Demon

KIKA

KIKA

Ovu knjigu posvećujem: Irvingu Thalbergu, zbog konflikta; Vladu Drakuli, zbog koncepta; i Edwardu Telleru, zbog konteksta.

PROROĈANSTVO Godine 2024. najvaţnije će postignuće kinematografije, u suradnji s drugim faktorima, biti uklanjanje s lica civiliziranoga svijeta svih oruţanih sukoba. Zahvaljujući univerzalnom jeziku pokretne slike ĉitav će svijet spoznati pravi smisao bratstva medu ljudima... Svi su ljudi stvoreni jednaki. D.W. Griffith, 1924. (Reţiser filma "RaĊanje nacije", adaptacije romana Ljudi iz klana) Glas će te nijeme drage zauvijek biti glazba. Film nikad neće progovoriti. D.W. Griffith, 1924. No dobro, D.W., treći put Bog pomaţe... DEMON što će reći treći libar Geanske trilogije u kojem se zakljuĉuju izvjesni dogaĊaji opisani u TITANU i ĈAROBNICI, a u kojem je i strašna priĉa o Smaku svijeta.

KIKA

KRATKI METAR U sve nas je ovo uvalila glupost - zašto nas onda i ne izvadi? Will Rogers

MONTAŢA ATRAKCIJA Prvi je u dolinu stigao izviĊaĉ za lociranje. Poput većine Geinih genetiĉki skrojenih bića, ni on nije imao spol. Kao što nije imao ni usta ni probavne organe. Ali je zato imao par kinemaskopskih oĉiju i veliĉanstven osjećaj za prostornost. IzviĊaĉ je na vitkim rotorima zakloparao preko doline, zalebdio i polako se okrenuo. Pod dvadeset metara visokim liticama ugledao je zapjenjenu rijeku. Iznad litice je bila dovoljno velika zaravan, a zara-van je opasivalo drveće dovoljno veliko za potrebe ekipe što se spremala doći. Osjetio je nekakvo toplo zadovoljstvo, poput maĉeta kad naiĊe na zdjelicu mlijeka. Bilo je to mjesto baš kakvo je traţio. Preletio je preko drveća i poškropio ih atraktivnim feromonom. Kad je to obavio, još je nekoliko puta prešao preko platoa izbacujući spore. Potom se umirio na rubu zaravanka, jer je već poĉeo osjećati umor. Rotor mu se smeţurao i otpao. Krenuo je na dugim, pernatim nogama i obišao lokaciju, i pritom zastajao svakih stotinu koraka da dugim, oštrim organom izraslim iz trbuha zabije zrno u tlo. Zadnjim se ostacima snage odvukao u šumu i umro. *** Za dvadeset revova zaravan se pokrila metar visokim grmljem. Oko lokacije stajala su, u pravilnim razmacima, stabla kliega, visoka već dvadeset metara, stabla koja su sa svakim revom narastala za još dva metra. Ĉetrdeset pet reva nakon izviĊaĉeve smrti stigla je prethodnica sastavljana od tesara, koĉijaša i vinara. Tesari su bili bezdlake ţivotinje velike otprilike kao grizli. Bili su meĊusobno vrlo sliĉni i razlikovali su se samo zubima, koji su bili neobuzdano specijalizirani. Neki su od njih imali dabrovske sjekutiće, kojima su bili sposobni

KIKA

odgrickati drvo u nekoliko desetaka zalogaja. Drugi su imali jedincati dvometarski zub, s nazubljenim bridom, kojim su mogli piliti trupce u daske i grede. Bili su tu i tesari s trapezoidnim zubima. Ti su mogli izgrickati kraj daske u šipove, i pripremiti ih za slaganje u obliku lastaviĉjeg repa. Drugi su imali zube-svrdla. Kad bi ţustro zavrtjeli glavom, provrtjeli bi rupu za štift. Na Gei se druţina od ĉetrdeset tesara nazivala udrugom. Svi su tesari imali popriliĉno ljudske ruke, samo što su im na krajevima prstiju bili nokti oblikovani kao raznni alati. Dlanovi su im bili karakteristiĉni kao otisci prstiju u ljudi. Neki su bili tvrdi i roţnati, neki su imali duboke brazde ili izgledali kao da su pokriveni obluci-ma, dok su drugi opet bili glatki kao krpa za glaĉanje dragulja. Takvim su rukama tesari mogli blanjati i brusiti drvo do ĉudesnog sjaja. A udaljenost izmeĊu vršaka palca i mezimca u svih je tesara bila savršeno ista: pedeset centimetara. Već za nekoliko revova na lokaciji su poĉele nicati platforme, filmski studiji, arhivi i deseci kapela. Vinari su bili stvorovi prikladni za samo jednu svrhu. Oni su se znali samo seliti s lokacije na lokaciju i proţdirati male bijele grozdove. Biljka na kojima su oni rasli nije bila loza, ali su zato njeni plodovi, u svakom praktiĉnom smislu, bili vinski grozdovi. Vinari su ih sve pojeli i potom pali u tupost iz koje se više nikad neće probuditi. Ali nakon trideset reva iz njih se već mogao tiještiti izvrsni bijeli burgundac. Koĉijaši su opet bili nešto posve drugo. Ondje gdje bi se udruga tesara sasvim lijepo uklapala u norme, koĉijaši su se doimali posve otkaĉeno. Koĉijaši su izgledom donekle podsjećali na nilske konje, ali su bili pet puta veći od slona. Bili su to kopneni kitovi koji su sitno gazili na svojih šest nogu, debelih taman dovoljno da ih nose pri Geinoj niskoj teţi. Tri su takva stigla u dolinu i poĉela brstiti bilje izniklo iz izviĊaĉevih spora. A bilje je bilo baš mnogovrsno. I svaka je sorta išla u drugi ţeludac. Koĉijaši su imali jedanaest odvojenih kompleta probavnih organa. Kad je polje bilo rašĉišćeno, koĉijaši su se povukli u stranu i svalili se, shrvani snom baš kao i vinari. Noge su im se smeţurale i ţivotinje su se pretvorile u nabrekle mjehure s mnogobrojnim redovima sisa u

KIKA

zbunjujućoj raznovrsnosti boja i oblika. Ali su ipak još neko vrijeme saĉuvali usta. Tako da, po dovršenju gradnje, mogu pojesti druţinu tesara. Geini su filmski tereni uvijek bili uredni. *** Prava su zbivanja poĉela tek kad je stala dokapavati filmska ekipa. Pojavile su se ĉitave horde skakutavih malih bolexa, koji su se bezumno okretali u svim smjerovima i jalovo zujali, preglupi da shvate kako prije trebaju imati vrpcu. Opazili su koĉijaše i stali se jagmiti za sisu kao prašĉići oko umorne krmaĉe. Njihovi uzbuĊeni krikovi zvuĉali su nekako kao miit! miit! miit! Odmah za njima stigli su arriflexi, u pratnji producenta, a za njima za petama gospodski panaf lexi, svaki s vlastitim pomoćnikom reţisera. Snimateljske su se vrste drţale po strani, bez ikakva posla, dok su se njihovi fotofaunski simbionti obţderavali srebrnim nitratom, piroksilinom i drugim kemikalijama, i strpavši svaku u njoj namijenjen mjehur. Svi su producenti bili popriliĉno sliĉni, i razlikovali se tek rastom. Reţiseri su bili najkrupniji i jedini obdareni glasom. S vremena na vrijeme, zbog razloga koji nisu imali nikakve veze s potrebama komuniciranja, pokoji bi od njih progunĊao auh, auh. Dok su se boliji, arrisi i panasi polako nakrkavali, na teren su pomalo dokapavali i drugi ĉlanovi ekipe, uklanjajući se pritom tesarima koji su, noktima u stilu peroreza švicarske vojske, svom djelu davali završni glanc. Bilo je tu i jato dvadesetmetarskih mikrofonskih pecaljki, što su se kroz taj kaos kretale korakom dostojanstvenih roda. Hrpice scenskih radnika i rekvizitera brzo bi se istrošile, što bi druge dovelo na njihova radna mjesta. Liĉioci su iz koĉijaša sisali boje i pigmente, pa ih svojim dugim, rupiĉastim repovima razmazivali po golom drvetu. A onda su stigli i slonovi i, vukući ih, zatandrkali kolima punim kostima, kulisa, sagova, šminke i pokretnih garderoba. Bili su to pravi zemaljski slonovi, dobiveni uzgojem iz uvezenih sorti. Pri Geinoj teţi slonovi se nisu vukli nego skakutali, okretni i ţivi kao maĉke. Već se mogao naslutiti Pandemonij.

KIKA

*** Humanidi, androidi, homunkulusi i nekoliko stvarnih ljudskih bića pojavili su se predzadnji, što je bio znak da ni do pojave samoga Glavnog Reţisera nije daleko. Neki su od tih hibrida, iz ĉovjeka izvedenih i na ĉovjeku utemeljeni, bili radnici, drugi samo statisti. Neki su od njih bili na nogama nesigurni nepokojni zombiji, i od njih su uzmicali ĉak i bezumni artefakti. Tek su malobrojni medu njima bili zvijezde. Luther je uletio s vatrom u suludim oĉima i poveo svoje apostole ravno u njihovu oskudni} kapelu. Brigham i njegovi momci dojahali su na konjima i otkrili da njihov hram još nije gotov. Zaĉule su se optuţbe i skidanje svih svetaca. Bio je tu i Marybaker, baš kao i Elron. Šuškalo se da je tu negdje i Billy Sunday, a moţda ĉak i Kali. Kad je bal, nek je bal. *** Kad su se svi bolexi, arriflexi i panaflexi namirili, na njih su se prikopĉali njihovi producenti, pa su nastavili kao jedno tijelo. Baš kao i producenti, i fotofauni su meĊusobno bili tako sliĉni da bi jedan mogao posluţiti kao model za sve ostale; razlika je bila samo u veliĉini. Kod panaf lexa je najvaţnija bila veliĉina njegovog jedinog, staklastog oka, kao i širina njegova vodoravnog anusa, koja je iznosila preciznih sedamdeset milimetara. Panaflexom je vladao samo jedan poriv: ţelja da nešto snimi. Za dobro je okidanje bio spreman na sve - i na voţnju helikopterom, i na zibanje na kranu, i na skok niza slap, zatvoren u baĉvu. Njegovo je nemigljivo oko oĉijukalo baš sa svime, i kad bi bilo spremno, ispucavalo bi film. Negdje u njegovoj utrobi, nitroceluloza i kamfor i ostale priliĉno nesukladne tvari dolazile su u doticaj, i spajale se pod priliĉnim tlakom i stvarale neprekidnu celuloidnu traku. Ta bi se traka potom prevlaĉila fotoreaktivnim tvarima i tako bi se dobio negativ u punom koloru. Takva bi se vrpca micala iza panaflexova oka i izlagala svjetlu sliĉicu po sliĉicu, pogonjena mehanizmom za pomicanje i zatvaranje, napravljenim od kostiju i mišića, a koji bi se i Edisonu uĉinio poznatim. Producent je jahao na panaflexovim leĊima, okrenut prema njegovu straţnjem dijelu, i ĉekao na film da ga pojede. Razumije se da je pritom, da bi se izbjegla oštećenja zbog ambijentalnoga svjetla, bilo

KIKA

nuţno ostvariti prisni kontakt. To je producent, u svojoj vjeĉitoj gladi za filmom, radio bez ikakva kompleksa. Kad bi ga pojeo, producent bi ga time ujedno i razvio i fiksirao. Konaĉni je proizvod njihova praţnjenja bila metraţa spremna za projekciju, i baš ih je zbog toga Gea i zvala producentima. *** Prošlo je već šezdeset revova otkako je preliminarni izviĊaĉ pronašao to mjesto i ustanovio njegovu prikladnost. Piksi i fiksi vraćali su se iz svojih šumskih pohoda, krcati plijenom. Bili su to majmunoliki stvorovi: dvije od vrlo malobrojnih grabeţljivih vrsti što ih je Gea ikada donijela na svijet. Gea se na grabeţljivcima baš i nije iskazala. Jedan bi se takav fikso u pravoj afriĉkoj dţungli proveo baš slabo. Ali što se tiĉe sposobnosti za bijeg na Gei ni fauna nije bila što je nekad bila, i to naprosto zato što nije bilo grabeţljivaca koji bi je lovili. Glavnom izvoru mesa, smješljivcima, nije se ni trebalo prikradati — jer oni ne bi ni bjeţali — pa ĉak ih nije trebalo ni ubijati. Meso se s njih moglo ubirati u obliku dugog remenja, bez ikakvih zlih posljedica po smješljivce kojima pripada. Kad je za dugim stolovima na nogarima, prostrtim besprijekorno bijelim stolnjacima i s velikim kristalnim krĉazima burgundca, bila prireĊena prva velika gozba, u kantini je zacvrĉao mnogi smješljivĉev biftek. Dok su svi ĉekali na Gein dolazak, na ĉitavo se poprište spustila tišina, tako duboka da su svi prestali i disati. Remetilo ju je tek uzbuĊeno miit, miit, miiiit boIexa koji su se gurali da zauzmu što bolji poloţaj. Zemlja se zatresla. Gea je došla kroz šumu. Kad se nad krošnjama pojavila njena glava, od skupljenih se svećenika zaĉuo poboţni šapat. Gea je bila petnaest metara visoka. Ili, kako bi to njoj bilo draţe, "petnaest metri visoka, i modroga oka." Takve su joj oĉi doista i bile, samo što se nisu vidjele iza najvećih sunĉanih naoĉala svih vremena. Kosa joj je bila platinski plava. Na sebi je imala dovoljno teškog jedrenoga platna, obojenog u svijetlo-modru boju, da se skroji jedrilje španjolskoga galeona. Krojaĉi šatora to su platno izrezali i iz njega sašili haljinu što se spuštala do koljena. Na nogama je imala mokasine malo manje od kanua. I licem i stasom, upravo je sablasno podsjećala na Marilyn Monroe.

KIKA

Kad je stigla do ĉistine, zastala je i prešla pogledom preko svih podanika svojih i djela ruku njihovih. Napokon je kimnula glavom: bilo je dobro. Reflektori na stablima kliega okrenuli su se prema njoj, a njene su se goleme usne razdvojile i stvorile smiješak, otkrivajući pritom pravilne bijele zube velike kao kupaonske ploĉice. Posvuda oko nje bolexi i arriflexi zazujali su od divljenja. Za nju su bili napravili i stolac. Taj je, kad se u nj smjestila, bolno zastenjao. Svi su se njeni pokreti doimali nekako usporeno. Da ţmirne okom trebala joj je gotovo sekunda. Panaflexi su ovladali umijećem usporenoga snimanja, tako da se ĉinilo da se ona kreće normalnom brz nom, a njeni ĉankolizi skakuću kao miševi. Za leĊima su joj šminkeri postavili ljestve, oboruţani grabljama za kosu, kantama s laktom za nokte, punim limenkama maškare. Na sve se njih ona nije ni osvrtala; u njihov je posao spadalo i predviĊanje njezinih pokreta — što im baš nije uvijek polazilo za rukom. Pogledala je u veliki ekran što su ga bili podigli suĉelice njezinu stolcu. Putujući filmski festival Pandemonij tek što nije poĉeo. Stabla kliega su se zamraĉila, pa se ugasila; ĉitava je dolina utonula u mrak. Gea je proĉistila grlo — bilo je to glasanje Dieselova motora — no kad je progovorila, glas joj je bio u ţenskom rasponu. Bio je vrlo jak, ali ţenski. "Zavrtite ga", rekla je.

FILMSKE NOVOSTI Opće je poznato da je Peti svjetski rat otpoĉeo u pokvarenoj molekularnoelektronskoj matrici - MEM iz dvadeset prvog stoljeća, u netom instaliranom raĉunani za upravljanje vatrom, ukopanom ĉetiri milje ispod Cheyenne Mountaina, Wyoming. Istraga je na koncu dovela do stana Jacoba Smitha, trideset osam godina starog, na Templeu broj 3400, u Salt Lake Cityju. Smith je bio prekontrolirao tu MEM i dao dopuštenje da se instalira u Zapadnu bioelektronsku mozgovnu mreţu "Arhangel", model XX. Onda je taj Arhangel zamijenio već ostarjeli Model devetnaest, i preuzeo obranu

KIKA

Teritorija novih reformiranih svetaca Sudnjega dana, općepoznijih pod imenom "Normanova zemlja". Priĉa je bila apokrifna kao priĉa o kravi gospode O'Leary. Ali je ipak procurila do ambicioznog mladog izvjestitelja jedne od svjetskih televizijskih mreţa, gdje je napokon postala glavni prilog u specijalnom noćnom programu: "Peti svjetski rat: Treći dan". Petog se dana Jake Smith baš bio ponovno pojavio u vijestima kad ga je iz policijske postaje izvukla rulja i objesila na kandelaber na Temple Squareu, niti trideset jardi od kipa jednog drugog slavnog Smitha, s kojim, meĊutim, nije bio ni u kakvom srodstvu. Kad je stigao i šesnaesti dan, voditelji su informativnih emisija ukaskali s povjesniĉarima kojima nije bilo teško trošiti svoje vrijeme na debatu o tome bi li ove privremene neugodnosti trebalo nazvati Trećim, Ĉetvrtim ili Petim svjetskim ratom, ili pak Ĉetvrtim nuklearnim ratom, ili moţda Prvim meĊuplanetarnim ratom. U korist tog interplanetarnog imena zborili su jaki razlozi, i to zato što su u njegovim prvim danima neka naselja na Mjesecu i Marsu stala na stranu ove ili one zemaljske zaraćene strane, a vanjskoj su se politici na prstima stale primicati ĉak i neke kolonije u La Grangeu. Pa ipak, u ĉasu kad su vješali Jakea Smitha, svi su Vanzemaljci već bili proglasili neutralnost. Na kraju je u jednom uredu na Šestoj aveniji, New York City, u Istoĉnoj Kapitalistiĉkoj Konfederaciji, jedan analitiĉar televizijskog znakovlja donio odluku. Poeni Ponoćne porote za broj V bili su visoko pozitivni. V je izgledao jako seksi i mogao je znaĉiti i viktoriju, i tako je to postalo V. svjetski rat. Sutradan se Šesta avenija pretvorila u paru. *** Svjetske su televizijske mreţe došle k sebi. Na Dvadeset i deveti dan sve su previrale od pitanja: Je li to TO? Pod tim "to" predmnijevale su holokaust, ĉetiri konjanika apokalipse, rat na kraju svih ratova, istrebljenje ĉovjeka. Bilo je to teško pitanje. Nitko se nije htio odveć ĉvrsto vezati niti za jedan odgovor, prisjećajući se pljuske što su je primili toliki koji su pri izbijanju Mućak rata već najavili smak svijeta. Sve su, meĊutim, mreţe obećale da će njihove vijesti biti prve. To što je sve proisteklo iz kvara, nije iznenadilo baš nikoga. Udarac što ga je Normanov Teritorij zadao Burmanskome Carstvu bio je oĉito

KIKA

plod zabune. Nijedna od zaraćenih strana nije imala nikakvih prituţbi na onu drugu. Ali su Burmanci, nedugo nakon kvara MEM-a u Wyomingu, imali itekako razloga za ljutnju. Satelit Moroni VI, u niskoj zemaljskoj orbiti, pokrenuo se negdje iznad Tibeta, rasuo bojne glave pedeset milja iznad Singapura, pa poĉeo manevar izbjegavanja. Svih je šest bojnih glava iza sebe rasulo makete, a ispred njih je išlo dvadeset, njima sliĉnih no bezopasnih odvojenih glava, ĉija je oĉita svrha bila da privuku sve antibalistiĉke projektile i laserske zrake. Burmanski je raĉunar jedva stigao i baciti pqgled na zahuktalu hordu. I zakljuĉio da je Moroni VI opalio plotun na najmanje dvanaest ciljeva. Nekako baš u trenutku kad je došao do tog zakljuĉka, trideset milja ispred pokrajine New South Wales eksplodirale su desetmegatonske bojne glave. Posljedica tog izboja gama-zraka bio je elektromagnetski puis, ili EMP, zbog kojeg su pregorjeli svi telefoni, televizori, transformatori i elektriĉne cvike-cvake za striţenje ovaca od Woomera do Sydneyja, i zbog kojeg je sva kanalizacija u Melbourneu potekla suprotnim smjerom. Burmanski Potentat bio je vrlo svojeglav ĉovjek. Njegovi su ga savjetnici upozorili da bi iza te taktike EMP-a odmah uslijedila i invazija, da je Salt Lake Cityju kojim sluĉajem doista bilo do rata. Ali je on u trenutku napada bio u Melbourneu. I nije mu bilo veselo. U roku od dva sata, Provo, Utah, pretvorio se u radioaktivne ruševine, a zabavnoga grada Beonnevillea nestalo je s lica zemlje. No ni to nije bilo dovoljno. Potentat nikad nije uspio sve te zapadne vjere razluĉiti jednu od druge, pa je stoga jednu raketu ispalio na Milano, u Vatikanskoj Drţavi, da im naspe punu mjericu. U Svetom se Petru sastao Papski koncil. Ali ne u staroj crkvi, jer su nju bili srušili da oslobode mjesto za stambeni blok, nego u novoj, na Siciliji, koja je bila sva od stakla i plastike. Pet su dana konferirali sve dok se nije pojavio portpapo-parol da obznani papinu bulu u povodu bojne glave Gabrijel što je upravo padala na Bangkok. Papisa Elaine nije, meĊutim, objavila i još jednu bulu, nego je zakljuĉnu rezoluciju skupa saţeo dopapa Watanabe. "Ako već lupamo po BC-u", rekao je Watanabe, "zašto da onda 'sluĉajno' ne grunemo i po onim jebaĉima u BCR-u?" I tako, nedugo nakon što je Bangkok bio sravnjen megatonskom eksplozijom u zraku, drugi je Gabrijel pao na predgraĊe

KIKA

Potchef-strooma, Berska Komunistiĉka Republika. To što su pritom zapravo ţeljeli pogoditi Johannesburg, jedva da se ikome uĉinilo spomena vrijednim. *** I tako je taj V svjetski rat, VSR, na što su ga uskoro skratili, pocupkivao u sim-tamnom razmjenjivanju bombi, dok su svi ĉekali da ova ili ona drţava ispali onaj sverazorni plotun koji se na svim seoskim vašarima, karnevalima i vatrometima naziva grand finalom. Trebao je to biti teţak val raketa naciljan u oklopljene vojne toĉke, populacijska središta i prirodna bogatstva, nakon ĉega su trebale uslijediti pošasti i smrtonosne kemijske tvari. Kad je rat zapoĉeo, na svijetu je bilo pedeset osam drţava, vjera, politiĉkih stranaka ili sliĉnih grupacija sposobnih da izvedu takav napad. No umjesto da se dogodi to, bombe su nastavile padati otprilike jedna tjedno. Spoĉetka se ĉinilo da se sve odvija po naĉelu udri prvog tko ti naleti. Ipak, nakon tri mjeseca uspjeli su se, po zapanjujuće klasiĉnoj shemi, stabilizirati savezi. Televizijske su mreţe poĉele jednu stranu nazivati kapitalistiĉkim svinjama a drugu komunistiĉkom gamadi. Normani i Burmanci su se, na opće ĉuĊenje, na koncu našli na istoj strani, dok je Vatikan bio na drugoj. A bilo je tu i gnjida — novinski su komentatori svakom pronašli prikladno ime — koje bi povremeno podigle glavu i raspalile kojeg od orijaša nogom u cje-vanicu. Ipak, kad se sve zbroji i oduzme, taj rat je nakon malo vremena poĉeo sliĉiti onim, Rusima toliko dragim, nadmetanjima iz Prvog atomskog rata. Naroljali bi se votke i onda se naizmjence pljuskali dok se jedan od takmaca ne bi skljokao na pod. Rekord je u toj disciplini bio postignut davne 1931. i nikad oboren, jer su se tad dva drugara pljuskala punih trideset sati. Pri potrošnji od jedne bombe od pet megatona tjedno — što otprilike odgovara jednoj kilotoni u minuti — procjenjivalo se da bi zemaljske zalihe mogle potrajati dobranih osamsto godina. ** * Conal Ray — Ţalac bio je kapitalistiĉka svinja. Baš kao i njegovi kolege, i on je na razmišljanja o tome trošio malo vremena, no kad bi to ĉinio, sebe bi zamišljao kao Kanadsku Slaninu.

KIKA

Kao graĊaninu Dominiona Kanade, najstarije drţave na svijetu, Conalu nije prijetila opasnost od mobilizacije, a opasnost od vaporizacije bila je manja no u većini dijelova svijeta. Kao prvo, nijedna se drţava nije ozbiljno bavila stvaranjem vojske. Rat više nije bio djelatnost sposobna da apsorbira velike koliĉine radne snage. A na Dominion je pala samo jedna bomba. Pogodila je Edmonton, i Conal je to zamijetio poglavito po tome što su se Oilersi prestali pojavljivati na takmiĉenjima Kanadske hokejaške lige. S ĉinjenicom da je Kanada jednom bila mnogo veća drţava Conala nitko nikad nije ni upoznao — ili mu, ako je to i ĉuo, nije bilo dovoljno zanimljivo da zapamti. Kanada je opstala zahvaljujući svojim kapitulacijama. Najprije je prepustila Quebec, a potom je otišla i Britanska Columbia. BC je postala dijelom Normanskih Zemalja, Ontario je postao neovisna drţava, dok je Maritimes s juga proţdrla ECC, a najveći je dio juţne Manitobe i Saskatchewana postao vlasništvo General Proteina, te drţavekorporacije. Kanada se skutrila izmeĊu zapadnih obala Hudsonova zaljeva i pribreţja Stjenjaka. Glavni joj je grad bio Yellowknife. Conal je ţivio u okolici Fort Reliancea, u gradiću zvanom Artillery Lake. Fort Reliance je imao pet milijuna stanovnika. Conal je u ţivotu razvio dvije strasti: strast prema hokeju i strast prema slušanju stripova. Hokej mu je išao grozno, jer je bio predebeo i prespor. Kad bi se stvarale ekipe, obiĉno bi ga birali zadnjeg. A kad bi i igrao, uvijek bi ga postavljali na gol, povodeći se za teorijom da bi, unatoĉ tome što je spor, mimo njega ipak bilo teško protjerati pak. Na njegov ĉetrnaesti roĊendan neki mu je siledţija bacio snijeg u lice, i tako je Conal otkrio i svoju treću strast: bodybuilding. I na svoje i na opće iznenaĊenje u tome se pokazao prokleto dobrim. Kad je navršio šesnaestu, lako je mogao postati Mr. Canada. U najboljem stilu Charlesa Atlasa, potraţio je onog siledţiju i protjerao ga kroz rupu u ledu na Artillery Lakeu, nakon ĉega mu se gubi svaki trag. Njegovo ime Conal na keltskom je znaĉilo "visok i silan". Conal je sve više dolazio do uvjerenja da mu je majka dala baš pravo ime, iako je imao samo metar i sedamdeset i tri centimetra. A po gospoĊi Ray baštinio je i nešto što je, kad je za to doznao, Conalu postalo temeljem za ĉetvrtu veliku strast u ţivotu.

KIKA

I zato se na svoj osamnaesti roĊendan, 294. ratnoga dana, Conal ukrcao na jutarnje saonice i odvezao do raketodroma na Cape Churchillu, i tu se ukrcao na brod za Geu. *** Zanemarimo li jedan izlet do Winnipega, mogli bismo reći da se Conal još nikad nije maknuo iz Kanade. Ovaj je put bio zamjetno duţi: izmeĊu Artillery Lakea i Gee bilo je skoro milijardu milja. Karta je bila skupa, ali se George Ray, Conalov otac, nije više usuĊivao oglušivati na sinove ţelje. Taj djeĉak posljednje tri godine nije radio ništa drugo doli jeo, igrao hokej i dizao utege; bilo bi lijepo da mu se prestane plesti pod noge. Milijardu milja udaljenosti ĉinilo se baš pravom mjerom. Saturn je Conala zadivio vraški. Prstenovi su se ĉinili tako ĉvrstima da bi se po njima moglo i klizati. Promatrao je kako brod pristaje uz golemu crnu masu Gee, pa iskopao svoj najstariji svešĉić stripa, "Zlatne oštrice". Bila je to priĉa o djeĉaku kojem je neki zli ĉarobnjak darovao par magiĉnih klizaljki i nauĉio kako se na njima vozi. Na kraju je djeĉak — koji se takoĊer zvao Conal — svladao tu vještinu pa strahovitim udarcem noge ĉarobnjaku rascopao glavu. Conal je napipao zvuĉnu crtu koja je obrubljivala zadnju sliĉicu, pa zaĉuo poznati mesnati tunk baš u trenutku kad je klizaljka ĉarobnjaku otvarala lubanju, i zagledao se u krv što je liptala i taj gnusni mozak što se presijavao na stranici. Conal je dvojio da bi Ĉarobnicu mogao ubiti klizaljkama, unatoĉ tome što ih je za svaki sluĉaj ipak bio ponio. U mašti je vidio sebe kako iz nje golim rukama ţmika ţivot. U trenutku malo praktiĉnije nastrojenosti u prtljagu je stavio i pištolj. Njegova je lovina bila Cirocco Jones, negdašnji kapetan Ring-mastera, broda daleke svemirske plovidbe, bivši zapovjednik anĊeoskog zrakoplovnog puka, sub rosa stragamajke Titanida, svojedobno Velika i Svemoćna no sad već odavno odbaĉena Geina Ĉarobnica, danas poznatija pod imenom Demon. Kanio ju je progurati kroz rupu u ledu. *** Da pronaĊe Cirocco Jones, Conalu je trebalo mjesec dana. Djelimice je to bilo stoga što Demon nije osjećala neku baš jako jaku ţelju da bude otkrivena, iako u tom ĉasu nije bjeţala ni od ĉega posebnog.

KIKA

Drugi se razlog krio u tome što je Conal, poput tolikih prije njega, podcijenio Geu. On je znao da je taj svijet/bog velik, ali sve te brojeve nije pretvorio u slike koje bi mu zorno pokazale s kolikim će se to prostorom morati baktati. Znao je da se Jonesova najradije druţi s Titanidima, i da se Titanidi najĉešće zadrţavaju u podruĉju znanom pod imenom Hiperion, i zbog toga je svoje traganje upravio u tom smjeru. Taj mjesec dana dao mu je vremena da se privikne na ĉetvrtinu normalne gravitacije, kakva je vladala u Geinoj unutrašnjosti, kao i na vrtoglave poglede što su se otvarali u Geinim mamutskim interijerima. I dovoljno vremena za nauk da nijedan Titanid ne bi nikad nijednom ljudskom biću rekao ni rijeĉi o "Kapetanu", kako su sad zvali Jonesovu. Titanidi su bili mnogo veći no što je oĉekivao. Centaurolika su stvorenja u mnogim njegovim stripovima igrala istaknute uloge, ali su si umjetnici, pri njihovu portretiranju, uzimali popriliĉne slobode. Oĉekivao je da će se gledati oĉi u oĉi, dok su oni uistinu bili prosjeĉno visoki tri metra. U stripovima su Titanidi bili muţjaci i ţenke, iako se nikad nisu mogli vidjeti nikakvi spolni organi. U stvarnosti su svi Titanidi izgledali kao ţenke i njihovu je spolnost bilo nemoguće shvatiti. IzmeĊu prednjih su nogu imali spolne organe, muške ili ţenske — naizgled posve ljudske — dok su otraga imali i muške i ţenske. Prednji je muški organ obiĉno bio uvuĉen u koţicu; kad je Conal ugledao prvi, obuzeo ga je osjećaj manje vrijednosti što ga nije oćutio sve od svog prvog tjedna s rastezaĉima. *** Pronašao ju je u lokalu zvanom La Gata Encantada. Bio je to titanidski kafić kraj debla najvećeg stabla što ga je Conal vidio u ţivotu. To drvo je, zapravo, bilo najveće i u ĉitavom Sunĉevom sustavu, a ispod njega i njegove krošnje bio je najveći titanidski grad na Gei, grad zvan Titangrad. Sjedila je za stolom u uglu, leĊima okrenuta zidu. S njom je sjedilo pet Titanida. Igrali su nekakvu spetljanu igru s kockom i ĉudesno izrezbarenim šahovskim figurama. Pred svakim je igraĉem bio krĉag od galona, pun tamnoga piva. Krĉag kraj Cirocco Jones bio je netaknut. Doimala se nekako sitnom, onako pogurena u stolici medu Titanidima, ali je zapravo imala gotovo sto osamdeset pet centimetara

KIKA

visine. Bila je odjevena sva u crno, a crn joj je bio i šešir što je podsjećao na Zoroov iz jednog od najomiljenijih Conalovih stripova. Zbog njega joj je najveći dio lica bio u sjeni, ali joj je nos bio prevelik da bi se sakrio. Zubima je stiskala tanku cigaru a za struk joj je hlaĉa bio zataknut .38 od plaviĉasta ĉelika. Koţa joj je bila svijetlo smeĊa, a duga joj je kosa bila prošarana srebrom. Zakoraĉao je do stola i pogledao joj u oĉi. Nije se bojao; ovom se trenutku već unaprijed veselio. "Jonesova, ti nisi ćarobnica", rekao je. "Ti si vještica." Na trenutak je pomislio da ga u onoj halabuci kafića nije ni ĉula. Jonesova se nije ni pomaknula. Pa ipak se tenzija, okruţujući ga kao ognjena aura, nekako proširila i naelektrizirala zrak. Buka je postupno zamrla. Svi su se Titanidi okrenuli i zagledali se u nj. Cirocco Jones je polako podigla glavu. Conal je shvatio da ga je promatrala već neko vrijeme — zapravo ĉak i prije no što je prišao njezinu stolu. Imala je najtvrĊi pogled od svih što ih je ikada vidio, i najtuţniji. Oĉi su joj bile upale, bistre i crne kao ugljen. Pogledala ga je bez treptanja, pa mu prešla pogledom od lica do golih ruku i Colta duge cijevi na koricama o bedrici, i šake što se otvarala i zatvarala tek nekoliko palaca od njega. Izvadila je cigaru iz usta i smiješkom grabeţljive zvijeri pokazala zube. "A koji si vrag sad ti?" upitala je. "Ja sam Ţalac", rekao je Conal. "I došao sam te ubiti." "Kapetane, hoćeš da ga mi sredimo?" upitao je jedan od Titanida za stolom. Cirocco je mahnula prema njemu. "Ne, ne. Ĉini se da je to nekakvo pitanje ĉasti." "Baš tako", odvratio je Conal. Znao je da mu glas, kad ga podigne, postaje visok i pištav, i zato je na trenutak zastao i usporio disanje. Neće dati tim ţivotinjama da za nju obave prljavi dio posla. Mogla bi se na koncu ĉak i pokazati dostojnim protivnikom. "Kad si stigla ovamo, prije nekoliko stotina godina..." "Osamdeset osam", prekinula ga je ona. "Molim?" "Stigla sam ovamo pred toĉno osamdeset osam godina. Ne pred nekoliko stotina." Conal se nije dao smesti.

KIKA

"Sjećaš se jednoga koji je došao s tobom? Muškarca koji se zvao Eugene Springfield?" "Kako ga se ne bi sjećala." "Jesi znala da je bio oţenjen? Jesi li znala da je na Zemlji ostavio ţenu i dvoje djece?" "Da. To mi je poznato." Conal je duboko udahnuo, pa se uspravio. "Pa dobro, on je moj prapradjed." "Svašta." "Nije to svašta. Ja sam njegov praunuk, i stigao sam ovamo da osvetim njegovo umorstvo." "A sad me poslušajte, mladi gospodine... Ne dvojim da ste u ţivotu uĉinili mnogo gluposti, no ako ste zato došli, onda vam je to nešto najblesavije što ste ikada uĉinili." "Prešao sam milijardu milja da te naĊem, i sad je to samo izmeĊu nas dvoje." Posegnuo je prema kopĉi remena. Cirocco se trznula skoro neopazice. Conal to nije ni zamijetio; bio je odveć zaokupljen otkapĉanjem remena i njegovim bacanjem, skupa s revolverom, na pod. Volio je nositi revolver. Nosio ga je sve otkako je stigao, ĉim je opazio koliko je tu naoruţanog svijeta; u tome je vidio ugodnu promjenu u odnosu na uštogljene zakone o oruţju koji su vladali u Dominionu. "Evo", rekao je. "Znam da ti je sto godina i znam da si sposobna za prljavu borbu. I dobro, spreman sam ti izaći na megdan. Daj, idemo van, i riješimo to ĉasno. Borbom na ţivot i smrt." Cirocco je polako odmahnula glavom. "Sinko, budeš li baš sve radio ĉasno, nikad nećeš doţivjeti sto dvadeset treću." Pogledala mu je preko ramena i kimnula. Titanid što mu je stajao iza leda spustio mu je na glavu praznu kriglu. Debelo se staklo rasulo, i Conal se skljokao na pod u hrpicu naranĉaste titanidske balege. Cirocco je ustala i vratila svoj dugi pištolj u saru ĉizme. "Da vidimo kakvim se on to prljavim trikovima zapravo sluţi." U blizini se našla titanidska iscjeliteljica; pregledala je Conalov krvavi skalp i izjavila da će vjerojatno preţivjeti. Drugi je Titanid Conalu s leda skinuo telećak i dao se na pretraţivanje. Cirocco je stala nad njega i zapalila cigaru.

KIKA

"Što je unutra?" upitala je. "Da vidimo... sušena govedina, kutija granata za tu topĉinu, par klizaljki... i tridesetak stripova." Ciroccin je smijeh za Titanide bio ĉista glazba, jer su ga slušali tako rijetko. Kad im je podijelila stripove, i oni su se pridruţili njezinu smijehu. Uskoro je ĉitav lokal zujao od sitnih pucketavih glasova i zvuĉnih efekata. "Narode," rekla je društvu za svojim stolom, "nastavite bez mene." *** Conal se probudio s glavoboljom kakvu nikad nije uspio ni zamisliti. Nešto ga je bacakalo uokolo, i zato je otvorio oĉi da vidi što je to. Otkrio je da visi glavom strmoglavce nad dvije milje dubokim ponorom. Od vrištanja ga je glava boljela još i gore, ali se nije mogao svladati. Bio je to visok, djeĉji krik, skoro neĉujan. A onda je već povraćao, i bljuvotina ga je skoro zagušila. Bio je uvezan s toliko konopa kao da ga je zapleo pauk. Jedini dio tijela kojem je bila ostavljena ikakva sloboda bio je vrat, i boljelo ga je da ga miĉe, ali je to ipak uĉinio, i divlje se osvrnuo na sve strane. Bio je vezan za leda Titanidu, a glava mu je poĉivala na golemim sapima tog ĉudovišta. Titanid se nekako verao okomitom kamenom liticom. Kad je posve zakrenuo glavu, vidio je kako straţnja kopita grebu po dva palca širokim izboĉinama. S uţasnutom je fascinira-nošću opazio kako se jedna izboĉina odlomila i kako pljusak kamenja pada sve dublje i dublje i na koncu se gubi iz vida. "Ta mi se svinja zrigala na rep", rekao je Titanid. "Zar?" javio se drugi glas, i u njemu je Conal prepoznao Cirocco Jones. Znaĉi da je Demon negdje Conalu kod nogu. Pomislio je da će poludjeti. Vrištao je, preklinjao ih, no oni nisu rekli ni rijeĉi. Bilo je posve nemoguće da se stvor uz takvu strminu mogao uspinjati samo vlastitim snagama, pa ipak je to ĉinio i s njim i s Cirocco na leĊima, i ĉinio to tako brzo kao što bi Conal hodao po ravnom tlu. Ma kakva je to ţivotinja taj Titanid? ***

KIKA

Donijeli su ga do pećine na polovici litice. Bila je to samo rupa u stijeni, tri metra visoka i otprilike isto toliko široka, a duboka dvanaest. Do nje nije vodila nikakva staza. Naprosto su ga zbacili, još u ĉahuri od konopa. Cirocco ga je silom dovela u sjedeći poloţaj. "Za koji ĉas morat ćeš nam odgovoriti na neka pitanja", rekla mu je ona. "Ma hoću brus." "Hoćeš, hoćeš, do crnoga vraga hoćeš." Ponovno mu se široko nasmiješila, pa ga pljusnula cijevlju njegova pištolja. Već se spremao prosvjedovati, kad ga je pljusnula ponovno.

*** Cirocco ga je morala udariti još ĉetiri puta prije nego što se uvjerila da je otplovio. Trebala ga je udariti drškom, samo što bi tada cijev uperila u sebe, a da je ĉinila takve gluposti nikad ne bi doţivjela sto dvadeset treću. "Nije me smio nazvati vješticom", rekla je Cirocco. "Ništa me nemoj gledati", rekao je Frulica. "Da je bilo po mome, ubio bih ga još u La Gati." "Istina." Sjela je na pete i ovjesila ramena. "Znaš što, pokatkad se pitam zašto je to tako krasno doţivjeti sto dvadeset ĉetvrtu." Titanid na ovo nije odgovorio ništa. Olabavljivao je Conalove konope i svlaĉio ga. Bio je s Ĉarobnicom toliko godina i znao je prepoznati njezina raspoloţenja. Dno je špilje bilo od leda. U vruće dane poput ovoga preko kamenog bi poda tekao potoĉić. Cirocco je klekla kraj lokvice. Pljusnula se vodom po licu, pa onda malo i popila. Bila je ledena. Cirocco je ovdje provela mnogu noć kad bi stvari dolje na obodu postale neugodne. Unutra je bio snop deka a takoĊer i nekoliko bala slame. Bila su tu i dva drvena vjedra: jedno je sluţilo kao zahod, a drugo za hvatanje vode za piće. IzmeĊu dva drvena klina zabijena u stijenu bila je razapeta visaljka. Uz jednu staru rif ljaĉu bio je to jedini luksuz. Kad bi morala ostati duţe vrijeme, Cirocco bi na grlo špilje napinjala uţe sa sušenje rublja i hvatala suha uzlazna strujanja. "Hej", rekao je Frulica, "jedan nam je promakao." "Jedan što?"

KIKA

Titanid joj je dobacio strip što je bio zabijen u Conalov straţnji dţep. Ona ga je uhvatila i neko vrijeme gledala što to Titanid radi. U pod je špilje bio zabijen debeli kolac. Za nj je bio zavezao golo-ga bildera, u sjedećem poloţaju, a gleţnjeve mu vezao za otprilike metar razmaknute klinove. Bio je to poloţaj iz kojeg se bilo posve nemoguće braniti. Sad mu je Frulica vezao glavu za stup tako što mu je ĉelo pritegao širokim koţnim remenom. Lice mu je bilo ĉisti karambol. Bilo je prekriveno ljuskom skorene krvi. Nos mu je bio slomljen, baš kao i jagodiĉne kosti, ali je Cirocco vjerovala da mu je ĉeljust posve u redu. Usta su mu bila nateĉena a oĉi su mu bile tek sićušni prorezi. Uzdahnula je pa pogledala zguţvani strip. Na omotu je pisalo "Geina Ĉarobnica" i na njemu je bio prikazan njen stari brod, Ringmaster, u smrtnoj agoniji. Ĉak i nakon toliko vremena u to joj je bilo mrsko gledati. Bila je to knjiga posvećena baš tom dogaĊaju, pa su svi likovi imali imena i kupac ih nije mogao mijenjati. U većini Conalovih knjiga ĉovjek je mogao sam utipkati ime glavnoga junaka. Likovi su joj bili poznati. Bili su tu Cirocco Jones, i Gene, i Bili, i Calvin, i sestre Polo, i Frulica Mlada, i Majstor Pjevaĉ. I, naravno, još netko. Cirocco je zatvorila knjiţicu pa progutala slinu da je prestane peći u grlu. Potom se prostrla po visaljci i krenula kroz sliĉice. "Zaista ćeš to ĉitati?" upitao je Frulica. "To se zapravo i ne moţe ĉitati. Zato što nema rijeĉi." Cirocco još zapravo nikad nije vidjela ništa ni sliĉno "Geinoj Ĉarobnici", ali je shvatila princip rada. Boje su blistale, ili titrale, ili se presijavale, a na dodir su bile vlaţne. U tiskarskoj su boji bile sićušne kapsule s ĉipovima. Kad bi dotakla sliĉicu, likovi na njoj izgovorili bi svoje replike. Zvuĉni su efekti nadomjestili stare otisnute cingove, tra-bumove, tra-tratraove i krikove. Dijalog je bio gori ĉak i od Conalova u La Gati, pa se zadovoljila samim gledanjem slika. Priĉu je bilo posve lako slijediti. A bila je ĉak i toĉna, bar u grubim crtama. Vidjela je kako se njen brod primiĉe Saturnu. Potom je slijedilo otkriće Gee, tisuću i tristo kilometara širokog kotaĉa što se okretao u njegovoj orbiti. Njen je brod bio uništen, i svi su ĉlanovi posade,

KIKA

'nakon razdoblja suludih snova, izronili u Geinoj unutrašnjosti. Pove-zli su se diriţablom, napravili ĉamac i zaplovili niz rijeku Ofion, susreli Titanide. Cirocco je zbog nekog misterioznog razloga mogla nauĉiti pjevati titanidski jezik. I onda se druţina uplela u rat s anĊelima. Likovi su se ševili mnogo više nego što se sjećala. Bilo je tu i vrlo paprenih scena izmeĊu Cirocco i Gaby Plauget, i još više izmeĊu Cirocco i Genea Springfielda. Potonje je bilo ĉisti falsifikat, a prvo izvan slijeda dogaĊaja. Svi su bili naoruţani do zubi. Nosili su sa sobom više oruţja nego bataljun plaćenika. Svi su muškarci bili nabrekli od mišića, gore i od samoga Conala Raya, a sve su ţene imale cice kao lubenice, i one su im stalno ispadale iz oskudnih koţnatih mreţastih grudnjaka koji su ih uzalud pokušavali zadrţati. Susretali su se s ĉudovištima za koje Cirocco nikad nije ni ĉula, a iza njih su ostajale samo krvave hrpe mesa. A onda je postalo zanimljivo. Ugledala je Gaby, Genea i sebe kako se uspinju jednim od golemih kablova što su vodili do Geine glavĉine, šest stotina kilometara u visinu. Svo troje je podiglo tabor, i sad je poĉelo glupiranje. Bio je to, po svemu sudeći, ljubavni trokut, u kojem su se s Cirocco bavila oba njena kompanjona. Ona i Gaby dohvatile su se kraj logorske vatre, i stale izmjenjivati izraze vjeĉne ljubavi, izgovrati rijeĉi poput: "O, Boţe, Gaby, kako volim tvoje ruke na svojoj vreloj, vlaţnoj pici." Sutradan ujutro — iako se Cirocco sjećala da je put trajao mnogo duţe - kad ih je velika boţica Gea primila u audijenciju, Geneu je bilo ponuĊeno mjesto Ĉarobnjaka. On je smjerno oborio glavu u znak pristanka, no onda ga je Cirocco zgrabila za kosu, podigla mu glavu i preklala ga od uha do uha. Krv je briznula niza stranicu, a ona mu je prezrivo šutnula glavu i izbacila je iz kadra. Gea — koja je ovdje bila mnogo veći trtaroš negoli u Ciroccinim uspomenama — sad je Ĉarobnicom proglasila Cirocco, a Gaby za njenu pokvarenu pomoćnicu. Bila je tu još hrpa toga. Cirocco je uzdahnula i zaklopila knjiţicu. "Znaš što?" upitala je. "Moţda je o svom dolasku rekao istinu." "I ja mislim."

KIKA

"Moţda je naprosto glup." "Pa mislim, kazna za glupost ti je poznata." "Istina." Bacila je strip, dohvatila jednu od drvenih vjedrica i pljusnula Conalu u lice dva galona ledene vode. *** Probudio se postupno. Gurali su ga i štipali, no sve se to ĉinilo beskrajno daleko. On nije znao ni kako se zove. Napokon je shvatio da je gol, i zavezan tako da se morao odreći svake nade u bijeg. Noge su mu bile širom raskreĉene i nije ih mogao ni maknuti. Ništa nije ni vidio, sve dok mu Jonesova nije silom otvorila jedno krvlju skoreno oko. To je boljelo. Glavu mu je imobilizirala vrpca, i to je takoĊer boljelo. Zapravo ga je boljelo baš sve. Pred njim je bila Jonesova; sjedila je na izvrnutom vjedru. Oĉi su joj bile duboke i crne kao i uvijek, dok ga je tako prouĉavala posve bestrasno. Napokon to više nije mogao izdrţati. "Hoćeš li me sad muĉiti?" Rijeĉi su mu bile posve smuljane. "Aha." "Kada?" "Kad god mi kaţeš laţ." Misli su mu se micale kao u tutkalu, ali ga je nešto u naĉinu kako ga je pogledala nadahnuto da to malo razradi. "Kako ćeš znati da sam lagao?" upitao je. "To je teţi dio problema", priznala je Cirocco. Podigla je noţ, pa ga okrenula njemu ispred nosa. Lagano mu je oštricom dotakla rist i polako ga povukla prema sebi. Nije bilo bola, ali se pojavila krvava crta. Ponovno ga je podigla, pa poĉekala. "Oštar", odvaţio se on. "Vrlo oštar." Ona je kimnula glavom i poloţila noţ. Izvadila je cigaru iz usta, otresla pepeo, pa povukla zrak sve dok joj se vršak nije divlje zaţario. Primakla je usijani vršak na otprilike pola centimetra od njegova tabana. Na koţi su mu se poĉinjali pojavljivati plikovi, i ovaj put je to i osjetio; nije to bilo ni sliĉno noţu. "Da", rekao je, "da, da, da, shvatio sam." "Ne, nisi još." Zadrţala je cigaru na istome mjestu. Pokušao je pomaknuti nogu koliko su mu to dopuštale uze, ali se iza njega pojavila Titanidova ruka i uhvatila mu je tako da je postala nepomiĉna kao stijena. Ugrizao se za usnu, skrenuo pogled; oĉi su

KIKA

mu se uvukle u glavu. Zavrištao je. Vrištao je tako dugo, no od toga se bol ni u jednom trenutku nije smanjio. Ĉak i kad je odmaknula cigaru — nakon pet minuta? ili deset? — bol je ostao. Dugo je jecao, posve bespomoćno. Napokon* je skupio snagu da to ponovno pogleda. Koţa je bila spaljena do crnoga u krugu od otprilike jednoga palca. Pogledao ju je, i ona ga je ponovno gledala, emotivna kao kamen. Kako ju je mrzio. Nikad nije mrzio nikoga i ništa onako kako je u tom trenutku mrzio nju. "To je bilo dvadeset sekundi", rekla mu je. Kad je shvatio da mu je rekla istinu, zaplakao je. Pokušao je kim-nuti glavom, kazati joj da shvaća što to znaĉi, da dvadeset sekundi baš i nije neko jako dugo vrijeme, ali nije mogao steći vlast nad vlastitim glasom. Ona je ĉekala. "Postoji tu i još nešto što bi morao shvatiti", rekla je ona. "Stopalo je priliĉno osjetiljivo, ali nije ni izdaleka najosjetijiviji dio tijela." Zastao mu je dah kad mu je bljesnula vrškom kraj samoga nosa, taman dovoljno da osjeti vrućinu. A onda mu je polako povukla noktom od brade do prepona. Ĉitavim je putem osjetio laganu vrućinu, no kad joj je ruka stala, osjetio je smrad sprljene dlake. Kad je odmaknula ruku a da ga dolje nije sprţila, u Conalu se dogodilo nešto ĉudno. Prestao ju je mrziti. Bilo mu je ţao što je mrţnja nestala. To je bilo još jedino što mu je preostalo. Bio je gol i boljelo ga je posvuda i ona će mu još zadavati bol. Mrţnja bi bila bar nešto, i to lijepo, za što se mogao uhvatiti. Vratila je cigaru u usta i stisnula je zubima. "No dobro", rekla je. "Da ĉujemo kakav si to sporazum napravio s Geom?" Našto se on ponovno rasplakao. *** Nastavilo se tako do vjeĉnosti. Tuţno je pritom bilo da ga istina nije mogla spasiti. Ona je vjerovala da je on jedno, dok je on zapravo bio nešto drugo. Palila ga je u još dva navrata. I nije stavila cigaru na crnu toĉku, gdje su mu ţivci već bili zamrli, nego na iskrzane, nateĉene rubove gdje su

KIKA

ţivci upravo vrištali. Nakon što se to dogodilo i po drugi put, on je ĉitavo svoje biće sabrao u ţelju da joj kaţe sve što ţeli ĉuti. "Ako se nisi vidio s Geom", rekla je Jonesova, "s kim se onda jesi? Je li to bio Luther?" "Da. Da, bio je to Luther." "Ne, nije bio. Nije to bio Luther. Onda, tko je bio? Tko te je poslao da me ubiješ?" "Bio je to Luther. Kunem se, bio je to Luther." "Je li Luther Svećenik?" "... da?" "Onda mi ga opiši. Kako izgleda?" 0 tome nije imao ni najblaţeg pojma, ali je u meĊuvremenu nauĉio mnogo o njenim oĉima. Jer su bile sve prije nego bezizraţajne. Iz njih se dalo proĉitati milijun stvari i on je bio njihov najbolji svjetski poznavalac. Opaţao je u njima promjene koje su znaĉile muke i smrad spaljenoga mesa, i tako se raspriĉao. Negdje na pola opisa shvatio je da ocrtava zlog ĉarobnjaka iz "Zlatnih maĉeva", ali je nastavio priĉati sve dok ga nije pljusnula. "Ti Luthera nikad nisi ni vidio", rekla je Jonesova. "Tko je to onda bio? Je li to bila Kali? Ili Blaţeni Foster? Billy Sunday? Sveti Torque-mada?" "Da!" uskliknuo je. "Svi oni", dodao je potom, pomalo šepavo. Jonesova je zavrtjela glavom i Conal je ĉuo, kao iz velike daljine, neĉije šmrcanje. Uĉinit će to, vidio joj je to po oĉima. "Sinko", rekla je, i glas joj je zazvuĉao nekako tuţno, "lagao si mi, a rekla sam ti da mi ne laţeš." Izvadila je cigaru iz usta, ponovno je raspirila, pa krenula prema njegovim preponama. Oĉi su mu iskoĉile u pokušaju da je vidi. A kad je došao bol, bio je baš tako gadan kako ga je i zamišljao. *** Bilo im je teško vratiti ga u ţivot, zato što bi njemu bilo mnogo draţe ostati mrtav. Jer u smrti nema bola, nema bola... Ali se ipak probudio, uz sav taj toliko poznat bol. Iznenadilo ga je kad je otkrio da više ne boli... tamo dolje. Nije se mogao natjerati ĉak ni da pomisli kako se zove mjesto gdje ga je pripalila. Ponovno ga je gledala. "Conal", rekla je. "Upitat ću te još jednom. Tko si ti, što si uĉinio, i zašto si me htio ubiti?"

KIKA

1 tako joj je ispriĉao, i tako se u punom krugu vratio na istinu. Uţasno ga je boljelo, i znao je da će ga muĉiti. Ali mu se više i tako nije ţivjelo. Pred njim je bilo još toliko bola, ali je na koncu bio mir. Jonesova je dohvatila noţ. Zacvilio je kad ga je ugledao, i pokušao se nekako smanjiti, ali u tome nije bio ništa uspješniji nego prije. Presjekla je konop kojim mu je za klin bio vezan lijevi gleţanj. Istodobno je i Titanid razvezao ĉvorove što su mu drţali glavu vezanu za stup. Glava mu je pala naprijed, brada mu je udarila o prsa, ali je on oĉi zadrţao ĉvrsto zatvorene. Ali je na koncu ipak morao pogledati. To što je ugledao bilo je ĉudo. Nešto je od stidnih dlaka bilo sprljeno, ali mu na penisu, skupljenom od straha, nije bilo nikakvoga oţiljka. Kraj njega je bio komadić leda što se polako pretvarao u lokvicu na kamenom podu. "Nisi mi ništa", rekao je iznenaĊeno. Jonesova ga je iznenaĊeno pogledala. "Kako to misliš? Triput sam te pripalila." "Ne, mislilo sam nisi mi ništa onako." Pokazao je bradom. "O. Naravno." Njoj od toga kao da je bilo nekako neugodno. Conal se već poĉeo navikavati na okus misli da će moţda iz svega toga izaći ţiv. Na njegovo iznenaĊenje, taj je okus bio lijep. "Za tako nešto ne bih imala ţeluca", priznala je Jonesova. A Conal je pomislio, ako ne bi, onda si vraški dobra glumica. "Ubiti mogu i ne trepnuvši okom", nastavila je. "Ali ne podnosim nanošenje bola. Znala sam da ti, u stanju u kojem se nalaziš, ne moţeš razlikovati vruće od hladnog." Bilo je to prvi put da ona na bilo koji naĉin pokušava objasniti svoje ĉine. Bojao se išta je upitati, ali je nešto morao uĉiniti. "Zašto si me onda muĉila?" upitao je i smjesta shvatio da je to krivo pitanje. Sad joj se po prvi put u oĉima pojavio gnjev, i Conal je zamalo umro od straha, zato što od svega što je u njima vidio, ništa nije bilo strasnije od njezina gnjeva. "Zato što si budala." Zastala je, i uĉinilo se kao da su se zatvorila vratašca zahuktale peći; oĉi su joj ponovno bile hladne i crne, ali odmah ispod njih blistalo je crveno usijanje. "Ušetao si u osinjak, i sad se ĉudiš što si izboden. Prišao si najstarijem, najopasnijem i najparanoidnijem ljudskom stvorenju u

KIKA

Sunĉevu sustavu i rekao mu da ćeš ga ubiti, i pritom povjerovao da će on igrati po pravilima iz tvojih stripova. Preţivio si samo zahvaljujući mojoj stalnoj zapovijedi da sve što sliĉi ljudskom biću mora preţivjeti sve dok ga ne ispitam." "Ti nisi mislila da sam ja ĉovjek?" "Nisam imala nikakva razloga da to pretpostavim. Mogao si biti i nekakva nova vrsta Svećenika, ili nekakva sasvim drukĉija psina. Sinko, kad bismo ovdje za išta vjerovali da je ono na što sliĉi, već davno bismo..." Zastala je, ustala, i okrenula se od njega. Kad mu se ponovno okrenula, ĉinilo se skoro kao da se ispriĉava. "No dobro", rekla je. "Kakva korist od bukvica. Nisu moja posla kako si ti proţivio svoj ţivot; rijeĉ je samo o tome da ja, kad god vidim glupost, osjetim ţelju da je ispravim. Erulice, moţeš li ga preuzeti?" "Nema problema", rekao je glas iza njega. Osjetio je kako se konopci olabavljuju; gdje god bi popustili, osjetio bi bol, ali je svejedno bilo prekrasno. Jonesova je ponovno kleknula pred njega i zagledala se u tlo. "Pred tobom je nekoliko stvari izmeĊu kojih moţeš birati", rekla je. "Imamo nekakve otrove koji baš ne bole i djeluju brzo. A mogu ti i stjerati metak u glavu. A moţeš i skoĉiti, ako ti je draţe tako poći na sastanak s njom." Govorila je kao da ga pita ţeli li pitu od višanja, tortu ili sladoled. "Na sastanak s kim?" upitao je. Njene su se oĉi ponovno podigle, i sad je u njima ugledao blagu razoĉaranost; ponovno je bio glup. "Sa smrću." "Ali... Ja ne ţelim umrijeti." "Ljudi to uglavnom ne ţele." "Ostali smo bez otrova, kapetane", rekao je Titanid. Podigao je Conala kao krpenu lutku, pa krenuo prema otvoru špilje. Conal baš nije bio u najboljoj kondiciji. Osjećao se jako dalek od snage što ju je u normalnim prilikama posjedovao. Otimao se, i što se više pribliţavao otvoru, postajao sve jaĉi, ali to nije znaĉilo baš ništa. Titanid ga je lako svladavao. "Ĉekajte!" povikao je. "Ĉekajte! Ne morate me ubiti!" Titanid ga je postavio na noge na rubu ponora, i zadrţavao ga tako dok mu je Jonesova stavljala mušicu na sljepooĉicu i povlaĉila kokot. "Hoćeš li metak ili ne?"

KIKA

"Samo me pustite!" kriknuo je Conal. "Nikad vam više neću stvarati probleme." Titanid ga je ispustio, i to ga je toliko iznenadilo da je divlje zaplesao na rubu, gotovo se prevalio, pa pao na koljena i potom na trbuh pa zagrlio hladan kamen dok su mu noge visjele preko ruba. Stajali su tri metra od njega. Polako se i oprezno uspravio na koljena, pa ponovno sjeo na pete. "Molim vas, nemojte me ubiti." "Morat ću, Conale", odgovorila mu je Cirocco. "Predlaţem ti da ustaneš na noge. Ako se ţeliš pomoliti ili sliĉno, za to ću ti još dati vremena." "Ne", rekao je on. "Ne ţelim se pomoliti. I ne ţelim ustati. Ali to zapravo i nije vaţno, zar ne?" "Uvijek bude onako kako sam i mislila." Podigla je revolver. "Ĉekaj! Ĉekaj, molim te, reci mi samo zašto." "Je li to zadnja ţelja?" "Valjda, valjda je. Ja... ja sam glup. Ti si toliko pametnija od mene, moţeš me zdrobiti kao... ali zašto me moraš ubiti? Kunem ti se, nikad me više nećeš vidjeti." Jonesova je spustila pištolj. "Postoji tu nekoliko razloga", odgovorila mu je. "Dok u tebe drţim uperen pištolj, ti si bezopasna luda. Ali te moţe posluţiti sreća, a niĉega se u ţivotu ne bojim kao budale koja ima sreću. A da si ti meni uĉinio ono što sam ja upravo uĉinila tebi, ja bih pošla i našla te, bez obzira koliko to potrajalo." "Ali ja neću", rekao je on. "Kunem se. Kunem se!" "Conal, na svijetu ţivi otprilike petoro ljudi kojima vjerujem na rijeĉ. Zašto bi ti morao biti šesti?" "Zato što znam da sam dobio što sam i zasluţio, i zato što mi je osamnaest godina i što sam napravio glupu pogrešku i što ne ţelim da se nikad, nikad više na mene naljutiš. Uĉinit ću sve što ţeliš. Sve. Bit ću ti rob do smrti. Uĉinit ću sve što ţeliš da uĉinim." Stao je i shvatio do najdubljih dubina svoje duše da je rekao istinu. Prisjetio se koliko je malo koristi od istine imao još prije samo nekoliko sati. Mora sigurno postojati nekakakv naĉin da joj dokaţe da govori istinu. I na koncu ga je i našao. Sveĉanu zakletvu. "Dabogda na mjestu umro ako laţem", rekao je i poĉekao.

KIKA

Metak nije došao. Otvorio je oĉi, i vidio kako su se Jonesova i Titanid pogledali. Napokon je Titanid slegnuo ramenima, i kimnuo.

GLAZBENI INTERMEZZO Nedugo nakon Conalova dolaska na Geu, iz Saturnove je putanje izletio brod Xenophobe i maksimalnom akceleracijom krenuo prema Zemlji. Xenophobeovo isplovljenje nije imalo nikakve veze s Conalom. Taj brod i drugi, njemu sliĉni, odrţavali su se na svojoj stazi oko Sat-urna već skoro ĉitavo stoljeće. Prvi od njih bio je vlasništvo Ujedinjenih naroda, koji su njime i zapovijedali. Kad je to tijelo ispustilo dušu, vlasništvo se prenijelo na Evropsko vijeće, a kasnije na druge mirotvorne organizacije. Nijedan od tih brodova nikad nije bio spomenut niti u jednom od sporazuma i protokola potpisanih izmeĊu Gee i raznih zemaljskih zemalja i korporacija. Kad je Gea ušla u UN kao ĉlan s punim pravom glasa, smatrala je da bi bilo vrlo diplomatski previdjeti njihovo postojanje. Njihova je svrha bila javna tajna. Na svakom je. od njih bilo dovoljno atomskog oruţja da Geu pretvori u paru. No bez obzira na sve sporazume, Gea je — kao jedincato razumno stvorenje — imala masu veću od ukupne mase svih zemaljskih oblika ţivota; ĉinilo se mudrim ostaviti nadolazećim naraštajima sredstvo kojim bi je mogli uništiti u sluĉaju da poĉne pokazivati nepredvidljive moći. "Istina je jednostavna", rekla je Gea jednom zgodom svojoj Ĉarobnici. "Ja im ne mogu ni golo govno, no zašto da im to kaţem?" "A tko bi ti i povjerovao?" odgovorila je Cirocco. Cirocco je vjerovala da se Gea potajno veseli što joj posvećuju toliku pozornost, i što se medu, u povijesnom smislu tako svadljivim narodima planeta Zemlje, pojavilo takvo jednodušje bez presedana. Ali kad je rat poĉeo ulaziti u svoju drugu godinu, shvatilo se da bi Xenophobeov teret mogli mnogo korisnije upotrijebiti kod kuće nego ga rasipati po svemiru. Gea je opazila njegov odlazak. Za biće u obliku 1300 kilometara širokog kolskoga kotaĉa ne bi se moglo reći da se nasmiješilo, bar ne u ljudskom smislu te rijeĉi. Ali

KIKA

negdje u pulsirajućoj skrletnoj crti svjetla koja je Gei sluţila kao središte svijesti, ona se ipak smiješila. Pola dekareva potom, Putujući filmski festival Pandemonij, poĉeo je u prepunim dvoranama prikazivati dvostruki program: Trijumf volje Leni Riefenstahl, i Dr. Strangelove, ili Kako sam prestao razbijati glavu i zavolio bombu od Stanleyja Kubricka. *** Na Gei, vrijeme se dijelilo na revove. Jedan je rev bilo vrijeme potrebno Gei da se jednom okrene oko svoje osi: šezdeset jedna minuta, tri sekunde i još malo. Rev su ĉesto zvali i "geanskim satom". Potom su se, da bi oznaĉili sva ostala vremenska razdoblja, sluţili metriĉkim prefiksima. Kilorev, zvan i geanskim mjesecom, trajao je ĉetrdeset dva dana. Dva kiloreva nakon što je Xenophobe otišao sa Saturna (da bi ga u blizini Mjeseĉeve staze oborila komunistiĉka gamad), zapoĉeli su humanitarni letovi. Bilo je to prvi put da je Gea razotkrila svoje nepredviĊene moći. Bilo je poznato da je Gea individua, ostarjeli primjerak genetskim inţinjeringom stvorene vrste Titan. Imala je još pet mladih sestara što su se okretale oko Urana, i nedozrelu kćer što je ĉekala na svoje roĊenje iz površine Japeta, Saturnova mjeseca. Rijetki razgovori na koje bi pristajale Geine sestre oko Urana omogućili su da se ustanovi naĉin razmnoţavanja Titana, a isto tako i metoda njihova širenja i rasprostiranja. Shvatilo se da se Gea, senilni Titan, sluţi umjetno stvorenim stvorenjima, koja nisu ni po ĉemu individue obdarene slobodnom voljom, već prije bile njezini produţeci, onako kao što su prst ili ruka produţetak ljudske osobe. Njih su zvali "Geinim oruĊem". Mnogo se godina jedno od tih oruĊa predstavljalo posjetiteljima kao sama Gea. Kad je Cirocco to oruĊe ubila, Gea je smjesta stvorila drugo. Da se oruĊe i sjeme mogu kombinirati, Cirocco nije iznenadilo baš nimalo. Nakon devedeset godina ţivota s poludjelim bogom, malo ju je još što moglo iznenaditi. Iz toga nastali organizam bio je vrlo sliĉan svemirskome brodu. Gea je te razumne, upravljive, strahovito moćne sjemenke poĉela ispuštati na buljuke ĉim je doznala da je Xenophobe uništen i da ga vjerojatno ništa neće nadomjestiti. Svi su oni krenuli stazom što je vodila prema

KIKA

Zemlji. U prvim je valovima bilo uništeno devedeset pet postotaka još prije nego što su i dosegli atmosferu. Druga godina rata bila je priliĉno nervozno razdoblje; svi su najprije pucali, a tek potom otkrivali da im se više ne da postavljati nikakva pitanja. Vremenom su ljudi, meĊutim, shvatili pravu narav sjemenja. Svako bi pošlo prema nekom poprištu nuklearnog pokolja, gdje bi se prizemljilo i poĉelo uzvikivati kako je spas na dohvat ruke. Sjemenke su govorile, svirale glazbu sraĉunatu na bodrenje duha slomljenih stvorova što su bjeţali od holokausta, te obećavale zdravstvenu njegu, svjeţi zrak, hranu, vodu i beskrajne vidike u gostoljubivom Geinu zagrljaju. Svjetske su se televizijske mreţe smjesta dohvatile te priĉe pa misiji sjemenja nadjenule ime "humanitarnih letova". Spoĉetka je bilo opasno ukrcati se, jer bi mnoge sjemenke oborili već pri pokušaju da odu sa Zemlje. Pa ipak su se tek malobrojni nećkali. Bili su to ljudi koji su vidjeli takve uţase da bi prema njima i sam pakao bio mondeno ljetovalište. Nije prošlo dugo, i zaraćene su strane na letove sjemenki prestale obraćati pozornost. Morale su misliti o mnogo vaţnijim stvarima, naime o tome koji milijun ljudi ubiti ovoga tjedna. Svaka je sjemenka mogla ponijeti otprilike stotinu ljudi. Kad bi pristale dolazilo bi do uţasnih nereda. Djeca bi poĉesto ostajala jer bi je odrasli, izmuĉeni preko svih civiliziranih granica, bacali od sebe, samo da bi se mogli ukrcati u sjemenku. Nijedna to televizija nije javila, ali je put na Saturn bio prepun ĉistih ĉuda. Nijedna rana nije bila tako teška da se ne bi mogla izviĊati. Svi uţasi biološkoga rata bili su uklonjeni. Svi su imali obilato i jela i pila. U tim humanitarnim letovima ponovno se raĊala nada. *** Geina unutrašnjost bila je podijeljena u dvanaest regija. Šest ih je bilo u stalnom danu, šest u beskrajnoj noći. IzmeĊu tih regija bile su uske pruge u kojima je svjetlo opadalo ili raslo — ovisno o smjeru putovanja ili stanju svijesti — a koje su se zvale zone sumraka. U zoni izmeĊu Japeta i Dione nalazilo se veliko jezero nepravilnoga oblika, okruţeno brdima, a zvalo se Moros. Moros znaĉi Kob ili Sudbina. Obala je Morosa bila nepravilna i strma. Na njezinu juţnom dijelu nalazili su se deseci poluotoka, i svaki je od njih ograĊivao uski,

KIKA

duboki zaljev. Ti su poluotoci najvećim dijelom bili bezimeni, no svaki je zaljev imao ime. Tako su tu bili Zaljev Prijevare, Zaljev Nesuzdrţljivosti, Zaljev Jada, Zaljev Dvosmislenosti, baš kao i zaljevi Zaboravnosti, Gladi, Bolesti, Rata i Nepravde. Popis je bio dug i turoban. Nomenklatura je, meĊutim, bila posve logiĉna, jer su je odredili oni prvi kartografi oboruţani popisima iz grĉke mitologije. Svi su zaljevi svoja imena dobili po djeci Noksa (noći), Morosove majke. Moros je bio najstariji; Prijevara, Nesuzdrţljivost, Jad et al. bili su dobroćudna mlada braća i sestre. Najistoĉniji u nizu zvao se Zaljev metvice. Razlog je tome bio jednostavan: nitko nije ţelio ţivjeti u Zaljevu Umorstva, i zato mu je Ĉarobnica promijenila ime. U zaljevu je postojalo samo jedno naselje: Bellinzona. Bilo je raštrkano, buĉno, neĉisto. Ĉitava se njegova polovica prilijepila uz skoro okomitu stijenu istoĉnog poluotoka, a ostatak se pruţao u vodu na pontonskim stupovima. Otoci su Bellinzone bili umjetni, i stajali su na pilotima i grubim kvrgama i stijenama što su se izdizale ravno iz crnih voda. Od svih gradova Bellinzona je bila najsliĉnija Hong Kongu. Bio je to poliglotski grad ĉamaca. Ĉamci su bili vezani za stupove ili za druge ĉamce, kojih je pokatkad bilo i po dvadeset i po trideset u nizu. Ĉamci su bili drveni, i u svim stilovima što ih je ljudski um ikad izmislio: bile su tu gondole i dţunke, barţe i dove, šljupke, barkaĉe i sampani. Kad je Rocky stigla u nju, Bellizona je imala tri godine, a već je bila drevna i po grijehu i propadanju; bila je to orijaška mrlja kriminala što je napala površinu Zaljeva Metvice. Bio je to grad ljudi, a ti su ljudi bili raznovrsni koliko i njihove brodice, pripadajući svim rasama i narodima. Nije tu bilo ni policije, ni vatrogasaca, ni škola, ni sudova, ni poreza. Vatrenog je oruţja zato bilo u izobilju, ali ne i streljiva. Pa ipak, stopa umorstava bila je upravo astronomska. Malo je Geinih autohtonih stanovnika zalazilo u grad. Za pješĉane je utvare bilo prevlaţan, za diriţable prezadimljen. Na jednom su otoku Ţeljezni Majstori iz Febe, saĉuvali enklavu, pomoću koje su dobavljali ljudsku djecu da im posluţe kao inkubatori i djeĉja hrana za njihove larve. S vremena na vrijeme ovamo bi znala svratiti i podmornica da se na raĉun grada pošteno naboka; tad bi odgrizala

KIKA

krupne zalogaje i ţdrokala ih u komadu, ali je, srećom, Bellizonin sustav odlaganja fekalija u većini zgoda bio dostatan da te razumne levijatane zadrţi na distanci. Titanidi bi ovamo dolazili trgovati, ali je grad, kad je u njemu trebalo ţivjeti, za njih bio preĉemeran. U tome je većina Bellinzonanaca bila suglasna s Titanidima. Pa ipak je bilo i takvih koji su tu otkrivali romansu — sirovu, oporu i vitalnu. "Divlji kao pas iskeţenih zubi, prepredeni kao divljaci..." Ali, za razliku od starog Chicaga, Bellinzona nije bila ni klaonica svinja, ni alatnica, ni ţitni silos. Hranila se iz jezera, uţivala manu, iz dubokih bušotina crpila Geino mlijeko. Glavni su proizvod toga grada bile tamne smeĊe mrlje na vodi i perjanice dima u zraku, jer su neki dijelovi Bellinzone bili stalno u plamenu. U njenim memljivim ćepencima uvijek su se mogli kupiti otrovi, omĉe za davljenje i robovi. Ljudsko se meso prodavalo otvoreno, nabijeno na mesarske kuke. Ĉinilo se kao da je na to jedincato mjesto bila dopremljena sva bijeda napaćene Zemlje, da bi je ovdje prodestilirali, koncentrirali i ostavili da trune. Što je bilo sve po Geinu planu. *** Na 97,761.615. rev dvadeset sedmog gigareva, Kapodaster (Lidi-jski Trio s Dvostrukom Povisilicom) Rock'n'Roll iskoraĉio je iz svoje barkaĉe na kraj sedamnaestog mola u predgraĊu Bellinzone. Cirocco Jones je o tom Titanidu jednom zgodom izjavila da "on samo pokazuje kako se jedan sustav, zamišljen da pojednostavni stvari, moţe oteti kontroli". Pritom je mislila da je pravo ime svakog Titanida zapravo pjesma koja o njemu govori mnogo, ali se ne moţe translitetirati niti u jedan ljudski govor. S obzirom na to da još nikad niti jedan ljudski stvor, bez Geine pomoći, nije uspio propjevati taj jezik, bilo je posve logiĉno da oni prihvate engleska imena - jer je to bio najzastupljeniji ljudski jezik na Gei. Taj sustav je bio priliĉno praktiĉan — za Titanide. Prezime je oznaĉavalo pripadnost nekom akordu. Akordi su bili nešto poput ljudskih klanova, ili udruga, ili širih obitelji, ili rasa. Tek su malobrojni ljudi shvaćali što ti akordi zapravo znaĉe, iako su mnogi prepoznavali svojstvenu pripadajuću šaru na koţi, nalik na škotski tartan ili školsku

KIKA

kravatu. Drugo ime, ono u zagradi, oznaĉavalo je na koji je od dvadeset i devet mogućih naĉina taj Titanid došao na svijet, jer je mogao imati od jednog pa sve do ĉetiri roditelja. Osobno je ime slavilo treći vaţni ĉimbenik svake titanidske baštine: glazbu. Svi su oni za osobno ime uzimali neki glazbeni instrument. Ali je Kapodaster srušio sistem. Ĉarobnica je zakljuĉila da je to ime preskandalozno za javnu uporabu. I zato mu je nadjenula nadimak Rocky, i tako je On Rockyjem i ostao. Za Cirocco je to bila pobjedonosna dosjetka, jer je nju to isto ime kinjilo već više od stotinu godina. Sada, kad je to ime nadjenula Titanidu, otkrila je da je više nitko njime ne zove, ako ni zbog ĉega drugog, a ono zato da se izbjegne zabuna. Rocky Titanid vezao je svoj ĉamac za bitvu, osvrnuo se, pa digao oĉi prema nebu. Moglo je biti kasno veĉe. Tako je to na Morosu bilo već tri milijuna zemaljskih godina, i Rocky nije oĉekivao da će se to promijeniti. Iz Dionine su ţbice, s visine od tri stotine kilometara, ispadali oblaci, dok se zapadno sunce, ţuto kao maslac, izlijevalo kroz zaobljeni svod nad Hiperionom. Njušnuo je zrak i smjesta poţalio, no onda je njušnuo ponovno, ovaj put oprezno, u potrazi za smradom pokvarenoga mesa, koji je odavao Svećenika, ili onim još gorim, koji se širio od Zombija. Ĉitav je grad bio nekako sanjiv. Postojeći tako u stalnom izblijed-jelom polusvjetlu, Bellinzona nije znala ni za špice prometa ni za sate mrtvila. Ljudi su svoje poslove obavljali kad bi se u njima pokrenuo duh, ili kad ih više ne bi mogli odlagati. Pa ipak se osjećalo bilo djelatnog ţivota. Bilo je trenutaka kad bi nasilje upravo lebdjelo u zraku, spremno da se rodi, baš kao i trenutaka kad bi se lijena zvijer, onako zasićena, smotala u klupko i utonula u nemiran san. Prišao je nekom starom ljudskom muţjaku što je nad zarĊalom ţiĉanom košarom pekao riblje glave. "Starce", rekao je Rocky engleski. Dobacio mu je paketić kokaina, koji je ovaj uhvatio u zraku, njušnuo ga i strpao u dţep. "Ĉuvaj mi ĉamac dok se ne vratim", rekao je Rocky, "pa ćeš dobiti još jedan." Rocky se okrenuo i zakloparao niz molo na ĉetiri dijamantno tvrda kopita.

