о г о м , п р о с в е т л и т и ce

светлост, која " с в и ј е т л и у т а м и "

најчистијом светлошћу, постајући с и н о м непролазно-

ћ е м о постати с в е т л о с т , к а к о т о Г о с п о д р е ч е у ч е н и ц и -

r a д а н а . Ј е д н о д р у г о С у н ц е п р о и з в о д и т а к а в д а н , Сун-

м а Својим.

с и ђ е на н а с , и ми

150

ц е које и с и ј а в а и с т и н с к у светлост. Када н а с ј е д н о м

Обожујући д а р Д у х а j e н е и з р е ц и в а светлост, која

п р о с в е т л и , о н о в и ш е н е з а л а з и н а западу, в е ћ све за-

њ о м е обогаћене п р е о б р а ж а в а у светлост. Он не само

криљује с в о ј о м с и л н о м с в е т л о ш ћ у . О н о д о с т о ј н и м а

д а и х испуњује в е ч н о м с в е т л о ш ћ у ,

н е п р е с т а н о и н е п р о м е н љ и в о у н е д р у ј е светлост, те

благодат познања и богодостојан живот. Зато, како

162

него и м дарује

163

Свеиш

Гршорије

Несшворена

Палама

слава

б о ж а н с т в е н и М а к с и м у ч и , П а в л е в и ш е није ж и в е о

он ће открити да ум с о п с т в е н и м способностимане

с т в о р е н и м , него " в е ч н и м ж и в о т о м У с е л и в ш е г се у ње-

м о ж е т у с в е т л о с т д а с п о з н а . Стога н а ш и з р а з " у м н о

га"

које п р е в а з и л а з и у м н о " з н а ч и д а ч о в е к који и м а у м

151

. С л и ч н о т о м е су и п р о р о ц и с о з е р ц а в а л и б у д у ћ е

и чулно сагледавање и л и утиске,

догађаје као садашње. З а т о j e ч о в е к који j e в и д е о Бога н е п о м о ћ у страног, н е г о п р и р о д н о г с и м в о л а , н е к о ко Га je з а и с т а вид е о духовно.

152

Н е д р ж и м з а п р и р о д н и с и м в о л Божји

в и д и н а н а ч и н који

превазилази обе ове с п о с о б н о с т и . К а д а чујеш в е л и к о г Д и о н и с и ј а к а к о саветује Тим о т е ј а д а " н а п у с т и чула и у м н е а к т и в н о с т и "

156

, немој

о н о ш т о j e с а м о о б и ч а н с и м в о л , који с е к а о т а к а в м о -

и з тога д а з а к љ у ч и ш д а ч о в е к н е т р е б а н и д а р а з м и -

же в и д е т и , чути и к р о з ваздух п о к р е н у т и . Када о к о

шља ш т и д а п о с м а т р а . О н н е губи ове с п о с о б н о с т и .

које гледа, не в и д и к а о о б и ч н о о к о , н е г о к а о око отво-

Т и т р е б а д а с х в а т и ш д а с в е т л о с т с ј е д и њ е њ а и њ е н а де-

р е н о с и л о м Духа, о н о о н д а н е в и д и Бога п о м о ћ у с и м -

л а т н о с т п р е в а з и л а з е у м н е р а д њ е . " 0 т о м е ј а с н о све-

в о л а т у ђ е г n o п р и р о д и ; м и тада м о ж е м о д а г о в о р и м о

д о ч и Петар, п р в о н а ч е л н и А п о с т о л и к а м е н - т е м е љ а ц

о н а т ч у л н о ј чулности.

Ц р к в е : К а д а се у в р е м е с в е т е П е д е с е т н и ц е у д о с т о ј и о

153

1

т а ј а н с т в е н о г и б о ж а н с к о г с ј е д и њ е њ а , он je и п а к био с п о с о б а н д а види о н е к о ј и т а к о ђ е беху п р о с в е т љ е н и

36 О з н а к а ове с в е т л о с т и je у п р е с т а н к у д у ш е да n o -

и и с п у њ е н и с в е т л о ш ћ у , да чује о н о ш т о о н и г о в о р и -

пушта злим задовољствима и страстима, у стечености

ше, n a д а и д о б а д а н а буде с в е с т а н ("Јер j e т е к т р е ћ и

с п о к о ј н е и н е л у т а ј у ћ е м и с л и , у покоју и р а д о с т и ду-

ч а с д а н а " , каза он).

ха, у п р е з и р у људске с л а в е , у с м и р е н о с т и сједињеној

људски у м , они у к о ј и м а О н д е л у ј е остају н е с м е т е н и

са н е и з р е ц и в о м радошћу, у м р ж њ и п р е м а светском

умом., да не би у п р о т и в н о м све то д о ш л о у с у к о б са

a љ у б а в и п р е м а н е б е с к о м , и л и боље р е ч е н о , у воље-

о б е ћ а н и м п р и с у с т в о м Б о г а . Онај к о п р и м а Бога, н е

њу Ј е д и н о г Бога небеског.

154

158

К а д а сила Духа Светога осени

Ш т а в и ш е , а к о би ч о в е к

губи свој р а з у м и чула. Н а п р о т и в , он, да т а к о к а ж е -

с о з е р ц а т е љ з а к л о п и о о ч и , и л и их ч а к и с к о п а о , он би

м о , б е з у м с т в у ј е ( и з у м љ у ј е се) о д Д у х а п р е м у д р о с т и ,

ту с в е т л о с т и даље и с т о т а к о ј а с н о в и д е о . К а к о о н д а

ј е р ова с в е т л о с т ј е с т е

такав човек м о ж е поверовати н е к о м е ко тврди да je

у о б о ж е н о м човеку, а л и je и н е о д в о ј и в а од Бога. " Њ о -

ова с в е т л о с т в и д љ и в а к р о з ваздух, и да je н е к о р и с н а

м е се", к а к о ч и т а м о , " с в а к о з н а њ е о т к р и в а , и Бог с е

р а з у м н о ј д у ш и ј е р j e својствена т е л е с н и м ч у л и м а ? "

д у ш и коју љуби и с т и н с к и о т к р и в а "

1

Онај к о р а з м и ш љ а т а к о , с х в а т и в ш и д а н и с а м н е в и д и ч у л и м а као ч у л н и м о р г а н и м а , м о ж е п о м и с л и ти да види умом. Међутим, пажљивим испитивањем

164

и п р е м у д р о с т Божја, п р и с у т н а

15g

. Јер, Он исто-

в р е м е н о о т к р и в а сву п р а в е д н о с т , с в е т о с т и слободу. П о р е ч и с в е т о г а П а в л а : " A гдје j e Дух Господњи о н д ј е je слобода"

160

. И ј о ш : " И з Њ е г а сте и ви у Х р и -

165

Свеши

Гршорије

сту Исусу,

Палама

Нестворсна

слава

н а м п о с т а д е п р е м у д р о с т од Бога и

' Ambig., PG Х С 1 , 1 1 4 4 С, cf. C a p . , V. 8 5 , PG Х С , 1 3 8 4 D, в е р о в а т н о

п р а в е д н о с т и о с в е ћ е њ е и избављење" " . Чуј ш т а све-

п о з и в а ј у ћ и ce на Гал. 2. 20. М и с а о и и з р а з овог и п р е т х о д н о г погла-

КОЈИ

1 1

ти В а с и л и ј е В е л и к и у ч и о т о м е : "Онај к о г а je Дух по-

в љ а Tpujaqa I I I , в е о м а с у б л и с к и 2

к р е н у о , п о с т а д е в е ч н о к р е т а њ е , свето с т в о р е њ е . Када Дух з а ж и в и у човеку, он п р и м а д о с т о ј а н с т в о п р о р о ка, а п о с т о л а , а н ђ е л а Божјег, и а к о j e д о т а д а био с а м о з е м љ а и прах"

162

З л а т о у с т а : "Уста к р о з која г о в о р и Бог су Божја у с г а

Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , Ep. I I , P G I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 . С м и с а о j e д а б о -

ж а н с к е е н е р г и ј е ( и л и с в е т л о с т ) јесу с а м и ж и в о т Б о ж ј и ( " б о ж а н с т в о " ) , a С в е т и т е л и су п р и з в а н и да у з м у у д е л а у њ е м у ; Бог no с а м о ј Својој п р и роди или суштипи пак, 3

. Т а к о ђ е чуј м и ш љ е њ е светог Ј о в а н а

- ј е р к а о што су н а ш а уста - уста н а ш е д у ш е , и а к о их

П а л а м и н о м Писму I I I А к и н д и н у , e d .

M a y e n d o i f f , Theologia X X I V , 1 9 5 3 , с т р . 5 7 9 .

II

н е и з р е ц и в о п р е в а з и л а з и живот о к о м е je реч.

С в е т и В а с и л и ј е , с. Eunom. V, PG X X I X ,

772В.

О в у б о ж а н с к у с в е т л о с т n e м о ж е м о р а з у м е в а т и као и п о с т а с . О н а

ce м о ж е созерцавати с а м о у ипостаси, то јест у личности. Овде Палама м и с л и na о б о ж е п е Светитеље, који б л а г о д а ћ у , у својим л и ч н о с т и -

о н а у д о с л о в н о м с м и с л у н е м а , с л и ч н о т о м е су и п р о -

ма иројављују ту п р е о б р а ж а в а ј у ћ у светлост. Али, у одиосу na Л и ч н о с т

р о ч к а уста

( И н о с т а с ) Христову, епергије су и " у и п о с т а с о в а н е " . Гаворска светлост

Божја у с т а "

1и

Господ j e т а к о ђ е з а п е ч а т и о

ову и с т и н у р е ч и м а : " Ј е р j a ћ у в а м д а т и р ј е ч и т о с т и

н е о г к р и в а б о ж а н с к у с у ш т и н у , н е г о другу Л и ч н о с т С в е т е Т р о ј и ц е . П о р е д з н а ч е њ а " o n o ш т о п о с т о ј и у д р у г о ј и п о с т а с и " , уипосша-

м у д р о с т којој с е н е ћ е м о ћ и с у п р о т с т а в и т и или одго-

совапи м о ж е д а з н а ч и и

в о р и т и сви в а ш и п р о т и в н и ц и "

и л и а у т е н т и ч п о , n a п р и м е р н а ш е сшварно у с и п о в љ е њ е б л а г о д а ћ у Д у х а

1И

; О н ј о ш додаје: " Ј е р

н е ћ е т е в и г о в о р и т и , н е г о ћ е Дух О ц а в а ш е г а г о в о р и т и 1( г

из вас" ' '.

"ono што заиста постоји", ono што je право

С в е т о г а (III. i-27). П р в о з н а ч е њ е о в е р е ч и c e о д н о с и н а х р и с т о л о г и ј у Леоптија Византијског, a друго на М а р к а М о н а х а . 5

У о н т о л о ш к о м с м и с л у , то ј е с т к а о е н е р г и ј а која п р и п а д а п р и р о д и

Духа. (| 7

Т а к о з в а п и - Д и о н и с и ј е , dc.div. nom. I I . 7, PG I I I , 6 4 5 B. T o јест, Дух п р е в а з и л а з и Своје с е б е д а р и в а њ е , н е с а м о м е т а ф и з и ч -

ки, у с м и с л у да Узрок увек о н т о л о ш к и п р е т х о д и својим е н е р г и ј а м а и у ч и н ц и м а , већ и као дар, будући да пикада (услед н а ш е о г р а н и ч е н о с т и к а о љ у д с к и х б и ћ а ) н е м о ж е м о и м а т и б о ж а и с к и ж и в о т у свој његовој пуноти. s

О д л о м ц и из с п и с а светог М а к а р и ј а к р у ж и л и су иод и м е и и м а ра-

з н и х с р е д љ о в е к о в п и х п и с а ц а , укЈБучујући и С и м е о н а М е т а ф р а с т а ( д е сети век). 4

2. K o p . 3 , 1 8 .

III

Logos

M e t a p h r a s t e s , dc clcv. mcntis 1, PG CXXX1V,

48,6-7,

ed.

H.

Berthold.

Makarios/Symeon

889 = Ps. M a c a r i u s ,

Reden

undBrie.fe

II

(Бер-

л и н , 1973; с т р . 104). 11

Овде

Deelev.

mentis,

2

ib.,

обратимо пажњу на

892 AB,

cf.

Симеонов

Ps.

M a c a r i u s , ed.

cif.,

а к ц е п а т н а есхашолошкој

стр.

105.