KIKA

*** Titanid je bio oprezan, ali ne i odveć zabrinut. Ljudima je trebalo dugo da nauĉe svoju lekciju, ali su je bar nauĉili dobro. Kad su ljudi potrošili svoje streljivo, Titanidi su izgubili osjećaj za blagost. Blagosti prema ljudima nikad nisu ni imali, ali su bar bili realistiĉni. Nema nikakva smisla prepirati se s naoruţanim ĉovjekom. Gotovo ĉitavo stoljeće, većina je ljudi na Gei bila naoruţana. Ali su se meci u meĊuvremenu potrošili, pa je sad Rocky mogao s malo straha šetati dokovima Bellinzone. Bio je teţi od petoro ljudi uzetih zajedno, i jaĉi od svake desetorice. I bar dvaput brţi. Ako bi ga ljudi napali, bilo bi mu lasno tako se ritnuti da im otkine glavu i golim im rukama poĉupati udove, a da to uĉini ne bi se nećkao baš nimalo. Ako bi se na nj najednom bacila pedesetorica, od svih je mogao pobjeći. A ako baš ništa drugo ne bi upalilo, imao je nabijeni revolver kalibra .38, dragocjeniji od zlata natrpanog u tobolac na trbuhu. Ali je to oruţje njegovu vlasniku, kapetanu Jonesu, namjeravao vratiti neupotrijebljeno. Dok je tako jahao kroz sumraĉno osvijetljen grad, širio je strahovit dojam. Dizao se tri metra u visinu, i prostirao, ĉinilo se, ĉitav metar u širinu. Obliĉjem svojim centuroid, ipak je, sve u svemu, bio mnogo elegantnija konstrukcija od klasiĉnog grĉkog modela, i svi su mu detalji bili snaţni. IzmeĊu njegova ljudskog i njegova konjskog dijela nije bilo spojne crte. Ĉitavo mu je tijelo bilo bezdlako i glatko; izuzetak su bile samo guste crne kaskade što su mu rasle iz glave i repa, i stidne dlake izmeĊu prednjih nogu. Koţa mu je imala blijedu limunskozelenu boju. Nije nosio nikakvu odjeću, ali je bio sav naĉiĉkan nakitom i obliven bojom. Ipak bi sve ljude, koji još nikad nisu vidjeli Titanida, najviše zapanjio njegov ţenski izgled. Što je bila iluzija, jer su svi Titanidi imali velike, stoţaste dojke, duge trepavice i široka, senzualna usta, a nitko nije puštao bradu. Gornjih metar i pol njegova tijela sve bi kulture na Zemlji istog ĉasa proglasile ţenskim. Spol su, meĊutim, u Titanida odreĊivali spolni organi meĊu prednjim nogama. Rocky je bio muţjak sposoban i za raĊanje djece. Krenuo je niz uske prste molova izmeĊu beskrajnih redova brodica, prolazeći kraj hrpica ljudi koji su se od njega široko odmicali. Široke su mu se nosnice još više raširile. Nanjušio je toliko toga -peĉeno meso, ljudske izmetine, dalekog Ţeljeznog Majstora, svjeţu ribu,

KIKA

ljudski znoj — ali niti jednog Svećenika. Postupno je prelazio na sve napuĉenije staze, sve do širokih plutajućih Bellinzoninih transverzala. Zakloparao je preko mostova što su se lukovito dizali tako visoko da im je malo trebalo da opišu polukrug. Pri Geinoj ĉetvrtini normalne teţe nije ih bilo teško svladati. Zastao je na kriţanju tik pred Kvartom slobodnih ţenki. Osvrnuo se, svjestan da je na liniji razgraniĉenja postavljeno odjeljenje od sedam ljudskih slobodnih ţenki, no za njih ga je bilo briga baš kao i njih za njega. Da je poţelio, mogao je ući u kvart; straţa je pazila samo na ljudske muţjake. U blizini jedva da je i bilo ljudskih bića. Jedino koje je opazio bila je ţenka kojoj bi Rocky dao devetnaest do dvadeset godina, iako ih je kod ljudi izmeĊu puberteta i menopauze bilo teško odrediti. Sjedila je na stupu i nalaktila bradu, a na nogama je imala plitke crne balerinke zaobljenoga vrha. Iz njih su izlazile vrpce i oplitale joj se oko listova! Podigla je pogled prema njemu, i on je istoga ĉasa shvatio da bi drugi ljudi za nju sigurno rekli da je luda. Ali je takoĊer shvatio i to da nije raspoloţena nasilno. Ludilo ga nije brinulo; ta to je samo još jedna ljudska rijeĉ. Ludost zdruţena s nenasilnošću stvarala je, zapravo, baš Rockyju najdraţe ljude. A Cirocco Jones, e, ta je zbilja sto gradi luda... On joj se nasmiješio, a ona je nakrivila glavu. Uspela se na prste. Ruke su joj se digle i raširile, i ona se sva preobrazila. I zaplesala. Rocky je znao njezinu priĉu. Takvih je bilo na tisuće: ljudsko smeće, ljudi bez doma, bez prijatelja, bez iĉega. Ĉak su i prosjaci u Calcutti posjedovali komadić ploĉnika na kojem su mogli noćiti, ili su Rockyju bar tako priĉali. Jer Calcutta se već odavno pretvorila u uspomenu. Bellinzonci poĉesto nisu imali ni toliko. Mnogi više uopće i nisu spavali. Koliko je godina mogla imati kad je izbio rat? Petnaest? Šesnaest? Ona ga je preţivjela, a onda su je pokupili Geini lešinari, i tako je došla ovamo, ostavši ne samo bez sve svoje materijalne imovine i kulture i svih ljudi koji su joj ikad nešto znaĉili, već i samoga razuma. Pa ipak, bila je bogata. Netko ju je, zacijelo davno na Zemlji, nauĉio kako se pleše. I tako su joj još ostali ples i baletne cipelice. A imala je

KIKA

i svoje ludilo. A to je na Gei nešto vrijedilo. Bila je to zaštita; one koji bi kinjili umobolne, znalo bi snaći veliko zlo. Rocky je znao da su ljudi slijepi na glazbu svijeta. Ono malo ljudi oko nje, ĉak i da je opazilo da je zaplesala, ne bi moglo ĉuti zvukove što ih je stvarala za njegovo uho. Dok je tako poskakivala i vrtjela se, Rockyju se ĉinilo kao da iza nje svira Titangradska filharmonija. Uvjeti su na Gei bili kao stvoreni za balet. Djevojka bi ostajala lebdjeti ĉitavu vjeĉnost, i pri pogledu se na nju hodanje na vršcima prstiju ĉinilo za ĉovjeka posve prirodnim hodom — ukoliko bi se uopće moglo reći da oni imaju ikakav prirodni hod. Već i to da mogu hodati bilo je pravo ĉudo, ali plesati... U potpunoj tišini ona je tu, na prljavome molu, na rubu ljudske kante za smeće, stvarala La Sylphide. Završila je, napravila kniks i nasmiješila mu se. Rocky je posegnuo u tobolac, pronašao još jedan paketić kokaina, i pomislio kako je to mala plaća već i za sam smiješak. Ona ga je uzela i ponovno napravila kniks. Sasvim bez razmišljanja posegnuo je u kosu pa izvukao bijeli cvijet, jedan od mnogih u nju upletenih. Pruţio joj ga je. Smiješak je ovaj put bio slaĊi no ikad, i natjerao je u smijeh. "Grazie, padrone, mille grazie", rekla je i ţurno se udaljila. "Imaš li koji cvijet i za mene, ti pasja papice?" Rocky se okrenuo i ugledao niskog, snaţno graĊenog ljudskog, ili, kako je taj sebe volio nazivati, "kanadskog muţjaka". Titanid je Conala poznavao već tri godine, i drţao ga predivnim luĊakom. "Ne vjerujem da si pošao za ljudskim..." "Ne reci 'repom', Conale, jer bih ti mogao izvaditi pokoji zub." "Pa kako to nazvati? Što se krupno zbilo?" "Ti to vjerojatno ne bi mogao ni shvatiti, jer si na ljepotu gluh kao top. Recimo samo to da si pao kao balega u vazu iz dinastije Ming." "Pa mislim, samo pitam." Slijeganjem je ramena podigao na ramena kaputić opšiven janjećim runom, osvrnuo se, pa iz ĉika cigare povukao zadnji dim, nakon ĉega ga je bacio u mraĉnu vodu. Conal je uvijek nosio taj kaputić. Rocky je slutio da je zbog toga zacijelo pun zanimljivih mirisa. "Jesi li što vidio?" upitao je Conal naposljetku. Promatrao je u sedam sestara što su ĉuvale Kvart. One su mu uzvratile pogled; oruţje im je u rukama stajalo labavo, ali spremno za paljbu.

KIKA

"Ne. Grad ne poznajem, no meni se ĉini miran." "I meni. Nadao sam se da će tvoj nos nanjušiti nešto što ja ne vidim. Ali ne vjerujem da je ovdje već poduţe bilo ikoga." "Da su bili, ja bih to znao", potvrdio je Rocky. "Onda mislim da moţemo dalje." Namrštio se pa podigao pogled na Rockyja. "Ukoliko je ne kaniš od toga odgovoriti." "Niti mogu niti hoću", odgovorio je Rocky. "Nešto tu opasno ne štima. Nešto se mora uĉiniti." "Da, ali..." "Nije baš tako opasno, Conale. Neću joj naškoditi." "I bolje ti je, vraški, da nećeš." *** Neko su se vrijeme cjenjkali, Cirocco i Conal, u tog prvog dana. Od toga su prošle već godine, no Conal se svega dobro sjećao. Conal se ponudio da joj postane doţivotnim robom. Cirocco je rekla da je to previše, da je to okrutna i neobiĉna kazna. Ponudila mu je dvadeset kiloreva. Conal je postupno snizio na dvjesto. Ĉarobnica mu je ponudila trideset. Našli su se na pedeset. Pritom Cirocco nije znala da je Conal kanio tada, kao što je to kanio i sada, izvršiti ono svoje prvo obećanje. Sluţit će je do smrti. Jer ju je volio ĉitavom dušom. Što ne znaĉi da se nije i kolebao, da nikad nije imao i loših trenutaka. Znalo mu se dogoditi da sjedi tako u mraku, ne pazeći na misli, i da najednom poĉne osjećati ţaljenje, ćutiti misao da se ona prema njemu zlo ponijela, da mu je uĉinila koješta što nije zasluţio. Preznojavao se tako mnogu "noć", muĉen nesanicom u vjeĉnom geanskom popodnevu, i osjećao pritom kako u njemu raste pobuna, i upoznavao apsolutni uţas. Zato što bi pokatkad pomišljao da je, duboko negdje gdje ne moţe vidjeti, zapravo mrzi, a to bi bila prava strahota, zato što je ona bila najdivniji ĉovjek što ga je ikad upoznao. Ona mu je dala i sam ţivot. Sada je znao, .kao što onda nije, da on tako ne bi postupio. Na njenom mjestu upucao bi tu glupu budalu koja se plete u nešto što je se ne tiĉe, tog idiota sa stripovima. Upucao bi ga i danas, kad bi samo naišao na takvu glupu budalu. Jedan metak, ravno kroz glavu, pras!, kako obiĉaji nalaţu i Bog zapovijeda.

KIKA

Prvih je nekoliko kiloreva bilo gadno. Još sa zaprepaštenjem ne shvaća kako ih je uopće preţivio. Cirocco većinom nije imala vremena da o njemu misli, pa bi ga ostavljala u špilji iz koje se nije moglo pobjeći. Tako je imao mnogo vremena za razmišljanje. Dok se tako oporavljao, prvi put je sebi pogledao u lice. Ne vi zrcalu; u špilji ih nije bilo, i od toga mu je neko vrijeme bilo za poludjeti jer je bio tako navikao u zrcalu promatrati pretakanje svoje muskulature, a i zato što je ţelio vidjeti koliko ga je unakazila. Na koncu se poĉeo gledati iz raznih smjerova. Posluţio se zrcalom prošlih doţivljaja, i ono što je ugledao nije ga razveselilo. Što on ima? Kad se sve zbroji, tu su samo njegovo jako tijelo (sad izlomljeno) i... njegova rijeĉ. I to je sve. Pamet? Ne spominji. Šarm? Pardon. Elokventnost, vrlina, dosljednost, suzdrţljivost, ĉestitost, zahvalnost, sućut? Pa... "Ti si jak," rekao je samome sebi, "ali ne sada i, suoĉi se s tim, ona te moţe svladati kad joj se prohtije. Imaš i nešto ljepote, ili su bar tako govorile djevojke, no jesi li ti za to zasluţan? Ne, takav si se rodio. Imao si i zdravlje, ali ga sad nemaš; jedva se i drţiš na nogama." I što još onda ostaje? Preostala je još jedino ĉast. Morao se nasmijati. "Pitanje ĉasti", rekla je Cirocco ĉas prije nego ga je Titanid ţvajznuo s leda. I koji je onda vrag ta ĉast? Conal nije nikad ni ĉuo za markiza od Queensburyja, ali je odnekud ipak skupio pravila gentlemanskoga ponašanja. Ne puca se u leĊa. Muĉenjem se krši Ţenevska konvencija. Uvijek ispali u zrak hitac upozorenja. Reci svom protivniku što kaniš uĉiniti. Daj i onom drugom šansu da pobijedi. Sve je to bilo jako lijepo, kad je rijeĉ bila o igri. Jer se igre igraju po pravilima. "Ĉovjek pokatkad mora sam odrediti svoja pravila", rekla mu je Cirocco mnogo kasnije. Ali do tada je on već i sam bio došao do toga. Znaĉi li to da pravila uopće i ne postoje? Ne. To znaĉi samo da ĉovjek treba sam odluĉiti kojih će se pravila drţati, uz koja pravila moţe preţivjeti, zato što je Cirocco govorila o preţivljavanju i u tome bila bolja od ikoga u povijesti ĉovjeĉanstva. "Najprije moraš sam zakljuĉiti koliko ti opstanak vrijedi", rekla je ona. "Onda ćeš i sam znati što ti je ĉiniti da preţiviš."

KIKA

S dušmanom nije bilo nikakvih pravila. Ĉast u to ne ulazi baš ni na koji naĉin. Neprijatelja je najbolje ubiti iz velike daljine, bez upozorenja, i u leda. Ako se ukaţe potreba da ga muĉiš, izvadi mu crijeva. Ako moraš lagati, laţi. Sve to nije vaţno. Jer je on neprijatelj. Ĉast stupa na scenu samo medu prijateljima. Za Conala su to bile teške nove ideje. Nikad nije imao prijatelja. Cirocco se baš nije ĉinila osobom prikladnom da od nje poĉne — doimala se, zapravo, vraški prikladnim kandidatom za najgoreg dušmanina što ga je ikad imao. Nitko mu nikad nije nanio ni tisućiti dio one boli. Ali bi se stalno vraćao na svoj popis. Na svoju rijeĉ. Dao joj je svoju rijeĉ. Gol, bespomoćan, tek sekundu daleko od smrti, mogao je dati još samo to, ali je to dao iskreno. Ili je bar tako mislio. Nevolja je bila u tome što je stalno pomišljao na to da je ubije. Neko je vrijeme mislio da ţivot i nije bio vrijedan toga. Duge bi sate stajao na rubu ponora, spreman da skoĉi, i proklinjao samoga sebe zbog puzavosti do koje se ponizio. *** Kad se prvi put vratila, nakon više od hektoreva dugog izbivanja, on joj je ispriĉao o ĉemu je razmišljao. Nije se nasmijala. "Slaţem se da rijeĉ nešto vrijedi", odgovorila mu je. "Meni moja vrijedi, i zato je ne dajem olako." "Ali dušmanu bi lagala, zar ne?" "Koliko god moram." On je malo razmislio o tome. "To sam ti već kazala," rekla je ona, "ali to vrijedi i ponoviti. Prisega pod prisilom ne obavezuje. Ja je takvom ne bih ni smatrala. Prisega koja se ne daje slobodno, nije uopće prisega." "To znaĉi da ne oĉekuješ da ću ja svoju odrţati?" "Iskreno govoreći, ne. Ja ne vidim baš nikakva razloga zašto bi." "A zašto si je onda prihvatila?" "Zbog dva razloga. Vjerujem da mogu predvidjeti tvoj potez i, ako ga uĉiniš, ubiti te. I Frulica vjeruje da ćeš odrţati rijeĉ." "I hoće", oglasio se Frulica. *** Conal nije znao zašto je Titanid u to tako siguran. Ponovno su ga ostavili samog, i to uskoro, i tako je dobio još vremena za razmišlja-

KIKA

nje, ali je otkrio da se stalno vraća na iste stare staze. Prisega dana pod prisilom... pa ipak, njegova Rijeĉ. I na kraju, ništa mu drugo nije ni preostalo. Mogao je ili skoĉiti ili odrţati rijeĉ. Krene li od te ruševine dostojanstva, moţda na njoj vremenom uspije izgraditi ĉovjeka kojeg bi Ĉarobnica mogla poštovati. *** Conal i Rocky su ušli u Kvart slobodnih ţenki. Svaka je od sedam ĉuvarica morala pregledati Conalovu propusnicu, no ĉak su se i tada sasvim oĉito libile da ga propuste. Sve otkako je taj kvart osnovan prije dvije godine, nijedan ljudski muţjak nije ušao više od pedeset metara daleko od vrata i poţivio dovoljno dugo da o tome moţe priĉati. No Slobodne su ţenke, već po svojoj naravi, bile društvo koje je priznavalo Ĉarobniĉinu vlast. Cirocco Jones je za njih bila boţica, nadnaravno biće, oţivjeli lik iz legende. Ona je na Slobodne ţenke djelovala otprilike onako kako bi Holmes, koji prov-jerljivo ţivi i diše, djelovao na društvo fanatiĉnih scherlokianaca: dale bi joj sve što bi joj palo na pamet. I ako ona ţeli da tog muškarca propuste u zonu, tako će onda i biti. Iza straţe je tekao stometarski nogostup znan pod imenom Zona smrti. Tu su bili pokretni mostovi, metalom obloţeni bunkeri s uskim prozorima za izbacivanje strelica, kao i kazani sa zapaljivim uljem, i sve je to bilo smišljeno da napadaĉa uspori koliko je potrebno za okupljanje amazonskih snaga. Na njih je ĉekala ţena. Svojih je ĉetrdeset pet godina nosila sa spokojstvom kojemu se mnoge nadaju no tek ga malobrojne uspijevaju steći. Kosa joj je bila duga i sijeda. Po domaćem obiĉaju svih Slo bodnih ţenki, ni ona iznad pasa nije imala ništa. Na mjestu gdje je nekoć stajala desna dojka sad je bila samo glatka, plava brazgotina^to je opisivala krivulju od prsne kosti do sedmoga rebra. "Je li bilo problema?" upitala je ţena. "Zdravo, Trini", rekao je Conal. "Nikakvih problema", umirio ju je Titanid. "Gdje je ona?" "Ovamo." Trini je s mola zakoraĉila na palubu barkaĉe. Pošli su za njom na drugi ĉamac, ne toliko impozantan. Škripavi ih je mostić od dasaka odveo na treći ĉamac.

KIKA

Za Rockyja je to bilo fascinantno putovanje, jer se on uvijek pitao kako izgledaju ljudska gnijezda. Većinom vrlo neĉisto, zakljuĉio je na kraju. I u njima je tako malo privatnosti. Neki su ĉamci bili zaista maleni. Bile su to sićušne šešule s krovovima od jedrenine, dok su drugi bili posve izloţeni elementima. Svi su bili nabijeni ljudskim ţenkama svake ţivotne dobi. Vidio je ţene kako spavaju u leţajevima na kat, udaljenim od improviziranih prolaza koliko je god to bilo moguće. Bilo je tu još ţena koje su podjarivale vatre na kojima se kuhalo i brinule se o djeci. Napokon su stigli na veći ĉamac s ĉvrstom palubom. Bio je negdje pri samoj granici kvarta, uz samu otvorenu površinu Zaljeva metvice. Na palubi je bio razapet velik šator. Trini mu je zadigla krilo i pustila Conala i Rockyja da udu. Na prostoru na kojem bi se moglo ugodno smjestiti šest Titanida, već ih je bilo šest. Kad je stigao i Rocky, bilo ih je sedam. Osim Conala, jedino je tu ljudsko biće bila Cirocco Jones, koja se nalazila u samom dnu šatora, umotana u deke, zavaljena u nešto što je mogao biti i vrlo nizak brijaĉki stolac. Tako joj je glava došla na jedva tridesetak centimetara od palube, gdje je poĉivala u krilu što su ga tvorile prekriţene ţute prednje noge Valihe (Eolski Solo) Madrigal. Titanida je polako preko Ciroccina skalpa povlaĉila ravnu britvu, i tako davala završni glanc Ĉarobniĉinoj glavi, koja je ostala gola od tjemena prema naprijed. Podigla je glavu, zbog ĉega je Valiha progutala upozorenje. Rocky je opazio da joj se glava ziba, da joj se pogled ne moţe dobro izoštriti i da joj se, kad je progovorila, rijeĉi pletu, no to se moglo i oĉekivati. "No dobro", rekla je Cirocco. "Moţemo poĉeti. Reţi, doktore, kad budeš spreman." *** Conal nije poznavao samo dvoje od Titanida. Bili su tu Rocky i Valiha, i naravno, Frulica, kao i Valihin sin Serpent. Valiha i Serpent bili su sliĉni kao identiĉni blizanci, i jedina je razlika bila u prednjim spolnim organima, i unatoĉ tome što je Valiha imala dvadeset a Serpent samo petnaest godina, Conal ih dugo nije znao razlikovati. Kim-nuo je Violi (Hipolidijski Duet) Tokati, kojeg je poznavao tek

KIKA

površno, a onda su ga upoznali s Celestom i Trubljom iz Psalmova akorda, i oni su mu dostojanstveno kimnuli. Gledao je kako se Rocky primiĉe kapetanu da bi mu kleknuo s boka. Serpent mu je predao crnu torbu, i on ju je otvorio pa iz nje izvadio stetoskop. Dok ga je namiještao na uši, Cirocco je dohvatila drugi kraj i stavila ga na golu glavu. Kucnula je po njoj šakom. "Bong... bong... bong..." oglasila se Cirocco šuplje, pa se nasmijala. "Jako smiješno, kapetane", rekao je Rocky. Dodavao je Serpentu sjajne ĉeliĉne skalpele i svrdla, jer je ovaj bio zaduţen za sterilizaciju. Conal se primaknuo i sjeo do Rockyja. Cirocco ga je uhvatila za ruku i snaţno je stisnula. "Tako mi je drago da si uspio doći, Conale", rekla je, i to kao da joj je takoĊer bilo smiješno, jer je ponovno prasnula u smijeh. Conal je shvatio da je drogirana. Jedna je od sestara iz akorda Psalam svukla Cirocco deku sa stopala i sad je u njih zabijala igle, i vrtjela ih s dva prsta. "Auh", rekla je Cirocco, ali bez pravog osjećaja. "Auh. Au." "Boli?" "Ma vraga. Ne osjećam baš ništa." Pa se zahihotala. Conal se preznojavao. Vidio je kako se Rocky prigiba, kako joj svlaĉi pokrivaĉ s prsiju i stavljao joj uho na srce. Poslušao je na nekoliko razliĉitih mjesta, pa oslušnuo glavu. Ponovio je postupak pomoću stetoskopa, no ĉinilo se da u tu spravu baš i nema puno povjerenja. "Nije li ovdje uţasno vruće?" upitao je Conal. "Skini kaputić", odgovorio je Rocky a da ga nije ni pogledao. Conal je to i uĉinio pa shvatio da je pod šatorom, ako ništa drugo, bar malo svjeţije. Ili mu je bar znoj na tijelu postao hladnije ljepljiv. "Reci mi, doktore", rekla je Cirocco, "kad sve to proĊem, hoću li moći svirati klavir?" "Naravno", odgovorio je Rocky. "Pa to je sjajno, jer klavir..." "... prije nisam znala svirati", dovršio je Rocky umjesto nje. "Taj je, kapetane, zaista s bradom." Conal se nije mogao suzdrţati; on ga još nikad nije ĉuo. I zato se nasmijao. "Ma koji ti je vrag?" zaurlala je Cirocco i pokušala ustati. "Ja samo što ne odapnem, a tebi je to smiješno? Ma ja ću te..." Conal nikad nije ĉuo što će mu to ona, jer ju je Rocky umirio. Ljutnja je prošla isto

KIKA

tako brzo kao što je i došla, i Cirocco se ponovno nasmijala. "Hej, doktore, hoću li moći svirati klavir?" Rocky joj je premazivao ĉelo purpurnom otopinom. Tri su Titanida tiho zapjevala. Conal je znao da je to pjesma za umirivanje, ali na njega nije djelovala baš nimalo. Cirocco se pak popriliĉno opustila. Vjerojatno pomaţe ako znadeš rijeĉi. "Ti, Conale, moţeš priĉekati vani", rekao je Rocky ne podiţući pogled. "Ma 0 ĉemu ti to? Ja ostajem tu gdje jesam. Netko mora paziti da sve obaviš kako treba." "Zaista mislim da bi trebao izići", rekao je Rocky i pogledao ga. "Svašta. Ja to mogu podnijeti." "Onda dobro." Rocky je dohvatio skalpel pa hitro, uredno, unatrag zasjekao veliki "C" od Ciroccina tjemena pa sve do malo iznad obrva. Potom je purpurno obojenim prstima povukao resu koţe udesno, i tako pogledu izloţio krvavu lubanju. *** "Vodi ga van", rekao je Rocky. "Već će za koju minutu doći k sebi." Ĉuo je kako Celesta izlazi kasom s Conalovim omlitavljelim tijelom, baš kao što je prije toga ĉuo kako je Conal grunuo u pod, no pritom nije ni za trenutak skrenuo pogled sa svog posla. Znao je da će se Conal onesvijestiti. Posljednjih je deset minuta ta ĉinjenica iz njega upravo vrištala. Svaki bi titanidski iscjelitelj ĉuo te simptome, iako su oni za ljudsko uho bili posve neĉujni. Ako je postojalo podruĉje neosporne superiornosti Titanida, onda je to bilo tiho. I baš je titanidsko uho prvo zaĉulo ĉudne zvukove što su dopirali iz Ciroccine glave. Nisu to bili zvukovi koji bi se dali zabiljeţiti na magnetofonu - moţda to uopće i nisu bili nikakvi zvukovi, bar ne u ljudskom smislu rijeĉi. Taj zvuk su ĉuli titanidski iscjelitelji svi odreda: bio je to šapat zla, to je mrmljala izdaja. Unutra je bilo nešto što tu nije trebalo biti. I nitko nije imao ni pojma što je to. Rocky je prouĉio ljudsku anatomiju. Bilo je govora da bi za tu operaciju trebalo pribaviti lijeĉnika ljudskoga roda, ali je na koncu

KIKA

Cirocco odbacila tu zamisao, jer joj je bilo draţe biti u rukama prijatelja. I tako je on sada bio tu, i spremao se otvoriti lubanju biĉa koje je u njegovu svijetu bilo otprilike na onome mjestu koje je u ljudskoj sekti, zvanoj kršćanstvo, zauzimao Isus Krist. Nadao se da nitko ne sluti kolika ga je jeza bila obuzela. "Što ti se ĉini do sada?" upitala je Cirocco. Glas joj je zazvuĉao mnogo bolje, mnogo opuštenije. U tome je vidio dobar znak. "Nije mi jasno. Vidim veliku crnu brojku osam u bijelom krugu..." Cirocco se zasmijuljila. "Mislila sam da će pisati: 'Klonite se svake nade, vi koji ulazite.'" Na trenutak je zatvorila oĉi i duboko udahnula. "Uĉinilo mi se da sam naĉas nešto osjetila." "Nemoguće", rekao je Rocky. "Kad ti tako veliš. Mogu nešto popiti?" Valiha joj je pruţila slamku, pa je popila gutljaj vode. "Baš kako sam i mislio", rekao je Rocky nakon što je.paţljivo oslušnuo. "Nevolja je na većoj dubini." "Nadam se ne na puno većoj." Rocky je slegnuo ramenima i dohvatio bušilicu. "Ako jest, to onda nadilazi moje snage." Ukopĉao je bušilicu u biljku-akumulator, provjerio da li radi i zaĉuo visoki bruj. Cirocco je napravila grimasu. "I neka mi netko priĉa o rock and rollu", rekla je. Rocky joj je prislonio bušilicu na lubanju, pa je ukljuĉio. "Rock and roll je bio stapanje nekoliko glazbenih elemenata koji su već postojali u ljudskoj kulturi poĉetkom 1950-ih", otpoĉeo je Rocky. "Ritam i blues, jazz, gospel, bilo je tu i utjecaja countryja... sve se to poĉelo spajati pod razliĉitim imenima i u razliĉitim stilovima negdje oko 1954. Većina se pripadnika našeg akorda slaţe da je prvu sintezu ostvario Chuck Berry, pjesmom 'Maybellene'." '"Why cancha be true?'" zapjevala je Cirocco. Rocky je premjestio svrdlo na novo mjesto pa se sumnjiĉavo zagledao u Cirocco. "Ĉini se da si se informirala", rekao je optuţujućim glasom. "Ĉisto me zanimalo zašto se tvoj akord tako zove."

KIKA

"Bila je to ukrasna nota u glazbenoj povijesti", priznao je Rocky. "Neko je vrijeme posjedovao privlaĉnu energiju, ali je njegov potencijal uskoro bio iscrpljen. U to doba to, naravno, nije bila rijetkost; novi bi glazbeni oblik rijetko kada preţivio dvije godine, nekmoli pak desetljeće." "Ali je rock and roll poţivio pet desetljeća, istina?" "Kako se uzme." Dovršio je drugu rupu i prihvatio se treće. "Glazbena vrsta zvana 'rock' odrţala se dugo, ali se odvojila od zeitgeista." "Daj nemoj me bombardirati krupnim rijeĉima. Ja sam samo tupo glupo ljudsko biće." "Oprosti. Kreativna se energija trošila na sve bizantinskiju produkciju, smlavile su je tehniĉke mogućnosti koje nije imala muda eksploatirati ni mudrosti razumjeti. Pretvorilo se to u nešto šuplje sa sjajnom vanjštinom, više zaokupljeno procesom negoli tezom. Zanatsko umijeće nikad mu nije bilo jaĉa strana, i na nj se uskoro i sasvim zaboravilo. Vrijednost se umjetnika poĉela mjeriti decibelima i megabaksama. Zato što mu nije bilo zamjene, još je neko vrijeme nastavio teturati, sve tamo do sredine 90-ih, kad su ga i prestali smatrati ozbiljnom glazbom." "Priliĉno oštre rijeĉi od stvora koji se preziva Rock'n'Roll." Rocky je sad dovršio i petu rupu. Otpoĉeo je sljedeću. "Nisu ni najmanje. Ja naprosto ne ţelim lešinu proglašavati bogom, kao što to rade neki struĉnjaci. Barokna je glazba ţiva dok god ima ljudi koji je sviraju i u njoj uţivaju. U tom je smislu ţiv i rock and roll. Mogućnosti su, meĊutim, baroka iscrpljene još pred stotine godina. Isto je i s rockom." "Kad je umro?" "O tome se još spore. Mnogi vele 1970, kad je McCartney tuţio Beatlese. Drugi to pomiĉu sve do 1976. Nekima je opet, zbog najrazliĉitijih razloga, draţa 1964." "A što je tebi najdraţe?" "Negdje izmeĊu 64. i 70. Bliţe 64." Sad je već bio izbušio niz od osam rupa. I poĉeo ih spajati pilom. Radio je u tišini, i neko vrijeme ni Cirocco nije imala što reći. Ĉuo se samo zvuk pile za kost i, izvana, tiho pljuskanje vode o bok broda. "Ĉitala sam kritike koje visoko hvale Eltona Johna", rekla je Cirocco.

KIKA

Rocky je samo prezrivo frknuo. "A što je s renesansom rocka 80-ih godina?" "Smeće. Hoćeš li sad spomenuti još i disco?" "Ne, neću ga spomenuti." "Odliĉno. Sigurno ne ţeliš da mi se oklizne prst." Cirocco je vrisnula. Rockyjeva se ruka s rotirajućom pilom skoro okliznula. Još nikad u ljudskom glasu nije ĉuo takav bol. Krik je i dalje postajao sve viši i sve glasniji, i Rocky je poţelio umrijeti. Što je uĉinio? Ĉime je to Cirocco nanio toliku bol? Da nije bilo Valihine jake ruke, bila bi si zgulila koţu s lica. Ovako su joj se, meĊutim, svi mišići u tijelu napeli kao ĉeliĉne ţice. Otimala se, i krik je zamro jer joj je ponestalo zraka. I sad je i sama tišina Rock-yjevu uhu postala bolna. Poĉela se gristi za jezik; sad se ubacio Serpent i meĊu zube joj zabio komad drveta, no uĉinila je to samo s jedne strane. Pritisak je bio neuravnoteţen. Rocky je ĉuo kako joj puca ĉeljust. I onda je bilo gotovo. Cirocco je otvorila oĉi, i one su krenule lijevo-desno, kao da traţe nešto što će na nju skoĉiti. Drveni je klin bio skoro pregrizen. "Što je to bilo?" upitala je pletući jezikom. Rocky joj je njeţno opipao ĉeljust, pronašao mjesto loma, pa to odluĉio ostaviti za kasnije. "Mislio sam da ćeš to ti objasniti meni." Pognuo je glavu da mu Serpent moţe otrti znoj s lica. "Bilo je to... nešto kao sve glavobolje svijeta, sve odjednom." Doimala se zbunjeno. "Ali se toga jedva i sjećam. Kao da toga nema, i kao da toga nikad nije ni bilo." "Mislim da bi zbog toga morala biti sretna. Hoćeš da nastavim?" "Kako to misliš? Sad više ne moţemo stati." Rocky je spustio pogled na ruku, koja se prestala tresti. Upitao se zašto je ikad izuĉavao ljudsku anatomiju. Da nije bio tako prokleto radoznao, sad bi se s tim baktao netko drugi. "To je izgledalo kao nekakva opomena", bilo je sve što je znao reći. Iako o tome nikom nije ništa govorio, bilo mu je priliĉno jasno što bi joj mogao naći pod lubanjom. "Otvori je", rekla je Cirocco, i pustila kapke da se ponovno sklope. Rocky je uĉinio kako mu je bilo reĉeno. Dovršio je zadnji rez i podigao sekciju plosnate kosti. Ispod je bila dura mater, baš kao što je rekla Grayeva Anatomija. Ispod membrane je vidio obrise

KIKA

cere-bruma. U sredini, u velikom uzduţnom procijepu izmeĊu dva ĉeona reţnja, leţala je oteklina koja tu nije trebala biti. U obliku kriţa, preokrenuta, kao znak kakvog poganog Ċavla. Znak Demona, pomislio je Rocky. Dok ju je promatrao, oteklina se pomaknula. Zasjekao je oko nje, podigao membranu sa sive mase i spustio pogled na biće iz noćne more. Noćna mu je mora uzvratila pogled, i zaţmirkala. Bila je blijedo bijela, prozraĉna — svuda, osim u glavi. Izgledala je kao sićušna zmija, ali je imala dvije ruke koje su završavale minijaturnim šakama. Tijelo joj se bilo ugnijezdilo u uzduţnom procijepu, a imala je i rep koji se spuštao izmeĊu hemisfera. Rocky je sve to vidio u prvih nekoliko sekundi; a ono na što mu se pogled stalno vraćao bilo je lice tog stvorenja. Imalo je prevelike, pokretne, trogloditske oĉi usaĊene u lice guštera. Ali su se usta micala; imala su usne, i Rocky je vidio ĉak i jezik. "Vraćaj to!" zakriĉao je stvor. I poĉeo se zarivati medu hemisfere Ciroccina mozga. "Pincetu", rekao je Rocky, i netko mu ju je pljesnuo na dlan. Dohvatio je demona za vrat i izvukao ga. Ali mu je rep bio duţi nego što je mislio, i još je bio ĉvrsto usaĊen u procjep. "Svjetlo! Svjetlo! propištala je kreatura. Rocky ju je drţao za vrat; zato ju je stisnuo još jaĉe i ona je zakrkljala. "Zadavit ćeš me!" zacviljelo je stvorenje. Rockyju ne bi bilo ništa draţe nego da mu zakrene gnusnu glavu, ali se plašio mogućih posljedica za Cirocco. Još je jednom zaiskao pincetu, pa njom oprezno razdvojio moţdane polutke. I vidio da je, duboko dolje, rep ĉudovišta usaĊen u corpus collosum. "Majko", rekla je Cirocco ĉudnim glasom. I zaplakala. Što da radim, što da radim? Rocky to nije znao, ali je znao bar jedno: Nije joj mogao zatvoriti glavu prije nego što ukloni to stvoren"Škare", rekao je. Kad ih je dobio, zavukao ih je meĊu moţdane polutke, najdublje što je mogao, sve dok mu se meĊu oštricama nije našao vršak demonova repa. Zastao je. "Ne, ne, ne..." zavrištao je stvor kad je vidio što mu radi. Rocky je škljocnuo škarama.

KIKA

Kreatura je kriknula kao sam vrag, ali se Cirocco nije ni pomakla. Rocky je dugo zadrţavao dah, pa ga ispustio, i onda ponovno pogledao. Vidio je dolje onaj odsjeĉeni komadić repa. Izvijao se i oslobodio spone, narav koje je Rockyju bila nepoznata. Ali se ipak oslobodio, i Rocky ga je već skoro bio dohvatio pincetom, no onda se sjetio svog zarobljenika — koji je bio već skoro poplavio. Predao ga je Serpentu, koji je tu vrištavu nakaradu stavio u teglicu i hermetiĉki je zatvorio. Rocky je izvadio odsjeĉeni komadić repa. "Kapetane, da li me ĉuješ?" upitao je. "Gaby", promrmljala je Cirocco. I otvorila oĉi. "Da. Ĉujem te. Vidjela sam da si ga uhvatio." "Zaista?" "Zaista. Iako ne znam kako. Ali sad ga više nema. Niĉeg više nema. Ja to znam." "Gea zbog ovog neće biti sretna", zapjevala je Valiha. "Uhvatili smo joj špijuna." Podigla je teglicu. Unutra se ono stvorenje izvijalo i cupkalo kraj odrezanoga repa. "Oprosti zbog onog", rekao je Conal i sjeo do Rockyja. Pogledao je Cirocco pomalo nelagodno, ali je vladao sobom. "Sve se ĉini normalno, jel je, Rocky? Jesi li štogod našao?" Valiha je podigla teglicu. Conal je pogledao. "Neka mu netko pomogne", rekao je Rocky. "Zatvaramo." *** Jedanaest revova nakon što je Rocky Ĉarobnici zašio glavu, Kino Pandemonij je poĉeo davati još jednu dvostruku predstavu: Rock Around the Clock s Billom Haleyjem i Cometsima, te Donovanov mozak. Kao i obiĉno, ni sada nitko nije znao zašto je Gea iz svoje goleme zbirke izabrala baš ta dva filma, no mnogi su posjetitelji opazili da baš nije dobro raspoloţena. Jedva da je i gledala u platno. Vrpoljila se i drţala zamišljeno. Toliko se bila uzbudila da je u jednom trenutku sluĉajno stala na dva panaflexa i jednog ĉovjeka, i usmrtila svo troje. Njihova su tijela ţurno pojeli Svećenici.

KIKA

DESETA EPIZODA Nitko nije ni sanjao da bi rat mogao potrajati sedam godina, no baš se tako dogodilo. Baš kao i svaki rat, i ovaj je imao svoje uspone i padove. Jednom zgodom ĉitavih pet mjeseci nije pala nijedna bomba, i neki su se usudili ponadati da je rat gotov. A onda su pogodili Dallas, i vatreni su se dvoboji nastavili. U ĉetiri su navrata golema jata projektila opisala luk od jednog do drugog kraja globusa — bili su to masovni "Nedjeljni nokauti" koji su, po zamisli, trebali taj sukob prekinuti jednom i za svagda. Nijedan u tome nije uspio. Zaraćenici su otpadali tek kad bi dostigli stadij u kojem više nije bilo preţivjelih koji bi mogli upravljati napadom. Ipak, ona tvrda jezgra od dvadesetak nacija ukopala se tako sigurno da je mogla ratovati još dva stoljeća. Punih sedamdeset postotaka oruţja zakazalo je na ovaj ili onaj naĉin. Na gradove je palo na stotine "mućak-bombi" pa izbljuvalo plutonij, i tako obavijestilo stanovnike da iza njih uskoro dolazi još jedna. Pisali su se uvodnici koji su ruţili gramzivost proizvoĊaĉa oruţja koji su koristili rupe u ugovorima s drţavom, u vjeri da nitko nikad neće doznati da su im bombe defektne. Predsjednici kompanija bili su linĉovani; linĉ je postao svjetska manija koja je ljude pokatkad obuzimala samo zato da ne bi morali misliti o ratu. Generalima su ţivima odirali koţu, diplomate vukli po prahu i ĉereĉili, premijere prţili na ulju, no ĉini se da baš nije pomagalo. Oni koji su u svemu tome bili vaţni krili su se u bunkerima pet milja pod zemljom. Bilo je i pokušaja da se uspostavi mir. Konferencije bi obiĉno završavale pretvaranjem grada-domaćina u paru. Batine su dobili i Geneva, i Helsinki, i Djakarta, i Sapporo, i Juneau. Na koncu su u pregovaraĉe, kad bi pokušali ući u grad, poĉeli pucati bez upozorenja. Nakon sedam godina rat se prestao pojavljivati u veĉernjim vijestima. Sva sredstva za prikupljanje javnih informacija bila su uništena. Svi satelitski kanali sluţili su iskljuĉivo prenošenju vojnih poruka, a i tako više nitko nije ni imao televizor za primanje programa. Potrošen je otprilike stoti dio zemaljskog nuklearnog arsenala, a još je jedna dvadesetina bila uništena prije nego što je mogla biti privedena svrsi. Ali je ipak ostalo još podosta. Ali zato nije ostalo i podosta ljudi.

KIKA

Prošle su već tri godine otkako je skupljena zadnja spomena vrijedna ljetina. Malobrojni preţivjeli na površini prekapali su ruševine u potrazi za konzervama, lovili ţivotinje i meĊusobno se proţdirali. Ali je i divljaĉi preostalo malo, divljaĉi kako ţivotinjskog, tako i ljudskog roda. Nakon što je izbio rat, poĉeli su se pojavljivati mesije, i to s prosjeĉnom uĉestalošću od otprilike tri do ĉetiri na sat. Većina je njih tvrdila da moţe prekinuti rat, ali nitko to nije i stvarno uĉinio. Većina je od njih sad već bila mrtva, a uskoro će to biti i Zemlja. *** Sedam su godina izvanzemci hodali kao po jajima. Mjeseĉeve i marsijanske kolonije već su na samom poĉetku rata ţurno proglasile neutralnost, sve u nadi da se, dok se dolje na Zemlji bude rušila ljudska civilizacija, neće naći nikome na putu. Mišljenja o tome mogu li tri lunarne nacije opstati bez pomoći sa Zemlje priliĉno su varirala. Na poĉetku rata na Mjesecu je ţivjelo skoro tri milijuna ljudi. Marsijanci su raĉunali da bi se mogli odrţati dvadeset godina, ali ne više od toga. Mnogobrojnije od tih planetarnih naseobina bile su O'Neilove kolonije. Bilo ih je na stotine, a ţiteljstvo im je variralo izmeĊu pet i sto tisuća. Većinom su se bile smjestile u L4 i L5, toĉkama gravitacijske stabilnosti šezdeset stupnjeva ispred i iza Lune. Popriliĉni su grozdovi postojali i u toĉkama LI i L2, unatoĉ perturbacijama koje su nastojale izbaciti graĊevine iz libracijskih toĉaka; uz pomoć malog raketnog motora ĉak su i najveće kolonije uspijevale saĉuvati stabilnost uz tek minimalni utrošak energije. Kad se rat nastavio vući, ti su motori prikladno posluţili i za nešto drugo. Sve potiho, bez velike galame, neki su se od O'Neilovih cilindara poĉeli preobraţavati u svemirska plovila. One novije kolonije već su imale više no adekvatne pogonske sustave. Drugima je trebalo nešto vremena, i one su krenule najsporijim orbitama, ali je već bila poĉela velika seoba svih onih koji su vjerovali da bi mogli opstati i bez Zemlje. Bilo je mnogo mjesta na koja se moglo otići, ali nijedno od njih nije bilo baš naroĉito. Neki su se pokušali probiti do Merkurove orbite, gdje je postojalo izobilje besplatne energije. No pokazalo se da je to izobilje zapravo preobilje. Nekoliko ih je krenulo da zauzme putanju

KIKA

oko Venere i trojansku poziciju na njenoj putanji. Mnogo ih je više krenulo u susjedstvo Marsa, ili do zemaljskih trojanskih toĉaka. Problem je bio kako se dovoljno udaljiti od Zemlje da vjerojatnost pogotka postane isuviše mala a ti sam nevrijedan gaĊanja, no istodobno ostati dovoljno blizu Suncu da moţeš preţivjeti. Vrlo ih se malo odluĉilo na veliki skok. Oni su svoje domove pretvorili u zvjezdane brodove i krenuli u vanjski prostor. * * * Conal je za sva ta zbivanja ĉuo od izbjeglica što su stizale za sedme ratne godine. U misli mu je došla slika od koje više nije mogao pobjeći: vidio je Zemlju kao zacrnjeli globus, koji je pucao i raspadao se, opasan plamenom. Sićušne gnjidice u hrpama su trĉakarale, pokušavajući pobjeći. "Štakori bjeţe s broda koji tone", rekao je Ĉarobnici. "A što bi to drugo štakori i trebali uĉiniti?" odrezala mu je ona. "Da hrabro odu na dno? Štakori su skoro najpametnije ţivotinje, a i najţilavije. Štakori brodu ne duguju ni crnoga vraga, baš kao ni ti tvoji kepeci od metar i šumsku jagodu." "Ne moraš me odmah klati." "Ĉinit ću to dokle god budeš mislio da je pametno uzdati se u psihopate. Tko u ovom trenutku moţe pobjeći sa Zemlje a to i ne uĉini, zacijelo misli da se najslaĊe spava s pobješnjelim psom. Ti tvoji kepeci su umno zdravi koji bjeţe iz umobolnice. A moţda i iz grobnice." *** Kad bi našao vremena, Conal bi se volio motati oko Portala u neposrednoj blizini Bellinzone, i popravljati rasu. Portal je bio baš ono što mu je govorilo ime: ulazna luka sveg jadnog bijednog taloga što se skupljao na Geinim obalama. Na Geinoj vanjskoj površini nalazio se hvataĉ koji je lovio sva Geina jaja u povratku, i sve rjeĊe ljudske brodove što su tu dolazili potraţiti zaklon. Odavde bi ljude odvodili na Gein ekvivalent Ellis Islanda, duboko dolje u njezinoj utrobi, gdje bi ih obraĊivali. Postupak je prema doseljenicima nekoć bio sloţen i dugotrajan. Sad je bio prost ko napoj: sveti ljudi lijevo, smrtnici desno. Mesije, svećenici, propovjednici, pastori, šamani, gurui, ĉiri-biri majstori, derviši, redovnici, rabini, mule, ajatolasi, vikari, nekromanti, prelati i pape, svi

KIKA

bi oni odlazili ravno Gei u audijenciju. Druge bi krcali u kapsule sa svim što su mogli nositi na leĊima. Uslijedila bi kratka voţnja kroz Gein cirkulacijski sustav, sve do sfinkterskog ventila koji bi ih istisnuo, sve po dvadesetoricu, u malu špilju koju je Cirocco nazvala "šupkom svijeta". S obzirom na to da su sve izbjeglice izlazile na istome mjestu, Portal je privlaĉio izvjesne elemente koji su se nadali da će se okoristiti tuĊom slabošću i neznanjem. Baš poput makroa što pecaju na velegradskom autobusnom kolodvoru, i ovi su stajali na ĉeki, vrebajući na doseljenike koji imaju nešto što bi se dalo prodati uz dobit. Pokatkad bi to bila njihova oskudna materijalna dobra. Pokatkad bi to bilo i nešto mnogo gore od toga. Igra što ju je Conal igrao bila je ĉudna. Igrao ju je već mnogo puta, iako mu je Cirocco govorila da je lud što se u to upušta. On bi to, meĊutim, nastavio ĉiniti sve da je i vjerovao da to ona misli ozbiljno, no znao je da nije tako, a Frulica mu je to i potvrdio. "To je ludost koja vrijedi", rekao mu je Titanid. "To je pravi titanidski postupak." Titanidi su malo marili zbog izgubljene bitke, i nisu se grizli što ne mogu iskorjeniti svo zlo svijeta. Ako bi uoĉili zgodu da uĉine dobro a da sami pritom ne izgube glavu, oni bi ga i uĉinili, a tako je ĉinio i Conal. Što ne znaĉi da je išao glavom kroza zid. Neki su od portalskih djelatnika djelovali u bandama, i mrkim su okom gledali svakoga tko bi im se miješao u posao. Conal bi se drţao u pozadini, nikome na putu, i vrebao na priliku da potiho krene za lovcem koji je svoj plijen odvodio na kakvo mraĉno, skrovito mjesto. Kad bi se ta prilika ukazala, ako bi se uspio uvući za portalskim štakorom i iznenaditi ga, Conal bi ga i ubio. Je li rijeĉ bila o ubojici, lopovu, trgovcu robljem ili šverceru beba — Conalu je bilo sve svejedno. U Bellinzoni nije bilo zatvora, i nikakve sredine izmeĊu onoga koji diše i koji izdiše. Mnogo bi ĉešće morao gledati kako u ljudima najprije ubijaju ţivo govno a poslije ih ostavljaju leţati tako, gole i krvave. Tada bi ţrtvu odveo do kojeg od konjskih doktora koji su u Bellinzoni igrali ulogu bolnica. Današnji je dan slutio na dobro. Osvrnuo se i opazio ĉetiri vigilanta kako mašu toljagama nakostriješenim zarĊalim ĉavlima. Bile su tu i tri slobodne ţenke, naoruţane lukovima i strelicama, što su stajale

KIKA

dobrano odmaknute na povišenom terenu. Bude li imao i mrvu sreće, neće morati ni mrdnuti prstom. Već sama nazoĉnost tih zaštitniĉkih društava otjerala je većinu te gamadi. Što je vrijeme više odmicalo, plijen je na Portalu postajao sve mršaviji. Dolazilo je sve više ljudi bez i krpice na sebi, noseći samo prazan pogled: bili su to pokretni leševi Groblja Zemlja! Mnogi su, kad su ih spasili, bili već na izdisaju, neki od njih su dolazili nakon što su godinama prolazili uţasne patnje. Gea bi im izlijeĉila tijela, ali nitko nije znao ili nije htio poduzeti ništa i s njihovom dušom. Današnje je društvo bilo drukĉije. Ĉitava polovica bila je ne samo odjevena, već je i nosila naprtnjaĉe i kovĉege prenabijene plijenom. Conal je već ĉuo mrmljanje šakala. Zviznuo je luk slobodne ţenke i ĉovjeku se u grivi stvorila strelica; u Bellinzoni se to smatralo pristojnim upozorenjem. Vigilanti su ih poĉeli obarati toljagama, ali su ubrzo bili prisiljeni na uzmak. Conal se izmaknuo. Nije mu se ginulo u guţvi. Kad se već bio spremao otići, opazio je posebno zanimljiv duet. Bila je to niska ţena tridesetih godina s nekakvim bojama na licu i malim zamotuljkom u naruĉju; koraĉala je kraj zapanjujuće lijepe mlade ţene visoke najmanje sto osamdeset tri. Obije su bile odjevene u sjajnu, pojastuĉenu sintetsku svilu: odjeću svemiraca. Visoka je nosila većinu prdjage, ali je ona niska nosila veliki telećak od sintetske svile. Conal je zastenjao. Bilo je to kao da je ugledao španjolski galeon, krcat blagom, kako uplovljava u gusarsko gnijezdo. Nije imao pojma što bi se sad moglo dogoditi. A dogodilo se brzo. Iz mnoštva je izletio sitan lik, udario onu manju šakom u lice i zgrabio zamotak. Conal je najednom shvatio da je u njemu malo dijete. Majka je poletjela za otimaĉem, no on se brzo zabio u ostatak bande, koja bi te dvije ţene skinula do gole koţe dok bi onaj glavni pobjegao s prvom nagradom. Tim ţenama nije mogao baš niĉim pomoći. Napala su ih bar šestorica. Zato je trebao poći za onim koji je ugrabio dijete, jer od svega što se ĉovjeku moglo dogoditi na Gei, prodaja je Ţeljeznim Majstorima bila najgora. Već se bio otisnuo za njim, kad je otpoĉela krika. Okrenuo se protiv volje. Bilo je to kao tornado. Ţene su u objema rukama imale noţeve, a imale su ih i u cipelama, i sad su se divlje vrtjele, urlajući koliko ih je

KIKA

grlo nosilo, pa bole i parale. Jedan je dobio sedam uboda prije nego je našao malo vremena da napokon padne i poĉne crkavati. Drugi je baš pokušao zadrţati grkljan na okupu, kad mu je druga oštrica zašla u crijeva. Ĉetvorica su već bila pala, pa petorica, kad su se ubacili i drugi isukanih noţeva. Zbilja šteta, zaista. Bila je to najsjajnija parada sirove, divlje volje za borbom što ju je vidio u ţivotu, ali nije mogao shvatiti kako bi se dvoje mogli odrţati protiv ĉitave vojske. Sa sobom će u pakao povući i krasnu poĉasnu gardu, ali će svejedno izgubiti glave. Ali je bar morao spasiti dijete starije ratnice. Zastao je zamalo predugo, hipnotiziran pokoljem. Kad se Conal napokon probio kroz mnoštvo i izbio na otvoreno, odbjegli se otmiĉar već pribliţavao glavnom mostu što je vodio do Bellinzone. Kad je s njega sišao, Conal mu se već bio primakao na sto metara. Bjegunac je bio sitan i brz. Zalijetao se u mnoštvo pa iz njega izlijetao, no onda je zeznuo samoga sebe. Znajući da je ĉovjek u trku upadljiv, usporio je i zirnuo preko ramena da vidi je li mu tko za petama. Da je nastavio trĉati još minutu, Conal bi ga moţda izgubio, no da je Conal nastavio trĉati još samo sekundu, ovaj bi ga vjerojatno opazio. Ali to je bio dio Conalove igre, i kad se ovaj osvrnuo, iza sebe od potjere nije ugledao ni traga. Kad se osvrnuo i po drugi put, opet nije vidio ništa, baš kao što nije vidio ni kad je to uĉinio treći put. Niĉega nije bilo ni ĉetvrti put, i ovaj put zbog valjana razloga. Conal je već bio ispred njega. Nije bilo teško zakljuĉiti kamo je on namjerio, jer bilo je dobro poznato gdje se nalazi trgovaĉka ispostava Ţeljeznih Majstora. Nije imalo baš nikakva smisla zadrţavati ljudsko dijete duţe nego što se mora; ljudi su na šverc bebama uglavnom gledali popriliĉno mrgodno. I tako se Conal postavio na uski molo i priĉekao ga. Ĉovjek je došao ţurno, i dalje budno prateći progoni li ga tko iza leda. Conal je slutio da je ĉovjek ĉuo one krikove i da su ga oni pošteno uzdrmali. I tako je uĉinio baš ono što je Conal i oĉekivao: ispruţio je dijete pred sebe i krenuo na Conala s noţem u desnici. Conal ga je zgrabio za zapešće i slomio mu ga; ĉovjek je kriknuo i noţ mu je pao iz ruke. Drugom ga je rukom Conal zaobišao i zabio mu noţ u leda. Ispustio je dijete i Conal ga je uhvatio, a onda izvukao noţ i ĉovjeka polako spustio na drveni molo.

KIKA

Uvjerio se da je s djetetom sve u redu, pa kleknuo kraj otmiĉara. Muškarac. No, dobro, u Bellinzoni je bilo dovoljno imati trinaest ili ĉetrnaest godina pa da budeš muškarac. No Conalu ipak nije bilo lako pri duši. Još je izgledao kao djeĉak. Japanac je, pomislio je Conal. Ali ni to nije bila rijetkost. Stanovništvo je na Gei bilo, grubo govoreći, proporcionalno stanovništvu na Zemlji, što znaĉi da je tu smeĊe i crne i ţute koţe bilo mnogo više od bijele. Djeĉak je trpio jake bolove, i buncao nešto na materinjem jeziku, i ĉinilo se da bi moglo potrajati. Conal je digao noţ i zadigao obrve u upitnoj gesti za koju se nadao da je univerzalni znak pitanja. Djeĉak je ţestoko zakimao glavom. Conalova mu je oštrica kliznula izmeĊu rebara i pronašla srce, i djeĉak je u trenutku bio mrtav. Obrisao je oštricu i vratio noţ u korice. "Veliki junak", promrmljao je. Svijet je zaista usran kad ne moţeš zatući taj ljudski karcinom što ubija malu djecu i pritom osjetiti zadovoljstvo. Kao i obiĉno, Ciroccina je bila zadnja. U ovom ţivotu baš nema vraški mnogo stvari koje moţeš uĉiniti, a da poslije, na ovaj ili onaj naĉin, ne osjetiš muĉninu. *** Sad se postavilo pitanje što s djetetom. Na um mu je palo nekoliko stvari. Postojali su vjerski redovi i još neke organizacije koje su preuzimale siroĉad. Medu njima najjaĉe su bile slobodne ţenke — a one bi, po njegovu sudu, djetetu vjerojatno priskrbile i najbolju njegu. Dijete je bilo umotano u nekakvu svemirsku naprtnjaĉu; nije mu bilo baš odmah jasno kako se razvezuje. Ali je na koncu ipak nekako uspio. Pogledao je na bezobrazno mjesto i zavrtio glavom. No dobro, to znaĉi da slobodne ţenke neće htjeti maloga. Tko je drugi na ljestvici kvalitete? Kroz glavu mu je prošla smiješna misao. To je, naravno, nemoguće, no što ako..? I tako je krenuo natrag prema Portalu. *** Još su bile ondje, i još ţive. Pa ipak, ukoliko se uskoro nešto ne dogodi, neće to više biti dugo. Skupilo se tu mnoštvo od stotinjak najljućih i najopakijih tipova što ih je Bellinzona mogla ponuditi; stajali su u polukrugu pedesetak metara

KIKA

od kamenoga zida do kojeg su stjerali one dvije ţene. Prostor izmeĊu njih bio je posijan leševima. Conal ih je, prije nego što je prestao brojati, nabrojao dva tuceta. Bilo ih je i mnogo više. Zastao je negdje u dnu gomile i pokušao shvatiti što se dogodilo. Odgonetka je leţala u leševima. Većina onih bliţih dvjema ţenama poginuli su od uboda noţem. Oni dalji imali su rane kakve su se danas rijetko viĊale na Gei: bile su to okrugle rane veliĉine novĉića. Njegova je slutnja dobila i potvrdu kad je jedan od ljudi iz mnoštva bacio koplje, a jedna mu od ţena opalila u trbuh. Conal je pognuo glavu. Mnoštvo je ustuknulo, no onda se neumoljivo ponovno poĉelo primicati. Napast je naprosto bila prevelika. Bila je to pat pozicija. Nitko u mnoštvu nije znao koliko je ţenama još preostalo streljiva. Da su nagrnuli zajedno, gomila bi ih smlavila, ali medu šakalima nije bilo organizacije. Conal je malo promislio o tome i shvatio ironiju situacije. Oĉito je da su one dvije imale samo ograniĉen broj metaka, jer da nije bilo tako, naprosto bi pokosile svakoga tko im se našao na puškometu. Nitko u gomili nije ţelio pokupiti metak samo zato da bi nekom drugom omogućio da se doĉepa blaga. I tako će krajnji ishod, za nekoliko minuta ili nekoliko sati, biti da će dvije ţene potrošiti metke, u kom će ih sluĉaju moći ponovno napasti — ali to tada više neće biti vrijedno truda. Conal je još jednom promotrio onu višu. Sedamnaest, pomislio je. Moţda osamnaest. Duga plava kosa, divlje plave oĉi. Bila je lijepa, što mu nikad nije promicalo. Ali bilo je tu i još nešto, nešto što joj je bilo zajedniĉko s onom starijom ţenom — njezinom majkom? Bio je to pogled koji je govorio da će umrijeti na nogama, boreći će, da se neće dati uhvatiti ţiva. On je to poštovao. On je nauĉio što to znaĉi kad te uhvate ţivog, i to se ni njemu više nikad neće dogoditi. Poletjelo je još jedno koplje, i onda je ona visoka prasnula još jedan metak. Taj je prošao kroz ĉovjeka koji je bacio koplje i zario se u srce ĉovjeku koji je stajao iza njega. Krasan pištolj, pomislio je Conal. Ali gdje su slobodne ţenke? upitao se — i onda ih ugledao. I njih su bili satjerali do zida, no jedna je već bila mrtva, a druga teško ranjena. Treća je ĉuĉala kraj svojih sestara, sa pripravnom strelicom, oĉito jako uplašena. Dvije su druţine bile dvadesetak metara jedna od druge, i pridošlice nisu pokazivale nikakva znaka da bi se htjele pridruţiti ţeni

KIKA

s lukom i strelicom. Ali tko su, dodavola, uopće te ţene? Oĉito nisu vjerovale baš nikome. Nikad nije vidio nikog toli nepovjerljivog osim... osim, naravno, Cirocco Jones. Neće ih baš biti jednostavno spasiti. Sve do tog trenutka nije shvatio da će ih on spasiti. Spiskao je nekoliko minuta na pokušaj da samoga sebe odgovori od toga. Kad bi na to pogledao razumno, to mu se uĉinilo kao nešto najvratolomnije što je pokušao sve od dana kad se ugegao u bar i rekao najopasnijoj ţeni na svijetu da je kani ubiti. Spustio je pogled na lice dojenĉeta. "Ma ĉemu se to smješkate, gospodine mladi?" upitao ga je. A onda se okrenuo i ţurno se vratio preko mosta. *** "Stotinu, veliš?" Titanid koji se zvao Serpent sumnjiĉavo je zadigao obrve. "DoĊavola, Serpent, znaš da ne znam brojati do dvadeset i jedan ukoliko ne otvorim šlic. Ima ih oko stotinu, moţda stotinu dvadeset." "Opisi mi ponovno onu manju." "Crteţ na licu. Zaista strašna maska. Ona druga..." "To su tetovaţe", rekao je Serpent. "Hoćeš reći da se to ne da skinuti? Kako znaš?" "A na ĉelu joj je nacrtano treće oko, zar ne?" "Da... da, mislim da da. Kosa joj puno leti na sve strane. Imaju pune ruke posla dok pokušavaju odjednom gledati na šest strana... Kako si pogodio?" "Zato što je poznam." "Znaĉi da ideš?" "Da, mislim da idem." Osvrnuo se po velikom skladištu što je Titanidima sluţilo kao trgovaĉka postaja, pa oĉima dozvao još dva Titanida. "Zapravo mislim da ćemo napraviti trojku." *** Kad su zagrmjeli preko drvenoga mosta, zazvuĉali su kao Apokalipsa manje jedan. Conal, koji se zalijepio Serpentu za leda, poţelio je trublju. Tako mi Boga, to plave bluze dolaze na konjima i donose spas. Na zijanje u taj prizor ljudi na dnu gomile potrošili su samo jedan trenutak, pa se raštrkali kao hijene od lešine. Razbjeţali su se kud koji mili moji. Mnogi svi poskakali u smradnu vodu jezera.

KIKA

Mnogo ih, meĊutim, nije imalo vremena pobjeći. Titanidi su zagazili, goloruki, i poĉeli im lomiti vratove. Conala je brinulo da bi ţene mogle pripvicati u te prikaze, ali se sumnjiĉavost njihove naravi oĉito nije protezala i na Titanide. One su to samo gledale, napeto vrebajući zgodvi da se probiju i pobjegnu od zida. A onda je Serpent podigao Conala i bacio ga preko glava ljudi što su stajali u krugu. Doĉekao se na noge i jedva uspio i ostati na njima. Zateturao je naprijed i pred sebe pruţio djetešce kako ne bi došle u napast da u nj opale. Bio je otišao pred skoro ĉitav rev, i mnoštvo je U meĊuvremen pokušalo kamenovati ţene. Spotakao se na veliki, slobodni kamen, pao, i zapuzao oko improvizirane barikade od prtljage iza koje su ĉuĉale. Podigao je pogled na lice plave amazonke. Devetnaest, zakljuĉio je. Na lijevoj joj je strani lica bila crta sasušene krvi. Osjetio je nalet bijesa; poţelio je ubiti protuhu koja je to uĉinila. Imao je, meĊutim, i hitnijeg posla, što se prije svega odnosilo na pištolj koji mu je pritiskala na sljepooĉicu. Pruţio joj je djetešce i stavio na lice svoj najneodoljiviji smiješak. "Bok, ja sam Conal, i mislim da je to vaše." Još jedan od Ciroccinih omiljenih aforizama: Nikad ne oĉekuj zahvalnost. Njena se gornja usna prezrivo izvila, a onda je zabacila glavu prema starijoj ţeni. "Ne moje. Njeno." PUTOPIS Nekako u isto doba kad je Conal jurišao pokušavajući spasiti dvije dame u Bellinzoni, Cirocco Jonesovoj je u Febi došao anĊeo. Stajala je na rubu trokilometarske litice koja je oznaĉavala granicu sjeverne visoravni i gledala kako joj se anĊeo primiĉe s juga. Iza njega je bila tamna planina. Imala je ĉetiri jasno izdvojena vrhunca, svaki druge visine. Nju je podsjećala na razbijenu bocu, zabijenu dnom u tlo, na koju je sa svih strana nabacana zemlja. Drugi su u tome vidjeli ruševine zvonika. Cirocco je priznavala da je ta usporedba sasvim na mjestu: oko toga su ĉak kruţili šišmiši. Ili bar nešto njima sliĉno. Vrhunac je bio dvadeset kilometara daleko. Da bi

KIKA

ih se vidjelo s tolike udaljenosti, šišmiši su morali biti veliki kao mlazni linijaši. Cirocco je dobro poznavala to mjesto. Prije mnogo godina tu je poţivjela neko vrijeme. Ali to baš nije bilo nešto ĉega se voljela sjećati. AnĊeo je preletio preko nje, napravio krug na priliĉno neravnomjernoj visini, pa zalebdio u mjestu, mašući blistavim krilima. Nije mu se htjelo stati nogom na Febu. Cirocco je znala da je lebdenje za anĊela prava muka, i zato nije trošila rijeĉi. "Kong?" povikala je. "Mrtav. Dvije, tri stotine reva." "Gea?" "Otišla." Na trenutak se zamislila, pa mu zahvalila zamahom ruke. Cirocco ga je pratila pogledom dok se nije izgubio u daljini, pa sjela na rub litice. Skinula je ĉizme - krasan smeĊi par, što je sezao do koljena, titanidske proizvodnje, mek i nepromoĉiv -pa ih smotala u mali, plosnati zamotak i gurnula u naprtnjaĉu. Potom ju je uprtila, provjerila kako joj stoji ramenje i je li joj za pojasom ono malo sitnica, pa se okrenula i poĉela spust niz liticu. *** Skakaĉ iz Acapulca prestigao bi je u silaţenju liticom, ali osim njega, ništa drugo ljudsko. Golim rukama i nogama, zaboravivši posve na konop smotan u naprtnjaĉi, spuštala se tom teškom, skoro okomitom strminom brţe no što bi većina ljudi silazila ljestvama. Radila je to bez mnogo razmišljanja. Njene ruke i noge znale su što im je ĉiniti. O tome bi razmišljala s vremena na vrijeme, kad bi je drugi ljudi podsjetili da nešto od onoga što ona ĉini zasluţuje divljenje. Ona je znala da više nije samo ĉovjek. A znala je i da je još daleko od toga da bude nadĉovjek. Sve je to bilo ĉisto pitanje perspektive. Nešto se od toga stjecalo i uĉenjem iz svakog dogaĊaja u ţivotu, i Cirocco je u tome bila vrlo uspješna. Od većine njezinih pogrešaka dijelila su je već desetljeća. A nešto je od toga potjecalo i od poznavanja vlastitih ograniĉenja, koliko god da ona bila mala. Promatraĉ koji bi promatrao njeno napredovanje niz liticu pomislio bi da joj se strašno ţuri, i da se

KIKA

upušta u sulude vratolomije. A zapravo bi to znala napraviti i mnogo brţe. Cirocco je izgledala kao da joj je negdje izmeĊu trideset pet i ĉetrdeset godina, no sve je ovisilo o tome što bi ĉovjek pogledao. Koţa na šakama i vratu, kao i na licu, izgledala je tek malo starija od trideset godina; njene ţilave ruke i noge maratonca izgledale su starije, dok su joj oĉi bile još starije i od toga. Tu je Cirocco Jones zaista bilo teško procijeniti. Doimala se veoma jakom, no izgled ĉesto vara. Jer je bila još mnogo jaĉa nego što je izgledala. Kad je stigla do blagih breţuljaka na dnu litica visoravni, obula je ĉizme i potrĉala, ne zato što je bila u velikoj ţurbi, nego zato što nije imala drugog posla i zato što joj je to bio prirodni korak. *** Za malo više od jednoga reva prevalila je dvadeset kilometara. Obavila bi to i brţe da nije morala preplivati tri rijeke. Nije joj trebalo dugo da se uspne Kongovim brdom. Sve do nazubljenog višestrukog vrhunca bila je ravnomjerna uzbrdica, a ni dalje se nije morala verati. Jer je do Kingova brloga vodila široka cesta. Posljednju je dionicu puta prevalila polako. Nije to bilo zato što nije vjerovala anĊelu. Ako je on rekao da je Kong mrtav, onda je mrtav. Ali joj je smrad koji se širio budio neugodne uspomene. Stijena se izvila iznad nje i uskoro je već koraĉala kroz mrak. Dvaput je morala obilaziti dvadesetmetarske rombove što su leţali posred puta. Bili su to "šišmiši" što ih je vidjela izdaleka. A zapravo su to bili kriţanci izmeĊu reptila i vrtnoga golaća, a masa im je bila deset ,do dvanaest tona. Kad bi svoja pterodaktilska krila skupili uz tijelo, moglo bi se pomisliti da su to srušeni cirkuski šatori. Sasvim se sigurno nisu doimali ţivima, ali su bili. Pokatkad bi se znali hibernirati na ĉitavih deset kiloreva. Kad bi ţeljeli poletjeti, uspeli bi se svojim golaćkim noţicama na vrh kojeg od Kongovim šiljaka, pa bi se otpustili i onda tako znali planirati danima. Koliko je njoj bilo poznato, bili su bezopasni. Nikad nije shvatila ĉime se hrane i zašto lete. Slutila je da su bili stvoreni samo zato da bi u tom ambijentu stvorili pravu atmosferu. S obzirom da je rijeĉ bila o Gei, to uopće nije bila nerazumna pretpostavka. Stigla je do ruba prolaza i oprezno virnula preko ruba.

KIKA

Pod špilje bio je stotinu metara ispod nje. Bila je to sasvim pristojna kopija prostora kroz koji je tridesetih godina u film ukoraĉao stopu visoki gumeni model gorile. Bilo je tu i plitko jezero i mnoge stjenovite formacije nalik na stalaktite i stalagmite i sve su bile mnogo veće od onih što su se za tri milijuna Geinih godina mogle stvoriti geološkim procesima. Poput mnogih mjesta na Gei, i ovo su bile paţljivo napravljene kulise. Ali ujedno i dobrano uništene. Mnoge su stjenovite formacije bile odlomljene. Jezero je bilo toliko izbućkano da se pretvorilo u glib, a muljevita je obala bila, kao boginjama, posuta tri metra dubokim stopama. Voda je bila obojena u ruţiĉastu nijansu. A u središtu slabašnih, kosih zraka svjetla što je pronašlo put kroz svod pećine, leţala je zvijezda predstave: silni Kong, osmo ĉudo svijeta. Cirocco ga se sjećala i boljeg. Leţao je na leĊima, okruţen liliputanskim rojem Ţeljeznih Majstora koji su ga marljivo rastavljali na dijelove. Obavljali su taj posao sa svojom uobiĉajenom temeljitošću, brzinom i djelotvornošću. Kroz juţni ulaz u brdo bila je provedena ţeljezniĉka pruga. Cirocco je znala da je ona vjerojatno povezana s uspinjaĉom što vodi niz padinu, gdje se vjerojatno spaja s novim odvojkom njihove pruge Crnom šumom, koja se opet spaja s glavnom linijom Feba-Arges. Vlak je, s upaljenim motorom, ĉekao na kraju pruge, a kromirana je parnjaĉa tipa 2-10-4 predvodila je dvadeset samo-istovarnih vagona što su se u normalnim prilikama upotrebljavali za dopremanje ţeljezne rude iz Crne šume, a sad su bili puni Kongovih komada. Ţeljezni su Majstori bili vješti ţeljezniĉari.Kao što su bili vješti i u mnogo ĉemu drugom. Konga su sveli na glavu, torzo i dio ruke. Njegove masivne kosti pilili su buĉnim parnim pilama. Bilo je to jezivo, pa ipak fascinantno. Cirocco je oĉekivala da će nakon tristo reva — skoro dva tjedna — Kong zaudarati do samoga neba. Nije se moglo reći da tu ne smrdi — jer je smrdjelo i u dobra stara vremena, zato što Kongu nikad nije ni palo na um da lopatom izbaci sve one tone balege što se tu skupljala kilorevima, baš kao što mu nije palo na um ĉak ni da povremeno izaĊe i malo se osvjeţi. No ĉinilo se da on ne trune.

KIKA

Što ju je ozlovoljilo. No dobro, nema tog zakona po kojem bi morao trunuti, ali bi ta svinja zaista trebala istrunuti. Pa ipak, tu je bio, rasjeĉen sve do svog zapanjujuće kompliciranog prsnoga koša, svjeţ kao u dan kad su ga zatukli. Ţeljezni Majstori odsijecali su mu komade tijela velikim noţevima za tranširanje nataknutim na duge motke, odvajali mu gromade ruţiĉastoga mesa, podizali ih kukama pogonjenim malim lokomobilima i priĉvršćenim na visoke jarbole kakve drvosjeĉe podiţu duboko u šumi. Još jedan hektorev i neće ga biti. Za Cirocco to nije bio nikakav gubitak. Sumnjala je da bi je ikad išta moglo natjerati da osjeti ţaljenje za tom velikom, idiotskom zvijeri. Ako bi netko za njim zaplakao, rado bi to tuţno srce pozvala da provede godinu dana u njegovim kazamatima, i da gleda kako ţivim Titanidima odgriza glave. Njegova je golema glava bila okrenuta prema Cirocco. Kod Konga to je bilo ĉudno: uopće nije izgledao kao gorila. Bila je to glava ĉimpanze, skupa s blentavo napućenim usnama i klempavim ušima. Krzno mu je, zbog nagomilane neĉisti, bilo orangutanski smeĊe i mutnoga sjaja. U tom prizoru stvarno ju je zanimalo tek dvoje, osim, dakako, radosne vijesti da se upokojio. Tko ga je ubio? I zašto su mu Ţeljezni Majstori tu jedinu preostalu ruku ĉeliĉnim ĉelima vezali za tlo? Miit, miit, miit, miiiiiiiit! Cirocco se na ovaj zvuk polako okrenula i deset metara pred sobom opazila malog bolexa, postavljenog u kamenu nišu. Izbuljilo je oĉi na nju i stišalo se. Aha! pomislila je. "Dod' 'vamo, stvore", zamilopojala mu je i zapuzala prema njemu. "No daj, mali, neću ti ništa." Izvela je sva zviţdanja i coktanja jezikom prikladna za vabljenje šteneta, no bolex je zaciĉio i uvukao se u nišu, koja je bila dublja nego što je Cirocco mislila. Pokušala ga je dosegnuti, no on se na to samo povukao još dublje. Ona se povukla, na trenutak zbunjena. A da zamoli Ţeljezne Majstore da joj pomognu? Oni bi tog malog guzana brzo ispirili van. No onda joj je na um pala bolja ideja. Vratila se na svoj izdanak stijene pa zapjevala i zaplesala. Cirocco je izvrsno znala pjevati, no Isadora Duncan ne bi se morala bojati konkurencije. Pa ipak se potrudila, i pritom proizvela dovoljno

KIKA

buke da nekoliko Ţeljeznih Majstora na trenutak digne pogled s posla — i potom ga smjesta i vrati i, nema sumnje, u svom hladnom, staniolnom mozgu zabiljeţivši još jedan sluĉaj nerazjašnjivog ljudskog ponašanja. Uskoro je bolex provirio nos. Cirocco je zaplesala još brţe. Staklasto mu je oko zablistale Vidjela je kako mu se ispruţilo da napravi zoom-snimak, pa se uskoro i smandrljao s okom nepomiĉnim kao stijena. Nijedan bolex nije nikad mogao odoljeti akciji. Kad joj se dovoljno pribliţio, Cirocco ga je zgrabila. Bolex je zaciĉao, ali mu nije bilo spasa. Nastavio je snimati. Cirocco je znala da je, ako je ovamo došao s Pandemonij festivalom, već odavno morao ostati bez filma. I, naravno, pomoćnik producenta, koji mu je bio prikaĉen na leda, već je bio mrtav. Cirocco ga je sljuštila — drţali su se kao pijavice, dugo nakon što bi se pretvorili tek u puste kutije za film — i pustila bolex da ide svojim putem. Dok se odmicao, nastavljao je snimati, oĉito u ekstazi zbog snimaka što ih je pravio, sve dok tako nije pao preko ruba izboĉine i razbio se dolje na stijenju. Cirocco je izvukla noţ i rasporila producenta. Iznutra je bio posve suh, i u sebi je nosio tisuću šesto stopa super-osmice namotane na kolut loman kao školjka. Izvukla je nekoliko stopa filma, razvukla ga prema svjetlu i priškiljila. Nije se, naravno, vidjelo baš puno detalja, ali je bilo priliĉno jasno da se na njemu rvu nekakve dvije prilike. Jedna je bila smeĊa, druga bijela. Bijela je bila gola, i ţenska. Bilo je malo dvojbe tko bi to mogao biti. To je zacijelo bilo vrlo spektakularno, ali je nije nimalo iznenadilo. Gei su budţetska ograniĉenja bila jedva i poznata. Cirocco je mogla zamisliti scenu: Kong, gospodar svega dokle mu je sezao pogled, stoji tup od prepasti dok taj skaredni cirkus podiţe svoj tabor, i pritom tu petnaestmetarsku ţenu vjerojatno gleda opreznim okom. Kong je bio programiran da ubija Titanide i sve ljudske muţjake, te zasuţnjuje njihove ţenke. Ali Gea miriši nekako krivo. A niti jedan od ostalih ludih stvorova što su ovamo došli s Pandemonijem, ne izgleda ni kao hrana ni kao zarobljenik. A bez toga, Kong je kućno maĉe. Lijen je, a i glup. Gein je najveći problem vjerojatno bio kako ga natjerati da se bori. Cirocco ga je skoro poţalila.

KIKA

"Gea nam je ustupila leš." Okrenula se i našla pred Ţeljeznim Majstorom koji joj se pridruţio na kamenom izdanku. "Odliĉno", odgovorila je. "Vaš je i Boţji." "Rekla je da se slobodno posluţiš svojim postotkom, ako sluĉajno naiĊeš." Paţljivo je promotrila Majstora. Po tome koliko je po tijelu imao sjajne fluorescentne boje, shvatila je da pred sobom ima mandarina, i da u hijerarhiji košnice zauzima visoko mjesto. Vidjela je svoj odraz u njegovoj ljušturi. Bila je kromirana. Krom je na Gei bio rijedak. Ţeljezni Majstori lomili su leda u nastojanju da postruţu sve što se moglo naći u dubokim oknima Crnih šuma u Febi. Neko je vrijeme tu cvjetala trgovina antiknim automobilskim odbojnicima, ali je rat sve prekinuo. Cirocco se prema Majstorima odnosila krajnje ambivalentno. Bilo je nemoguće voljeti stvorove koji su svoju mladunĉad inkubirali u ljudskoj dojenĉadi. Ali, s druge strane, nije ih ni mrzila kao većina ljudi. Moţda su oni i bili "ĉudovišta", no samo ako dopustimo da su to i ljudi kad jedu teletinu ili odreske od laneta. Oni za ljudsku djecu nisu bili ništa opasniji od njihovih roditelja ili susjeda. KraĊa se dojenĉadi u Bellinzoni već pretvorila u kućnu radinost. Ţeljezni Majstori nisu nikad ništa krali; za sve bi uvijek pošteno i platili, a plaćali su masno, i kupili bi tek poneko dijete. U usporedbi sa svakim vojskovoĊom, od Cezara do onih koji su u tom trenutku sreĊivali zemlju, Ţeljezni su Majstori bili ĉisti sveci. Pa ipak, bili su jezivi, najneljudskija od svih Geinih razumnih vrsta. Najbolje što se o njima moglo reći bilo je da su posve pouzdani. "A na temelju ĉega bi meni pripadao nekakav postotak?" upitala je Cirocco mandarina. "Nikada ne pitaj Geu za njene razloge." "Pokatkad bi to ipak trebao pokušati." Ali od toga nikakve vajde; nikad joj neće uspjeti medu Majstorima podići pobunu. A ovaj ju je i dalje ravnodušno gledao — ako se tako nešto uopće moţe reći za nekoga bez ikakvih vidljivih oĉiju. Podsjećao ju je na sliku iz jedne stare knjige, na nešto iz djetinjstva. Sova, iz Winnie-the-Pooha. Stvor je bio visok i nekako ploĉast, s malim šiljcima na vrhu, koji su

KIKA

vjerojatno bili uši. Metalno tijelo pri dnu se širilo u suknju, iza koje su se ĉudne noge jedva i nazirale. To stvorenje je imalo ĉitavo mnoštvo ruku — Cirocco nije nikad doznala koliko — i sve su ulazile u utore, poput oštrica dţepnoga noţa. "Svojim postotkom rado ću platiti voţnju do Ofiona." "Dogovoreno." To se ĉudo okrenulo i zagegalo korakom pingvina. "Što ćete s njim?" Ţeljezni je Majstor stao, pa se ponovno okrenuo. "Smislit ćemo već nešto." Što je, shvatila je Cirocco, bila njegova formulacija fraze "nisu tvoja posla". Za ĉitavo stoljeće bavljenja Majstorima, majstorima trgovcima, o njima je zapravo doznala jako malo. Nije znala ĉak ni to postoji li igdje u njihovim metalnim tijelima išta i nalik ţivoj materiji. Neko se vrijeme zabavljala mišlju da su oni koje je viĊala svi odreda roboti, a da pravi Majstori nisu nikad ni otišli sa svog paţljivo ĉuvanog otoka na Febinu moru. Znala je što se zbiva ako Majstor izgubi ruku: ne naraste mu druga, nego on napravi novu i prišarafi je na mjesto stare. "Zašto ste ga vezali?" Uslijedila je stanka. Mandarin se polako okrenuo i pogledao u Konga, pa zatim ponovno u Cirocco. Je li ga to zabavljalo? Nije joj bilo jasno zašto, no to je tako jasno osjećala. "Još je priliĉno ţivahan." Cirocco je pogledala, i osjetila kako joj se na ĉitavoj šiji jeţi koţa. Kong je otvorio oĉi. Gledao je u nju, a veliko mu se ĉelo nabralo. Njegova jedina preostala ruka, koja je završavala u laktu, sad se podigla i napela kablove. Zakolutao je oĉima i oĉito pokušao okrenuti glavu, ali je bio preslab. Ponovno je na nju vratio pogled, i zaboravio na problem prikovane ruke. Usne su mu se izvile u slabašan smiješak ĉimpanze, koji se doimao skoro ĉeznutljivo. *** Kasnije, dok je sjedila na leĊima vlaka i gledala kako se u daljini smanjuje Kongovo brdo, Cirocco su poĉela muĉiti pitanja. Kad će on umrijeti? Gledala je kako mu vade nešto što je zacijelo bilo srce, i ono nije kucalo. Refleksi? Kao što se trzaju odsjeĉeni ţablji kraci? U to je sumnjala. U tim je oĉima bila svijest.

KIKA

Gea ga je stvorila trajnim. Nije ga projektirala da ostari, da se reproducira... ili umre. I zato, kad mu ekipe napokon iscjeckaju mozak, onda se moţda smiri. A moţda i ne. Sad je prema njemu zaista osjetila samilost. *** Cirocco je do glavne istoĉno-zapadne pruge stigla malo sjevernije cd Febina mora. Uskoĉila je na istoĉni teretnjak, vjerujući da bi je on mogao odbaciti na istok skoro sve do rijeke Arg, ali je otkrila da su prugu, od njezina posljednjeg posjeta Febi, prije ne više od šest kilo-reva, marljivi Ţeljezni Majstori produţili za više od pedeset kilometara. I još su radili na njezinu ĉelu. Shvatila je da će se uskoro naći u Tetidi. Pitala je kako će Majstori riješiti problem pijeska. Pijesak će, naravno, i za nju biti problem, ali je znala kako će s njim izaći na kraj. Ostavila je za sobom i Majstore i sve njihove radove, pa potrĉala prema sjeveroistoĉnom kutu Febe. Pred njom se, na uzlaznoj krivulji Gee, uzdizala Tetida — ţuta, sumorna, nemilosrdna. *** Trĉala je stalno, osim kad bi ispaša bila dobra. Cirocco je na Gei poznavala deset tisuća jestivih biljaka, preko tisuću ţivotinja, pa ĉak i neka mjesta na kojima se dalo jesti i samo tlo. Postojao je i sliĉan broj otrovnih biljaka, od kojih su neke bile vrlo sliĉne onim bezopasnim. Feba nije bila prijateljski teritorij — ako je tako nešto još uopće postojalo. Kad je poĉela osjećati umor, razmislila je malo o tome kako bi se, prije nego što prijeĊe Tetidu, mogla malo umoriti. Bila je budna već oko devedeset revova, a dobar je dio tog vremena provela u trku. U zoni sumraka izmeĊu Febe i Tetide pronašla je duboko jezerce. Zemljište je tu bilo brdovito i kamenito, puno izvora i modrih jezera. Voda u njima nije bila hladna. Malo je prolunjala okolo i pronašla leţište plave gline. Sjela je i skinula cipele, pa košulju, koju je nabila u jednu cipelu, pa onda i hlaĉe, koje je stavila u drugu. Iz naprtnjaĉe je izvadila tanku uzicu, pa potom u telećak stavila cipele i hermetiĉki ih zatvorila, zajedno s deset kila kamenja. Klekla je u glinu pa poĉela time izvijati i drobiti široko lišće. Kad je lišće prokrvarilo gustim sokom, umijesila ga je u glinu.

KIKA

Uskoro je glina postala podatna. Zavaljala se u njoj, utrljala je u svaki palac svog tijela i u kosu. Kad je ustala, bila je modri demon s bijelim oĉima. Sloj je gline bio debeo tri milimetra, ali kad bi se kretala, ne bi se ni ljuštio ni pucao. Umoĉila je konopac u jezerce. On je poĉeo bubriti. Jedan je kraj privezala za grm na rubu vode. Potom je stupila u vodu i uronila, odmotavajući za sobom konopac - konopac koji se sad pretvorio u debelu dihalicu. Na dva hvata više nije bilo slabašnoga svjetla zone sumraka. Napipala je put do glibovita kamenog izdanka, legla na leda a na trbuh stavila oteţalu naprtnjaĉu. Drugi je kraj cijevi stavila u usta i usporila disanje. Nakon minute autohipnoze već je spavala dubokim snom. *** Tri sata bilo je najviše koliko je mogla spavati. Otvorila je oĉi u hladni mrak. Nešto je kraj nje promigoljilo; dohvatila je to i izvila se, pa se odgurnula prema površini. Tren prije no što će na nju i dospjeti, zastala je i promotrila ne vreba li na nju iznad vode kakva opasnost, i onda oprezno izloţila lice zraku. Ništa. Umirena, ispentrala se i pogledala svoju lovinu. Jegulja kamenjarka s visoravni, odlutala daleko na jug izvan svog uobiĉajenog podruĉja. Pomislila je na vatru, odbacila tu misao, pa hitnula stvora natrag u jezerce. Jegulje s visoravni dale su se krasno kuhati, ali su sirove bile gorke i ţilave. Modro je blato zgulila sa sebe kao gumu. Ono je bilo prekrasan izolator. Za svog je dugog ţivota nauĉila mnogo toga. Jedno je bilo i to da ĉovjek treba nastojati da mu, kad god je to moguće, bude udobno. A to je znaĉilo i imati suhu obuću, pa makar i spavao ispod vode. Zadovoljno je otvorila naprtnjaĉu i izvadila cipele. Bila je to prekrasna naprtnjaĉa, a i cipele su bile prekrasne. Kad bi pravila nekakav redoslijed vaţnosti, suha bi obuća došla daleko ispred hrane, a tek malo poslije vode. Obukla se, navukla cipele, pa ponovno udarila u trk. *** Kad god bi to bilo moguće, Cirocco je posve izbjegavala Tetidu. Ali će ovaj put morati preko nje. Zavukla se u posljednju krpicu šipraţja,

KIKA

izvadila sićušni dalekozor, pa pregledala krajolik pred sobom, traţeći u njemu tragove pješĉanih utvara. Nije oĉekivala da će ih vidjeti tako daleko na sjeveru; ispod površine je, iako ga je teško bilo naći, leţao kondenzat što se slijevao niza sjeverni zid, i bio smrtonosan za utvare, ĉiji se metabolizam temeljio na siliciju. Pa ipak, da se oslanjala na pretpostavke, nikad ne bi stigla tako daleko. Obiĉaj da putuje s laganom prtljagom za dvadeset joj se godina uvukao u kosti. Kamufliranje je bilo vještina koju je izuĉavala bar isto toliko. Kad te Boţica gleda sa svog neba — traţeći baš tebe, i spremna da te ubije — onda se isplati imati i hitre noge i biti neopaziv. U njezinoj je naprtnjaĉi bilo deset kila zaista najnuţnijih stvari. S onim što je u njoj imala, i uz znanje što ga je posjedovala, mogla se stopiti sa svakim krajolikom. Cirocco je procijenila da bi na pijesku moglo biti trideset devet stupnjeva. Nije vaţno; znala je što joj je ĉiniti. Još se jednom svukla, nabila odjeću u naprtnjaĉu, pa poĉela kopati pri dnu naizgled mrtvoga grma. Granje je bilo opaljeno samo pri vrhu biljke, i bilo je njen najnezanimljiviji dio. Iz nje je zraĉila otpadna vlaga. Kad je doprla do natekloga korijenja, po bosim ju je nogama zalio mlaz vode. Klekla je, skupila ruke u pregršt, pa ispila. Voda je bila luţ-nata, ali je krijepila. Noţem je presjekla grudicu na korijenu, pa je rasjekla. Iz nje je prokapao sluzavi ţuti sok, i ona ga je istisnula u ruke i poĉela se trljati po ĉitavom tijelu. Koţa joj je poprimila boju koju turistiĉke brošure nazivaju "bronĉanom". Bila je to lijepa boja, ali za nekoliko nijansi pretamna za pijesak Tetide. Nastavila se trljati sve dok nije dobila pravu ţutosmeĊu boju. Sok je mirisao na borovnicu. A bio je i lijek za bubuljice, no to je svojstvo za Cirocco bilo posve bezvrijedno. U naprtnjaĉi je imala i desetak rubaca. Odabrala je dva prikladne boje, zatvorila naprtnjaĉu, pa jednim rupcem ovila crnu kosu, a drugim samu naprtnjaĉu. Kad je s tim bila gotova, postala je skoro nevidljiva. Onako bosa, spentrala se niz posljednji kameni izdanak Febe i spustila se na breţuljkaste dine. I potrĉala. ***

KIKA

Dvije stotine kilometara kasnije, nakon što je prevalila više od pola puta preko Tetide, nekoga je ugledala. Uradila je ono što joj se uĉinilo razumnim: bacila se u pijesak i poĉela se migoljiti sve dok je nije skoro sasvim prekrio, kao raţu na oceanskom dnu, i poĉekala. Znala je priliĉno sigurno tko bi to morao biti. Kao i uvijek, i sad se sva najeţurila, a onda je osjećaj zamro. Posve je moguće da silazi s uma. Gaby je poginula baš tu, stotinu kilometara usred juga, prije dvadeset godina. Nije je bilo briga za razum. Ustala je. Bila je sva prekrita pijeskom. Znoj, koji ju je, dok je trĉala, hladio tako djelotvorno, sad joj se poĉeo slijevati niz tijelo, ostavljajući za sobom ĉiste pruge. Gaby je svjetlucala u nemilosrdnoj izmaglici jare, dok je silazila niz ĉetristo metara daleki obronak dine. Bila je naga, kao što je to uvijek bila kad bi prilazila Ĉarobnici. A zašto ne? Zašto bi utvara nosila odjeću u svijetu duhova? Bila je blijeda kao mlijeko. Spoĉetka se Cirocco zbog toga osjećala nelagodno, kao da je iz Gaby istekla sva krv. A onda se prisjetila da je Gaby oduvijek bila blijeda, i prije Gee. Ona i Cirocco bili su jedini koji su preplanuli u tom svijetu slabašnoga sunca. A onda je Gaby poginula. Kad je umirala, zacijelo je bila jako crna, iako to Cirocco nije nikad sama vidjela niti ikad pitala one koji jesu. "Nema opasnosti!" povikala je Gaby dok joj je prilazila. "Hvala ti! I koliko još?" "Ĉitavim putem kroz Tetidu." Cirocco je poĉekala da Gaby nestane iza posljednje dine, pa se uspela na nju. Gaby je na trenutak zastala na vrhu, pa krenula dolje. Njena su stopala u pijesku ostavljala duboke otiske. Bila je uţasno lijepa. Cirocco je zaĉula vlastito jecanje. Podigla se na koljena, pa ponovno sjela na pete. Ramena su joj se umorno ovjesila. Gaby je zastala pedeset metara dalje. Cirocco nije moglo izgovoriti ni rijeĉi; grlo joj je bilo nateĉeno, i nije mogla ni pošteno udahnuti zrak. "Jesu li dobro?" uspjela je napokon izgovoriti. "Da", odgovorila je Gaby. "Conal ih je pronašao. Spasio im ţivot." "Znala sam da će od tog deĉka na koncu ipak biti nekakve koristi. Kamo ih vodi?" "Kamo i ti ideš. Stići ćeš prije njih." "Odliĉno." Prekopala je misli. Medu njima je bilo i zabranjenih tema. "Ovaj... je li... jesu li..."

KIKA

"Da, oni su i dalje dio kljuĉa. Iako ne i ĉitav." "Kljuĉa ĉega?" "To ti još ne mogu reći. Još mi vjeruješ?" "Da." Bez oklijevanja. Bilo je i trenutaka sumnje, ali... "Da. Vjerujem ti." "Odliĉno. Htjela sam da..." "Gaby, ja te volim." Slika je zatitrala. Cirocco je kriknula, pa zabila dno dlana u usta. Kroz Gabyno je tijelo ugledala dinu. "I ja, Rocky, volim tebe. Ili si opet kapetan?" "Kako god ţeliš." "Ne mogu više ostati. Gea je u Hiperionu. I seli se na zapad." "Ali neće u Ocean." "Ne." Gaby se pretvorila u sitnu ţenicu koje nema. Samo obris, ţelja, halucinacija... i već je nije bilo. Cirocco je ostala sjediti još skoro jedan rev, sabirući misli, zapiljena u otiske na dini gdje je prije bila Gaby. Na koncu im nije prišla i dotakla ih, kao što je to uĉinila prijašnjom zgodom. Uţasnulo ju je kad je tada otkrila da ih zapravo uopće nema. *** Ledeni štit sjeverne Tee poĉinjao je u sumraku i zavijao na jug i istok. Cirocco je potrĉala njegovim rubom, u blaţenoj hladnoći. O tome da prijeĊe Teu u sjevernom smjeru nije se moglo ni misliti. Gorje nije bilo neprohodno — iskustvo joj je govorilo da tako nešto ne postoji; jednom ga je bila prešla za dva kiloreva — ali sad za to nije bilo vremena. Brz put kroz Teu vodio je preko smrznutog Ofiona, koji je tekao ravno sredinom podruĉja vjeĉne noći. Kad je zastala, bila je u snijegu do koljena, i dalje naga. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da otvori naprtnjaĉu, preokrene odjeću i obuću tako da je sad bila vidljiva bijela strana, te naprtnjaĉu i kosu zamaskira bijelim rupcima. Potrĉala je, ali ju je na koncu ponovno obuzeo umor. To što je tako brzo postala pospana bio je znak da se preforsirala. Zamijetila je to pa potraţila sigurnu luku. Njene su potrebe bile spartanske. Iskopala je rupu u snijeţnom nanosu, upuzala u nju, pa za sobom nabila snijeg. Dok je tonula u san prisjetila se kako nije ni pedeset kilometara udaljena od mjesta na

KIKA

kojem se izvjesna Robin iz Vrzinoga Kola ukopala u snijeg — umorna, ustrašena i nesvjesna opasnosti — da bi se probudila s upalom pluća. Robin je u Tei skoro i umrla. Cirocco je naprosto spavala. Tri sata potom se probudila, otresla sa sebe snijeg pa ponovno potrĉala. *** Prije nego je ponovno osjetila potrebu za snom, prešla je već šest stotina kilometara i najveći dio puta preko Metide. Bilo je na Gei i takvih koji u to ne bi povjerovali, ali je Cirocco Jones - za koju se šuškalo da joj odsjeĉena noga moţe ponovno izrasti, da se obliĉjem moţe pretvoriti u zmiju, supa, geparda i morskoga psa, rvati se s tucetom Titanida te neopazice proći kroz jarko obasjanu prostoriju — ukratko, baš ta i takva Jonesova, imala svoje granice. Te su priĉe bile pretjeravanja. Istina jest da je zaista posjedovala coprniĉke moći, i da je mogla zaĉarati ljude tako da po-vjeruju da je nema, a kad je prije sedamdeset godina izgubila stopalo, da je doista uspjela da joj ponovno izraste, no ona ipak dvoji da bi joj to uspjelo i s ĉitavom nogom. I nije, poput Titanida, mogla vjeĉno biti budna. Bila je to, kad ĉovjek zrelo promisli, jeziva potreba. Postati tako bespomoćan, naprosto leţati tako dok se nešto primiĉe, pognuto i s umorstvom na umu... Bila je na jugu Metide, u podruĉju ispod velikog Posejdonskog mora, onkraj moĉvare Sterop, koja je bila Metidino najistaknutije obiljeţje. Ovdje je zemljište bilo savana: ravno, travnato, posuto vjetrom šibanim drvećem. Da je to Afrika, u krošnjama bi se protezale velike maĉke — ili si je to bar Cirocco tako zamišljala, iako je o Africi znala malo. Ali, na Gei, drveće je bilo jarko crveno i bez lišća. Nalikovalo je shemama krvoţilnog sustava, gdje se veliko deblo grana u sve sitnije i sitnije kapilare. Cirocco je kanila na jednom od tih stabala zaspati kao maĉka. Ponovno se skinula i omotala naprtnjaĉu crvenim rupcem. Noţem je u deblu iskopala duboke ţlijebove. Potekao je crveni sok. Utrljala ga je u koţu i tako se polako pretvorila u skrletnu ţenu. Kad se tako posve obojala, uspela se na drvo pa ispuzala na vodoravnu granu trideset metara iznad tla. Legla je potrbuške, splela pete i opustila koljena s obadvije strane, od spletenih ruku napravila jastuk, pa na njih poloţila glavu. U trenutku je zaspala.

KIKA

*** U Dioni je napokon usporila. Diona je bila sigurnost — od Gee, ako ne i od ljudi. Prošla je juţno od dugaĉkog jezera znanog pod imenom Iris, kroz brdoviti krajolik, i zašla u šumu što je okruţivala jezero Eris, i udarila njome sve do rijeke Brijarej, jedne od najduţih na Gei. Na okuci rijeke, preko sto kilometara juţno od Morosa, Zaljeva metvice i Bellinzone, naišla je na kuću na drvetu na kakvoj bi pozavidjeli i najprobirljiviji robinzoni. Bila je izgraĊena na drvetu istovrsnom onome koje je zaklanjalo Titangrad u Hiperionu. Iako je veliĉinom bilo stotinu puta manje, to je stablo dominiralo tim dijelom šume onako kako katedrala dominira evropskim gradićem. Glavni je dio kuće bio visok tri kata. Mjestimice je bio napravljen od crvene opeke, a mjestimice obloţen kamenom. Na prozorima su bili klizni prozori i raznobojne zavjese. Druge su zgrade bile rasute na razliĉitim nivoima po granama, i svaka je bila drukĉija. Bilo je tu i košnica od slame s katraniranim krovovima, bio je tu i kićeni belvedere, nešto što je sliĉilo dijelu Kremlja s lukoviĉastim kupolama. Sve je to bilo povezano širokim, ograĊenim nogostupima što su poĉivali na granama, te visećim mostovima od konopaca. Stablo je raslo iz gole stijene i s tri strane bilo okruţeno brzim tekućicama, a s ĉetvrte dubokim jezercem. Pedeset metara uzvodno rušio se desetmetarski slap. Girocco je prešla preko glavnoga mosta. On se pod njezinom teţinom tek malo zanjihao. Vidjela je ona kako se taj i ludo ziba s tucetom Titanida na sebi. Na širokoj, natkritoj verandi s pogledom na jezerce, zastala je da skine cipele i postavi ih pred ulazna vrata, kako je uvijek obiĉavala ĉiniti. Vrata nisu bila zakljuĉana. Ušla je, već unaprijed sigurna — iako ne bi znala reći zbog ĉega - da kod kuće nema nikoga. U dnevnoj je sobi bilo hladno i mraĉno. Kroz prozore se ĉulo kako pada voda. To je umirivalo. Cirocco se opustila. Svukla je košulju, i pritom ju je na nekoliko mjesta morala odljepljivati s koţe. Kad je skinula hlaĉe i stavila ih na pod, stajale su kao da je još u njima. Nije više osjećala svoj miris, ali je pomislila da je smrad zacijelo grozan kad su hlaĉe tako krute.

KIKA

Morala bih se okupati, pomislila je. I usred te misli pljasnula na niski kauĉ i smjesta zaspala. *** Uspravila se i zglavcima protrljala oĉi. Zijevnula je tako široko da joj je zapucketala ĉeljust, pa njušnula zrak. Zamirisala joj je slanina. Do nogu joj je bila odjeća, oprana i uredno sloţena. Kraj nje je bila šalica crne kave, iz koje se pušilo, i ţuta orhideja ĉudovišnih dimenzija. Orhideja je njuškala kavu. I podigla pogled... Ta je kreatura bila vjeverica pustinjak, dvonoţni sisavac s dugim debelim repom koji je posuĊivao prazne ljušture geanskih puţeva i pretvarao ih u pokretne kućice. Orhideja je bila dio te ljušture. Kad je Cirocco posegnula prema kavi, on je sunuo u kućicu i za sobom zalupio vrata. Cirocco je ustala i prošla kroz glazbenu sobu, gdje je stotinu glazbala što visjelo po zidovima, što stajalo na posebnim stalcima, pa zatim kroz sobu za uzgoj pjevica, zidova pokrivenih kavezima, i usput pijuckala kavu. Sljedeća je prostorija bila kuhinja. Kraj štednjaka je stajao i viljuškom ubadao slaninu što je cvrĉala, muškarac dobrano viši od dva metra. Na sebi nije imao odjeće, ali je on vjerojatno bio jedino ljudsko biće na Gei kome ona zaista nije bila potrebna. On nikad nije ni mogao izgledati gol. Cirocco je stavila praznu šalicu na stol i zagrlila ga s leĊa. Nije mu kao nekad mogla dosegnuti do vrata, i zato ga je umjesto toga poljubila u široka leda. "Zdravo, Chris", rekla je. "'Brojutro, kapetane. Doruĉak je gotov u roku keks. Sad si se probudila?" "Tako nekako." "Prvo tuš, ili prvo jelo?" "Jelo, pa tuš." On je kimnuo glavom, pa pošao do prozora. "DoĊi amo. Daj da ti nešto pokaţem." Ona mu je prišla, i pokušala se dovesti u stanje budnosti. Nagnula se kroz prozor. "Ma što to? Ja vidim samo vodu."

KIKA

"Toĉno." Podigao ju je i bacio kroz prozor. Ona je ciĉala sve dok nije udarila u površinu, gdje je napravila strahoviti pljus. Pogledom joj je potraţio glavu. Kad je izronila, pljucajući vodu, on joj je doviknuo: "Vidimo se za pet minuta." Vratio se štednjaku, i dalje se smijuljeći, pa na mast od slanine razbio deset zelenkastih jaja. PRVA PREDSTAVA Treba nam priĉa koja poĉinje s potresom i onda se polako penje prema vrhuncu. Sam Goldwyn John Varley

JEDAN Uskoro po Ciroccinu dolasku u kuću na drvetu, sedmeroĉlana se druţina — tri Titanida i ĉetiri ljudska stvora — uspela na vrhunac posljednjeg breţuljka i ugledala okuku rijeke Brijarej. Ugledali su veliku stijenu, veliko stablo i Chrisovu kuću prostrtu kroz krošnju velikoga stabla. Za vrijeme potrebno toj druţini da prevali dvije stotine kilometara od Bellinzone do Brijareja, Cirocco je pretrĉala skoro polovicu Geina opsega. Mogli su se oni gibati i brţe. Pa ipak, jedna iz društva nije htjela uzjahati Titanida, i tako je ĉitava druţina, radije no da je ostavi za sobom, morala usporiti. Nekolicina od preostale šestorice zamijetila je kako to ona sedma slabo cijeni. Nakon kratke stanke, za koje su Titanidi zapjevali hvalu veliĉanstvenom pogledu i skladali nekoliko pjesama u slavu dolaska, druţina se jedva vidljivom stazom poĉela spuštati prema rijeci. *** Conal se bio ponovno zaljubio.

KIKA

Ne bi se moglo reći da je bio nevjeran Ĉarobnici. Još ju je volio, i voljet će je zauvijek. Ali je ovo bila jedna druga ljubav. Što ne znaĉi da će mu ova biti ljubavnica, jer ga je mrzila da nije mogla gore. Pa ipak, ljubav je ljubav, a nada ništa ne stoji. A ona je mrzila baš svakoga. Nije mogao povjerovati da bi itko mogao baš vjeĉno mrziti svakoga. Moţda je to proĊe kad shvati kako je Conal Ray zapravo divan ĉovjek. Kad su krenuli posljednjom dionicom puta do Brijareja, Conal baš i nije razmišljao o svemu tome, iako mu je prolazilo kroz glavu. Bio je u onom ugodnom stanju izmeĊu sna i jave, dok se tako protezao na širokim leĊima Titanida Rockyja. Najveći je dio puta proveo u snu. Radeći tako za kapetanicu, koja je mogla i po nekoliko hekto-reva provesti bez sna i koja se, ĉini se, i nije mogla umoriti, shvatio je koliko vrijedi spavati kad god moţe i koliko god moţe. Bila je to filozofija redova: puno knjavanca u suhoj postelji, pun trbuh, i ĉovjek je već zadovoljan ţivotom. Budio bi se samo kad bi ţenske zapale u jednu od onih svojih vrištavih, visokonaponskih svaĊa. Spoĉetka se bojao da bi se mogle i potući, u kojem bi sluĉaju jedna od njih sigurno izgubila glavu. Ali uvijek bi se znale zaustaviti. Na koncu je zakljuĉio da će im to uvijek uspjeti, pa je zbog toga sad mogao uţivati u nadvikivanju i velikom teatru što bi ga stvarale. I kakve su samo psovke te ţenske poznavale! To mu je proširilo rjeĉnik i produbilo ljubav. Conal se prevalio na bok i utonuo u još dublji san. Iako je staza bila strma i kamenita, putovanje je bilo glatko kao da se bolniĉki krevet na kotaĉima kotrlja po linoleumu. Govorilo se da su Titanidi naju-dobnije prijevozno sredstvo što su ga ljudi ikad otkrili. *** Titanidi baš nisu voljeli da ih se smatra prijevoznim sredstvom, ali se nisu ni bunili. Nosili su samo one koje su sami htjeli. Malo je, doista, bilo ljudi koji su se vozili Titanidom. Kapodaster (Lidijski Trio s Dvorstrukom Povisilicom) Rock'n'Roll rado je nosio Conala. Sve od dana kad je, prije skoro pedeset kiloreva, operirao Cirocco Jones, on i Conal bili su najprisniji prijatelji. To bi se pokatkad znalo dogoditi izmeĊu Titanida i ĉovjeka. Rocky je znao za Chrisa i Valihu, koji su se voljeli dvadeset godina, baš kao i za

KIKA

Cirocco Jones i Frulicu, koji su pokatkad bili ljubavnici, a pokatkad baka i unuk - iako taj odnos i nije bio tako jednostavan, jer titanidsko obiteljsko stablo nije nikad bilo jednostavno. Ĉuo je i o velikoj ljubavi što ju je Gaby Plauget osjećala prema Citari (Lidijski Trio s Povisilicom) Fanfari. Rocky nije još nikad s Conalom stupio u ljubavni ĉin, a niti oĉekivao da će stupiti; znao je da bi Conala šokiralo kad bi doznao što bi to Rocky volio ĉiniti. Ali to baš i nije bilo ono što ljudi smatraju ljubavlju. Chris Major je to shvatio kroz Valihu i to ga je povrijedilo. Nije to bila ni ona ljubav što su je Titanidi znali osjetiti jedan prema drugome. Bilo je to nešto drugo. Bilo je to nešto što je svaki Titanid mogao vidjeti. Sasvim iznenada, i bez ikakve valjane isprike, svi bi shvatili da taj ĉovjek pripada tom Titanidu, iako im je dobar ukus branio da to pretoĉe u rijeĉi. Rocky je znao da je Conal njegov ĉovjek, na dobro ili na zlo. Pitao se je li i Conal njega zamišlja "svojim" Titanidom. *** Za Conalom i Rockyjem jahala je Robin na Valihi. Robin je bila emotivno iscrpljena. Nije se nimalo veselila ponovnom susretu s Chrisom nakon tolikih godina. On je ostao na Gei, ona se vratila... ali se nije vratila kući. Jer više nije ni imala doma. U Vrzinom se Kolu uzdigla najviše što se to uopće moglo, i neko vrijeme bila ĉak i Crna Bogorodica, glavarica vijeća. Zasluţila je sve poĉasti kojima ju je njeno društvo moglo obasuti, i to mlada no itko prije nje. A pritom je bila, i još jest, bijedno nesretna. Bilo je to gadnih dvadeset godina. Pitala se kako su one izgledale Chrisu. "Valiha, znaš li da li..." Titanida je okrenula glavu. Robin bi bilo draţe da to nije uĉinila. Titanidi su bili zastrašujuće gipki. "Da? Što je bilo?" Robin je zaboravila što ju je htjela pitati. Odmahnula je glavom, i Valiha je svoju pozornost ponovno vratila na put. Izgledala je toĉno onakvom kakvom ju je Robin bila upamtila. Koliko je Valihi tada bilo godina? Pet? Onda bi sad morala imati dvadeset pet. Titanidi se malo mijenjaju izmeĊu treće godine ţivota, kad sazrijevaju, i petnaeste, kad se na njima poĉinju pojavljivati znakovi starenja.

KIKA

Zaboravila je na toliko toga. Na bezvremenost Gee, recimo. Putovali su već dugo, ali ona nije imala pojma koliko. U dva su se navrata utaborili, i bila je tako umorna da je spavala kako nije već godinama. Proteklo je dovoljno vremena da joj nos ozdravi, a stanje se rane u ramenu bitno popravi. Bilo je to dugo vrijeme, kakvo moţe biti samo na Gei. A kakvo je bilo Chrisu? *** Valiha (Eolski Solo) Madrigal brinula se zbog Robin. Ĉinilo se da je prošlo tako malo vremena otkako se mlada vještica ukrcala na brod koji ju je vratio u Vrzino Kolo. Valiha, Robin, Chris i Serpent otišli su na piknik. Ĉarobnice nije bilo, ali se njena nazoĉnost osjećala, baš kao i nevidljiva nazoĉnost drugih ljudi: Cimbala, Oboe i Gaby. A onda ih je Robin napustila. Sad je imala trideset devet zemaljskih godina, a izgledala kao da ih ima ĉetrdeset devet. A imala je i to nepodnošljivo predivno ludo dijete ţivo kao vatra. To je dijete bilo još robinskije od nje. A bio je tu i taj... embrij. Valiha je znala kako izgledaju ljudska djeca, vidjela ih je već na tisuće. Pa ipak je nikad nije napustio osjećaj da tu nešto nije u redu. Svukla je s njega pokrivaĉ i zagledala se u nj. To djetence, jedva toliko da joj pokrije dlan, uzvratilo joj je pogled blijedoplavim oĉima i široko se nasmiješilo. Imalo je tek nekoliko zubi. Mahnulo joj je sićušnom ruĉicom. "Mama!" reklo je, pa sretno zagrgljalo. I došlo otprilike do granice svojih govornih sposobnosti. Baš je uĉilo hodati i govoriti. Za nekoliko će godina svladati i druge vještine. Bila je to faza kroz koju Titanidi nisu prolazili. Titanidi su preskakivali dojenaĉku fazu i najveći dio onoga što bi ljudi nazvali djetinjstvom. Prohodali bi već nekoliko sati poslije roĊenja, a progovorili nedugo poslije toga. Postojalo je i još nešto što su ljudi morali uĉiti, a s ĉim to dojenĉe još nije ni poĉelo. Titanidi to nikad nisu uĉili; s druge pak strane, Titanide nikad nije trebalo nositi, tako da to i nije bio neki problem. Valiha se izvila i vratila dijete majci.

KIKA

"Opet je napunilo pelene." "Napunio, Valiha, molim te. On je napunio pelene." Robin ga je preuzela. "Oprosti. Ĉini mi se da je u ovom trenutku njegov spol još posve beznaĉajan." Robin se gorko nasmijala. "Kako bih voljela da si u pravu. No to je, u ovom ušljivom svijetu, praktiĉki jedino što je kod njega vaţno." Valiha nije ţeljela u to ulaziti. Okrenula se i ponovno pomislila na Chrisa. Bilo bi ga lijepo vidjeti. Prošlo je već skoro deset kiloreva. *** Serpent (Miksolidijski Trio s Dvostrukom Snizilicom) Madrigal za posljednjih je deset kiloreva mnogo puta vidio Chrisa. S njim je proveo mnogo vremena. Sebe je smatrao jedinstvenim srećkovićem. Iako Chris nije bio dio tria koji je rodio Serpenta, ipak se za prve ĉetiri godine djetetova ţivota prema njenu odnosio kao otac. Serpentu je otac bio Titanid — spri-jedaotac i stragaotac u istoj osobi — a imao je i dvije majke: Valihu, stragamajku, i jednu sprijedamajku, već pokojnu. Pa ipak nijedan od njegovih roditelja nije bio ni sliĉan Chrisu. Znao je da je kod ljudi roditeljstvo nešto drugo. Trebao je samo pogledati u tog veselog idiota u Robininu naruĉju pa da mu odmah bude jasno zašto to mora biti tako. Pa ipak, unatoĉ tome što je titanidsko djetinjstvo bilo kratko, ipak je postojalo, i vrlo se razlikovalo od zrelosti. Kako bi odrastali, Titanidi bi postajali sve ozbiljniji — dostojanstveni, prema Serpen-tovu naslućivanju. Suviše dostojanstveni. Gotovo bi posve izgubili osjećaj za igru. DogaĊalo se to i s ljudima, ali oni u tome nisu gubili mjeru. Nijedan ga otac Titanid ne bi nikad uĉio igrati bejzbol. Titanidi su se voljeli utrkivati, no mimo toga, svi su im sportovi bili strani. Chrisu i Serpentu nije bilo nimalo lako organizirati sportske lige što su sezale od bejzbola i nogometa (Chris ga je spoĉetka nazivao polom, no onda je odbacio maljice i pustio klince da loptu naprosto šutaju nogama) pa sve do tenisa, hokeja i kriketa, no ipak su u tome uspjeli. Otkrili su da će Titanidi, koji su odrasli uz timske sportove, nastaviti igrati do

KIKA

duboko u odraslu dob. Serpent je bilo najbolji bacaĉ lopte u E-Kljuĉ Gromovnicima, šampionima u kriketu u ĉitavoj Hiperionskoj ligi. Bilo je mnogo razloga zbog kojih je Serpent ţelio razgovarati s Chrisom. Jedan je od njih bilo nešto što je nedavno shvatio o svjetskom prvenstvu. Odrţalo se ono na Zemlji prije ĉetiri godine, i to usprkos ratu. Utakmice su raštrkali širom svijeta da ne stvaraju zavodljiv cilj. Unatoĉ tome, tri su utakmice bile završene prijevremeno jer su i stadion i igraĉi i gledatelji bili spaljeni u pepeo. Na koncu je pobjedniĉki pehar pripao Istoĉnom Sibiru. Ali ove godine, godine svjetskoga prvenstva, naprosto nije postojala nikakva mogućnost odrţavanja ikakavih igara. Nije ostala nijedna arena. U nedostatku boljeg, o tome tko će biti svjetski prvak, moralo se odluĉiti na Gei. Serpent je namjeravao organizirati prvenstvo. Ta ga je misao toliko uzbudila da je ubrzao korak, samo zato da bi se po stoti put sjetio svog prirepka. Usporio je, pa je pogledao preko ramena, kako klipsa kraj njega, iako bi sasvim lijepo mogla jahati. Ali zar joj se nije lijepo ponudio? Frknuo je. Ako je budu boljele noge, sama si je kriva. *** Ali Novu nisu samo boljele noge. Baš kao i njena majka, ni ona nije imala baš ĉeliĉne ţivce. Sad je već bila spremna da eksplodira. Pred samo godinu dana znala je kako izgleda ţivot i oko ĉega se svega svijet okreće. Vrzino je Kolo plutalo u LaGrangeu Dva, ĉvrsto i mirno i stvarno. Onda ga je Vijeće odluĉilo preseliti. Preveliki je broj O'Neila otišao u lagum. Nitko nije znao što bi onim luĊacima na Zemlji moglo sljedeće pasti na um. I tako su obavljene sve pripreme i ukljuĉeni moćni motori. Vještice iz Vrzinoga Kola predloţile su let do Alfe Centauri. Na poĉetku godine Robin je bila Crna Bogorodica. Danas, Robin više nije bila ništa. Za dlaku je izbjegla pogubljenje. Naĉin na koji je otišla nije joj ostavljao mogućnost povratka. Bio je to vrtoglavi pad, i u njemu je pala i Nova. Postala je apatridom. Ĉitava je njen ţivot, njena kultura bila na putu prema zvijezdama. A tu je, naravno, bio i on. Kakav saţetak svega, pomislila je. Biće tako jezivo da se zbog njega trebalo posluţiti ĉitavim novim skupom zamjenica. On. Njega. Njemu. Od tih su je rijeĉi boljele uši kao od grotesknoga smijeha.

KIKA

I sve to nije bilo dovoljno. Jer je tu bilo i ovo grozno mjesto. Nakon što su se na njemu našle, ona i Robin morale su se boriti za goli ţivot. Pobile su skoro stotinu ljudi. Veliĉina tog pokolja upravo ju je smlavila. Nikad prije nije ubila nikoga. Znala je kako se to ĉini, ali je sad otkrila da su teorija i praksa dvije posve razliĉite stvari. Danima je osjećala muĉninu. Ne bi prošao ni sat a da joj se pred oĉima ne stvori hrpa leševa iz kojih se cijedi krv, ili vuĉjeg ĉopora djeĉice koja s njih trgaju odjeću. A još je Robin ĉak i oĉekivala da će se Nova prema tim ĉudovišnim ţivotinjama odnositi kao prema ljudima. Da će se s njima ĉak i sprijateljiti, saĉuvaj nas Velika Majko! Svi su od nje oĉekivali da razgovara s tom nakazom Conalom, tom krivom, smrdljivom, dlakavom, odvratnom gvaljom mišića spojenom s glavom manjom od glavice pribadaĉe, s tim uţasom koji bi najbolje uĉinio da se odmah dao abortirati. A sad su se uputili vidjeti još jednog muškarca. Oĉito ih u Bellinzoni nije bilo dovoljno; njena je majka drţala da je taj vrijedan lutanja kroz dţunglu. Sve je na Gei bilo grozno. Temperatura nije valjala. Svaki bi dan sa sebe iscijedila kante znoja. I veranje je bilo nekako krivo. Uvijek je bila prelagana, i stalno bi se spoticala jer bi je steĉeni refleksi dovodili u zabunu. I bilo je prokleto premraĉno. Zrak je zaudarao na truleţ, na dim, na kojekakva divljaštva. I Gea je bila prevelika. Vrzino Kolo, da ga je bilo staviti na Gein obod, zakotrljalo bi se njime kao kugliĉni leţaj u gumi kamionskoga kotaĉa. I nikad se nije mijenjala. Nitko nikad nije zatvarao prozore i puštao da doĊe noć, ili ih otvarao u oĉekivanju pristojnoga daha. Ni sam pojam vremena ovdje nije bio isti. Nedostajali su joj oni krasni mali polusatovi i udobni ciklusi dana i tjedana. Bez njih joj se ĉinilo kao da besciljno pluta. Ţeljela je zaspati i probuditi se i otkriti da je sve bilo samo san. Otišla bi u Vijeće, pa bi se ona i Robin nad svim tim od srca smijale. Sjećaš li se, majko, onoga mjesta gdje si bila kao dijete? Ovaj, sanjala sam da smo otišli onamo, i da si rodila dijete. Djeĉaka, da ne povjeruješ! Ali to se buĊenje neće dogoditi.

KIKA

Sjela je na stazu. Ţuti Titanid, koji se zvao Serpent, i koji je izgledao baš kao i njegova majka, no za kojeg bi ipak trebala vjerovati da je muško, zastao je i nešto joj doviknuo. Ona se na to nije ni obazrela. Poĉekao je trenutak, pa produţio. Protiv ĉega ona nije imala baš ništa. Sad se već vidjela kuća na drvetu. Poći će do nje kad se osjeti spremnom. A moţda i naprosto ostane sjediti tako dok ne umre. *** Posljednji je ĉlan druţine bio najsretniji od svih. U svom se kratkom ţivotu već triput našao blizu smrti, a da to ni sam nije znao. Njegov je prvi potencijalni ubojica bila njegova majka. Robin je o tome razmišljala dugo i teško, kad je ugledala to što je kao ĉudom iz svoje muĉne utrobe donijela na taj muĉni svijet. Sasvim nedavno skoro ga je ubio švercer djecom. Njegova sjećanja na taj dogaĊaj bila su sasvim maglovita. Sve je tako brzo bilo gotovo. Sjećao se samo ĉovjeka koji mu se odozgo smiješio. I on mu je bio drag. Bilo je mnogo novih ljudi. To mu se sviĊalo. SviĊalo mu se i to novo mjesto. Ovdje se toliko lakše hodalo. I nije toliko padao. Neki su od tih novih ljudi bili jako veliki, i imali su mnogo nogu. Bilo je tu i mnogo uzbudljivih boja, tako jarkih i ţivih da bi prasnuo u veseli smijeh svaki put kad bi ih ugledao. Nauĉio je i novu rijeĉ: Ti-nid. Sad ga je nosio jarkoţuti Ti-nid. Bio je zadovoljan kako to ĉini. Samo je dvoje kvarilo to inaĉe savršeno popodne. Guza mu je bila mokra, i pitao se je li već vrijeme ruĉku. Baš se bio spremao spomenuti te teme kad ga je Ti-nid predao njegovoj majci. Majka ga je stavila Ti-nidu na leda, i sad je gledao kako Tinidova dugaĉka, paperjasta ruţiĉasta kosa poskakuje iznad njega dok mu mati mijenja pelene. Ti-nid je okrenuo glavu za puni krug, i to je njemu bilo da pukneš od smijeha. I mati se smijala! U zadnje to vrijeme baš i nije ĉinila preĉesto. Adam je bio u ekstazi. Robin je raskopĉala košulju, podigla ga, i on je potraţio sisu. I sad je svijet postao ĉisto savršenstvo. *** Druţina je stigla do vanjskoga kraja visećega mosta i poĉela ga prelaziti sve jedan po jedan. Adam je već spavao. Robin je bila zrela za san. Nova je bila više no zrela, ali se ipak vukla daleko iza ostalih.

KIKA

Prošli su kroz luk vrtnih vrata na kojem je bilo nabojano ime Chrisove kuće na drvetu: Tuxedo Junction. Robin se pitala što to znaĉi. *** Pandemonium je ponovno krenuo na put. Gea je, dok je tako išla kroz šumu sjevernoga Hiperiona, duboko razmišljala o nedavnim zbivanjima. Nije bila dobro raspoloţena, a kad Gea ne bi bila dobro raspoloţena, stvorovi oko nje odmah bi to osjetili. Jedan joj se slon nije na vrijeme maknuo s puta. Šutnula ga je nogom ni ne zastavši u hodu. Slon je odletio u zrak i spustio se stotinu metara dalje, razderan popola. Razmišljala je o programu na sljedećem taborištu. Nakon mnogo se razmišljanja odluĉila na Kurosawinih Sedam samuraja. Potom se sjetila ono dvoje, što je ĉekalo na Tuxedo Junctionu, Chrisa i Cirocco. Mislim, 1994. se davao nekakav film koji je u naslovu imao broj devet? Arhivar će ga zacijelo znati iznjuškati. A onda se sjetila, i glasno nasmijala. Druga će projekcija biti Fellinijev 8'. DVA Chris je vješto izbacio prţena jaja iz bakrene tave na zemljani tanjur. Promjer je tave bio skoro metar. Sve je njegovo kuhinjsko sude bilo prekomjerne veliĉine. Većina su njegovih gostiju bili Titanidi, koji su jesti voljeli koliko i kuhati. Chris je bio tek osrednji kuhar, no Cirocco to kao da i nije smetalo. Kad je ispred nje maknuo prvi tanjur i postavio drugu turu jaja, zahvalila mu je naĉinivši znak vilicom. Sjedila je za visokim stolom i na visokom stolcu, zakaĉivši se nogama za ukrute; dok je u sebe bacala kao lopatom, lakti su joj bili široko razmaknuti a glava nisko spuštena. Mokra joj je kosa bila povezana, da u guţvi ne bi još i zlo prošla. Chris je privukao svoj stolac s druge strane stola pa se primaknuo. Kad je Cirocco zagrabila u svoje ĉetrnaesto jaje, Chris se prihvatio ona dva što ih je bio priredio sebi, pa se preko stola zagledao u nju. Bila je blijeda. I tanka. Mogao joj je prebrojati rebra; dojki je jedva i bilo. "Kako ti je bilo na putu?" upitao ju je.

KIKA

Ona je kimnula glavom, pa dohvatila šalicu s kavom da spere zadnji zalogaj jaja. Za taj su joj posao bile potrebne obije ruke. Bila je to titanidska šalica. "Nije bilo problema", odgovorila je i otrla usta podlakticom. Potom joj se na licu pojavilo iznenaĊenje, pa mu je uputila pogled ispunjen krivicom i dohvatila ubrus. Najprije je otrla ruku, pa tek onda usta. "Oprosti", rekla je i nervozno zahihotala. "Tvoje ponašanje za stolom nimalo me ne dira", odgovorio je on. "Ovo je i tvoja kuća." "Znam, ali to nije razlog da budem svinja. Nego je naprosto previše fino. Prava hrana, mislim." Znao je što je time mislila reći. Dugo je ţivjela od onoga što bi sama ulovila. Ali se ipak nasmiješio njezinom opisu hrane. "Slanina" je bila meso smješljivca sa svinjskim genima medu precima, u vrtoglavom geanskom sustavu kriţanja koji bi i Luthera Burbanka stjerao u ludnicu. "Jaja" su potjecala od grma vrlo raširenog u Dioni. Ako bi ostala neubrana, iz njih bi se na koncu izlegli gmizavci s puno nogu, i oni bi izmetinama raznosili biljkino sjeme. Plod je, meĊutim, po okusu bio posve sliĉan pravim jajima. Kava je, zaĉudo, ipak bila prava kava, hibrid prilagoĊen niskom stupnju osvijetljenosti kakav je vladao na Gei. S propašću zemaljsko-geanske trgovine, uzgoj kave na visoravnima postao je profitabilan koliko i uzgoj kokaina, tradicionalnog geanskog izvoznog artikla. Kokain je zatrpao trţište, ali se do kave dolazilo teško. "Kong je mrtav", rekla je kroz sljedeći zalogaj. "Zaista? Tko je to obavio?" "Zar treba pitati?" Chris'je razmislio o tome, pa došao do samo jednog vjerojatnog kandidata. "Hoćeš li mi priĉati?" "Ako, u tu tavu pljesneš još malo slanine." Široko mu se nacerila. On je uzdahnuo i ustao. Kad je slanina zacvrĉala, raspriĉala se o svemu što je vidjela u Febi. Sve tako priĉajući, smazala je i drugu porciju. Ustala je i oprala svoj tanjur, pa stala do njega i prihvatila se rezanja gromada golemoga hljeba, pa ih poĉela slagati na pladanj, pripremajući ih za prţenje.

KIKA

"Mislim da bi ipak, kad mu rasijeku mozak, morao umrijeti. Što ti veliš?" Ĉuĉnula je i gurnula pladanj na najdonju policu štednjaka, ispod loţišta, na mjesto gdje će ga toplinsko zraĉenje polako zagrijati. "Mislim da da." Chris je napravio grimasu. Ustala je i rasplela kosu, protresla je i kroz nju protjerala prste. Chris je sve to promatrao i opazio da joj je već skoro sasvim sijeda. Padala joj je duboko niz leda. Pitao se hoće li je ikad više podstrići. Prije one operacije na mozgu, od koje je prošlo pet godina, rijetko ju je puštala ispod ramena. Ali kad su joj obrijali glavu, prema dugoj je kosi osjetila neku novu ljubav. "Ima li još nešto što bih trebao znati?" upitao je Chris. "Opet sam razgovarala s Gaby." Chris na ovo nije rekao ništa, nego je nastavio okretati kriške slanine. Cirocco je poĉela prekapati po ormaru. "I što ti je rekla?" Cirocco je izvadila titanidsku ĉešagiju i protjerala je kroz kosu. Neko vrijeme nije rekla ništa, a onda duboko uzdahnula. "Vidjela sam je dvaput. Jednom otprilike tri hektoreva prije odlaska u Kongovo brdo. Zatim ponovno u Tetidi, nedugo poslije toga. Prvom mi je zgodom rekla da se Robin vraća na Geu. Nije rekla zašto. Sa sobom vodi i djecu." Chris nije odgovorio. Prije nemnogo vremena to bi zacijelo uĉinio, ali se u meĊuvremenu zamislio nad nekoliko stvari. Nad definicijom pojma "racionalan", recimo, znaĉenjem magije, granicom izmeĊu ţivoga stvora i mrtvaca. Sebe je oduvijek smatrao racionalnim ĉovjekom. Bio je civiliziran. Nije vjerovao u ĉarobnjaštvo. Iako je već dvadeset godina ţivio u svijetu u kojem se moglo razgovarati s "Bogom", iako je volio "Demona" koji je nekoć bio "Ĉa-robnica", ipak nijednu od tih rijeĉi nije shvaćao prema njenoj doslovnoj definiciji. Gea je bila bog iz pokrajinske lige. Cirocco je bila fascinantna, ali nije posjedovala nikakve magiĉne moći, ni dobre ni zle. Kraj svega što je oĉima vidio i ušima ĉuo, zašto bi razbijao glavu zbog jednog traljavog uskrsnuća? Pa ipak ga je to jako izmuĉilo. Gaby mu je izdahnula na rukama. Nikad neće zaboraviti one uţasne opekline. Kad mu je Cirocco prvi put rekla da je vidjela Gaby, on je prasnuo. Kasnije je bio njeţan, jer se bio uplašio da mu je stara prijateljica posenilila. Senilnost je, meĊutim, bila i odveć lagodno objašnjenje. No ĉak i ako pustimo neka

KIKA

voda racionalnost nosi, pragmatizam je i dalje vrijedna stvar, a Chris je sebe oduvijek smatrao pragmatiĉarem. Ako nešto funkcionira, znaĉi da postoji. A Ciroccini razgovori s Gaby sluţili su priliĉno dobro za predviĊanje budućnosti. "Kad Robin stiţe ovamo?" upitao je. "Ovamo na Geu? Ona je već ovdje. Zapravo bi sad već morala biti negdje u blizini Junctiona." "Ona dolazi ovamo?" "Conal ih baš dovodi. S njima će biti i nekoliko Titanida. Što je bilo? Ne bi volio da su tu?" "Nije rijeĉ o tome. Bit će mi drago vidjeti je ponovno. Nikad nisam mislio da će se to dogoditi." Osvrnuo se po kuhinji. "Samo sam se pitao imam li u kući dovoljno hrane da doĉekam goste. Da trknem do Hua i vidim imaju li..." Cirocco se nasmijala i obgrlila ga. On joj je spustio pogled na lice i na njemu naslutio odbljesak zloĉestoće. "Daj, Chris, ne budi takva domaćica", rekla je i poljubila ga. "Titanidi su u tome mnogo bolji, a osim toga, to vole raditi." "No dobro. Što da onda radim?" Zagrlio ju je pa joj kliznuo rukama niz leda sve do bedara, i bez muke je podigao. "Kao prvo, skidaj ta jaja i slaninu s peći prije nego što zagore. Zakljuĉila sam da nisam tako gladna kako sam mislila." "Nisi?" "Mislim, ne u tom smislu. Optrĉala sam ĉitav taj smrdljivi kotaĉ a da osim Ţeljeznih Majstora nisam vidjela baš nikoga." Ugurala je ruku izmeĊu njih dvoje, negdje ispod trbuha, pa stisnula. "Najednom mi tvoje svakodnevno lice izgleda nekako ĉudesno privlaĉno." "Stara moja, nije to zbog lica." "Ali neka ga", rekla je i ponovno stisnula. *** Po navršenju trinaestoga desetljeća, Cirocco se od svega skoro najviše bojala dosade. Nije je poharalo starenje, toga je bila pošteĊena, baš kao i zatupljivanja osjetila i slabljenja duševne snage. Ali je bilo posve zamislivo da će jednoga dana odlaţenje u krevet s ljubavnikom i izvoĊenje drevnog koitalnog rituala posve izblijediti. Bit će to dan kad će u njoj sazrijeti spremnost na smrt. Dosad je imala sreće.

KIKA

Bili su u svom gnjezdašcu, na tavanu što je visio nad glavnim zdanjem u Tuxedo Junctionu. Prozori su bili na svih šest zidova. Jedne su se ljestve spuštale do drugoga kata, a druge se uspinjale do zvonika u kojem se smjestio Chrisov orkestar zvona. Duţ jednoga zida tekla su dva tuceta konopa i prolazila kroz rupe na podu i stropu. "Jauuu!" uskliknula je Cirocco i pruţila ruku prema konopcima. Odabrala je jedan i cimnula ga. Najveće tucano zvono nad njima oglasilo se radosnim zvekom. "Bilo je dobro, ha?" rekao je Chris i svalio se na nju. "Da ti velim triput", odgovorila je i još dvaput pozvonila. Potom ga je obujmila rukama i nogama i svom snagom zagrlila. Ţivot na Gei donosio je mnogo toga lijepog, ali i ruţnog. Ponešto od toga, kao recimo nepromjenjivo svjetlo, Cirocco je još jedva i opaţala. Prelaţenje dana u noć bilo je još samo maglovita uspomena. Medu dobre se pojave, koje obiĉno ne bi opaţala, ubrajala niska gravitacija. Opaţala bi to jedino za trajanja ljubavnoga ĉina. Ĉak ni muškarac Chrisova stasa nije teţio mnogo. Umjesto da postane tlaĉitelj-skim teretom, njegovo je tijelo bilo nešto što je smirivalo svojom nazoĉnošću. Mogli su tako, kad bi poţeljeli, leţati satima, on potpuno opušten, a ona ipak bez straha da bi je mogao zgnjeĉiti. A to je voljela. Kad bi se muškarac našao u njoj, uvijek bi joj bilo mrsko pustiti ga iz sebe. Chris se mrvicu podigao i pogledao je odozgo. Presijavao se od znoja, i njoj se dopadalo i to. "Je li priĉala štogod o..." Nije znao kako da dovrši reĉenicu, no to i nije bilo vaţno. Cirocco je shvatila što je mislio reći. "Ništa. Ni rijeĉi. Ali znam da to dolazi, i to uskoro." "Po ĉemu znaš?" Slegnula je ramenima. "Pa i ne znam. Nazovi to šezdesetgodišnjaĉkom intuicijom." "Koliko je već vode proteklo od tvoje šezdesete." "Ma o ĉemu ti to? Ja ne samo da sam šezdesetgodišnjakinja, nego sam to dvostruko. Plus deset." "Valjda zbog toga i jesi dvaput više seksi od ostalih. Plus deset." "Prokleto si u pravu. Ja..." Oboje su to ĉuli istoga ĉasa. I to ne iz daleka. Titanidski su se glasovi podigli u pjesmi. Chris ju je poljubio i stao na prozor što je gledao na

KIKA

most. Cirocco se prevalila na bok i pogledala ga. Dopalo joj se to što je vidjela, ali se upitala što će o tome misliti Robin. Od pojasa pa nadolje, Chris je bio najdlakaviji ĉovjek što ga je ikada vidjela. Ĉinilo se kao da nosi hlaĉe od medvjeĊega krzna. Dlake su mu bile svijetlosmeĊe, kao i kosa, i nigdje kraće od pedlja. Bile su meke i tanke, najkrasnije krzno oko kojeg se moglo oplesti noge. Chris se pretvarao u Titanida. Što je trajalo već pedeset kiloreva. Na prsima i rukama dlaka uopće nije bilo. Brada mu je već odavno prestala rasti, i sad mu je obraz bio djeĉaĉki gladak. U pravom osvjetljenju, s tim bi licem mogao proći kao dvanaestgodišnjak. A bilo je tu i tamo još poneĉeg od ĉega bi se Robin zacijelo zaprepastila... kao što je to, recimo, rep. Mesnati je njegov dio bio svega petnaestak centimetara dug, ali bi njime znao trznuti, pa bi mu duge strune poletjele poput repa ţustroga konja. Tim se repom jako špinĉio, no i pas je mnogo bolje vladao svojim. Dok je tako gledao druţinu kako prelazi most, uzbuĊeno je njime trzao naprijed-natrag. Okrenuo se i pokazao nasmiješeno lice. "To su oni", rekao je i duge su mu se uši digle okomito, više i od tjemena. Ciroccine su se misli vratile ĉitavo stoljeće i ĉetvrt u prošlost, sve do filma koji je ĉak i tada bio star: djeĉaci u crticu skaĉu u baru i pretvaraju se u magarce. A tu je i drveni djeĉaĉić, a njezina mati, tu u tami, drţi je za ruku... ali se nije mogla sjetiti naslova. "Idem ih doĉekati", rekao je i krenuo niz ljestve. "Ideš?" "Samo ĉas." Ispratila ga je pogledom pa sjela na veliku slamom napunjenu vreću što im je sluţila umjesto kreveta. Maknula je s lica gustu masu sijede kose, protegla se, pa pogledala kroz prozor nasuprot onom za kojim je stajao Chris. Vani je bila Gaby. Sjedila je na debeloj grani u razini zvonika, niti petnaest metara daleko. "Je li bilo dobro?" upitala je Gaby. "Da." Kad je shvatila da je Gaby tu vani moţda već jako dugo, Cirocco nije osjetila ni nelagodu ni ţaljenje. "Moraš jako paziti na nj. U velikoj je opasnosti." "Što da radim?" "Ja ipak ne znam baš sve." Preplavila ju je nekakva tuga, a onda ju je otresla. "Moram ti reći dvoje", rekla je. "Prvo, on im je oboma otac. Bilo bi bolje da to zna, jer je Robin u to već priliĉno sigurna." "Chris?"

KIKA

"Da. Vidjet ćeš. Za Novu je sigurna, u svakom sluĉaju. I za djeĉaka." "Djeĉaka? Kakvog djeĉaka?" "Drugo", nastavila je Gaby. Široko se nasmiješila. "Nemoj zadaviti malu. Dovest će te do ludila, ali se suzdrţi. Ona je vrijedna truda." "Gaby, ja..." I onda je Cirocco samo zinula, jer se Gaby svalila s grane i sunovratila se prema jezercem pod sobom. Od nje je još vidjela samo jedan bljesak, prikazu s rukama uperenim prema dolje i noţnim prstima ispruţenim ravno iza sebe, a onda ju je progutalo zelenilo. Dugo je osluškivala, ali nije ĉula da je pljusnula. TRI Titanidi su priredili gozbu. Po njihovu radosnu pjevu, Robin je pretpostavila da su slijepi na sve napetosti što su vladale medu ljudima oko njih. No tu se prevarila. Titanidi su o tome što se zbivalo znali više i od Robin, ali su znali i to da nemaju moći da tu išta promijene. I zato su se posluţili taktikom koja je već skoro ĉitavo stoljeće priliĉno dobro funkcionirala. Ljudska su posla prepustili ljudima. Robin je već bila i zaboravila kako ukusna zna biti titanidska hrana. Nedugo po svom povratku u Vrzino Kolo, netom pred roĊenje Novino, napuhala se kao balon, nabivši preko svoje hrvaĉke teţine još dvadeset kila. Skinula ih je nemilosrdnom dijetom, kojom ih je i odbijala punih dvanaest godina. I onda je u jednom trenutku izgubila zanimanje za jelo. Odrţavanje vitkosti već pet godina nije bilo skopĉano ni s kakvim teškoćama. U tom se vremenu ĉak morala podsjećati na jelo, inaĉe ne bi jela uopće. Ništa joj nije bilo dovoljno ukusno. A sada, dok je kopala po našušurenim tanjurima punim hrane kojom su je Titanidi bili ponudili, poĉela se pitati neće li se opet morati poĉeti paziti. Ĉitav je skup bio na nekakav ĉudan naĉin lišen radosti, i stalno na granici sloma. Chris, Cirocco i Conal puno su se smiješili, ali malo zborili. Nova je, naravno, svoj tanjur odnijela u najdalji kut sobe. Jela je nekako kradomice, kao ţivotinja, i stalno pogledavala na Cirocco. "Nova", zazvala ju je Robin. "DoĊi k nama za stol." "Majko, ovako mi je bolje." "Nova."

KIKA

Djevojka je vukla noge i durila se, ali je ipak došla. Robin se pitala dokle će još tako. Vrlina poslušnosti u djeteta je iz Vrzinoga Kola bila jaka, jer su ondje obitelji bitno odskakale od tradicionalnog ljudskog modela. Nova je svojoj majci dugovala potpunu poslušnost sve do svog dvadesetog roĊendana, no i poslije toga puno uvaţavanja. Ali sad je već imala osamnaest. Za godinu, dvije... To je na Gei malo znaĉilo. Ipak je to imalo i svojih dobrih strana. Nisu se svaĊale sve otkako su došle na Tuxedo Junction. Robin je zbog toga bila sretna. Te su joj svaĊe razdirale srce. Ali kad se ĉovjek već svaĊa, mnogo mu je lakše kad ne dvoji da je u pravu, no Robin je u to još jedva mogla biti sigurna. Nova, zapravo, sve otkako su došle, nije izgovorila ni deset rijeĉi. Samo je nijemo sjedila, pa gledala ili sebi u ruke ili u Cirocco. Robin je pošla za pogledom svoje kćeri uprtim u Ĉarobnicu — pardon, ispravila se, u kapetana — koja je upravo Serpentu pjevala nekakvu nerazumljivu sitnicu na titanidskom, a onda vratila oĉi na Novu. Oslobodi nas Velika Majko. "Robin, je li ti bilo dosta?" Robin se sva smela, no onda se pokušala otresti zbunjenosti i nasmiješiti joj se. Uronila je ţlicu u zdjelicu djeĉje hrane što su je priredili Titanidi, pa je stavila Adamu u usta. "Ja? Da, smazala sam sve u šesnaest. Ali njemu treba malo više." "Jesi za jedan mali razgovor? U ĉetiri oka?" Robin nije ništa ţeljela više od toga, ali se najednom uplašila. Ostrugala je hranu s Adamovih usta i napravila neodreĊenu gestu. "Naravno, ĉim..." Cirocco je, meĊutim, već obišla stol i digla bebu. Predala ju je Chrisu, i njemu je to oĉito bilo drago. "No daj. Chris će se za nju znati pobrinuti, je li tako, stari moj?" "Sto posto, kapetane." Cirocco je potegla Robin za rukav, blago ali odluĉno. Sitna je vještica popustila. Pošla je za Cirocco kroz kuhinju, pa izišla na ograĊeni nogostup poloţen na vodoravnu granu, a zatim blagim usponom do odvojene zgrade napol skrivene medu granjem. Bila je peterokutnoga docrta i napravljena od drveta. Vrata su bila tako niska da se Cirocco

KIKA

morala pognuti da ude. Da su bila uţa samo za jedan palac, Robin ne bi prošla. "Kakvo ĉudno mjesto." "Chris je ĉudan ĉovjek." Cirocco je zapalila uljanicu i postavila je na stol u središtu prostorije. "Priĉaj mi o tome. Valiha me je upozorila da se promijenio, ali još nikad..." Robin se prekinula usred reĉenice, jer je napokon ugledala unutrašnjost paviljona. Svi su zidovi bili od bakra. A u metal su bile ukuckane stotine crteţa, neki posve poznati, drugi posve strani. Pa ipak se ĉinilo da je podsjećaju na duboko zakopane stvari. "Što je to?" prošaptala je. Cirocco je pokazala na najveću umjetninu. Robin se primakla i ugledala stiliziranu ţenu, uglatu i primitivnu kao hijeroglif. Bila je gola, trudna i imala je tri oka. Oko nje se bila omotala zmija, i sezala joj je od gleţnja do suprotnog ramena, gdje joj je obišla glavu i zapiljila joj se u lice. Lik joj je uzvraćao pogled, ni ne trepćući oĉima. "To bih... trebala biti ja?" Ruka joj je i nehotice pošla prema ĉelu. Tu joj je bilo utetovirano Treće oko. Bila ga je zaradila prije dvadeset godina, a bez njega se ne bi ni uspjela vratiti na Geu. Na sebi je takoĊer imala i utetoviranu zmiju što joj se ovijala oko noge, preko tijela, i uspinjala sve do grudi. "Što je to?" U sobi su bile i dvije drvene stolice s visokim naslonom. Cirocco je jednu od njih privukla u središte prostorije i sjela. "To bi vjerojatno trebala pitati Chrisa. Za mene je to spomenik. Bila si mu draga. Nije se nadao da će te ikad više vidjeti. On je to izgradio." "Ali to je... tako ĉudno." "Kao što rekoh, takav je i Chris." "Što se to s njim zbiva?" upitala je Robin. "Misliš fiziĉki? Sad dobiva ono što mu je Gea već odavno obećala." "To je odvratno." Cirocco se nasmijala. Robin je ponovno porumenjela, no onda shvatila da se to Cirocco ne smije njoj, nego nekoj svojoj skrivenoj misli. "Ne, nije", odgovorila je. "Samo je šokantno. Ti si to vidjela najednom. Ja to gledam iz dana vi dana, i zato mi sve to izgleda savršeno

KIKA

prirodno i u redu. A što se pak tiĉe šokiranosti... više si ti šokirala njega nego on tebe." Robin se morala okrenuti. Znala je kako izgleda. "To se zove starenje", rekla je s gorĉinom. Uţasna je ĉinjenica bila da je izgledala mnogo starija od Cirocco. "Ne. Ti jesi ostarila, ali nije to ono šokantno. Na svoj naĉin, i ti si se sama promijenila isto tako korjenito kao i Chris. Nekakav ti je uţasni strah obiljeţio dušu." "Ja u to ne ne vjerujem. Neuspjeh i nemilost, da. Ali strah ne." "Strah", nastavila je Cirocco neumoljivo. "Velika te je Majka ostavila. Tvog središta je nestalo. Ti više ne plamtiš; ti plutaš, tvoje noge ne seţu više do zemljine maternice. Nemaš više gdje stati, ne veţe te više pupkovina." "Otkud sve to znaš?" vrisnula je.Robin. "Znam ono što vidim." "Da, ali rijeĉi... tajne rijeĉi..." Neke su od njih bile iz obreda na Vrzinom Kolu, iz ceremonija i istjerivanja duhova, rijeĉi koje je Robin znala, ali ih nikad nije spomenula pred Ĉarobnicom. Druge su bile iz najmraĉnijih zakutaka njezine svijesti. "Imam nekoga tko me upućuje. A sad, htjela bih znati svrhu tvog dolaska. Zašto si došla? Što se to nadaš obaviti?" Robin je otrla svize i privukla stolicu bliţe Cirocco. Sjela je, i vremenom smogla snage da pogleda stariju ţenu. I ispriĉa joj svoju priĉu. *** Robin je, poput tolikih drugih, na Geu prvi put bila došla po ozdravljenje. Gea je bila boţjca koja nikad ništa nije davala besplatno. I zato su Robin rekli da se mora dokazati, napraviti nekakvo junaĉko djelo, da bi izlijeĉenje uopće bilo moguće. Ona tome nije bila sklona. Njeno stanje nije bilo takvo da s njim ne bi mogla ţivjeti. S tim je i prije znala izaći na kraj: kad joj je jednom zgodom, na poĉetku napada, ruka poĉela drhtati, naprosto si je amputirala mali prst. Pa ipak, zbog navaljivanja Gaby Plauget, Robin je krenula na put oko kotaĉa u društvu Gaby, Cirocco, te Titanida Cimbala, Oboe, Frulice i Valine, te Chrisa Majora, koji je takoĊer traţio lijeka.

KIKA

Gaby i Cirocco vodio je potajni motiv. Traţile su saveznika izmeĊu jedanaest Geinih regionalnih mozgova. Gaby je tome teţila mnogo jaĉe od Cirocco; Ĉarobnica je bila beznadni alkoholiĉar kojeg je u taj pothvat trebalo uvući silom. Neki su od tih regionalnih mozgova bili Geini saveznici, Drugi su bili neprijatelji. Crta je medu njima bila povuĉena za Oceanske pobune, dok su ljudi još ţivjeli u špiljama. Gabyna namjera nije bila ništa manje doli zbacivanje i nadomi-ještanje same Gee. Krenula je na put unovaĉiti novoga Boga. Ta je misija plaćena Gabynom glavom, a moţda i neĉim mnogo višim. Cirocco je stajala njezina statusa Ĉarobnice. A hoće li i Titanide stajati njihova opstanka kao rase, to će se još vidjeti. Jedini koji su, po svemu sudeći, izvukli nekakvu korist iz tog jalovog traganja bili su Robin, Chris i Ţeljezni Majsori. A Robin i Chris su se izlijeĉili. Ţeljeznim je pak Majstorima, zbog razloga nepoznatih, bilo dopušteno da se šire sa svog otoĉića u Febi sve dok danas nisu osporavali Titanidima gospodstvo nad velikim kotaĉem. A na kraju svega, Robin je krenula kući, s namjerom da pozivi sretno do smrti. "Neko je vrijeme bilo sjajno", rekla je i nasmiješila se na uspomene. "Chris je imao pravo. Zaista se iza ponovnog izrastanja prsta krila velika labra. To ti preporuĉam, ako ţeliš zapanjiti prijatelje." Znala je da su Gaby i Cirocco odbacivale Iabru, proglasivši je ţenskom varijantom rijeĉi maeho. Imale su krivo, ali to zapravo i nije vaţno. Ĉinjenica da joj je baš Gea vratila odsjeĉeni mezimac nastavila je gristi Robin, sve dok joj nisu i labra i njezina pobjeda zazvuĉali nekako šuplje. Bilo je to nešto lišeno smisla kao i Treće oko, koje je navodno trebalo davati nepogrešivost. U praksi su, meĊutim, njegove nositeljice bile siledţije koje nisu mogle biti u krivu, sankrosantni kao rimski pape. "Kad sam odlazila iz Vrzina Kola već sam bila polumitski lik", nastavila je Robin. "Vratila sam se kao... ne znam kojom bih to rijeĉju opisala. Vrzino Kolo nikad nije vidjelo ništa ni sliĉno meni." "Superzvijezda", pomogla joj je Cirocco. "Što je to?" "Arhaiĉna rijeĉ. To je netko ĉija reputacija nadilazi sve razumne granice. I onda, vrlo brzo, ljudi u nju i povjeruju." Robin se nad tim malo zamislila.