природи

о б о ж е њ а : о н и који п р и м а ј у б о ж а н с к у с в е т л о с т , в е ћ учествују у с л а в и васкрсена будућега века; ono што je сада углавном упутрашња слава - иако н е у потпуности, као што ј е т о био случај са Мојсијем и неколиц и н о м Светитеља пустињака - т а д а ће ce отворено показати у преобра166

167

Свеши

Гршорије

Нестворена

Палама

28

ж е н и м т е л и м а Светитеља. 12

1. С о л . 4, 1 7 .

13

Dc div. nom.

je

I. 4, PG Ш, 5 9 2 BC. С в е т и т е љ и на н е б у у ч е с т в у ј у у

истом виђењу преображења Христовога као и Његови ученици на Таво-

Ј>*_;

С Т Е 5 - с з р е н а светлост или

енергија заједничка je

24

7 f

Последња

стихира

на

Вечерњи,

"'Ambig., P G Х С 1 , 1 3 7 6 C D . 31

Ep. Clad Ckdonium, PG X X X V I I ,

с жj

Ј о в а н З л а т о у с т и , adTheod. lapsuml. 1 1 , PG X L V I I , 2 9 2 , o П р е о б р а -

e^Z

напада).

—

infra,

и л и к а о у о г л е д а л у , в е ћ л и ц е м к л и ц у " ( Б р о ј е в и , 12, 8 и 1 . K o p . 1 3 , 1 2 ) .

:3

В и ђ е њ е на Т а в о р у , у свој својој с т в а р н о с т и , п р е д с т а в љ а в е ш т а с т в е н за-

37

лог или јемство стварности непосрденог и директног виђења Христа

38

25

ј и

ип n

168

19-21.

Ј е з . 9, 2. supra, о д е љ ц и

10-11.

12-13,

PGXCIV,

564 C-565A.

Није Х р и с т о с тај К о -

^уклоњена. 39

41

С в е т и В а с и л и ј е , с. Eunom. V, PG X X I X , 6 4 0 A B , н а в о д и 1. Т и м n 2 . K o p . 4, 6.

поглавља

- о с т о л а н а Тавору, т а к о п р е н а j e п р е д и и х о в и м о ч и м а у т р е н у т к у би-

40

27

или замишљен,

о т к р и в а б о ж а н с к у с л а в у коју On од в е ч н о с т и и м а , али која je била

твар или тварни символ. 6, 1 6 .

створен

ж—1реображењем п о с т а ј е н е ш т о п о в о , n e r o с у т о у ч е н и ц и . П р е о б р а ж е -

д о и с т а м о ж е п р о ј а в и т и кроз т в о р е в и н у , а л и н е м о ж е с а м а n o с е б и биши 26

природпи,

с г ж - с : Ј г г з и в е н а к о п р е н о м т е л а , о д н о с н о Њ е г о в о г оваплоћегБа. Ш т о c e т и ч е

To значи да та светлост м о ж е бити светлост божанства с а м о ако

j e о н а с а м а n o с е б и б о ж а н с к а , и и с т е п р и р о д е к а о и Бог. С л а в а Б о ж ј а c e

мора бити

З а х . 5, 1-2 ( L X X ) .

Hom. inTransf.

H o m . XL. 6, PG XXXVI, 365 A. Н е п о з н а т и извор светог Јована Златоустог.

Пошто j e т а в о р с к а с в е т л о с т и с т о в е т н а c a в е ч п о м сласимвол

заиста постоји с а м ( о с т а л н о ) и који j e вечан. Више о о в о м е видетп 35

на небесима.

љ е г о в и х зра-

а в и с н о од њега (na п р и м е р Мојсије и п р о м и с а о ) , и л и постоје с а м о

E t c z » ј^-л Х р и с т о в о м , Г р и г о р и ј е Н и с и ј с к и , ibid.

н е р а з д в о ј и в о м односу сунца и

м о в н о , к а о п е к а врста и л у с т р а ц и ј е ( n a п р и м е р п о ж а р к а о с и м в о л

ж е њ у , где с в е т и т е л , г о в о р и о " г л е д а љ у С а м о г Ц а р а , н е в и ш е у з а г о н е т к и

24

Богу, а н а л о г а н

Символикеучествујуу п р и р о д и о н о г а ш т о символишу, негопостоје

Kzst- -

гжоЈ

104C.

23

феномен.

с v - c ^^—iboji: T o j e природни с и м в о л б о ж а и с т в а ( н а п о м е н а 5 ) , с а п р и р о д а н и

ћу преобразиле.

22

пролазан

- с т в а р и , т е зато Оци избегавају о п и с и в а љ е нестворене светлости као 3-1

тлост, у о в о з е м а љ с к о м животу видљива с а м о о ч и м а које су ce благода-

21

или

У пракси, наравно, в е ћ и н а с и м в о л а в и ш е стварпости су створе-

И з р а з светога Григорија Б о г о с л о в а (види н а п о м е н у 15).

вол, ј е р j e о н а с л а в а н е п р о м е н љ и в о г б о ж а н с т в а . T o j e н а т п р и р о д н а све-

20

l o j e обрнут случај; створени ентитетје употребљеп

т а к в и м случајевима с и м в о л м о ж е бити р е а л н о с т за себе, a ne неки

и с и х а с т а (Triads I I . iii. 5 5 ) . 18

Преображења

S ž d h о з н а ч и о б о ж а п с к у о с о б и н у . О в д е в и д и м о ж е љ у да ce к а ж е д а ч а к

Ова реч буквално значи "onaj који траје с а м о један д а н " , као на П л а т о н , Tim. 2 7 D , и з р а з к о ј и c e , n o В а р л а а м у , о д н о с и н а в и ђ е њ а

Попразништва

ж = з а ј у да je о с л и к а ј у .

ц sa

17

енергија све

ibid., 1 1 6 5 BC. С в е т и М а к с и м с м а т р а д а в и ш а р е а л н о с т ( б о ж а н -

ce открио на Тавору. Божанство "тријумфује над телом", не у смислу

п р и м е р в о д е н и цвет.

или

с в е т л о с т ) м о ж е да с и м в о л и ш е н и ж у , то ј е с т у ч е њ а о Богу која поку

Д р у г о м Д о л а с к у , к а д а h e c e Х р и с т о с п о ј а в и т и у и с т о ј о н о ј с л а в и у којој

1t

слава

августа.

Ш).

и преображења космоса. Vj

Иако

Г pz> ш—мi Л и ч н о с т и С в е т е Т р о ј и ц е , т е п и ј е о с о б и н а ј е д и н о С и н а .

животу (како то сматра Варлаам), него je вечна п а р а д и г м а боговиђеља " О т к . 2 1 , 23-24, 22, 5.

августа.

р и с т о с био ј е д и н и у ч е с н и к и с т о р и ј с к о г п р е о б р а ж е њ а , б о ж а н с к а ne-

ру. П р е о б р а ж е њ е ( к о ј е з а у з и м а ц е н т р а л н о м е с т о у б о г о с л о в л , у И с т о ч ног х р и ш ћ а н с т в а ) није неки изолован и н е в а ж а н догађај у Х р и с т о в о м

Нааоц Ексапосшилара к о ј и c e n o j e н а Ј у т р е љ и 6 / 1 9 .

слава

Непознат извор. Т р е ћ а литијска с т и х и р а Важан богословски

на

Вечерњи?

смисао:

6/19.

августа.

С а м о васпостављање п а ш е људске

ж р о д е о д с т р а н е Логоса и м а л о j e з а своју п о с л е д и ц у њ е н о исцељеи

п р е о б р а ж а ј . Ч а к и у о к в и р у Х р и с т о в е ч о в е ч а н с к е п р и р о д е , која 169

СвеШи

Гршорије

Несшворена

Палама

ce у к а з а л а п р и п р е о б р а ж е њ у , р а д и л о ce о н е ч е м у п о т п у н о н о в о м - u о т к р н в е љ у о о о ж е н е ч о в е ч а н с к е п р и р о д е Х р и с т о в е , коју м о г у у с в о ј и т и сви који и м а ј у у д е л а у њој т а к в о ј . 12

'"Тројични Богје no суштини једипствен и једноставап, али пепзре циво je м н о г о с т р у к : пре свега, т р и Д и ч п о с т и , а л и и и з о б и љ е б о ж а н с к и х a т р и б у т а , с п л а и л и е и е р г и ј а . С а м о з а о г р а н и ч е п у љуцску л о г и к у п о с т о -

П а л а м а често наглашава да својим п р и р о д н и м м о ћ и м а ми не

м о ж е м о п о д н е ч и п р е с в е т л о в и ђ е њ е Бога. Ч а к j e и о н и м а који " о ч и с т и -

jaibe Ј е д н о г n М и о г и х у Богу представља и п т е л е к т у а л н и п р о б л е м . 5

''

ше очи срца" потребна посебна благодат да би им било о м о г у ћ е н о да

{

в и д е н е с т в о р е н у с в е т л о с т ( О д е . м к 1 7 , infra).

,;l

Јев.

1,3.

" С в е т и Ј о в а н Д а м а с к и н , К а и о н 2 n a п р а з н п к Преображења ( П е 'In Transfig. hom., V I I ,

4,1

933

C.

To je а н ђ е л с к и п о р е д а к , чији р е д о в и с о з е р ц а в а ј у Очеву славу к а о De cael. hier., V l l . 2, PG I I I , 20 BC. О в а с в е т л о с т je " ч у д о т в о р н а " у

' Ч е в . 8, 1.

П р в а сшихира н а Хвалише 6 / 1 9 . а в г у с т а ; т а к о ђ е ,

и с т о г а д а п а К о з м е М а ј у м с к о г ( Н е с м а IX, шропир

Kanon тога

1).

В и д и о д е љ а к 9, и и а п о м е н у 4. С м и с а о овог т е р м и п о л о ш к о г п а р а г р а ф а јесте у т о м е да п о к а ж е

да б о ж а н с к а светлост или епергија пије пи пезависпа с т в а р н о с т одвоjena од три божанске Личпости, нити нешто привремено и пролазно, н е г о д а с т а л п о п о с т о ј и к а о д е л а т н а с и л а у Богу. Н а л и к л и ч н и м а т р и б у т и м а , е п е р г и ј е морггју и м а т и л и ч н о с а и ( и л и и п о с т а с н п ) locus — n o и р и р о д и , у б о ж а н с к и м Л и ч н о с т и м а , a no б л а г о д а т и , у п а м а ; то и п о д р а зумева израз "уипостасен". 53

li2

О в а с л и к а в а т р е у з е т а je од Т а к о з в а н о г - Д и о н и с и ј а , de cael. hier.

63

Ова апалогија ca с у п ч е в о м с в е г л о ш ћ у je о и р а в д а н а , jep ona nnje

с а м о објекат в и ђ е љ а n e r o н м е д и ј у м у којем ce одвија с а м о в и ђ е њ е . сги и ж и в о т у . Управо д а р б о ж а н с к е с в е т л о с т и о м о г у ћ а в а ч о в е к у да види б о ж а п с к е стварности (укључујући себе). 64

Д и о н и с и ј е в с к а п е р и ф р а з а " а н ђ е л а " . Чак ни а п ђ е л и не могу пот-

п у п о п о ј м и т и б о ж а н с к е тајне; к о л и к о пак м а њ е с а м и ч о в е к ? '''' 0 т о м е ( д а ч о в е к б л а г о д а ћ у м о р а д а п р е в а з м ђ е с в о ј е п р и р о д и е силе да би видео божапску светлост) погледати н а п о м е н е 42 и 63. Hom. 1,7

1,s

71

м о ж е б и т и с а м о п р и р о д н и с и м в о л Х р и с т о в е Божанг.ке п р п р о д е .

11

56

73

Преображења.

Hom. in Transf. 1 2 , PG X C V I , 5 6 4 B.

" Cenf. gnost. I. 4 8 , PG ХС, 1 1 0 0 D - ј е д а н н а р о ч и т о в а ж а н т е к с т за П а л а м и н о б о г о с л о в љ е , који даје с в е т о о т а ч к и а у т о р и т е т његовој н а у ц и ставом да су б о ж а н с к е енергије у сталној вези са б о ж а н с к о м суштином, и да су з б о г т о г а o n e вечне и нестворепе. Остале " р е а л н о с т и созерц а в а ј у c e о к о Б о г а " (та rrepl 0«оО) и о б у х в а т а ј у б о ж а н с к а с в о ј с т в а п о п у т доброте, праведпости или промисла. 170

PG X C V I , 5 6 4 C . виђење

Б о г а н и ј е с а м о учутрашњс и с к у с т в о ,

или луховно начело.

ro je чак и у случају палог Адама o n a у в е к д а р Божји. Зато ова светлост

празника

12,

ображепе. Цео човек je п р е д м е т преображења, a не с а м о његово у м п о

70

Д а п . 1, 4.

in Transfig.