KIKA

"Ima nešto u tome. Da. Uspinjala sam se koliko sam god brzo htjela. Mogla sam ići i brţe, ali... nisam baš bila sigurna da bih trebala." "Ĉula si glas", ponudila joj je Cirocco objašnjenje. "Da. Bio je to moj vlastiti glas. Mislim da sam mogla postići i da me proglase samom Velikom Majkom. Ali sam znala da to nisam. Znala sam ĉak i da nisam baš dobra." "Ne budi tako stroga prema sebi. Bila si vraški dobra, bar koliko se ja sjećam." "I vraški brza. I vraški jaka. I vraški opaka i kuja od ljevanog ţeljeza. Ali ondje, gdje je to bilo vaţno, vaţno meni" — lupila se šakom u prsa — "eto tu, ipak sam znala što ja zapravo jesam. Odluĉila sam se povući iz javnosti. Postoje i mjesta na koja se moţemo povući... nešto kao redovnice. Ne ĉine li one baš to?" "Tako vele." "Mislila sam meditirati jedno godinu dana. A potom roditi dijete i posvetiti se njezinu odgoju. Ali nisam imala vremena. Da ni sama ne znam kako, već sam bila u drugom stanju." Zašutjela je na trenutak, dok se u mislima vraćala na sve to. Poĉela je ţvakati donju usnu, pa na koncu uzvratila pogled Cirocco. "Bilo je to godinu dana — više od godine dana — znaš, nakon što sam se vratila s Gee. Na Zemlji je to moglo proći tek tako. Ali na Vrzi-nom Kolu, morale smo se umjetno..." "Sjećam se. Znam o ĉemu govoriš." "Da, ali vidiš, ţene u poroĊajnim središtima znaju tko im dolazi da im to obave. Kad sam se poĉela nadimati..." Uzdahnula je, pa zavrtjela glavom. "Najstrašnije je u svemu bilo to što bi, da se to dogodilo nekoj drugoj, vjerojatno takvu spalili. A zbog kršćanstva nismo spalili nikoga već... ovaj, pedeset godina. Ali se ĉinilo da tu postoje samo dvije mogućnosti. Ili je rijeĉ o tjelesnom odnosu s kršćanskim demonom, ili... ili je rijeĉ bila o gynorum sanctumu, sjedinjenju smrtne ţene sa Svetom Majkom, savršenom i besprijekornom." Cirocco ju je pomno gledala dok je spuštala glavu na ruke. "I to su stvarno popušili?" upitala je. "O, i jesu i nisu. Postoji jedna konzervativna stranka koja smatra da su sva uĉenja doslovce istinita. No bilo kako bilo, to mi je zapeĉatilo sudbinu. Ne velim da tome nisam i sama pripomogla. Na trenutak sam, mislim, ĉak i povjerovala da mi je došla Velika Majka. Ali svaki

KIKA

put kad bih pogledala Novu u lice, nešto bi mi reklo da je to ipak bio netko drugi." Ciroccoje umorno odmahnula glavom. Sve se to dalo izbjeći da nije, baš kad se Robin spremala na odlazak, imala toliko posla. Daj prestani, rekla je samoj sebi. Taj si ĉas imala pune ruke posla, to je istina, ali si onda bila pijana skoro ĉitav kilorev. "Jesi li ikad naslutila otkud ti ta beba?" "Dugo vremena nisam. Kao što rekoh, bilo je mnogo lakše sve primati jedno po jedno, redom kojim dolazi. Tek sam se kasnije poĉela svjesno pitati." "Mogla sam ti reći da će ti Gea za popudbinu prirediti psinu. Isto je uĉinila i meni, i Gaby i Augusti, i to ĉim smo se tu stvorile. Sve smo ostale u drugom stanju. I napravile pobaĉaje." Zastala je i ponovno pogledala Robin. "Slutiš li... slutiš li imalo... tko bi djetetu mogao biti otac?" Robin se nasmijala. "Daj je pogledaj. Zar nije oĉito?" "Ima tvoja usta." "Istina. I Chrisove oĉi." *** Chris je bio u podrumu; traţio je filmski projektor. Moţda je semantiĉki pogrešno govoriti o "podrumu" u kući na drvetu, gdje su svi nivoi iznad zemlje, no Chris je uspio napraviti i to. Kapak u podu glavne zgrade vodio je do izdubljenog prostora u deblu velikoga stabla. U tu se prostoriju napokon smjestilo sve ĉemu Chris nije nikad uspio naći upotrebu. A bilo je toga podosta. Conal, koji je stajao na ljestvama i visoko drţao svjetiljku dok je Chris prebacivao stvari s hrpe na hrpu, sav je taj meteţ promatrao s oĉajem. "Osim što si kompulzivni arhitekt," zamijetio je, "još si i ţrtva teškog hrĉkovitisa." "Mislim da mi nema lijeka", suglasio se Chris. "Pa ipak, isto bi morao reći i o Smithsonianu." "A što je to?" "Više ništa, ako baš hoćeš znati. Otišlo u zrak prije toliko godina. Ali bio je to muzej. A na Gei nema muzeja." Uspravio se, pa s lica

KIKA

obrisao smjesu prašine i znoja. "Prljav je to posao, ali ga netko mora obaviti." "Titanidi imaju muzej." "Poantu shvatio. Ali ni najstarija stvar u njemu nije mnogo starija od Cirocco. Oni nisu tako dugo na svijetu. Na Gei nemamo nijedan ljudski muzej. Ako je na Zemlji koji i ostao, neće još dugo. Zašto ga onda ne osnovati tu?" Conal je na tu hrpu krame bacio još jedan dvojbeni pogled. "Priznaj, Chris, i olakšaj dušu. Ti naprosto ne moţeš ništa baciti." "Moj grijeh." Zavukao je ruku duboko u hrpu svaštarija, pa izvukao pradrevni Kodak Brownie. "Ali ĉovjek nikad ne zna kad će mu što zatrebati." "To da, ali otkud ti sve to?" Chris je jednim "šic" uzvikom otjerao Conala uz ljestve, pa za njim pošao i sam, i za sobom zatvorio kapak. Conal je pošao za njim kroz labirint vrata i prostorija sve dok nisu došli do prostora što ga je Chris odvojio za radionicu. Rijeĉ je zapravo bila o nekoliko prostorija, i u njima je Chris mogao raditi sve od puhanja stakla do popravaka raĉunara. Postavio je projektor na radni stol i dao se u razgledanje. "Ja samo tu i tamo pokupim ponešto", rekao je. "Tako je sve to i poĉelo. Ali danas, svi Titanidi koji mi dolaze u goste, donesu po kakav darak. Oni mnogo trguju. Tko da zna što će sve pokupiti. Ovamo sa Zemlje više i ne dolazi puno toga, ali je u dobra stara vremena stizalo što ti na um padne. Kolonisti bi donosili većinu svojih stvari. Tako je to bilo prije rata." Uklonio je boĉnu ploĉu i zirnuo unutra, pa otpuhnuo gvalje prašine. Gurnuo je prst u mehanizam i zavrtio kotaĉ. Iz projektora je izvadio dugaĉku staklenu ţarulju i frknuo je prema Conalu, i ovaj ju je šĉepao. "Daj vidi tu, moţe? Ĉisto sumnjam da još valja. Vjerojatno ću morati ispuhati drugu." Conal se okrenuo prema stolu s elektriĉnim priborom. Prikvaĉio je ţarulju i golim rukama dohvatio dvije izolirane ţice, pa jednom dotakao mjedeno kućište a drugu prinio zatupljenom metalnom vršku. Škljocnuo je sklopku, i nit se blistavo zaţarila. Chris je prenio projektor i poloţio ga kraj ţarulje.

KIKA

"Vidi, ipak radi? To će nam prištedjeti vremena." Uzeo ju je i uvr-nuo natrag na njezino mjesto, pa onda na radnom stolu povezao nekoliko naprava, i na koncu dvjema ţicama dotakao kontakte projektoro-va motora. On je zazujao, pa se osjetio slabašan miris ozona, no ništa se drugo nije dogodilo. Chris je samo nešto promrmljao, pa pokušao prespojiti transformatore. I dalje ništa. Podigao je pogled i opazio kako Cirocco i Robin ulaze u prostoriju. Iza njih se vukla Nova. "Cirocco," rekao je Ĉarobnici, "idem potraţiti novi motor za ovo i skopati nešto da se pokrene posmak filma. Ili... " Mahnuo je rukom prema njoj, pa prema projektoru. "Misliš da ga moţeš izlijeĉiti?" Uputila mu je ĉudan pogled, pa slegnula ramenima i prišla radnom stolu. Pogledala je projektor, stavila na nj ruke i namrštila se. Zapucketale su iskre; Robin je zinula, ali je Cirocco samo zaţmirkala. Nešto je nakratko zaštropotalo, pa stalo. Cirocco se prignula bliţe, nesvjesna plavih jakobiea što su joj se luĉile medu raširenim prstima. Samo na trenutak Conal je opazio sneno zamućenje u njenim oĉima, a onda se uspravila i stavila vršak palca u usta. "To me govno opeklo", promrmljala je cuclajući prst. Chris je zadigao obrvu, pa pritisnuo dugme za ukljuĉivanje projektora. On je zamucao, pa onda krenuo najglade što tako stari stroj uopće moţe. Nitko nije rekao ni rijeĉi. Dok je Chris kroz projektor provlaĉio Ciroccin film, Conal je donio stolice. Nije imao kolut za prihvat filma, no to jedva da je i bilo vaţno, jer je pretpostavljao da to ionako nitko neće htjeti gledati još jednom. Cirocco i Robin prikaĉili su list papira na suprotni zid. "Da pozovemo Titanide?" upitala je Robin. "Filmovi ih uznemiruju", odgovorila je Cirocco. "Mi baš i ne znamo zašto", dodao je Chris kao odgovor na pitanje u Robininim oĉima. "Njihovi mozgovi ne izgledaju mi opremljeni za tako nešto. Uhvati ih muĉnina, kao od morske bolesti." Pokrenuo je projektor. Tog se trenutka s vrata zaĉuo zvuk kao da se nekome povraća. Conal se okrenuo i opazio Novu kako bjeţi od slika na ekranu. Pomislio je da pode za njom, ali je znao da je to luda misao. Ponovno se okrenuo filmu.

KIKA

Gea je sad odgrizla glavu i drugom ĉovjeku. Ovaj je bio odjeven sav u naranĉasto. Prvi je bio u tradicionalnoj crnoj svećeniĉkoj halji i s bijelim kolarom. Bilo je to zagrijavanje za meĉ s Kongom. U nekoliko su kadrova vidjeli tog orijaškog majmuna kako lebdi u pozadini. Bolexa koji je sve to snimao mnogo je više zanimalo proţdiranje svetih ljudi. Svi su kadrovi bili stabilni kao stijena i briţljivo kadrirani. Otpoĉeo je boj. Gea i Kong su se dohvatili. Kong je zaplovio preko Geine glave i prizemljio na leĊa. U trenutku kad se Gea nadni-jela nad njega i prikovala ga za tlo, doimao se nekako ošamućeno. Onda ju je velika zvijer zbacila sa sebe. Pošao je za njom. Uslijedila je praznina, a onda je Kong ponovno bio dolje. Gea je zalebdjela, pa se bacila na nj. Ovaj put kao da je otišla korak dalje od ĉistog prikivanja za pod. Conal nije ništa shvaćao. Zapiljio se u ekran, suhih usta, fasciniran i posramljen time što vidi. Na koncu je morao skrenuti pogled. Paţljivo je promatrao Chrisa, Cirocco, Robin... sve osim ekrana. "A bila bih se zaklela da je bespolan", rekla je Cirocco u jednom trenutku. "Bio mu je dobro skriven", odgovorila je Cirocco. "Morala ga je iz njega izvlaĉiti." "Saĉuvaj nas Velika Majko", prošaptala je Robin. ConaloV se pogled vratio. Nije vjerovao da je ţenki moguće muţjaka prisiliti na snošaj. Moţda se sve to ne bi ni dogodilo, no Kong je bio teško stradao. Kad ga je Gea objašila, iz rupe mu je na prsima brizgala krv. Kupala se u njoj. "Iskljuĉi to", rekao je Conal molećivim glasom. Cirocco ga je kratko pogledala, lica skamenjena, i odmahnula glavom. Mogao je otići, mogao je gledati. Silom je vratio pogled. Gea je zateturala kao pijana. Naletjena je na kameni zid špilje i pala na bok. Ekran se na trenutak zacrnio, pa se opet osvijetlio. Gea je bila na boku, i dalje naga. Na licu i rukama sušila joj se krv. Prevalila se na leda. Zajeĉala je. Trbuh joj se dizao i spuštao. "Rada", rekao je Chris. "Jest", progundala je Cirocco. "Ali što rada?"

KIKA

Kroz mehanizam zaslona projurio je i kraj filma, pa otklizio na pod. Bijeli je ekran svjetlucao i osvjetljavao tri blijeda lica, sve dok ga Chris nije milostivo ugasio. * * * Bila je to deva, i bila je mrtva. Deva se rodila ţiva, i Gea ju je stavila u svoju svitu što ju je pratila od Kongova brda do mjesta trenutnog odrţavanja Pandemonija, pa joj pokušala naći nekakvu upotrebu. Nju nije planirala. Tih dana nije mnogo planirala baš ništa. Uţivala je u kaosu. Bilo je to mnogo zabavnije nego upravljati tim sprcnutim svijetom. , Gea je raĊala koješta naprosto što joj se to, za jednu boţicu, ĉinilo prikladnom funkcijom. Ali bi je uvijek, ništa manje no druge, iznenadilo to što bi iz nje ispalo. Svijest joj se raspala na mnogo dijelova, od kojih je svaki bio nezavisan, neki ludi, neki manje lud, no svi ludi do daske. Ne zaboravi: Prikaţi ovih dana i Tri Evina lica. Onaj dio nje koji je nadzirao njen ekvivalent maternice ostatku nje nije kazivao što mu je na umu. Njoj se to stanje stvari dopadalo. Nakon tri milijuna godina iznenaĊenje je ipak nešto vrijedilo. Svakog kiloreva njezino bi je tijelo obdarilo neĉim novim. Lanjske je godine okotila leglo zmajeva, ĉetrimetarskog tigra, i stvorenje napol hobotnicu a napol Fordov Model-T. Većina toga nije ţivjela dugo, jer su im od inventara falile stvari poput srca i nosa. Ostatak su bile mule. Njenoj podsvijesti nije se dalo gnjaviti sitnarijama. Ali je zato deva ispala priliĉno dobro. Bio je to već odrasli drom-edar, zao kao socijalno osiguranje, a sad mu i nije bilo spasa, jer je već bila odluĉila što će s njim. Provući će ga kroz ušicu igle. Bila je to, dopuštam, velika igla. A bio je tu i veliki lijevak, kao i mašinerija koja će devu fino usitniti. Dok su se vrtjele stotine kamera, Gea se popela na skelu iznad lijevka i izlila prvo bure deva-pirea. Tri reva kasnije, umorna i već pomalo ţivac, rekla je stoj. Pola je deve već prošlo, a ostatak je samo stvar dosadnog, mukotrpnog posla. Osim toga, u sve će se to dati ukadrirati i scene snimljene nakon ĉišćenja lijevka.

KIKA

Smjestila se u svoj stolac, spremajući se na dnevnu dvostruku projekciju, to jest na Lavurencea od Arabije i... nije se više mogla sjetiti ĉega. Poĉela se kriviti i vrpoljiti, obuzeta nestrpljivošću. Kad će Cirocco napokon krenuti? Ĉekala je na glavnu toĉku. ĈETIRI "Robin, probudi se." Robin se razbudila istoga ĉasa. Ugledala je Cirocco nadnesenu nad sebe. "Sve je u redu. Ništa se ne boj." "I ne bojim se." Protrljala je oĉi. "Koliko sam..?" Cirocco je vidjela kako se Robin prisjeća gdje je, pa se nasmiješila. "Spavala si oko sedam sati. Je li to dosta?" "Naravno." Cirocco je i dalje šaptala, pa je to uĉinila i Robin. "Da... ali dosta za što?" "Htjela bih da podeš sa mnom", odgovorila je Cirocco. *** Dok joj se mati odijevala Nova je oĉi drţala zatvorene i nije se micala. Kad je Robin izišla iz sobe i za sobom zatvorila vrata, Nova se uspravila u krevetu i odšuljala se do njih. Otvorila ih je pola centimetra i na hodniku ugledala Cirocco i Robin kako razgovaraju. Onda su joj se maknule s vida. Ĉula ih je kako se stubama spuštaju u prizemlje. Kroz ogradu prvoga kata vidjela ih je u glavnoj prostoriji i potom ĉula kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju. Ţurno se vratila u sobu u kojoj je bila s majkom i Adamom. Pogledala je u kolijevku i iznenadila se opazivši da ga nema. Znala je da malo ĉudovište nije odnijela Robin, pa je stoga pretpostavila da je to uĉinila Cirocco. Kad se nagnula kroz prozor, vidjela je drugi kraj visećeg mosta. Nagnula se - i hitro se povukla. One su ga dvije upravo prelazile. Cirocco je nosila bebu. Odjenula se, sjurila niza stube i već stavila ruku na kvaku, i tek tada zastala da malo razmisli. Neće ići.

KIKA

Nova je imala priliĉno jasnu predodţbu o svojim sposobnostima. Na svom terenu vjerojatno bi mogla slijediti Cirocco a da je pritom ne otkriju. Cirocco je bila i predobra. Ĉinilo se da koţom osjeća kad je zahvati neĉiji pogled, da ĉita proletjelu misao. Ali pomisao da bi takvu ţenu mogla slijediti kroz nepoznatu dţunglu izlazila je iz domene mogućeg. Velike ti Majke, ĉeznula je da bude s njom. *** Spoĉetka Robin nije ni shvaćala da slijede stazu. Nije bila baš jasno ocrtana, ali je ipak bila tu. Morale su se pognuti ispod nekoliko niskih grana i popeti preko palili stabala. Pa ipak, staza se nije izgubila. Robin je pretraţila sva svoja mršava znanja o divljim ţivotinjama, i upitala se nije li to njihova staza, no onda shvatila da se i ono malo što zna odnosi na Zemlju, ne na Geu. Tko moţe znati zašto se gean-ska ţivotinja ponaša tako kako se ponaša? "Robin, imaš li ti u mene povjerenja?" "Povjerenja? Naravno, mislim da da. Zašto?" "Misliti nije dovoljno. Promisli još jednom." Što je Robin i uĉinila, gazeći za ţenom koja je za nju još bila Ĉarobnica. Osjećala se nespretno, slabašno, jako staro. Ispred nje je bila Cirocco: vitka, okretna, i kao izrasla iz tla pod nogama. Ima li u nju povjerenja? Robin se sjetila mnogih za i protiv. Kad su se upoznale, Ĉarobnica je bila alkoholiĉar. No je li se ikad izlijeĉila, ali stvarno? Nije li posve moguće da će se, ako stvari krenu po zlu, opet okrenuti boci? Robin ju je pogledala još jednom. Ne, neće. Nije znala zašto je tako sugurna, ali je bila. U toj je ţeni došlo do nekakve temeljite promjene. "Imam povjerenja u tebe da ćeš odrţati rijeĉ. Ako veliš da ćeš nešto uĉiniti, onda vjerujem da mogu raĉunati da će tako i biti." "I hoće, samo ako budem ţiva." "I uzdam se da ćeš uĉiniti ono što smatraš pravednim." "Pravednim za koga? Tebe, mene ili svakoga? To baš nije uvijek isto." Robin je znala da nije, i zato je o tome malo razmislila. "Za Svakoga. I mislim da bi mi rekla ako bi morala uĉiniti nešto što smatraš dobrim, no što bi mi moglo nanijeti zlo." "I bih."

KIKA

Neko su vrijeme koraĉale u tišini, a onda se Cirocco napol okrenula i dala Robin znak da je mimoiĊe. Na tome je mjestu staza bila dovoljno široka za obadvije. Uzela je Robin za ruku i sad su hodale zajedno. "Vjeruješ li da bih mogla ĉuvati tajnu?" "Naravno." "Nisam se dobro izrazila. Postoji i ponešto što pred tobom moram zatajiti. Ne mogu ti reći zašto. Dijelom je to i zbog starog zlatnog pravila takozvane 'špijunske zajednice'. Što ne znaš, ne moţeš ni kazati." "Ti to ozbiljno?" "Mala, ja se ne igram. Ovdje je rat siguran koliko i na Zemlji. I, na neki naĉin, jednako gnusan." "Da, to ti vjerujem. Ili bar dok ne doznam više." "To mi je dovoljno." Zastala je i okrenula joj se licem. "Samo se opusti, Robin, i pogledaj me u oĉi. Htjela bih da se posve opustiš. Svi su ti se mišići olabavili, i već ti se spava." Robin su hipnotizirali i prije, ali nikad tako lako. Cirocco nije puno priĉala, nije se sluţila nikakvim priborom. Samo se zagledala Robin u oĉi i ovoj su se zjenice raširile kao Febino more. Tiho je nešto mrmljala i dlanovima doticala Robinine obraze, i ova se opustila. "Pusti oĉi nek se sklope", rekla je Cirocco, i Robin je to i uĉinila. "Sad ćeš zaspati, ali ne moraš uroniti duboko. Moţeš savršeno pipati, i njušiti, i ĉuti, ali ne vidiš ništa. Jesi me shvatila?" "Da." Robin je osjetila kako ju je nešto podiglo. Bilo je lijepo. Ĉula je šuštanje vjetra kroz krošnje. Osjetio se miris prezrelih jagoda. Osjetila je kako poskakuje dok Cirocco trĉi stazom. Potom se okrenula drugim smjerom. To se nastavilo kroz nemjerljivo dugo vrijeme, sve dok u njoj nije uništilo svaki osjećaj orijentacije. Za što je nije bilo briga. Osjećala je Ciroccine snaţne ruke pod leĊima i nogama, ćutila njen tvrdi trbuh, njušila tako svojstven, pomalo slatkast miris što ga je povezivala s Ĉarobnicom. Svijest joj je risala krasne maštarije. Dugo je već bila bez ljubavnice. Osjećala se krasno. Ljepše nego ikad sve od dana... od dana kad je sa sedam drugova niz Ofion plovila prema nepoznatom cilju. Zaista ima nešto u tome kad vele da ĉovjeka mogu oboriti s nogu sile — ili Ĉarobnice — izvan njegove vlasti. "Kad sam došla po tebe, Nova nije spavala", rekla je Cirocco.

KIKA

"Nije?" "Ne. Pošla je za nama niza stube. Onda nas je motrila kroz prozor. Mislila sam da će poći za nama, ali nije." "Nije luda." "To znam. Ali je... teška." Robin se nasmijala. "I ti bi bila teška da su te degradirali od Djeviĉanske kćeri u otpadnika i izgnanika." "Zašto je došla? Ĉini mi se da te mrzi." "Dio nje svakako. Tako sam teško pogriješila, moj je pad bio tako dubok... kao da sam to uĉinila i njoj." Robin je zastala i zaĉudila se kako sve to moţe reći bez bola, a onda se sjetila da je pod hipnozom. Što joj je taman odgovaralo. Trebalo je to nekome ispriĉati. "Došla je iz ĉiste poslušnosti? Ne izgleda mi u njezinu stilu." "Ti ne poznaješ Vrzino Kolo. Bilo je to zbog osjećaja duţnosti... i straha. Ne vjerujem da će moje ljubljene sestre uspjeti. Smrznut će se tamo vani. Ali kad je to pitanje bilo postavljeno, ja nisam iniala pravo glasa. Ni Nova nije vjerovala da će uspjeti. No... nije joj se baš ĉinilo da moţe puno birati. Bilo nam je zaista gadno. Ĉitavih devedeset dana, nakon što su otkrili Adama, mi kao da nismo ni postojale. Moje mi je Treće oko spasilo ţivot, no to je sve." "Zašto je i ona morala poći? Ta ti si rodila dijete."" "O, nije vaţno. Ona je bila malo na svoju ruku, znaš. Za Adama je doznala kad mu je bilo šest mjeseci. Htjela ga je ubiti. Ja sam je sprijeĉila. Onda smo ga obje skrivale, ali smo znale da to ne moţe potrajati vjeĉno. I na koncu je sve došlo na vidjelo. Zaklela sam se da je on djevojĉica, i u to uloţila i zadnji gram svog prestiţa. Nitko nije gledao, no svi su znali." "Kako to misliš, da je Nova bila na svoju ruku?" "Jedino dijete u Vrzinom Kolu koje ima brata. Kriva zbog veze sa. mnom, velika grešnica." Uzdahnula je. "Nisu li ljudi prekrasni?" "Svuda su manje-više isti." Cirocco neko vrijeme nije izgovorila ni rijeĉi. Njezinoj je prijateljici na um došla ĉudna misao. Gdje je Adam? Kad su krenuli van, Cirocco ga je bila ponijela. Sad je nosila nju, a za to su bile potrebne obje ruke. To je nije brinulo. Jer je u Cirocco zaista imala povjerenja.

KIKA

"I bila je sumnjivo visoka. Što nije bilo vaţno dok smo bile na konju. Ali poslije su se poĉele širiti glasine o kojima bolje da ti i ne priĉam. A pojavila se i ljubav." "Ljubav?" "Ona me voli. Ona to ovih dana baš i ne pokazuje, ali me zaista voli." "To se vidi." "A voli i tebe. I to na posve drukĉiji naĉin." "I to se vidi." *** Cirocco ju je napokon spustila. Robinina su osjetila bila delikatno izoštrena. Pod bosim je nogama ćutila meko, vlaţno tlo. (Što je bilo s cipelama? Ali nije vaţno.) U zraku su bile aromatiĉne pare. Osjetila je kako joj se niz leda slijeva potoĉić znoja. Stajala je tako u tami i ĉekala.Ciroccin je glas došao odnekud ispred nje. "Robin, sad moţeš sjesti i otvoriti oĉi." Što je Robin i uĉinila. Ugledala je Cirocco kako kleĉi pred njom. Oĉi su joj bila duboki, fascinantni studenci. Pogledala je lijevo i ugledala Chrisa; i on je kleĉao, i drţao Adama umotana u ruţiĉastu deku. Nasmiješio joj se, a onda joj je Cirocco vrškom prsta dotakla bradu i okrenula joj glavu prema naprijed. "Ne gledaj njega. Gledaj mene." "Dobro." "Voljela bih da se sad spustiš još dublje. Ako to ţeliš, ostavi oĉi otvorene, ali ne obaziri se nimalo na to što vidiš. Vaţan je samo glas što ga ĉuješ." "U redu." "Kako si duboko?" Robin je o tome ozbiljno promislila. "Oko metar." "Daj još pedalj i pol." Što je Robin i uĉinila. Oĉi su joj bile otvorene. Pritom je stvarno opaţala samo kovitlanje oblaka pare. Cirocco više nije bila ispred nje, ali nije mogla reći što ispred nje zaista jeste. Osjetila je lagani pritisak na glavi. Bila je to Ciroccina ruka. "Robin, zašto si Adama ostavila na ţivotu?" Ĉula je vlastiti glas što je dolazio iz velike daljine. Na trenutak je ugledala svo troje, kao da ih gleda odozgo: krupnog, napol

KIKA

odlakavjela muškarca; jaku ţenu; sićušnog, bespomoćnog, vrijednog samilosti... Tu je misao brzo prekinula. "Nešto sara sanjala." "O ĉemu si sanjala?" "Adam." Nasmiješen. Ruţiĉast. Njeţni sićušni prstići na nogama. Miris njezina mlijeka i njegovih mokrih pelena. "Gaby." Crna i s nje se sve ljušti. Pucketava koţa. Uništeno oko. Slatkasti miris. "Sanjala si Gaby?" "Sjedila je sa mnom. Pomogla mi je da ga rodim. Podigla ga je, sveg krvavog i groznog. Onda me poljubila i ja sam zaplakala." "U snu?" "Da." Robin se namrštila. "Ne. Bila je bolja. Nije bila ispeĉena." "U snu?" "Ne. Da... ne sjećam se kako sam se probudila. Sjećam se... kako sam poslije sna zaspala. Adam je sisao." "Što ti je Gaby rekla?" "Rekla je da razlog da ga zadrţim moram potraţiti u vlastitom srcu. Rekla je da će svijet biti uništen. Zemlja, Vrzino Kolo... moţda i Gea. Rekla mi je da je on vaţan. Moram ga donijeti ovamo. Rekla je da mu je Chris otac. Rekoh da su dva djeviĉanska roĊenja ipak malo previše. Ona je rekla da je to Geino maslo, da se posluţila magijom da... da dio Chrisa zadrţi u meni. Sićušne vremenske kapsule, tako ih je nazvala. Onda je otišla." "Išĉezla?" Robin se iznenadila. ' "Ne, izišla je kroz vrata." Cirocco neko vrijeme nije progovorila ni rijeĉi, no Robin to nije smetalo. Ĉekala je na daljnja pitanja. Umjesto toga, pritisak je Ciroccine ruke na njezinu glavu nestao, pa se opet vratio. Ovaj put to nije bio dlan, nego šaka. Dotakla ju je lagano, no Robin se skoro uĉinilo da joj kroza skalp napipava pregibe i zavijutke. Zaĉuo se sitan glasić. "Daj me pusti, ti prastara piĉkuljo." Robin još nikad nije ĉula da bi se itko Cirocco obratio takvim rijeĉima. Glas je još neko vrijeme nastavio u tom stilu. Robin je osjetila kako se šaka steţe, i onda je onaj sitni glasić zapištao. "Prijavit ću te jebenom Društvu za zaštitu ţivotinja, ti keso bljuvotine. Pojebat ću te u dlakava ušesa, i dobiti sifilis i smradove koje još nemaju ni imena, a ja ću..."

KIKA

Ponovno stisak, iza ĉega slijedi još prodorniji krik. "NareĊujem ti da govoriš", rekla je Cirocco. Robin nije rekla ni rijeĉi. Po neĉem je znala da se ta zapovijed ne odnosi na nju. "Kad Gea za ovo ĉuje, srat će napalm i pišati benzin..." "Govori!" "Ja znam svoja prava, i hoću, do sto Ċavola, svog ADVOKAAAA-TA! I hoću..." "Govori!" "Aaaaaaaaaah! Aaah! Dobro, dobro, dobro, govorit ću!" "Je li na tom djetetu Geina ruka? Zapovjedam ti da odgovoriš." "Ništa ne, ništa ne, ništa ne vidim... vidim... Moţda, mislim..." "Govori!" "Ne, ne, ne. Gea ju je dotakla još davno. Gea zna da je ona ovdje. Gea je smislila djetetovu obitelj, ali ih nije dotakla. Geina ruka nije na tom djetetu." Najednom ni Ciroccina nije više bila. Robin se uspravila i zaţmir-kala oĉima, i uĉinilo joj se kao da joj se s glave digla velika teţina. "Sad moţeš ustati, Robin. Pomalo i polako. Sve je u redu." Robin je ustala. Osjećala se nekako osvjeţeno; duboko je udahnula, ponovno ţmirnula, pa se okrenula. Cirocco je u naprtnjaĉu stavljala teglicu. U ruci je drţala poznat predmet: stari automatski Colt .45. Predala joj ga je u ruke. Robin ga je okrenula u ruci. Osiguraĉ je bio slobodan. Ponovno ga je zakoĉila, pa podigla pogled. "To je moj pištolj." "Uzeo sam ti ga prije nego te je Cirocco probudila", rekao je Chris. "Što je to bilo?" Robin je pokazala prema naprtnjaĉi. "Moj demon." Njen se pogled zabušio u Robinine oĉi. "Znaš li ĉuvati tajnu?" Robin joj je uzvratila pogled, pa naposljetku kimnula glavom. "Ako tako ţeliš." Cirocco je kimnula, pa se malo opustila. "Mogu ti reći samo da je rijeĉ o neĉemu što sam morala uĉiniti. Nekad sam se sluţila drugom metodom. Nije bila tako pouzdana, i ni izbliza tako jednostavna." Na trenutak joj se u oĉima pojavio uţasan bol. Skrenula je pogled, pa ga vratila. "Upitaj jednom Conala o tome. Priĉekaj samo da u sebe malo ulije." "Mislila si da sam Geina uhoda?" "Morala sam pretpostaviti da si to moţda. Moţeš li ti biti sigurna da nisi?"

KIKA

Robin se već bila spremna izgovoriti jedan indignirani naravno da mogu, ali se zaustavila. Pomislila je na sićušne vremenske kapsule, djeviĉansko roĊenje. Gea ju je dotakla još davno. Gea je smislila djetetovu obitelj. "Ali ona tu ne moţe baš ništa?" "Veselilo bi je da zna da tako misliš. Ali jest, tako nekako. Ti još nemaš ni pojma kako to gadno zna biti." "I ti bi me ubila?" "Da." Robin je pomislila kako bi se zbog toga trebala ljutiti, ali se nije naljutila. Osjetila je nekakvo ĉudno olakšanje. Da joj je Gea doista u tijelo uloţila onu slinavu krticu, zaista bi joj bilo draţe da je mrtva. "Što je s Novom?" upitala je najednom. "Sad te stvarno poĉela hvatati prava paranoja", rekla je Cirocco i kimnula glavom. "Ipak će ti trebati još mnogo vremena da me dostigneš. Prije nekoliko sam sati pregledala Novu. Mislila sam da bi bilo pametno... s obzirom na njen temperament, da to ne upamti. Rekla sam joj da zaboravi, pa će i zaboraviti." "A Adam?" "Nevin kao dojenĉe", odgovorio je Chris i nasmiješio joj se. Ona mu je uzvratila smiješak, i najednom se sjetila koliko ga je toplo voljela, pred toliko godina. Bila bi mu spremna oprostiti ĉak i sve one dlake, bar za neko vrijeme. I tad je prvi put promotrila svoj okoliš, i namrštila se. "A što je sad ovo?" upitala je. "Vrelo vjeĉne mladosti", odgovorila je Cirocco. *** Na Gei je nekoć bilo dvanaest vrela. Ono u Oceanu razorili su za Bune. Onaj u Tei bio je duboko pod ledom, a izvori u Mnemozini i Tetidi bili su zakopani pod pijeskom. Od preostalih osam, sedam ih je bilo naglo zatvoreno jednoga dana prije dvadeset gbdina, u dan koji je vidio i smrt prvog Geina utjelovljenja i kišu katedrala što su padale s neba. Gea, meĊutim, nije vladala i Dionom, jer je Dionin središnji mozak bio mrtav. Ona na tu zemlju nije mogla utjecati ni u dobrom ni u lošem smislu. Mogla je poslati svoje trupe i Bellinzonu pretvoriti u ovosvjetski pakao, no one dublje funkcije ispod površine bile su izvan njezina domašaja.

KIKA

Diona se unatoĉ tome drţala zaĉuĊujuće dobro. Cirocco je pomislila da su u tome svoje prste mogli imati i vilenjaci. No, tko zna zbog kojih razloga, bilje je nastavilo rasti, voda teći i zrak kruţiti. A vrelo vreti. Taj izvor je bio glavni razlog zbog kojeg je Chris baš tu sazdao Tuxedo Junction. Njemu je on trebao baš koliko i Ĉarobnici. Ĉinilo se pametnim biti mu tako blizu, da ga mogu stalno drţati na oku. "Kako da znam da mi neće biti ništa?" upitala je Robin. "Ne moraš ako nećeš", odgovorila je Cirocco. "To znam, to si mi rekla, ali... otkud ti to znaš? Moţda je to smicalica. Moţda je Geina ruka na tebi." "Ako je tako, onda ti i tako nema spasa", uputila ju je Cirocco na logiĉan zakljuĉak. "A već si rekla da mi vjeruješ. Ili mi vjeruješ, ili mi ne vjeruješ." "Vjerujem. Emotivno." "Tako to jedino i moţe biti. Logika s tim nema nikakve veze. Logikom se nikako ne moţe dokazati da Gea ne vlada mnome." "Znam. Oprosti. Malo sam nervozna." "Nemoj biti. Samo sve svući." Cirocco se okrenula, jer je osjetila da je Robin nervozna što se mora svući, kao i zbog svega ostalog. Pomislila je kako bi moţda trebalo udaljiti Chrisa, i reći mu da se vrati kasnije, da i sam proĊe postupak. A onda se okrenula i vidjela kako Robin izlazi ih hlaĉa, pa shvatila da to nema nikakve veze s Chrisom. Nadala se da joj se ništa ne vidi na licu, ali je osjetila kako joj se srce popelo u grlo, i kako je guši najednom nadošli osjećaj samilosti. Robin se doimala jako tuţno, dok je tako stajala naga. Doimala bi se tako i bez toga, no onome koji ju je vidio i u svoj slavi njezinoj, od tog je prizora moralo pucati srce. Sva je tetovaţa bila gadno izblijedjela. Cirocco je već bila vidjela i Oko i Pentazam na njezinoj glavi, i dio zmije na mišici. Kad joj je bilo devetnaest godina, bili su šareni i jarkih boja. A sad su bili nekako muljavi, s tek slutnjom slomljeno crvene ili mutno zelene u crteţu od uglavnom olovnosivih poteza. Njena ĉetvrta tetovaţa — izvedena oko noge — bila je u istom stanju. Ali je zato peta bila upravo vandal-izirana. Za svijet umjetnosti to i nije bio neki gubitak, pomislila je Cirocco, ali je to ipak bilo mesarenje. Robin je već rano u ţivotu doznala da će sva

KIKA

djeca što ih donese na svijet patiti od one bolesti koju je došla iskorjeniti na Geu. U nastupu mladenaĉke neobuzdanosti, na trbuhu je napravila odvratan crteţ. Prikazivao je mraĉno ĉudovište kako joj razdire koţu, pokušavajući se noktima i zubima osloboditi njezine maternice i pobjeći u široki svijet. "Nova je bila velika kao sam vrag", rekla je Robin utuĉeno i protrljala brazgotinu od koje je tetovaţa postala još ruţnijom. "Morali su mi napraviti Kalpurnijin rez." Stajala je tako ovješenih ramena, i pokušavala stvoriti dojam da su joj se ruke tek sluĉajno sklopile na trbuhu. Koţa joj je bila kao tijesto, a kosa beţivotna. Lice joj je bilo izbrazdano, pa joj ĉak ni zubi nisu bili zdravi. Robin je zaista već davno bila digla ruke od sebe. Starenje je jedno; ovo je bilo nešto posve drugo. "Ništa zato", rekla je Cirocco. "Poslije ovog to će prestati." Zagacala je u vodu pa ispruţila ruku. *** Robin nije vjerovala da moţe biti tako vruće. Osjećala je vrućinu na nekakav ĉudan naĉin: znala je da je vruće, ali je nije peklo. Primali su to u sebe polaganim koracima. Najprije do gleţnja, pa do koljena, pa zatim stanka prije nego će ući sve do bokova. Chris joj je bio s jedne strane, Cirocco s druge. Oboje su je drţali za ruku. Voda — ako je to bila voda — imala je slatkasti miris, a imala je i boju i konzistenciju meda. Ne, shvatila je, nije baš tako. Jer nije bila kao sirup. Moţda je više sliĉila nektaru. Ušla je sve do pojasa, i zinula. Fluid je poĉeo ukapavati u nju. Osjećala ga je, nalik na fino ulje, dok joj je punio crijeva i vaginu. Ĉinilo se da bi osjećaj morao biti odvratan, ali je oĉito da nije. Bilo je prekrasno. Osjećaj je bio ljepši od iĉega što je ikad upoznala. Stresla se, i osjetila kako joj popuštaju koljena. Cirocco ju je pridrţala. A onda su joj vode prekrile grudi. Opustila se u Ciroccinu naruĉju, baš kako joj je Ĉarobnica bila rekla da mora uĉiniti. Zatvorila je oĉi, osjetila ljuto štipanje u nosu, i zatim su je spustili u vodu. Bio je to snovit osjećaj. Ni zbog ĉega više nikad nije trebala van. Potreba da udahne postajala je sve jaĉa, no kad je dovoljno ojaĉala, osjetila je Ciroccine usne pritisnute na svoje, pa je udahnula Ĉarobni-ĉin dan. Polako ga je istoĉila iz sebe.

KIKA

Ĉinila je to dugo. Robin nije brojala, ali je znala da je potrajalo dugo. Onda je stala. Robin je osjetila kako u njoj ponovno raste ţelja da udahne. Cirocco joj je bila rekla što da ĉini, ali se i dalje pomalo bojala. Zar joj zaista toliko vjeruje? Pa mislim, zašto ne? Osjetila je kako joj ruke otpuštaju nosnice. U nju je potekao vreli nektar. Otvorila je usta. Zrak je zagrgoljio van, a voda je uvrla u nju. Kad su joj se pluća napunila i kad je pokušala kašljem istjerati zadnje ostatke zraka, potreslo ju je nekoliko grĉeva. Otimala se, ali su je ĉvrsto drţali. Ponovno je nastupio mir. *** Cirocco ju je drţala u vodi nekoliko revova, pa je onda iznijela na obalu i stavila kraj Adama, koji je još spavao. Chris je izvadio ruĉnik i Cirocco ju je poĉela brisati. S usta joj se cijedila zlatna tekućina. Cirocco ju je pljesnula po leĊima, i ona je opet prodisala, nakon što je iz grla istisnula posljednu litru. Koţa joj je bila smeĊa i skoro tako vruća da je nije mogla ni dotaknuti. "Ti samo idi", rekao je Chris i uzeo ruĉnik. "Ona je moja briga." Cirocco je kimnula glavom i ušla u bazen. Jedan je trenutak plutala pod samom površinom. Za pola je reva bila vani, a njezina duga kosa, promoĉena i slijepljena za ramena, sad je bila sjajna i crna. Chris je ostao najduţe. Kad je izišao, bio je skoro za ĉitav palac viši, a i lice mu se malo promijenilo. Cirocco je ponovno dovela Robin u stanje blagoga transa i Chris ju je podigao dok je drţala Adama u naruĉju. Preko ramena je uputio pogled Ĉarobnici, pa krenuo vratiti Robin u Tuxedo Junction, i tu joj iznijeti svoj prijedlog.

Luther je koraĉao dokovima Bellinzone praznima poput prašnjavih ulica zapadnjaĉkoga grada u Toĉno u podne s Garvjem Coorjerom u glavnoj ulozi. Posve je moguće da mu je mozak povezao to dvoje, jer je taj film nedavno gledao u Pandemoniju. On nije izgledao kao Gary Cooper. Izgledao je kao Franken-steinovo ĉudovište nakon trodnevnog tulumarenja i karambola. Ostao je bez najvećeg dijela lijeve strane lica, ĉeljust mu je bila raspadnuta a zubi razbiti, u nosu mu je falila hrskavica, a oĉna mu je duplja bila prazna.

KIKA

Kroz iskrzanu se pukotinu na lubanji vidjelo zelenkasto moţdano tkivo, te se ĉinilo da je već bilo isteklo iz glave, ali ga je poslije netko opet zbrda-zdola nabacao unutra. Preostalo mu je oko bilo crna jama u crvenome moru, i ţarilo se od pravednoga gnjeva. Vrat su mu okruţivali šavovi; nisu to bile brazgotine, nego pravi debeli konci što su probijali koţu. Da su ih povadili, otpala bi mu glava. Ĉitavo mu je tijelo, s izuzetkom ruku, bilo skriveno crnom musavom mantijom. Na rukama su mu bila ranjava mjesta koja su suzila krvlju i gnojem. Jedna mu je noga bila kraća od druge. Nije se tu radilo ni o kakvom deformitetu, nego o jednostavnom mehaniĉkom problemu: ta je noga, naime, jednom pripadala nekoj redovnici. Ali ga ipak nije usporavala. Nije se morao ni od ĉega skrivati, pa to nije ni pokušavao. To ionako ni njemu ni njegovoj bandi nije bilo lako ni u najpovoljnijim prilikama. Luther baš nije bio uţivalo za nos, i njegova bi apostolska aroma na udaljenosti od pedeset metara i krmaĉu bacila u nesvijest. Ĉak bi i ljudi, unatoĉ svom atrofiranome njuhu, Luthera obiĉno namirisali mnogo prije nego što bi im došao na oĉi. Pokatkad bi pomoglo prikradanje uz vjetar, no ĉini se da su odnedavna Bellinzonci, bar za Svećenike, razvili šesto ćutilo. Za njim je vuklo noge njegovih dvanaest apostola. U usporedbi s njima, Luther je bio Apolon. Oni su bili tek puki zombiji, no Luther je nekoć bio Arthur Lundquist, pastor Ameriĉke unijatske luteranske crkve u Urbani, Illinois. Urbana je već odavno bila razorena, pa je razoren bio i pastor Lundquist, najvećim svojim dijelom. Njegovi komadi i dijelovi nekoć su pripadali drugim ljudima — Gea je svoje Svećenike slagala iz svega što bi joj došlo pod ruku. Ipak bi mu s vremena na vrijeme kroz mutni mozak prošla odlutala misao na dom, misao na ţenu i dvoje djece. To ga je muĉilo, i od toga bi postao još gorljiviji na Boţjemu djelu. Kroz mozak mu je prolazilo i mnogo zraka, što je bila posljedica rane nanesene saĉmaricom, a kojoj, osim toga, ima zahvaliti i zbog svog upadljivog smiješka i govornoga stila. I to ga je muĉilo. Domarširao je do ruba zone smrti što je vodila do staništa slobodnih ţenki. Oko mu je prešlo utvrĊenja što su se našla pred njim. Nije vidio nikoga, ali je znao da su tu, i da ga gledaju. Stao je izazovno, pun prezira prema njima, s rukama na bokovima.

KIKA

"Boţje dušmanke!" povikao je, ili je to bar pokušao. S obzirom da je bio bez lijevog obraza, muĉio se sa svakim glasom za koji su trebale usne. I zato su dušmanke ispale nekako kao "dufmake". "Va fam Lufer! Va fam fu fo Bovem poflanju!" Jedna je strelica zapištala poloţitom putanjom i pogodila ga u prsa. Prošla je ĉitava; ostala su samo pera. Luther je se nije potrudio ni slomiti, kao što nije ni maknuo ruke s bokova. Jedna je slobodna ţenka poţurila na most, sa zubljom u ruci. Bacila ju je na ulje što su ga razlile ĉim su se poĉeli širiti prvi glasovi o dolasku Lutherove bande u Bellinzonu. IzmeĊu Luthera i Staništa poskoĉio je zid ognja. Poĉeo je proţdirati most. Ţena se ţurno vratila u zaklon. "Frije funo... frije fekoliko veva kod fas su dofeli zjete. Bovu freba fo zjete. Bov fe se smilojati onoj koja kafe gfje je to zjete. Isfupi, isfupi, i filost Bofja nefa se if lije na foju glafu!" Nitko nije iskoĉio iz tvrĊave da primi ikakvu milost. Luther se tome i nadao, pa ipak ga je to tjeralo u bjesnilo. Zatulio je. Poĉeo je na zapaljeni most sipati prostote, okretati se u uskim krugovima i lupati duţom nogom gore-dolje po daskama doka. Uskoro mu je iz oka potekla krv, a iz otvorena obraza smjesa pljuvaĉke i crnoga gnoja. Oko bokova mu je potamnio prednji dio mantije. U njemu je bila moć, moć što je rasla. Bacio se na koljena, ispruţio ruke prema nebu, i zapjevao. "Mof Bov je ufrda mofa! Ftit i maf pobjedonofni! On dufmanu bufom koflje lomi, U flavi fojoj donofi fpaf!" Stih za stihom, posve nemuzikalni Svećenik izvikivao je psalam svojim izlomljenim, sibilantskim basom, i prazno se derao svaki put kad se ne bi mogao sjetiti rijeĉi. Pa ipak, u svemu i nisu bile vaţne rijeĉi, nego Moć, a osjećao ju je u sebi kao malo kada nakon uskrsnuća. Posegnuo je u sjećanja, prisjetio se dana kad je sa svoje propovjedaonice govorio puku. U to je doba bio svojevrsni gromovnik, ali ni sliĉan ovome danas. Bog će se njime ponositi. Potreseni su bili ĉak i zombiji koje su, iza njega, jeli crvi. Zacviljeli su kao da ţele zapjevati,

KIKA

a mlitavi su im jezici visjeli iz uţasnih usta i zibali se sa njihanjem tijela. I onda se pojavila ona, jedincata slobodna ţenka, pa stala i odbacila oruţje. Smiješak joj je bio kaotiĉni riktus, a oĉi sjajne i prazne kao u mjeseĉara. Slobodne su ţenke vrištale. Kad i Luther svoj, i one su zapjevale svoj smrdljivi psalam, i sad su udvostruĉile trud. Nisu vrištale od straha — iako su sve bile uţasnute do najdubljih dubina duše — nego je to bilo dio taktike, kako bi utopile Moć. Bilo je to mnogogrlo ćurlikanje, u stilu Arapkinja kad slave pobjedu ili oplakuju mrtvaca. Mnoge su u uši zabile vatu ili vosak da bi se zaštitile onako kako je to uĉinila Odis-ejeva posada. Luther se tome smijao. Znao je da griješe. Sa zaĉepljen-im su ušima bile još ranjivije, jer nisu ĉule svoju zajedniĉku kriku, taj zvuk solidarnosti koji je bio jedina prava obrana od Luthera i njemu sliĉnih. Ţena je pošla prema njima. Za njom je pošla i strelica, ali ruka koja ju je ispustila isuviše se tresla a da bi projektil poletio pravom putanjom. Promašio je metu, što se dogodilo i s drugim. Treća joj se strelica zabila u leĊa. Ona se stresla, ali je nastavila hod. Slobodne ţenke nisu je gaĊale iz prezira, kao ni zato što bi je smatrale izdajicom. Lutherova moć da zamagli ţenske glave bila im je isuviše dobro poznata. GaĊale su je zato što je smrt bila milosrdna alternativa. "Dufmanin vli pradrefni, faklet da fini nam flo, Frahotom se fojom, poflofšu i laši orufa za boj. Na femlji tko mu je rafan?" Ušla je u plamenove. Pogodile su je još dvije strelice. Pala je na sve ĉetiri, a kosa joj je planulo kao suha guba. Nastavila je puzati, postajući sve crnjom. S naporom se uspravila, oslijepljena, oglušila, a onda se pod njom prolomila zapaljena daska. Pala je na leda i s mosta se skotrljala u vodu. Luther je prekinuo pjev i uspravio se. Nasmiješio se dok je tako gledao kako pet-šest slobodnih ţenki istrĉava iz svojih skrovišta i juri prema njoj, zaklanjajući lica od vatrina jara i njegove uţasne prisutnosti. Nekoliko ih je pokazalo roge, što ga je još više razveselilo. Misle li one zaista da ih pruţanje mezimca i kaţiprsta moţe zaštititi?

KIKA

Uhvatile su sestrino tijelo konopcem pa ga izvukle na daske. Još je bila ţiva, no to baš i nije bilo bitno. Da je bila mrtva, pošle bi je spasiti s još većom odluĉnošću. Sad moţe umrijeti u nadi da će mrtvom i ostati. "Bov fe vas kafniti!" uskliknuo je Luther, pa se okrenuo svojoj vojsci. "Artdrifa! Ifan! Fadej! Fil... Judo!" Istupilo je pet zombija, medu kojima i Filip, ĉija zamagljena svijest nije mogla zasigurno odrediti je li to pozvao i njega. Luther mu je nervozno mahnuo da se vrati. Kad je nešto trebalo obaviti, Luther bi uvijek birao tu ĉetvoricu, a razlog za to nije bio nimalo misteriozan. Preostala su osmorica u imenima imala glasove b,m'\p. Imena dvije trećine Lutherovih uĉenika za nj su bila neizgovorljiva i jezikolomna. "Juvif na nefjefnike", zapovjedio im je. "Uvri po gvefnicima! 'Kad fe se u flamenom fognju osvefiti onima koji nefe da priznaju Bofa i koji fe ne pokorafaju Radofnoj fijesti'. Drufa Folunjanima! Jedan! Ofam i defet! Nafrijed, mofi ufenici!" Luther ih je gledao kako ulaze u plamenove. Oni su već bili otpisani, ali bi prije toga mogli napraviti malo frke. Već su se kostrije-šili od strelica, koje uopće nisu ni opaţali, baš kao što nisu opaţali ni ĉinjenicu da gore. No s obzirom da su već bili mrtvi, to jedva da je i bilo vaţno. Bivši pastor Lundquist okrenuo je glavu. On više nije mogao osjetiti bol, niti išta i sliĉno sumnji, ali bi u nj pokatkad znao upuzati osjećaj od kojeg bi poĉeo pipati u mraku sasvim poput ĉovjeka kojeg su oslijepili, oglušili i odsjekli mu sva ĉetiri uda. Kao prvo, muĉno mu je bilo gledati Judu kako ide ususret vlastitom uništenju. To mu je moţda već dvanaesti izgubljeni "Juda". Nešto bi ga uvijek navelo da za Judu odabere najkrupnijeg, najjaĉeg i najmanje raspadnutog novaka. Nije znao zašto to ĉini A bilo je tu i još nešto. Koliko god da se trudio, nije mogao išĉiribi-rati ni najmaglovitiji odgovor na pitanje tko su zapravo bili Solunjani. *** Luthera je na put izvan grada, što je vodio do staroga groblja, dovela samo moć navike. Nije se nadao da će išta naći. Ali je imao sreće.

KIKA

Zatekao je šest pogrebnih lomaĉa što su ĉekale da ih zapale, a bilo je ĉak i svjeţe raskopane zemlje. Lutherov je dolazak oĉito uplašio grobare i rastjerao prije nego što su uspjeli spaliti tijela. A je li moguće da su nekog ĉak i pokopali? U Bellizoni su oko dvoga skoro svi bili suglasni. Jedno je bila smrt, a drugo ludilo. Lude bi puštali na miru sve dok ne bi postali nasilni. A mrtve bi smjesta spaljivali. Pred licem smrti prevladavalo bi primirje, i tad bi se iskazivao jedini primjer kolektivnoga duha što ga je Bellinzona ikad upoznala. Kad je trebalo mrtvaca otpraviti na groblje, svi bi suraĊivali u ceremonijama preuzetim od Hindusa s Ganga. Nije oduvijek bilo tako. U gradu u kojem devedeset posto ţitelja nije imalo nikakvoga roda, na mrtvace se nuţno zaboravljalo. Znali bi trunuti danima prije nego bi se nekom toliko zgadilo da bi ih ritnuo u vodu u koju bi potonuli. Ali tad su se leševi najednom poĉeli ponovno dizati na površinu, penjati se preko razine ĉamaca i skrivati se po tamnim zakucima. Nakon toga su vigilanti i slobodne ţenke organizirali grobarske ekipe. Ali pokopi nisu popravili stanje. Jer bi oni sebi rukama prokopali put iz grobova. Kremacija je bila jedini sigurni odgovor. "Frebali ste zapafiti lomafu", zahihotao je Luther. "Vonefite mi lefeve", rekao je preostalim apostolima. Bartolomej i Šimun Petar proprĉkali su po blatu i vratili se s raskomadanim tijelom. Netko je pomislio da moţe pobijediti sistem, ali je Luther bio pametniji od njih. Ĉak ni to nije nadilazilo moć Boga svemogućeg. Leševi su bili priliĉno svjeţi, s iznimkom jednoga koji je riknuo još prekjuĉer. Jedan je bio u bijelom povoju: pravi bogataš, kad se zna pošto je platno u Bellinzoni. Ostali su bili goli. Luther je razrezao platno na bogataševu licu i smjesta shvatio da pred njim leţi novi Juda Iskariot. Od toga ga je uhvatila prava mala groznica. Ali to nije bilo ništa u usporedbi s pravim dervišlukom što ga je bio bacio na slobodne ţenke; uskrsnuće je bilo rutinska stvar, kao dijeljenje hostija. Kad se doveo u pravo stanje, kleknuo je i poljubio sve parove hladnih usana. Morao je priĉekati da Petar sloţi i dijelove posljednjeg. Nakon nekoliko minuta poĉeli su otvarati oĉi. Apostoli su im pomogli da ustanu na noge, dok ih je Luther prouĉavao okom narednika na

KIKA

regrutaciuji. Ta bi crnkinja mogla biti Tadej, zakljuĉio je. A iz Kineza bi mogao ispasti dobar Ivan. Dijelio im je imena ne obazirući se na spol. Nakon nekoliko tjedana i tako ga već nije bilo nimalo lako odrediti. Sedam novih zombija bilo je slabašno i nesigurno. Trebat će im deset do dvadeset reva da dostignu punu snagu. Onom će raskomadanom trebati još i više. Luther će ga dati odnijeti u šumu i ostaviti s dvojicom koju neće trebati, da bi se na koncu vratio u Pande-monij. Luther je uvijek putovao sam s dvanaestoricom. *** Na obali rijeke, Luther je kleknuo i pomolio se. Dobro, loše — izmeĊu toga dvoga i tako više nije 'bilo velike razlike. Luther je osjećao mrţnju, gnjev i vjersku ekstazu koja je uvelike podsjećala i na mrţnju i na gnjev. A osjećanju dobra, onakvom kakvim ga je shvaćao Arthur Lundquist, najviše se primicao kad bi razgovarao s Bogom. Kad bi molio. A ĉinio je to ĉesto. Bog je bio ţena pretrpana poslom, i nije volio da mu dodijavaju tricama. A kad mu ne bi odgovorila, već je i to samo po sebi boljelo sasvim dovoljno. A da mu je uputila prijekor, to bi ga spljeskalo o tlo kao kukca. Ali danas ga je ĉula, danas mu je odgovarala. Luther je znao gdje je dijete. Ustao je na noge, skupio svoju vojsku, i zapovjedio pokret. Nadao se samo da taj kurvin nakot Kali neće u Tuxedo Junction stići prije njega. ŠEST Nakon plivanja u vrelu Cirocco se osjetila umorno. Ali nije uvijek bilo tako. Dok je bila mlaĊa, poslije toga bi bila tako puna snage da bi je skoro zaboljele Po dva i po tri dana ne bi trebala ni jesti. Chris fe rekao da je kod njega to još uvijek tako. Imao je tek ĉetrdeset devet godina. A vjerojatno će tako biti i s Robin. Ali posljednjih pedesetak godina Cirocco bi poslije svakog pomlaĊivanja morala proleţati po nekoliko sati. Nije to ĉinila na vrelu. Tu je vladao zakon pojilišta. Svijet je bio pun neprijatelja koji su mogli doći na Dionu. Mogli su doći do vrela, znajući da Cirocco mora na nj dolaziti svaka tri kiloreva.

KIKA

I zato je pošla do skrovitog jezera, otprilike pet milja daleko od Tuxedo Junctiona. Na njemu je bila plaţa od crnoga pijeska, sitnog kao puder, i toplog od podgeine topline. Opruţila se, poloţila glavu na naprtnjaĉu, i zadrijemala. * ** Nova ih je ugledala kad su stigli do mosta. U prvi ĉas nije ni shvatila tko to koraĉa s krupnim dlakavim muškarcem, ali je o tome zapravo moglo biti malo dvojbe. Robin je bila samo u kratkim hlaĉicama, pa su tetovaţe, koje su joj tijelo ĉinile jedinstvenim, bile posve vidljive. Zmije su se doimale skoro ţivima. Robin je blistala u ţivim bojama koje je Nova poznavala samo s fotografija svoje majke iz mladih dana. Ako ništa drugo, boje su sad bile još ţivlje. Na njoj su svjetlucale krpice zlata, a crvene i ljubiĉaste i zelene i ţute pjegice blistale su poput dragocjenih dragulja. Izgledala je kao malo smeĊe jaje iz Noći vještica. SmeĊe? Nova je pogledala još jednom. Pa naravno, Robin je uspjela i pre-planuti. Trebalo je biti vraški lukav da se to izvede na toj mlaćenici od sunca. I još vraškije da se to izvede za samo dva sata, i pritom se ne izgori. Nastavila je promatrati drugi kraj mosta, ali se Cirocco nije pojavila. Uzdahnula je, pa se spustila niza stube i pošla im u susret. Bilo je šokantno tu promjenu vidjeti izbliza. Robin je sa sebe zbacila najmanje pet godina. Nova je već bila poĉela shvaćati da je Cirocco zaista moćna vještica, ali u ovo je jedva povjerovala. Jedilo ju je — i time se nije baš nimalo ponosila — što vidi koliko joj je mati radosna i svjeţa. Naprosto nije imala pravo biti tako sretna dok se Nova osjećala tako bijedno. *** Posluţili su i jelo, ali se Cirocco još nije pojavila. Robin i Chris su zajedno pošli nekamo. Nova ih je gledala kako odlaze, pa se ţurno uspela do svoje sobe. Uskoro je iz nje izišla i pošla u kuhinju. U njoj je bio samo Serpent, i miješao u velikoj zdjeli nešto što je mirisalo kao tijesto za palaĉinke. Kratko ju je pogledao, pa vratio pogled na posao.

KIKA

Odšetala se do pregoleme police s mirodijama što je visjela na zidu. U stotinama boca od puhanoga stakla bili su listovi i prašci i kristali, uz poneki predmet koji bi, vjerovala je Nova, bilo bolje ne imenovati. Mnogi su bili geanskoga porijekla. Nevolja je bila u tome što je ona znala da je tu mnogo zemaljskih mirodija, no sve su one bile oznaĉene titanidskim pismom, urezanim u staklo. Podigla je nekoliko ĉepova i njušnula nekoliko vjerojatnih kandidata, te tako uspjela otkriti korijen kokotinje, i potom, nakon još nekoliko pokušaja i pogrešaka, nešto što je mirisalo kao sprašeni ekstrakt javanskoga papra. Imalo je pravu boju, a i okus. Ali nakon toga nije znala dalje. "Moţda ti mogu pomoći." Skoĉila je od prepasti — što pri niskoj gravitaciji nije bila mala stvar. Toliko se trudila zaboraviti na Titanidovo postojanje, da je posve previdjela da je i on u kuhinji. "Ĉisto sumnjam", odgovorila je. Zbog neĉeg bi se osjetila neugodno svaki put kad bi te bizarne ţivotinje progovorile. Pretvarale su se da su ljudi, no u tome su imale samo priliĉno bijednog uspjeha. "Moţeš pokušati", predloţio joj je Serpent. "Pitala sam se imaš li... imaš li malo javanskoga papra." "Velikog ili malog?" "Kako?" "Imamo dvije vrste: veći..." "Da, da, znam. Daj mi mali." "Hoćeš li osušenu koru ili tucano sjeme?" "Sjeme, sjeme!" Nova je poţalila što se uopće dala uvući u razgovor. Ali joj je Serpent predao teglicu, i ona je malo njezina sadrţaja istresla na listić papira, pa ga zamotala. Potom joj je pomogao da nade cimet. Bilo joj je jasno da se pita što će to ona kuhati, i da on to, bez obzira što to bilo, već unaprijed ne odobrava. "Još nešto?" "Mislim... imaš malo balzamina?" Serpent je uštogljeno napućio usta. "To ćeš morati potraţiti medu ljekovima." Bilo je posve oĉito da se njegovo mišljenje o receptu još više snizilo. "Oznaĉen je na engleskom, kao 'benzoin'." Zastao je, na trenutak se Uĉinilo da će postaviti pitanje, ali ga je Cirocco bila upozorila da u razgovoru s ljudima mora ići kao po jajima. "Moţda će te zanimati," nastavio je,

KIKA

"da smo potrošili svu otopinu kalijeva cijanida, no moţda se nade malo alkohola." Nova se već spremala odgovoriti da je mislila na kauĉukovu smolu, ne na kristal, ali je odustala. Ţurno je izišla i ţurno se uspela do stacionara, koji je već bila otkrila i poharala u potrazi za drugim sastojcima. Vrativši se u sobu, zatvorila je vrata, navukla zastore, zapalila svijeću i skinula odjeću. Sjela je na pod prekriţenih nogu pa na metalni tanjurić, što joj je sluţio kao retorta, izlila pomalo od sveg svog plijena, dodala malo vode, pa sve promiješala prstom. Kad je ta njena aromatiĉna zmešarija zakuhala na plamenu, iglom je iz palca istjerala malo krvi, pa u tanjurić zamoĉila prst. Kad je sve pošlo kako treba, išĉupala je tri stidne dlake, oprljila ih ma plamenu i dodala u retortu. Od nekoliko kapi votke što ih je zdipila iz kredenca u dnevnoj sobi, mikstura je uskoro zacvrĉala modrim plamenom. Nastavila ju je kuhati sve dok nije dobila nekoliko unci sivkastoga praška. Njušnula ga je i napravila grimasu. No dobro, stavit će ga samo malo. Pomalo se uzrujavala zbog balzamovca, kao i zbog ĉinjenice da je po receptu unutra trebao doći liker od gljiva a ne votka. Ali je ovo trebala biti nekakva simpatetiĉka magija, a ne doslovna ĉarolija, pa bi moralo upaliti. Nastavila si je ĉupati dlaĉice. Ĉupala ih je sve dok je nije zabolje-lo, a onda ih je splela zajedno i povezala u sićušni, zlaćani kist. Navukla je košulju i gaćice, pa virnula kroz vrata. Kad se uvjerila da je nitko ne gleda, poţurila je hodnikom do Ciroccine sobe. Kad se našla unutra, tim je kistom u stupove kreveta i pod jastuk utrljala sitne mrljice praška. Pod krevetom je nacrtala peterokut i u sredinu stavila stidne dlake. Potom se povukla do vrata, ostavljajući za sobom, u razmacima od metra, inifinitezimalno malu mrljicu praška. Potom je pošla niz hodnik, sve namaĉući kist u tavicu i na svom tragu do vrata ostavljajući sitne toĉkice. Kad je zatvorila vrata, morala se na trenutak na njih nasloniti. Srce joj je divlje tuklo, a obrazi joj gorjeli. Strgla je sa sebe odjeću i skoĉila u krevet. Kistom je napravila znak medu dojkama, potom ga zabila medu noge i promrmljala magiĉnu formulu. Potom je poloţila tavicu

KIKA

na pod kraj zida, gdje je Robin neće vidjeti. Navukla je pokrivaĉ do vrata, duboko udahnula i sva se stresla. Miruj, srce moje. Tvoja će ljubljena doći. A onda je iskoĉila iz postelje i poletjela prema golemom, prekrasnom toaletnom stoliću s valovitim zrcalom. Prekopala je kozmetiku, nimalo ne mareći što bi ponešto od toga moglo biti i nenadoknadivo. Našminkala je lice beskrajno briţno, nanijela najbolji parfem, pa skoĉila natrag u krevet. Što ako parfem prikrije miris ĉarobnog napitka? Što ako Cirocco ne haje za ruţ? Ona ga ne stavlja. Kao što nije stavljala baš nikakvu kozmetiku, pa ipak je bila najljepša ţena što ju je Nova vidjela u ţivotu. Jecajući je poletjela hodnikom prema kupaoni. Sve je to sastrugala sa sebe, pa povratila u zahod. Sve je poĉistila, oprala zube i ţurno se vratila u postelju. To je zacijelo ljubav; što drugo toliko boli? Plakala je, i jeĉala, i toliko se ritala da je plahte usukala u pletenice, no Cirocco ipak nije došla. Napokon je tako plaĉući i zaspala. SEDAM U snu je Cirocco otvorila oĉi. Leţala je na leĊima u sitnom crnom pijesku. Glava joj je poĉivala na naprtnjaĉi. Pijesak je bio jako suh, a takvo joj je bilo i tijelo. Raširila je ruke i zakopala prste u pijesak, ušiljila noţne prste i osjetila kako joj se miĉe pod petama, pomaknula ramena i bokove u polaganom, senzualnom krugu koji je ciroccoliku rupu u pijesku produbio za još koji centimetar. Istisnula je sav zrak iz pluća i posve se opustila. Bila je svjesna svakoga mišića i svake kosti. Koţa joj se bila sva napela, a svaki je ţivĉani završetak ĉekao da ponovno osjeti ono ĉudno. Što je došlo nakon neodreĊenog vremena provedena u snovima. Sitna joj je ruka trljala lijevu nogu, od rista do koljena i natrag. Osjećala je to posve jasno. Ĉetiri prsta, i palac, dno dlana. Ta ruka nije pritiskala, niti masirala, ali nije to bio ni dodir percem. Ĉekala je bez straha,

KIKA

kako to pokatkad biva u snima. Gdje joj se ruka micala po koţi vidjela je sitne promjene u teksturi. Bradavice su joj oĉvrsnule. Zatvorila je oĉi (ispod kapaka nije vladao potpuni mrak), pritisla glavu na naprtnjaĉu, podigla ramena s pijeska i izvila leĊa. Ruka je nastavila napredovati do stegna, a druga joj je poklopila dojku, lagano jagodicama oko nje opisala krug, pa se o nabranu bradavicu oĉešala palcem. Uzdahnula je, pa se opušteno vratila na pijesak koji ju je spremno doĉekao. Ponovno je otvorila oĉi. U snu. Kraj je bio tamniji. U zemlji nepromjenjivoga svjetla, ĉinilo se da preko mirnoga jezera klizi sumrak. Cirocco je zajeĉala. Noge su joj bile teške, prepunjene; raširila ih je, ponudila se sve tamnijem nebu. Bokovi kao da su joj izrastali iz tla; izbacila ih je uvis u najiskonskijoj od svih gesti, pa se ponovno opustila. U pijesku medu nogama pojavile su se dvije male stope, jedna po jedna. Potom otisci koljena. Pijesak se uzmigoljio, pa poprimio oblik nogu, a kad je fantom legao i poĉeo se micati, u njemu se izdubio prostor za bokove. Sad su mu obje ruke bile na njenim stegnima, i njeţno se micale gore-dolje. Cirocco je ponovno zatvorila oĉi, i smjesta joj se popravio vid. Sablasne slike jezera, daleke obale, neba, pulsirale su joj na unutrašnjosti kapaka. Podigla se na laktove i pustila glavu da padne. Kroz tanku je koţicu vidjela kako se sve drveće skuplja u jednu toĉku na nebu. Nebo je bilo boje krvi. Podvila je noge, a koljena podigla i raširila. Kad su je ruke poĉele istraţivati, samo je dahnula. Sve drţeći oĉi zatvorene, podigla je glavu. Kad je pogledala ravno preda se, nije vidjela ništa doli kuckanje vlastitoga bila, munjevite i bezliĉne efemerije vlastite mreţnice. Ali kad je pogledala u stranu — pazeći da joj oĉi ostanu zatvorene — otkrila je neki lik kako joj kleĉi medu raširenim nogama. Bio je stvoren u kubistiĉkom stilu, jer je postojao odjednom sa svih strana, slojevito nešto s dubinama koje nije mogla dosegnuti njena periferna snovita vidovitost. Bio je to stvor od obojenoga dima povezana zrakama mjeseĉine. Cirocco ga je prepoznala, i nije se uplašila. U snu je otvorila oĉi u skoro potpunu tamu. Tu je kleĉala sjena. Osjetila je kako se ruke spuštaju sa stegana i šire po ĉitavom trbuhu, ugledala je lice svoje prozraĉne ljubavnice kako se

KIKA

spušta, osjetila kako se o nju oĉešala duga kosa, osjetila škakljanje toploga daha, osjetila njeţan poljubac, potom još jedan, agresivniji, i ţudno otvaranje usta i vulve, ulaţenje jezika, ruke koje klize oko njezina tijela, hvataju je za bedra i diţu s podatnoga pijeska. Na trenutak je bila sva uznesena. Zabacila je glavu i otvorila usta, ali nije mogla ispustiti ni glasa. Kad se napokon uspjela zagrcnuti, ispustiti dah, dah se pretvorio u jecanje koje je zamrlo u prošaptanoj rijeĉi. "... Gaby..." Vladao je potpuni mrak. Cirocco je spustila ruke i protjerala prste kroz gustu kosu, niz Gabyn vrat, preko njezinih ramena. Stisnula je nogama sitnu ţenicu, i Gaby je poljubila Cirocco u trbuh, dojke, vrat. Cirocco je osjetila kako preko nje kliţu poznate teške dojke, kako je tlaĉi ona prekrasna teţina. Ruke su joj pohlepno istraţivale nemoguću ĉvrstinu Gabyna tijela. Ĉula je Gabyno dahtanje kraj svog uha, njušila onaj posebni kompleks mirisa koji je bio Gaby. Zaplakala je. U svom snu, Cirocco je ponovno zatvorila oĉi. U Gabynim je oĉima ugledala suze, a na njenim usnama smiješak. Poljubile su se. Lica im je pokrila Gabyna crna, crna kosa. Otvorila je oĉi. Postajalo je sve svjetlije. Gaby je još poĉivala na njoj. Dok se zemljom prikradao tamni sumrak, upućivale su jedna drugoj besmislene zvuke. Cirocco je ugledala voljeno lice. Poljubila ga je. Gaby se tiho nasmijala. Potom je stavila ruke na pijesak, uspravila se na koljena i objašila Cirocco. Ispruţila je ruku i ustala na noge, i za sobom povukla svoju ljubavnicu. Tlo se zalijepilo kao muholov-ka. Da bi ustala, morala je ţestoko povući. Kad se napokon uspravila, Gaby ju je okrenula i pokazala prema dolje. Cirocco je ugledala vlastito tijelo kako nepomiĉno poĉiva u pijesku. "Jesam li mrtva?" upitala je. To joj se pitanje nije uĉinilo vaţnim. "Ne, ljubljena moja. Ja nisam anĊeo smrti. PoĊi sa mnom." Obgrlila ju je i potom su krenule prema plaţi. U tom su snu i razgovarale. Nisu izgovarale reĉenice. Tu i tamo pokoja rijeĉ bila je posve dovoljna. Stare rane, stare radosd, sve se to izvlaĉilo, izlagalo ţutom nebu Japetovu, nad svim su tim plakale i smi-jale se, pa opet paţljivo spremale na staro mjesto. Priĉale su o dogaĊajima starim ĉitavo stoljeće, ali o posljednjih dvadeset godina baš ništa. Ta dva desetljeća za stare prijateljice nisu ni postojala.

KIKA

Napokon je nastupio i ĉas Gabyna odlaska. Cirocco je opazila da Gabyne noge više ne dotiĉu pijesak. Pokušala ju je zadrţati, ali se sitna ţena stalno dizala u nebo a svi su Ciroccini pokreti, kako to u snovima obiĉno biva, bili prespori i nedjelotvorni, nemoćni da to sprijeĉe. Bili su to tuţni trenuci. Kad je Gaby otišla, Cirocco je još neko vrijeme plakala, stojeći tako u svjetlu što se vratilo. Sad bih se valjda trebala probuditi, pomislila je. Kad se ništa nije dogodilo, spustila je pogled na plaţu. Do mjesta na kojem je stajala, umorna i obeshrabrena, vodila su dva niza stopa. Zatvorila je oĉi i pljusnula se. Otvorila ih je, no njena se situacija nije baš nimalo promijenila. I zato je krenula natrag rubom vode. Dok je tako hodala, promatrala je svoje bose noge. One su, kraj dva traga što su vodila u suprotnom smjeru, ostavljale nove otiske. Gdje Woozija nije bilo, pomislila je, no nije se mogla sjetiti otkud joj to. Skleroza, Cirocco, roza, roza. Tijelo joj je leţalo nedaleko vode, na mjestu gdje je pijesak bio tako suh i sitan da bi mogao posluţiti za punjenje klepsidri. Poĉivalo je s glavom na naprtnjaĉi, s rukama prekriţenim na trbuhu, a nogama ispruţenim i prekriţenim u gleţnjevima. Klekla je do njega. Disalo je polako i ravnomjerno. Skrenula je pogled i usmjerila ga... u sebe. U tijelo u kojem je ţivjela. Bilo joj je sasvim poznato. Doticala ga je, trljala ruke, podizala ruku i pokušavala kroz nju progledati, ali nije išlo. Uštipnula se za stegno i koţa joj je pocrvenjela. Nakon nekog vremena ispruţila je ruku i dotakla podlakticu tog tijela. To tijelo je bio netko drugi, ne ona. Bila je to svakodnevna di-hotomija, sa zbunjujućim obratom. Što ako bi se sad to tijelo uspravilo i progovorilo? Nesumnjivo je već krajnje vrijeme da se probudi, zakljuĉila je Cirocco. Ili da zaspe. Posegnula je u stoljetno iskustvo ţivljenja od srĉanosti bar koliko i od mozga, i otkrila kako joj u dnu lubanje kucka neka misao koja se ne da izraziti rijeĉima. Nije imalo baš nikakva smisla pokušavati to domisliti. Pokatkad se, na Gei, samo tako moglo preţivjeti. To je tako jer je tako. Nije se baš sve moglo objasniti.