В а ж н о je з н а т и да

н е г о n o П а л а м и п о м м и ш љ е љ у , у к љ у ч у ј е и телесне о ч и , б л а г о д а ћ у n p e -

Б о ж а н с к а с в е т л о с т n e п р и п а д а природно п а ш о ј с т в о р е н о ј п р и р о д и , н е -

Кондак

августа.

тлост и топлота п р и р о д п о происходе пз ватре, или епергија из сушти-

6,1

55

6/19.

C о б з и р о м да ne постоји н е п р е к и д п о с т и л и веза п р и р о д е и з м е ђ у

Односи ce на христолошку одлуку х а л к и д о п с к о г Сабора (451).

34

Јутрењи

С л и ч к о т о м е , богопознаље није м о г у ћ е без у ч е ш ћ а у божамској светло-

у објављеном тексту светога Макарија.

51

na

XV. 2, P G I I I , 3 2 6 Df'f.

" О в а ј о д е љ а к j e в е ћ ц и т и р а н у 'Гријадама I . iii.29, а л и c e н е н а л а з и

52

Полијелеја

с в е т л о с т п р е д с т а в љ а свој с о п с т в е п и с н м в о л .

смислу "обожеља", као и подстицања а п ђ е л а да заједпиче са Богом.

10

после

ne, м о ж е м о p e h u да je у п и т а њ у ј е д а п ентлтет, и да у и з в е с н о м с м и с л у PG X C V I I ,

в е ч н у и о в а п л о ћ е н у у Христу. 47

Катиша

'°Ambig., P G Х С 1 , 1 1 6 5 D .

с и м в о л а и објекта, као у случају п р к р о д н и х с и м в о л а . Б у д у ћ и да све-

с м а 9 , шропар 2 ) . ir

слава

В а р л а а м о в т е к с т ц и т н р а п у одеЈђку 10. Hom. in Transfig. 1 0 , PG X C V I , 5 6 1 D . 1 . С о л . 4, 1 7 . Д а м а с к и н , иСшс.,

15-16 (ибиО. 5 6 9 А Б ) .

Ibid., 1, 5 5 7 С. de div. nom. 1.4, PG I I I , 5 9 2 B C . А к о je т а в о р с к а с в е т л о с т o n a в е ч и а

светлост, онда м о р а бити да она није "чулпа", то јест да као таква nnje доступпа чулном запажању, na п р е м а томе ne м о ж е ни биги створепи символ, како то Варлаам тврди. 74

lio мишљењу платопичара, оно што je ч у л и м а опазиво нужно je

и о н т о л о ш к и несавршеније у одпосу на реалиост појмиву с а м о у м о м . Стога, а к о je таворска светлост "чулна", o n a je онда и п и ж а , те т и м е и н е с а в р ш е п и ј а у односу на о н о ш т о je " п о ј м и в о " , али о п е т и у односу на наш ум. 171

Ceeiuu

Гршорије

n

Несшворена

Палама

Нот. т Transfig. V I I , P G X C V I I , 9 4 9 C .

л;

j e н е ш т о ш т о j e и з н а д п р и р о д н и х м о ћ и , и а к о о н п р и т о м е м о р а д а capa-

У и а т р и с т и ц и екетаза ј е у г л а в п о м п и т а њ е " и з л а ж е њ а " и з с е б е п о -

м о ћ у б о ж а н с к е љубави; м е ђ у т и м , постоји и п е ж о р а т и в п и с м и с а о (као

ђује с а

Богом

( и с т о ч п о у ч е љ е о синершји, сарадњи), т е д а с е ,

ш т о ј с о в д е с л у ч а ј ) с т а љ а у к о м е j e н е к о " в а н с в о г а у м а " , ш т о j e резу.ч-

"'•'Ambig., P G Х С 1 , 1 2 4 0 A . ,)0

78 711

T p e h a сшихира

na

Вечерљи

6/19.

Главно с т а н о в и ш т е : С р е д и ш т е П а л а м и н о г у ч е њ а ј е то да е н е р г и -

не з а у з и м а м е с т о д у ш е у тој з а ј е д п и ц и , него ц е л о г а ч о в е к а м е њ а у л и к С и н а ("усиповљење", moOtai«). ,|2

По Такознаном-Дио-

М о ж е м о учествовати у обожујућим

-

епергијама,

,5

,|8

В а р л а а м одбија да прихвати Дионисијеву дистинкцију појашље "

К о л . 1, 1 2 .

|0

,u2

н

"

М е ђ у т и м , п о ш т о ( к а к о П а л а м а о б ј а ш њ а в а ) Божја светлост није " и п о -

104

Без енергија, Бог би ј е д н о с т а в н о био н е а к т и в н о т р а н с ц е н д е н т п о

105 ш;

и о с л о ж е н о с т и Божјој, погледати н а п о м е н у 58.

107

85

ХС1.

268D.

М е с а л и ј а н с к а г р е ш к а n a коју с е м и с л и , о д н о с и с е n a с т а н о в и ш т е

годати. To je Пелагијево објашњење духовног живота: Човек се обожује сопственим силама.

d e cael. hier. I I I . 2 , P G I I I , 1 6 5 A . М о ж е c e п а р а ф р а з н т и к а о " т р а и Ep. I I , PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 . Н а л а м а овде не ц и т и р а Такозваног-Дионисија, већ га з а п р а в о

Б р . 1 2 , 8. Т и т . 3, 6. Д р у г и м р е ч и м а , и а к о je Б о г в а и с т и н у с и ш а о к и а м а у Својој

л о " , " б о ж а н с т в о " или " о б о ж е њ е " ) , On у н е п р е с у ш п о ј тајпи Свога б и ћ а ( " п а д с у ш т а с т в е н е с у ш т и н е " ) с т а л н о остаје и е п о ј м и в и н е п р и с т у п а ч а н . М о р а м о бити свегни да je све ono што б и с м о икада м о п т да с а з н а м о о

М а к с и м , Quaest. ad Thal. 2 2 , PG ХС, 3 4 2 A , п а р а ф р а з и р а н у Cap.

I 7 5 , P G ХС, 1 2 0 9 C . 87

B o i y с а м о исцрпљиво з н а њ е .

Б о г ce п о т п у н о сједин.ује са ч о в е к о м у

м и с т и ч к у заједницу, и а к о n тада Он остаје н е и с к а з и в . Отуда, да би ce о н и с а о Бог Који je и с т о в р е м е н о појмив и непојмив, важна je п а л а м и т -

П а л а м а овде следи мишл,епзе светог М а к с и м а о б и ћ у и кретању.

ска дистинкција и з м е ђ у Божје с у ш п н е и Божјих енергија.

H a ч и с т о п р и р о д н о м пољу, у с а в р ш а в а њ е п о д р а з у м е в а п о с т а ј а љ е о н и м

los j 0 ј е в а р л а а м . Р а с п р а в а c e сада в р а ћ а н а п р о б л е м : д а л и j e о б о -

шта неко јесте, остваривање свих у р о ђ е п и х м о г у ћ н о с т и ј е д н е п р и р о д е .

жење природно савршенство или натприродна

(Н.

27).

Ursvon 88

B a l t h a s a r , Liturgie Cosmigue,

Париз,

1947,

стр.

94).

Уствари, и с т и н с к о и с к у с т в е н о з н а њ е о Богу и с ј е д и њ е њ у са Њ и м

у в е к у к љ у ч у ј е екстазу ( " и з л а ж е њ е и з с е б е " ) 172

у сва-

п у н о ћ и и б о ж а н с к и м енергијама Својим ( r o j e устварн "Бог", "наче-

д а j e о б о ж е њ е п р о и з в о д и с к љ у ч и в о ч о в е к о в и х п а п о р а , без п о м о ћ и бла-

8ii

locus

тумачи.

божапство. a н е Т в о р а ц П р о м и с л и т е љ . 0 п р о с т о т и или ј е д н о с т а в н о с т и , PG

8; 'friads l l . i i i . 5 9 .

сцендентпа и обожујућа слава".

у с п о с т а в љ а два п а ч е л а , н а д с у ш т а с т в е п у с у ш т и н у и б о ж а н с к е е н е р ш ј е .

"AdMannum,

12,

У с м и с л у да б о ж а н с к и ж и в о т п р о п а л а з и с в о ј л и ч п и

ком ко се обожио. 101 М а к с и м , Ad Thalas. 6 1 , PG Х С , 6 3 6 С ; Scholion 16, ibid. 6 4 4 C .

o n e опда морају бити створени Божји у ч и н ц и .

с т а т н а " и л и п е з а в и с п о п о с т о ј е ћ а , o n a n e м о ж е б и т и д р у г и Бог.

141AB.

Н е п о з н а т цитат.

Бројева.

ну у н а п о м е н и 79. За љега, o n o ш т о и м а а и о ф а т и ч к е Божје а т р и б у т е

В а р л а а м закључује да je П а л а м а д и т е и с т а ( д в о б о ж а ц ) , ј е р у Богу

XXXII,

'"' П р и ч е С о л о м о н о в е , 1 3 , 9 .

се не може учествовати").

Пошто, како П а л а м а сматра, епергије ne треба мешати са суштином,

PG

Пс. 8 1 ( 8 2 ) , 1.

iC

•

а л и с у ш т и п а с т а л н о о с т а ј е п е п р и с т у п а ч н а с т в о р е н и м б и ћ и м а ("у љ о ј

(несаздан, н е п р о м е п љ и в , и т а к о даље) м о ж е бити с а м о Божја с у ш т и н а .

16, 40,

'"' М т . 1 3 , 4 3 .

" б о ж а н с т в о м " ; али, Отац j e n o т р а н с ц е и д е н т н о с т н Свога б и ћ а " Н а д б о ! " "Надсуштаствен".

В а с и л и ј е , Ep. 2.4, PG X X X I I , 2 2 9 В .

'"DeSpir. Sancto,

п и с и ј у (de div. nom. V.2, tbid., 9 1 6 C ) , П а л а м а ј е с п р е м а н да их с в е и а з о в е

82

1320B. He треба п р е в и ш е н а г л а ш а в а т и ову а н а л о -

1'ију, и а к о с е ч и н и д а с е с л е д е ћ а р е ч е п и ц а о д п о с и n a т е л о . С в е т и Д у х

п р е в а з и л а з и као њ и х о в Извор, и све их сједиљује

81

ibid., 1 0 8 8 B ,

De div. hom. 11.7, PG Ш, 6 4 5 A .

с к е и с у ш т и н с к е (то ј е с т о д н о с е се на б о ж а н с к у с у ш т и н у ) , с у ш т и н а их

80

ibid., 1 0 7 6 C .

,J1

августа.

је не треба м е ш а т и са божанском суштином; иако су енергије божан-

и

вежбањем

у в р л и п и , п р и п р е м и за з а ј е д н и ц у са Б О Ј О М

тат опседпутости. 77

слава

и с а м о п р е в а з и л а ж е н > е . To

,iw

110

JH.

1,

б л а г о д а т (оделлди 2 6 -

13.

Ј н . 3, 6.

173

Свеши

Гршорије,

111

Несшворена

Палама

ј е р и с т и н а до n a c д о л а з и у н у т р а ш њ и м д е л о в а љ е м Светога Духа, a ne

Ј н . 1, 12.

1,2

слава

Н е о б и ч н а идеја: у м н о с а з р е в а њ е п р в е н с т в е н о je ф и з и ч к о пита-

п р о м и ш љ а њ е м о п р п р о д и Б о ж ј о ј . П а л а м и н а , ч е с т о в е о м а с т р у ч п а одб р а н а у ч е њ а о е н е р ш ј а м а , т а ч н о je у с м е р е н а на значај искуства у бого-

ње. 1И

T o з н а ч и д а j e о б о ж е њ е с т а њ е изнад с а в р ш е н с т в а ,

својствепог

с т в о р е и о м р а ц и о н а л н о м б и ћ у . Ч а к и у случају да меко у п о т п у н о с т и изр а з и све своје ф и з и ч к е и у м н е п о т е н ц и ј а л е — a и то захтева б о ж а н с к у п о м о ћ — ј о ш у в е к тај н е б и у ч е с т в о в а о у Б о ж ј е м ж и в о т у . С а м о н а с с и л а јача од човекове м о ж е обожити, али зато и обожуЈуће енергије морају бити божанске. 1,1

и у току овог жпвота. 123

В е р о в а т н о није цитат светог Василија, n e r o светог Златоуста (in

ls. I, P G LVI, 1 4 ) . ш

Т р е б а в е р о в а т и н е к и м С в е т и т е л , и м а који су п е п о с р е д п о иску-

сили божанске ствари. У одсуству пепосредног личпог просвепвеља,

П о г л е д а т и н а п о м е н у 91, о д е љ а к 9, 18.

ui

познању, и на м о г у ћ п о с т и м а непосредног личног односа ca Богом, чак

Ambig., PG ХГ.1,

1140A,

б о г о с л о в с т в о в а љ е које ce ne з а с н и в а на искуству, г о т о в о je с и г у р н о да

1144C.

ће с к р е н у т и ca правога пута.

"" С м е л а м и с а о : О б о ж е н и Светитељи (док су још у телу) no благо-

I2f

' Д о б а р п р и м е р с в е т о о т а ч к о г а п о ф а т и ч к о г о г р а ђ и в а љ а . С а м о иу-

дати учествују у Божјој нестворепој п р и р о д и , те ce зато морају о п и с а т п

жпост одбране истине од напада јерегика n a i o n n богослова да провери

апофатичким

и д е ф и н и ш е п и т а њ а к о ј а п р е в а з и л а з е с в а к у м и с а о и ј е з и к . O n e који с у

придевима,

који

одговарају

божанској т р а н с ц е н д е н т н о -

сти. 117

п р и м и л и благодат. У случају да ce е н е р г и ј е о д н о с е с а м о na Божју с у ш т и п у , a ни-

су (како Варлаам тврди) створене силе (западпо-схоластичко учеље о д е ј с т в у б л а г о д а т и у н а м а ) . А л и , а к о j e Б о г п о ј м и в с а м о к р о з сшворсну благодат, онда н е п о с р е д п а н л и ч н а заједница Бога и ч о в е к а постаје ne-

126

З а т о љ у д и и а н ђ е л и м о г у д а п о з п а ј у B o r a с а м о у с т а њ у сксшазс

или самопревазилажења. 127

Т а к в о и п о с т а с н о с ј е д и њ е њ е ce д е с и л о OBaiuioheibeM, шго je са-

мо no себи чудо м и л о с р ђ а Божје!.

могућом. 1,8

Б л а г о д а т н а заједница Бога n Светитеља јесте заједница без м е -

И з р а з н о з а ј м љ е п о д Т а к о з в а н о г - Д и о н и с и ј а ( п а п о м е н а 4 7 и Tri-

uiatba двеју р а з л п ч и т и х л и ч п о с т и (илп и п о с т а с и ) ; д о к c e О в а п л о ћ е њ е м

ads I . i i i . 2 3 ) , з а к о г а " т е у р г и ч к а " и " о б о ж у ј у ћ а " б л а г о д а т к а о д а и м а ј у

Логос сјединио ca целом људском природом (ne само ca појединцем),

слично значење.

и у тој ј е д и н с т в е н о ј з а ј е д п и ц и С а м je п о с т а о и п о с т а с Исуса Христа. Ta-

To je даља обрада источпе тријадологије:

П о ш т о б о ж а н с к а су-

ш т и н а п р е в а з и л а з и свако и м е — na чак и и м е "Boi" — Божја и м е п а

ко м о ж е м о р е ћ и да ce о б о ж е п и људи сједињују ca Б о г о м no благодаги, a ne no и п о с т а с и .

(доброта, премудрост, и тако даље) ce односе на eneprnje заједпичке

128

трима Дичностима.

1251

,2U

Ј е л и н с к и О ц и ч е с т о т в р д е д а р е ч и b o r «-)со;) и л и

(Осбтлс) о з п а ч а в а ј у е н е р г и ј у Божју, a n e с у ш т и п у ; они грчки корен 8t

Божапство

n o ... е т и м о л о г и ј и ,

Б о г у е н е р г и ј а , п а с т а њ у ј е у С в е т и т е љ п м а , и п р о ј а в љ у ј е c e с а о б р а з п о ibnх о в и м ж и в о т и м а . ( М а к с и м , Ambig., PG Х С 1 , 1 0 7 6 B C : " т а к о у Б о г у и у

P G X X X I I , 6 9 6 ; Г р и г о р и ј е Н и с п ј с к и , Ep. a d A b l a b i u m ,

P G XLV,

121D-

1 2 4 A ( e d . VV.Jaeger, L e i d e n , 1 9 5 8 , с т р . 4 4 - 4 5 ) ; Г р и г о р п ј е Б о г о с л о в , Hom. X X X . 1 8 , PG X X X V I , 1 2 8 A ; Т а к о з в а н и - Д и о н и с и ј е , dc div. nom. X I I 2

PG

III, 969C. Да ne п о с т о ј и п о с р е д о в а њ е и з м е ђ у с у ш т и п е и о с о б и н а , Бог би

п р е в а з и л а з и о с а м о Своје в р л л н е . Он je, у с т в а р и , в е ћ м а т р а н с ц е н д е н тан, јер je чак и изнад "божанства" (свих енергија) из кога исходе те особине, те ce м о ж е назвати "Надбогом"(шт'р0ссО, како Такозвапи-Ди онисије учи. 122

174

To с в а к а к о ne з н а ч и да су с у ш т и п а и е н е р г и ј а у Boiy п с т о в е г п е

( ј е р ј е д н о п р е в а з и л а з и д р у г о ) , n e r o д а c e исша o n a , в е ч п о п о с т о ј е ћ а у

приписују б о ж а н с к и м р а д њ а м а као што су гледа-

њ е , с а г о р е в а њ е и л и ч а к т р ч а њ е . H a п р и м е р В а с и л и ј е , Ep. С Х Х Х 1 Х . 8 ,

121

Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в , Hom. XXX, 2 1 , P G X X X V I , 1 3 2 B .

H a крају, б о ж а н с к е e n e p r n j e c e с п о з н а ј у и с к у с т в е и о , a н е у м н о ,

о н и м достојним обитава једна те иста еиергија".) " ° К о л . 2 , 9. 111

Андреј

Крнтски,

hom.VII

in

Transfig.

PG

XCVII,

и

непозпаги

т е к с т с в е т о г В а с и л п ј а , ц и т и р а н у Triads I . i i i . 2 9 . "

2

1 . K o p . 15, 2 0 и 2 3 : Х р и с т о с к а о " п р в е н а ц с п а с е њ а " , у ч и ј о ј c e

човечјој п р и р о д и о б о ж е љ е прво догодило. 183

D e Spir. Sancto 2 6 , e d . P r u c h e , с т р . 2 2 6 . Б л а г о д а т о б о ж е њ а б о р а -

ви у светитељу као с т в а р а л а ч к а сила у ј е д н о м у м е т н и к у , јер с у ш т и п с к и o n a j e п р е н о ш е њ е ж и в о т в о р н е с и л е о д Б о г а к а ч о в е к у , ш т о о п е т блтоgahy с т в а р а л и ч н и о д н о с c a Б о г о м . У м е т н о с т c e , с д р у г е с т р а п е , п р и р о д но и а у т о м а т с к и с а д р ж и у у м е т н и ч к о м делу, које no себи остаје један

175

Свеши

Гршорије

Несшворсна

Палама

< « T o з н а ч и да ce природне способности чулне иерцепције и у м а ne

и н е р т а н објекат. 134

слава

Ч о в е к т а к о м о ж е да ствара, попут некога ко je поново створен no

н а и у ш т а ј у ( и л и ч а к н у ж н о з а у с т а в л , а ј у ) в и ђ е њ е м , в е ћ ирсвазилазс ( о т у -

с л и ц и Н а ј в е ћ е г У м е т п и к а , будући да о н и д е л е исту с т в а р а л а ч к у е п е р г и -

д а т е р м и п и "натчуло". "надум"). Заиста, попекад je созерцатеЈв толико

ју. Д е л а н е к о г с в е т и т е љ а у п р а в о м с м и с л у с у д е л а С в е т о г а Д у х а . 133 ,ј

ч у л а и у м а ( М а к с и м , Ccnt. gnost.

'' Б р . 1 1 , 1 7 .

ш

138

Б о ж а п с к а е н е р г п ј а Духа je у п о т п у н о с т и с в и м а д о с т у п н а , али у

ополикој мери, колико неко може да je прими. 141 142 143 144

1134B: "Васпоставља-

способности.")

П с е в д о - В а с и л и ј е , с. Eun. 5, PG X X I X , 7 7 2 D . De Spir. Sancto 2 6 , e d . P r u c h e , с т р . 2 2 6 - 2 2 7 .

,,n

11.83, PG ХС1,

ite Христоликог ума у нама ne подразумева искључење пашпх у м н и х

Д а п . 19, 6.

,зк

п р е п л а в љ е п т и м ч у д о м д а з а б о р а в љ а n a своје о к р у ж е њ е , док п о н е к а д у з в и ш е п а свесг о Богу м о ж е да сапостоји са у о б и ч а ј е н и м о п е р а ц и ј а м а

М т . 10, 2 0 .

,|;о 11,1

Л к . 1, 3 5 .

Д а п . 2,15.

1

^ ' М а к а р и ј е - С н м е о п , de libert. mentis 2 3 , PG X X X I V , 9 5 7 B . 2. K o p . 3, 1 7 . 1. K o p . 1, 3 0 .

2

'•' Т а к о з в а н и - В а с и л и ј е , c. Eun. 5, PG X X I X , 7 6 9 B ; F l o c r a i b e , 1 8 , 2 7 .

К о л . 2, 9.

n;i

Ј и . 1, 1 6 .

1,1

П р е м у д р о с т и С о л о м о н о в е 1, 7.

иЈ

' To з п а ч и да je обожујућој благодати п о т р е б а н н е к о у кога би ce

Н е п о з п а т цитат. Л к . 2 1 , 15. М т . 10, 20.

o n a настамила и т и м е постала видљива у свету; т и м е би ona, просветљујући Светитеље, кроз њихове п р е о б р а ж е п е д у ш е и тела и д р у г и м а постала спознатљива. О м и љ е н и П а л а м и н текст, који он п р и п и с у ј е с в е т о м . В а с и л и ј у (у п е о б ј а в љ е п о ј с в е т о о т а ч к о ј а н т о л о г и ј и , = M s . Patiš. gr. 9 7 0 , f.

325, коју

je у в р е м е р а с п р а в е са В а р л а а м о м саставио on, или једап од његових ученика). ,4; 148

Мт. 13, 4 3 . Н е п о з н а т извор; али исте идеје могу ce п а ћ и код светога Григо-

р и ј а Н и с и ј с к о г , I n Нех., P G XLIV, 8 8 . С л и к а о г л е д а л а j e в е о м а с в о ј с т в е на светом Григорију. ,4 Ј

' Ј и . 1, 5.

150

М т . 5, 1 4 .

'"Ambig., P G X C I , 1 1 4 4 C ; C a p . V . 8 5 , P G Х С , 1 3 8 4 D . О в а и д е ј а c e з а с н и в а на Гал.2, 2 0 . 152

Дистинкцију између " п р и р о д н и х " и обичних с и м в о л а погледа-

ти у о д е љ ц и м а 13-14, 19-20, и њ и х о в и м н а п о м е и а м а . 153

Д о с е ш у т и виђеље пестворепе светлостп значи видети "светлост

п о м о ћ у светлости"; јер само та светлост м о ж е да преобрази очи опога који je т р а ж и . 154

Б е с т р а с н о с т , с м и р е н о с т , р а д о с т , љ у б а в п р е м а Богу, с в е с у т о у

извесној м е р и п р е д у с л о в и богопознања; м е ђ у т и м , све ове в р л и н е ce с а м и м в и ђ е њ е м увећавају и усавршавају. 155 156

176

Ц и т а т и В а р л а а м а , п о г л а в љ а 11 и 2 5 . de myst. theol. 1.1, PG I I I , 9 9 7 B . 177

Свеши

Григорије

Боманска

Палама

сушшина

u

cuepiuje

т о м е , н и ј е т а ч н о д а j e Божја с у ш т и н а ј е д и н а б е с п о ч е т -

Ђ- БОЖАНСКА СУШТИНА И ЕНЕРГИЈЕ

на р е а л н о с т , a да су све о с т а л е р е а л н о с т и с т в о р е н е природе.