KIKA

Prepustila je instinktu da ono preuzme komandu. Bez razmišljanja je zatvorila oĉi, prevalila se naprijed i okrenula u padu. Nakratko je osjetila dodir te druge koţe, neobiĉno ali ne i neugodno ĉuvstvo punine - nešto sliĉno osjećaju trudnoće - pa se zakotrljala po pijesku. Otvorila je oĉi i uspravila se, onako sama. Tragovi u pijesku još su bili tu. Dva su niza odlazila, jedan se vraćao. Ĉetveronoške se premjestila do tvrĊeg i vlaţnijeg pijeska bliţe vodi. Odabrala je jednu od sitnijih stopa — visokoga rista, s pet prstiju jasno vidljivih i ukopanih — pa lagano preletjela jagodicama kroz udubljenje. Pošla je do sljedećeg udubljenja i spustila se tako nisko da joj je nos skoro dotakao stopu. Sasvim je jasno nanjušila Gaby. Stope većih stopala nisu imale nikakva mirisa. Njene ga stope nikad nisu imale. Ciroccin njuh, iako nadljudski oštar, nije mogao razluĉiti zaostali miris od uvijek prisutna mirisa njezina tijela. Moţda bi o tome razmišljala još malo, da najednom nije nanjušila nešto drugo, priliĉno daleko, ali posve nedvojbeno. Zgrabila je svoju naprtnjaĉu i, koliko je noge nose, pojurila prema Tuxedo Junctionu. OSAM Robin je nastavila brbljetati još skoro ĉitav sat. Chris je to i oĉekivao, pa mu je bilo svejedno. Mlada se vještica vozila u ĉetvrtoj na valu pomlaĊivanja. Dio se toga mogao pripisati kemiji, posljedicama mistiĉnih spojeva što su joj još jurili kroz krv, ulazili u svaku stanicu i tu izazivali promjene. Dio je, meĊutim, bio psihološki, što je bilo posve razumljivo. Robin se doimala pet godina mladom, ali se osjećala bolje no ikad u zadnjih deset godina. Rezultat je donekle sliĉio djelovanju amfetamina, podsjećao na maniĉno-depresivnu psihozu. Usponi su bili himalajski i skoro nepodnošljivi, a padovi oštri ali milostivo kratki. Chris se svega toga i sam dobro sjećao. Za njega to više i nije bilo tako ekstatiĉno. Kad bi odlazio do vrela, osjećao se dobro kao i prije, ali osjećaj više ne bi potrajao, a nakon nekoliko reva istisnuo bi ga bol. Osjećao je kako se rada duţ kiĉme i u sljepooĉicama. Na to se nije mnogo obazirao; bio je to samo bol što je rastao.

KIKA

Robin je iskokodakala skoro ĉitavu svoju ţivotnu priĉu, odveć ţivahna da bi joj se sjedilo, sve tako koraĉajući peterokutnom sobom što ju je on napravio i obloţio bakrom i u nj urezao uspomene na nju. Chris je samo sjedio za stolom u sredini prostorije, pa kimao glavom na svim pravim mjestima, davao neobavezujuće odgovore kad bi mu to naloţila pristojnost i zamišljeno zurio u jedincatu svijeću pred sobom. Robin se napokon ispuhala. Sjela je na visoki stolac njemu suĉelice i poloţila lakte na stol, pa se zagledala u svijeću oĉima sjajnijim od plamena. Disanje joj se polako utišalo i sad je svoj pogled sa svijeće prebacila na njega. Kao da ga je sad prvi put ugledala. Nekoliko je puta pokušala progovoriti, pa je u tome napokon i uspjela. "Oprosti", rekla je. "Daj pusti to. Pravo je osvjeţenje vidjeti nekoga tako ushićenog. A kako ti inaĉe drţiš jezik za zubima, ovim si mi prištedjela mnoga pitanja." "Velika Majko, sigurno sam puno toga naklepetala? Naprosto nisam mogla stati, morala sam ti reći..." "Znam, znam." "Chris, to je tako... ĉudesno!" Pogledala je svoju ruku, u tetovaţu što se s nje ţarila. Po stoti je put u nevjerici protrljala koţu, a na licu su joj se vidjeli još zadnji sitni zaostaci bojazni da bi mogla istrti crteţ. Chris je dohvatio debelu svijeću i zlovoljno je zavrtio na bazi, a svijeći se niz stranice slio vosak. "I jest prekrasno", suglasio se on. "To je jedno od nekoliko mjesta izvan Geina domašaja. Kad stigneš ovamo, onda shvatiš da je tu nekoć davno, davno bilo krasno kao sam vrag." Nakrivila je glavu i zagledala se u nj. On joj se nije usudio uzvratiti pogled. "Dobro", rekla je. "Pozvao si me ovamo da o neĉem raspravimo. Prijedlog, rekao si. Hoćeš li mi onda reći o ĉemu je rijeĉ?" On se ponovno namrštio na svijeću. Znao je da Robin cijeni izravnost i da bi, osjeti li da on oteţe kako bi dobio na vremenu, mogla postati nervozna. Ipak to nije mogao istisnuti iz sebe. "Robin, kakve su tvoje daljnje namjere?" "Kako to misliš?"

KIKA

"Gdje misliš ţivjeti? Što misliš raditi?" To kao da ju je pomalo zapanjilo, no onda se još jednom hitro osvrnula po ludoj prostoriji što ju je on bio napravio. "Bojim se da o tome nisam ni mislila. Onaj tip, Conal, rekao je da ti nećeš imati ništa protiv da tu neko vrijeme ostanemo, pa..." "Nije u tome problem, Robin. Ova je kuća kuća svih mojih prijatelja. Jako će me veseliti ako je prihvatiš za svoj dom. Zauvijek." Pogledala ga je zahvalno, ali sa slutnjom sumnjiĉavosti. "Baš ti hvala, Chris. Baš bi bilo dobro da tu provedem neko vrijeme i razmotrim sve mogućnosti." On je duboko uzdahnuo, pa je preko stola pogledao ravno u oĉi. "Upitat ću te bez vrdanja. Nadam se da ćeš, prije nego što mi odgovoriš, o svemu dobro promisliti. I nadam se da ćeš biti iskrena." "U redu. Priĉaj." "Hoću Adama." Njoj se sledilo lice. Dugo se vremena na njemu nije pomakao ni mišić. "Što osjećaš u ovom trenutku?" upitao je Chris. "Ljutnju", odgovorila je ona glasom bez intonacije. "Ĉas prije toga. Ĉas prije nego što si se sasvim ukoĉila prema toj misli." "Radost", odgovorila je ona i ustala. Prišla je bakrenom prikazu svoje osobe na suprotnom zidu, pa preko njega polako prešla rukom. Uzvratila mu je pogled. "Misliš da sam loša majka?" "Nisam te vidio već dvadeset godina. Ne znam. Ali vidim Novu, i znam da si joj dobra majka." "A Adamu?" "Mislim da se trudiš biti, i da te to razdire." Robin se vratila do stola, izvukla stolicu, pa se ponovno na nju uspela. Prekriţila je ruke na stolu i pogledala ga. "Ti si dobar, Chris, ali nisi savršen. Rekla sam ti da sam ga, kad se rodio; skoro ubila. Moţda ćeš to teško shvatiti. Da ga uistinu jesam ubila... ne bih se osjećala ubojicom. Bilo bi to nešto posve primjereno. To što sam ga ostavila na ţivotu upropastilo me, i politiĉki, i društveno... skoro na svaki mogući naĉin. I sad te molim da mi vjeruješ da iza moje odluke nisu stajali ti razlozi." "To ti vjerujem. Mišljenje ti drugih ljudi nikad nije bilo jako vaţno."

KIKA

Ona mu se široko nasmiješila, i na trenutak se uĉinilo da joj je opet devetnaest godina. "Na ovom ti hvala. Ali u jednom trenutku njihovo mi je mišljenje postalo jako vaţno. Ne bi me prepoznao. Ali kad je mali izišao iz mog tijela na slobodni zrak, dobro sam ga pogledala. I još ga gledam." "Voliš ga?" "Ne. Ali prema njemu osjećam mnogo njeţnosti. I poginula bih braneći ga. Moji osjećaji prema njemu... Chris, ambivalentan moţda nije prava rijeĉ. Moţda ga ipak volim." Ponovno je duboko uzdahnula. "Ali mi Adam ne razdire dušu. S njim sam sklopila mir, i s našom zajedniĉkom sudbinom, i bit ću dobra majka." "U to nikad nisam ni posumnjao." Namrštila se i protjerala prste kroz kosu. "Onda mi nije jasno." "Robin, nikad nisam ni pomišljao da ga spašavam, jer mi nikad nije ni palo na um da bi mu to bilo potrebno." Lice mu se na trenutak smraĉilo. "Ali priznajem da se brinem zbog Nove." "Ona ga je skoro ubila vlastitim rukama." "To me ne ĉudi. Ista ti, u njenim godinama." "Ja sam bila opakija. Razlika je izmeĊu mene i nje u tome što bih ja u tome i uspjela, a ona nije. A nije uspjela zato što to zapravo i nije ţeljela. Izabrala je baš trenutak kad je znala da ću je uhvatiti. Glumila je patnju, i htjela vidjeti hoću li je zbilja zaustaviti." "Misliš da mu sada od nje više ne prijeti nikakva opasnost?" "Sasvim sam sigurna. Dala mi je rijeĉ. Sjećaš se koliko je meni znaĉila prisega? Mislim, ja sam, u usporedbi s njom, bila prava nakla-paĉa." Dohvatila je svijeću što je stajala posred stola i sklonila je u stranu. "Moţda bi mi mogao reći zašto ga još ţeliš." "Zato što sam mu otac." Duboko je udahnuo. "Ja djelujem u neznanju. Ja ne znam kako u Vrzinom Kolu izgleda obitelj. Ne znam kako funkcionira medu samim ţenama. Sklapate li brakove? Imaju li djeca dva roditelja?" Robin je o tome na trenutak razmislila, pa napravila grimasu. "Ponešto sam, i to davno, o tome razgovarala s Gaby, i ona mi je priĉala o heteroseksualnim obiĉajima. Na koncu sam zakljuĉila da ta dva ţivotna stila i nisu tako razliĉita. Otprilike trideset do ĉetrdeset posto nas veţe se u parove, i to funkcionira. Većina ostalih pokušava

KIKA

ostvariti doţivotnu vezu, ali se ona raspada već nakon nekoliko godina. Otprilike deset posto posve odvaja spolni i obiteljski ţivot, pa ulazi u usputne ili serijske veze, i pri tome i ostaje." "Samohrane majke", odgovorio je Chris. "U društvu u kojem sam ja odrastao stopa je razvoda bila oko sedamdeset pet posto. Ali ja govorim o svom odgoju, o svom osjećaju što je dobro a što zlo. A on mi govori da otac odgovara za svoju djecu." "A što je s Novom? I ona je tvoja." "Bojao sam se da ćeš me to pitati. Ona više nije dijete. Ali je i dalje dio mene, i ja ću znati s njom." Robin se nasmijala. "Nemoj toliko škrgutati zubima", rekla je. "Zbog toga se poĉinjem pitati jesi li to mislio ozbiljno." "A da neće biti lako, to prizanjem." "Ništa ne brini. Ona je i ovakva i onakva, ali kad nekog treba zavoljeti, nije baš brza. Ali ostavimo to na trenutak po strani, kao i misao da bi za Novu trebao uĉiniti 'ono što je pravo', pa ma što da to bilo... jer mi još nisi rekao zašto hoćeš Adama. Samo zato što si mu otac?" Chris je raširio šake, i pogledao ih dok su tako leţale na stolu — krupne, ogrubjele od rada i nedjelotvorne. "Ne znam da li bih za to bio sposoban." Osjetio je kako se nalazi na samoj granici suza. "Muĉno mi je... i muĉe me... sumnje." Pokazao je prama ušima, napol skrivenim u dugoj kosi. Bile su duge i usiljene. "Ja se mijenjam. To sam traţio, i ţelio... mislim da jesam. Sad je već malo prekasno za povratak. Ja i Valiha.... o, Boţe, ne mogu sad u to ulaziti. Još ti to ne mogu ispriĉati." Zakopao je lice u dlanove i zaplakao. Ĉinilo mu se da joj to baš nikako ne moţe objasniti. Ni sam nije znao koliko je plakao. Kad je podigao pogled, ona ga je i dalje radoznalo gledala. Uputila mu je sitni smiješak koji je vjerojatno trebao biti ohrabrujući. Obrisao je oĉi. "Osjećam se prevarenim. Imam Serpenta i volim ga iz sveg srca. Volim Titanide. Jednog ću to dana biti i sam." "Kada?" "I to spada u moje sumnje. Sam proces je ĉista misterija. Traje jako dugo, a sad postaje i bolan. Strepim da bi sve to moglo stati, a ja ostati tako zauvijek zaglibljen izmeĊu ĉovjeka i Titanida.

KIKA

Vidi, Robin... Titanidi nisu ljudi. Oni su i bolji i gori, i sliĉni i razliĉiti, ali nisu ljudi. Devedeset devet posto mene ţeli da budem jedan od njih... kako me sve to više ne bi boljelo kako me boli već tako dugo. Tako da mogu shvatiti Valihu, tako da joj moţda uspijem objasniti zašto sam uopće uĉinio sve to što sam uĉinio. Ali onaj ceke-tavi, svadljivi jedan posto mene nasmrt se uplašio pomisli da bi mogao prestati biti ljudskim bićem." "Onda si ti onaj rastrzani." "Mislim da je to saţetak svega." "Adam je tvoja veza s ljudskim rodom." "Da. I ja sam mu otac, bez obzira koliko zaobilazan bio put njegova nastanka." Robin je ustala i još jednom pošla do zida. Chris je dohvatio svijeću i pošao za njom. Kad je ona njeţno dotakla tucani bakar, visoko je podigao svjetlilo. "Ovo mi se sviĊa", rekla je Robin. "Hvala." "Spoĉetka nisam mislila da je to moguće, ali to nekako uraste u ĉovjeka." Njeţno je slijedila obrise bakrene Robin, micala prst crtom trudniĉkog trbuha. Onda mu se okrenula. "Zašto si me tu napravio trudnom?" "Ne znam. Nije to bila svjesna odluka." "I samo si otišao..." Stavila je ruke na trbuh, na mjesto gdje je bila ona odvratna tetovaţa, monstruozni, prkosni i oĉajniĉki grafit što ga je ponosno dijete naţvrljalo na vlastito tijelo. Vrelo ga je maknulo. Kao da ga nikad nije ni bilo. "Onda ga uzmi", rekla je. Jedan trenutak Chris nije mogao povjerovati da ju je dobro ĉuo. "Hvala ti", odgovorio je. "Ti kao da ni nisi oĉekivao da ćeš me uvjeriti." "I nisam. Zbog ĉega si se predomislila?" Njoj se izvio kut usana; bilo joj je zabavno. "Zaista si zaboravio toliko toga o meni. Odluĉila sam se već pola sekunde nakon što si me zamolio. Ali sam onda morala ĉuti tvoje razloge da bih se uvjerila da to ne ĉinim samo zato da se izvuĉem od obaveza." Chrisa je to toliko oduševilo da ju je podigao lako kao djetence i poljubio je, a ona je prasnula u smijeh i poĉela se toboţe otimati.

KIKA

Još su se smijali kad je do njih dopro krik. Prošao je tik uz svijes-ni dio Chrisova uma, i produţio izravno do neĉeg temeljnog, do same refleksne reakcije, i Chris je već jurio prema vratima mnogo prije nego što je i shvatio tko je to uopće kriknuo DEVET Rocky i Valiha bili su dva kilometra od Tuxedo Junctiona, na jednoj od malobrojnih ravnih, otvorenih krpica zemlje u tom kraju, i vukli plug poput tegleće marve, što oni sasvim sigurno nisu bili. Ali ih od te usporedbe ne bi zaboljela glava. Zemljodjelac titanidskoga roda naprosto je išao ispred pluga, a ne iza njega. Titanidi su bili beziznimno iskreni i pošteni - u smislu poštene pogodbe. Plaćali su svoje dugove. Ne bi ni pomišljali da od nekoga dobiju stan i hranu a da mu to neĉim ne uzvrate. A znali su i kako da plaćanje dugova udruţe s legitimnim vlastitih interesom. Rocky i Valiha voljeli su dolaziti u Junction, voljeli su ostajati s Chrisom na tom boţanstvenom zraku, a voljeli su i dobro prismoĉiti. Na Gei je bilo i plodova koji nisu bujali u prašumi, koji su uspijevali samo na svjetlu, na ravnom Ċu, bez takmaca. Zbog toga i to oranje. Chris to nije mogao obaviti sam, a oranje je znaĉilo obilniji urod i puniji stol. Tako se sve krasno dovelo u ravnoteţu. Uzorali su oko dva jutra. Iz svjeţe izorane zemlje širili su se Rockyju ugodni mirisi. Bilo je lijepo izloţiti se naporu, osjetiti kako ti kopita kopaju zemlju, slušati škripu orme, gledati kako se bogato smeĊe blato puši od podgejne topline. A bilo je lijepo i s Valihaom trljati bokove. Ţuta mu je boja oduvijek bila najmilija, a Madrigali su uvijek bili ţuti. Nije ju poznavao dugo. Ili toĉnije, on je za nju znao otkako zna za sebe, jer je bila pošla na ono strašno putovanje s Kapetanom, slavna u legendi i u pjesmi opjevana. Poznavao je njezina sina, Serpenta, već mnoge mirijareve. Ali je Valihu, kao prijatelja, upoznao tek pred nekih sedam kiloreva. Posljednjeg ju je kiloreva zavolio. To ga je iznenadilo. Titanidi znaju biti uvrnuti baš kao i svaka druga razumna vrsta, a Rocky je imao pik na eolska sola. Nije ih volio. Znao je da to nije logiĉno, jer je sva krivica leţala na onom jedinom roditelju sola, stvoru koji je

KIKA

ţelio roditi svoju genetiĉki identiĉnu kopiju bez pomoći ijednog drugog Titanida. Dijete je u tome, dakako, bilo nevino, kao i svako drugo dijete... Pa ipak, ako je ona bila majĉina kopija, moglo se sasvim razumno oĉekivati da je naslijedila i njen egotizam. Valiha je bila eolski solo. Stigli su do kraja brazde. Oboje se ugodno uznojilo i pomalo izmorilo. Valiha je dohvatila kopĉe svoje orme, pa je isto uĉinio i Rocky. Odbacili su plug, i Valiha je zakaskala nekoliko koraka, pa se okrenula, visoko zadigavši rep, i vratila se, stala do Rockyja i pogledala na drugu stranu. Nadvila se, posegnula pod njega i stisnula kvrgu mesa u koju je bio uvuĉen njegov straţnji penis. "Sva sam se upalila", zapjevala je. "Jesi li za ševu?" "Nemam ništa protiv", zapjevao je i otkaskao iza nje. Ono što su oni svojom pjesmom otpjevali bilo je zapravo mnogo više od toga, ali se titanidska pjesma zapravo nikad i nije mogla prevesti na engelski. Njena fraza od ĉetiri note bila je u zemaljskom modalitetu, tako da su izrazi "upaliti se" i "ševa" bili popriliĉno dobar prijevod. Ali je dio izraza bio i naĉin njezina hoda, i u tu je frazu bila ugraĊena ideja da će Rocky zajašiti nju, a ne obratno. Rockyjev odgovor nije bio tek puki pristanak. Ĉitav taj dijalog i pokreti koji su potom uslijedili bili su zapravo formalizirani poput odjeće. Raširila je straţnje noge i malo spustila straţnji dio tijela. On je podigao prednje noge na njezina leda, lagano ih oslonio, i ušao u nju. Odostraga je obgrlio njezin torzo, a ona je ispruţila ruke i ĉvrsto ga uhvatila za prednje noge. Okrenula je glavu pa su se poljubili, i nakon toga grbili veselo i pohotno dobrane dvije minute prije nego što su postigli straţnji orgazam — koji je, zbog zdravih titanidskih neuroloških razloga, uvijek bio simultan. Ostao je na trenutak u tom poloţaju, prsa ĉvrsto stisnutih uz njena jaka leda, a onda se polako povukao i sišao. Upitala ga je ţeli li da sad i ona njemu uĉini sliĉnu uslugu, no on je to otklonio, ne zato što nije ţelio da ga ona zajaše -ţelio je to zapravo jako - nego zato što su mu u glavi bila neka vrlo ozbiljna i intimna pitanja. I zato je odskakutao pred nju, visoko diţući prednje noge, i na koncu stao pred nju licem u lice, tek pola pedlja od nje. Ona mu se nasmiješila, prebacila mu ruke preko ramena i lagano okrenula glavu

KIKA

da ga moţe poljubiti, no onda opazila njegovu prednju erekciju. To ju je zapanjilo, ali nije ustuknula. "Gospodine, ja vas ne prepoznajem", otpjevala je u formalnom modalitetu. "Prošlo je malo vremena", suglasio se on. "Ali ljubav poput moje pokatkad raste brzo, onako kako to biva kod onih-koji-idu-nadvije-noge. Ako moja dama izvoli i dopušta, predloţio bih joj sjedinjenje." "Onda pjevaj." "Trio. Ja stragamajka. Ne znam jesam li ti o tome već priĉao, ali još nikad nisam bio stragamajka." "Mlad si." "To je istina." "Miksolidijac?" "Lidijac. I Serpentov stragaotac." Zamišljeno je oborila oĉi. "S povisilicom?" otpjevala je. "Da." On je zapravo ocrtao lidijski trio s povisilicom, jedan od najuobiĉajenijih izmeĊu svih dvadeset devet naĉina. On i Valiha obavit će prednji snošaj i tako proizvesti poluoplodeno jaje: Rocky će biti spri-jedaotac, Valiha sprijedamajka. Jaje će aktivirati Cirocco Jones, potom će biti implantirano u Rockynu maternicu, a sazrijevanje će mu ubrzati Serpent: Rocky će biti stragamajka, Serpent stragaotac. Vidio je kako Valiha sve to zbraja i oduzima. Genetika je za Titanide bila instinktivna, baš kao što je ljudima bila neshvatljiva. Znao je da njegovu prijedlogu neće naći prigovora, iako bi ĉinjenica da je Valiha Serpentova majka u ljudskim oĉima sve to moglo uĉiniti incestuoznim. Incest je, meĊutim, kod Titanida s genetskog stanovišta bio problematiĉan samo u posebnim i malobrojnim sluĉajevima, dok to s moralnog nije bio baš nimalo. "Dobro smišljeno sparivanje", otpjevala je napokon. "Ipak bi tome trebalo posvetiti još koju misao." "Kako moja gospa izvoli." "Nije to zbog vaše osobe, gospodine", zapoĉela je, no onda se vratila u manje formalni modalitet. "Dodavola, Rocky, i ja sam tebe pomalo zavoljela, i ti si prekrasan momak, ali me muĉi vrijeme." "Znam, Valiha. Svijet se loše okreće." "Ne znam bismo li smjeli donositi djecu na ovakav svijet." "U doba tvoje stragamajke, zar nismo ratovali s anĊelima?" Ona je kimnula glavom, pa otrla suzu. Silom se nasmiješila.

KIKA

"To znam. I Serpent bi to volio. Jesi li s njim već razgovarao o tome?" "O tome ne zna ni ţiva duša." "Onda te molim, zadrţi to u srcu dok se svijet ne okrene još tisuću puta. Tada ćeš dobiti svoj odgovor." Poljubili su se, i onda zaĉuli kako Serpent u punom galopu izlijeće iz prašume. Dok je grmio preko uzorana polja, ispod kopita mu je brizgalo blato. "Mislio sam da orete!" zapjevao je. "Osjećao sam se tako krivim, jer sam ostao kod kuće kuhati, i jedina mi je briga bilo ono divlje ljudsko dijete, dok se vi muĉite kao obiĉni seoski radnici. I zato sam poţurio, i sad vas nalazim..." Zastao je, ukopao se sa sva ĉetiri kopita, i ostao tako savršeno miran dvije duge sekunde. Potom je ustuknuo na dvije straţnje noge, okrenuo se i jurnuo kao odapet putem kojim je i došao. "Zombiji!" kriknuo je na engleskom, no dotad su ih nanjušili i Rocky i Valiha, i već su prašili koliko ih noge nose. *** "Spasiš maloga, i što imaš iz toga?" upitao se Conal. Kratko je pogledao Adama. S brade mu se cijedila slina. "Pretvoriš se u dadilju, eto što." Zijevnuo je i dublje se zavalio u kauĉ. Bio je u kutu prizemlja glavne kuće Junctiona, u sobi s mnogo prozora i lijepim pogledom na slap. Nova je bila negdje gore, i ĉinila nešto zbog ĉega su se neko vrijeme širili ĉudni mirisi. No što to bilo da bilo, od toga je povratila. Prije toga je letala svuda po kući i ponašala se kao uhoda. Ali sad već više od sata od nje nije bilo ni glasa. "Prava uţivancija paziti na njenog malog brata", rekao je Adamu. Dojenĉe ga je pogledalo ozbiljno, pa na nj bacilo titanidsko jaje. Conala to, zapravo, i nije smetalo. Zapravo je iz tog osjećaja da je neĉija ţrtva, izvlaĉio veliko zadovoljstvo. Mali je bio sasvim dobar. Nije se puno derao. Bio je bistar, i vrlo jak. Moţda bi za godinu-dvije mogao poĉeti dizati utege, ĉim ĉvrsto stane na vlastite noge. Imao je za to prave kosti. Conal je, u izvjesnom smislu, bio ĉak i ponosan što je Robin u nj imala toliko povjerenja da mu ostavi bebu.

KIKA

Postavio je maloga nasred poda s igraĉkama što ih je uspio napabirĉiti, i Adam je, oĉito, bio sav sretan što moţe sjediti tako i razbacivati ih na sve strane, pa za njima puzati. Najmilija mu je bila polica sa starim titanidskim jajima. Bila su okrugla, velika otprilike kao loptica za golf, i u svim bojama. Bila su prevelika da bi ih mogao staviti u usta, iako ga to nije prijeĉilo da to pokušava, a nisu se ni razbijala. Otprilike jedina mana bila im je sklonost da se otkotrljaju pod namještaj, i zato je Conal oko Adama podigao palisadu od jastuka, široku ĉetiri metra. Tako daleko ih još nije uspio hitnuti. Stupao je tako okolo, gol, i nije puno padao, a kad bi mu se to i dogodio, ponovno bi odskoĉio kao loptica. Conal je opazio da se Adam najednom smiruje, a onda je pro-piškio na pod. Conal se nasmijao, pa se Adam nespretno okrenuo pa i sam prasnuo u smijeh. "Ma!" ciknuo je. "Ti-nid! Ma!" "Pi-pi", rekao mu je Conal i ustao. "To moraš znati, mali. Reci 'Molam pi-pi.'" Adam se sad nasmijao još glasnije i kimnuo glavom. Conal je iz kupaone donio ruĉnik i sve pobrisao. To ga je gnjavilo, no ĉemu se nadao? A bilo je to bolje od pelena. Ponovno je sjeo, a misli su mu se vratile, i to ne po prvi put, na Novu. Ona je gore najvjerojatnije zaspala. Vraški nezgodno, Nova. Vraški nezgodno. Što da uĉini? Otkud da poĉne? Nije tome znao naći ni glavu ni rep. Isprva je mislio da ona podjednako mrzi sva ţiva bića. Poslije je došao do uvjerenja da on u njezinu srcu zauzima posebno mjesto, odmah ispod ĉegrtuša, pedera i spiroheta. Što je nedvojbeno krajnje nepovoljno polazište, ali je odluĉnost Conalu uvijek bila jaĉa strana. Na nesreću, nije to bila i mašta. Niti suptilnost. Cirocco mu je rekla da je obdaren divnom neposrednošću, ali da se na nju treba naviknuti. I tako, kad su mu se misli vratile na Novu, nastavile su se vrtjeti oko nje po istoj jalovoj putanji. Znao je da je to smiješno, znao je da se mora dogoditi nešto radikalno da ona u njemu poĉne vidjeti išta bolje od odbojnog ĉudovišta, ali mu se stalno vraćala ista maštarija. Poĉinjala je njegovim dizanjem iz naslonjaĉa i uspinjanjem stepenicama. Onda bi joj zakucao na vrata. "Udi", rekla bi ona. On bi ušao, s neodoljivim smiješkom na licu. "Samo sam htio vidjeti da ti što ne treba", rekao bi.

KIKA

I tada — u pojedinosti ovog dijela nije bio baš jako siguran — on bi već sjedio na krevetu do nje, i onda bi se povio da je poljubi, i njene bi se usne razdvojile... Nova je vrisnula. Bio je to uţasan i uţasnut krik, od kojeg se proderalo grlo. On je u svoju fantaziju bio uronio već tako duboko da je u jednom zbunjenom trenutku pokušao formulirati nekakvu ispriku, a onda mu se krv sledila, jer je shvatio da je krik bio stvaran. Noge su mu dotakle najniţu, pa devetu i najvišu stepenicu, a onda se kao baĉva zavaljao prema njezinoj sobi. DESET Nova se probudila polako, ne znajući ni sama što je to muĉi. Leţala je tako i ĉekala da se zvuk ponovi, i pitala se zašto je pomislila da joj je pred vratima Cirocco koja ĉeka da je pusti unutra. I onda ga je zaĉula ponovno. Nekakvo grebanje. Ali ovdje po vratima ne grebu, nego u njih tuku šakama. A ovdje i nije bila rijeĉ o vratima, nego o prozoru. Ustala je, zijevnula, meko odgazila do prozora i provirila glavu. I spustila pogled. To što je ugledala sledilo joj se u sjećanju za sva vremena. Po kućnom se zidu uspinjalo nešto. Vidjela mu je ruke, napravljene od kostiju i zmija, i tjeme, pokriveno ispucalom pergamenom i krpicama duge kose. Ali se pravi uţas krio vi šakama. Vidjela je ogoljele kosti na prstima, komadiće natrula mesa, i usta. Svi su se prsti završavali malim sljepićem širokih usta i zmijskoga jezika, a kad je ruka dohvatila okomiti zid, zmije su zagrizle u drvo uz ĉujno hrskan-je. To se nešto uspinjalo brzo, stavljajući ruku pred ruku. Opipom je potraţila pištolj, zakašnjelo shvatila da na sebi nema odjeće, a onda je to nešto podiglo pogled. Imalo je lice mrtvaĉke glave. U dupljama su mu se rojili crvi. Novu nije bilo lako uplašiti. Ĉak je ni to jezivo lice nije natjeralo da krikne. Ali se onda okrenula da dohvati pištolj, i našla se licem u licem s drugim takvim stvorenjem, što je visjelo sa zida kraj prozora, licem niti tri pedlja daleko od njezina. Iznad obrva imalo je samo

KIKA

iskrzanu kost i uskipjelu masu crvi. Pruţilo je prema njoj ruku i ona je kriknula. Stvorenje ju je dohvatilo za zapešće. Ona se povukla, i dalje vrište-ći, dok su je sićušne zmije ujedale u meso. I onda se otrgla. Ne sjeća se kako se našla na drugom kraju sobe. Vrijeme je protje-calo jako polako, ili poskakivalo i ostavljalo neispunjene praznine. Otkrila je da joj je u ruci pištolj. Ruka joj je zadrhtala, i zapetljala oko osiguraĉa. Okrenula se s njim i podigla ga. Onaj drugi stvor već je bio u sobi i išao je ravno na nju i ona je povukla otponac i nije ĉula ništa zato što joj je zbog krvi pištolj iskliznuo iz ruku a stvor je i dalje išao na nju. Zakotrljala se preko kreveta i pala u procjep izmeĊu njega i zida i ĉula kako se vrata cijepaju u komadiće. Pištolj bi morao biti tu negdje dolje. Borila se s nesavladivom ţeljom da još jednom pogleda, ĉula kako, s mesnatim zvukom, nešto udara o nešto, i ĉula kako nešto drugo, vidarivši o pod, trese kućom kao zveĉkom. Pronašla je pištolj, umirila ga zdravom rukom, i trzajem prebacila ruke preko kreveta i postavila oruţje pred sebe. Conal se pribliţio smrti na desetinku sekunde. Ţivĉani se impuls već bio uputio prema Novinu prstu na otponcu, kad je shvatila da se on dohvatio s jednom od kreatura, i zato je uspjela trznuti rukom dovoljno brzo da joj se prvo reaktivno zrno zabije u zid dva pedlja ispod stropa. U ono ĉudovište s kojim se Conal bio dohvatio naprosto nije mogla na siguran naĉin uputiti zrno, ali je zato ono drugo bilo uokvireno prozorom, jer je upravo ulazilo u prostoriju, i zato mu je uputila dva eksplozivna zrna, jedno u glavu i drugo u prsa, pa zastala na sekundu da otkrije kakvo je njegovo mišljenje o tome. Glava je eksplodirala, pulverizirala se, nestala. I prsa su se htjela razletjeti, ali su ih srebrene zmije, što su poput konaca povezivale tijelo, uspjele nekako zadrţati ih na okupu. A ĉudovište je nastavilo prema njoj. Ako tako nastaviš još dugo, pomislila je, moţda se i uplašim. Ono na podu već je uspjelo zbaciti Conala. Nova je u nj utjerala tri zrna, no rezultati nisu bili ništa bolji od ranijih. Udarac je eksplozije odbacio kreaturu na zid i istrgnuo joj ruku iz ramena. Ali je ona ustala, onako jednoruka, i krenula prema Conalu. Isto je uĉinila i ruka. Brzo se vukla vlastitim prstima.

KIKA

Nova je progutala kiseli okus bljuvotine, pa posljednje tri kugle ukucala u onog tik pred prozorom. Onoga bez glave. Taj je zateturao, ustuknuo, udario o prozorski prag, pa se prevalio van, na leĊa. Zaĉula je grebanje po zidu, sve dalje, a onda i pljusak vode. Baš u tom trenutku drugi se zombi okrenuo prema njoj. Conal je bio ošamućen. Ustao je na noge, ali je nastavio tresti glavom. A ĉudovište se rušilo prema njoj na raznesenoj nozi, razbacujući iverje kostiju i hladetinasto meso, dok su po njemu trĉkarale bube i sitni glodavci sa zubima koljaĉima. Bacila je na nj pištolj, ţaleći što to nije majĉin pozamašni Colt a ne taj novi, moderni, olakšani model. On mu je razderao obraz, i iz njega su se izlili crvi. Podigla je krevet i bacila ga na nj. Zombi ga je udarcem odbacio ustranu. Osjetila je kako se u njoj sve ruši; nije više mogla suzbiti drhtavicu. Bacila je svjetiljku, vazu, noćni ormarić, no on joj je i dalje prilazio. Conal je dolazio polako iza njega, ali se ĉudovište sad već uzdizalo nad njom i, dok je ona ĉuĉala u kutu, spremalo je se šĉepati. Ruka joj je sama potraţila nekakvo oruţje. Bilo kakvo. Pronašla je nešto i to bacila. I ĉudovište se srušilo baš u ĉasu kad je kroz vrata ušao Chris. Vidjela je kako ga Chris u padu udara nogom, kako napada ĉudovište... i staje. Namrštio se, i Nova se upitala što nije u redu, i onda shvatila da on ne moţe dokuĉiti zašto mu ĉudovište ne uzvraća. Ponovno ga je ritnuo iz sve snage. Zombi se poĉeo raspadati na komade. Srebrene zmije koje su ga drţale na okupu, i koje su ga, po svemu sudeći, pokretale, bile su beţivotne i mlitave. Chris je klekao pred nju. Nije ga baš vidjela dobro. Pogledao joj je ruku i uvjerio se da joj rane nisu opasne po ţivot, a onda joj je spustio krupne šake na ramena i pogledao je. "Jesi li dobro?" Uspjela je kimnuti, i njega već nije bilo. Ĉula ga je kako nešto govori Conalu, nešto o Adamu, a potom i kako odlazi. Ĉinilo se da u prostoriji nema niĉega osim te mrtve kreature. Nije mogla s nje svratiti pogled. Bila je samo metar daleko od nje. Bez ijedne svjesne misli, poĉela ju je odgurivati nogama. Leda su joj klizala duţ zida a noge se odgurivale sve dok nije udarila u nešto

KIKA

meko. To nije bilo dobro, mekoća joj uopće nije bila na pameti, tvrdi zidovi i tvrdi pod bili su mnogo bolji. Skviknula je. Uĉinila je to krotko i uplašeno, i zbog toga joj je bilo ţao, ali eto, dogodilo se. Već je shvatila da je udarila u Conala. Grubo tkanje njegova kaputa oĉešalo joj se o rame, i to je bilo dobro. Sve toplo je bilo dobro. Ono ĉudovište, kad ju je zgrabilo, bilo je uţasno hladno, baš kao što je sada uţasno hladno i njoj. Sjedila je tako, dršćući, dok joj je Conal stavljao kaput na ramena. Iz drugih je prostorija zaĉula povike, zvukove borbe, i shvatila da bi im morala pomoći. Ipak je ostala mirno sjediti dok je Conal parao svoju košulju i zavijao joj krvavu podlakticu i šaku. Dok je on to još ĉinio, zaĉula je udarce titanidskih kopita i vjerojatno ratne pokliĉe. A onda se on poĉeo dizati, i ona ga je zdravom šakom uhvatila ispod ruke. On je zastao, priĉekao da ustane i ona, pa je izveo iz sobe. Ona ni na trenutak nije skinula pogled s ĉudovišta na podu. *** To što je zombi bio mrtav, nije bilo logiĉno. Mrtav? No dobro, dovraga, pomislio je Chris. Naravno da je mrtav, bio je mrtav od poĉetka, no prije ih to nikad ne bi usporilo. Poţelio je šutati tu gnusobu sve dok se svi njeni ostaci ne budu mogli sastrugati sa zidova, ali za to nije imao vremena. Nije imao vremena ni shvatiti što ju je ubilo. Nije zapravo imao ni vremena da pregleda Novu, ali je to ipak uĉinio. Conal se doimao nekako smantano. Iz rane na tjemenu tekla mu je krv, a s jedne je strane imao oteklinu veliku kao jaje. "Gdje je Adam? Conal. Da li me ĉuješ?" "... dolje", promrmljao je. "Je dolje. Poţuri, Chris... zombiji." U hodniku je bio još jedan mrtav - ili nepomiĉan - zombi. Taj je došao od Ciroccine sobe. Chris je poletio niza stube, zakrenuo za ugao, projurio kroz glazbenu sobu - i uletio u zagrljaj još jednog zom-bija. Ovaj se s njim dohvatio. Taj nije bio raspadnut kao onaj u Novinoj sobi; sudeći po izgledu te ţene, nije bila mrtva duţe od tjedan ili dva. Chris je podigao zombija i bacio ga, u nadi da će tako dobiti na vremenu. S njima se zapravo na kraj moglo izaći samo oštrim oruţjem. A pomagao je i ujednaĉeni ritam drvosjeĉe kad obara drvo, kao i jak ţeludac Conana Barbarina. Pucanje u njih i rvanje s njima bilo je najbolji put u smrt. Metaka bi mogli pokupiti koliko voliš, pa

KIKA

ĉak i kad bi ih rašĉetverili, oni bi se nastavljali tući. Pa ipak, ako bi se presjeklo dovoljno smrtozmija koji su kod zombija stvarale tu skaradnu iluziju ţivota, to bi na kraju ipak dovršilo posao. Bili su nevjerojatno jaki. A kad bi se pribliţili, smrtozmije bi ti poĉele razdirati meso. Kad je zombi udario o zid, Chris je već traţio sjekiru ili maĉ. Nije, meĊutim, našao ništa. Dohvatio je stolac, u namjeri da njime odbija zombija dok se bude povlaĉio prema kuhinji, no onda je nešto opazio. Zombi nije ustao. Zombijka — ĉinilo se smiješno posluţiti se imenicom ţenskoga roda, unatoĉ tome što je imala dojke, pa makar i nadute i gnojne — se bila srušila na pod i zgnjeĉila krasni stari srebrni trombon. Chris i opet nije zastao da se zaĉudi svojoj sreći ili se upita za njen uzrok. Nikad se s tim zombijem nije ni kanio boriti; on mu se naprosto našao na putu. Poţurio je kroz glazbenu sobu, dospio do kuhinje, tu dohvatio najveći mesarski noţ, pa potrĉao kroz kuću taman na vrijeme da vidi Robin posjelu na prozorskoj dasci, nogu podvitih i ruku ispruţenih pred sebe. On je viknuo, no ona je već poletjela van. * * * Robin je skoro bila prestigla Chrisa u trci iz Bakrene sobe i na vratima se skoro s njim zaglavila, što je moglo i zaboljeti, jer je sad već skupio toliko brzine da mu vrata zapravo nisu ni trebala; mogao je naprosto proletjeti kroza zid. Ona je usporila korak taman koliko je dovoljno da ga propusti, potom prošla i sama i, trĉeći koliko je noge nose, zinula na prizor, na Chrisa Majora u punoj brzini. Nije joj bilo suĊeno da ga dugo gleda. On je upravo letio. Velika Majko, što je to drvo golemo. Ĉinilo se da to traje ĉitavu vjeĉnost, ali je napokon zalupila straţnjim vratima i poţurila iz sobe u sobu, dozivajući Chrisa, Novu, Conala... sve ţivo. Ni jednog se ĉasa nije zaustavila. Jednom je, krajiĉkom oka, uhvatila odbljesak nekakve grozote što se klimala kroz praznu prostoriju, ali nije zastala. Ništa je neće zaustaviti dok ne pronaĊe Novu i razlog njezina krika. Dobro je poznavala svoju kćer, i znala da se tako nije mogla uplašiti od miša. Ali ju je nešto ipak natjeralo da stane. Pogledala je u sobu s mnoštvom jastuka i igraĉaka na podu. Ĉula je Adamov plaĉ, i

KIKA

ugledala ĉovjekoliku priliku — nešto se tu gadno nije slagalo, ali što, to nije mogla ustanoviti jednim kratkim pogledom — kako se baca kroz prozor s Adamom u naruĉju. Da bi se ĉovjek zaustavio pri ĉetvrtini normalne teţe, treba prakse. Robin je još nije stekla, i zato je morala udariti u zid, odgurnuti se objema rukama, pa se okretom vratiti u sobu, rukama se drţeći za kvaku. Dotrĉala je do prozora, pogledala van, i vidjela stvora kako pliva jednom rukom. Druga je ruka drţala Adama iznad vode. Trzajem je noge zbacila cipele, uspela se na prozor i skoĉila. Kasnije će nijekati da je smetnula s uma da ne zna plivati. Jednom su je već bili bacili u vodu preko glave. Tad se s njom nešto dogodilo, pa se uspjela domoći obale. Raĉunala je da bi se to moglo ponoviti. Ali nije. Udarila je uz smućujući pljesak, i pokušala se domoći svjetla. Glavom je probila površinu i duboko udahnula, pa pokušala zapli-vati. I što se više trudila, bilo je sve teţe. Glava joj je nastavljala tonu-ti, i ona nije znala ništa bolje nego drţati nos što više — no bila je to ambicija koju je sama onemogućavala, jer je mahala rukama kao vjetrenjaĉa. Struja ju je nosila za njenim ciljem, ali to nije pomagalo, jer je i otimaĉ plivao nizvodno, i kratki pogledi što bi ih uspijevala baciti uvjeravali su je da je sve dalje. Sad su se već kovitlali kroz brzu maticu, tu bi se i tamo pojavila stijena, ali je i dalje stalno bilo duboko, stalno hladno, i vrlo je brzo shvatila da joj je suĊeno u toj rijeci ostaviti kosti. Sad je rjeĊe dizala glavu nad vodu, i kraće je trajalo, i najĉešće bi pritom sa zrakom usrkala i mnogo vode. A onda ju je jedna ruka obavila oko vrata, i podigla je, i poloţila na leda. Jedan se trenutak otimala, ali ju je ruka stegla da se zamalo zagrcnula. Iskašljala je vodu, i opustila se. Chris ju je snaţnim zaveslajima kroz vodu vukao prema obali. Doveo ju je do stijene na sredini rijeke gdje se mogla uhvatiti i podići torzo na suho, i gdje je struja nije odveć vukla. "Ĉvrsto se drţi!" rekao joj je. "Uhvati ga, Chris!" kriknula je ona kreštavim glasom. On je već bio pošao. Povukla se više i pogledala preko vrha stijene. Otmiĉar je bio moţda tridesetak metara ispred Chrisa, i udaljenost se smanjivala. AH je voda pred njim bila strahovito uzburkana.

KIKA

Na nju se spustila nekakva smrznuta letargija. Bila je iscrpljena, bila je pogledala smrti u oĉi, i sad se mogla samo drţati za stijenu i gledati kako joj se pred oĉima vrte dogaĊaji. Nije joj se baš ĉinilo da s njom imaju neke velike veze. Mogla se upitati moţe li se lopov probiti kroz brzake a da Adam sve to preţivi, ali njegov ţivot ili smrt nije nikako uspijevala povezati sa sobom. U grlu joj je stalno grgljao krik, ali nije imao kamo. Ĉula je Titanide kako prelaze preko mosta, buĉeći poput lavine. Okrenula se i ugledala Serpenta kako pokazuje prema Chrisu, vidjela kako Rocky skaĉe preko ograde i lebdi u zraku, ispruţenih prednjih nogu, i potom udara u vodu i diţe pjenu petnaest metara visoko. Glava mu je izronila i sad je zaplivao snaţnim zaveslajima, dok su Serpent i Valiha prolazili kroz prednja vrata Tuxedo Junctiona, ne trudeći se otvoriti ih. Zaĉulo se kršenje neĉega kroz grmlje, i Robin se okrenula dovoljno brzo da vidi Cirocco kako grabi nogama duţ ruba rijeke. Prošla je kraj Robinine stijene, prošla kraj Chrisa, stigla do mjesta prikladnog za uzlet i skoĉila. Tijelo joj je pošlo skoro vodoravnom putanjom, i kad je lupila u vodu, bila je već dvanaest metara od obale. Ali nije potonula. Izvila je leĊa i zadrţala ruke u zabaĉenom poloţaju, kao krila mlaznog aviona, i u trenutku udara podigla bradu, pa je tako dvaput poskoĉila, kao plosnati kamen, i onda prosurfala još dva dragocjena metra prije nego što ju je progutala voda. Našla se deset metara iza svog cilja i snaţno zaplivala. Robin je otkrila da se ljulja na koljenima, da je skupila šake i stisnula zube, svom snagom volje tjerajući Cirocco da poţuri. Tek je mutno bila svjesna zvuka što su ga proizveli Valiha i Serpent, bacivši se u vodu negdje iza nje, jer joj pogled ni za trenutak nije sišao sa ţene koja će za nju zauvijek ostati Ĉarobnica. Ĉinilo se da će Cirocco, kad ga sustigne, tog kopilana razderati u komadiće, a na ĉitavom svijetu nije bilo niĉega što bi Robin radije vidjela. Iza sebe je zaĉula povike. Preko nje je, brzinom od koje je zasta-jao dah, kliznula široka sjena, i onda je još vidjela samo oskudan straţnji profil anĊela, šestmetarska krila u punom rasponu, njegove vrške kako paraju vodu. Skupio je krila za sićušnu mrvu, i kao da se pokolebao u svojoj str-moglavoj jurnjavi. A onda je šĉepao Adama graciozno i bez

KIKA

napora, poput orla kad hvata pastrvu. Digao se uvis, i vodoravnu brzinu pretvorio u visinu. Na šezdeset metara zamahao je svojih velikim krilima, i ubrzo nestao na istoku. JEDANAEST Luther je na putu za Tuxedo Junction imao viĊenje. Znao je da mu se zbog toga dobro ne piše. Pomislio je da ga Gea tom informacijom podbada da nešto uĉini. I naravno, kad je stigao na visoko brdo što je gledalo na jezero, drvo i kuću na drvetu, stigao je taman na vrijeme da vidi kraj. Ali je ViĊenje i dalje bilo s njim. Ono se nije oslanjalo na njegovo jedino oko; drveće, zidovi i daljine za nj nisu bili nikakva prepreka. Vidio je u kući Kaline vojnike i dijete što se samo igra u sobi. Vidio je kako onaj bezboţni polutitanid trĉi uz i niza stepenice, vidio je kako Cirocco utrĉava na scenu, znao je u kojem su trenutku dva ĉovjeka i tri Titanida skoĉila u vodu. Jedan se tren usudio i ponadati, i to je bilo onda kad je Demon zaronila u vodu. Bez obzira koliko mrzio Jonesovu, ipak je znao da joj nitko od Kaline bande nije ravan — baš kao što joj, uostalom, nije bio ravan niti itko od njegovih uĉenika. Ništa ga ne bi razveselilo više no da vidi kako Demon razdire Kalin gubavi nakot na sastavne dijelove. Onda bi dijete moglo biti njegovo... Gledao je u nevjerici kako se anĊel sunovraćuje. "Anveli!" zakriĉao je. "Anveli? Bove moj, Bove moj, vafto si me oftafo?" Njegovi su uĉenici kraj njega nervozno zastrugali nogama, gorljivo ţeleći krenuti. Nemajući vlastitoga mozga, stupili su u rezonancu s njegovim osjećajima. Primali su njegov sve jaĉi nemoćni gnjev, njegovu mrţnju prema Demonu i Kali... i njegov brzo nadošli i virulent-ni strah pred smrtnim grijehom što ga je poĉinio netom izreĉenim. Luther je o pojasu nosio poseban kriţ, napravljen od bronce, i poput britve oštrih rubova. Izvadio ga i poĉeo zasijecati u vlastine noge, osjećajući kako mu ruke duboko zagrizaju, u ekstazi muĉenja puti. Iznad sebe je zaĉuo nekakvo brbljetanje.

KIKA

Kad je podigao pogled, nad njim je bila Kali; silazila je sa svog motrilišta na drvetu. Po nevjerojatnim joj je prsima zazveckao dvogled. Njen osobni rob, goli djeĉak u osmoj godini ţivota, poskakivao je iza nje, okretan kao majmun, sa zlatnom ogrlicom na metar i pol dugom zlatnom lancu koji ga je vezao za Kali. Kali je bila sva od zlata i truleţi. Robov je lanac imao ĉetrnaest karata, ali su deseci prstenova što ih je nosila na prstima ruku i nogu bili ĉisti, meki i fini. Nosila je grudnjak od prave mjedi, s potpornjima kao u gotiĉke katedrale, koji su pridrţavali mamutske glinaste dojke. Ruke i ĉetiri noge bile su opasane stotinama bujno urešenih vrpci i prstenova, a svaki je bio premalen za prst što ga je stiskao, tako da je oko njih istjecalo meso. Struk joj je stezao zlatni pojas s opsegom od samo dvadeset pet centimetara, nakon ĉega joj je tijelo bubrilo do stetopigiĉne bujnosti. Izraz "figura pješĉanoga sata" kao da je bila izmišljena samo za nju. Nokti su joj na rukama bili dugaĉki petnaest centimetara i napravljeni od bronce. A njezino lice... iako se baš i ne bi moglo sasvim precizno govoriti o njezinu licu, jer je imala tri glave. Ali su lijeva i desna bila samo prikrpljene. Obje su oko vrata bile stegnute uzicom za davljenje. Kad bi jedna istrunula, nadomjestila bi je iz zaliha što su joj na Gei stajale na raspoloţenju. U trenutku kad je skoĉila s drveta i krenula prema Lutheru -zabacujući bokove, grotesknim korakom drolje u mrtvaĉnici — jedna joj je glava već bila skoro zrela, a druga je bila tek nedavna nadogradnja. Ona je stara bila ţenska i bijela. Sad je već bila krajnje izmuĉena, i purpurna, s crvenim izbuljenim oĉima i crnim izbeljen-im jezikom. Visjela joj je prema leĊima, i drţala se još krpicom mesa. Druga je glava nekoć pripadala nekom crncu kojem je proces davljenja malo promijenio boju koţe. Ta se jedna pijano zibala na prsima, ljuljajući se sa svakim Kalinim korakom. Središnja je glava — u istom onom smislu u kojem je i Luther nekoć bio veleĉasni Arthur Lundquist — u svom prijašnjem ţivotu bila svećenica Maya Chandraphrabha. Od Maye je ostala samo glava. U ţivotu je imala djeĉaĉko, nespretno i jalovo tijelo. Ona koja se sad nazivala Kali nikad nije propatila ni trenutak kajanja, nikad nije iskusila ni onu kratku patnju koja bi pokatkad obuzimala ĉovjeka koji je danas bio Luther. Uţivala je u slavi svoje virulentne plodnosti.

KIKA

Utroba joj je bila plodna kao u sipe; svakog bi kiloreva okotila novu skviĉavu nakazu sve na veću slavu Geinu. Nosila je pojas sastavljen od ljudskih lubanja. Kalino je lice bilo mrtvo. Oĉi su joj se mogle micati, ali nije mogla ni trepnuti, niti se nasmijati, ni namrštiti se, ni zatvoriti usta. Ĉeljust joj se ovjesila, a jezik joj je ispao iz usta. Ono brbljetanje što ga je Luther bio ĉuo, bio je Kalin smijeh. Kali je bila avatar zvjerstva. Zablebetala je na Luthera, a prsti su dviju ruku u zraku opisali spetljane šare. "Onaveli gdje te vrazi nosali, Lutheru", zaunjkao je djeĉak. Djeĉak je bio nasljednik velikog imetka. Bio je otprilike godinu dana stariji od rata. Kad su on i njegovi izašli iz skloništa negdje u brdima Meksika, pokupila ga je jedna od Geinih humanitarnih misija. Majka mu je bila gluha, pa je zato stekao vještinu koja je sad Kali bila vrlo korisna. On je nekoć bio bistar, zdrav i ĉio šestogodišnjak. Sad mu je tijelo bilo onakvo kakva crtaju politiĉki karikaturisti: namjerno pretjerano i oznaĉeno kao Svjetska glad. Oĉi mu se nisu micale s Kalinih ruku. Sad je bio otprilike osamdeset godina stariji nego prije dvije godine. "Gea je nas dala prafo ufeti djete", zagrmio je Luther. Kali je zablebetala još glasnije, a prsti su joj poletjeli. "Onaveli Gea ni ti dala pravo uzetiga ako nisi prvi", prolupetao je mali. "Onaveli ti zakasnio, jebiga. Onaveli ti prodisnt..." Kali ga je poljusnula po licu prekritom masnicama. "... onaveli ti prod..." Opet pljuska. "... protisent..." I opet. "... prot...es... tan...ska ti protestantski govnar ig... ig... noramuz govnoţder guziĉar kršćanin. Onaveli ti ruţan tako ne zasluţuješ ţivot. Onaveli popuši papi pimpeka." "Bludnifa bafilonska! Kurva gomofska!" "Onaveli jasno ko sam vrag. Onaveli uzeti tebe i tvoje šupĉine ona. Onaveli da nisi prisegu poloţio sebila..." Kali ga je ponovno pljusnula. "... sebila - seli — celiba — celiba-ba-ba — celibat — celiba... ta."

KIKA

Djeĉak je uzdahnuo od zadovoljstva i olakšanja kad je to napokon izgovorio kako treba i Kali ga prestala pljuskati. "Celibat, celibat, celibat", promrmljao je. Drugi će to put izgovoriti dobro, nije u pitanju. "Fafinstvo!" prosiktao je Luther, hoteći reći papinstvo. Arthur Lundquist, ĉiji je slabašni duh upućivao na djelovanje tu stvar u koju se pretvorio, ne bi znao razlikovati papinstvo od plenarnih indulgen cija, jer je bio trostruko reformirani luteran i duševni saveznik većine katoliĉkih sekti. Ipak je Geu zabavljalo da sve svoje Svećenike uĉini fundamentalistima, i imala je dobro pamćenje, pa se zbog toga Luther sad još više razbjesnio. "Fafinstvo!" ponovio je, a njegovi apostoli zafufljali su i zahripali u njegovu stilu. "Fafinstvo! Kakjim fravom si ufela dijefe?" "Onaveli Gea rekla tako. Onaveli ona mnogo bolje radila od tebe i tih tvojih drkotina." "Do fto anšela. Ja..." Luther je zastao, bijesan ali nemoćan da, bez svetogrĊa, topogledno išta poduzme. Zašto joj je Gea dala anĊele? Luther ih nije imao. Nikad ih nije imao, i nikad mu nisu rekli da bi ih mogao i dobiti. "Nefe ifi", pokušao je. "Tvoj anšel nikad nefe stifi do Fandemonija." Djeĉak joj je ponovno promotrio ruke. "Onaveli ići će. Onaveli ima anĊela ko dreka. Onaveli ima ih dosta da mali ode kao štafeta do Pandemonija. Onaveli hoćeš jedan veliki soĉni zalogaj njenih velikih soĉnih...!" Luther je vrisnuo i pljusnuo ga. Djeĉak je to primio mirno, kao i sve što mu se dogodilo u posljednje dvije godine, svo vrijeme ne skidajući oĉi s Kalinih ruku, ni jednoga ĉasa ne prekidajući svoje gnusne psovke. Već je bio nauĉio da se ništa što dolazi od ikoga ne moţe mjeriti s onim što dalazi od Kali. Imao je krivo. Luther je zamahnuo svojim kriţem, i djeĉak je ostao na mjestu mrtav. Potom se okrenuo Kali, i njegovi su apostoli pošli za njim. Poĉeli su je razdirati. Ona se nije opirala. Legla je na leda i zadovoljno zaklepetala, i od njezina je smijeha Luther postajao sve bjesni-ji... Sve dok nije opazio da su svi apostoli mrtvi.

KIKA

DVANAEST Sastali su se u Adamovoj sobi. Conal ih je gledao kako ulaze, jedan za drugim. Glava ga je i dalje strašno boljela, ali je to bilo sitnica prema strahu što ga je kradomice ĉitava obuzimao. Tri su Titanida bila mokra, no na to se nisu ni obazirala. I Cirocco je bila mokra, no to kao da nije ni opaţala. Chris je imao ruĉnik i njime se brisao. Bio je iscrpljen, i nekako dalek. Conal nije znao kroz kakav svoj osobni pakao Chris prolazi, ali je ipak vidio neke znake. Robin je bila mokra, i sva se tresla. Kad je bio gotov, Chris joj je predao svoj ruĉnik. Nova... Još je bila u Conalovu kaputiću. Jednom ga je rukom drţala prebaĉena preko ramena i tresla se ţestoko skoro kao i njezina majka. I, makar je nosila kaputić, i makar ga je drţala, nije se ni pokušala pokriti. On joj je i tako sezao samo do pasa, tako da od njega i ne bi imala neke koristi, ali je ispruţila ranjenu ruku prema Rockyju, da joj obradi ranu, i nije nimalo hajala zbog toga što joj je jedna dojka ostala gola. Ona kao da i nije imala tjelesne stidljivosti. Conal se tome već bio navikao kod Cirocco, i poĉesto je to viĊao kod starih stanovnika Bellinzone. Ipak je to kod pridošlica bilo nešto neobiĉno. Prisjećao se njezina tijela stisnuta uz svoje gore u spavaonici. Bio je to trenutak koji nikad neće zaboraviti. A ni sad nije mogao od nje odvojiti pogled. "To će te jako zaboljeti", rekao je Rocky. "Lijeĉnici tako ne govore", odgovorila je Nova. "Oni se baš kunu da neće boljeti." "Ja nisam lijeĉnik. Ja sam iscjelitelj, i to će boljeti baš jako." Rocky je Novine posjekline prelio antiseptiĉkom otopinom i stao ih ĉistiti. Njoj se lice sledilo, pa jako poruţnilo, ali nije kriknula. Conal je pomislio da je budalasta. I njemu su obradili rane što su mu ih bili zadali zombiji. Rocky je morao prodrijeti duboko kako bi bio siguran da je izvadio svaku ĉesticu gnjileţi. Kad bi ti zombi samo dahnuo u lice, to je znaĉilo tjedan dana leţanja. A ako bi te razderali kao sada Novu... Morao je skrenuti pogled. Nikad nije imao jak ţeludac.

KIKA

Cirocco je ĉekala, nepomiĉna kao kamen, da se svi skupe. Sad kad su svi bili tu, nije gubila vrijeme. "Kad su Adama oteli, tko je sve bio u sobi?" upitala je. Conalu se sledilo srce. Opazio je kako se Chris ogleda, mršti, pokušava sve to spojiti. "Ja i Robin bili smo u Vještiĉjoj sobi", rekao. "Kad sam došao ovamo..." "Postavila sam sasvim jednostavno pitanje", prekinula ga je Cirocco. "Naprosto ţelim znati tko je bio ovdje. Odnekud moramo poĉeti." "Ovdje nije bilo nikoga", odgovorio je Conal i s mukom progutao slinu. Cirocco se okrenula prema njemu. "A po ĉemu to znaš?" "Po tome što sam, ĉuvši krik, poletio gore..." Cirocco ga je nastavila gledati. Nije bila raspoloţena za gubljenje vremena, tako da nije mogla gledati duţe od dvije sekunde, no te su dvije sekunde potrajale dvadeset godina. "Rekla sam ti da ga moraš štititi, i to pod svaku cijenu", rekla je glasom bez intonacije. Na trenutak su se otvorila vratašca na dvjema metalurškim pećima. Onda je skrenula pogled i Conal je ponovno mogao udahnuti. Oglasio se Chris. "Cirocco, to nije pošteno. Što je Conal trebao uĉiniti kad je ĉuo Novin krik? Oglušiti se na njega? Pa ni na koji naĉin nije mogao..." Sad je Cirocco pogledala Chrisa, i on nije više imao što kazati. "Chris, ne rasipaj moje vrijeme. O poštenju ćemo neki drugi dan." To je istina, pomislio je Conal. Nitko ti nije rekao da će biti pošteno. Naletio si na najstarije, najopakije i najparanoidnije ljudsko biće u ĉitavu Sunĉevu sustavu... i sad iz onog što je preostalo pokušavaš napraviti ĉovjeka. "Cirocco, što ćemo s Novom?" upitala je Robin. "Conal nije mogao..." "Jezik za zube, Robin." "Kapetane", poĉeo je Rocky. "Jezik za zube, Rocky." Još ih je nekoliko pokušalo progovoriti, meĊu njima i Nova. "Jezik za zube." Cirocco zapravo i nije podigla glas, ali je u nj uplela nešto s ĉim se nitko nije mogao prepirati. I nije ĉekala na tišinu. Tišina se stvorila, no ona je već prije zaorala svoje.

KIKA

"Ja dobro znam kako brzo anĊel moţe letjeti", rekla je. "Ovog nisam vidjela dovoljno dobro da bih mogla reći iz kojeg je klana. Postoji dvadeset pet anĊeoskih vrsta, i sve se izmeĊu sebe ne vole, pa je moguće da će nam druga jata pomoći. Njihov je dolet ograniĉen. Moţemo pretpostaviti da je krenuo prema Pandemoniju, i stoga..." "Zašto naprosto ne dignemo ruke?" promrmljala je Nova. Cirocco je napravila dva brza koraka i pljusnula Novu tako ţestoko da ju je bacila na pod. Ona je ustala, dok joj je iz usta tekla krv, i Cirocco je u nju uprla prstom. "Mala, ĉula sam od tebe sve što sam htjela ĉuti. Ovo ti je prva i posljednja opomena. Odrast ćeš, i to vraški brzo, i pridruţiti se ljudskoj vrsti, ili ću te ja kao sluĉajno ubiti, što bi mi bilo mrsko, jer mi je Robin prijatelj. A sad ćemo raspraviti o tome kako da spasimo ţivot ljudskome biću koje ti je sluĉajno brat, i ti ćeš govoriti samo kad te se pita." Cirocco opet nije podigla glas. Za to je jedva i bilo potrebe. Nova je leţala na boku, ošamućena, u stanju daleko onkraj poniţenja. Kad je pala, Conalov joj je kaputić pao s ramena. Prije samo nekoliko minuta Conalu bi to bilo jako zanimljivo, ali joj je sad mogao jedvice uputiti tek jedan pogled dok joj je Rocky pomagao da ustane. Cirocco ga je trebala, a Nova se pretvorila u samo još jednu ţensku, i to još i glupu. "Iza toga stoji Gea. Gaby me je upozorila da je to dijete vaţno. Ne znam zašto ga Gea ţeli. Moţda i samo zato da me dovabi u boj sa sobom, što pokušava već godinama. Ali ga Gea još nije dobila. Ona je još u Hiperionu, što je odavde daleko da ne moţe biti dalje. Nešto bih morala znati. Chris, kad si ušao u Novinu sobu, je li zombi već bio mrtav?" "Jest." "I onaj u hodniku..." "Kad sam ušao, nije ga bilo, a kad sam izlazio, leţao je mrtav na podu." "Je li ga ubio tko od vas?" Cirocco je preko njih prešla pogledom, i svi su joj dali znak da nisu. "Onaj u glazbenoj sobi. Priĉaj mi o tome." "Spremao sam se dohvatiti s njim, no on se naprosto prevrnuo." "Ali je onaj s Adamom uspio pobjeći." Okrenula se Novi. "Što si uĉinila onom prvom?"

KIKA

"Pucala sam u nj", prošaptala je Nova. "Pucala sam u nj... tri puta." "To ga nije moglo ubiti. Što si mu potom uĉinila?" "Bacila sam u nj pištolj." Cirocco je ĉekala. "Bacila sam krevet. Potom ostale stvari." Nova je slegnula ramenima, nekako bez ţivota. Kao da je bila u šoku. "Vazu, svjetiljku, ret..." Sva joj se krv izlila iz lica. "Što?" Ciroccoin se pogled nije micao s nje. "Ne-ne-nešto što sam na-napravila." "Neću te više pljuskati, Nova, a ti ćeš mi reći što si to napravila." Novin je šapat bio skoro neĉujan. "... ljubavni napitak..." "Sastojke je uzela iz kuhinje", javio se Serpent. Cirocco se okrenula od svih njih i ušutjela nekoliko sekundi. Nitko se nije ni pomaknuo. Napokon im se ponovno okrenula. "Chris", rekla je i u nj uprla prstom. "Radio. Uzmi tri. Donesi ih ovamo, vidimo se u špilji." Chris se udaljio ţurno i bez rijeĉi. "Valiha, ti ćeš uzeti jedan radio i otići, najbrţe što moţeš, do Bellinzone. Uputi opći poziv svim Titanidima koji još imaju vjere u svoju Ĉarobnicu. Ţelim ţive zombije, koliko ih god moţete uhvatiti. Ne riskiraj glavu da ih uhvatiš, i ostani sa mnom u radio-vezi." "Da, kapetane." "Rocky, ti ostaješ ovdje. Kad otkrijemo kako ga kane prebaciti do Pandemonija, moţda uslijede daljnje upute." "Da, kapetane." "Serpent. Ĉim dobiješ svoj radio, krenut ćeš na zapad, štedeći snagu. AnĊela ne moţeš prestići, ali ćemo te nastojati voditi iz zraka. Naoruţaj se." "Da, kapetane." "Conal, ti ideš sa mnom. Robin, Nova, vi moţete ili poći sa mnom ili ostati ovdje, kako vam drago." Već se bila zaputila iz sobe kad je udarila nogom u jedno od razbacanih titanidskih jaja s kojima se Adam bio igrao. Sledila se, pa polako krenula do zida gdje je leţalo, pognula se i podigla ga. Cirocco je podigla jaje prema svjetlu i zagledala se u nj, i sad se, po prvi put od pamtivijeka, Ĉarobnica doimala ošamućeno. Jaje je bilo prozirno. Ispustila ga je i zastala na trenutak, obješenih ramena.

KIKA

"Rocky", rekla je. "Skupi sva ta jaja. Potrudi se da ih skupiš baš sva. Uništi sav namještaj, razderi sve jastuke, ali da ti niti jedno ne promakne. Chris će ti, kad krenemo, preko radija javiti toĉan broj. Kad se uvjeriš da ih imaš sve, uništi i njih." *** Samo uz golemi napor, Cirocco je uspjela svrnuti misli s titanidskih jaja i vratiti ih na problem što je leţao pred njom. I Robin i Nova izabrale su da podu s njom. Nije ih pokušavala odgovoriti, niti ih ispitivala o njihovim razlozima. Pošle su za njom u prašumu i uzbrdo se popele do špilje. Bilo je ĉudno kako se brzo sve poĉelo vraćati. Navika zapovijedanja. Nekad je, krenuvši od toga da sebe smatra lišenom tog dara, i da ţivi u dobu u kojem je malo ţena koje bi joj mogle posluţiti kao model za tu ulogu, s konjskom marljivošću prionula da nauĉi kako se to radi. Razgovarala je s tisućama staraca, kapetana ratnih brodova, od kojih su neki zapovijedali brodovima još u Prvom atomskom ratu. A onda su tu bili još i svemirski kapetani, i ĉitave nove tradicije mišljenja, nove tehnike obavljanja poslova... pa ipak je medu njima toliko toga bilo zajedniĉkog. Ljudi su i dalje bili ljudi. Moţda su sad bili malo spremniji nego 1944. dopustiti ţeni da im zapovijeda, ali su problemi osiguranja automatske poslušnosti i stjecanja poštovanja u kojem će sazrijeti jaka, jedinstvena i vjerna posada, ostali manje-više onakvima kakvi su i oduvijek bili. Postojale su tisuće stvari koje su se mogle nauĉiti, milijarde naĉina da se dostigne ta nevjerojatna pozicija u kojoj će muškarci i ţene biti voljni izvršavati tvoje zapovijedi. NASA je odrţavala lekcije o rukovoĊenju, i Cirocco ih je sve pohaĊala. Ĉitala je autobiografije velikih voda. Potajno je znala da za komandiranje nema dara. Sve je to bila samo laţna fasada, no ako je ĉovjek uspije zadrţati dvadeset ĉetiri sata na dan, onda to nitko i ne opaţa. Svoje je prvo zapovjedništvo upropastila. Poslije toga nikad joj više nije uspjelo iz preţivjelih stvoriti djelatnu ekipu. Svi su oni pošli svojim putovima — svi osim Gaby i Billa - i ona je još mnogo godine potom ţivjela s dubokim osjećajem promašaja.

KIKA

Kad je doznala da je od sedam ljudi s Ringmastera samo dvoje moguće nagovoriti da se vrate na Zemlju, NASA se alarmirala, a kad je shvatila da je medu dezerterima i kapetan, onda je i pobjesnila. Pa ipak, NASA je bila civilna ustanova, i nakon što je kapetanica obavila ono što je smatrala da joj nalaţe duţnost, to jest nakon što je rekla sve što zna o tome što se dogodilo i zašto, smatrala je da ima pravo dati ostavku na mjestu i u trenutku koje sama izabere. NASA je nije mogla staviti pred vojni sud, bez obzira koliko to ţeljela, i to ĉak ni in absentia. Ali su se zato posluţili civilnim ekvivalentom, to jest imenovali tucet komisija i istraţnih odbora. Imala je skoro stoljeće da o svemu dobro razmisli. Za to je vrijeme mnogo razmišljala o vodstvu. Zakljuĉila je da postoji više razliĉitih vrsta voda. Neki su bili dobri, neki loši. Vjerojatno je istina da postoje i vode koji nisu nikad patili od sumnji što ih je sama iskusila, koji su bili apsolutno sigurni i u sebe i u sve što ĉine. Bili su to egomani, monomani, megalomani — Atila, Karlo Veliki, Mussolini, Patton, Suslov - ljudi opsesionirani, kompulzivni, poĉesto psihotiĉni i paranoidni Oni su moţda ĉak i mogli biti dobri voĊe, ali je Cirocco osjećala da je, sve u svemu, zbog toga što su oni na njemu ostavili svoj peĉat, svijet postao samo još gori. Prošla su već desetljeća otkako se Cirocco bila oslobodila takve odgovornosti. Bila je najsretnija kad o njoj nitko nije ovisio, i kad sama nije morala ovisiti ni o kome. Sva se njena odgovornost posljednjih dvadeset godina svodila na odrţavanje vlastitog ţivota, i to skoro pod svaku cijenu. I sad se to moţda mijenja. Ali kad se pojavila potreba, sa zadovoljstvom je otkrila kako brzo mpţe prebaciti u višu brzinu. Chris je dostigao ostale baš kad su stigli do špilje. Bila je visoka, široka i duboka: savršeno mjesto za dio Ciroccina arsenala. Ĉinilo se da je špilja otvorena i nebranjena. A zapravo je imala straţare tako dobro sakrivene, da bi ih uljez, ne opazivši ih, mogao i prekoraĉiti. Cirocco je u Rei skupila stvorove koji su nekoć ĉuvali drevnog idola, i nauĉila kako da im reprogramira njihove jednostavne mozgove u skladu sa svojim potrebema. Oni se nisu osvrtali na Titanide. Svaki, meĊutim, ĉovjek, koji ne bi došao u pratnji Chrisa ili Qrocco, bio bi mrtav još prije nego je ušao u špilju.

KIKA

Unutra su bili zrakoplovi. Bilo ih je šest, ali su tri bila kanibal-izirana, iz njih su vadeni dijelovi kako bi preostali mogli letjeti. Prije dvadeset godina, kad ih je Cirocco bila kupila i prebacila na Geu, bili su u samoj špici tehnologije. A ta tehnologija za posljednjih trinaest godina nije puno napredovala, a od rata baš nimalo. Bili su to veliĉanstveni, nevjerojatni avioni, u istom stupnju srodstva s nespretnim dinosaurima, s kojima je Cirocco odrasla, kao što je zmaj braće Wright bio s nadzvuĉnim mlaţnjakom, iako te razlike nestruĉnom promatraĉu i ne bi bile tako oĉite. Krenula je u obilazak. "Chris, kad si ih vozio?" upitala je. "Prije otprilike pola kiloreva, kapetane. Prema tvojem kalendaru. S dvojkom i ĉetvorkom nisam imao nikakvih teškoća, ali će se na osm-ici morati malo poraditi." "Nije vaţno. Neće nam ni trebati. Robin. Nova. Zna li ijedna od vas letjeti?" "Letjeti avionom?" upitala je Robin. "Jako mi je ţao, kapetane." "Nema potrebe da pretjerujete s tim kapetanĉenjem." "Ja sam... kod kuće, let-let-jela..." "Govori, dijete. Neću te više tući, to ti obećavam." "Jedrila sam", rekla je Nova polušaptom. "Imali smo jedrilice, i vozili smo se duţ osi i..." "Za to sam već ĉula", rekla je Cirocco. Razmišljala je o tome, i dalje prelazeći pogledom Dragonfly dva, manji od raspoloţivih aviona i jedini već nasaĊen na katapult. "Bolje i to nego ništa. Conal, ti letiš ovim, i Nova ide s tobom. Ako nadeš vremena, upoznaj je s najosnovnijim. Sad upadaj, zagrij ga i kreni s provjerom. Chris, sloţi pet kompleta opreme za preţivljavanje. Osnovni komplet, dodatne zalihe, ruĉno oruţje, puške, odjeću. I sve što misliš da bi moglo biti zgodno, a ne teţi kao sam vrag." "Oklopne prsluke, kombinezone?" upitao je Chris. Cirocco je zastala, već je htjela nešto i reći, no onda poslušala vlastitu utrobu. "Da. Nova moţe ponijeti koji od mojih. Za Robin izaberi najmanju veliĉinu, i..." "Shvatio sam", odgovorio je Chris. Gledao ju je, a oĉi su mu se skupile. "Što je s topovima? Da ih nabijem?"

KIKA

Cirocco je pogledala u dvojku, kojoj su u prozirnim krilima bili montirani topovi velikoga kalibra. "Da. To ću ja. Robin, daj mu pomozi." Uzela je dva sanduka granata za topove u krilima i napunila ih, sve vrijeme slušajući kako Chris s Titanidima obavlja provjeru. Uz škljo-caj je zatvorila poklopce dok su Chris i Robin tovarili opremu u prostor iza sjedala. "Odmakni se!" uzviknuo je Conal. Iz svakog je topa ispalio po probni metak. U špilji je postalo jako buĉno. Cirocco je preko poda špilje povukla crijevo za gorivo i uz škljo-caj prikaĉila za trup, pa stala motriti kako se veliki sklopivi spremnik puni do vrha. "Ulazi", rekla je Novi. "Gdje da stanem?" "Gdje hoćeš. Ovo je za sto vraga jaĉe nego što izgleda." Shvaćala je Novinu brigu. Kad je Cirocco po prvi put ugledala Dragonflye, pomislila je kako se netko strašno zabunio. Ĉinilo se da su napravljeni od celofana i vješalica za odjeću. Nova se uspela i Cirocco je za njom zalupila vrata. Gledala je kako joj Conal pokazuje kako se veţe remenje. "Spreman za polijetanje!" viknuo je Conal još jednom, a u zatvorenoj pilotskoj kabini jedva ga se i ĉulo. Motor se pokrenuo. Bio je jasno vidljiv kroz prozirni trup: metar dugaĉak i s otvorom od dvadeset centimetara. Nekom nehajnom oku mogao bi izgledati baziĉnim i nekompliciranim poput Bunsenova plamenika. To je djelimice i bila istina, ali varljiva. U njemu skoro da i nije bilo kovine. Bio je napravljen od keramike i ugljikovih vlakana i plastike. Turbina se okretala brzinom neostvarljivom bez leţajeva koji su radili bez trenja, i pri temperaturama pri kojima bi se isparilo sve što se upotrebljavalo za Ciroccine mladosti. Avion je iskašljao oblaĉić dima, a onda je motor brzo od crvenog krenuo do naranĉastog, pa ţutog usijanja. Conal je lupio po otponcu katapulta, i on ih je ispalio u zrak. Nakon dvije stotine metara avion se okrenuo i pošao ravno u nebo. "Dajte mi pomozite oko ovoga", rekla je Cirocco, pa su Robin i Chris dohvatili drugi vršak krila i rep Dragonflya broj ĉetiri. Lako su ga podigli i odnijeli do katapulta. Dok je Chris u nj toĉio gorivo, Robin

KIKA

je tovarila zalihe a Cirocco se radi provjere uvalila u pilotovo sjedalo. Ĉetvorka je bila nenaoruţana. Cirocco se zbog toga trenutak grizla, a onda to istjerala iz glave. Nije mogla ni zamisliti ĉemu bi moglo posluţiti oruţje dvojke, ali je polazila od naĉela: ako nešto već imaš, bilo bi glupo da to nemaš spremno. "Conal, da li me ĉuješ?" "Jasno i glasno, kapetane." "Gdje si sada?" "Udaljujem se na istok od Junctiona, kapetane." "Zovi me Cirocco, i kruţi, do opoziva, oko svoje sadašnje lokacije na tisuću i pol metara." "Razumio, Cirocco." "Valiha, Rocky, Serpent, da li me ĉujte?" Svi su odgovorili potvrdno, a onda je Cirocco rekla Novi da Rockyju radijem javi recept i sastojke svog ljubavnog napitka. Kad je avion bio natovaren i nakrcan gorivom, Chris se popeo na straţnja dva sjedala, a Robin je sjela do Cirocco, nakon ĉega je ova pokrenula motor. Kad je postigla dovoljan potisak, okrenula se Robin. "Stavi glavu na naslon. Ovaj se zna ritnuti." I već su bili u zraku. TRINAEST Cirocco je Conala nauĉila pilotirati nedugo po njegovu dolasku na Geu. On se u tome iskazao, i zbog toga bio sretan. Ne bi se moglo reći da je upravljati Dragonflyem bilo teško nauĉiti. Trebalo im je samo zadati poĉetnu i ciljnu toĉku, i oni bi bez iĉije pomoći uzletjeli, odletjeli do odredišta i sletjeli. Nisu im bila potrebna uzletišta, a servisiranje se svodilo na povremeno slijetanje radi uzimanja goriva. Svatko tko je ikad letio Piper Cubom, već bi za nekoliko minuta u Dragonflyu bio kao kod kuće, iako bi ga moţda smela odsutnost instrumenata. Dragonfly je, na neki naĉin, imao samo jedan instrument: raĉunarski ekran. Jedincata dirkovnica pilotu zdesna mogla je dozvati svaku letaĉu potrebnu informaciju, i avionov mozak, koji je svake sekunde pedeset tisuća puta pregledavao sve informacije, pa je tako pilota mogao izvijestiti o svakoj kritiĉnoj situaciji i preporuĉiti mu što da uĉini. Imao je zraĉni i kopneni radar i više radio-opreme no što bi ikad ikom moglo zatrebati. Cirocco je kompase zamijenila inercijskim navigacijskim instrumentima.