I I I . ii. 5. В о л е о бих д а п и т а м овог ч о в е к а з а ш т о т в р д и д а j e с а м о б о ж а н с к а с у ш т и н а б е с п о ч е т н а , д о к све о с т а л о п о т и ч е од с т в о р е н е п р и р о д е , и да ли он с м а т р а да je та суштина с в е м о ћ н а . Другим р е ч и м а , да ли она има способности познања, пророковања, стварања, сведржитељства; д а л и и м а п р о м и с а о , с и л у о б о ж е њ а , и, једн о м речју, д а л и и м а све о с т а л е , њ и м а с р о д н е , о с о б и н е ? J e p , а к о и х н е м а , о н д а ова с у ш т и н а није Бог, и а к о j e с а м а б е с п о ч е т н а . Ако п а к и м а т е м о ћ и , а л и и х j e п о степено стицала, онда je некада била и несавршена, д р у г и м р е ч и м а , није б и л а Бог. А к о л и j e о п е т и м а л а ове о с о б и н е в е ч н о , о н д а с л е д и д а j e н е с а м о б о ж а н с к а с у ш т и н а б е с п о ч е т н а , него и с в а к а њ е н а сила.

1

Ипак, постоји само једна беспочетна суштина, a т о j e б о ж а н с к а с у ш т и н а ; н и ј е д н а о д с и л а која о б и т а в а у њој није с у ш т и н а , ш т о з н а ч и да су све о н е н у ж н о и у в е к у с у ш т и н и Божјој. Грубо г о в о р е ћ и , о н е п о с т о ј е у б о ж а н с к о ј с у ш т и н и , исто к а о с и л е чула у о н о м е ш т о ce назива заједничким д у х о в н и м ч у л о м душе.

2

To je

очигледно, сигурно, и прихваћено учење Цркве! П о ш т о постоји с а м о ј е д н а беспочетна суштина — Божја, о с т а л е с у ш т и н е су с т в о р е н е и настају к р о з ову ј е д и н у б е с п о ч е т н у суштину, ј е д и н о с п о с о б н у д а ствара друге суштине — исто тако, постоји с а м о једна б е с п о ч е т н а п р о м и с л и т е љ с к а с и л а , и то Божја, док 3

с у све о с т а л е с и л е с т в о р е н е п р и р о д е ; и с т и j e случај са свим осталим п р и р о д н и м с и л а м а Божјим. П р е м а 178

4

6 Сада бих у о в о м и з л а г а њ у ( в о ђ е н в р х о в н о м и вечно претпостојећом природом) укратко изразио невер о в а њ е д а н е с а м о б о ж а н с к е с и л е (које О ц и о б и ч н о з о в у " п р и р о д н и м е н е р г и ј а м а " ) , него и н е к а дела"' Божја н е м а ј у свој п о ч е т а к , ш т о и Оци и с п р а в н о т в р д е . Н и је ли било потребно да п р о м и с л и т е љ с к о дело постоји n p e с т в а р а њ а , да би све ш т о je с т в о р е н о н а с т а л о у времену из небића? Не беше ли нужно да божанско з н а њ е с п о з н а н е ш т о n p e него r a и з а б е р е , ч а к и ван времена?

Како онда м о ж е следити да je божанско

п р е д з н а њ е и м а л о свој п о ч е т а к ? К а к о н е к о м о ж е р а з м и ш љ а т и о п о ч е т к у Божјег с а м о с о з е р ц а њ а , и да ли je и к а д а п о с т о ј а о т р е н у т а к к а д а j e Бог б и о п о д с т а к н у т да м и с л и о Себи? Н и к а д а ! П о с т о ј и ј е д а н б е с п о ч е т а н п р о м и с а о — Божји — који je Његова творевина; остале п р о м и с л и су створене п р и р о д е . И п а к , п р о м и с а о није б о ж а н с к а с у ш т и н а , т е о т у д а н и ј е д и н с т в е н а б е с п о ч е т н о с т н и ј е Божја с у ш т и на. Исто тако постоји с а м о једно беспочетно и нествор е н о п р е д з н а њ е — Божје, д о к о с т а л а , која п р и р о д н о п о с е д у ј е м о , имају п о ч е т а к и с т в о р е н а су. Т а к о ђ е , n o стоји и с а м о ј е д н а б е с п о ч е т н а воља — Божја, док све о с т а л е и м а ј у свој п о ч е т а к . М е ђ у т и м , н и к о c e н е б и у с у д и о д а к а ж е д а j e б о ж а н с к а с у ш т и н а воља, чак н и о н и који т в р д и ш е д а j e С л о в о Божје с и н воље ( Б о ж -

179

Свеши

je).

6

Грторије

Палама

Божанска

Што ce тиче предодређености, с а м о и м е показу-

je да je она постојала пре стварања, те ако би неко покушао да п о р е к н е њено п р е в е ч н о постојање, био би у ћ у т к а н р е ч и м а светог П а в л а : " п р е д о д р е д и Бог п р и ј е 7

вијекова" .

Богу", и о н е су п р и ч е с н е .

11

сушшина

u

cuepiujc

С т в о р е н а б и ћ а ce њ и м а

п р и ч е ш ћ у ј у , к а о и Божја д е л а која и м а ј у п о р е к л о у в р е м е н у , а л и с у с а м а n o с е б и б е с п о ч е т н а дела.

15

"Не-

б и ћ е н е п р е т х о д и н и в р л и н и " , т в р д и о н , " н и т и иједн о м о д н а и з б р о ј и в и х својстава, ј е р Бог j e н а ч е л н и и

Н а р е д н а д е л а Божја о ч и г л е д н о су б е с п о ч е т н а и

јединствени Творац бића"

16

. Нико не би поверовао да

н а д в р е м е н а : Њ е г о в о п р е д з н а њ е , воља, п р о м и с а о , са-

о н г о в о р и о н а д с у ш т а с т в е н о с т и коју н а ш у м д о с е ж е

м о с о з е р ц а њ е и све њ и м а с р о д н е силе. Ако су созерца-

к а д а c e одвоји о д с в е г а створеног

ње, п р о м и с а о , п р е д з н а њ е , п р е т п о с т о ј а њ е и воља, бесп о ч е т н а д е л а Божја, о н д а je то случај и са в р л и н о м , 8

ј е р je свако Његово дело врлина ; постојање je т а к о ђ е беспочетно, будући да оно претходи не с а м о сушти9

ни , н е г о и с в и м б и ћ и м а , ј е р ј е т о п р в о п о с т о ј а њ е . Н и су ли воља и п р е т п о с т о ј а њ е в р л и н е ?

j e и з н а д свега п р и ч е с н о г "

18

17

; na наставља: "Бог

. Д р у г и м р е ч и м а , О н бес-

к р а ј н о п р е в а з и л а з и доброту, с в е т о с т и в р л и н у које су беспочетне, то јест нестворене. Т а к о , н и н е с т в о р е н а д о б р о т а , н и в е ч н а слава, н и б о ж а н с к и ж и в о т , н и т и њ и м а с р о д н е с т в а р и , нису ј е д ноставно надусштаствена божанска суштина, јер их Бог к а о Узрок све п р е в а з и л а з и . М и к а ж е м о д а j e О н

7

ж и в о т , д о б р о т а и т а к о даље, и д а ј е м о Му и м е н а , због

... Б о г о м у д р и М а к с и м и с п р а в н о к а ж е д а с у " н е -

богооткривених енергија

и

сила

Надсуштаственог.

променљивост, живот, светост и в р л и н а Божја дела

Како свети Василије Велики каже: "Зајемченост по-

која н е м а ј у з а ч е т к а у в р е м е н у "

стојања с в а к е с у ш т и н е ј е с т е њ е н а п р и р о д н а е н е р г и ј а

10

; и додаје (да н е к о

не би п о м и с л и о да ce она о д н о с е на о в о д о б а , и а к о у н е х р о н о л о ш к о м с м и с л у ) : " Н е б е ш е в р е м е н а к а д а врл и н а , д о б р о т а , с в е т о с т и б е с м р т н о с т не постојаху"

11

.

Д а љ е з а п а ж а њ е (да н е к о н е б и п о м и с л и о д а с у в р л и не у н а м а беспочетне): "Учинци в р е м е н с к и настали, п р и ч е ш ћ у ј у c e о н и м у в р е м е н у н е н а с т а л и м ; ј е р , Бог je творац сваког живота, сваке бесмртности, сваке светости и сваке врлине" но ж и в и у н а м а .

13

12

, то јест онога што п р и р о д -

која у з в о д и у м к а п р и р о д и "

19

. П р е м а светом Григори-

ју Нисијском и свим осталим Оцима, природна енергија je с и л а која пројављује с в а к у с у ш т и н у , и с а м о je н е б и ћ е л и ш е н о о в е с и л е ; ј е р , б и ћ е које учествује у с у ш т и н и , с и г у р н о ћ е у ч е с т в о в а т и у с и л и која т у суш т и н у п р и р о д н о пројављује. М е ђ у т и м , п о ш т о je Бог с в е п р и с у т а н у свакој од б о ж а н с к и х енергија, д а ј е м о М у и м е з а с в а к у о д њих, м а д а j e ј а с н о д а и х О н све н а д и л а з и . Б у д у ћ и д а и м а

... H a д р у г о м е месту, к а ж е : " О в е в р л и н е с о з е р -

м н о ш т в о б о ж а н с к и х е н е р г и ј а , к а к о о н д а Бог п о т п у н о

цавају c e к а о о с о б и н е ш т о c e с у ш т и н с к и п р и п и с у ј у

о б и т а в а у свакој о д њ и х без и к а к в о г р а з д е љ е њ а и л и д е -

180

181

Свеши

Грторије

Божанска

Пачама

суштипа

u

ене.ршје

обе; к а к о б и с м о Га и н а ч е и м е н о в а л и , и к а к о би ce Он

9

п р о ј а в љ и в а о због н е р а з д е љ и в е и н а т п р и р о д н е ј е д н о -

Блажени Кирило каже да су божанска енергија

с т а в н о с т и , д а О н н е п р е в а з и л а з и све ове енергије?

20

и с и л а с в у д а п р и с у т н и , ј е р Бог je с в у д а п р и с у т а н и д р ж и с в е , a Њ е г а н и ш т а н е садржи.

8

М е ђ у т и м , не сле-

д и д а j e о в а с в у д а п р и с у т н о с т б о ж а н с к а природа,

Међутим, 21

иостоје

божанске

енергије

које

као

има-

ш т о ce н а ш а људска п р и р о д а састоји у т о м е да смо

Светитељи ј е д н о д у ш н о

једновремено само на одређеном месту присутни.

Н а ш п р о т и в н и к ... м и с л и д а j e све ш т о и м а

Како ce наша суштина м о ж е садржати у чињеници

ју п о ч е т а к тврде.

2К

и

крај,

к а к о то

п о ч е г а к с т в о р е н о ; зато j e и р е к а о д а j e с а м о ј е д н а

која н и ј е с у ш т и н а ? С у ш т и н а и е н е р г и ј а н и с у п о т п у -

стварност — б о ж а н с к а суштина, додајући да све "оно

но с а о б р а з н е у Богу, и а к о ce Он у ц е л о с т и п р о ј а в љ у -

ш т о није т а с у ш т и н а , и с х о д и и з с т в о р е н е п р и р о д е " ' .

је у свакој енергији, при ч е м у je Његова суштина

М а к а р д а овај ч о в е к с м а т р а д а j e с т в о р е н о све ш т о

нераздељива.

2

и м а п о ч е т а к , м и з н а м о д а с у све б о ж а н с к е е н е р г и ј е

Свети Ј о в а н З л а т о у с т и , с д р у г е с т р а н е , к а ж е да

н е с т в о р е н е , а л и не и б е с п о ч е т н е . З а и с т а , п о ч е т а к и

у с т в а р и б о ж а н с к а е н е р г и ј а није н и г д е ; н е у с м и с л у

крај м о р а ј у c e п р и п и с а т и , а к о н е с а м о ј с т в а р а л а ч к о ј

да о н а не постоји, него у с м и с л у да п р е в а з и л а з и м е -

сили, оно м а к а р њеној делатности, то јест њеној енер-

с т о , в р е м е и природу.

гији у с м е р е н о ј к а с в е м у ш т о j e с т в о р е н о . М о ј с и ј е j e

поставља следеће питање: "Није ли с м е ш н о р е ћ и да

т о д о к а з а о р е к а в ш и да: " Б о г п о ч и н у о д с в и х дјела с в о -

je стваралачка сила суштина, и, слично томе, да je

ј и х , која у ч и н и "

п р о м и с а о суштина, и предзнање и свака друга енер-

23

.