KIKA

Pedale kormila i upravljaĉka palica ostali su, meĊutim, kakvi su se na Zemlji upotrebljavali već preko sto pedeset godina. Dok je ĉekao na Cirocco, Conal je iskoristio vrijeme pa pokazao Novi kako se time upravlja. Ona ga je paţljivo saslušala, i kad joj je predao komande, uĉinila sve kako treba. Kad se ĉetvorka digla i pridruţila im se, Conal se primakao većem avionu i zauzeo poloţaj desno i malo iza njega. "Plan je ovakav", rekla je Cirocco. "Radar hvata otprilike trideset kilometara u svim smjerovima. AnĊeo moţe postići oko sedamdeset kilometara na sat, i tu brzinu drţati moţda dva sata. A on je otišao malo prije jednog sata. Pretpostavit ćemo da je krenuo prema Pande-moniju, koji je trenutno u juţnom Hiperionu. Penjemo se do dvadeset, to jest dva nula, kilometara, i letimo na udaljenosti od pedeset kilometara, po istom kursu. Sljedećih ćemo trideset minuta letjeti s jedan dva nula kilometara na sat, u nadi da će nas to dovesti u njegovu blizinu. Potom smanjujemo gas na šezdeset i pokušavamo ga dobiti na radar. Ako to ne upali, idemo naprijed maksimalnom brzinom dokle ga sigurno ne prestignemo, potom pretraţujemo po petlji, to jest dijagonalno na njegov vjerojatni put, sve dok ga ne naĊemo ili netko od nas ne smisli nešto pametnije. Ima li pitanja?" Conal je o svemu razmislio na svoj pomalo pedantan, no zato metodiĉan naĉin. Cirocco ga nije prekidala. Shvatila je da on, poslije Chrisa, s kojim je ona to već raspravila, o Gei zna više od ikoga. "Što ako se uspne na veću visinu?" upitao je Conal naposljetku. "Hoće li onda krivulja pretraţivanja biti ne samo horizontalna, nego i vertikalna?" "Ja polazim od pretpostavke da će on letjeti nisko." Conal je razmislio i o tome, i nije baš bio siguran da je to razumna pretpostavka. AnĊeli se moţda i ne vole drţati zakrivljenog krova oboda, ali to mogu ako moraju. Cirocco je oĉito raĉunala na nekakav štafetni manevar, zato što nijedan anĊeo nije mogao sam prebaciti Adama iz Dione u Hiperion, pa je zacijelo mislila da je vanjski rub Gee najzgodnije mjesto za skrivanje sljedećih teklića. Gea je, meĊutim, bila vrlo neobiĉno mjesto za letenje. Bilo je moguće uspeti se punih sto pedeset kilometara i ne udariti u krov. A ako bi se letjelo kroz ţbicu, moguć je bio još veći uspon. Ako bi se anĊeo uspeo

KIKA

na šezdeset kilometara, moglo bi im se dogoditi da pro-lete toĉno ispod njega a da ga i ne opaze. "Hiperion je otprilike na polovici kruţnoga puta", upozorio je Conal. "Mogao bi se naprosto uspeti kroz ţbicu, proći kroz glavĉinu i ponovno se spustiti." "Sasvim si u pravu, Conale", uzvratila mu je Cirocco. "Ali ću ja zasada pretpostaviti da je krenuo rutom kroz obod. Ako za dva do tri reva ne otkrijemo ništa, moţemo sve još jednom razmotriti." "Ti si šef", rekao je Conal. "Da, ali mi nemoj zbog toga prestati davati ideje. A osim toga, dat ću sve od sebe da ga prevarim, i to već za koju minutu." Conal je po Novinu mrštenju zakljuĉio da ona nema ni najblaţeg pojma o ĉemu to kapetan govori. Conal je to pogaĊao priliĉno toĉno, ali je zadrţao jezik za zubima. "Meteorološki izvještaj", rekao je raĉunar. "Ulazite u podruĉje u kojem snaţno vrtloţenje..." Conal je lupio po tipki i kompjuter je zašutio. "O ĉemu on to?" upitala je Nova. Conal ju je kratko pogledao. Kao da joj je već bilo malo bolje. Ma bilo joj je bolje sigurno, s obzirom da je htjela s njim razgovarati. Nije ga baš veselila misao da će dugi put provesti u tijesnom prostoru s nekim tko ga mrzi. "Mozak ima u glavi model ĉitave Gee", rekao joj je i dozvao boĉni presjek tog svijeta u kotaĉu. "Ovaj avion i svi ostali imaju isti model, i upozoravaju, na temelju ranijeg iskustva, na mjesta gdje postoji velika vjerojatnost nastanka oluje. Uglavnom samo gnjave." "Mislim da bi to moglo biti korisno." "Ne baš previše. Vidi." Zoomom se primakao dijelu kotaĉeva oboda u kojem je bila Diona, i pokazao dio ţbice što je visio nad njom. Pri dnu sti slike zaţmirkale dvije toĉke oznaĉene s 2 i 4. "To smo mi", rekao je i pokazao na toĉku t. "Idemo prema Japetu i primiĉemo se zoni sumraka, a to znaĉi da se s tla diţe topli zrak. A kad se na Gei diţe zrak, on prodire u zraĉne mase koje se gibaju manjom brzinom, zato što su bliţe glavĉini. I tako se on na neki naĉin uvije sam u sebe, kao val kad se slomi. U toj prijelaznoj zoni ima mnogo brzih silaznih struja." Pogledao ju je da vidi je li shvatila. Trebalo mu je vremena da mu se sve to izbistri, jer se njegov naĉin mišljenja temeljio na zemaljskom

KIKA

iskustvu. Ekvivalentni zemaljski efekt bio je rotacija zraĉnih masa uzrokovana strujanjima u smjeru sjever-jug, i nastajao je zbog ĉinjenice da se zrak na ekvatoru, zbog okretanja planeta, okreće brţe od zraka na sjeveru i jugu. U sluĉajevima kad bi taj efekt postao izrazito ţestok, nazivali bi ga uraganom. "Naravno", odgovorila je ona. "Coriolisova sila. I mi smo je kod kuće, kod jedrenja, morali uzimati u obzir." "Ovdje nije tako gadna. Gea je mnogo veća od Vrzinoga Kola. Kad upravljam avionom, ja na nj ne moram misliti, ali ga raĉunar uzima u obzir za potrebe navigacije." Ponovno je pokazao na ekran. "Stvar je u tome što se vrijeme na Gei mijenja priliĉno pravilno. Ruţno vrijeme dolazi iz ţbica. Gea usrĉe mnogo zraka u jednu ţbicu, prebaci ga kroz glavĉinu u drugu, i onda ga izbaci nad noćno podruĉje. I sve to ide po toĉno utvrĊenom redu. I baš mi to raĉunar i veli: Ulazim u granicu izmeĊu dana i noći, što znaĉi da izlazim ispod ţibce, što znaĉi da moţemo oĉekivati malo poskakivanja. Stvar je u tome", rekao je i pokazao na gargantuovska usta Dionine ţbice što se uzdizala nad njima, "da to i sam vidim sasvim jasno." Ona nije ništa odgovorila, ali se osvrnula, i stala pomno pregledavati ţbicu, zakrivljeni strop pred njima što se izvijao iznad Japeta, pa ga usporedila s modelom na ekranu. Znala je da ĉovjeku treba vremena da se navikne na izvitoperenu Geinu geometriju. Jedno je gledati na kartu, a drugo stajati na zahuktalom obodu i sve promatrati iz ţablje perspektive. "Sad shvaćam ono što si govorio o pronalaţenju anĊela", rekla je napokon. "Što mu brani da se uspne tako visoko da ga ne moţemo naći? A tako je, osim toga, i kraće." "Sve su zraĉne linije na Gei kraće od zemaljskih", odgovorio je on. "I ako ţeliš ići od Dione u Reu, koja je na suprotnoj strani kotaĉa, najkraći put vodi okomito kroz ţbicu, kroz glavĉinu i zatim niz Reinu ţbicu. I što se više uspinješ, sve ti je lakše, jer si i sam lakši. A kad se jednom nadeš u glavĉini, do kraja puta imaš nizbrdicu." "Zašto Cirocco misli da on neće uĉiniti baš to?" "Zbog nekoliko razloga. U razliĉitim ţbicama ţive razliĉita anĊeoska jata. Oni se meĊusobno baš ne vole i ljubomorno ĉuvaju svoj teritorij. Bez obzira kojem jatu ovaj pripadao, ako putuje kroz dvije ţbice, znaĉi da mora proći kroz neprijateljsko podruĉje. Tu bi ga mogli ubiti,

KIKA

a osim toga bi vrlo teško dolazio do hrane. Na obodu bi mnogo lakše došao do plijena. A i drugima bi bilo mnogo lakše sakriti se na obodu, jer tu nijedno drugo jato ne posjeduje pravo gni-jeţdenja." "Zašto pretpostavljaš da ide u Hiperion?" Conal je slegnuo ramenima. "To ćeš morati pitati kapetana. Ona posjeduje posebno znanje o kojem mi nije uvijek spremna priĉati. A ipak, taj anĊeo što je zgrabio Adama, iznenadio ju je kao sam vrag, to ti ja velim." *** Bili su već na zapadnom kraju Japeta, kad im je Cirocco naredila da smanje gas. Conalov je avion letio daleko na sjeveru, nevidljiv za oko ali stvarajući snaţan radarski odraz svaki put kad bi raĉunar prikazao zemljovid. Kad bi se posluţila trodimenzionalnim prikazom, Robin bi tek s teškom mukom uspijevala suzbiti obeshrabrenost. U tom modalitetu, Gein je obod bio blago zakrivljena cijev. Sva mjesta na kojima se anĊeo mogao nalaziti tvorila su polukuglu s Tuxedo Junctionom u središtu. Krivulja pretraţivanja bila je sve dulja cijev sto kilometara široka i pedeset visoka. U usporedbi s podruĉjem na kojem je anĊeo mogao biti, nije se baš ĉinila dostatnom. Nad njima je bilo toliko prostora u kojem je mogao bid, a iza njih još golemo prostranstvo. "Nije sve tako crno kako se ĉini", rekla je Cirocco. "Motat ću se tu još neko vrijeme u nadi da će se pojaviti. Ali ako se to ne dogodi za jedan sat, povećat ću brzinu pa ćemo krenuti lijevo-desno. Pokrit ćemo sav zraĉni prostor." "Što ako je krenuo natrag, prema Metidi?" "To baš nije vjerojatno. Ali ako to za ĉetiri do pet sati ne urodi plodom, vraćam Conala u tom smjeru." "A ţbica?" upitao je Chris. "To bi bila takva logistiĉka grozota, da to unaprijed iskljuĉujem." Robin je pogledala kroz prozor na golema šumska prostranstva duboko pod njima. "Što ako se naprosto... sakrio dolje u grmlju?" "Robin, ako je uĉinio to, ondat se tu više ne moţe ništa." Poţalila je što je to uopće pitala. "Ali on to", nastavila je Cirocco, "neće uĉiniti."

KIKA

Robin ju je već htjela upitati kako u to moţe biti tako sigurna, i otkrila da za to nema petlje. Jer je ţeljela da Ĉarobnica u to bude sigurna. Od toga što je u blizini imala nekoga tko je stvarao dojam da zna što radi ipak joj je bilo malo lakše. "Chris, dodaj mi moju naprtnjaĉu. Sad dolazi ono gadno." Naprtnjaĉa je imala nedvojbeni peĉat titanidske izrade, i izgledala je kao stari prijatelj. Robin je gledala kako je Cirocco stavlja na prozirni pod izmeĊu nogu, otvara je i iz nje vadi staklenu teglicu s metalnim poklopcem. Na dnu joj je sklupĉano leţalo nešto slinavo. Podiglo je glavu i ţmirnulo. "Za ime devet milijardi izopaĉenosti kršćanstva, što je sad to?" upitala je Robin. Cirocco ju je pogledala kao da se ispriĉava. "To je nešto u vezi vrela, što ti nisam htjela ispriĉati. Ali mislim da smo već otišli malo predaleko da bismo mogle imati tajne. To je dio Geina mozga. To je nešto što mi je prije pet godina Rocky izvadio iz glave. Jednom rjeĉju, to je moj osobni Demon." Robin ga je pogledala. Stvor se razmotao. Izgledao je kao zmija s dvije noge. Kad bi se uspravio, stajao bi na tim nogama, a rep bi mu ĉinio treću toĉku oslonca. Te su noge bile zapravo više nalik rukama, sa šakama na kojima su bili ĉaporci. Vrat mu je bio dugaĉak dva do tri centimetra, rep oko osam, a vrh mu je bio zatupljen. Imao je dva okrugla, gušterska oka, i zaĉuĊujuće izraţajna usta. Robin se nadvila nad njega i paţljivo se zagledala. Taj stvor kao da je nešto vikao. Zamalo je uspjela razluĉiti rijeĉi. Je li moguće da govori engleski? "Ima li taj stvor i nekakvo ime?" Cirocco je proĉistila grlo, i Robin ju je pogledala. "Taj stvor", rekla je Cirocco i trznula usnama, "ima barem spol. Ako pogledaš malo paţljivije, vidjet ćeš da je muško." Robin ga je pogledala ponovno. Saĉuvaj nas Velika Majko, zaista je bio muško. "On tvrdi da se ne zove nikako", rekla je Cirocco. "A kad mi se ne da zvati ga 'ušljivom pljuvaĉnicom', zovem ga Špici." Cirocco je energiĉno prstom protrljala gornju usnu, proĉistila grlo, i sve u svemu,

KIKA

pokazala sve znakove nervoze za koje je Robin mislila da su njezinoj naravi posve strani. Ĉovjek se uĉi dok je ţiv, pomislila je Robin. "Vidi", nastavila je Cirocco, "... mislim, sudeći po poloţaju u kojem ga je Rocky zatekao, moglo bi se, mislim... moglo bi se reći da me je, na neki naĉin, mislim, devedeset godina jebao u mozak." Nije se mogao zamisliti nijedan drugi razlog zbog kojeg bi mu Gea dala muški spol, jer je sve svoje dane trebao proţivjeti u Ciroccinoj glavi. I tako je i njegov spol bio jedan od Geinih uvrnutih štosova, a za Cirocco, ako bi ga ikad pronašla, posebno smišljeno i gnusno poniţenje. Cirocco je odvrnula poklopac teglice i poloţila je na ravnu površinu odmah iznad raĉunareva ekrana - na ono što je zvala komandnom ploĉom. Špici je poskoĉio i nasadio se na rub staklenke, mutno se osvrnuo oko sebe, i zijevnuo. Jednom se pandţom poĉešao kao pas, pa se skutrio kao sićušni lešinar i glavu skoro sakrio medu ramena. "Sad bi mi dobro došlo jedno piće", rekao je on. Robin mu je prepoznala glas. "Tebi govorim, piĉkolika", dodao je. Cirocco je ispruţila ruku i opalila mu zvrĉku. Demon je ţestoko udario u vjetrobran, pao na komandnu ploĉu i zatulio. Cirocco mu je palcem zdrobila glavu. Robin je ĉula lomljenje kostiju. Velika Majko, pomislila je. Ona ga je ubila. "Oprosti", rekla je Cirocco. "Jedino mu se tako moţe dokazati." "Ti mi se ispriĉavaš?" skviknula je Robin. "Ţivoga ga oderi i nahrani crve. Samo se ĉudim što ga već pet godina drţiš na ţivotu, i tek si ga sad ubila." "Ma ništa mu nije. Ne znam ĉak ni je li ga uopće moguće ubiti." Maknula je palac, i Špici se ponovno osovio na noge. Glava mu je bila deformirana, a iz oka mu je kapala krv. Onda se glava naoĉigled vratila u svoj prijašnji oblik, kao da je napravljena od nekakve ĉudne plastike. "Ma kome bih ja to trebao pušiti da u ovoj smradnoj jami dobijem svoje piće?" Poskoĉio je i ponovno se osovio na rub teglice. Cirocco je ponovno posegnula u naprtnjaĉu pa izvadila metalnu ĉuturicu u koţnatoj torbici. Otĉepila ju je, iz pribora izvadila kapaljku, gurnula je u vrat boĉice pa izvukla malo bistre tekućine. Špici je od ţarke ţelje skakao s noge na nogu, zabaĉene glave i otvorenih usta.

KIKA

Cirocco mu je nad usta stavila kapaljku i kapnula mu jednu kap. On ju je ţustro ţdroknuo, pa ponovno otvorio usta. "Za sada je dosta", rekla je Cirocco. "Ako budeš dobar, moţda dobiješ još." "Što je to?" upitala je Robin. Špici je prema njoj zakolutao oĉima. "Alkohol od ţitarica. Špici najviše voli piće u ĉistom stanju." Uzdahnula je. "Robin, on je alkoholiĉar. Hrani se samo time, s tim da svakodnevno dobiva i malo krvi." Špici je kimnuo glavom prema Robin. "Tko ti je cuger?" Cirocco ga je opet kvrcnula u lice, i on je zaurlao, ali brzo i zašutio. "Moţda..." otpoĉela je Robin, pa se predomislila. "Samo naprijed", rekla je Cirocco. "Ovaj... moţda je on bio uzrok tvojih... problema." "Nema potrebe za okolišanjem. Moţda me je on navukao na piće, to misliš?" Duboko je uzdahnula, pa zavrtjela glavom. "Dugo sam se trudila da tako mislim. Ali sam znala da time samo ţelim svoju slabost prebaciti na drugoga. Ali sam zapravo ja uzrok njegovih problema. Tako je dugo leţao na alkoholiziranome mozgu da je stekao ovisnost." Ispravila je ramena, malo se povila naprijed i zagledala u demona. "A sad, Špici", rekla je. "Malo ćemo se poigrati." "Ja mrzim igre." "Ova će ti se svidjeti. Gea je uĉinila nešto strašno." On se zasmijuljio. "Znao sam da će se dogoditi nešto lijepo." "Ali nisi ni pomislio da me upozoriš? No dobro, moţda drugi put hoćeš. A evo što se dogodilo, ti otrovni kugin sarkome, netko je oteo dijete. Iza toga stoji Gea, to je sigurno kao što je sigurno da se muhe kote u govnu, i ti ćeš mi reći gdje je to dijete." "Ma puhni mi u guzicu!" Robin se prenula kad je Chris pruţio ruku izmeĊu njih dvije i zgrabio malu nakazu u krupnu šaku. Vidjela joj se samo glava, a oĉi su joj divlje kolutale. "Prepusti ga meni, kapetane", rekao je Chris. Glas mu je bio tih. "Već ĉitav sat razmišljam o njemu, i moţda sam smislio i nešto što ti još nisi."

KIKA

"Ĉekaj ĉas, ĉekaj ĉas!" skviknuo je Špici. "Znaš da bolje radim ako me ne boli, ti to znaš, ti to znaš!" "Ĉekaj ĉas, Chris", rekla je Cirocco. Sićušne su oĉice krenule od Chrisa na Cirocco i opet se vratile. Progutao je slinu pa progovorio uliziĉkim glasom. "Što mene briga što je Gea zakuhala?" rekao je. "Za dva-tri pića moţda bih ti mogao i pomoći." "Ĉetiri kapi, to je moja ponuda." "Daj budi ĉovjek", zacvilio je on. "I budi razumna. Ne moţeš zanijekati da sam kao lav ĉim sjurim dva-tri niz grlo." Cirocco je razmislila o njegovu prijedlogu. "U redu. Ali mi nisi dao da ti ispriĉam ono o igri. Chris, spusti ga." On je to uĉinio, i Cirocco je kresnula šibicu. Krenula je njome prema demonu, i zadrţala je pedalj daleko. "Sad ću ti odmah dati dvije kapi. Onda ćeš mi reći gdje je dijete. Pa ćemo tamo i odletjeti. Kad stignemo onamo, ako si pogodio, dat ću ti još tri kapi. Ako nisi, vezat ću ti ţicom za leda ovakvu šibicu i pripaliti je. Njoj treba otprilike dvadeset sekundi da izgori. Zatim ćeš pokušati ponovno. Ako ponovno pogriješiš, dobivaš još jednu šibicu. Imam ih oko..." spustila je pogled u naprtnjaĉu, "o... oko pedeset komada. Što znaĉi da se moţemo igrati jako, jako dugo. Ili sve moţe biti i jako brzo gotovo." "Brzo, brzo, brzobrzobrzobrzobrzobrzo!" zakukao je Špici, pa poĉeo poskakivati gore-dolje. "U redu. Otvori usta." Cirocco mu je dala dvije kapi, i to kao da ga je umirilo. I pritom ga, što je ĉudno, i obojilo. Spoĉetka je bio nekako bolesno ţućkasto-blijed. Sad se zarumenio. Skoĉio je s ruba teglice i ushodao se komandnom ploĉom. Robin ga je gledala, sva fascinirana. Demon je tako hodao nekoliko minuta. A onda je poĉeo teturati, jer ga je piće lupilo u glavu. Pa ipak je postupno sve više gledao u jedno toĉku na nebu. Trzajem se bacio na vjetrobran i na nj pritisnuo svoje odbojno lice, kao da ţeli bolje vidjeti. Na koncu je štucnuo i pokazao nogom. "On je tu gore", izgovorio je i svalio se.

KIKA

ĈETRNAEST "Conale, skreni lijevo dvadeset stupnjeva i uspni se na ĉetrdeset kilometara. Ubrzaj na dva nula nula kilometara na sat." "Dvadeset stupnjeva lijevo, ĉetrdeset, dvije stotine; primljeno, kapetane." Smjesta je izveo zaokret, povećao potisak i provjerio je li avion kako treba obavio ostatak. Ko urica, pomislio je sa zadovoljstvom. Vani su se krila skupila iz svog razvijenog poloţaja i malo se zabacila prema repu. "Što misliš, zašto je tako odluĉila?" upitala je Nova. "Ne znam", odgovorio je Conal. A zapravo je imao jako dobru ideju, ali bi to bilo prekomplicirano objašnjavati, a uputa je glasila da bez Ciroccina odobrenja nikad nikome ne govori o Špiclu. "Nikako da je nekamo smjestim", priznala je Nova. "Nisi prva." "Conal, imate li na sebi oklopni kombinezon?" "Ne, Cirocco. A da li bismo trebali?" "Mislim da da. Mi ih upravo oblaĉimo. I nemam, mimo standardnog, za to nikakav poseban razlog." "Kakva korist od neĉeg što se ne upotrebljava, je li to razlog, kapetane?" "Tako je." "Bit će izvršeno." Okrenuo se Novi. "Moţeš li ih dohvatiti? One plave kombinezone." Nova je poĉela prtljati oko jednoga i razmotala ga. Bila je to lagana, pomalo kruta plava trenirka bez rukava i nogavica. Ugljiĉna vlakna kojima je bila isprepletena ţilava plastika mogla su zaustaviti metak svakoga pištolja, a donekle zaštititi i od teţeg oruţja i krhotina bombi. "Što ako te pogodi u glavu?" upitala je Nova. "Ako uletimo u nešto, onda stavljamo kacige, i rukavice, i nogavice. Da ti pomognem?" "Mogu i sama." Podigla se sa sjedala i spustila gaćice do gleţanja. Avion je poskoĉio udesno, i ona je nervozno pogledala van. "Što je bilo? Što se dogodilo?" "Ništa", rekao je Conal i nervozno se nakašljao. "Ovaj, mislio sam da ćeš to staviti preko gaćica."

KIKA

"Zar je to vaţno?" Povukla je košulju preko glave. Avion je ovaj put poskoĉio samo malo. "Ne, nije vaţno", odgovorio je on pa iz niše iznad glave povukao zavjesu-paravan. Zaĉuo je njen paćeniĉki uzdah. Trznuo je krajem zavjese i pustio je da se smota. Pogledao ju je i opazio da drţi odjeću na prednjem dijelu tijela. Iz oĉiju joj je sijevala vatra. "Moţemo malo porazgovarati? Je li ovo u redu? Je li to pristojno?" On je progutao slinu. "To... Ne, Nova, to nije dovoljno." Ona je protjerala prste kroz kosu, pa je povukla u nemoćnom bijesu. "Dobro. Mama mi je priĉala o tome, ali ja to nisam mogla razumjeti, pa mi to onda moţda ti moţeš objasniti. Nije rijeĉ o tome da me ti ne voliš gledati." "Ne, rijeĉ uopće nije o tome." "Eto, to je ono što ne mogu razumjeti. Zbog tebe se osjećam ruţnom." "Oprosti." Isuse, otkud da poĉne, kako da joj objasni? Nije baš bio siguran da to moţe objasniti i samome sebi, nekmoli pak njoj. "Do sto Ċavola, sav se smetem zato što te ţelim, a ne mogu te imati. Kad te vidim, odmah se uspalim, jasno?" "No dobro, dobro! Velika Majko, zaista ne znam zašto te to toliko brine što se uspališ, ali ću ti uĉiniti po volji. Pokrit ću sva ona mjesta za koja mi je Robin rekla. Ali sam mislila da sam to već uĉinila. I zato mi recite, gospodine muški muškarce, što moram pokriti?" "Što se mene tiĉe, moţeš svu odjeću baciti kroz jebeni prozor, briga me, rekao je Conal kroz stisnute zube. "To je tvoja stvar, što ja imam s tim." "O, ne, ne bih te ţeljela uznemiriti. Ne bih ţeljela da izgubiš svoju prekarnu vlast nad sobom. Velika Majko, spasi me." Ţestokim je trzajem vratila zavjesu na njezino mjesto, i onda, nakon nekoliko sekundi, ponovno je podigla toliko da moţe zirnuti ispod nje. "I još nešto. Prije polijetanja nisam se stigla popiškiti. Moram li ĉekati dok sletimo?" Conal je otvorio pretinac u komandnoj ploĉi i pruţio joj šalicu neobiĉnog oblika, pa iz drugog odjeljka izvukao vakuumsko crijevo. "Prikopĉaj cijev za ovo, i onda... stavi to na..."

KIKA

"Jasno mi je i bez tebe! Pretpostavljam da i pri tome ţeliš malo privatnosti?" "Ako je moguće." Njen odgovor je bio sliĉniji rezanju negoli rijeĉima, i onda je spustila zavjesu. Conal je nastavio pilotirati, dok je u njemu vrilo, i pokušavao ne ĉuti zvukove što su dolazili s druge strane. Prije sedam godina on bi na ovo naprosto podilkio. Tko zna što bi uĉinio — takav je bio temperament! U meĊuvremenu je nauĉio podosta. Temperament je i dalje bio tu. Ali je bio obuzdan ĉvrsto i stalno. Prošao je sve tako teško nauĉene rutine za umirivanje. Kad je bio gotov, osjetio se budalasto, kao i obiĉno, zato što je sebi dopustio da se naljuti. Ona se povodila za svojom logikom, a u tom je svjetlu on bio sasvim zvrcnut. Kvragu, pomislio je. Ni po vlastitoj logici nisam ništa bolji. Dilo mu je krivo što je dopustio da ga uvuĉe u to nadvikivanje. Imala je pravo. Njena golotinja nije bila napad na njega. Poţelio je da sve to moţe izreći onako jasno kako je mislio. Ali ga je gorko iskustvo nauĉilo da rijeĉi nikad ne ispadnu kako treba. Kad je ponovno podigla zavjesu, na oklopni su joj kombinezon bile navuĉene hlaĉice. Sloţila je košulju i zgurala je straga. Sjedila je uspravne kiĉme i gledala ravno preda se. Svojski se potrudio da se ne nasmije, iako je to ţelio. Osjećao se mnogo bolje. Sad je ona bila onaj ludi. Ona nije znala suzbijati vlastiti gnjev, i zbog toga se on osjetio nadmoćno, što je bio lijep osjećaj. Ona je još tako mlada. I tako je sveĉano ponovno spustio zavjesu i brzo uskoĉio u svoj oklopni kombinezon, pa preko njega navukao odjeću. "Daj pripazi na radar, dok se ja pobrinem o ovome", rekao joj je kad je opet digao zavjesu. Ona je kimnula glavom, a on se okrenuo i mreţom osigurao labavi teret u dnu kabine. Kad se ponovno okrenuo, na praznom nebu i dalje nije bilo niĉega. Nastavili su letjeti u potpunoj tišini. *** Sljedeći je sat Cirocco na radaru dobila dva signala. Kod prvog je zavladalo opće oduševljenje, iako ih je Cirocco upozorila da ne brza-

KIKA

ju. Ubrzo su shvatili da je rijeĉ samo o usamljenom diriţablu. Cirocco je skrenula i zaobišla ga. Diriţabli su se gnušali svega što je imalo ikakve veze s vatrom pa su se, nakon što je uvezla mlaţnjake, još godinama prema njoj drţali hladno. Što je bilo nepravedno, jer je njen motiv bila ţelja da uništi zuj-bombe zbog kojih je nebo za diriţable, te stvorove lakše od zraka postalo popriliĉno nesigurno. Ali sa diri-ţablom nema rasprave. Za drugi se odraz ustanovilo da je usamljeni andel. Na trenutak se svima digao moral, no onda se ustanovilo da mu jedno krilo ima pogrešnu boju. Iskljuĉila je motor i nekoliko minuta planirala kraj njega. On je bio iz jata Diona Supra. Ĉini se da ga je iskreno zgranula vijest da bi jedan anĊeo mogao raditi za Pandemonij, i stao se kleti da su i on i njegovo jato, klan i eskadrila ostali vjerni Ĉarobnici. I zato je na Špicla priĉvrstila šibicu, što je na njega djelovalo ĉudesno inspirativno. Nakon još jedne kapi konzumnog alkohola vratila mu se moć govora, pa je rekao da je sad anĊeo ispod i malo iza njih. Smjesta je Conalu radim javila novi kurs. *** "Mogu te nešto pitati?" rekla je Nova. "Samo naprijed." Dugo joj je trebalo da iz sebe istjera i toliko. Sad kad je to uĉinila, otkrila je koliko je teško nastaviti. U tom je suludom svijetu morala otkriti nekakvu logiku, zato što joj je bilo suĊeno tu ostati do smrti, s Titanidima i muškarcima. Obraz joj je još bridio od Ciroccine pljuske. Voljela ju je, a ona ju je ipak udarila, i te je dvije ĉinjenice valjalo nekako pomiriti, nekako rasplesti, tako da Cirocco više nikad ne pronaĊe razlog da je pljusne. A da bi to bilo moguće, morala je shvatiti neke stvari. "Što ti misliš, što je Cirocco Jones mislila kad mi je rekla da se moram pridruţiti ljudskome rodu?" Nakon što je to upitala, malo se opustila. Njegov odgovor, shvatila je, neće joj baš puno objasniti. Već i zamisao da ga pita bila je pomalo glupa. Moţda bi joj to mogla objasniti majka, kad malo budu same. On ju je, meĊutim, iznenadio. "I ja sam se to pitao", odgovorio je. "Mislim da naprosto nije imala vremena reći što misli, pa ti je rekla nešto što će privući tvoju pozornost."

KIKA

"Znaĉi da ni ti ne znaš što je mislila?" "O, ne, to nisam rekao. Ja znam što je ona mislila." Namrštio se, pa joj uputio uvrnuti smiješak. "Samo ne vjerujem da bih ti to znao objasniti." "A da pokušaš?" On ju je dugo gledao. Taj ju je pogled zbunjivao. "A zašto bih?" rekao je naposljetku. Ona je uzdahnula, pa se okrenula. "Ne znam", odgovorila je. Conal je slegnuo ramenima. "Pitao sam se. Zašto bih se trudio objašnjavati ti nešto kad me ti, svaki put kad ti se prijateljski nasmiješim, pogledaš kao da sam smrdljiva uš? Ti misliš da ja baš ništa ne osjećam?" Bilo je to baš jedno od onih pitanja o kojima Nova nije htjela razmišljati. Ali baš je tim nerazmišljanjem zaradila onu pljusku. "A ti si maloĉas baš puno razmišljao o tome što osjećam ja!" "Priznajem da sam napravio nesretni gaf", odgovorio je on. "Hoćeš znati što u vezi toga mislim poduzeti?" Ponovno ju je pogledao i široko se nasmiješio. "Reći ću oprosti, ţao mi je, obećavam da ću se popraviti. Je li to dobar odgovor na tvoj udarac nogom u guzicu?" Pokušala je izdrţati njegov pogled, ali je na koncu morala svrnuti oĉi. "Osjećam se nekako nelagodno", priznala je. "A ne znam zašto." "Ja znam. Hoćeš da ti kaţem?" "Da." "Reci molim." Što taj ĉovjek ide na jetra. Ali je duboko uzdahnula, duboko patniĉki, pa prekriţila ruke na prsima i propalila ga pogledom. "Molim." "Isuse, ovo je boljelo." "Nije nimalo. Rijeĉ kao rijeĉ." "Boljelo je, i nije to rijeĉ kao rijeĉ. A boli zbog istog onog razloga zbog kojeg ne voliš ni da se ja ispriĉavam. Već si dvaput u meni morala vidjeti ljudsko biće." Razmišljala je o tome nekoliko trenutaka, ali nije rekla ni rijeĉi. "Veliš da je Cirocco na to mislila? Da moram postati heteroseksu-alac, spavati s muškarcima?" "Ništa ni tako drastiĉno ni tako jednostavno." Protrljao je dlanom lice i polako zatresao glavom. "Ĉuj me, nisam ti ja za to stvoren. Volio bih da je Cirocco tu. Zašto ne priĉekaš, pa o svemu tome popriĉaš s njom?"

KIKA

"Ne", odgovorila je ona, postavši još radoznalija. "Ţeljela bih to ĉuti od tebe." "Zaista ne znam zašto", promrmljao je on. Potom je duboko udahnuo. "Vidi. Kod tebe su na sve strane povuĉene nekekve crte. Postojimo mi i postoje oni. A mi smo, po svemu sudeći, jako malo društvo. No dobro, to razumijem, i sam tako mislio. Ni ja ne volim sve ljude. A znam da ni Cirocco nije najveći stari pajdaš što ga je ljudski rod ikad rodio. I ona nije ĉak ni mislila iskljuĉivo na ljude, jer Titanidi nisu ljudi, pa ipak su dio onoga ĉemu bi ţeljela da se ti prikljuĉiš. Je li ti dosad sve jasno?" "Ne znam. Ali nastavi." "Sranje. Odrasti!" zagrmio je. "Eto što je rekla. Prestani svoj sud o ljudima donositi na temelju njihova izgleda." Zastao je i tuţno zavrtio glavom. "Nova, mogao bih sad klepetati pola sata, kao u spotu o socijalnim sluţbama na kanadskoj televiziji, o tome kako bi morala voljeti Kvibekulje i Normane i bivše robijaše i irske katolike i crnje i sirotinju i zbrkane ţivotinjice i ĉegrtuše. Kad sam bio mali, i ja sam mrzio mnoge od njih. Danas svoju mrţnju ĉuvam za trgovce robljem i švercere djecom... i njima sliĉne. Svakom ĉovjeku koga sretnem odredim probni rok, zato što smo u opasnom svijetu u kojem nema zezanja, i ĉovjek ima pravo da prema novim licima bude nepovjerljiv. Ali ako se ne pokaţe da su oni hulje, onda molim, ponašaj se prema njima onako kako bi volio da se oni ponašaju prema tebi, po onom starom zlatnom pravilu. Ako moj prijatelj ima prijatelja, onda je on i moj prijatelj, sve dok se ne dokaţe suprotno. I baš me briga je li crn, smed, ţut ili bijel, muškarac ili ţena, mlad ili star, ima li dvije, ĉetiri ili šesnaest nogu. A ja znam biti i dobar prijatelj. Vjeran sam ko sam vrag, i sam perem svoj tanjur." "I ja sam vjerna!" pobudila se ona. "Naravno. Prema svakom s tvoje strane crte. Što znaĉi samo prema dvonogim ţenkama. Valiha ti ne moţe biti prijateljica jer izgleda kao ţivotinja, a ja zato što imam karu." Upro je prstom kroz vjetrobran u prazno nebo. "Ne moţe ti prijateljem biti ĉak ni onaj tvoj ubogi bratac, jer u njemu i ne vidiš ljudsko biće. Nova, kad te pogledam — onaj dobri dio tebe — ja znam da bi ti, kad bismo se našli na istoj strani, bila strahovit ĉovjek. Ali tu crtu ne mogu prijeći ja."

KIKA

Uzdahnuo je i zavalio se u naslonjaĉ. Nova ga je zadivljeno gledala, mnogo toga i ne shvaćajući, kao recimo ono o Kvibekuljama i crncima. Nije imala ni najblaţeg pojma što bi to moglo biti. I zašto u sve to uplitati boju koţe? Kakve to veze ima i sa ĉim? "Pa što predlaţeš, što da uĉinim? Da se seksamo?" On je podigao ruke. "Sad si me povrijedila. Zaista. Misliš da sam sve to ispriĉao samo zato da ti se doĉepam gaća?" "Op... oprosti. Iako zapravo ne znam što sam to krivo rekla." Doimao se umorno. "I vjerujem da nisi. U redu. Moţeš li ĉuti istinu i ne naljutiti se? Ja bih se s tobom volio 'seksati'. A uvrijedio sam se zato što su tamo, gdje sam ja odrastao, tipovi bili spremni curama napriĉati sve moguće i nemoguće samo da ih dobiju u krevet, a ovdje sam ja tako smrdljivo plemenit da mi se od toga bljuje, i zato me je povrijedilo što si ti pomislila da je sve to samo nabiflana uloga. Ali ti si to mislila ozbiljno, zar ne?" "Da. Uĉinit ću i to ako se mora." "Nitko mi nikad nije rekao ništa ljepše." "Jesam te opet uvrijedila? Oprosti." On se široko nasmiješio. "Postaješ sve bolja. Znat ću to cijeniti. Vidi se da se trudiš. Ĉuj me, Nova, o ovom ćeš morati porazgovarati sa svojom majkom. Ona će smisliti kako da to izvedeš. Ali ako ţeliš ĉuti moje mišljenje, morala bi uĉiniti baš ono što sam i ja uĉinio kad me Cirocco poĉela dovoditi u red. Ja nisam savršen, ali sam se popravio. I tako, kad god bih pomislio 'Ţabac' ili 'Kvibekulja', promijenio bih to u 'KanaĊanin'. Kad god bih pomislio 'crn', promijenio bih to u 'bijel'. I tako, kad god ĉuješ 'muškarac', promijeni to u 'ţenu'. Kad ugledaš nekoga i pomisliš 'Titanid', promijeni to u 'sestru'. Kad pomisliš na Adama, zamisli da ti je on sestrica. Promisli kako ćeš se osjećati." Ona je promislila, i onda ju je iznenadio vlastiti bijes. Bijes je prošao brzo — bio je to, na koncu konca, samo trik — ali je bilo zanimljivo zamišljati kakav bi svijet bio kad bi to bilo istina. "Mogu li provjeriti jedan svoj dojam?" upitao je on. Ona je kimnula glavom. "Ti misliš da sam ja... tjelesno odbojan, zar ne?" Sad se dogodilo još nešto zapanjujuće. Osjetila je kako crveni.

KIKA

"Ne bih te ţeljela uvrijediti..." "Volim iskrenost." Ona je kimnula glavom, nekako nelagodno. "Previše si dlakav. Brada ti je pregruba, i mislim da bi me boljelo kad bi me poljubio. A ruke i noge su ti... nekako krive. Da li tako nešto... privlaĉi zemaljske ţene?" On se ponovno široko nasmiješio. "Po tome su bile poznate." "A smatraš li ti mene... privlaĉnom?" upitala je ona. "I više od toga. Obaraš me s nogu. Ti si jedna od najljepših ţena što sam ih ikada sreo." Nova je u nevjerici zatresla glavom. "Kakav ĉudan svijet", rekla je. "Što nije u redu? Imaju li lezbijke drukĉija shvaćanja o ljepoti?" "To ne znam. U Vrzinom Kolu smatrali su me groteskno visokom. Nitko nije mislio da sam lijepa." Ponovno ga je pogledala. "Je li istina da muškarci jako visoki rast ne smatraju neprivlaĉnim?" "U Artillery Lakeu sigurno ne", rekao je Conal i zasmijuljio se. "Kunem ti se Bogom, prva si poslije Cirocco Jones, ti si za mene broj dva." "Sad si zaista smiješan", rekla je ona i frknula. Moţda bi rekla i još nešto, da se nije oglasio radarski alarm, a Cirocco im poĉela davati elemente novoga kursa. PETNAEST Otkriće da ono što je otelo Adama i nije bio anĊeo, sve ih je šokiralo. Ili toĉnije, to je bio anĊeo baš koliko je i zombi bio ĉovjek. Cirocco je, dok ga je pomno motrila kroz dvogled, tiho psovala. Chris s toga nije mogao skinuti pogled. Ali kad mu je Cirocco predala dvogled, morao se prisiliti da pogleda. Obistinili su se njegovi najgori strahovi. Pregledavajući Adama, nije uspio otkriti ugrize smrtozmija. U zagrljaju tih odvratnih ruku, ovješen i s crnom kosom što se vijorila na vjetru, Adam je mirno dremuckao. Chris je morao spustiti dvogled i umiriti drhtanje ruku. Ponovno je pogledao kroza nj i sigurno potvrdio ono što je njegovo srce već znalo: dijete je bilo ţivo. Dvaput je vidio kako se Adamu usta otvara-

KIKA

ju i zatvaraju, kao da mljacka, i opazio kako se sićušna prsa diţu i spuštaju. Napokon je uspio svoju pozornost skrenuti na anĊeoskog zombija. Taj je zaista bio star. Nije se više vidjela ni krpica preostale koţe. Na njemu su bili samo okvir kostura, perje i mreţa smrtozmija koje su ga drţale na okupu. Robin je postala nestrpljiva, pa joj je predao dvogled. Cirocco je duboko izdahnula. "No dobro. Eto zašto ga nismo mogli naći. Zato što leti brţe od ţivoga anĊela. Već smo skoro nad Kronom." Chrisu je došlo da zavrišti. Poţelio je uzviknuti tisuću glupih pitanja, potrĉati u krug, zalajati na mjesec. Sve je to progutao. Ostani miran, ostani miran. Otkrij gdje su izlazi za nuţdu. Krećite se uredno i bez guranja. Ne gubi ravnoteţu, ako osjećaš da ćeš se onesvijestiti, stavi glavu medu koljena... i misli. Misli'. "Ima tko kakvu ideju?" upitala je Cirocco. Chris je ĉuo samo mrtvaĉku tišinu, kako u kabini, tako i na radiju. "Onda dobro", rekla je Cirocco. "Prioriteti. Prvo, ne ĉinimo ništa što bi ga moglo ugroziti. Conal, malo ćemo zaostati, kako sluĉajno ne bismo poremetili zraĉna strujanja. Što veliš na dvije stotine metara?" "Meni se to ĉini sasvim u redu", odazvao joj se Conalov glas. "Ideje?" upitala je ponovno. "Š-š-što ako ga, ovaj, ispusti?" uspio je nekako izgovoriti Chris. "To nije ideja, to je situacija." Cirocco se namrštila, i na trenutak razmislila o tome. "U redu. Ja se spuštam otprilike kilometar i osta jem malo iza njega. Conal, ti ostaješ tu gdje jesi. Ako vidiš da beba pada, ţelim to doznati već nakon desetinke sekunde. Onda ja iskaĉem i hvatam ga." Padobrani! pomislio je Chris. Nešto s njim oĉito nije u redu, kad se tome već nije domislio. Okrenuo se i prekopao po opremi u dnu kabine i pokušao ih naći. Samo što to Cirocco ne smije uĉiniti, to je suludo, moralo bi se... "Ţalim, Cirocco", rekao je Conal. Cirocco je na trenutak izgledala priliĉno zapanjeno. "Što ti sad to, doĊavola, znaĉi, 'Ţalim, Cirocco?'"

KIKA

"Neće ići", odgovorio je Conal. "Kao prvo, kapetan ne napušta svoj brod. To ti je oĉito promaklo. No ĉak i da nije tako, netko mora njime upravljati." "To moţe Chris!" "Ponovno ţalim, Cirocco. Chris mi je rekao da o tome ima i neke svoje ideje." Bog ga blagoslovio, pomislio je Chris. "On je u pravu, Cirocco", ubacio se Chris ţurno. Upravo je zakopĉavao padobran — platnenu cijev veliku otprilike kao ĉvrsto usukani kišobran - na alke na svom oklopnom kombinezonu. "Ovo je suludo", rekla je Cirocco. "Samo odgurneš to svoje ušljivo sjedalo i..." On ju je pogledao ravno u oĉi. "Zaboravio sam pilotirati", rekao je. Ona ga je nastavila gledati ravno u oĉi, no on joj je hladno uzvraćao pogled. Naposljetku je ona uzdahnula, i kimnula glavom. "No dobro. A sad..." "To bih morala bid ja", rekla je Robin. "Do sto crnih Ċavola! Tko..." "Ja imam nekakvog iskustva sa slobodnim padom", odgovorila je Robin i malo podigla glas. "Chris nema nikakva. Ja imam bolje izglede da ga uhvatim." "Za njega ja odgovaram", rekao je Chris i uputio joj pogled pun znaĉenja. "Ja sam to bolje uvjeţbala", oštro mu je odbrusila Robin. Cirocco je pogledala sad jednog, sad drugog, s vatrom u oĉima. "Javlja li se još tkogod sa svojim skromnim prilogom?" "To ću ja obaviti", javio se Novin glas. "Ja sam s padobranom skakala dvadeset puta više nego Robin. Prije dvije sam godine bila prvak ĉitavog Vrzinog Kola." "Zatvorite već jednom usta, propuh je", promrmljala je Cirocco pa podigla glas. "U redu, dosta više toga. Svi samo pravimo sjajne ekshibicije, a ne miĉemo se s mjesta. Conal, ti ostaješ tu gdje jesi." "Kako ti veliš, kapetane." "Robin, Chris, kad vam velim, idete oboje."

KIKA

Stavili su padobrane, pa ukratko prošli proceduru otvaranja aviona i skoka. Robin je nekoliko puta okrenula kvaku i gurnula vrata, toliko da bude sigurna da to moţe obaviti brzo. "Dobro", rekla je Cirocco. "Ima li još tko kakvu ideju?" "Razmišljao sam o predaji maloga", rekao je Conal. "Što s tim?" "Mislim, drugog ćemo vidjeti da dolazi mnogo prije nego što dode ovamo. Da ga oborimo?" Nitko nije progovorio ni rijeĉi, jer su se svi trudili shvatiti sve implikacije takvoga ĉina. Chris je već poĉeo pomišljati kako je to dobro smislio. "Ne", rekla je Cirocco napokon. "Ili bar ne još. Kao prvo, ne mislim da to oni mogu izvesti samo s jednom predajom štafete. Vjerujem da ih je ĉetiri ili pet. Zato ćemo motriti prvoga da vidimo kako to ĉine, i biti spremni da ga uhvatimo. Ako ovaj prijeĊe pola puta i drugi se teklić pokaţe tek tada, o svemu ćemo promisliti još jednom." "To mi nije jasno", javila se Robin. "Ako oborimo drugog teklića, ovaj će se umoriti pa će morati sletjeti. Tada ga lako moţemo oteti." Cirocco je kimnula glavom. "Izgleda logiĉno, ali nije. Moţete se kladiti da je o tome mislila i Gea, i nešto ona tu smišlja. A što je na stvari, vidjet ćemo već kod prve predaje." Chris se s tim sloţio, iako je ĉekanje bilo prava tortura. "Ovo sad samo stavljam na diskusiju", rekao je Conal. "A da ga ipak pokušavamo oteti? Kad bi postojao neki naĉin da mu se manevrom pribliţim... mislim, nisam još razradio sve faze." "Ne vjerujem da bi to baš išlo", rekla je Cirocco. "Moramo se drţati prvog prioriteta, a taj glasi da ga ne smijemo ugroziti." "U redu, ja ću to izreći", kazao je Conal. "Zašto bi on bio sigurniji u rukama tog stvora nego dok bude padao kroz zrak, a Chris i Robin ga se spremaju doĉekati? I zašto misliš da će biti na sigurnom kad ga te protuhe donesu Gei?" Chris je s naporom progutao slinu. Sve je te misli drţao negdje u dnu svijesti, ali se njima tamo baš i nije dopadalo. Sad su mu poĉele rovati po mozgu, tjerati ga da krikne. Cirocco je izgledala jako umorno.

KIKA

"Mislim da će kod Gee biti posve na sigurnom", rekla je oteţalim glasom. "Bar tjelesno. Sigurna sam da ga ţeli ţivog." Namrštila se. "Sasvim sigurna. Ostanite na vezi dok provjerim." Lupila je šakom po prostrtom i usnulom Špiclu. On je ciknuo i skoĉio na noge. "Samo bez šibica, samo bez šibica!" Zastao je, ošamućen. "Moja glava'." Srušio se, udario bradom o komandnu ploĉu i pokrio glavu stopalima. Cirocco ih je odmaknula, jedno po jedno. "Opusti se, Špici", rekla je. "Odgovori mi na neka pitanja, pa ti više neću ništa. I dat ću ti još tri kapi." Jedno je oko iskoĉilo na vitkoj peteljci. "Nećeš tući maloga Špiculjka?" zacvilio je. "Neću tući." "I guc-guc?" Cirocco je izvadila ĉuturicu i pustila jednu kap da padne demonu u usta. "Odgovorit ćeš mi na pitanja?" "Pitaj što hoćeš, pico." "Pronašli smo dijete koje smo traţili." "Baš prekrasno. I sad niste sretni?" "Ne. Njega nose Gei, istina?" Špici je kimnuo glavom. "Gea voli to malo govance. Gea će mu biti san snova. Prva zvijezda na nebu njene robijašnice. Dobit će ptiĉencetova mlijeka. Kad je puknuo glas da je mali kopilan ispario, smrdljivi su Svećenici tjednima trĉali kroz draĉe." "Ne shvaćam kako..." poĉela je Robin, ali ju je Cirocco ušutkala pokretom ruke. Nadnijela se nad njega, i Chris je jedva ĉuo njen šapat. "Kad tako ne zna za sebe, koješta se dozna." Špici je oĉito ponovno zaspao. Cirocco je kraj njega mahnula kapaljkom i glava mu se digla, slijedeći kapaljku amo-tamo. "Još, Špici." Sićušni je demon zajecao. "Još, još, još, stalno još... sto hoćete od mene? Dajte mi bar malo mira! Stalno su ti za petama, ne daju ti ĉasak odmora... a ja ti kaţem, ja sam nevin! Meni su to namjestili! Ja to nisam htio, ja..." "Špici, kamo da ti pošaljem Oscara?" "O tome se brine moj agent", rekao je i smjesta došao k sebi. "Smrdljivi su Svećenici trĉali kroz draĉe..." pomogla mu je Cirocco.

KIKA

"... tjednima'. Tko god ga nade, bit će novi Ĉara-bnjak. Ĉaro, veliki, krasni, krasno Ĉaro!" "A dijete?" "Ono je kralj! Kralj Kotaĉa! Pazit će na malo kopile kao na oko u glavi, to jamĉim! Sve samo najbolje." "Ne ţeli ga mrtvog?" "Ma nema teorije, Jose! Da mu nije pala dlafa s glafe, veli ona, il će biti umrjet hoćeš, smrt te neće, jer će te godinu dana drţati na ţivotu, i ubijati te komad po komad] Napravila je dvorac samo za njega, sve samo zlato i drago kamenje i suva platina, i dojkinje sve trĉe i mašu sisama, i lakeji ko pigmeji ĉešljaju mu kosu, peru pimpaĉ i jajca maslom maţu." "I zašto ona sve to ĉini?" upitala je Robin. Špici je štucnuo, pa prema njoj okrenuo mutan pogled. Promjerio ju je, pa izvio kut usana. "Dobre cice, medno lice. Oš vidiš gdje su mene tetovirali?" Cirocco ga je kvrcnula u lice. On se podrignuo. "Što je s tom zmijom? Vidim rep, ali gdje je glava?" Cirocco mu je opalila još jednu zvrĉku. On je ţmirnuo, zatresao glavom, i zapjevao. "Zmijico mala, gdje ti je glava? Guzica u zraku, ludaĉa u njenoj pi..." Ovaj put mu je zvrĉku opalila Robin, i to baš ţestoko. "Sad je dosta]" zaurlao je Špici i ljutito se ushodao po komandnoj ploĉi. "Ti me moţeš srati, trtljaĉo, ali ona ne. Ništa više, rijeĉ jedna, to je sve što imam za reći. Moja su usta zapeĉaćena]" Cirocco ga je dohvatila i u grlo mu gurnula šibicu, i to naopako. Tako mu je iz usta ostala viriti samo glavica s malo drveta. Kad ga je okrenula i kresnula šibicom o komandu ploĉu, on je samo izdreĉio oĉi. Potom ga je postavila uspravno, prikovavši mu ruke uz bokove, i pustila ga da gleda kako se po šibici spušta plamen. "Mislim da te šibice mogu dogorjeti sve do repa", rekla je mirnim glasom. "Ali se pitam, hoće li se to moći i vidjeti? Hoćeš li gorjed kao fenjer? Kako, molim? Daj malo glasnije, jedva te ĉujem." Ĉekala je dok se Špici utaman otimao. "Ţao mi je, Špici, zaista te ne razumijem ni jednu jedinu rijeĉ. Što si rekao? O, onda dobro." Navlaţila je prste i stisnula glavu šibice, i ova je zapištala i ugasila se. Izvukla je iz njega šibicu i on se srušio, hripljući.

KIKA

"Jad je s tobom", rekao je on, "što nemaš smisla za šalu. Gospode moj, kako si opaka, Cirocco Jones." "Shvatit ću to kao profesionalni kompliment. A sad, ona te je nešto pitala. I obraćat ćeš joj se s 'gospoĊo Robin', i s odgovarajućim uvaţavanjem, i svoje ćeš neĉiste misli zadrţati za sebe." "Dobro, dobro." Podigao je prema Robin umoran pogled. "Biste li izvoljeli ponoviti pitanje, gospodo Robin?" "Pitala sam zašto Gea sve to ĉini? Zašto si je dala toliko truda da ukrade Adama?" "Ma nije njoj to teško, gospodo Robin. Vidite, ona dobiva bez obzira kako ispalo. Ako dobije malog, a Cirocco ne doĊe, sve u redu. Ali si ona misli, ako dobije malog, onda će, mislim, Cirocco sigurno doći." Okrenuo je glavu i podrugljivo se nacerio Cirocco. "A i Cirocco zna zašto mora doći." Cirocco ga je dohvatila i bacila natrag u njegovu bocu. Chris ga je ĉuo kako vrišteći prosvjeduje — uglavnom u svezi obećanog alkohola — a onda je Cirocco ĉvrsto zavrnula poklopac. Neko vrijeme nitko nije progovorio ni rijeĉi. Izraz na Ciroccinu licu branio je dokone priĉe. Napokon se malo opustila, pa pogledala Robin, pa Chrisa. "Sigurno biste rado doznali o ĉemu on to govori. Ne znam da li bih vam to trebala reći, ali ću vam reći. Ja ću ga pokušati spasiti svim raspoloţivim sredstvima, i bez obzira na sve. Ako ga Gea dobije, neću se smiriti dok joj ga ne preotmem" "Ne znam o ĉemu to govoriš", priznala je Robin, "ali nikad nisam drukĉije ni mislila." "Ja znam", rekao je Chris, "no nikad ne bih ni pomislio da to moţe išta promijeniti na stvari." "Hvala. Oboma. Robin, ja osim prijateljstva imam još jedan razlog zbog kojeg moram uĉiniti sve što mogu da ne dospije u Geine ruke, a ako se to dogodi, da joj ga otmem." Ukucala je brojeve u tastaturu. "Rocky, koliko si jaja našao u onoj sobi?" "Petnaest, kapetane", javio se glas preko radija. Cirocco se okrenula Chrisu. "Zvuĉi ti u redu?" "Ne. Siguran sam da je u sobi bila polica za šesnaest komada. Bila je puna."

KIKA

"Conal", rekla je Cirocco, "što mi ti moţeš reći o polici s titanid-skim jajima s kojima se Adam igrao?" "Bila je to, kapetane, standardna suvenirska polica. Dva reda, osam gore i osam dolje. Bila je puna." Cirocco je ponovno udarila po tastaturi. "Rocky, meni se ĉini..." "Našao sam policu, kapetane", rekao je Rocky. "U njoj ima mjesta za šesnaest komada. Sve sam marljivo pretraţio, u skladu s tvojim naredbama." "Rocky, tako mi Bog pomogao ako..." "Kapetane, dopusti da te prekinem prije nego što izreĉeš nešto ĉime bi me mogla uvrijediti. Pred sobom imam petnaest jaja. Nisam ĉekao da ih najprije sve skupim, i tek onda uništim. Da budem toĉan, presjekao sam ih popola, tako da po povratku moţeš prebrojati komade... i slutio sam kakva bi nezgodna situacija mogla nastati. I sad, moţda se još dogodi da naĊem nestalo jaje, a moţda ga je i Adam drţao kad su ga oteli. Ali ako se ne nade, to bi moglo biti priliĉno inkriminirajuće, ukoliko uskoro ostanem u drugom stanju, nije li tako?" "Oprosti, Rocky", rekla je Cirocco. "Samo znam dokle je sve oĉajni Titanid spreman ići ako..." "Nema uvrede, kapetane." "Isuse." Conalov je glas bio pun strave. "To mi nije bilo jasno, Cirocco." "O ĉemu ti to govoriš?" upitala je Robin. "O Adamu", odgovorila je Cirocco. "Najednom on nama nije vaţan samo zbog osobnih razloga." "On je sposoban oploditi titanidsko jaje", rekao je Chris vještici Robin. "Ona što ih je ţvalio postala su prozirna — on ih je aktivirao." "Da", rekla je Cirocco. "On moţe ono što sam skoro ĉitavo stoljeće mogla samo ja. I zato ga moramo vratiti. Ne smijemo ga dati Gei, jer ako se to dogodi, Titanidi će postati njezini robovi. A ako on bude slobodan..." Podigla je pogled, s vjetrobrana u ništavilo, i kao da ju je ta misao iznenadila. "... onda ja mogu umrijeti." *** "Daj se smiri, daj se smiri", rekao je Conal. "Nije to ona tako mislila." "Nego kako onda, dodavola, jest?" upitala je Nova.

KIKA

"Nije rekla da će se ubiti, nije li tako?" Pustio ju je da o tome malo promisli. A istina je bila da su Ciroccine rijeĉi uzdrmale i njega, ali je on ubrzo shvatio iza njih skriveno znaĉenje. "Što onda jest mislila? Daj mi objasni." "Najprije moraš shvatiti što joj je Gea uĉinila", rekao je Conal. "Bilo je to davno, još u doba kad su Cirocco i ostatak one prve posade došli ovamo. Gea joj je ponudila posao Ĉarobnice. Ona ga je prihvatila. Ali joj Gea nije rekla da se rasa Titanida promijenila. Gea je iz njih izvadila ugraĊenu mrţnju prema anĊelima i prekinula rat koji je već odavno trajao. Ali ih je takoĊer promijenila i tako da... Znaš li ti kako se Titanidi razmnoţavaju?" "Samo maglovito." "Dobro. Najprije obave prednji snošaj. Ţenka proizvede poluop-lodeno jaje. Nekoliko si ih vidjela u Adamovoj sobi. Njih treba implan-tirati u straţnju vaginu i oploditi ih straţnjim penisom." Usne su joj se stanjile, ali je kimnula glavom. "Ispustio sam jedan stupanj, a taj se zove Cirocco. Jaje se ne moţe potpuno oploditi ukoliko ga ne aktivira Ciroccina slina. Gea je to tako zamislila. Odrţavali su velike svetkovine, na kojima bi Cirocco odabi-rala one koji mogu imati bebu. Kontrola raĊanja. Ali nju je to izigravanje titanidskoga boga toliko zamorilo da se propila. A od toga nije mogla pobjeći, ĉak ni u te dane, jer su joj Geini agenti bili stalno za petama." Conal je u Novinim oĉima opazio samilost, i to ga je dirnulo. "Sigurno joj je bilo jako teško", rekla je Nova. "Izuzetno. Pa i onako kako ti ne moţeš ni zamisliti. Gea nikad nije dala ni naslutiti da će Ĉarobnicu ikad pustiti s te udice. Mislim reći, ako Cirocco umre, umrijet će i Titanidi. Njen opstanak mora imati prednost pred svih ostalim. Što znaĉi da je morala uĉiniti i ponešto ĉime se ne ponosi. Kao u mom sluĉaju, kad je morala..." Zaustavio se u zadnji ĉas i progutao gorĉinu. Postoji i ponešto što Nova nema pravo znati. "Znam za dva sluĉaja u posljednjih sedam godina kad je morala pustiti da njen prijatelj Titanid upadne u gustu situaciju iz koje je znala da neće izvući ţivu glavu, i to samo zato što nije smjela riskirati vlastiti ţivot. U jednoj od tih zgoda... Znam da misli da ga je izdala.

KIKA

Jednog bi dana mogla izdati i mene, samo da preţivi. Ja to znam, i ja to prihvaćam. S tim ţivjeti nije lako. Postaješ jedini preţivjeli, ali se time ne moţeš ponositi, jer znaš na što sve moraš biti spreman. Tu ne ostaje mnogo mjesta za ĉast. Cirocco se pojmu ĉasti smije, ali ja znam koliko joj je on vaţan — ne onako kako ga definira netko drugi, nego kako to ĉini ona." Nova mu je sad uputila jedan posve nov pogled. Od toga se osjetio nelagodno. Ništa od svega što je izgovorio nije mu bilo lako. Stajalo ga je i vremena i truda da to istjera iz sebe. "Evo što hoću reći", nastavio je Conal nekako bojaţljivo. "Cirocco bi voljela da taj pritisak prestane. Voljela bi se vratiti u stanje u kojem mora brinuti samo o sebi. Ona će i dalje preţivljavati, nju će i dalje biti strašno teško ubiti, ali će njena smrt biti... samo njena. Ono što nam se svima dogaĊa." "Da", rekla je, i dalje s onim ĉudnim izrazom na licu. "Sad mi je jasno." ŠESNAEST Robin je kroz dvogled promatrala prvu primopredaju. Drţala je ruku na kvaki, spremna na skok. Drugi je anĊeo na njihovim ekranima bio već pola sata, uspinjući se kroz mrak Krona. Prije nekoliko minuta uspjeli su ga naći i vizualno, a onda ga je progutala dublja tama iznad njih. Jedva je i pri najvećem povećanju uspijevala razluĉiti ta dva lika, dok je tako slušala Conala kako opisuje što se zbiva. "Drugi je anĊeo zaostao pedesetak metara. Sad se uspinje... pribliţava. Prvi se prevrće. Predaje mu bebu... dobro je, drugi ga je preuzeo. Drţi ga na isti naĉin kao i prvi. Adam je budan. I... plaĉe." Robin je s mukom progutala slinu. Ĉula je Chrisov uzvik, ali se nije osvrnula. "Prvi poĉinje propadati. On... Isuse!" "Što?" oštro se obrecnula Cirocco. "Izvijesti, Conale!" "On, ovaj... prvi se anĊeo naprosto raspao. Hoću reći, upravo je eksplodirao. Baš smo mu proletjeli kroz perje. Kosti i smrtozmije

KIKA

padaju... Ne vidim ga više. Ako si na dobrom kursu za hvatanje Adama, morao bi za koji ĉas proletjeti kroz njih." Svi su ĉekali. Robin je promatrala difuzini oblak koji se pretvarao u sve većeg anĊela. Uskoro je morala spustiti dvogled, i mogla sve to promatrati prostim okom. Zaĉulo se škrapanje, kao da pada grad. Mlitava se smrtozmija na trenutak ovila oko lijevoga krila, i onda ju je pomela struja zraka. "U tome je, znaĉi, štos", rekla je Cirocco. "AnĊeli uopće neće ni slijetati. Ako ustrijelimo sljedećeg teklića, onaj što nosi Adama letjet će sve do smrti." "Ali on uopće ni nije ţiv..." poĉeo je Chris. "Ne budi lud, Chris. Zombi je ţiv kao ti i ja. On je skupni organizam, on posjeduje mentalitet košnice koja je zaposjela leš i u njemu ţivi. Smrtozmije polako jedu mrtvo tkivo i sve drugo na što naiĊu. U tome nema ništa nadnaravno." "Ne misliš da je ovaj... naprosto odluĉio umrijeti? Hoću reći, sve su smrtozmije crknule odjednom. Zar to nije nevjerojatno?" Robin ju je gledala kako razmišlja. "Ti ne shvaćaš zombije. Kao prvo, oni ne posjeduju nagon za samoodrţanjem, ni kao pojedinci, ni kao košnice. Oni ne osjećaju bol. Ne vjerujem da su inteligentni, ali znaju izvršavati zapovijedi. Tko god da njima upravljao, vjerojatno im je postavio neki općeniti zadatak — da otmu dijete, i to neozlijeĊeno — i odredio im neku specifiĉnu taktiku, i oni je provode baš majstorski." "Svo mi to izgleda dobro iskalkulirano", rekla je Robin. Cirocco je kimnula glavom. "Mislim da je u pravu. Bez obzira tko to namjestio — Luther, Brigham, Marybaker, Moon, bilo koji od njih — svi su oni izraĉunali kako daleko anĊeo smrti moţe letjeti, kad leti do kraja snaga. Ovaj bi moţda prevalio još nekoliko kilometara, ali ne bi nikad uspio sletjeti. I tako, kad je njegova misija bila gotova, on je umro. Što znaĉi, da smo oborili njegovog nasljednika, Adam bi sada padao prema Kronu, a vas bi se dvoje iz petnih ţila trudili da ga uhvatite." Chris je proĉistio grlo, i Cirocco ga je pogledala. "Mislim da je sada ĉas da naĉnemo tu temu." "Slaţem se", rekao je Conal.

KIKA

"Cirocco", nastavio je Chris, "što misliš, kakvi su izgledi? Ako ispuste Adama, moţemo li ga Robin i ja uhvatiti?" Cirocco je zavrtjela glavom. "Ma, Chris, što da ti na ovo kaţem? O tome razmišljam već satima. Previše je tu faktora. Da budem iskrena, mislim da su izgledi priliĉno dobri. Vas ste dvoje, i moći ćete nekoliko puta pokušati. Ako vas ne uhvati panika, ako nauĉite upravljati svojim padom... morali biste ga uhvatiti. Robin veli da je to već radila, i stoga moţda ima bolje izglede. Rekla bih da su vam izgledi bolji od devedeset pet posto." "Moji bi bili veći", rekla je Nova. "To bih ja trebala obaviti." "Ne moţeš biti na dva mjesta odjednom", odgovorila je Cirocco. "Moja je odluka o tome i dalje na snazi." Okrenula se Chrisu. "Jasno ću to izgovoriti. Vaši izgledi da ga uhvatite zapravo su sjajni. Da je rijeĉ o pokeru, rekla bih samo naprijed. Ali su šanse da izgubite pet posto." "Znam, znam." Chris je krupnim šakama prekrio lice i nadugo zašutio. Kad je podigao pogled, oĉi su mu bile crvene. "I što ćeš uĉiniti, kapetane?" Cirocco se zavalila u naslonjaĉ i zatvorila oĉi. "Chris... ja tu odluku ne mogu donijeti. I ne znam ţelim li ga spasiti zato što je ugroţeno ljudsko biće, ili zato što je on moj spas. Osjećam se kao profesionalac kojega zovu kad netko otme dijete. Mogu vam reći ponešto o tome što se sve moţe dogoditi, ali odluku o tome što da se uĉini moraju donijeti roditelji." Pogledala je Chrisa pa Robin, pa ponovno Chrisa. "Igrat ću kako god vas dvoje odluĉite." "A što bi ti ţeljela uĉiniti?" upitala je Robin. "Ja? Htjela bih ga oteti, i to smjesta, i to tako ţestoko da mi dolazi muka. Ali vi znate moje krajnje motive." "Recimo da je tako", rekao je Conal. "Ja se slaţem s Cirocco. Ne ţelim da ikad dospije Gei u ruke." "Ja se ne slaţem", rekla je Nova. "Oprosti, majko. Previše je riskantno, ĉak i ako bih ja pošla za njim. Ja sam sigurna devedeset devet posto ga bih ga ulovila. Ali i jedan je postotak rizika suviše." "Reci mi o Gei", rekao je Chris. "Gei?" Cirocco se namrštila. "Moţda vam se uĉini nevjerojatno, ali ja sam tu na mnogo ĉvršćem tlu. Što Špici veli, Sveto je pismo. Ona mu neće uĉiniti nikakvo zlo. Kad ga se jednom domogne, neće mu više

KIKA

prijetiti nikakva fiziĉka opasnost. Prema njemu će se dobro postupati." "Mene brine psihološka šteta", rekao je Chris. "Ţao mi je što to moram reći, Chris, ali mi moţemo birati samo izmeĊu dvije traume. Traume pada, ili traume u obliku petnaest-metarske ţene kao voljene bakice." "To bi mu zaista moglo naškoditi. Ona će ga sasvim pridobiti." "Takav je, naravno, njen plan. Samo je nemojte podcjenjivati. Ona će ga doista odgojiti tako da je zavoli. Ali to ujedno znaĉi i osigurano dobar postupak prema njemu." Uslijedila je opća tišina i potrajala neko vrijeme, a onda je Chris uzdahnuo. "Vjerojatno se nikad neću naći pred teţom odlukom. Ali mislim da moramo pokušati i smjesta ga oteti." "Slaţem se", rekla je Robin tiho. Posegnula je iza sebe i uhvatila Chrisa za ruku. "Dobro", rekla je Cirocco. "Sad smo otprilike na polovici Krona. Za oko jedan rev imat ćemo i svjetlo potrebno da to izvedemo. Pozdravljam svaku novu ideju." *** Dok su se gibali kroz srebrenu noć Krona, u avionima je vrlo dugo bilo vrlo tiho. Stotinu je stvari moglo poći po krivu, i svi su to znali. U jednom trenutku tog beskonaĉnog reva, Rocky je nazvao iz Tuxedo Junctiona, što je zbog ĉinjenice da se sad moţe baviti neĉim novim, u Cirocco je izazvala olakšanje. "Kapetane", rekao je Rocky. "Otkrio sam i šesnaesto jaje. Otkotrljalo se niz hodnik pred vratima. Sad je uništeno i ono." "Jako dobro, Rocky." "Ima još jedna informacija koju sam zadrţao, ne ţeleći te odvraćati od središnjeg problema." "Sad je vjerojatno pravi trenutak da mi je preneseš." "Onda dobro. Valiha je, na svom putu u Bellinzonu, otkrila dvanaest mrtvih zombija na vrhu brijega, otprilike kilometar i pol odavde. Nema nikakvih znakova borbe." "Je li to onaj brijeg u zavjetrini Junctiona?" "Da, taj. Pretpostavljam da ih je ubio Novin ljubavni napitak." "Ĉini mi se razumno."

KIKA

"Valiha vjeruje da su na tom brdu bila dva Svećenika. Mislim da su to bili Luther i Kali. Miris je već prestar da bi mogla biti sigurna. Povrh toga, tu je i mrtvo ljudsko dijete, muško, staro izmeĊu pet i petnaest godina. Dopremio sam tijelo, ali mu godine ne mogu odrediti pobliţe, iako bi ti vjerojatno mogla." "Nije se pretvorio u zombija?" "Ne. A vjerojatno ni neće." "Moţda neće, ali ne smijemo riskirati. Kremirajte ga, molim lijepo. Ima li još nešto?" "Maloĉas sam razgovarao s Valihom. Zamolila te, ako se javiš, i ako naĊeš vremena, da je nazoveš." "Primljeno, uĉinit ću." Prebacila se na drugi kanal. "Serpent, da li me ĉuješ?" "Ĉujem te, kapetane." "I gdje si sad, prijatelju moj?" "Skoro na sredini Japeta." Svi su u Serpentovu glasu osjetili iscrpljenost. "Ti, Serpent, napreduješ nevjerojatno brzo, ali se bojim da je sve za ništa. Mi smo već prevalili glavninu puta kroz Kron, i sigurni smo da leti prema Hiperionu. Ne vjerujem da ima ikakva smisla da dalje nastavljaš." "Draţe će mi biti da nastavim, dok mi ne naĊeš neki pametniji zadatak. Ali ću uskoro morati stati da se odmorim i najedem." "Nemoj se preforsirati. Ne vjerujem da moţeš mnogo uĉiniti, ni ovako ni onako." "Onda nastavljam sve dok ne krenete kući." "U redu." Cirocco je još jednom pritisnula dugmad. "Valiha, jesi li tu?" "U predgraĊu sam Bellinzone", javila se Valiha. "I što bi htjela?" "Rekla si mi da hvatam ţive zombije", rekla je. "Ja sam za taj projekt angaţirala Frulicu, Mbiru, Ĉembalo, Sistrum i Lirikord. Vele mi da je tu nedavno bio Luther, a nije im poznato da se u blizini kreće ijedna druga zombijevska banda. Mogli bismo potraţiti odlutale, ali nam nosovi govore da ih u ovom kraju nema. Ţitelji su ovog lijepog grada postali oprezni, tako da im sad iz grobova iskaĉu tek malobrojni zombiji. A sad bih ţeljela znati, kapetane, moraju li ti zombiji već otprije biti mrtvi?"

KIKA

Cirocco se na trenutak zamislila. "Valiha, ti si i bezobzirna i praktiĉna." "Kapetane, za mene su to stvorovi koje su već trebali pogubiti zbog njihovih zloĉina no koji, zbog previda, još šetaju svijetom. Ţeliš li da im proĉitam njihova prava i priredim pravedna i nepristrasna suĊenja?" "Uĉini što misliš da je pravo", otpjevala joj je Cirocco. *** Valiha je iskljuĉila radio i nabila ga u torbicu. Otpjevala je nekoliko nota petorici svojih drugova, pa otkasala niz široki molo što je tekao duţ Grand Canala. Kad su stigli do popreĉnog plovnog puta znanog pod imenom Moĉvara malodušja, zastali su i osvrnuli se na sve strane. Ovdje se obavljala većina trgovine robovima, koja je u Bellinzoni evala. Uskoro se niz Bulevar Edwarda Tellera zaklimatala karavana. U njoj je bilo dvadeset robova sa ţeljeznim negvama: šesnaest ţenskih i ĉetiri muška, pri ĉemu su mnogi još bili djeca. Ĉuvalo ih je deset mišićavih muškaraca u grubim oklopima, a na ĉelu je procesije išao robovlasnik, u natkrivenoj nosiljci koju je nosio par identiĉnih blizanaca. Ta je stolica pri Geinoj teţi bila znak razmetljive razmaţenosti, s korisnošću i tako nije imala nikakvu vezu, no zato s razmetljivošću svaku moguću. Kontigent je straţe, meĊutim, bio moţda i odveć malobrojan, ĉak i uz pretpostavku da je karavana raĉunala samo na razbojnike ljudskoga roda. Robovlasnik je oĉito raĉunao i na nevidljivu prisutnost mafije kojoj je dugovao svoju vjernost. Titanidi su se razvili duţ ruba mola. Straţari su ih pogledali nervozno, što je uĉinio i robovlasnik. "Jesu li na prodaju?" upitala ga je Valiha. Ĉovjeka je to pitanje oĉito iznenadilo. Bilo je dobro poznato da Titanidi nikad ne kupuju roblje. Ali je dobra poslovna praksa nalagala da Titanide zaobilaze u širokom luku i nikad ne ĉine ništa uvredljivo — ili da se bar prema njima odnose kao prema opasnim ţivotinjama, što su i bili. Zato je ĉovjek ustao i nehajno se naklonio. "Sve je, naravno, za prodaju. Vi biste trgovali?" "Sluĉajno bismo", odgovorila je Valiha. Stavila mu je ruku na vrat i stisnula. Nekoć davno, davno, pomislila je, taj je ĉovjek imao majku.

KIKA

On je bio njen premili mali deĉko. Kad je kiĉma prsnula, osjetila je trenutak saţaljenja. Pitam se što mu bi, pomislila je. Bio je to jedini nadgrobni govor što ga je od nje mogao dobiti. Kad je podigla pogled, svih je deset straţara bilo mrtvo. Sve je to obavljeno tako brzo da su mnogi ljudi na prepunom bulevaru tek sad shvatili da se uopće nešto dogodilo. U jednom trenutku je pred njima bila karavana ĉuvanih robova, a u drugom su tu bili samo robovi i Titanidi što su slagali leševe u uredan red. Neki su se ţurno udaljili. Drugi pak, opazivši da Titanidi ne ĉine više nikakve agresivne pokrete, oprezno su ih promotrili, pa produţili za svojim poslom. Nitko nije vrisnuo. Nitko nije zaplakao. Svukli su tijela, a oruţje im i odjeću sloţili na ulici, pa sa robova poskidali lance. Potrajalo je dok su ih uvjerili da su sad stvarno slobodni. Valiha i njezina banda odbijali su lešinare dovoljno dugo da robovi stignu uzeti svoj dio plijena. Ĉembalo se ponudio da će otpratiti ţene koje su htjele otići u Kvart slobodnih ţenki. "Većina će njih već za deset reva opet biti robovi", zapjevao je Frulica. "To mi je jasno", otpjevala mu je Valiha. "No molim, ovamo nisam došla ĉistiti svijet. Nego samo ovaj njegov djelić, i samo u ovom trenutku." Posegnula je u torbicu pa izvadila radio. "Rocky, da li me ĉuješ?" upitala je na engleskom. Titanidska bi se pjesma, kad bi prošla kroz te nezgrapne ljudske sprave, poĉesto posve iskrivila. "Tu sam, Valiha." "Ĉetiri su Titanida na putu prema tebi. Napravit će gajbe za te kreature. Imaju ih jedanaest. Je li ti kapetan dao upute o njihovu smještaju?" "Dala je. Sve dok ne otkrijemo ostaje li Novin eliksir jak i u kući, drţat ćemo ih malo podalje. Već sam odabrao mjesto." "Uskoro smo kod tebe." Pri izlasku iz grada nije bilo nikakvih problema. Valiha je zastala na groblju i u koţne bisage skupila nekoliko vagana blata. To je vjerojatno bilo suvišno — većina bi se nespaljenih leševa na koncu pretvarala u zombije — ali je bilo posve izvjesno da Bellinzonino tlo svo vrvi od smrtozmijskih spora.

KIKA

Put do Junctiona proveli su ugodno. Kad su stigli onamo, sloţili su leševe po tlu, leda uz leda i trbuh uz trbuh, i posuli ih zemljom. Kad su se zombiji poĉeli polako migoljiti, stavili su ih u nove kaveze. Kad je posao bio gotov, Valiha je osjetila zadovoljstvo. Gledala je kako ĉudovišta bauljaju amo-tamo, kako udaraju u zidove, besciljno. Bilo bi vrlo zanimljivo vidjeti što ih to ubija. SEDAMNAEST "To mi se ne dopada", rekao je Conal po treći put. "Ja ne znam upravljati avionom", odgovorila je Nova. Priĉvrstila je sigurnosni konop za uprtaĉ i pogledala ga. "I opet mi se ne dopada", progundao je on. "Ne znam potcjenju-ješ li koliko je to opasno za Adama." "Mislim da ja te sumnje zasluţujem", odgovorila je Nova ĉvrsto se obuzdavajući. "Ali igram tvoju igru. Izlazim da spasim svoju sestricu." On ju je dugo gledao, pa kimnuo glavom. "Pazi anĊelu na noge", ponovno ju je upozorio. "Za milost Boţju, pazi da te ne raspori." "Pazit ću, ali ne za milost Boţju." Otvorila je vrata, zabravila ih i iskoraĉila na krilo. Vrlo oprezno, okrenuta leĊima Conalu da to ne vidi, otkopĉala je uzicu zakaĉenu za platnenu petlju na košulji. Ako anĊeo smrti ispusti njezina bra... njezinu sestru, Nova će skoĉiti za njim. Za njom. Velika Majko, poslušaj kći svoju i podari joj sreću. Spustila je pogled i sa zadovoljstvom konstatirala da osjeća samo oprez, ali ne i strah. Nije se bojala da će pasti, nego samo da će pasti u krivi ĉas. Ĉvrsto se drţala dok se Conal polako primicao avionom. Zapuzao je oko anĊela sve dok ga Nova nije gotovo mogla dotaći. Ĉvrsto je uhvatila noţ. SmrtanĊel je prema njoj okrenuo mrtvaĉku glavu, nagnuo se na krilo i sunovratio ravno prema tlu. Nova je ĉula kako Conal nešto viĉe u radio. Primakla je glavu pa i sama odvikala svoje. ,

KIKA

"Za njim, do sto Ċavola! Obruši se za njim! Primakni se da mu mogu otfikariti psalmopojni bogobojazni pimpaĉ!" Conal je uĉinio kako mu je reĉeno, ali ne tako brzo kao što je to ţeljela Nova. Pa ipak, morala se uhvatiti objema rukama. Inercija, rekla je u sebi. Osjećaš se laganim, ali ti masa ostaje ista. Prebacio je avion u ĉisti sunovrat, i sasvim skinuo gas. Avion je ipak sve više ubrzavao. Ponovno su se primakli smrtanĊelu... ... koji je skrenuo prezrivim trzajem iskrzanog repnoga perja. Conal je projurio, podigao nos, skrenuo lijevo... ... a Nova je otkrila da visi na noktima, jer su joj se noge poskliz-nule na prozirnoj površini krila. Conal je izveo vješti salto mortale koji ju je na trenutak ostavio bez teţine, i ona se uzritala u pokušaju da spusti noge, no potom osjetila kako se teţina vraća, pa podigla pogled i vidjela da se spremaju udariti u anĊela. Ovaj put, kad je Conal bio gotov sa svojim grozniĉavim manevrima, Nova se drţala još samo jednom rukom. On je izravnao avion, ponovno smanjio gas, a ona se, teško dišući, uspentrala na krilo. "Nije dobro", rekao je Conal. "Skoro sam ga pogodio." "Znam", odgovorila je ona i vratila se u kabinu. Conal je drţao slobodni kraj sigurnosnog konopa i ljutito je gledao. Već je htio nešto kazati, kad se preko radija javio Ciroccin glas. "On i dalje pada, Conale. Zašto ne izravnaš i pridruţiš nam se?" On se okrenuo i opazio kako Ciroccin avion slijedi anĊela, koji se sad spuštao mnogo leţernijom brzinom. Pošao je za njima. *** Smrtandel se spuštao dugo. Kad je napokon izravnao, nalazio se na visini od jednog kilometra. "Mislim", rekla je Cirocco glasom u kojim se osjećala dvojba, "morali smo pokušati. Da nismo pokušali, do smrti bismo lupali glavu." "Znaĉi, sve je gotovo?" upitala je Robin. "Po svemu sudeći", odgovorila je Cirocco. "Dragi moji, taj nam je stvor šanse da uhvatimo Adama smanjio za faktor deset." "I više", rekla je Nova. "Dobro, i više. I još više i od toga, ako ispusti Adama, a mi smo krivi što se toliko spustio."

KIKA

"Morali smo pokušati", rekao je Chris. Cirocco je zamišljeno kimnula glavom. "Narode, upravo smo primili poruku. Gea neće naškoditi Adamu. Ali će, ako postanemo prepametni, dopustiti da to uĉinimo mi. Zato se odmaknimo, otprilike kilometar, i nadajmo se da će se to kopile bar još malo dići." Tako su i uĉinili, i ubrzo se smrtandel digao na dva kilometra i tu izravnao. Onda se iz ţarkog ţutog pijeska Mnemozine pojavio sljedeći i preuzeo Adama. Gledali su kako se drugi raspada baš onako kako se raspao i prvi, a onda je treći nastavio neumorni let. *** "Cirocco, ostat ću bez goriva", rekao je Conal. Gledala je kako brojevi iz njegova raĉunara pune njen ekran. Onda se zavalila i razmislila, i sve tri puta razmotrila, sve dok nije bila sigurna da je pronašla pravi put. "Ja ću ti dati malo svojega", rekla je Conalu. "Ostavit ćii si koliko mi treba da stignem do podnoţja sjevernog zida. Tu ću ostaviti ĉetvorku, i vratiti se s neĉim većim i opakijim." "Razumio." I tako se Conal spustio na razinu na kojoj je Cirocco odrţavala visinu, podlšao je pa prebacio avion na autopilot i ispuzao da uhvati crijevo što je visjelo iz većeg aviona. Ukopĉao ga je i stao promatrati kako mu se spremnik puni gorivom. "Ostani ispod i iza njega, kako smo se dogovorili", javila se Cirocco. "Brzo se vraćam." "Ne brini o nama, kapetane", ĉula je njegov glas. Nagnula je krilo i skrenula na sjever. Ono što je uslijedilo nije bilo ništa manje zapanjujuće od preobrazbe komarca u sokola. Avioni su ĉitav niz kompromisa. Projektant mora odabrati najvaţnija svojstva, i onda sve izgraditi na njima, dobro pritom znajući da će zbog toga trpjeti drugi parametri. Spori visinski avion mora imati veliku površinu krila kako bi u rijetkom zraku mogao postići dovoljan uzgon. Vrlo brzom avionu ne trebaju velika krila, ali mora izdrţati zagrijavanje zbog trenja. No u oba sluĉaja pojavljuju se problemi konstrukcijske ĉvrstoće. Vrlo brzi avioni obiĉno imaju vrlo kratak dolet jer gorivo troše upravo ekstravagantno.

KIKA

Serija Dragonfly je bila najuspjeliji pokušaj ljudskih inţinjera da stvore avion koji će biti dobar u svakom smislu. Bili su projektirani za zemaljske uvjete. Gein je okoliš bio drukĉiji, ali je većina razlika uglavnom samo povećavala Dragonflyeve prednosti. Pogonski je kompleks bio malen, lagan a postizao je skoro stopostotno iskorištenje goriva. Trup je bio jak, lagan i vatrootporan, a imao je promjenjivu letnu geometriju. Na Zemlji, Dragonfly bi se poĉeo kolebati pri usporavanju na deset kilometara na sat. Na Geinu obodu, gdje je tlak zraka bio dvije atomosfere, Dragonfly se mogao odrţavati u zraku pri brzini pješaka. Na Zemlji su se mogli uspeti na sedamdeset tisuća stopa; na Gei je ta sposobnost bila beskorisna, jer je ĉak i u glavĉini tlak iznosio jednu atmosferu. Bili su to akrobatski avioni, sposobni da u zaokretu proizvedu više gea no što ih, bez gubitka svijesti, moţe izdrţati ijedan ljudski pilot. Bili su ultra-laki, sigurni od svakog idiotizma, visoke nosivosti, jednostavnog odrţavanja, male potrošnje goriva, visokog plafona i velikog doleta... ... i nadzvuĉni. Cirocco je na Gei već nekoliko puta probila zvuĉni zid, ali to baš nije imalo nekog smisla. Na obodu je brzina zvuka bila negdje izmeĊu tisuću tristo i tisuću ĉetristo kilometara na sat, ovisno o temperaturi zraka. Pri toj brzini najduţi je mogući put trajao sat i ĉetvrt. Kad je Cirocco u juţnoj Mnemozini nagazila na gas, nalazila se na nekih dvije stotine kilometara od cilja. Motori su zaurlali, krila su še zabacila i uvukla, a trup se skupio u struku, i za tri minute već je šibala brzinom od tisuću kilometara na sat. Već nakon nekoliko minuta morala je poĉeti usporavanje. Cilj joj je bila špilja na goloj okomitoj litici sjeverne visoravni, smještena na visini od otprilike jednu milju. Kad je zuj-bombama bila navijestila rat, Cirocco je kupila dovoljno oruţja da naoruţa banana-republiku srednje veliĉine. To nije bilo jeftino, a vozarina do Gee utrostruĉila je cijene, ali to njoj nije znaĉilo baš ništa. Ona je na Zemlji imala hrpu novaca, koju je zaradila najveć-ma stoga što je poţivjela tako nepristojno dugo, i taj novac je bio samo papir — i manje od papira, jer papirom moţeš potpaliti

KIKA

vatru. Veselilo ju je što je tom kupusu napokon našla nekakvu uporabu. Istrebljenje svih zuj-bombi nije potrajalo dugo. Za taj se posao mogla posluţiti i samim Dragonf lyevima, ali je nakupovala mnogo više od toga. Većina je toga još bila tu, i ĉekala na upotrebu. Prepustila je avionovu mozgu da je dovede do posljednje stotine metara, pa preuzela komande i poput jastreba se spustila u špilju, prethodno tako usmjerivši mlazove da je sletjela vertikalno. Iskrcali su se brzo, a rekla je Chrisu i Robin da ponesu sve osobne stvari. Potom je odabrala drugi avion. Bila je to velika špilja. U njoj je bilo trideset aviona. Odabrala je Mands Fifty. Bio je to avion Dragonflyeve generacije, ali mu prvenstvena zadaća nije bila prijevoz. Ime je dobio po tome što je mogao ponijeti pedeset ljudi i nešto oruţja. Ili bi mogao ponijeti dvadeset i pet ljudi i puno oruţja. I opet, mogao bi ih ponijeti deset, i dovoljno vatrene moći da sruši eskadrilu starijih aviona i sravni manji grad. Raĉunajući Chrisa kao dvojicu, Cirocco se spremala uzletjeti s ĉetvero ljudi. U skladu je s tim odredila i teret. Sljedećih su pola sata proveli u stavljanju projektila pod krila, nabijanje topova, krcanje bombi. Laseri će se pobrinuti sami za sebe. *** To što se drţalo okomite površine središnjeg mnemozinskog kabla nije bilo zuj-bomba, baš kao što ni aligator nije iguana. Bio je napravljen po uzoru na 707. Krila su mu bila zabaĉena, a na njih su se oslanjala ĉetiri nabojno-mlazna motora. Gea ga je bila zamislila prije trideset kiloreva i potom gledala kako joj snovi postaju stvarnost, što se i inaĉe ĉesto dogaĊalo, a nazvala ga je, baš kao i njegovu braću i sestre, Luftmorderom. To se ime moglo proĉitati, ispisano engleskim pismom, na njegovu vitkom trupu, koji je sad sretno grgljao do grla napunjen kerozinom. Ime je bilo bijelo, a sav je ostatak imao boju sasušene krvi. Nije ih bilo puno njemu sliĉnih. Na ĉitavoj Gei samo deset. I svi su visjeli s kablova, poput lupara. Ţivot mu je bio dosadan, sve do sada, ali je bio strpljiv. Nikad još nije iskušao svoja krila. Ali doći će i taj dan. Unaprijed mu se radovao.

KIKA

Luftmorder baš nije bio neko jako pametno biće, ali bi bilo pogrešno nazvati ga glupim. Bio je jednostavan, no priliĉno lukav u ostvarivanju svojih ciljeva. Visio je tako već trideset kiloreva, hraneći se kerozinom što je kapao s kabla. Mogao je ostati tako još toliko, i više, ali nije vjerovao da će morati. Osjećao je Geino uzbuĊenje. Naredbe će doći. Na njemu su pak, gurajući se uz redove hladnih sisa što su mu tekle donjom stranom krila, visjeli deseci stvorenja zvanih poskoci i crvenokice. Bili su zaista glupi; neizbjeţna gnjavaţa. Crvenokice su bile veće, poskoci brţi - ili je bar tako govorila teorija. Svaki će od njih dobiti samo jednu priliku da to i pokaţe, jer nisu bili stvoreni za višekratnu uporabu. Svi su oni bili organski stvorovi izrasli oko kostura od krutoga goriva. Mozgovi su im jahali na jezgrama od eksploziva. Vidjeli su i u infracrvenom spektru, i voljeli su sjajne predmete baš kao što moljci vole plamen. Luftmorder nije bio zuj-bomba, iako im je bio rod. Devet aeromor-fa što su visjeli s kabla u njegovoj nesporednoj blizini bili su im, meĊutim, mnogo sliĉniji, u smislu u kojem su hrt i doberman sliĉni ĉiuaui. Luftmorder je bio neosporni Flugelfohrer svoje eskadrile. S infracrvenom je koncentracijom promatrao kako se dva aviona lijeno vuku duboko ispod njega. Vidio je kako se na trenutak pribliţuju, vidio kako onaj veći poĉinje mnogo brţe sagorijevati gorivo i odlazi na sjever. Zuj-bombe su ţeljele krenuti, ali im je on savjetovao da budu strpljive. Kad je veći avion već bio daleko, kad je pristao kraj izvora kerozina za kojeg je, već po svojim geanskim instinktima, znao da bi se morao nalaziti ondje, otkaĉio je pet svojih podreĊenih, jednog po jednom, i stao gledati kako padaju prema ţarkom pijesku. "Jednog ćeš to dana morati pogledati izbliza", rekao je Conal opazivši da Nova zuri u juţno-središnji mnemozinski kabel. "Ĉisto sumnjam da si ikad vidjela nešto i sliĉno tome." "Odavde se doima tako malenim", rekla je Nova. "Kao konĉić." "Taj konĉić je debeo oko pet kilometara. Ispleten je od stotina strukova. Na njima ţive biljke i ţivotinje koje nikad ne silaze na zemlju."

KIKA

"Moja mati veli da se Cirocco Jones jednom popela na vrh jednoga od njih." Izvila je vrat i otkrila toĉku u kojoj se kabel spajao sa svodom Mnemozine. "Nije mi jasno kako joj je to uspjelo." "Izvela je to zajedno s Gaby. I to nije bio jedan od ovih. Ovaj se uspinje okomito. Onaj uz koji se Cirocco uspela, bio je kos poput ovog ispred nas. Vidiš kako se svijaju i ulaze u Oceanovu ţbicu? Odavde u ţbicu ne moţeš ni pogledati. Ona mi veli da baš oni drţe Geu na okupu." "Zašto je ovdje sve tako mrtvo?" "Zbog pješĉanoga crva. On bi Mount Everestom proĉaĉkao zube." "Misliš..." Morala je zastati, pa strašno zinula. "... misliš da ćemo ga vidjeti?" "Daj, zašto malo ne odspavaš?" "Sve u redu." "Ne, zaista. Morala bi. Probudit ću te ako se dogodi nešto vaţno, a ako se ne dogodi, moţeš me zamijeniti za nekoliko reva." "Koliko traje jedan rev?" "Skoro koliko i naš sat." "Dobro. Hoću. Hvala." Malo se okrenula u sjedalu. "Kako ruka? Da ti opet stavim zavoj?" "Sve u redu. Malo sam se utukla dok sam visjela na krilu." Uputila mu je jedan pospani, prijateljski smiješak, a onda kao da je samu sebe uhvatila u neĉem nedopuštenom. Conal je potisnuo smiješak; popravljala se, u to nema sumnje. Sad se morala podsjećati da mora biti nadurena. Moţda to jednog dana i posve zaboravi. Hoće li na sreću trebati još predugo ĉekati? Sklopila je oĉi i zaspala za niti deset sekudni. Conal joj je zavidio. Njemu bi obiĉno trebala najmanje minuta. Pomalo osjećajući krivicu, gledao ju je dok spava. Lice joj je bilo opušteno, i izgledala je mlaĊe od svojih osamnaest godina. Još je imala lice djevojĉice, s bujnim obrašĉićima i izbaĉenom donjom usnom. Conal je u prćastom nosiću i istaknutoj ĉeljusti prepoznavao majĉine crte lica. Kad bi zatvorila oĉi, onu drugu nelagodnu sliĉnost Chrisu, bilo bi teško otkriti. Kad jc otkrio da su mu oĉi odlutale na pune obline njezinih dojki, okrugle bokove i duge noge, odluĉno je skrenuo pogled. Neka bude dovoljno kazati da je imala djeĉje lice na tijelu ţene. "Savjet", rekao je raĉunar. "Poznato je da neprijateljski zrakoplovi..."

KIKA

Conal ga je iskljuĉio i pogledao Novu. Oĉi su joj zatreperile, a onda je ispustila priliĉno nedamski zvuk i još se dublje ugnijezdila u jastuke. Opet gnjavi. Taj je prokleti raĉunar imao dobro pamćenje. Nakljukali su ga rezultatima Ciroccina zraĉnog rata sa zujbombama, i sad je pokušavao upozoriti Conala na bazu u kojoj već osamnaest godina nije bilo nikoga. Te su se bombe voljele skupljati po središnjim kablovima. I tako bi visjele godinama, nosom strmoglavce, ĉekajući na zgodu. One su tako morale visjeti, jer bez poĉetne brzine nisu ni mogle pokrenuti motore. Bili su to primitivni nabojno-mlazni motori, samo to i ništa više, ništa ni sliĉno ultra-rafiniranoj sapnici što je tiho brujala u repu Dragonflya. Bio je sretan što su danas sve one već mrtve. Pa ipak, ne bi li bilo ĉudno kad bi... Pogledao je središnji kabel i ugledao sićušnu toĉkicu kako pada prema pijesku. Ţmirnuo je, protrljao oĉi, i već je nije bilo. Nastavio je zuriti u kabel, pa protresao glavu. Bilo je lako smetnuti s uma koliko je golem. Što je mislio da će vidjeti? Zujbombe kako mu vise s bokova? S druga pak strane, koji je vrag bila ona toĉkica? Poigrao se radarom, ali mu se nije vratio nikakav signal. Podigao je pogled na anĊela što je nosio Adama. I tu je sve bilo u redu. Bez razmišljanja, voden instinktom, povećao je snagu motora i brao se uspeo na šest kilometara. I radar je zapijukao. "Pozor", rekao je raĉunar. "Ĉetiri - ispravljam, pet neidentificira-nih zrakoplova pribliţava se avionu.. Ispravljam, tri neiden — ispravljam, ĉetiri..." Conal jc Iskopĉao glas, koji ga je samo dekoncentrirao. Grafiĉki će mu prikaz reći mnogo više. Ali nije. Jasno je vidio dva odziva, dolje na ekranu, kako se brzo kreću u njegovu smjeru. Potom su bila tri, pa se onda stvorio još jedan. "UKLJUĈENE RADARSKE PROTUMJERE", ispisao je raĉunar na ekranu. To bi moglo znaĉiti Dragonflye, ili da se Cirocco vraća na Man-tisu. Vjerovao je da ona moţe upravljati trima avionima, koji lete na automatskom pilotu, ali zašto bi to ĉinila, i zašto mu to nije rekla? A zuj-bombe ne mogu ometati radar.

KIKA

"Sad se drţi, Conale", promrmljao je sebi u bradu. Gola je ĉinjenica bila da još nikad nije vidio zuj-bombu. Nikad se s njom nije borio. A vjera da je na Gei sve uvijek isto, bila je najkraći put u grob. "Probudi se", rekao je i prodrmao Novu za rame. Ona se ĉaskom razbudila. "Cirocco, na ekranu imam neidentificirane signale. Najmanje ĉetiri, moţda pet. Ne odgovaraju na transpondere. Pribliţavaju mi se brzinom od oko... pet stotina kilometara na sat, i primjenjuju radarske protumjere. Uspeo sam se na šest kilometara za sluĉaj... za sluĉaj da poĉnu neprijateljski djelovati. Ja..." Zastao je i nadlanicom otro znoj s ĉela. "Kvragu, Cirocco, što da radim?" Oslušnuli su oboje, ali se ĉulo samo krĉanje. Nova je pretraţivala nebo nad njima, ali je on sumnjao da će išta vidjeti. I tada, Bog je blagoslovio, brzo se okrenula i poĉela iskapati ostatke oklopnog kombinezona. "Cirocco, da li me ĉuješ?" Ponovno tišina. Vjerojatno nije u avionu, nego skuplja oruţje i obavlja provjeru. Moţda ga je već ĉula, i sad ide prema radiju. "Cirocco, odvući ću ih od Adama i oboriti. Kanal ću ostaviti otvoren." Nova mu je pruţila kacigu i nazuvke. On je stavio kacigu, a ostatak odbio zamahom ruke. "Zaboravi to, više nemamo vremena. Pritegni remenje i drţi se." Istog ĉasa kad je ona zategla remen preko struka, Conal je povukao palicu i nagazio gas. Mali je avion poskoĉio i izvio se uvis poput rakete. Nova je gledala prema naprijed, s jedne na drugu stranu. "Oni su s radara bili ispod nas", rekao je Conal. "Ti grle zemlju. Onda smo ih prošli, i ja ne vjerujem..." "Evo ih", rekla je Nova i pokazala na lijevo. Išlo je to ravno na njih, sunovraćujući se kao soko, i postajući ĉasi-mice sve veće. Conal je skrenuo desno i povukao palicu, i samo su se okrenuli. Zuj-bomba je zavrištala mimo njih, urlajući iz sve snage. Conal je na trenutak uspio vidjeti ralje morskoga psa, kako gutaju zrak, i krila što su se visoko dizala, pa se izvijala prema dolje i straga. Zabacakao Ih je zagrijani zrak iz zuj-bombine sapnice, a onda ih je Conal zaokrenuo i nagnuo se na krilo da dobije bolji pregled. "Zašto nisi pucao?" upitala je Nova.

KIKA

"Za... zaboravio sam na topove", priznao je Conal. "Vidiš li ih dolje?" "Da. Prvi zakreće, preostala ĉetiri..." "Imam ih." Sva su se ĉetvorica uspinjala u zbijenoj formaciji. To je Conala vratilo u jedan hladan zimski dan. Bilo mu je deset godina, i Snowbirds, sjajni kanadski letaĉki tim, pravio je predstavu. Letjeli su dotiĉući se krilima, okretali se kao jedinstveni. I uspinjali su se baš kao i ovi sada, i kad bi se uspeli do vrha... ... zuj bombe su se raširile, vukući za sobom crne perjanice ispušnih plinova, rezale su nebo u kvadrate. Conal ih je sad već sve imao na radaru. Slike su bile bistre; raĉunar, spoĉetka sluĊen, već je nauĉio nove radarske signature. I bilo je, shvatio je, vraški dobro što ima radar. Ti su se vragovi gubili iz vida zapanjujućom brzinom. Osjećao se priliĉno bespomoćno. Gledao je kako se radarski odrazi izvijaju i zakreću bez ikakvih jasnih pravila. Conal je pomislio kako bi se i sam mogao prirediti za nekakav manevar, što su zuj-bombe sasvim oĉito ĉinile. Ali on o zraĉnim borbama nije znao baš ništa. Otrao je o hlaĉe znojave dlanove, pa poĉeo smišljati. Što on zna o zuj-bombama? "Velike su, nespretne, srazmjerno spore, i nisu opremljene za zraĉne protumjere." Ciroccin mu se glas javio iz sjećanja. Ona o njima baš nije puno priĉala. "Njihova je glavna taktika udarac kljunom. Morala sam na to paziti, jer njih nije briga hoće li preţivjeti ili poginuti. Jednom me jedna tako zahvatila, i imala sam vraške sreće što sam izvukla ţivu glavu." Sve je to bilo u redu, i ona koja ih je zamalo udarila bila je nedvojbeno velika - moţda triput duţa od maloga Dragonf Iva. Ali nespretna, i spora? Ponovno je pogledao vijugave tragove na nebu. Pomislio je kako je od njih brţi, i sasvim sigurno okretniji, ali ovo mu nije izgledalo baš jako nespretno. "Jedan nam se pribliţava straga", rekla je Nova. "Vidim ga." Pokušao se neĉemu domisliti, i u mislima to iskušati. Od svega se mogao sjetiti samo zraĉnih dvoboja iz filma. U njima su uvijek dolazili naspram Suncu — ali to ovdje baš ne bi upalilo. I oni ti se bacaju na rep i obaraju te. S obzirom na to da zuj-bombe nemaju mitraljeze, ni to baš ne pali.

KIKA

Sad se već osjetio bolje. Malo je usporio, pustio progonitelje da se pribliţe, i zatim izveo seriju brzih okreta i sunovrata, sve vrijeme širom rogaĉeći oĉi da mu ne promaknu preostale ĉetiri. Ona koja mu je bila za repom ponovila je njegove pokrete, ali mnogo sporije, i preletjela ga. Od toga mu je poraslo samopouzdanje. U redu, sad znam što treba... Pretvorio je misli u djela i vrlo ţestoko povukao palicu, pa se stao uspinjati i uspinjati i uspinjati, i zatim se prebacio, osjećajući kako ga pet gea zabija u sjedalo. Nastavio se uspinjati, kroz ĉitavu petiju, a zuj-bomba je opisala široku petlju, i odmakla se, i bila malo prespora kad je Conal pri osam gea skrenuo udesno i sunovratio se, i onda se naglo zakrenuo... i tu je bila, skoro pod njima, i zato je skinuo gas i krila su se raširila i zatresla u trenutku kad su zagrizla u zrak i podigla ga, no on je nos aviona i dalje ĉvrsto drţao spuštenim... Bomba mu se našla u nišanu, krilni su topovi zagragorili a on sam otkrio da viĉe. Nastavio je vikati i dok je slijedio njeno grozniĉavo migoljenje. A onda je iz nje poĉeo bljuvati naranĉasti plamen i on je morao povući palicu i dodati gas, ako joj nije ţelio naletjeti na sapnicu. Prosjekao je kroz crni dim i pod sobom ugledao zuj-bombu, bez jednog otkinutog krila, kako u spirali pada prema deset kilometara dubokom tlu. "Baš kao na filmu!" zaurlao je. Nova je poskakivala na svom sjedalu, ispuštajući ĉudne zvukove razliĉite od iĉega što je ikad ĉuo, ali je naprosto znao da su to krici slavlja i to još i prije nego joj je u oĉima ugledao gorljivo svjetlo. Bio je to divlji sjaj, sparen sa sjajem zubi, i Conalu je zbog toga bila tako draga. "Conal! Conal! Da li me ĉuješ?" "Tu sam, Cirocco." "Za dvije minute polijećemo. Kako je kod tebe?" "Upravo sam spljeskao jednu zuj-bombu, kapetane." Uzalud se trudio prikriti ponos u svom glasu. "Još ĉetiri." Pogledao je Novu, i ona je odabrala baš taj trenutak da ga pogleda. Nije to potrajalo ni sekunde, ali joj je na licu bio zloĉesti smiješak koji je govorio jesi dobar, i, tako mi Boga, pomislio je, jesam, jesmo, zar nismo? Nikad nisu bili tako bliski. Onda se ponovno dala na promatranje neba. "Na putu k vama nećemo uţivati u krajoliku", rekla je Cirocco. "Mislim da će sve biti u redu, kapetane."

KIKA

"Tri nam se motaju za repom", rekla je Nova. "Vidim ih." Imao ih je na radarskom ekranu, a i vizualno. Pitao se što im je na pameti i gdje je ĉetvrta. "Informirat ću se kod Špicla, da vidim što on o tome zna", rekla je Cirocco. Conal joj se nije potrudio odgovoriti. Ponovno je povukao palicu, opisao široku petlju, i zamalo pripucao u zadnju zuj-bombu u formaciji koja ga je slijedila, ali to nije uĉinio jer je znao da mora štedjeti streljivo. I tako ih je poveo u lude lovice po nebu sve dok ih nije razvukao do pakla i natrag, a onda su se, kad im je on pobjegao u visinu, odvojile i pregrupirale. I dalje ga je muĉila ona zadnja. Nije je bilo na njegovu ekranu. Razmislio je o tome. "Jedna je moţda krenula prema tebi, kapetane", rekao je. "Moţda ti kad budeš uzlijetala, postave zasjedu." "Pazit ću, hvala." Još su mu se jednom našle za petama. Ovaj je put promislio o svojim potezima, pa pretpostavio da bi ovaj put, prije Ciroccina dolaska, mogao skinuti jednu, a moţda i dvije. Letjele su u liniji, vrludavo ga progoneći. Digao je nos i poĉeo se polako uspinjati, i opazio kako posljednja u nizu ĉini isto. To mu se nije dopadalo. Onda se Drag-ongfly trţno ulijevo, i on se morao pohrvati s palicom. Pogledao je kroz prozor i na krilu ugledao iskrzanu rupu, odmah iza topa. Još dok je gledao, pojavile svi se još dvije rupe, a nešto je zazviţdalo i kroz mnogo ĉvršćvi kupolu nad njegovom glavom. Podigao je pogled na duboku brazdu, i onda ţestoko trznuo palicom. "Pucaju na nas!" uzviknula je Nova. Što je uĉinio u sljedećih dvadeset sekundi to, zapravo, ni sam nije znao. Zemlja je bila na sve strane, jedan ĉas sa strane, pa iznad glave, pa u zaokretu svud oko njih. No to je zacijelo upalilo. U jednom mu se ĉasu jedna od njih našla u nišanu, i on je opalio, no promašio. Osvrnuo se, i sve svi tri bile daleko iza njih, no ponovno skupljene u formaciju. Moţda bi ih trebao naprosto prestići. Nije vjerovao da mogu dostići njegovu najvećvi brzinu. Opreznost je majka mudrosti, i sve to... Ali ga je brinulo oštećeno krilo. Dragonflyi svi bili nevjerojatno ţilavi, no sve ima svoje granice. Slegnuo je ramenima i nagazio gas do daske. "Sprijeda!"

KIKA

Zacijelo je imala nevjerojatne oĉi. On je ne bi vidio sve dok ne bi bilo prekasno — on je, zapravo, nije vidio sve dok mu nije ispunila skoro ĉitavo vidno polje, razjapljene ralje iz kojih su na njih letjele plamene kapljice. Ali je nalegao na palicu, pa su ispod ĉetvrte zuj-bombe proletjeli na samo metar razmaka. Zaĉuo je eksploziju i odvaţio se okrenviti glavu. Ta se joj taktika nije isplatila. Njega je promašila za dlaku, ali se zato ĉelimice sudarila s trećom u redvi iza njih. To što je sad padalo prema Mnemozini nije više ni izdaleka podsjećalo na avione. "Conal", javio se Cirocin glas, a zvuĉao je zabrinuto. "Špici veli da bi mogle biti naoruţane. Ne znam koliko je ovo pouzdano." "Hvala!" uzviknuo je on i, ĉuvši zviţdanje metaka, bacio se u sunovrat. Usmjerio se prema zemlji, i poĉeo se okretati i vrludati, što je potrajalo za ĉitavog pada. A onda se nešto probilo kroz trup i kao da je u njemu poĉelo rikošetirati. Kabina se ispunila jetkim dimom, a Nova je poĉela kriĉati i lupati nogama. "To je ţivo, to je ţivo!" vrištala je, ali on za to nije imao vremena. Nastavio se okretati, a oni su se još jednom razvili iza njega. Kad je povjerovao da je našao slobodan trenutak, pogledao je desno. Novino je lice bilo iskrivljeno, i gazila je nogama po neĉem crnom i vijugavom i skakutavom i zadimljenom. To nešto je imalo usta, i tim ustima ju je gri-zlo za noge. Dok ju je gledao, dohvatila je neupotrebljenu nogavicu oklopnog odijela, prebacila je preko stvora i nastavila lupati nogama. Zaĉuo se prasak, kao da je prsnula ţabica, i nešto je Novinu nogu odbacilo tako ţestoko da ju je koljeno pogodilo u bradu. Ono zviţdanje što su ga slušali sve otkako su pogoĊeni sad je promijenilo ton, i Conal je vidio kako nogavicu nešto isisava kroz desetcentimetarsku rupu u podu. Nije imao vremena da time razbija glavu. Već je bio skoro na zemlji. Povukao je palicu i zazviţdao iznad pustinje brzinom od sedamsto kilometara na sat, pedeset metara iznad dina. Lijevo je krilo vrištalo od bola. A on i dalje nije imao vremena za razmišljanje, jer su mu bili za petama i pucali. "E, kvragu", rekao je. "Sad me zaista ljute." I to je bila istina, bio je bijesan, i puca mu prsluk za sve. I tako je, i ne razmišljajući što ĉini,

KIKA

povukao palicu, i dalje iz petnih ţila izbjegavajući potjeru, i nastavio se uspinjati dok nije procijenio da sad ima dovoljno mjesta, a onda je skinuo gas i gurnuo palicu što je dalje mogao. U jednom su trenutku bili bez teţine, no onda su ih gravitacijske sile poĉele sve jaĉe i jaĉe potezati na remenje. Letjeli su prema zemljj, ne baš mnogo ispod njih. Pet gea, šest, sedam. Deset gea, i lica su im pocrvenjela, dok se tlo, s muĉnom sporošću, okretalo oko njih. Vani je krilo glasno prosvjedovalo, a unutra se Conal pitao da nije ipak malo pretjerao. Vanjska je petlja bila najtjesnija moguća. Mogao se samo nadati da ga zuj-bombe slijede, i nadati se da će uskoro ugledati krišku neba kako mu puzi preko nosa. Onda se kroz pod pojavilo nebo, pa poĉelo rasti. Kao kroz maglu mu se uĉinilo da je za sobom ĉuo dva udarca, i uspio se nekako nasmiješiti, no misli su mu tekle nekako sporo. Ako je sve ispalo kako treba, te su zuj-bombe upravo uletjele u tlo. A onda je već letio ravno, ali naglavce. Pijesak je bio tako blizu da bi ga mogao dotaći ispruţenom rukom. Okretno je podigao Dragonf lya, sve dok nije dobio dovoljno prostora za preokret. Pogledao je Novu, i ona je bila zelena. Da je imao vremena, i sam bi osjetio isto, ali je krilo najednom zaklepetalo. Polako je podigao avion na kilometar visine, i pritom morao triput smanjiti gas, jer je lijevo krilo poĉelo kloparati. U malom je avionu bilo kao u automobilu što poskakuje po izrovanoj cesti. Ponovno je pogledao krilo, opazio da ga drţi još samo jedno tanko rebro, pa iskljuĉio motor. U tišini su puzali kroz zrak. "Van!" viknuo je, našto je ona silovito otvorila vrata. Nova je posve zaboravila na kopĉu remena, zato je on lupio po njoj i, nakon što je vidio kako se odguruje van, sam skoĉio u drugom smjeru i već je padao. Nabrojao je do deset — na sedam su mu zacvokotali zubi, kad je shvatio da još nikad nije skakao s padobranom - i povukao uzicu. Padobran je izletio i naduo se, ţestoko ga trznuo, i istjerao mu sav zrak iz pluća. Osvrnuo se okolo, ugledao dva plamena stupa na mjestu gdje su udarili njegovi progonitelji, i opazio jarki naranĉasti cvijet Novina padobrana. Izveo je to za pet. ***

KIKA

Kad je za ovo ĉula, Gea je pogrimizila. - "Poigrao se glavom mog djeteta!" zaurlala je i poĉela bijesno gaziti ionako već raskopanu zemlju Pandemonija. Svi su se poĉeli gurati u pokušaju da joj se maknu s puta. Mnogi su u tome i uspjeli. "I što on uostalom misli, da je time uĉinio uslugu?" zagrmjela je. "Nikakvom riziku, to se dijete ne smije izloţiti nikakvom riziku! Zar nisam bila dovoljno jasna?" Zaĉuli su se potvrdni usklici. Bolexi se se gurali da radi snimanja priĊu što bliţe, i penjali se jedan preko drugoga kao bube u ĉaši. Podigla je ruku i uslijedila je tišina narušena samo zujanjem kamera. Stisnula je šaku veliku kao karavan, a s neba je udario grom i oko nje stvorio purpurnu aureolu. Lica izobliĉena od gnjeva, zabacila je ruku poput bacaĉa sulice i sunula prema Mnemozini nešto što je mogao biti i grom mrţnje. Visoko na središnjem kablu, Luftmorderu su eksplodirali spremnici goriva. Vatra se prenijela i na poskoke i crvenokice, i oni su šiknuli u samrtniĉkim rafalima, da bi na koncu, potrošivši gorivo, i sami eksplodirali. Vatra je zahvatila i ĉetiri zujbombe. Ĉitav je dogaĊaj bio buĉan i sjajan, i sve je jako sliĉilo tradicionalnoj japanskoj pirotehniĉkoj lepezi znanoj pod imenom Cvijet krizanteme. Kad je s tim bilo gotovo, na Gei je ostalo još samo devet luftmorderskih bojnih grupa. *** Robin, Chris i Cirocco vidjeli su tu predstavu, i Cirocco ju je oprezno zaobišla, ali s kabla nije više palo ništa i ništa se za njima nije dalo u potjeru. Cirocco je povila krila skoro do samoga trupa i krenula prema mjestu punom crnoga dima. Nije prestala dozivati Conala, ali odgovora nije bilo. Spustila se i usporila kraj dva stupa dima, pa zakruţila. Sve ih je obuzeo strah da jedna od tih pogrebnih lomaĉa ne oznaĉava grobove Conala i Nove. Plamen se uspuzao u nebo i prsnuo, a tri minute potom Cirocco je lagano sletila. Nije još bila pravo ni iskljuĉila motore, a Chris i Robin su već bili vani i poţurili prema dvjema prilikama. Conal je uspio nekako uganuti gleţanj. Cirocco nije mogla povjerovati da se to moţe dogoditi na mekom pijesku - no onda se sjetila

KIKA

da on nikad nije prošao padobransku obuku kojoj ga je bila mislila podvrći. Ruku je prebacio preko Novina ramena, a ona je njega obujmila oko pasa, i pri jednoj ĉetvrtini normalne teţe uspijevali su se kretati brzinom pješaka. Tako priljubljen uz Novu, i njemu je na licu bio budalasti cer, i Cirocco se upitala koliko ga taj gleţanj stvarno boli. "Imamo li uopće vremena, Cirocco?" upitao je. "Ovisi o. Što je bilo?" Pomislila je na Adama, i shvatila da će se, ako ih ponovno napadnu zuj-bombe, morati dobrano odmaknuti. To je podsjetilo na njih, i pogled joj se nervozno digao u nebo. Ovdje su tvorili vraški prekrasan cilj. "U trupu je nešto što bismo moţda trebali pogledati. Eno tamo." "To ću ja donijeti", rekla je Nova i ispustila ga. On je ciknuo, izgubio ravnoteţu i sjeo u pijesak. Gledali su kako Nova trĉi prema olupini Dragonf lya. "Pucali su po nama", rekao je Conal. "Špici je imao pravo." Ispriĉao im je sve o napadu, kako je jednu oborio, dvije namamio u sudar i još dvije skinuo s vrata. Cirocco je njemu ispriĉala o eksploziji, koju su Conal i Nova vidjeli iz velike daljine. "Nemam ni najblaţeg pojma što ju je moglo izazvati", rekla je Cirocco. "Ali je do nje došlo na mjestu bivše baze zuj-bombi. I nije to bilo samo od goriva. Bilo je tu mnogo eksploziva, a moţda i nešto krutog raketnog goriva." Nova se vratila, teško dišući, i pruţila ostatke stvora koji ju je pokušao ugristi. Podsjećao je pomalo na eksplozivnu cigaru, poslije eksplozije. Bila je to šuplja cijev duga desetak centimetara. Jedan je kraj bio pri-paljen a drugi iskrzan, sav raskrebeĉen. Nova je pokazala na iskrzani kraj. "Ovdje je bila glava", rekla je. "Zacijelo je bila teška, jer je zveknu-lo kad je udarilo o pod. A bacakalo se kao..." "Kao riba na dnu ĉamca", rekao je Conal. "I nije imalo oĉi. Ali je imalo usta, i stalno me je pokušavalo dohvatiti. Lupila sam ga nogom, i onda mu je eksplozirala glava." Cirocco ga je uzela iz Novine ruke. Oprezno mu je onjušila nagor-jeli kraj. "To je nekakvo raketno zrno", rekla je.naposljetku. "Vjerojatno je moralo eksplodirati pri udarcu. Sigurno mu je glava bila tvrda ko sam

KIKA

vrag, kad se uspio probiti kroz Dragonflyevu ljusku. Ali, vidi, ako se izvije, onda moţe popraviti putanju i nakon ispaljenja." Napravila je grimasu, pa pogledala Novu. "Veliš da ti je eksplodirao pod nogom?" "Na njemu je bio komad oklopnog odijela." "Pa ipak, u njemu nije bilo dovoljno eksploziva da ti raznese stopalo." Duboko je uzdahnula, pa ga bacila. "Ali je zato probio rupu u podu. Prijatelji moji, zuj-bomba moţe tih malih pošasti nositi kao sam vrag. Ovo mi se ne dopada ni koliko je crno pod noktom." Nije znala smisliti ništa bolje nego da ih sve potrpa u Mantis. Slušala je Conalov opis radarskih smetnji koje su ih snašle, i oblika zuj-bombi što ih je oborio. Cirocco je stekla dojam da je većina promjena napravljena radi zbunjivanja radara — rijeĉ je bila o kompleksu karakteristika poznatih pod imenom "stealth". Potom su uzletjeli i ponovno krenuli na istok. Uskoro su otkrili anĊela, i pošli za njim na diskretnoj udaljenosti od dva kilometra. Cirocco je na jednom oku drţala radar, a na drugom nebo. DEVETNAEST Za njihova dugog leta kroz Ocean, Gea je sjedila nepomiĉna poput stijene u svom ĉudovišnom naslonjaĉu, i gledala u ledeni zapad, utonula u misli. Svi su ţitelji Pandemonija hodali kao po jajima. Geu još nikad nisu vidjeli takvu. Mnogotonsko veselje, eto što je Gea bila, makar i pokazivala sklonost da povremeno ponekog nagazi. Gea je bila puna kola smijeha, kad bi s velikim ceremonijama doĉekivala sve te propovjednike, punila im glupe glave do rasprsnuća pomišlju da je Gea sve to priredila samo za njih, i priĉama kako ih je pozvala u Pandemonij — samo njih osobno, i nikog drugog, jer nitko drugi nema pravi pogled na svijet, jer nitko drugi ne moţe stvarno shvatiti vjeru jedinu i istinitu tako dobro kao taj šmoklješa dana — i smjernim molbama da je upute u tu bez zezanja Apsolutnu Istinu, i s njom podijele svoje blistavo shvaćanje teologije. I onda, kad bi se zaista navinuli, pogledala bi ih onako kako profesionalni kartaš gleda aseve nekom selji ispale iz rukava, zagrmjela svetogrĊe] i odgrizla im glupu glavu. Potom bi im glavu ispljunuta u Resurrect-O-Master i dvanaest revova potom, s druge bi strane izišla nova talimidna nakaza, i onda bi mu

KIKA

ona rekla Ti si Raspućin ili Ti si Luther, i sveĉano izgovorila EvanĊelje u koje je ovaj trebao povjerovati, pa ga poslala u svijet. Ti bi znali i potrajati, ti Svećenici, a ne kao zombiji kojima se poluţivot kretao oko kiloreva. Pa ipak, i Svećenici bi dostizali toĉku tolike izmuĉenosti, kad više ne bi bili sposobni ni za što bolje od leţanja i trzanja, što bi bilo smiješno, ali samo nakratko, i zato je Gea potrošila već puno i Luthera i Raspućina. Svi su to voljeli. Pa ipak, u posljednjem dijelu doĉeka Kralja, Gea je bila samo jedan prokleti jezivi trinaestmetarski specijalni efekt. Sve je to, naravno, zakuhao Ocean. Ocean je bio Neprijatelj. Skoro u istoj klasi u kojoj i sama Cirocco Jones. I kako bi uopće mogla biti dobro raspoloţena dok Kralj leti preko Oceanova hiperborejskog carstva. Da velimo istinu, nisu se baš mnogi Pandemonci jako veselili ni tome što su tako blizu Oceanu. Ocean je bilo nešto što je trebalo biti ugodno daleko, na drugoj strani Krivulje Velike Gee, a ne nešto što se leĊno uzdizalo kao kakva orijaška slomljena krijesta gleĉerskoga vala. Mnogi su od najvjernijih ulizica hodali skupljenih ramena. Da je netko dobio ekskluzivno pravo na jeţurenje, zgrnuo bi bogatstvo. Ali Kralj je već, nošen na lakim krilima izlazio iz zone sumraka i letio iznad G-Kljuĉa — najsjeverozapadnijom od Hiperionovih osam regija, i samo tri stotine kilometara daleko od Kljuĉa D-Mola, gdje se Pandemonij bio utaborio. I moţda je Gea napravila nešto s onim sunĉanim panelima vani u vakuumu, jer je stalno bacala te zrake na debeli i drski Hiperion, ili je pak rijeĉ bila samo o golemom olakšanju što ga je Gea bila osjetila — a kad petnaestmetarska boţica/starleta ispusti uzdah olakšanja, onda to, brajko moj, osjetiš do vršaka prstiju... no bilo kako bilo, dan, taj beskrajni i nepromjenjivi dan, najednom je postao sunĉaniji. Najednom su se zaĉule naredbe tu i naredbe tamo, i sad su se svi ustrĉali dupe preko glave da vide tko će je prvi poljubiti u guzicu. "Vina!" jeknula je Gea kao trublja. "Neka zemljom poteĉe vino!" I sad je iskaskalo dvadeset smućenih vinara, pa su ih okrenuli naglavce i poĉeli ih šopati kao strasbourške guske, sve dok iz njih nije u tisuće pehara prošikljao burgundac.

KIKA

"Hrane!" grunula je kao iz topa. "Otvorite silni rog izobilja i pustite da poteĉe moje obilje!" I tako su rastalili na tone maslaca, a kukuruz kokiĉar stali ubacivati, sve u vjedricama, u okretne ţvale trideset prţilica velikih kao betonske mješalice — što su one, zapravo, nekad i bile — te pod njima podjarili vatru sve dok na sve strane nisu zapraštali vrući ţud brizgovi, zasipajući zemlju, gdje bi ih proţdi-rale legije producenata koji bi na trenutak, u toj groznici kokiĉave veĉeri, zaboravili svoju sklonost prema svjeţim filmovima. Uskoro je na stotinama roštilja zacvrĉalo deset tisuća frankfurtera, a iz skorenih cica koĉijaša tekla je mlijeĉna ĉokolada. "Filma!" zaurlala je Gea. "Neka to bude svetkovina Kralja, najgro-mopucateljnije celuloidno slavlje svih vremena! Pustite ga na tri ekrana odjednom, smanjite broj besplatnih ulaznica a na blagajni dignite cijenu!" Potom je poĉela izvikivati naslove. Kralj kraljeva. Najveća priĉa svih vremena. Isus Krist superstar. Isusek. Isusek II. Isusek III i IV. Nazarenac. EvanĊelje po Mateju. Ţivot Brianov. Ben-Hur. Ben-Hur II. Betlehem! Priĉa o Kalvariji. Medu Svećenicima muslimanske, ţidovske i kršćanske tradicije zaĉulo se malo rogoborenja, no to je rogoborenje bilo jako tiho, i brzo zaboravljeno u općem veselju. Jer tko da se ţali? Dolazi Kralj. Bilo je i vina, i hrane, i filma, i Gea je bila sretna. Što bi još Pandemonium mogao poţeljeti? No onda je došlo i to još. Otprilike deset minuta prije Kraljeva najavljenog dolaska, baš kad je raspoloţenje bilo na vrhuncu, Gea se podigla na noge, napravila ĉetiri koraka ispunjena nevjericom, pa pokazala u zrak i nacerila se u kineramu. "Ona dolazi]" zavrištala je Gea glasom koji je smrvio oĉi dese-torim bolexima i jednome arriju, i niz kiĉme sviju onih u krugu od deset kilometara, koji su uopće imali kiĉme dostojne tako neĉeg, poslala prave puzojezne grozoţmarce. "Ona dolazi, ona dolazi, ona dolazi!" Gea je sad poĉela poskakivati, stvarajući dobranih sedam do osam stupnjeva Richterove ljestvice. Kantina se srušila, a drvo se klieg prevalilo. "Cirocco Jones! Nakon dvadeset godina, namamila sam je na dvoboj."

KIKA

I tako su svi napregnuli oĉi, i uskoro im je u vidno polje dozujao zdepasti, smiješni prozirni avionĉić i zakruţio otprilike kilometar iznad njihovih glava. "Silazi dolje!" podrugnula se Gea. "Silazi dolje i bori se, ti bezmu-do svjetsko ĉudo! Sidi dolje i poţderi si jetru, ti smrdljiva izdajice, ti ubojice... d od malog povjerenja! DoĊi k meni." Avion je samo kruţio. Gea je duboko udahnula pa huknula. "Nauĉit ću ga da me voli, Cirocco." I dalje ništa. Ljudi su se poĉeli pitati da se Gea nije sluĉajno zabunila. Gea im je već godinama priĉala o Cirocco Jones. Ona zacijelo ne moţe biti tako nedojmljiva. Gea se ustrĉala ukrug Pandemonija, pa stala dohvaćati i bacati sve što bi joj došlo pod ruku: kamenu gromadu, slona, kokiĉar, Brighama i pet njegovih razbojnika. Avion je sve to vrlo lako uspijevao izbjeći. A onda je mahnuo krilima, nagnuo se na jedno, i krenuo u sunovrat. Izravnao je na stotinjak metara, i sad je ta luda sprava za-grmila pod punim gasom. Teško je bilo povjerovati da bi on mogao išta uĉiniti, pa ipak, ljudima koji su godinama gledali najmanje ĉetiri ratna filma tjedno, ta se scena uĉinila na neki nervozan naĉin poznatom. Imala je nešto od arome preleta što ih je F-86 pravio u Mostovima na Toko-Riju, ili moţda prije na japanskoga Zeroa koji se poput patke spušta prema velikoj maoni Arizone u filmu Tora! Tora! Tora! Ili od stotine drugih filmova sa zraĉnim bojevima u kojima avion ulijeće u kadar brz i usijan i poĉinje pucati, samo što se na tim filmovima akcija vidi uglavnom iz zraka, gdje se sve rascvjetava prema tebi u strašnom tehnikoloru, a ne sa zemlje, gdje se u nekoliko sekundi sve odvija onkraj vjerovanja. Ĉitav se niz hramova gotovo istodobno digao u zrak. Vidio bi se samo nadzvuĉni potez vatre i dirigirani bi projektili prošli ravno kroz prednja vrata i buum, više ništa osim iverja i plamene gljive. Avion je i mitraljirao, samo što nije radio ka-ĉu ka-ĉu ka-ĉu i podizao uredne redove malih vodoskoka, nego su se te prokletinje izvijale i okretale i progonile, te, a kad bi udarile, eksplodirale bi kao ruĉne bombe. A onda se Cirocco okrenula, i bio je to akrobatski okret, i trebao joj je još samo stup oko kojeg bi to izvela pa da bude i sluţbeno priznato, i pritom se zacijelo natjerala na dvanaest gea i da je tu bilo polje, ono

KIKA

ga ne bi samo zaprašila, nego bi ga vrškom krila i preorala. I tako se vratila, brţa no ikada, mitraljirajući, izbacujući nove projektile, no ovaj put je poĉela mnogo prije, tako da je svatko mogao vidjeti sturm und drang što se obarao na njih. I tad se uspravila, i to skoro okomito, i stala se dizati sve više i više, pa ispustila tri debele bombe, jednu, drugu, treću, koje su se, nakon što se odmakla, nastavile dizati, i uzdigle se dok nisu postale skoro nevidljive, ostale tu kao obješene, i poĉele padati. Naprosto ih nije mogla naciljati. Bilo je to nešto nadnaravno, govorili su, to se naprosto ne moţe uĉiniti, no one su ušetale ravno kroz krovove studijskih dvorana, prva, druga, treća, naprosto tako. Prva, druga, treća, i sve su se one pretvorile u povijest. Ljudi i humanoidi bili su, sasvim razumljivo, uţasnuti tom akcijom, ali su zato fotofauni bili u ekstazi. Kakvi snimci! Kod postolja za kamere na helikopterima došlo je do nereda, i oni su se poĉeli dizati s pet-šest panaflexa prilijepljenih uz noge, a ovi su se izvijali da nadu pravi kadar. Mnogi su od njih dobili fantastiĉne snimke raketa iz perspektive cilja, iz dosad još neviĊenog rakursa. Prava šteta što ništa od sirovog filma nije doţivjelo projektor. U tom trenutku Pandemonij se već toliko gušio u dimu, da je postalo teško odrediti od kud će sad banuti. Ĉuli su prosvjedovanje motora, ĉuli kako postaje sve glasnije. I tad bi se opet bacila na njih. Iz trbuha se aviona prosula tekuća vatra. Izvila se u zraku... i, divnim ĉudom, pala stotinu metara od pokolja, u polukrug s Pandemonijem u središtu. Kasnije će se preţivjeli suglasiti da to nipošto nije mogao biti promašaj. Jonesova je bila odveć sotonski toĉna za tako nešto. Ona im je samo pokazala da to ima, i dala im misliti što ih tek drugi put ĉeka. I mnogi će od njih od tada pa nadalje utrošiti mnogo vremena na razmišljanje o napalmu. Kroz sve je to Gea prostajala. Nepomiĉna kao hrast. Dok je tako gledala kako taj smrtonosni komarac razara sve oko nje, velike su joj se obrve nadvile nad oĉi. Kod ĉetvrtog je naleta prasnula u smijeh. I to je bilo unekoliko strasnije i od gruvanja bombi i od huke plamenova. Jones je krenula i u peti nalet — i Gea se na trenutak prestala smijati kad je Arhiva nestala u eksploziji. Dvadeset tisuća kutija s filmovima pretvorilo se u zadimljeno smeće. Deset tisuća rijetkih kopija, od

KIKA

kojih su mnoge bile nanadomjestive. Jednom jedinom bombom Jonesova je izbrisala dva stoljeća filmske povijesti. "Ne brinite", viknula je Gea. "Od većine imam duplikate." Preţivjeli, skutreni ispod ruševina, i slušajući kako se Jonesova okreće da napravi još jedan prelet, maglovito su shvatili da ih to Gea bodri. Ona je mislila da je taj gubitak njih pogodio koliko i nju, iako bi zapravo svi oni bili spremni sve dosad snimljenje filmove, do zadnjega palca, prodati za šansu da se izvuku iz tog pakla. I sad se Gea ponovno nasmijala. Avion je pravio još jedan zaokret. Neki su predosjećali da bi to mogao biti zadnji nalet, a neki su ĉak uspjeli biti tako radoznali da dignu glavu i pogledaju što se to zbiva. Jonesova je doletjela ravno i bez vrludanja. Ispalila je rakete u paru, i obje su jurnale ravno na Geu — i u zadnji ĉas skrenule, pro-mašivši je za tri prsta. Potom ih je prema njoj zavrištalo sve više i više, no sve su eksplodirale stotinu metara iza nje. Sve je poĉelo sliĉiti cirkuskoj predstavi s bacanjem noţeva, jer su joj projektili prolazili kraj gleţnjeva, ruku, ušiju, koljena. A avion je i dalje nastavljao dolaziti, i Gea se nastavljala smijati. Preko ĉitavih Geinih prsa pojavio se niz rupa od metaka. Ona se nasmijala još glasnije. Ĉinilo se da Jonesova na avionu ima deset teških topova, i kad se primakla, svi su oni otvorili vatru. Gea se zanjihala, oblivena krvlju, istoĉkana od nogu do masivne glave. No svi su vidjeli da joj nije ništa. Avion se uspravio, poĉeo uspinjati... i nastavio uspinjati. A otprilike tri kilometra, kad je već bio samo toĉkica, ponovno je zakruţio. "Pa ipak mu, Cirocco, neću uĉiniti ništa naţao!" povikala je Gea. Potom je pogledala svoje tijelo, namrštila se, pa se okrenula i ugledala šefa rasvjete što joj je uvijek visio na naslonu mecima izbušena stolca. "Daj da idemo na sljedeću scenu", rekla mu je. "I skupi mi šminkersku ekipu. Imamo puno posla." Šef rasvjete se nije ni pomaknuo i Gea se namrštila, a onda nagnula stolac i vidjela da je tu samo pola šefa rasvjete. I zato je, izvikujući naredbe, otkoraĉala u plamenove. *** "Pa mislim", rekla je Cirocco napokon, priliĉno pogruţena. "To mi se u jednom ĉasu uĉinilo zgodnom idejom."

KIKA

Nije bilo nikakva divljeg pobjedniĉkog slavlja poput onog što su ga Conal i Nova osjetili za zraĉnoga boja sa zuj-bombama. Cirocco ih je manje-više sve pitala što misle smije li to izvesti, i oni su se svi manje-više suglasili da bi trebala. I tako je u sve to ušla s hladnom koncentracijom i temeljitošću koja ih je sve, ukljuĉivo i Cirocco, pomalo uzdrmala. Samo za posljednjeg naleta, kad je zapucala u tu nakazu što se nazivala Geom, Cirocco je osjetila kako je u njoj prokljuĉala mrţnja. Napast da joj dadne sve što ima, da u tu stvar izlije svu vatrenu moć i ponada se beznadno da će je time raznijeti, bila je upravo strahovita. Pitala se razumiju li ostali zašto se ona, na kraju, zadovoljila demonstracijom sile i sitnim ozljedama. Geu nije bilo moguće ubiti na takav naĉin. Ona bi mogla sjesti na atomsku bombu, pretvoriti se u paru, i potom niknuti iz groba. Gea nije bila besmrtna. Već je bila nacikla, senilna, i svakoga dana sve luĊa. Nije mogla još dugo... još najviše sto milenija. A Ciroccina je zadaća bila da je ubije. Svi su spustili pogled na plamenu ruinu koja je nekoć bila Pande-monij. Samo je jedna zgrada ostala stajati. Nema sumnje da je to bio "dvorac" o kojem je priĉao Špici, napravljen od zlata i platine. Adama će vjerojatno smjestiti tu, vjerojatno u kolijevku od masivnoga zlata, i dati mu dijamante velike kao gušće jaje da se njima igra. "Zašto je nisi naprosto zbrisala?" upitao je Conal tiho. "Ti je još ne razumiješ", odgovorila je Cirocco. "Da sam uništila dvorac, ili ubila Geu, smrtandel bi samo nastavio letjeti, i to prenisko da bismo mogli uhvatiti Adama. Nastavio bi letjeti dok se ne raspadne, i Adam bi poginuo." "Ja to ne razumijem", priznao je Conal. "Rekla je sidi i bori se. Pa dobro, prihvatila si borbu. Što ona oĉekuje? Hoće da sletiš, pa da se malo pohrvete?" "Conal, prijatelju stari... ja to ne znam. Moţda Gea ţeli upravo to. imam osjećaj da..." "Što?" ponukao ju je Conal. "Hoće da joj doĊem s maĉem u ruci." "To ja ne pušim", odgovorio je Conal. "Mislim... Isuse, to zvuĉi kao ĉista ludnica. Mislim da je to zato što ne mogu naći prave rijeĉi. Nije to 'fair play', ali njoj je na umu... nešto. Ne baš uvijek, i ne baš uvijek zdravoumno, ali po svemu što si mi o njoj priĉala rekao bih da bi ipak

KIKA

malo bolje izjednaĉila snage. Ja, eto, ne mislim da ti ne bi ostavila baš nikakvu šansu." Cirocco je duboko uzdahnula. "Ne mislim ni ja. A Gaby veli..." Brzo se prekinula jer joj je Robin uputila ĉudan pogled. "No u svakom sluĉaju, Gea mi ne misli reći što zapravo ţeli, osim da doĊem i da se borim. To bih morala shvatiti." Ponovno su utihnuli i sad su svi pogledali na pokolj. Dolje su ginu-la ljudska bića i neduţne ţivotinje. Ti su ljudi bili u sluţbi zla, makar sami moţda i ne bili zli, i Cirocco nije ţalila što ih je pobila. Ipak u tome nije nalazila zadovoljstvo i nije osjećala nikakav ponos. "Mislim da će mi pozliti", rekla je Nova. "Jako ţalim, malena", odgovorila je Cirocco. "Zahod je sasvim u repu." ' "Nemoj ništa ţaliti", viknula je Nova i zatvorila oĉi. "Ja sam htjela da ih pobiješ, sve do posljednjeg! Uţivala sam kad si ih ubijala. Ja samo... imam slab ţeludac, i to je sve." Zajecala je i molećivo pogledala u Cirocco. "I ne zovi me malena", prošaptala je i poletjela prema repu aviona. Uslijedila je kratka, nelagodna stanka, a onda je Chris prekinuo šutnju. "Ako te zanima moje mišljenje", rekao je on, "meni bi bilo draţe da to nisi uĉinila." Ustao je i pošao za Novom. "Pa mislim, meni je drago što si to uĉinila", javila se Robin zaţa-renim glasom. "Ţao mi je samo što nisi još malo pucala po Gei. Velika Majko, odvratnog li stvora." Cirocco ju je jedva i ĉula. Nešto ju je grizlo, nešto što nije slutilo na dobro. Chris obiĉno ne bi kritizirao njezine ĉine. On je na to, razumije se, imao savršeno pravo, ali to obiĉno naprosto nije ĉinio. No onda je, kad je o tome još malo promislila, zakljuĉila da je on zapravo i nije kritizirao. "Chris", zapoĉela je i okrenula se u sjedalu. "Što si..." "To će vjerojatno zakomplicirati stvari", rekao je on. Mahnuo je rukom prema njima i slegnuo ramenima kao da se ispriĉava. "Netko bi morao pripaziti na nj", rekao je i povukao vrata. "Ne!" kriknula je Cirocco i nasmijala mu se. No bilo je već prekasno. On je već bio vani, i vrata su se uz tresak zatvorila. Mogla je samo,

KIKA

uţasnuta i fascinirana, gledati kako se padobran otvara i klizi prema Pandemoniju. Chris i Adam iste su minute dotakli tlo.

DRUGA PREDSTAVA Uvijek sam bio inokosan, ĉak i kad sam imao ortake. Sam Goldwyn

JEDAN Zombiji su bili svaki u svom kavezu, poslaganima u redu, a svaki je bio otprilike dvadesetak metara daleko od svog najbliţeg susjeda. Cirocco nije ţeljela pitati, ali je znala da mora. "Jesu li... već mrtvi?" "Ne, kapetane", odgovorila je Valiha. "I što rade?" Valiha joj je rekla. Od toga joj je odmah bilo malo lakše. Ropstvo je pradrevno zlo kojeg se, u ovom ili onom obliku, ljudski rod nikad neće osloboditi. Pa ipak, Valihina opaska o upoznavanju s pravima i pravednom suĊenju nekako ju je zaboljela. Zaboljela ju je zato što toga na Gei nije bilo, a bez nekakvih pravila ljudska je ţivotinja, po svemu sudeći, bila spremna na sve — pa i na nasumiĉno ubijanje jedanaestero ljudi. Cirocco nije bila toliko budalasta da bi nad njima plakala. Ali je već bila tako umorna od ubijanja, i od zapovijedanja da se nekoga ubije. Predosjećala je da bi to moglo postati odveć jednostavno. Nije se ţeljela igrati Boga. Ţeljela je samo da je puste na miru. Ţeljela je da odgovara samo samoj sebi, i nikom drugom. Ĉeznula je za totalnom privatnošću, za dvadesetak godina koje bi provela sama sa sobom da iz svega toga izvuĉe svoju izbrazdanu dušu i pokuša s nje sprati sve grijehe. Nije više podnosila smrad tog stvora zvanog Cirocco Jones.

KIKA

Poriv da skoĉi iz aviona i poĊe za Chrisom u skoro sigurnu smrt bio je nesavladiv. Nova, Robin i Conal jedva su je u tome uspjeli sprijeĉiti. Ona i nadalje nije znala je li je ta ţelja vukla prema samoubojstvu, ili ju je bio toliko obuzeo bijes da je pomislila kako bi Geu mogla pobijediti boreći se s njom nosom u nos. Osjećala je gnjev i oĉaj u otprilike istom razmjeru. Kako bi bilo lijepo naprosto leći. Ali je pred njom bila još jedna bitka. I moţda posljednja. Zombiji su se lijeno i besciljno vukli po svojim kavezima. Borila se s muĉninom koja ju je preplavila, i pobijedila, ali ne prije nego što je to Valiha opazila. "Ne bi se trebala osjećati odgovornom", zapjevala je Titanida. "To nije bilo tvoje djelo." "To znam." "To nije tvoj svijet. Nije ni naš, ali mi ne osjećamo griţnju što ga ĉistimo od takvih ţivotinja." "Znam, Valiha. Znam. Nemoj mi više o tome govoriti", zapjevala je. Istina jest da su ti ljudi zasluţili smrt. Pa ipak, s nekakvom iskonskom i alogiĉnom izvjesnošću, Cirocco je jasno osjećala da nitko ne zasluţuje ovo. Mislila je da su zuj-bombe nešto najgore ikad stvoreno, no onda je Gea smislila zombije. Zujbombe su se najednom pretvorile u odveć ţivahne zloĉeste maĉiće. "Što si rekla?" upitala je Nova. Cirocco ju je kratko pogledala. Mala je bila malo zelena, ali se dobro drţala. Cirocco joj to nije mogla zamjeriti; zombije nije bilo lako probaviti. "Samo raspravljamo... o smrtnoj kazni. Ma nije vaţno. Ti, znaš, ne bi trebala bid tu." "Htjela bih vidjeti kako umiru." Cirocco se i ponovno nije iznenadila. Nova je pokazala da ima dara za borbu, ali joj se krv nije milila. Cirocco je to odobravala. Zombiji su, meĊutim, bili nešto posve drugo. Novini joj motivi nisu bili poznati, iako je nagaĊala da imaju nekakve veze s onom kreaturom, koja nije nikako htjela umrijeti, nego je neumoljivo nastavila kloparati prema njoj. Što se pak tiĉe Cirocco, ona je osjećala da je ubijanje zombija ĉin istinskog ĉovjekoljublja. "Da krenemo", rekla je. "Daj prvog u komoru."

KIKA

Robin i Frulica privezali su za kavez konopac pa ga primitivnom cestom odvukli do graĊevine sliĉne garaţi, otprilike jedan kilometar daleko. Imala je nekoliko prozora, ljestve što su vodile do krova i kapak na njemu, i bila je donekle hermetiĉka. U tu su graĊevinu ubacili kavez i za njim hermetiĉki zatvorili vrata. Frulica je pogledao kakav je vjetar i javio da će ostati unutar prihvatljivih granica. Problem je bilo otkriti što je pobilo zombije i to još s takvom zapanjujućom djelotvornošću. Nije se baš ĉinilo vjerojatnim da su potrebni svi sastojci Novina ljubavnog napitka. Pred njima je bilo mnoštvo pitanja. Cirocco se nadala da na neka od njih neće nikad biti potrebno odgovoriti, jer je iz gorkog iskustva znala da Gea u stvari, koje u prvi mah izgledaju prekrasno, zna ugraditi psine. U receptu je bila i krv. Mora li biti odreĊenoga tipa? U njemu je bila i stidna dlaka. Bi li jednako dobro djelovala i dlaka s Novina tjemena? Djeluju li samo plave stidne dlake, ili bi svaka bila dobra? Ali bi moglo biti i gore od toga. Gea bi pokatkad znala planirati daleko unaprijed. Nova je bila isplanirana. Ona je bila kći Chrisa i Robin, ali ne na uobiĉajeni naĉin. Gea je sve to mogla isplanirati još suptilnije. Moglo bi se na kraju pokazati da posao mogu obaviti samo Novina krv i samo njene stidne dlake. Još se nije uspjela prisiliti da to Novi i kaţe. Prvi je dio posla bio jednostavan. Cirocco se popela na ljestve, otvorila kapak na krovu, pa ubacila odmjerenu koliĉinu balzamine — ono što je Nova zvala "benjaminom". Potom se spustila, i sad su se svi skupili oko prozora. Zombi je ostao mrtav hladan. "Dobro", rekla je Cirocco. "Prozraĉite, pa da pokušamo s javan-skim paprom." DVA Conal je stajao u vodi do prsa i gledao Robin kako bućka mimo njega s mnogo više volje nego elegancije. Široko se nasmiješio. Gospode, kolika marljivost. Kad bi se bar malo opustila, prepustila, zaboravila na svjetske brzinske rekorde i dala svom snaţnom sitnom tijelu da ono preuzme komandu...

KIKA

Lekcije su poĉele ubrzo nakon povratka. Robin je rekla da se više nikad neće dati zatjerati u škripac samo zato što ne zna plivati, a Conala su izabrali da je tome uĉi. On protiv toga nije imao ništa. On je bio samo pristojan plivaĉ, i nikakav uĉitelj, ali je mogao stajati u vodi i pokazivati joj, i hvatati je kad bi poĉela tonuti, i to se ĉinilo dovoljno. Pogledao je preko Robin, onamo gdje je voda bila duboka i brza, i opazio Novu koja se gibala bez napora kao foka. Bilo bi mu drago da se time mogao ponositi, ali je ĉinjenica da postoje ljudi roĊeni za vodu, a ona je bila jedna od njih. Smiješno je da mu je na to ukazalaa osoba s punih osamnaest godina. A sad je već bila dvaput bolji plivaĉ no što će on to ikada biti. Ĉinilo se, meĊutim, da se ništa od toga nije moglo odnositi i na majku. Robin je ponovno potonula kao sjekira, i Conal se otisnuo. U nekoliko je zamaha već bio kraj nje. Plutala je na leĊima i hvatala zrak. "Dobro mi je", rekla je. "Ali sam bar nauĉila taj dio." "Sve si bolja." "Daj, Conal, nemoj mi lagati. Nikad neću biti dobar plivaĉ." Privukao ju je bliţe obali, i sad su oboje stali. Nova je zviznula pokraj njih i preko uske se plaţe uspentrala na platformu, vitka i sjajna, dok je s nje kapala voda, pa onda otresla kosu. Pognula se, dohvatila ruĉnik i ţestoko si njime protrljala kosu. "Vidimo se kod kuće", rekla je i krenula plaţom. Conal je s nje skrenuo pogled i prenio ga na Robin, pa opazio da ga ona gleda. "Dobar komad, ha", rekla je Robin tiho. "Valjda sam se zapiljio..." "Daj ne budi stidljivko. Ja joj moţda i jesam mati, ali znam što je dobar komad." "U svemu je nasmješnije", priznao je Conal, "da je ja zapravo i nisam gledao kao djevojku. Mislim, ne seksualno. S vama dvjema, znaš, plivam skoro svaki dan, tako da sam se privikao da je gledam. Ona je jedna tako nevjerojatno zdrava ţivotinja. Iz nje kao da zraĉi." Robin mu je upudla skeptiĉan pogled, i zato je on zaigrao oĉekivanu ulogu, pa se poĉeo pretvarati kao da se posramio, i tresti glavom kao da je uhvaćen u laţi. Ali najsmješnije u svemu bilo je što to jest bila

KIKA

istina. Mogao je ĉitav dan biti kraj gole Nove a da mu u glavu nijednom ne dode seksualna misao. Postojali su snovi ostvarivi i oni neostvarivi, i Nova je i sad i zauvijek bila onaj potonji. Što je prava šteta, ali tako to jest. I zato su se sada oboje trudili da uspostave uzajamno poštovanje, koje se prema pravom prijateljstvu odnosilo još bojaţljivo, no njemu se i to baš dopadalo. Ali to nije ni na koji naĉin utjecalo na njegovo uvaţavanje njene zgromljujuće ljepote. Svijet moţda i nije baš tako loš kad u njemu ţivi i takvo stvorenje. I nije li onda to baš meni sliĉno, pomislio je, da me usred gordosti obori spoznaja da neobjašnjivo i najednom postajem nelagodno svjestan Robin kao ţene. Pa mislim, za to je ona kriva. Nije smjela pokretati te teme. Izgacali su van i obrisali se paperjastim bijelim ruĉnicima s Junc-tiona. Conal ju je stalno kradomiĉno pogledavao. Sjedila je na velikoj glatkoj stijeni i brisala se izmeĊu noţnih prstiju, istanĉana kao maĉka. I sasvim sigurno nije izgledala kao da joj je ĉetrdeset godina. Izgledala je kao da ima... tridesetak, i to na niţu stranu. Ali godine su ĉudna stvar. Moţeš imati dvadest i osam i biti tjestast, gvaljast stvor, prava smuculja od ĉovjeka. A moţeš imati i pedeset pet i imati ĉvrst, ravan trbuh i sijati se od zdravlja, i oko oĉi imati bore od smijanja. Isto je i s kosom. Ošišanom visoko i neprirodno oko uha, onog u središtu ĉudno peterokutnog crteţa. Prava strava kad to prvi put ugledaš, ali kako je prolazilo vrijeme, to se u njezinu sluĉaju ĉinilo sve više na mjestu. Baš kao i zmije. Mislim, to te je zaista moglo otkaĉiti, te zmije što su se ovijale oko ruke i noge, s jednom debelom petljom što je prelazila preko dojki, i s glavama okrenutim jedna prema drugoj. Ali nakon što bi to ĉovjek gledao nekoliko minuta, sve je to bilo samo Robin. I više od toga; one su već i same po sebi bile nešto lijepo. "Jesi li napisala oporuku?" upitao je, ţestoko trljajući kosu. "Oporuku? Misliš, za sluĉaj da umrem? Ovdje od toga i ne bi bilo neke korisd, zar ne? Tu nema vrzinih kola — ili javnih sudova, ili što li već imaju na Zemlji." "Mislim da nemaju. Ali kad ti umreš, ovo bi trebalo spasiti." Ona mu se široko nasmiješila.