К а к о д а c e о н д а Онај Н а д с у ш т а с т в е н и н е р а з л и к у -

гија?"

28

27

... Свети В а с и л и ј е В е л и к и

Божанствени М а к с и м ће опет р е ћ и : "Доброта

је од његове одговарајуће енергије? Он пита: да ли

и сав с м и с а о те р е ч и , и у о п ш т е с в а к и живот, с в а к а

су беспочетне енергије истоветне са Надсуштастве-

б е с м р т н о с т и све с у ш т о с о з е р ц а в а н о к о д Бога ј е с у д е -

н и м ? М е ђ у њ и м а и м а н е к и х које и м а ј у крај, а л и н е и

л а Божја, п р и т о м н е с т в о р е н а у в р е м е н у . Н е б и ћ е , д а

свој п о ч е т а к , к а к о j e с в е т и В а с и л и ј е В е л и к и р е к а о о

т а к о к а ж е м о , н е п р е т х о д и в р л и н и , н и т и иједној г о р е

Б о ж ј е м предзнању.

п о м е н у т о ј с т в а р н о с т и , ч а к и да су б и ћ а која учествују

24

Зато надсуштаствену божанску

суштину не треба поистовећивати са енергијама, чак

у њ и м а п о ч е л а да п о с т о ј е у в р е м е н у "

29

. Н и ш т а од о в о -

н и с а о н и м б е с п о ч е т н и м . И з тога с л е д и д а о н а н е са-

r a није б о ж а н с к а с у ш т и н а — н и н е с т в о р е н а д о б р о т а ,

мо да je о н о с т р а н а у о д н о с у на с в а к у енергију, него

нити беспочетни живот вечни; све ово не постоји у

д а их, n o р е ч и м а б о ж а н с т в е н о г а М а к с и м а , п р е в а з и л а -

Њему, него око Њега.

зи " б е с к р а ј н о и б е з б р о ј пута",.

182

25

30

183

Свети

Грторије

Божанска

Палама

10

сушшина

u

tntpiujt

и е н е р г и ј е и м а ј у п о ч е т а к и п р и в р е м е н и к р а ј ! ... Ти немогуће

С в е т и т е љ е о п т у ж у ј е ш за н е з н а б о ш т в о и п р е т и ш им

п р о н а ћ и име којим би ce исказала природа нество-

и з г н а н с т в о м и а н а т е м о м ; њих који в е л и ч а ј у Бога no

р е н е Тројице, већ да ce ти изрази, уствари, односе

Њ е г о в о ј с у ш т и н и , која п р е в а з и л а з и ч а к и Њ е г о в е не-

н а е н е р г и ј е . " Б о ж а н с т в о " т а к о ђ е о з н а ч а в а енергију,

с т в о р е н е е н е р г и ј е , с о б з и р о м да о н а п р е в а з и л а з и сва-

покретачку,

или

ко п о т в р ђ и в а њ е и с в а к о о д р и ц а њ е . П о ш т о д р ж и ш и

Ko

ш и р и ш таква мишљења, можеш ли пружити икакав

ј и j e и з н а д с в а к о г и м е н а , ниј е с а о б р а з а н с а т и м и м е -

доказ који би те одвојио од ј е р е т и к а п р о ш л и х време-

ном, ј е р божанска суштина и енергије нису једно те

на, с о б з и р о м да т в р д и ш да су с т в о р е н е не с а м о све

и с т о . Али, а к о с т р о г о у з е в ш и б о ж а н с т в о Б о г а о з н а ч а -

б о ж а н с к е е н е р г и ј е и д е л а , него и све с и л е н а д с у ш т а -

ва б о ж а н с к у енергију, и а к о су те е н е р г и ј е , к а к о ти

ствене природе?

Свети

опет,

Оци

једнодушно

созерцавајућу

тврде

или

да

je

и

исијавајућу , i2

о з н а ч а в а " с а м о о б о ж е њ е {a.moQ(uaii')" .

Он

к а ж е ш , створене, онда и б о ж а н с т в о Бога м о р а бити створено!

Заиста, чак и сама реч "суштина" означава једну о д б о ж а н с к и х с и л а . Д и о н и с и ј е А р е о п а г и т к а ж е : "Ако

М е ђ у т и м , б о ж а н с т в о није с а м о н е с т в о р е н о , н е г о

н а д с у ш т а с т в е н у Тајну н а з о в е м о ' Б о г о м ' и л и ' ж и в о -

je и беспочетно; ј е р Свезнајући, пре него што je с т в о

т о м ' и л и ' с у ш т и н о м ' и л и ' с в е т л о ш ћ у ' и л и 'речју', о н -

р и о , није п о ч е о д а с о з е р ц а в а с т в о р е н а б и ћ а у в р е м е -

да не м и с л и м о нинашта друго до на обожујуће силе

ну. Б о ж а н с к а с у ш т и н а , која п р е в а з и л а з и с в а к о и м е н о

које и с х о д е из Бога и с и л а з е на н а с , с т в а р а ј у ћ и с в а к у

в а њ е , т а к о ђ е п р е в а з и л а з и и енергију, о н о л и к о к о л и к о

т в а р , д а ј у ћ и ж и в о т и д а р у ј у ћ и мудрост" ' . З а т о , када

тај Д е л а т е љ п р е в а з и л а з и своје дејство; и Н а д и м е н о в а -

говориш да je само божанска суштина беспочетна

ни, исто толико превазилази о н о што je и м е н о в а н о .

стварност, ти т и м е тврдиш да je само једна божанска

3 1

О в о н и к а к о ниј е с у п р о т н о в е л и ч а њ у Ј е д н о г а Б о г а и

сила беспочетна,

ј е д н о г б о ж а н с т в а , б у д у ћ и д а н а с ч и њ е н и ц а д а з р а к на-

д о к с у све о с т а л е п р и в р е м е н е ( п о д в р е м е н е ) . "

она

стваритворна

(суштетворна),

з и в а м о " с у н ц е м " н и у к о м случају н е с п р е ч а в а д а м и -

З а ш т о б и Божја с у ш т е т в о р н а с и л а б и л а б е с п о ч е т -

с л и м о на јединствено сунце и јединствену светлост.

на, к а д ( п р е м а т в о м е м и ш љ е њ у ) ж и в о т в о р н а с и л а

Зар не видиш како ce н а ш а м и ш љ е њ а у потпуности

и м а в р е м е н с к и п о ч е т а к , исто к а о и ж и в о т о д а в н а с и -

с л а ж у с а м и ш љ е њ и м а Светитеља?

ла, и л и с и л а која дарује м у д р о с т ? И л и с у све б о ж а н -

33

с к е с и л е б е с п о ч е т н е , и л и није н и ј е д н а ! А к о к а ж е ш д а 11

j e с а м о ј е д н а о д њих н е с т в о р е н а , т и м е д р у г е п р о т е р у -

Т и т в р д и ш д а j e све у ч е м у c e м о ж е у ч е с т в о в а т и

ј е ш из ц а р с т в а н е с т в о р е н о г ; a а к о т в р д и ш да су све

створено, те да не с а м о дела, него и божанске силе

с т в о р е н е , о н д а м о р а ш о д б а ц и т и и ову ј е д н у која j e

184

185

Свеши

Гршорије

Палама

Божанска

сушшина

u

снершје

нестворена. Јер, овакво м и ш љ е њ е само себи je про-

вот и С а м о б о ж а н с т в о , ј е с у то у м е р и у којој с т в о р е н а

т и в р е ч н о и н е д о с л е д н о ! ...

б и ћ а учествују у њ и м а , н а њ и м а о д г о в а р а ј у ћ и н а ч и н , те о т у д а м о ж е м о р е ћ и да о н а јесу и да ce називају ж и -

12

в и м и б о ж а н с т в е н и м , и да je њ и х о в п р в о у с т а н о в и т е љ

М о ж д а ћ е о н р е ћ и д а Бог у Себи " к р о з с у ш т и н у "

Ј е д и н и Добри"

10

.

поседује све ове с и л е на ј е д и н с т в е н и у ј е д и њ у ј у ћ и

Ha о с н о в у тога з а к љ у ч у ј у ћ и , он ( В а р л а а м ) у на-

н а ч и н . М е ђ у т и м , н а п р в о м м е с т у j e н е о п х о д н о ову

с т а в к у к а ж е : " С а м о б о ж а н с т в о и о с т а л о ш т о je в е л и к и

р е а л н о с т н а з в а т и " Б о г о м " , ј е р j e т о и з р а з који п р и м и -

богослов (Дионисија) јасно назвао силама, не посто-

с м о о д Ц р к в е . Кад j e Бог р а з г о в а р а о с а М о ј с и ј е м , О н

ј и в е ч н о , него м у j e Установитељ ј е д и н и Д о б р и " . И

није р е к а о : " J a с а м с у ш т и н а " , н е г о "Ja С а м Сушти"

36

.

Д а к л е , С у ш т и није и з с у ш т и н е , в е ћ j e с у ш т и н а и з Суштога, ј е р С у ш т и j e Сведржитељ.

37

опет: "Неко

41

j e р е к а о д а постоји н е к о б о г о н а ч а л с т в о

(9fapxL(xy) и б о ж а н с т в о и з н а д којих je Н а ч е л о свега, а л и он не к а ж е да су о н и в а ј к а д а ш њ и и в е ч н и , б у д у ћ и

Д а j e у м е с т о " с у ш т и н е " , у п о т р е б и о р е ч " Б о г " , тада

да ce и њ и х о в и м у с т а н о в и т е љ е м с м а т р а У з р о ч н и к све-

би м о р а о да к а ж е " n o п р и р о д и " — и то no б л а г о д а т и

га." Д а љ е : " П о с т о ј и б о ж а н с к а , н е п р и ч е с н а , в е ч н а сла-

и " б о г о в и no благодати"

38

, који су, к а к о С в е т и т е љ и ка3 1

ва, м е ђ у т и м , не и р а з л и ч и т а од

божанске суштине;

жу, " n o б л а г о д а т и б е с п о ч е т н и и нестворени" ' . З а т о

a опет, постоји и с л а в а у којој ce м о ж е у ч е с т в о в а т и ,

je т р е б а л о да к а ж е :

р а з л и ч и т а о д б о ж а н с к а с у ш т и н е , која није в е ч н а , ј е р

"Постоји један

Бог,

по природи

б е с п о ч е т а н . " Али, о н j e р е ч " Б о г " з а м е н и о с а ј е д н о м

42

je У з р о ч н и к свега њен п о т п о р н и к " .

другом, a испустио je "no п р и р о д и " , да би ј о ш више

Kao ш т о с а м већ р е к а о , онај који je к а з а о да су а н ђ е -

з б у н и о своје с л у ш а о ц е , н е р е к а в ш и и м д а j e ј е д и н а

ли созерцатељи в е ч н е с л а в е (свети Григорије Назијан-

б е с п о ч е т н а р е а л н о с т Он — С в е д р ж и т е љ и С в е с ј е д и н и -

зин

тељ, и с в е м у П р е т п о с т о ј е ћ и . А к о j e т о ж е л е о д а к а ж е ,

Божју славу са б о ж а н с к о м н е п р и ч е с т и в о м с у ш т и н о м .

зашто би ce т о л и к о трудио да п о к а ж е да су п р и р о д н е

И м а м о доказ да ce у вечној слави Божјој моме учество-

с и л е у Богу с т в о р е н е ?

43

), п о к а з а о je да je п о г р е ш н о п о и с т о в е ћ и в а т и вечну

вати, ј е р ce у о н о м е ш т о je око Бога созе рцате љно, м о же и учествовати.

44

Али, и в е л и к и Д и о н и с и ј е р е к а о je да

13

ce " б о ж а н с т в е н и у м о в и ц и к л и ч н о крећу, сједињени са

Да овај ч о в е к верује да су Божје с и л е с т в о р е н е , п о -

б е с п о ч е т н и м и б е с к р а ј н и м з р а ц и м а Л е п о г и Доброг"

45

.

чуј т о и з с а м и х њ е г о в и х р е ч и . Н а и м е , о н н а в о д и р е ч и

Отуда je ј а с н о да ce ови б е с п о ч е т н и и бескрајни з р а ц и

в е л и к о г Д и о н и с и ј а д а " п р о м и с л и т е љ с к е с и л е које ис-

разликују од б о ж а н с к е н е п р и о п ш т и в е с у ш и н е ; да ce

х о д е о д н е п р и ч е с н о г а Бога: С а м о п о с т о ј а њ е , С а м о ж и -

разликују од суштине, и а к о су н е р а з д е љ и в и од ње.

186

187

Свапи

Vpuiopujt

Божанска

Палама

H a п р в о м е месту, с у ш т и н а j e ј е д н а , и а к о и м а м н о r o луча, које c e пројављују с а о б р а з н о м о г у ћ н о с т и м а п р и ј е м ч и в и х , и које ce у с к л а д у са њ и х о в и м р а з л и ч и -

сушшина

u

aiepiuje

Т а к о , ова д у х о в н а с в е т л о с т није с а м о објекат виђ е њ а , н е г о и с и л а к о ј о м г л е д а м о и в и д и м о ; о н а није ни чулни ни у м н и доживљај, већ нека духовна сила,

46

n o с в о м е п р е в а с х о д с т в у и з у з е т а и з с в и х с т в о р е н и х са-

П а в л е на то м и с л и к а д а г о в о р и о " р а з д а в а њ у Д у х а Све-

знајних м о ћ и , и благодаћу унедрена у чисте словесне

тога"

природе.

т и м способностима пријемчивости могу умножити. 47

. Ш т а в и ш е , с у ш т и н а je н а д с у ш т а с т в е н а , и веру-

ј е м д а н и к о н е б и п о р е к а о д а с у о в и з р а ц и (луче) њ е н е е н е р г и ј е и л и енергија, т е д а c e у њ и м а м о ж е у ч е с т в о -

15

вати, у п р к о с т о м е ш т о с у ш т и н а остаје н е п р и ч е с н а .

И з тог р а з л о г а в е л и к и Григорије Б о г о с л о в није с а м о р е к а о д а д о б р и а н ђ е л и " с о з е р ц а в а ј у в е ч н у сла49

ву" , н е г о д а j e с о з е р ц а в а ј у " в е ч н о " , п о к а з у ј у ћ и т и м е

14 Штавише, свакојединство (заједница) претпоставља о п ш т е њ е , ч у л н о п р е к о ч у л а , и у м н о п р е к о у м а . Будући да ce јединство са овим з р а ц и м а (просветљењима) м о ж е остварити, тиме je заједница са њ и м а умне, или npe духовне п р и р о д е . Што ce т и ч е б о ж а н с к е с у ш т и н е , о н а j e с а м а n o себи и з н а д с в а к о г д о д и р а . Шта je ова заједница са просветљењима, ако не виђење? Достојни могу да виде зраке, иако je божанска суштина потпуно невидљива, a они, беспочетни и б е с к р а ј н и з р а ц и ј е с у с в е т л о с т без п о ч е т к а и к р а ја. Тако, постоји вечна светлост, р а з л и ч и т а од Божје суштине; она с а м а no себи није с у ш т и н а — д а л е к о од тога! — него енергија Надсуштаственог. Ова све-

да то није с т в о р е н а , п р и р о д н а и у м н а с и л а која а н ђ е л и м а о м о г у ћ а в а д а с о з е р ц а в а ј у в е ч н у с л а в у Божју, в е ћ да je о н а в е ч н а , д у х о в н а и б о ж а н с к а с и л а . " To није з а т о да би ce в е л и ч а о Б о г " , к а ж е о н , "jep ce Д а р о д а в ц у и Њ е г о в о ј п у н о ћ и н и ш т а н е м о ж е д о д а т и , него д а п р в е п р и р о д е п о с л е Бога н и к а д а н е б и п р е с т а л е д а г

c e о д о б р о т в о р у ј у Њ е г о в и м даровима" '°. З а р н е в и д и ш д а а н ђ е л и н е поседују п р и р о д н о вечн о с о з е р ц а њ е в е ч н е с л а в е , в е ћ да, п о п у т Светитеља, т о м с и л о м и с о з е р ц а њ е м као д о б р о ч и н с т в о м В е ч н е П р и р о д е бивају д а р о в а н и ?

51

П р е м а с в е т о м Василију

В е л и к о м : " О н о ш т о п о к р е н е Дух Свети, постаје в е ч н о к р е т а њ е , ж и в о и свето; к а д а Дух с и ђ е у н е к о г ч о в е -

т л о с т без п о ч е т к а и краја н и ј е ни в и д љ и в а ни п о ј м -

ка, о н , који n p e тога б е ш е с а м о з е м љ а и п р а х , п р и м а

љива у п р а в о м смислу. Она je духовна и б о ж а н с к а ,

д о с т о ј а н с т в о п р о р о к а , а п о с т о л а и Божјег анђела"-' .

n o с в о м п р е в а с х о д с т в у р а з л и ч и т а о д свега с т в о р е -

T O M с и л о м обујмљени, н е б е с к и у м о в и в и д е . З а т о j e

ног; a о н о ш т о j e ч у л н о н е о п а з и в о и н е п о ј м и в о , н е

та светлост приступачна у м у али ra она истовреме-

спада у посед чула као таквих, нити у посед у м н е

н о н а д и л а з и . Т а к о ђ е j e р е ч е н о д а о н и в и д е себе; j e p

способности.

та светлост je самосозерцатељна. Kao створеној м о ћ и

ш

48

2

189

Свти

Гршорије

Божанска

Палама

с а з н а њ а неуловљиву, ову с и л у п о к а з а в ш и c e д о с т о ј н и ње, созерцавају.

суштиш

u

enepiuje

17 О в а с в е т л о с т није з н а њ е , н и т и c e о н о с т и ч е и з в е с н и м п о т в р ђ и в а њ е м и о д р и ц а њ е м . С в а к и з а о дух и м а е, н е г о б у д у ћ и у њој ц е л о ј , ц е о ће ј е д н о с т а в н о бити с ј е д и њ е н с њ о м , - na ће и она с а м а с п о з н а в а т и у н у т р а ш њ а н а ч е л а свега п о с т о ј е ћ е г . З а х в а љ у ј у ћ и гом п о з н а њ у она ћ е , п р е с т у п а њ а у б р а ч н у з а ј е д н и ц у с а б о ж а н с к и м Л о г о с о м , м о ж д а себи д о п у с т и т и д а у п о треби методе дијерезе (разликовања)"

109

.

З а р не с х в а т а ш да л>уди који п р е б и в а ј у у Богу, који

су о б о ж е н и

и

богонадахнуто

у с м е р а в а ј у свој

поглед к Њему, не виде као м и ? Они, на чудесан начин, ч у л о м виде н а т ч у л н о , и у м о м надумно

110

, и то

т а д а к а д а ce с и л а С в е т о г а Д у х а у н е д р и у њ и х о в е људске способности, и када њ е н и м дејством они виде оно што je изнад нас. Тако, г о в о р е ћ и о виђењу кроз ч у л а , м и м о р а м о д о д а т и д а j e о н о н а т ч у л н о , еда б и ce ј а с н о п о к а з а л о да оно није с а м о н а т п р и р о д н о , већ и надизразиво.

199

Свеши

Гршорије

Палама

Божанска

суштина

u

енершје

И п а к , н а с овај з л о о п и т н и м у д р а ц ... н е о п р а в д а н о

д о л а з и из Бога. С в е т л о с т т а к о ђ е " о к р у ж у ј е " С у н ц е ,

оптужује д а м и Б о г а п о с м а т р а м о ч у л н о ( к а о о п а ж а ј -

а л и о н о с и г у р н о није њ е г о в а с у ш т и н а . К а к о о н д а с в е -

н у стварност).

111

T o j e исто к а о д а н е к о п о к у ш а в а д а

т л о с т која д о л а з и и з Б о г а и о б а с ј а в а С в е т и т е љ е м о ж е

одвоји с у ш т и н у од н а д с у ш т и н е , a да п р и т о м Б о г а на-

бити Његова суштина? Да ли ce сунчева светлост n o -

зива " н а д с у ш т а с т в е н о м С у ш т и н о м " . Он, без и к а к в о г

јављује с а м о о н д а к а д а j e н е к о в и д и , и л и п о с т о ј и и

стида, т в р д и с л е д е ћ е : " Б у д у ћ и д а с м а т р а ш д а Бог и м а

п р е т о г а ? И с т и je случај и са с в е т л о ш ћ у која обожује

суштину, и з т о г а с л е д и : и л и д а j e Бог ј е д а н и з в е д е н

о н е који њ у созерцавају.

појам, сагледаван с а м о у н е с т в а р н о м р а з м и ш љ а њ у и

A K O c e у т о м п о г л е д у Бог н и n o ч е м у н е р а з л и к у ј е

5ез п о с т о ј а њ а к а о ж и в е с т в а р н о с т и , и л и д а j e О н н е -

од б и л о којег в и д љ и в о г п р е д м е т а , з а ш т о га о н д а не ви-

к и а т о м и ч а н ( п о с е б а н ) о б ј е к а т " . ...

Када г о в о р и м о

д и т е н и ти, н и твоји и с т о м и ш љ е н и ц и , н и људи бољи

о д у х о в н о ј и н а д у м н о ј с т в а р н о с т и , ти с м а т р а ш да je

о д т е б е ? Кад б и т е с а м о твоје о ч и , с л е п е к а к в е ј е с у з а

о н а д о с т у п н а ч у л и м а . Н и к а к о д а с х в а т и ш д а Божје

ову светлост, коју С в е т и т е љ и в и д е ... п о у ч и л е да то

у н у т р а ш њ е б и ћ е (кат' a u i o v ) н и к а к о није и с т о ш т о и

није п р и р о д н а , н и т и к р о з в а з д у х в и д љ и в а с в е т л о с т ! "

1

н е к и п о с т о ј е ћ и објекат (каб' a u t o ) , т е п о г р е ш н о з а м и -

Н а тај н а ч и н т и н е б и х у л и о н а б у д у ћ и е о н , ј е р о н и

ш љ а ш да je о н о око Бога ( п р и р о д н а својства која Му

који г о в о р е n o Богу, п о у ч а в а ј у н а с д а н а м тада н е ћ е

ce приписују) истоветно са Њ е г о в и м у н у т р а ш њ и м Би-

т р е б а т и н и ваздух н и с в е т л о с т која п р о л а з и к р о з њ е -

ћем.

га.

112

115

У п р к о с свему, ти т в р д и ш да ce о в а светлост, ова

красота будућега в е к а , ч у л и м а н е п р и с т у п а ч н а , ч у л и 11

ма м о ж е

" М е ђ у т и м , " он наставља, "Бог ce не би р а з л и к о в а о

ваздух.

о п а з и т и , и д а j e тада

116

она видљива кроз

од видљивих ствари ако би Он м о г а о да ce спозна прем а о н о м е ш т о Г а окружује. Ј е р , с в а к а в и д љ и в а с т в а р

12

j e в и д љ и в а , н е n o с в о м е у н у т р а ш њ е м бићу, н е г о n o

"Али, а к о т у с в е т л о с т н е м о г у д а в и д и м , ј е р с а м п о -

о н о м е што j e окружује: О к о н е о п а ж а с у н ч е в у с у ш т и -

р а ж е н с л е п и л о м " , к а ж е он, "ја ј о ш у в е к и м а м у ш е с а

1

ну, в е ћ о н о ш т о њу о к р у ж у ј е " " .

да чујем р е ч и говорашчег: 'Сам ум врло нејасно м о -

П р и м е р који с и и з л о ж и о п о к а з у ј е д а н а м е р н о о м а -

же да п о ј м и Бога о д в о ј е н о г од о н о г а ш т о Га о к р у ж у -

л о в а ж а в а ш Бога и Његове Светитеље. Реч " с у н ц е " по-

је; О н о с в е т љ а в а у с м е р а в а ј у ћ у с п о с о б н о с т д у ш е с а м о

везује ce са з р а ц и м а , к а о и са њ и х о в и м и з в о р о м ; то

кад ce очистимо, попут муње што и з н е н а д а севне и

н е з н а ч и д а п о с т о ј е два с у н ц а . Стога, п о с т о ј и ј е д а н

исто тако нестане'"

Бог, у п р к о с т о м е ш т о c e к а ж е д а о б о ж у ј у ћ а б л а г о д а т

же? "Зато Бог почиње да осветљава ум тајанственом

200

117

. ... Ш т а ј о ш с в е т и Григорије к а -

201

Свеши

Грторцје

Палама

с в е т л о ш ћ у , д а б и п о ј м и в и м Себи п р и в у к а о , н е п о ј м и -

Божанска

суиаиипа

u

enepiuje

13

вимзапрепастио,запрепаштењемпривукао,привлач118 н о ш ћ у очистио" .

г о д а т и , која ч о в е к а п р и б л и ж а в а б о г о л и к о с т и . Али,

Шта (човеку) очишћује П р и в л а ч а н ? Да ли само

к а к о да з н а м о да je та б л а г о д а т т а к о ђ е с в е т л о с т ? ...

(његов) у м ? Н е , ј е р с л е д у ј у ћ и с в е т и м О ц и м а , н е т р е -

Б о ж а н с т в е н и М а к с и м , н а к о н г о в о р а о сједињењу c a

В е ћ je ј а с н о да о п и т н о з н а њ е о Б о г у д о л а з и од бла-

6a ч и н и т и в е л и к е н а п о р е да 5и ce он о ч и с т и о , a и с т о -

тајном божанствене простоте или једноставности, ко-

в р е м е н о , n o својој п р и р о д и , о н л а к о о т п а д а о д ч и с т о -

ја очекује Светитеље у б у д у ћ е м веку, закључује: " С а -

т е . З а т о c e о н н е м о ж е о ч и с т и т и без ч е ж њ е з а Б о г о м ,

гледавајући

к а к о je то овај б о г о с л о в в е ћ п о к а з а о , и ј о ш да je та-

с л а в е , заједно c a в и ш њ и м с и л а м а , о н и с а м и постају

кво о ч и ш ћ е њ е својствено п о ч е т н и ц и м а . Што ce тиче

п р и ј е м н и ц и б л а ж е н е чистоте"

ч е ж њ е за Б о г о м , она, о ч и ш ћ е њ е м свих д у ш е в н и х и т е л е с н и х с п о с о б н о с т и и сила, и з а д о б и ј а њ е м т р а ј н о г

светлост необјављене и 121

наднеисказиве

.

К а к о о н д а да з н а м о да и ова с в е т л о с г п р е д с т а в љ а обожење?

П о с л у ш а ј м о о п е т истог б о г о с л о в а .

Обја-

о ч и ш ћ е њ а душе, човека чини п р и ј е м ч и в и м за обожу-

с н и в ш и к о л и к о j e м о г у ћ е н а ч и н н а који c e о б о ж е н и

ј у ћ у благодат.

ч о в е к сједињује ca Б о г о м — з а ј е д н и ц а с р о д н а з а ј е д н и -

119

"Зато Он очишћује онога ко чезне за Њ и м : овим

ц и д у ш е и тела, ч и м е c e цео ч о в е к обожује б л а г о д а ћ у

о ч и ш ћ е њ е м Он ствара богоподобног човека и општи

о в а п л о ћ е н о г Бога — он продужује: " О н сав д у ш о м и

с њ и м као ca С в о ј и м р о ђ е н и м и д о м а ћ и м . Он ce (да

т е л о м остаје ч о в е к no п р и р о д и , и с а в д у ш о м и т е л о м

ce с м е л и ј е и з р а з и м ) сједињује к а о Бог ca б о г о в и м а ,

п о с т а ј е бог no б л а г о д а т и и ц е л о к у п н о ј његовој п р о н и -

откривајући им ce можда исто онолико колико их Он

з а н о с т и б о ж а н с т в е н и м сјајем б л а ж е н е славе"

С а м познаје"

т а ш л и д а j e т а с в е т л о с т сијање с а м о г а Б о г а ? Д а л и j e

120

. To je нешто много више од "нејасне

с в е т л о с т и " о којој В а р л а а м г о в о р и . Свети Г р и г о р и ј е

122

. Схва-

онда божанска светлост створена?

х о ћ е д а к а ж е д а т а к в и људи п о з н а ј у Бога и с т о т о л и к о ,

Послушај следеће: "Никада ce не м о ж е замисли-

к о л и к о О н п о з н а ј е њих. К а к о т о ? Н е п о м о ћ у с л а б а -

ти н и ш т а б л и с т а в и ј е и у з в и ш е н и ј е ; ш т а ј о ш м о г у да

шних умних пробљесака, односно напора, о којима

п о ж е л е о н и који c e удостоје о б о ж е њ а ? "

j e В а р л а а м г о в о р и о н а п о ч е т к у овог поглавља, н е г о

с х в а т и о да je ова с в е т л о с т у с т в а р и о б о ж е њ е , те да

в и ђ е њ е м Бога у Богу, с ј е д и њ е њ е м ca Њ и м и у п о д о -

з а о н е који c e удостоје г л е д а њ а и с т е н е постоји н и -

б љ е њ е м Њ е м у О н и б о г о п о д о б н о м с и л о м пригрљују

шта узвишеније? М е ђ у т и м , имај

123

Зар ниси

на уму да je ова

најбожанскије благодатне д а р о в е Духа - благодатне

с в е т л о с т и с т о т а к о и веза к о ј о м ce Бог сједињује ca

д а р о в е које н е м о г у д а д о с е г н у н е б о г о п о д о б н и и с а м о

д о с т о ј н и м а : " П о м о ћ у ње, Бог, Који ce сједињује с о н и -

у м о м т р а ж и т е љ и свега о н о г а око Бога.

м а који п о с т а д о ш е б о г о в и , све С в о ј о м д о б р о т о м ч и н и

202

203

Свеиш

Грторије

124

Божанска

Палама

сушшина

u

ateplujc

. У п р а в о je то онај о б о ж у ј у ћ и д а р , који je

л о г и ј е ... ти си о д б а ц и о у ч е њ а с в и х О т а ц а . О н и ... н а м

буктиња Атине — Дионисије — назвао "божанством",

г о в о р е д а Бог п р е в а з и л а з и све " н а б е с к о н а ч н о б е с к о -

р е к а в ш и д а м у j e Бог о н о с т р а н ( з а г р а н и ч а н )

н а ч а н број п у т а " (аттеараки; аттефсоО

Својим"

125

. Где с и

130

, ј е р знају да ce

о н д а ти са с в о ј и м " з н а њ е м " и " п о д р а ж а в а њ е м " и "од-

Његова оностраност не може исказати ни мишљу ни

р и ц а њ е м од себе", п о м о ћ у којих ce трудиш ослободи-

речју. Али, в е ћ с м о д о в о љ н о г о в о р и л и о овој т е м и .

ти ce м н о ж и н е знања што потиче од вере и истинског б о г о п о д р а ж а в а њ а које н а с п р е в а з и л а з и ?

15 A к а к о je овај ( В а р л а а м ) и д о б р о д е т е л , п о р о к о м

14

учинио, то треба укратко показати. Он стање умрт-

" М е ђ у т и м " , каже Варлаам, "чак и да je Диониси-

вљености страсног дела душе назива " б е с т р а ш ћ е м " :

j e р е к а о д а Бог п р е в а з и л а з и о в о ' б о ж а н с т в о ' , о н није

" А к т и в н о с т с т р а с н о г д е л а д у ш е " , к а ж е он, " п о т п у н о

р е к а о д а Бог С в о ј и м п р е и з о б и љ е м о н о с т р а н о с т и п р е -

ослепљује и уклања божанско око, спречавајући де-

вазилази чак и н е б и ћ е " . . . Када Дионисије каже да

л а њ е свих њених способности"

" Б о г н а д с у ш т а с т в е н о поседује о н о надсуштинско"

',

б а л о да и м р ж њ а п р е м а злу и љубав п р е м а Богу и б л и -

шта још т и м е потврђује? П о ш т о непостојање најизр-

ж њ е м у н и ш т е божанско око? To су пак активности

ј а д н и ј е ( n o п р е в а с х о д с т в у ) јесте н а д с у ш т а с т в е н о

,

страсног дела душе. Доиста, у п р а в о о в о м душевном

Бог j e ч а к и и з н а д тога, и м а ј у ћ и н а д с у ш т о н а н а ч и н

способношћу ми волимо или м р з и м о , орођујемо ce

121

127

надсуштаствен.

131

. Авај! Д а л и б и т р е -

и л и ce о т у ђ у ј е м о . Ж е д н и д о б р о д е т е љ и (ol е р а о т а !

К а к о о н д а п о с м а т р а ш ч о в е к а , и л и боље р е ћ и љу~ 128

ХСОУ

ка^соу), о б д е л а в а ј у ову силу, a не у м р т в љ у ј у je; о н и

, ј е р када

њу не затварају у с е б е , н е г о ју п р е о б р а ж а в а ј у у љубав

с п о м е н е м о ј е д н о г , м и м и с л и м о н а све С в е т и т е љ е ) ;

п р е м а Богу и б л и ж њ е м ; ј е р n o р е ч и м а Г о с п о д њ и м , " о

к а к о д а к л е п о с м а т р а ш људе који г о в о р е о Б о г у Који

о в и м двијема заповијестима виси сав закон и п р о р о -

бескрајно превазилази свако обожење што га je Он

ци"

д е ( о н и с у ј е д н о , n o Г о с п о д њ о ј молитви

Својом

надсуштаственом

природом

даровао?

132

.

Шта

ћ е ш одговорити ономе ко тврди да je божанска онос т р а н о с т (еттексчш) и з н а д с в а к о г п о т в р ђ и в а њ а и одрицања?

129

Н и ј е л и О н n o Својој о н о с т р а н о с т и и з н а д

н е б и ћ а ? Р е ч е н о j e д а j e Бог и з н а д н е с т в о р е н е б е с м р т ности, живота и доброте; na ипак, будући неспособан да задржиш поглед на врховима такве истинске тео-

204

205

Гpuiopuje

Свеши

1

Божанска

Палама

суштипа

u

enepiuje

Ч а к и п о р е д м о г у ћ и о с т и да ф и л о с о ф р а з м и ш љ а о т р а н с ц е н д е н ц и -

p a Бога Који j e н а д с у ш т и н с к и . T o j e а п о ф а т и к а х р и ш ћ а н с к о г И с т о к а

ји, или о Првој С у ш т и н и , не п р и п и с у ј у ћ и му н и к а к в е о с о б и п е , остаје

— в и ђ е н а не као неки метод интелектуалпе апстракције, већ као начип

чињенмца да О т к р н в е њ е пије собом п р о и з в е л о то да

духовног

не буде

х р и ш ћ а н с к и Бог

Творац и Искулитељ. Зато ce б о ж а н с к е особине односе па су

штину, jep Богје no природи непроменљив. 2

18

узлажења.

Ibid. 4 9 (ib., 1 1 0 1 A ) : Б о ж а н с к а с у ш т и н а j e б е с п о ч е т н а , б а ш к а о

и Њ е г о в е врлине, али Бог бескрајно надилази ове нестворепе енергије

О д у х о в н и м ч у л и м а в и д и о д е љ а к Б , н а п о м е н а 33- Д у ш а и м а ј е д а н

и л и с и л е . И а к о c e Б о г о т к р и в а као д о б р о т а , љ у б а в , и т а к о д а љ е , н а ш е

scnsorium ( к о ј и O u n п о п е к а д п а з и в а ј у Т Ж О Г ^ К О У , и л и с т р а с н и д е о д у ш е ) ,

о с е ћ а љ е Његове чисте трансцендентности (изпад сваке речп и квали-

али он обухвата разпе,

т е т а у с у ш т и н и ) м о р а н а м з а б р а н и т и да ј е д н о с т а в н о

нераздељиве с п о с о б н о с т и гледаља, додира, и

т а к о даље. 1

иоисшовешимо су-

ш т и п у и о с о б и н е / в р л и н е / е н е р г и ј е у Богу.

Т а к в е с и л е мопут п р о м и с л а и к р е а т и в н о с т и п а л а з е ce у р а з п и м

14

Ep. СХХХ1Х, 6-7, P G X X X I I , 6 9 2 - 6 9 6 . С у ш т и н а , n o с е б н n e c n o -

с т е п е н и м а и у а н ђ е л и м а и у човеку, а л и љ и х о в е м о ћ и су н у ж н о с т в о р е -

з н а ј н а , с п о з н а ј е c e с в о ј и м е п е р г и ј а м а п л и о п е р а ц п ј а м а a d extra. П о с м а -

не и условљеле, лопут њихових врлила.

т р а ј у ћ п ова " д е л а " , п е к а к о c e м о ж е р а з у м е т и к а р а к т е р п р и р о д е која и х

I

To з л а ч и да су Божје силе, енергије и а т р и б у т и т а к о ћ е н е с т в о р е -

ни.

ствара. " П р и р о д п а " енергија у о в о м случају м о р а ce р а з у м е т и у метаф и з и ч к о м с м и с л у т е а к т и в н о с т и и л и о п и х к а р а к т е р и с т и к а које о д г о в а -

' П а л а м а к о р и г г и р е ч " д е л а " (сру