KIKA

"Moje ti se zmije sviĊaju? Nemam ništa protiv toga da me, kad sve bude gotovo, oderu i ustave." Ustala je i okrenula mu se licem. "Dotakni ih, Conale." "Ma što ti..." "Samo ih dotakni. Molim te." Ispruţila je ruku, i on ju je prihvatio. Oklijevajući i pitajući se ne šali li se to ona nekako s njim, prstom je dotakao kraj zmije. Ona se triput obavijala oko mezimca, i zato je jagodicom prsta pošao njezinim tragom. Prelazeći preko njene nad-lanice malo se udebljala, da bi potom napravila tri petlje oko podlaktice. Ĉitavom ju je duţinom lagano dodirivao. Zatim još tri puta oko nadlaktice. Okrenula se i on joj je prevukao ruku preko ramena i spustio meĊu lopatice, i onda je ona podigla golu ruku — onu bez tetovaţe — i nastavila mu se okretati pod rukom sve dok se ponovno nisu našli licem u lice, i on joj je prevukao prste preko dojki, pa ih spustio izmeĊu njih, pa pošao ispod njih, pa otvorio šaku i uhvatio je za dojku. Ona je spustila pogled na njegovu ruku. Disala je duboko i jednoliĉno. "Sada drugu", rekla je. Tako se on spustio na koljeno i dotakao joj stopalo. Zmijin je rep poĉinjao na malom prstu. Na gornjoj je strani stopala opisivao slovo S, a potom se ovijao oko gleţnja i pravio dvije pedje oko lista. On ga je slijedio, vrlo polako, i osjećao ĉvrsto, bodro mišićje ispod koţe, koja je bila savršeno glatka. Na drugoj je nozi, opazio je, imala vrlo sitne dlaĉice. Obilazeći bedro, zmija je nabrekla. Vjerno ju je slijedio i, kad se izgubila iz vida, posegnuo za leĊa. Tad se ponovno okrenula, i ruka mu je pošla preko njezina boka, preko straţnjice, i zatim joj se još jednom poĉela uspinjati uz leda. Robin je podigla ruku, i on je posegnuo ispod nje i odostraga je uhvatio za drugu dojku. Zadrţao ju je tako jedan trenutak, pa ispustio. Ona se okrenula i tuţno mu se nasmiješila. Onda ga je uhvatila za ruku, ispreplela svoje prste s njegovima, i sad su, jedno uz drugo, krenuli plaţom. Dugo je vremena osjećao ĉudno zadovoljstvo što ne mora ništa kazati. Ali taj osjećaj nije mogao potrajati vjeĉno. "Zašto?" upitao je napokon. "I sama sam se to pitala. A sad se pitam jesi li ti našao bolji odgovor od mene."

KIKA

"Je li to... zbog seksa?" Conale, rekao je samome sebi, ti si šampion suptilnosti. Idemo, curice, sa svim svojim sitnim seksualnim problemima doĊite striĉeku Conalu. On će ih zgaziti okovanom cokulom. "Moţda. A moţda i nije tako jednostavno. Mislim da sam samo poţeljela da me netko dira. Namjerno. Doticao si me dok si me uĉio plivati, ali to nije isto... pa ipak me je uznemirilo, to što je to tako lijep osjećaj." Conal je promislio o tome. "Oprat ću ti leda. Znam kako se to radi." Ona mu se nasmiješila. Oĉi su joj se sjajile od suza, ali se nije baš nimalo ĉinilo da će zaplakati. Bilo je to ĉudno. "Hoćeš? Baš bih to voljela." Ponovno je uslijedilo vrijeme šutnje. Conal je već vidio stepenice što su vodile do Junctiona, i bilo mu je ţao što su već stigli. Poţelio je da je plaţa duţa. Volio ju je drţati za ruku. "Bila sam... jako nesretna ĉitav ţivot", rekla je tiho. On ju je pogledao. Gledala je u vlastite noge što su tapkale kroz pijesak. "Već dvije godine nisam imala nikoga. Kad sam bila djevojka, svakog bih tjedna imala novu ljubavnicu, kako to već kod djevojaka biva. Nakon što sam se vratila s Gee, poţeljela sam jednu ţenu za ĉitav ţivot. Našla sam ih tri, i najduţa je veza potrajala godinu dana. I tako sam zakljuĉila da naprosto nisam stvorena za stalnu vezu. Posljednjih pet godina Ijubovala sam ne zato što bi to bilo lijepo — zapravo je strašno, jednom kad prestane ono slatko — nego zato što je bilo odveć ruţno ne ĉiniti to. Na koncu sam od svega digla ruke i sasvim se odrekla seksa." "Zvuĉi... grozno", rekao je Conal. Sad su već bili u dnu stepenica. Conal se već poĉeo uspinjati, ali je Robin stala, i dalje ga drţeći za ruku. On se okrenuo. "Grozno?" Niz obraz joj se skotrljala suza, pa ju je otrla slobodnom rukom. "Seks mi baš jako i ne nedostaje. Ali mi nedostaje dodir. Da me netko grli. Da nekoga drţim u zagrljaju. Nakon što je Adam otišao... nema više nikoga da me dira." Nastavila ga je gledati, a on se osjećao nervozno kako se nije osjećao sve od prvog mjeseca dizanja utega. Conal prema ţenama nikad nije bio bojaţljiv, ali ova i njena kći bile su nešto drugo, i to je nadilazilo ĉinjenicu da su lezbijke.

KIKA

Ĉvrsto mu je stisla ruku, i tako je on pomislio ma kvragu, i obujmio je i malo zakrenuo glavu da je poljubi. Vidio je kako joj se usne razdvajaju, no onda je ona okrenula glavu i on ju je već poĉeo ispuštati, no u tom ga je ĉasu ona već bila obgrlila, i tako joj je on stavio ruke na leda i to, bar se tako nadao, posve oĉinski, a ona mu je poĉela primicati usne, polako, i suhe mu usne pritiskati na vrat. Sve u svemu, bilo je to obavljeno gracioznošću desetgodišnjaka koji odraĊuje kaznu u igri fantoma, ali kad su obavljene sve prilagodbe, tijesno su se pritisli od koljena do ramena, i Conal je osjetio kako mu njene suze teku po prsima. Drţala ga je ĉvrsto, i on joj je njuškao tjeme i išao joj rukama gore-dolje po glatkim krivinama leda. Nekoliko se puta pokušao odvojiti, no ona ga je i dalje drţala. Nakon nekog vremena nije više ni pokušavao, već se poĉeo zanositi nekim neobuzdanostima. To je, meĊutim, bilo u glavi; ostatak se njega već pomakao mnogo dalje, i otud njegova zapanjenost i smetenost. Napokon je ona otrla oĉi i odmaknula se za pola pedlja, ali ga je i dalje lagano drţala za bokove. "Ah... Robin, ne znam koliko ti znaš..." "Dovoljno", odgovorila je ona i spustila pogled izmeĊu njih dvoje. "Ne moraš se ispriĉavati u njegovo ime. Znam da tvoj prijatelj dolje vodi svoj nezavisni ţivot, i da je jedan dodir dovoljan da ga uzbudi. I da on moţe reagirati bez obzira što ti mislio o samoj stvari." "Ja... ovaj, on i ja se obiĉno jako dobro slaţemo." Ona se nasmijala, pa ga ponovno zagrlila, i onda sveĉano podigla pogled. "Ti, naravno, znaš da to ne bi išlo." "Da. To mi je jasno." "Mi smo isuviše razliĉiti. I ja sam isuviše stara." "Nisi ti isuviše stara." "Vjeruj mi, jesam. Moţda mi i ne bi trebao prati leda. Moţda bi to za tebe bilo odveć naporno." "Moţda i ne bih trebao." Pogledala ga je ĉeznutljivo, pa krenula stepenicama. Zastala je, na trenutak ostala sasvim nepomiĉna, pa se vratila i stala na posljednju stepenicu. Tako se dovela u njegov nivo. Stavila mu je ruke na obraze i poljubila ga. Jezik joj je poletio oko njegovih usana, a onda se odmaknula i opustila ruke. "Jedan ću sat biti u svojoj sobi", rekla je. "Ako si pametan, ostat ćeš tu gdje jesti." Okrenula se, i dok se uspinjala stubama, Conal je gledao

KIKA

kako joj na golim leĊima plešu zmije, i tako sve dok se nije izgubila iz vida. On se okrenuo i sjeo na stepenice. Uslijedilo je izluĊujućih deset minuta, za kojih je stalno ustajao i sjedao. Bez obzira na sve, u takvom stanju nije mogao u kuću. U ovom se ĉasu traţilo racionalno razmišljanje. Situacija je zahtijevala da se malo ohladi. Bila je posve u pravu. To nikako ne bi išlo. A samo jednom bilo bi budalasto, to je rekla i sama. Za nju jednom ne bi bilo dosta, a jednom bi za nj bilo najviše. Samo eksperiment, unaprijed osuĊen na propast. Ponovno je podigao pogled prema zvijezdama. Još su mu pred oĉima bila njena skladna leda. "Pa mislim", uzdahnuo je, "prošlo je već podosta vremena otkako me netko zadnji put optuţio da sam pametan." Spustio je pogled u vlastito krilo. "Ti si to odmah znao, zar ne?" TRI Valiha je sjedila na brdu s kojeg se otvarao pogled na Tuxedo Junction, kraj široke pruge spaljene zemlje. Iz pepela je već nicalo bilje i raslo oko izbijeljelih kosti. Uskoro će to mjesto biti teško i otkriti. Tu je leţalo i nekoliko ljudskih lubanja. Jedna je bila mnogo manja od ostalih. Ruke su joj bile marljive. Poĉela je sa širokom, vjetrom i kišom najedenom daskom i kompletom alata za rezbaranje. Djelo je sad već bilo skoro gotovo, no ona ga je bila tek periferno svjesna. Ruke su joj radile same od sebe. Misli su joj bile daleko. Titanidi ne spavaju osim u dojenaĉkoj dobi, ali ipak zapadaju u stanja smanjene svjesnosti koja traju dva do tri reva. Bilo je to razdoblje sanjarenja, kad se misli razlijevaju u šir, lutaju po prošlosti i mjestima koja im se zapravo ne mile. Ponovno je proţivljavala vrijeme što ga je provela s Chrisom. Ponovno je osjetila njegovu gorĉinu, onu njoj tako stranu i ţestoku ţelju, tako duboku u njegovoj duši, koja joj je branila pravo Ċa svoje tijelo dijeli s drugima njoj dragim; ponovno je ţivjela ono predugo doba rastajanja kad se on iz divno šašavog pretvorio u sto posto opaljenog, onog sporog i ponovnog stjecanja povjerenja i spoznaje da

KIKA

vjerojatno više nikad neće biti kako je bilo. Dotakla se još jednom svoje duboke ljubavi prema njemu, nepromjenjene i nepromjenjive. Pomislila je na Bellinzonu. Ljudi su sterilizirali svoj zaviĉajni planet. U tu su se svrhu posluţili oruţjem koje je nadilazilo moć njezina shvaćanja, oruţjem koje je moglo ĉitav Hiperion pretvoriti u usijano staklo. Po glavi joj se motala misao kojom se u budnom stanju ne bi bavila. Kad bi imala takvo oruţje, sterilizirala bi Bellinzonu. Pritom bi izginuli mnogi valjani ljudi, i to bi bila prava šteta. Sigurno je, meĊutim, da bi u takvom ĉinu dobro prevagnulo nad zlim. Kotaĉ je bio njen dom. Ti došljaci bili su rak što mu je izjedao ţivo srce. Bilo je i dobrih ljudi, to sigurno. Ĉinilo se ipak, kad ih skupiš dovoljno na hrpu, da medu njima onda prevlada ono zlo. Još je jednom promislila o tome, i zakljuĉila da ljudi na Zemlji zacijelo misle to isto. "To baš nije dobro djelo, ali dobro preteţe nad zlim. Ţalosno je što pritom ginu i nevini..." Valiha je nevoljko odbacila svaku misao o sterilizaciji Bellinzone. Morat će nastaviti onako kako su to već mnoge kiloreve radili i ona i ostali Titanidi: morat će se protiv raka boriti ćeliju po ćeliju. S tom se mišlju Valiha prebacila iz snovitog u stvarno vrijeme, i opazila da je dovršila svoj rad. Podigla ga je prema svjetlu i kritiĉki pregledala. Nije joj to bilo prvi put da je napravila tako nešto. Ali tome nije znala imena. Titanidi nisu nikad pokapali svoje mrtve. Naprosto bi ih bacili u rijeku Ofion i pustili da ih voda nosi. I nisu podizali spomenike. Titanidi" mimo Gee nisu imali boga. Voljeli je nisu, ali vjerovanje u nju nije bilo ĉin vjere. Gea je bila stvarna kao sifilis. Titanidi se nisu nadali zagrobnom ţivotu. Gea im je rekla da tako nešto ne postoji, i oni nisu imali razloga da joj ne povjeruju. Stoga nisu ni imali s njom povezane rituale. Valiha je, meĊutim, znala da je kod ljudi drukĉije. Vidjela je već pogrebne obrede u Bellinzoni. Vazda pragmatiĉna, ne bi se nikad odvaţila ustvrditi da su ti obredi bezvrijedni. A sad je pred njom bilo trinaest leševa, i svi su bili neidentificirani, i nije se moglo odrediti je li koji od njih bio pripadnik kojeg od ĉitavog babilona zemaljskih kultova. I kako da u tom sluĉaju postupi razumno biće?

KIKA

Odgovor je glasio: rezbaranje. Svaki je od izradaka bio drukĉiji i predstavljao svojevrsnu slobodnu asocijaciju — izniklu iz Valihina nepotpunog razumijevanja — na ljudske toteme. Ovaj je na sebi nosio kriţ, i trnovitu krunu. Bili su tu i srp i ĉekić, polumjesec, Davidova zvijezda i mandala. Bili su tu i slika Mickeyja Mousea, televizijski ekran s CBS-ovim okom, kukasti kriţ, ljudska ruka, piramida, zvono i rijeĉi SONY. A na vrhu je stajao najmistiĉniji od svih simbola, onaj nekoć ispisan na Ringmasteru: bio je to NASA-in amblem. Uĉinio joj se dobar. Televizijsko je oko bilo centrirano iznad piramide. To ju je podsjetilo na još jedan simbol koji bi joj mogao dobro doći: slovo S prekriţeno s dvije okomite crtice. Slegnula je ramenima, ustala i zašiljeni kraj plakete poloţila na zemlju. Lupila je po njoj prednjim lijevim kopitom i ĉvrsto ga usadila u zemlju. Ritnula je lubanje i kopitom ih okupila oko plakete, pa pogledala u nebo. Ali tako to neće ići; gore je bila Gea, a njoj se nije isplatilo govoriti. I tako se osvrnula ukrug po svijetu koji je voljela. "Ti koji da jesi i kakav da jesi", zapjevala je, "moţda budeš htio te odletjele ljudske duše priviti na grud. O njima ja ne znam ništa, osim da je jedan bio jako mlad. Drugi su bili, bar neko vrijeme, zombiji u Lutherovoj sluţbi, zla stvorenja, ne više ljudska. Bez obzira što da uĉinili u ţivotu, u nj su krenuli nevini, kao i svi mi, i zato prema njima ne budi prekrut. Kriv si ti što si ih uĉinio ljudima, što je pokvareni trik. Ako te ima, morao bi se stidjeti." Odgovor nije oĉekivala, a nije ga ni dobila. Valiha je kleknula i skupila rezbarski alat pa ga spremila u torbicu. Ritnula je iverje i na ĉitav taj mirni prizor bacila još jedan pogled. Još se jednom upitala zašto je to uĉinila. Već je bila spremna krenuti prema Junctionu, ali je ugledala Rockyja kako se prema njoj uspinje stazom, i zato ga je priĉekala. Kad se malo vratila mislima u prošlost, zakljuĉila je da je odluku o njegovu prijedlogu donijela za vrijeme drijemeţa. On joj je prišao bez rijeĉi i pogledao njenu rukotvorinu. Neko je vrijeme stajao u sveĉanoj tišini, onako kako to ĉine ljudi na groblju, a onda se okrenuo Valihi. "Prošlo je tisuću reva", zapjevao je. Jedan kilorev, pomislila je Valiha. Ĉetrdeset i dva zamaljska dana Adamova i Chrisova zarobljeništva u Pandemoniju.

KIKA

"Odluĉila sam", otpjevala mu je ona. "Zakljuĉila sam da ne postoji dobar ĉas za donošenje novoga ţivota na ovaj svijet." Njemu je pogled pao, no onda ga je ponovno podigao i u njima se zaiskrila nada. Ona mu se nasmiješila i poljubila mu usne. "Taj dobar ĉas neće nastupiti nikada, a privlaĉi me misao da to uĉinim usprkos tome. A još me više privlaĉi misao da to uĉinim u ovo doba, bez Geina dopuštenja. Neka mu ţivot bude dug i zanimljiv." "Ljudi", zapjevao je Rocky, "te rijeĉi pokatkad izgovaraju kao kletvu." "Znam. A kaţu i 'Slomi nogu', da nekom donesu dobru sreću. Ja ne vjerujem ni u kletve ni u sreću, a ne mogu ni zamisliti da netko ţeli da mu ţivot bude kratak i dosadan." "Ljudi su ludi, to je opće poznato." "Ne govori mi o ljudima. Govori mi svojim tijelom." Ona mu je pošla u zagrljaj, i onda su se tijesno pripili i poĉeli se ljubiti. Prekinulo ih je zveckanje Valihina alata u torbici. Nasmijali su se, ona ga je odloţila, pa su se nastavili ljubiti. Bio je to prvi stupanj frontalnog snošaja. Iako on nije bio formal-iziran kao straţnji, ipak je i u njemu bilo puno ritualnog. Da bi se zagrijali, penjali bi se jedno na drugo, pa bi to uĉinili i još tri i ĉetiri puta za trajanja onog ozbiljnijeg ljubavnog ĉina. Pred njima je bilo pet zanimljivih reva. ĈETIRI Cirocco je sjedila u dubokoj šumi, dvadeset kilometara od Juncti-ona. Prije pet je reva naloţila vatricu. Ona je i dalje ţarko plamtjela. Klade još nisu izgorjele. Ĉudo. Jedan kilorev. Tisuću sati otkako su oteli Adama. "Što ste doznali?" Podigla je pogled i iza usplesalih plamenova ugledala Gabyno lice. Opustila se i spustila ramena. "Doznali smo kako se pravi otrovni plin, smrtonosan za zombije", odgovorila joj je ona. "Ali to smo doznali još davno." Otkrilo se da je svaka krv dobra, ĉak i Titanidska. Ali je dlaka morala biti stidna, i to ljudska. Dobra je vijest bila da ih nije trebalo puno. Od jedne se dlake mogla napraviti cijela funta smjese. Što se, meĊutim,

KIKA

ostalih sastojaka tiĉe, bilo je dovoljno iz Novina variva ispustiti samo jedan sastojak, pa da se upropasti ĉitav lonac. Titanidi su se prihvatili posla i sad su ga pripravljali na kante. "Što ste još doznali?" Cirocco je razmislila. "Neki moji prijatelji promatraju Pandemonij. Iz sigurne udaljenosti. Javili su mi o zadnjem seljenju, na podnoţje juţne visoravni. Nova i Robin su nauĉile plivati. Sad Conala uĉe poneĉemu što još nije znao o borilaĉkim vještinama. A ja ih uĉim pilodrati." Uzdahnula je i rukom protrla ĉelo. "Znam da su Chris i Adam ţivi i da im nije ništa. Znam da Robin 0 Conalu muĉe ĉudne misli. Znam da Nova i dalje prema meni osjeća isto, jer me pokušala slijediti ovamo. Ali je to pomalo prolazi. A znam da se polako pribliţava i mišljenju da su Titanidi vrijedni druţenja. I popriliĉno je već prihvatila Conala. A sad bih rado popila nešto, što nisam uĉinila već dvadeset godina." Gaby je pruţila ruku kroz plamenove. Ruka joj je gorjela, i Cirocco je dahnula i ustuknula pred njom. Zapiljila se u nejasno lice, i na njemu ugledala zapanjenost. "O", rekla je Gaby i povukla ruku. "Sigurno ti se uĉinilo strašno. Nisam vidjela vatru." Nije vidjela vatru, pomislila je Cirocco, i u glavi joj je iskoĉila slika. Bilo je to nešto što još nikad nije vidjela oĉima, ali joj je već dva desetljeća prolazilo kroz san. Gaby, a polovica lica i najveći dio tijela su joj pocrnjeli i pucaju i otvaraju se... "Nisi vidjela vatru", promrmljala je Cirocco i zatresla glavom. "Nemoj me puno pitati", upozorila je Gaby. "Ne mogu se svladati, Gaby. To se ne slaţe baš ni sa ĉim u što vjerujem. Ti si... kao kakav zagonetni duh iz bajke. Govoriš u rebusima. Nikad mi nije bilo jasno zašto duhovi u tim priĉama to što imaju ne mogu naprosto izgovoriti. Ĉemu sva ta zlokobna upozorenja, i sami odlomci i aluzije na nešto što je tako jezivo vaţno?" "Cirocco, ljubavi moja jedina... nitko ti ne ţeli pomoći više od mene. Kad bih mogla, rekla bih ti sve što znam, od toĉke A sve do toĉke Z, baš kao kod podnošenja letnog izvještaja. Ali ja to ne smijem. 1 postoji vrlo jak razlog zbog kojeg ja to ne smijem... a ni njega ti ne mogu reći."

KIKA

"Moţeš li bar aludirati?" Gabyne su oĉi postale vrlo daleke. "Brţe pitaj." "Mislim... Gea te motri?" "Ne. Ona motri radi mene." Kriste, pomislila je Cirocco. Sad je sve ili ništa, ali nemoj kukati. "Zna li ona da... dolaziš k meni?" "Ne. Ne mogu još dugo." "Moţe li je se kako..." "Pobijediti? Da. Odbaci sve oĉite odgovore. Moraš..." Zastala je i poĉela blijediti. Oĉi su joj, meĊutim, bile ĉvrsto stisnute a šake uprte u sljepooĉice, i onda je njena slika ponovno poĉela jaĉati. Cirocco je osjetila kako joj se na šiji diţu dlaĉice. "Bolje ti je da ništa i ne pitaš. Ili ne previše. Otkako je dobila Adama, uglavnom misli samo na nj." Gaby je protrljala oĉi zglavcima, ţmirnula, pa se naslonila na ruke i ispruţila noge. Cirocco je tek tada opazila da se vatra ugasila. I ne samo ugasila, nego i ohladila, pretvorila u sami prhki pepeo. Gaby je kroza nj provukla pete. "Da nije njezina ludila, Gea bi bila neranjiva. Tada ne bi mogla uĉiniti baš ništa. Ali, baš zato što je luda, upušta se u vratolomije. Zato što je luda, stvarnosti prilazi kao igri. Ona djeluje u skladu s pravilima. A taj je pravilnik iznikao iz njenih starih filmova, s televizije, iz bajki i mitova. Najvaţnije je od svega da shvatiš da ona nije dobar momak. Ona to zna, i draţe joj je da je tako. Da li te to na nešto upućuje?" Cirocco je bila sigurna da bi moralo, ali se bila toliko sabrala na slušanje da ju je to pitanje zateklo. Namrštila se, ugrizla za usnicu i ponadala se da to što će izreći neće zazvuĉad budalasto. "... dobri momci uvijek pobjeĊuju", rekla je. "Upravo tako. Što ne znaĉi da ćeš ti pobijediti, jer još nije utvrĊeno, prema njenim pravilima, da si ti uopće dobar momak. Ako ti izgubiš, proteći će bar još dva desetljeća dok se pojavi novi takmac." "Govoriš li o Adamu?" upitala je Cirocco. "Da. On je sljedeći mogući junak. Ona ga ĉuva u rezervi, i ĉeka da napraviš krivi korak. Njegova će zadaća, meĊutim, biti uţasno teška. Ona ţeli postići da je on zavoli. Prije nego što uopće doĊe do borbe s Geom, najprije ćeš morad pobijediti to. Eto zbog ĉega je Chris

KIKA

ostavljen na ţivotu. On dobiva ulogu Adamove savjesti. Ali kad Adamu bude šest ili sedam godina, Gea će Chrisa ubiti. I to je dio igre." Neko su vrijeme šutjele, i Cirocco je sve to pokušala probaviti. Osjetila je duboku ţelju da se protiv toga pobuni, ali ju je progutala. Sjećala se svojih rijeĉi upućenih Conalu. Oĉekivao si poštenu borbu? "Dosad si tome prilazila s pogrešne strane. Obdarena si moćima koje, ĉini se, ne ţeliš priznati. Fiziĉke si moći prihvatila priliĉno lako, ali su one druge jaĉe." Gaby je poĉela nabrajati na prste. "Imaš mnogo više saveznika od Gee. To su oni gore, i oni dolje. Neki će ti priteći u pomoć kad se tome najmanje nadaš. Imaš uhodu u neprijateljskom taboru. Posluţi se Špiclom, i vjeruj mu što ti kaţe. Imaš i nekakvog anĊela-ĉuvara", rekla je Gaby i široko se nasmiješila, pa mahnula palcem prema prsima. "Mene. Uĉinit ću sve što mogu da skrenem sreću u tvoju korist. Reći ću ti sve što mogu... ali ne oĉekuj pravodobna upozorenja. U mene se uzdaj kad je rijeĉ o dubokoj pozadini. U meni moraš vidjeti svoju krticu." Gaby je priĉekala da Cirocco sve to apsorbira. "I ne zaboravi, bolje je priĉekati dok se ne osjetiš za nešto spremna, nego se zaletavati kao muha bez glave. I sad. Ako hoćeš... dotakni me..." Gaby se zakašljala i skrenula pogled, i Cirocco je shvatila da je na rubu suza. Krenula je da ustane. "Ne, ne, ostani gdje jesi. Ništa seksi, ništa takvog. Ali, ako se do-taknemo, onda s tobom mogu još malo ostati u doticaju. Primakni se malo bliţe." Cirocco je to i uĉinila, i bose su joj se noge u pepelu spojile s Gabynim. Gaby je sjedila s bradom na koljenima, i dok su se tako drţale za ruke, ispriĉala je Ĉarobnici priĉu. PET Robin je gledala kako Conal ustaje, otvara vrata i odlazi. Priliĉno naglo, pomislila je, ali nije ništa pitala. Uzajamno su se iskoristili svaki za svoju svrhu. Pa ipak, mogao je bar kazati zbogom. No onda se vratio, odjeven u staru jaknu što ju je nosio kad su se upoznali u Bellinzoni, a koju je nakon Adamove otmice nosio sve manje. Prokopao je po dţepu pa izvadio dugu, debelu cigaru, onakvu

KIKA

kakve je prije pušio stalno, a sad samo pokatkad. Kad se bolje promisli, on je, otkako su se upoznali, prošao kroz mnoge promjene. "Mogu dobiti jednu?" upitala je Robin. Conal je ĉvrsto stisnuo cigaru zubima i pogledao je iskosa. Onda je, meĊutim, iz dţepa izvadio još jednu pa joj je dobacio. "Neće ti se dopasti", rekao je, pa sjeo na krevet i naslonio se na orijaške jastuke shrpane uz uzglavlje. "Baš lijepo mirišu", rekla je Robin. "Taj mi se miris oduvijek sviĊao." "Miris je jedno, pušenje drugo." Odgrizao je vršak cigare, pa je i ona krenula njegovim tragom, a onda kresnuo šibicom i, baš nimalo ne ţureći, pustio cigaru u pogon. Zrak se ispunio plaviĉastim, aro matiĉnim dimom. "Radi što hoćeš, samo ne udiši", rekao je i pruţio joj šibicu. Ona je srknula iz odgriţenoga kraja, i već se nakon nekoliko' sekundi gušila od kašlja. On joj je uzeo cigaru i stao je tapšati po leĊima sve dok joj se nije vratio dah, pa joj onda zgnjeĉio cigaru u pepeljari. "Priliĉno gadno, ha?" "Moţda bih mogla povući samo nekoliko dimova iz tvoje." "Kako te volja. Ti vodiš igru." "Zaista?" Okrenuo se i pogledao je, i nju je iznenadilo kad je opazila da je nervozan i spreman da se ispriĉa. "Ĉuj me, ţao mi je što nisam bio bolji. Pokušao sam, iskreno, ali nakon malo vremena nije mi preostalo drugo nego..." "O ĉemu ti to? Bio si sjajan." Njemu su se skupile oĉi. "Ali nisi svršila." "Conal, Conal..." Okrenula se i prebacila mu ruku preko prsa i nogu preko stegana, pa mu se ţestoko zavukla u pregib vrata. Potom mu je progovorila u uho. "Ja to nisam ni oĉekivala. Daj se sjeti. Je li se vidjelo da uţivam?" "Da", priznao je on. "Onda si bio sjajan. A orgazam nisam ni oĉekivala. Iskreno da ti kaţem, još mi nije jasno kako bi to uopće i bilo moguće, na takav naĉin. Ĉitav je projekt tijela kriv. Taj ĉin kao da i nije zamišljen da zadovolji ţenu."

KIKA

"Ali moţe", odgovorio je on. "Vjeruj mi na rijeĉ. Samo se moraš na nj priviknuti, to je sve. A ja moram nauĉid..." Tu mu se glas prekinuo, i sad su jedno drugom potraţili oĉi. On je fatalistiĉki slegnuo ramenima i naslonio se na jastuke. Robin je uĉinila isto. Dan je bio vruć. Oba su se tijela presijavala od znoja. Robin se osjećala predivno. U njoj je bila nekakva toplina bez kostiju od koje joj je brujalo ĉitavo tijelo. Proteklo je toliko vremena otkako je to posljednji put osjetila. Stavila je ruke na šiju i spustila pogled na svoje tijelo, i na njega. Pomakla je boso stopalo i dotakla njegovu nogu, pa svoje stopalo usporedila s njegovim. Tako je drukĉije, a osnovna je zamisao ipak tako ista. Isto je bilo i s nogama. Potom prepone, tako razliĉite. Njene kompaktne, uredno sloţene, njegove... kićene, bujne, izvana tako mekane, što sad leţe samozadovoljno i iscrpljeno i vlaţne od nje. Uopće to nije smatrala ruţnim, ĉak ni u ukrućenom stanju. Doimao se tako ranjivim — što je doista i bio, kako je doznala još davno za jednog nesretnog doţivljaja s Chrisom. Zamislila je da je njena glava došla na mjesto njegove. Kako bi to bilo, gledati svoje tijelo i vidjeti to? Koliko god da se trudila, nije mogla doprijeti dalje od straha za koji je vjerovala da ga stalno osjeća. Ĉinilo joj se da bi morao stalno hodati pognut, stalno koncentriran na mogući napad, tako ţalosno izloţen agresiji. Njegovu golotinju ona nikad neće osjetiti. Zahvalila je Velikoj Majci što ju je blagoslovila, stvorivši je ţenom. "Znaš što mi se svidjelo?" upitala ga je najednom. "Što?" "Tvoj penis je tako malen. Kad sam to radila s Chrisom, bilo je tako neugodno, jer mu je bio toliko veći od tvojeg, ali taj prvi put ja sam..." Shvatila je da se trese, pa ga je pogledala. Lice mu se usukalo i ĉinilo se da ima problema s disanjem, a onda ju je pogledao, pokušao nešto reći, pa prasnuo u smijeh. Bio je to jedan od onih smjehova koje je jako teško suzbiti. I bio je zarazan, bar donekle — Robin se neko vrijeme smijala s njime, ali nije prošlo dugo i već je osjetila onu posebnu nesigurnost koja dolazi od neshvaćanja vica, i od sumnje da se moţda smije tebi. Conal se napokon svalio obuzet napadom štucavice.

KIKA

"Rekla sam nešto krivo?" upitala je ledenim glasom. "Robin, moram ti se zahvaliti. Prihvatit ću kompliment u duhu u kojem je i izgovoren." "Bojim se, Conale, da to neće biti dovoljno." On je uzdahnuo. "Ne, i ja mislim da neće. Mislim da ću to morati objasniti." Podigao je pogled prema stropu. "O, Velika Majko, daj mi snage." To je bilo tako neoĉekivano da se Robin nasmijala. "Zbog ĉega si to, pod kapom nebeskom, izrekao?" "To ne znam ni sam. Ĉini mi se da sam ĉuo Novu kako to poĉesto govori kad god bi se našla pred ovim ili onim komadićem kulturnoga jaza. A meni se ĉini da bi me samo Ona mogla razumjeti." Robin je strpljivo ĉekala dok je brisao oĉi i zadrţavao dah, pokušavajući suzbiti štucavicu. "To je glupo, Robin, u redu? To je jedna od onih stvari nad kojom se ĉovjek mora i smijati i plakati. Prije mnogo sam godina doţivio uvredu. Hvala Bogu što sam odonda malo odrastao." I tako joj je to objasnio, i imao je pravo, to je zaista bilo glupo. Ona sasvim sigurno nije bila struĉnjak za ta pitanja, ali je shvatila da je to zacijelo nešto muškarcu jako vaţno. Pitala se ima li to kakve veze s njihovom ranjivošću, i da li misle da bi im veliĉina penisa pri tome mogla na neki naĉin pomoći. Ali joj je on odgovorio da logika s time nema nikakve veze. Upitao se postoji li tome u društvu Vrzinoga Kola kakva paralela. Ona se nije mogla sjetiti nijedne. Ispriĉao joj je da je na Zemlji veliĉina dojki ţenama bila poĉesto vrlo vaţna za stjecanje samosvijesti. "U Vrzinom Kolu ne", rekla je Robin. "Jako mi je ţao, ali..." "Ne, ne, ne. Već sam ti rekao, znao sam da je to iskren kompliment. Samo me je nasmijalo da... znaš i sama." Ona je shvatila, i od toga se rastuţila. "To je još jedan dokaz za moju tvrdnju da to medu nama ne bi funkcioniralo, Conale." On se uozbiljio, pogledao je, pa s oklijevanjem kimnuo glavom. "Mislim da si u pravu." Ona ga je ponovno zagrlila, i bilo je lijepo kad je on zauzvrat tijesno zagrlio nju. "Ţeljela bih ti zahvaliti za... za ugodu", rekla je Robin. "Sav je uţitak, gospo, bio na mojoj strani. Ţalim što to moram reći."

KIKA

Ona se nasmijala, ali je ipak shvaćala da ga je zaista smućivalo što je nije doveo do orgazma. "Ţeljela bih da znaš, Conale, da si mi zaista drag." "I ti meni, Robin." Ponovno se okrenuo na leda. Puckao je cigaru, i Robin je gledala kako se plavi oblaci dima diţu prema stropu. Lijeno je povlaĉila stopalo gore-dolje po njegovoj nozi. Pomaknuo je nogu tako da svojim stopalom moţe dotaći njezino, i onda su otpoĉeli šašavu igru noţnim prstima, tiho se smijući, i onda se opet umirili. A onda je Conal bacio cigaru kroz prozor, podigao se na lakat, pa se nadvio nad nju i poljubio je u bradavicu. Ona mu se široko nasmiješila. "Hm. Spreman si za opet?" "Već sam mislio da nikad nećeš pitati." ŠEST Ţivot na Gei Novi je dugo bio mrzak. Do preokreta je došlo sasvim nedavno; sad joj je bilo zabavnije nego na Crni Sabat. Poĉelo je to od plivanja. Plivanje je izazivalo senzualnu radost za koju prije nije ni sanjala da je moguća. Bilo je ljepše od svih drugih sportova uzetih zajedno; oni s njim nisu bili ĉak ni u istoj ligi. Bilo bi uţasno proţivjeti ţivot a ne nauĉiti plivati. A bilo je onda tu i letenje. U Vrzinom je Kolu jedrila, ali to nije bilo isto. Sirova snaga i beskonaĉna fleksibilnost Dragonf lveva bili su ĉista radost. Brzo je to svladala, iako je dvojila da će u tome ikad biti ravna Conalu. A najzadnje, iako ne i najmanje, bilo je jahanje na Titanidima. Spoĉetka su se ĉinili dosadni kao dizala u neboderima. Kad bi ga uzjahao, ĉovjek bi jedva i znao da se giba, tako im je mekan bio hod. I makar su hodali popriliĉnim tempom, to se ipak nije moglo nazvati nekakvom brzinom. Najvaţnije je zapravo, što je ubrzo otkrila, bilo naći pravog Titanida. Sad se prilijepila za široka leda jednoga zvanog Virginal (Mikso-lidijski Kvartet) Mazurka, dvogodišnje ţenke, i prestizala vjetar. Bilo je to zaista vrlo jednostavno. Ona je ţivjela pod pogrešnim dojmom da su svi Titanidi odrasli, samo zato što su svi bili podjednaka stasa. Šokirala se kad je doznala da Virginal ima samo

KIKA

dvije godine, i sa zadovoljstvom otkrila da u njoj još postoji jedna nepromišljena crta. Nakon Adamove otmice Cirocco Jones je poĉesto izbivala, pa je Nova svaki svoj slobodni trenutak — kad ne bi plivala ili se uĉila pilotiranju — provodila na Virginalinim leĊima. Tako su zajedno vidjele najveći dio Dione juţno od Ofiona. Gibale su se rubom šume u podruĉju gdje se drveće već prorijedilo a zemljište se polako dizalo prema nehotiĉnim palisadama juţnoga visoĉja. Nova je nosila lovaĉku odjeću. Conal ju je zvao Robin Hoodovim ruhom. Bilo je skrojeno iz meke zelene koţe i posve je prekrivalo, tako da joj je golo ostajalo samo lice. Imala je i smeĊe ĉizme i rukavice od istog materijala, te zeleni dvorogi šešir s bijelim perom. Virginal je preskoĉila oboreno stablo i Nova je na trenutak ostala bez teţine, drţeći se petama pritisnutima Titanidi o bok i grĉevito joj steţući zabaĉene ruke. A onda su se spustile, i Nova je poskoĉila i lagano se doĉekala na skakutava leda, pa se, dok su jurili niz strmu obalu što je vodila do jedne od pritoka rijeke Brijareja, uspravila i zagledala preko Virginalina ramena. Bilo je to prekrasno, upravljani pad pri kojem bi Titanidina kopita tek tu i tamo doticala zemlju, buĉna parada kamenĉića, zemljanih gruda i velikih stijena što su padale posvuda oko njih, ali nisu mogle odrţati korak s Virginalinim vratolomnim skokom. Vjetar je bio svjeţ i leden i šibao je Novinom kosom. Kad su se našli na dnu, Virginal je usporila u trenuku kad su joj se kopita sudarila s vodom. Uslijedio je pravi pljusak kapi, pa potom samo polagani klop-klop kopita na stjenovitoj obali. "Bit će dosta, zlaćano moje", dahnula je Virginal. Nova ju je potapšala po ramenu pa skoĉila na tlo. Nikad to ne bi priznala, no i njoj je bio potreban odmor. Stajanje na Titanidovim leĊima bilo je naporno skoro koliko i trĉanje. Tome se, meĊutim, stajanju ne bi mogla ni nadati bez velike pomoći Virginaline. Deset bi puta na milju osjetila kako klizi sa svog vidikovca na golim leĊima, no svaki bi je put na staro mjesto povukla snaţna ruka, ili bi osjetila kako joj se leĊa pod nogama pomiĉu taman koliko je potrebno da joj trzajem povrate narušenu, a tako osjetljivu ravnoteţu. Titanidin osjećaj za svoj tovar bio je upravo nadnaravan.

KIKA

Nova je slutila da bi Virginal mogla trĉati u galopu s tucetom punih vinskih ĉaša na leĊima, a da se pritom ne prolije nijedna kap. Skoĉila je na široki, plosnati kamen, prevrnula se i zagledala u ţuto nebo. To, na koncu konca, i nije tako loše mjesto. Naravno, odmah lijevo od krpice neba bile su neshvadjive dubine Dionine ţbice, ali je odsjaj bio isuviše jak da bi se jasno vidjelo. Novi se svidjelo. Pogledala je Titanidu, koja je bila razvezala kosu i kleĉala u ledenom toku. Virginal je uronila glavu pod vodu, pa pucnula torzom kao biĉem i orisala fini debeli luk sazdan od kristalne vode. Kosa joj je bila sjajno smeĊa, prošarana smaragdno zelenom, i duţa od metra. Pljes-nula ju je u leda, i Virginal je ţustro zatresla glavom, i tako stvorila pljusak od koje joj je voda potekla niz bokove. Dah joj je stvarao oblaĉiće pare. Nova je pomislila kako je lijepa. Virginal je bila od onih dlakavih Titanida. Ĉitavo joj je tijelo, s izuzetkom dlanova i lica, bilo prekriveno dlakama kakve se nalaze na konjima. Samo joj je na tjemenu bila duga, baš kao u ljudi. Dlaka joj je bila u uzorku zebre, u zelenoj i smeĊoj boji. Lice joj je bilo smeĊe. Dok je stajala tako na rubu šume, Virginal je bila skoro nevidljiva. Nova je poznavala divljaĉ uglavnom preko filmova o prirodi i malog zoološkog vrta u Vrzinom Kolu. Vidjela je na filmu kako ljudi jašu konje, a ĉula i pokoju priĉu o djevojĉicama koje su bile lude za njima. U zoološkom vrtu Vrzinoga Kola bilo ih je pet. Oni se Nove nisu nikad jako dojmili, ali se sad pitala je li to bilo samo zato što nisu nikome dali da ih jaši. Ta ju je misao uznemirila. Već je bila napredovala u sagledavanju Titanida kao ljudskih bića... kao ljudi, kako bi to rekao Conal. To je bilo teško pomiriti sa slikom glupe ţivotinje. Ali je ipak slutila da bi, da se kojim sluĉajem rodila na Zemlji, postala strastvena jahaĉica. A pogled na Virginal kako se hladi u vodi, neizbjeţno joj je svraćao misli na filmove o prirodi. Kad bi se uzjogunila, Virginal bi frktala kao konj, šireći široke nosnice. Dok ju je Nova tako promatrala, Virginal je izvela zapanjujući titanidski trik. Udahnula je vodu kroz nos — moţda deset, moţda i petnaest litara — i onda je eksplozivno ispuhnula tako da se raspršila po bokovima. Zaĉule su se tihane note, i Nova je vidjela kako Virginal poseţe u tobolac — u još nešto posve strano — pa iz nje vadi nešto zvano

KIKA

radio-sjemenka. Kratko je u nju zapjevala, pa oslušnula. Nova je ĉula kako joj ova otpjevava. Virginal je iskasala iz vode i otresla se poput psa. "Je li to bila Cirocco?" upitala je Nova. "Da. Ţeli znati gdje smo." "Nešto nije u redu?" "Nije rekla. Voljela bi znati bi li joj pravila društvo na jednom kratkom putovanju." "Pravila društvo... a kamo ide?" "Nije mi rekla." Nova je skoĉila na noge. "Ma baš me briga. Velika Majko! Reci joj da! Reci joj da stiţem..." "Ona će te pokupiti", odgovorila je Virginal i opet zapjevala u sjemenku. *** Cirocco je stigla već za nekoliko minuta; letjela na skoro nevidljivom Dragonflyu Jedan. Mali je zrakoplov bio brz i vilenjaĉki kao kolibrić. Cirocco je sletjela na ravnu krpicu zemlje dugu deset metara, i zaustavila se skoro nosom dotakavši gromadu veliku kao kuća. Izišla je, podigla avion, i dok su joj Virginal i Nova prišle, već ga okrenula u suprotni smjer. "Zdravo, stragakćeri Munjakerinaa", pozdravila je Cirocco formalno Virginal, pa pogledala Novu, nasmiješila joj se jednom stranom usta, i s dva prsta dotakla obrvu. "Onda, Nova, kako ide?" "Zdravo, kapetane", otpjevala je Virginal. Bio je to jedini Novi prepoznatljiv fragment titanidske pjesme. Ona nije rekla ništa. Kao i obiĉno, kad bi ugledala Cirocco, usta bi joj bila presuha za govor. Ĉarobnica, pomislila je Nova. Ta nazivanja kapetanom nisu za nju. Ĉarobnica nju bolje rezimira. Cirocco je u odjeći izgledala dobro. Nova je imala tek nekoliko prilika da je takvu vidi. Nosila je crne hlaĉe i bluzu, kao i crni šešir široka oboda. Bila je teţa nego kad su se upoznale. Odjeća je na neki naĉin to još više naglašavala. Ali ĉak ni u tome Cirocco nije mogla biti kao normalne ţene. Popunila se po ĉitavu tijelu, napose u grudima. To je zacijelo imalo nekakve veze s misterioznim ekspedicijama u šumu. Dosad su ona i Robin već triput bile otišle, i svaki se put vraćale sve

KIKA

mladenaĉkije, zdravije i, u Ciroccinu sluĉaju, popunjenije. Od toga bi postajala još ljepšom. "Moram obaviti tu malu ekspediciju", rekla je Cirocco, i ĉinilo se da se osjeća pomalo nelagodno. "Zapravo i nije potrebno da poĊeš sa mnom. To bih mogla obaviti i sama. Ali to baš nije jako opasno, a mislila sam da bi te moţda moglo zanimati." Novi se uĉinilo da će se onesvijestiti. Zatraţi od mene da hodam po tucanom staklu, ljubavi. Zatraţi od mene da išĉupam srce i pruţim ti ga na dlanu. Zatraţi od mene da zaplivam oko svijeta, pres-tignem Titanida, pohrvem se sa zombijem. Traţi od mene bilo što od toga, i ja ću to uĉiniti rado, ili pritom poginuti, samo za tebe. A sad me pitaš da li bi me moţda moglo zanimati da nekamo poĊem s tobom... Trudeći se da joj glas zazvuĉi leţerno, slegnula je ramenima u stilu "zašto ne" i rekla: "Naravno, Cirocco." "Odliĉno." Cirocco je otvorila vrata aviona, i Nova je opazila da su iz njega izvadili sjedalo. Ĉitava je unutrašnjost bila ispraţnjena. "Bit će tijesno, ali sam uzela najmanji avion što ga imamo. Ne vjerujem da će nam biti baš jako loše, ali ćeš mi praktiĉki sjediti u krilu." Izdrţat ću već nekako, pomislila je Nova. U avionu nije bilo niĉega osim dva ĉvrsto smotana padobran-krila u repu. Cirocco je jedan od njih pruţila Novi, i sad su ih obadvije prikopĉale. "Bit će tu i malo skakanja", objasnila je Cirocco, pa se spustila u kabinu. Otpraćakala se što je dalje mogla, a onda se unutra zabila Nova. Na trenutak su se nespretno gurale laktovima, no onda su našle pravi poloţaj za sjedenje. "Misliš da nas moţeš dići?" upitala je Cirocco. "Vjerujem da mogu." "Ne zaboravi da smo malo poteški." Nova je već na raĉunam izvodila grube proraĉune. Ne bi li bilo najpametnije izbjeći to, pa da Cirocco sve preuzme i objema im spasi glavu? Ali je to onda istjerala iz glave. Hermetiĉki je zatvorila vrata, osvrnula se i ugledala Virginal kako stoji na sigurnoj udaljenosti. Mahnula joj je, i Titanida joj je odmahnula.

KIKA

"Slobodno polijetanje!" uzviknula je i osjetila se budalasto. Ali u zrakoplovstvu, pravila su vrijedila za sve i stalno, što joj je Conal objasnio poniţavajućim izrazima već na dan njihove prve lekcije — a što je Cirocco poduprla ledenim pogledom. Preko svega je toga prešla u mislima, pa duboko udahnula i nagazila na gas. Avion je poskoĉio, stigao na rub zaravnjene površine... i malo utonuo. Nova je poĉela micati komande, iz sve snage potjerala sićušni motor i, sve u svemu, dovela se na samu granicu ţivĉanoga sloma dok je, za vrlo dugih deset sekundi, avion pokazivao ĉvrstu namjeru da se sudari s krošnjama. Prozujali su iznad njih, i Nova se odvaţila da pogleda Cirocco. Ĉarobnica nije ĉak ni gledala u drveće. Gledala je kroz prozirni krov, u potrazi za neĉim. Nova je osjetila nekakvu ĉudnu gordost. Cirocco je pretpostavila da to Nova zna. Ali se isto tako osjetila i malo ispuhano. Pohvala u stilu "odliĉno" bila bi sasvim dobro primljena. A onda je shvatila da je taj kompliment već impliciran u ukazanom povjerenju. "Uspni se na trideset kilometara i vozi na sjeveroistok", rekla je Cirocco. "Neki odreĊeni kurs?" "Ne mogu biti preciznija, jer ne znam gdje je." "Tko?" "Whistlestop. On je negdje iznad zapadnog Japeta." Diriţabl! Nova je osjetila nalet ushita, pa smetenosti. Po svemu što je znala o njima, slutila je da baš neće biti sretan zbog primicanja mlaznog aviona. "Je li vaţna brzina uspinjanja?" "Što se tiĉe goriva, imamo veliku rezervu. Moţeš ravno gore." Nova je izraĉunala brzinu uspinjana, dovoljno veliku a ipak ne rasipnu, i obavila taj posao ruĉno, ne prepuštajući ga raĉunani, zato što se htjela vjeţbati u havarijskim postupcima. Cirocco ju je gledala, ali nije rekla ništa. "Da li oni obiĉno krstare tako visoko?" upitala je Nova kad su se poravnali na ţeljenoj visini. Cirocco je gledala prema zemlji. "Vrlo rijetko. Samo ţelim biti sigurna da smo iznad njega. Daj malo pogledaj sa svoje strane i reći da li ga vidiš. To ne bi smjelo biti teško. Jer je malo manji od Pennsylvanije."

KIKA

*** Nova je znala da je to pretjerivanje, ali se ipak razoĉarala kad su ga napokon ugledale. Dosad ih je bila iz daljine vidjela nekoliko - u Dioni se nikad nisu odveć primicali tlu - ali se Whistlestop nije doimao baštako velikim. Onda je opazila brojeve na radarskom ekranu i shvatila da on nije dva do tri kilometra daleko, nego da leti dvadeset pet kilometara ispod njih. "Iskljuĉi radar", zapovjedila je Cirocco. "Od toga bole uši." Nova je uĉinila kako joj je reĉeno pa, videći da Cirocco provjerava naprtnjaĉu, pojas s opremom i vesove svog padobranskoga krila, isto uĉinila i sama. "Ovo je plan. Ti programiraš ovu krntiju da se vrati do špilje u Junctionu. Fazi samo da se Whistlestopu nikad ne pribliţi na manje od dvadeset kilometara. Nakon toga, bit će najbolje da led tik uz zemlju, na dvjesto do tristo metara." Pogledala je Novu. "Nećeš me pitati zašto?' "Nisam znala da li smijem." "Opusti se, ljubavi. Ovdje nismo pod vojnom stegom. Hoću da leti nisko jer se bojim da bi se mogla pojaviti još koja zujbomba. To se još nije dogodilo, ali jednoga dana hoće. Ne bih ţeljela izgubiti avion kad se ne moţe braniti." "To mi se ĉini logiĉno." Nervozno je pogledala u nebo. Sve do tog trenutka nije ni pomislila na zuj-bombe. Još se sjećala Conalova veliĉanstvenog pilotiranja za vrijeme napada, i bilo joj je posve jasno da joj je spasio ţivota. Dvojila je da bi bila sposobna i izbliza tako dobro upravljati avionom. I tako se, dok je Cirocco mirno ĉekala, prihvatila autopilotova programa. Uskoro je zaglibila. Zatresla je glavom i izbrisala nemogući rezultat. "Nisam baš sigurna da znam sa svim tim", priznala je. "Jako mi je ţao." "Neka ti ne bude. Evo što ĉiniš krivo." Prst joj je preletio preko dirki, zastajući pritom samo koliko je potrebno da bude sigurna da je Nova sve vidjela i razumjela. "Najvaţanije je od svega nauĉiti kad treba priznati da se mora još uĉiti." Nova ju je pogledala i opazila da se smiješi.

KIKA

"Gdje bismo sad bile obadvije", rekla je Cirocco, "da ti nisi znala da si dorasla vrlo škakljivom uzlijetanju?" Smiješak joj se na djelić sekunde proširio, no onda se opet zagledala u raĉunar. A Nova je shvatila da ju je Ĉarobnica još jednom prešla. A bila bi se zaklela da Cirocco na uzlijetanje nije obraćala ni najmanju pozornost, te da nije ni opazila njezinu nervozu. "No dobro", nastavila je Cirocco i zakljuĉila program. "Ti izlaziš prva. Samo naprijed i razvij se ĉim se udaljiš od aviona, a onda me slijedi. Ako opaziš zuj-bombu, sijeci konopce i padaj slobodno koliko god se usudiš. Tu je u naprtnjaĉi rezervno krilo. Ima li pitanja?" Bilo ih je tucet, ali je Nova postavila samo jedno. "Misliš da ćemo vidjeti zuj-bombe?" "Ne. Ali taj sluĉaj ne mogu iskljuĉiti." Otvorile su vrata i Nova je stupila na zrak. Orijentirala se i povukla konopac za otvaranje padobrana. Zaĉuo se poznati lepršavi prasak platna, pjev uţadi, i onda ju je ţestoko povuklo. Podigla je pogled... U jednoj je jezivoj sekundi pomislila da se padobransko krilo poderalo. Oĉekivala je šarenu, tradicionalnu kupolu. Umjesto toga, nad njom je bilo nešto od pauĉine i zraka, skoro nevidljivo. Pa mislim, tu ima logike. Tako će ih biti teško opaziti. Locirala je Cirocco, koja je drţala ruke na konopcima, ljuljala se njoj zdesna i gubila visinu. Nova je povukla nekoliko konopa i pošla za njom. Slijedi me, rekla je Ĉarobnica. Do na kraj svijeta, pomislila je Nova. Nova je nekoliko minuta pretraţivala nebo, traţeći izdajniĉke tragove kondenzata iza zuj-bombi. Dvaput je opazila vlastiti napušteni mlaţnjak. Prvi se put uplašila; drugi joj je put već bio poznat. Slijedila je Cirocco smireno, a teško da je i moglo biti boljeg dana za jedrenje. A onda se Cirocco poĉela divlje okretati, ljuljati se naprijed-natrag na kraju svojih konopaca. Novu to spoĉetka nije brinulo, no kad je to potrajalo, poĉela se pitati što nije u redu. Ipak se nije uzbunila sve dok Cirocco nije krenula u strmoglavi pad. Morala je svojski zapeti ako ju je ţeljela slijediti, i taman kad je i sama krenula u sunovrat, Cirocco se poĉela dizati, i dizati, i dizati... i skoro se preokrenula. S padobran-krilom bilo teško izvesti luping. Ĉarobnici to nije sasvim uspjelo. Novi, meĊutim, još nije bilo jasno u ĉemu je nevolja, sve dok nije zaĉula smijeh.

KIKA

"Mislila sam da ćeš me slijediti", viknula je Cirocco i ponovno se nasmijala. "Mislila sam da si nekakav prvak ĉitavog Vrzinog Kola." O, zaista? Nova je objema rukama povukla svoje konope i prozujala Cirocco ispred samog nosa, tako blizu da joj je zaĉula zapanjeni uzdah. I zatim se sunovratila, sve brţe i brţe, njišući se lijevodesno i prikupljajući brzinu i onda, ţestokim trzajem, sunula uvis i zavrtjela se i zastala tako na trenutak, glavom strmoglavce, dok se pod njom slamalo krilo. Preokrenula se, vješto izbjegla zaplitanje u olabavljene konopce, i trzajem se zaustavila uz oštro pucanje krila što je zahvatilo zrak, i zatim prešla u planiranje, slatko i glatko kako se to radi na natjecanjima. I vidjela je, u sjećanju, kako na sudaĉkim semaforima bljeska red desetki. Cirocco joj se polako pribliţila, taman koliko je dovoljno da im krila ne dovede u nevolju, pa je promotrila kiselim pogledom koji, meĊutim, nije uspjela i zadrţati. Onda je ponovno prasnula u smijeh. "Predati se boljem, nije sramota", rekla je Cirocco. "Mlada damo, potukli ste me do koljena." "Ma ti si prestravila mene", usprotivila se Nova. "Vjerujem da jesam. Što znaĉi da to vjerojatno nisam trebala uĉiniti." "Nije vaţno." "Nova, ja znam da stvaram dojam vrlo hladne, vrlo kisele stare kuje. U zadnje si vrijeme nisam mogla priuštiti puno vremena za zabavu. I znam da sam od tebe šest puta starija, i znam da si ĉula moju tragiĉnu ţivotnu priĉu... ali znaš što? Kad se sve zbroji i oduzme, i dobro i zlo, ipak sam se krasno provela. Posljednja su tri decenija bila teška, i sve sluti da će sljedeći biti još teţi. Ali ne bih ţeljela proţivjeti nijedan drugi ţivot. Najstrašnije je... znaš, kao sad. Kad se hoću malo zezati, to kao da mi više ne pristaje. I to me rastuţuje." Posljednja tri decenija, pomislila je Nova. *** Bio je to dugi spust. Zabavile su se s još nekoliko trikova, iako više nisu ulazile u krajnosti poput onog lupinga. A svo to vrijeme Whistlestop je pod njima nastavljao rasti. Prije gotovo stotinu godina, kad su ga Cirocco i njena posada prvi put ugledali, Whistlestop je od nosa do repa imao preko kilometar duţine.

KIKA

Hindenburg, najveći zraĉni brod ikad izgraĊen na Zemlji, bio je malo kraći od ĉetvrtine njegove duţine. U meĊuvremenu je popriliĉno ponarastao. Sad je bio dva kilometra dug. Kad se uzme u obzir da je proporcionalno narastao i u drugim dimenzijama, izlazi da mu se obujam povećao za ĉitavih osam puta. U njemu je bilo sto ĉetrdeset milijuna prostornih metara vodika. "Nitko ne zna zašto on toliko raste", rekla je Cirocco Novi dok su se spremale sletjeti na njegova široka leda. "Diriţabli obiĉno ne rastu tako brzo. Znam da je star oko šezdeset tisuća godina. Njegovi vršnjaci godišnje narastu za tek nekoliko palaca. Znam da je Stari Skaut, koji je od Whistlestopa stariji najmanje dvadeset tisuća godina, dug samo kilometar i pol." Bilo je toga i još, i Nova je sve to saslušala, ali gole rijeĉi ne bi nikad mogle iskazati što Whistlestop zasluţuje. Da bi se povjeravalo, trebalo ga je vidjeti. Vjerovala je da će sjedanje na diriţablu biti priliĉno riskantno. A nije bilo teţe nego komarcu sletjeti na slona. Lagano su sletjele, pretrĉale nekoliko koraka, a onda je ona struĉno opustila svoj padobran, i već ga se bila spremala povući i smotati, kad joj je Cirocco dotakla rame. "Odsijeci ga", rekla je. "Dolje idemo drugim putem." "Kad nemam noţ", odgovorila je Nova. Cirocco ju je pogledala iznenaĊeno, pa zavrtjela glavom. "Valjda već nastupa skleroza", rekla je i odmjerila Novu. Novi nije bilo jasno u ĉemu je problem. Cirocco je presjekla Novine konope noţem bijele oštrice. Kad ga je malo bolje pogledala, Nova je shvatila da je napravljen od naoštrene kosti, kićeno izrezbarene u titanid-skom stilu. "Imaš li išta ispod odjeće?" upitala je Cirocco. "Samo pamuĉne hlaĉice", rekla je Nova. "Zanima me samo metal. Donositi išta metalno na diriţabl nije samo nepristojno nego i izuzetno opasno. Sve što moţe iskriti." Nova je na vezicama cipele imala metalne vrške ali ih je Cirocco, nakon paţljivog pregleda, proglasila prihvatljivim. Nova je to doĉekala s olakšanjem, jer su one bila Virginalin dar. Cirocco je klekla i poĉela opipavati ţilavu koţu diriţabla. Nova je uĉinila isto. Znala je da bi sad trebala pitati ali je, unatoĉ onom

KIKA

odbljesku jedne nestašne Ĉarobnice što ga je na trenutak ugledala dok su se spuštale, njena prevladavajuća reakcija na Cirocco bila strahopoštovanje, a iz njega je odmah slijedila poslušnost. Osvrnula se oko sebe. Mogao je to biti i ravan, srebreni tanjur. Znala je da se svija prema dolje, ali je u svakom smjeru mogla hodati priliĉno dugo prije nego što bi hodanje postalo problematiĉno. Napokon je Cirocco, ĉini se, pronašla toĉku koju je traţila. Uprla je šiljkom koštanoga noţa u diriţablovu koţu i probila rupicu. Nova ju je gledala kako drţi ruku nad probojem. Zaĉula je zviţdanje, ali je ono brzo utihlo. Cirocco je oĉito bila zadovoljna i onda je, na Novino zaprepaštenje, noţem u diriţablovoj koţi napravila veliko X. Gurnula je krajeve unutra, i sad su se obadvije zagledale u zasjek. Put je vodio u crninu. Sa svih strana uskoga dimnjaka zidovi su se nadimali prema unutra, zadrţavani neĉim nalik na ribarsku mreţu. Nova je shvatila da su to plinske vreće, i da je Cirocco pronašla mjesto izmeĊu njih. "Što bi bilo da si probila plinsku vreću?" upitala je Nova. "Whisdestop ih ima preko tisuću. Odjednom ih se moţe probušiti i tristo, pa da on opet bude ţiv i zdrav. A da je moj prvi ubod pogodio vreću, ona bi se izlijeĉila za desetak sekundi." Spustila je noge u rupu, pronašla oslonac, pa se široko nasmiješila Novi. "Slijediš me, dobro?" "On nema ništa protiv?" "Ta će rupa zarasti za pet minuta. On to neće ni opaziti, na ĉasnu rijeĉ." Nova je bila skeptiĉna, ali to nije baš nimalo utjecalo na njezinu spremnost da pode za Cirocco. Ĉim se Ĉarobniĉina glava izgubila, Nova je stupila dolje, poskliznula se i uhvatila za mreţu oko sebe. "Gurni krajeve gore", doviknula joj je Cirocco odozdo. "Tako će brţe zarasti." Nova je uĉinila kako joj je reĉeno, i u utrobi je diriţabla postalo tamnije. "A sad se samo spuštaj. Vidjet ćeš koješta, ali zbog toga ne brini. Tu nema niĉeg što bi ti moglo naškoditi." ***

KIKA

Spuštale su se dugo. Spoĉetka se ĉinilo da je tama potpuna, ali su se onda Novi oĉi prilagodile pa je nešto mogla i vidjeti. Bilo je lakše drţati se prstima, ali je to zamaralo. S vremena na vrijeme noga bi joj pronalazila kakav deblji kabel na koji se mogla osloniti, ali je obiĉno tu bila samo fina mreţa. Spašavala ju je samo mala teţa. Nakon deset minuta pod sobom je ugledala svjetlo. Zastala je i opazila kako Cirocco iz svoje naprtnjaĉe vadi malu, sjajnu naranĉastu kuglu. Pruţila ju je Novi, a drugu vezala oko zapešća. Bilo je to nešto na bazi bioluminiscencije, i sasvim dovoljno za gledanje. Spoĉetka je bilo bolje. Sad je mogla vidjeti gdje stavlja ruke i noge. Ali je onda, zaĉudo, najednom poĉela osjećati klaustrofobiju. Bilo je kao u noćnoj mori, kad se oko tebe skupljaju zidovi, samo što je ovo bilo stvarno. Zidovi su zaista bubrili. A onda je pomislila što zapravo radi. Biće za koje se hvatala nije u sebi imalo ni konopa ni mreţa; hvatale su se zapravo za mišiće gar-gantuovskoga stvora. Kad bi ih povukla, osjetila bi kako se miĉu. Bili su suhi, hvala budi Velikoj Majci i svim njenim malim demonima, no ipak je bilo sablasno. Prolazili su i mimo boĉnih prolaza. Neki nisu bili širi od njezine ruke, ali su neki bili tako veliki da bi se u njima dalo hodati. U tim većim je u daljini ugledala svjetlucanje oĉiju. "Kerubini", rekla je Cirocco nakon što ih je Nova prvi put ugledala. "Oni su anĊelima ono isto što su nama majmuni. Oni se gnijezde u većim diriţablima." Nebeski je levijatan imao i druge stanovnike. Mali stvorovi, nalik miševima, stalno su joj se migoljili oko nogu, a u jednoj je zgodi Cirocco zastala kad joj se nešto veće maknulo s puta. Nova ga nije vidjela, no zbog toga joj nije bilo baš ni najmanje ţao. "Sigurna si da nam ne zamjera što smo ovdje?" upitala je u jednom trenutku. "Što veće društvo, to veselije", odgovorila je. "Da nas ne ţeli, dosad bismo to već doznali. Trebao bi samo zatvoriti prolaz i napuniti ga vodikom. Ali se nemoj preznojavati, Nova. Diriţabli imaju svoju unutrašnju ekologiju. Tu ţive stotine ţivotinja koje to ne bi mogle nigdje drugdje. A prevoze i povremene putnike, i to stalno."

KIKA

Napokon su stigle u širi prolaz, i Cirocco je stupila u nj. Promjer mu je bio dvadesetak metara, a ĉinilo se da se u oba smjera prostire u beskonaĉnost. "Central Park", rekla je Cirocco. I doista, iz zidova su rasli stablo-liki organizmi, blijedi i skeletalni. Odmicali su se od svjetla. Cirocco je pokazala prstom. "Idemo. To je još samo jedna milja." Ali ta je milja bila vrlo ĉudna. Bili su na vrhu plinske vreće i mreţica im je pod nogama bila mnogo gušća, skoro kruta. Ipak su poskakivali. Bilo je to kao da hodaju po moru jastuka. Nakon dugo vremena hodnik se proširio i našle su se na svjetlu. Ušle su u golemu, bezobliĉnu prostoriju. Pod se spuštao do prozirnih opni prošaranih tankim kablovima, što su se nadimale od unutrašnjeg tlaka. Bilo je studeno, baš kao i posvuda u diriţablu. "Salon B-24", rekla je Cirocco i stala pregledavati hrpe šarene tkanine. Nova se primakla, i stala skoro do samog orijaškog prozora. Shvatila je da se našla u nosu stvorenja, i malo s donje strane. Bio je to pogled kakav bi imao bombaš na starom ratnom avionu, i bilo je veliĉanstven. Duboko ispod njih tlo je puzalo u sporoj i dostojanstvenoj paradi što se nastavljala već šezdeset tisuća godina. Noga joj je udarila u nešto kruto u gomili tkanine. Spustila je pogled i zinula. Bilo je to ljudsko stopalo; smeĊe, smeţurano, prikaĉeno za koštunjavu nogu. Prsti su se promeškoljili. Podigla je pogled i ugledala lice starog, starog starca, posve ćelavog, smeĊeg kao mahagonij, koji joj je pokazivao zube u zadovoljnom smiješku. "Ja sam Calvin, draga moja", rekao je starac. "A ti si nešto najljepše što sam vidio tko zna od kada." *** Nikad ga nije imala prilike pošteno pogledati. On se micao, ali je uvijek bio tako povijen u nabore svog ruha da mu se vidjela samo glava. ".ledini je problem u ovom ţivotu", rekao je u jednom trenutku, "... jedini je pravi problem kako da ĉovjeku bude toplo. Stari Whistlestop obiĉava odlaziti baš tamo gdje je hladno. 1 onda, Rocky, što je s našom August?" Cirocco mu je objasnila da je August umrla još davno, davno. Nova ga je gledala, i nije bila baš sigurna da je to starac shvatio. Potom se

KIKA

nastavio raspitivati i za ostale, no svi su već bili pokojni. Svaki bi put tuţno zavrtio glavom. Cirocco se zbunila samo jednom, i to je bilo kad ju je upitao za Gaby. "Njoj... njoj je dobro, Calvine. Baš joj je dobro." "To mi je drago ĉuti." Što je bilo suludo, jer je Nova znala sve o Gaby. Na koncu je shvatila da je Calvin star skoro koliko i Cirocco. No kod njega su se te godine i vidjele, sve do posljednje. Pa ipak, doimao se sasvim ĉilo, i posve sretno i ţivahno. Na senilnost je upućivalo samo to raspitivanje za pokojnike. Pjevušio je nešto po studenoj špilji, prekapao po slamnasim košarama, pa sc vratio s drvenim zdjelama, drvenim noţevima i daskom za rezanje. Cirocco je sjela do Nove i progovorila joj tihim glasom. "Nova, on nije lud. Samo mislim da ne razumije smrt. I da je izgubio svaki pojam o vremenu. Ovdje je proţivio devedeset pet godina, i on je najsretniji ĉovjek što sam ga ikad upoznala." "Evo ga!" zakriještao je Calvin i pojavio se s velikom drvenom kutijom. Vratio se ravnoj površini na kojoj su Cirocco i Nova sjedile prekriţenih nogu, i gdje je već bio skupio zdjele salate i sirova povrća, kao i golemi krĉag neĉeg što je nazvao medovinom. "Još malo pa će biti bolje", rekao je i pogledao Novu. "Daj to nabaci, curo, i raskomoti se." Nova je bila sva promrzla, ali je ipak bila sumnjiĉava prema hrpi krpa. Opazila je da iz prnja puze slijepi, bczdlaki miševi. Ali tkanina nije zaudarala po prljavštini. "To tkanje izluĉuje diriţabl", rekla je Cirocco i uvila se u nabore. "To je dobro protiv studeni. Samo naprijed, ĉisto je. Sve je ovdje ĉisto." "Uvijek, u diriţablu." Calvin se zasmijuljio. Drvenom je ţlicom u zdjelice stavljao gustu juhu punu kojekakvih komadića. "Kušaj ovo... Veliš da se zoveš Nova? Lijepo ime, baš mi se sviĊa. Novo i svijetlo, a ti si blistava da ne moţeš biti blistavija. Ovo je moj specijalni gazpa eho. Napravljen od sve samo najboljih na Gei izraslih sastojaka." Ponovno se zasmijnljio i pruţio Novi zdjelicu. "Nekad sam odlazio dolje jednom godišnje da pojedem nešto toplo. A onda sam shvatio da je već prošlo popriliĉno vremena otkako sam to zadnji put uĉinio, i nije mi falilo baš nimalo."

KIKA

"Mislim da si se spustio dvaput, ti stara ludo", rekla mu je Cirocco. Calvin se na ovo grleno nasmijao. "No, daj, Rocky, to ne moţe biti istina!" Na trenutak se zamišljeno zagledao, poĉeo nešto brojati na prste, ali se brzo izgubio. Nova se suzdrţavala da ne prasne u smijeh jer je mislila da bi ga to uvrijedilo. Bio je zaista drag, makar i malo nacikao. "Samo se ti ništa ne boj, milo", rekao joj je. "Ali se prema tome odnosi s poštovanjem. Nije mi bitno hoću li podgrijati hranu, ali nemam ništa protiv da bude vrtića, ako shvaćaš što sam mislio reći." Nova ga, na svoju nesreću, nije shvatila. Njušnula je, i miris joj se dopao, i onda je dobrano zahvatila ţlicom. To je bilo nešto na bazi rajĉice i celera, i bilo je dobro i pikantno i hladno. Još je jednom zagrabila... i onda ju je prva ţlica pogodila u glavu. Progutala je, dah-nula, osjetila kako joj to razdire sinuse i peĉe iza oĉnih jubuĉica. Bacila se na ĉašu medovine i ispila ĉitav pehar. Lijepo joj se spuštala niz grlo. Mirisala je na med. Ĉak je igazpacho bio dobar, ako se jeo opreznim zalogajima. I tako su sjedili zajedno i jeli, i bio je to lijep ruĉak, makar i malo buĉan. Sve im je sirovo povrće hrskalo pod zubima. Ĉinilo se da to zeĉevi ruĉaju. Nova je slutila da bi se nakon nekog vremena uţelila mesa, ali je Calvin sasvim lijepo uspijevao i na toj vegatarijanskoj kuhinji bez vatre. A medovina je bila strahovita. Ona je ne samo hladila pikantna jela, nego se od nje osjećala toplije, slobodnije i prekrasno rasplinu-ta na rubovima. *** "Vrijeme za ustajanje, Nova." "Ko..." Hitro se uspravila. Glava ju je boljela, a pogled je tek s teškom mukom uspijevala izoštriti na Cirocco. "Koliko je sati?" "Nekoliko sati kasnije", rekla je Cirocco i nasmiješila joj se. "Draga moja, mislim da si si malo cugnula." "Zaista?" Već se bila spremala kazati Cirocco da joj je to prvi put, ali je onda shvatila da bi time ispala veliko dijete, pa se umjesto toga nasmijala. Onda je pomislila da će se razboljeti, ali ju je taj osjećaj prošao. "Dobro, i što ćemo sad?"

KIKA

"To je sve", odgovorila je Cirocco. "Malo ćemo se rastrijezniti, pa se vraćamo u Junction. Ja sam spremna za pokret." SEDAM Titanidi su gozbu prireĊivali osam reva. Na stolu se našao ĉitav peĉeni smješljivac, jegulje i druge ribe najprije skuhane, pa ţelirane, te na koncu nadjevene u vlastitu koţu i ostavljene da efektno lebde u bistrom slasnom aspiku. Voće je posluţeno u obliku neboderne graĊevine oblikovane kao boţiĉno drvce, kojem su se grane povijale pod teretom stotinu varijeteta geanskih boba, lubenica, jabuka i limuna, sve garnirano lišćem od topljenog zelenog šećera, a iznutra se ţarilo mirijadama krijesilica. PrireĊeno je deset pašteta, sedam vrsta kruha, tri juhe, a bile su tu i klimave pagode od smješljivĉevih rebara, vješto spremljeno pecivo s korom tankom kao mjehur od sapunice... Od svega se toga vrtjelo u glavi. Cirocco takvo mnoštvo poslastica nije vidjela sve od posljednjeg Purpurnog karnevala, a bilo je to prije dvadeset godina. Na stolu je bilo dovoljno hrane za stotinu ljudi ili dvadeset Titanida. A sve je to trebalo pojesti samo devet ijudi. Cirocco je uzela malo od ovog i malo od onog, pa se naslonila i, polako ţvaĉući, stala promatrati svoje društvo. Bila je prava šteta, doista, što nije bila gladnija. Sve je zaista bilo jako ukusno. Znala je da je najsretnija medu ţenama. Jednom davno, davno, kad se još nije morala brinuti zbog kila, tako joj nešto nikad nije bilo potrebno. Mogla je jesti koliko hoće i nikad ne dobiti ni grama. Ali nakon što je postala Ĉarobnicom, masa joj se spustila na nešto izmeĊu ĉetrdeset — što bi imala nakon šezdesetdnevnog posta — i sedamdeset pet kila. Sve je to bilo prije svega pitanje svjesne odluke. Njeno tijelo nije imalo ĉvrstu metaboliĉku referentnu toĉku. Ovog se ĉasa nalazila na višem kraju tog podruĉja. Za manje od jednog kiloreva triput je posjetila vrelo mladosti, što je bilo uĉestalije no ikad. Sad je po ĉitavom tijelu imala jednoliĉni sloj, pa su joj grudi, bedra i stegna postali senzualni. Nasmiješila se u sebi prisjećajući se kako bi se visoka i košĉata i kao daska ravna petnaestogodišnja Cirocco Jones za takve dojke dala ubiti. Trodesetljetna Cirocco

KIKA

vidjela je u njima sitnu no neizbjeţnu gnjavaţu. Dobro će joj doći u iscrplju-jućim danima koji su pred njom. Na kraju će se ipak potrošiti. U meĊuvremenu se Conal ponašao kao da je strahopoštovanjem još smlavljeniji nego obiĉno. Sjedio joj je slijeva i bilo mu je lijepo. Do njega je sjedila Robin. Stalno su se neĉim nutkali. Kako ni ona ni on nisu mogli pojesti mnogo od jednoga, bilo je sasvim logiĉno da si pokazuju posebne poslastice, ali je Cirocco slutila da tu ima još neĉega. Pomislila je da bi oni, sve da je na stolu bilo i ustajalo vojniĉko sljedovanje, i dalje hihotali kao djeca. Morala bih se šokirati, pomislila je Cirocco. Imala je osjećaj da će se to završiti zlo, da to vjerojatno nije trebalo ni poĉinjati. Onda se prekorila. Bilo je to ĉisto ziheraštvo. Ako ĉovjek tako gleda na ţivot, onda će ţaljenje za svim neiskušanim i neuĉi-njenim iskovati lanac koji će mu zveketati u poznim godinama. Nijemo je pozdravila njihovu hrabrost i poţeljela im sve najbolje. Te su budalice mislile da nitko ne zna za njihovu tajnu vezu. Moţda je u Hiperionu i bilo Titanida koji za to nisu znali, ali ovdje u Dioni sasvim sigurno nije bilo nijednoga. Cirocco je opazila kako Valiha, Rocky i Serpent — trojka o kojoj nitko od drugih ljudi nije znao baš ništa — na taj par gledaju s prijaznim razumijevanjem. Frulica je za to znao ali je, kao i uvijek, svoje mišljenje zadrţavao za sebe. Virginal je znala ali to, unatoĉ svoje sve veće bliskosti s Novom, nije niti spominjala, i to napose zato što je mlada Titanida shvaćala koliko malo zna o ljudskim obiĉajima i što nije bila spremna upustiti se u rizik da Novu i nehotice povrijedi. Ostao je, dakle, još samo deveti ĉlan društva, Nova. Dobro se uklopila, prosudila je Cirocco, ali je ipak još bila isuviše egocentriĉno mlado stvorenje a da bi moglo opaziti nešto što je njena mati s velikom mukom skrivala od nje. Ona je, što se tiĉe Robininih grijeha, ţivjela u blaţenom neznanju. Jer grijeh je to doista i bio. Cirocco je pitala je li to Robin već shvatila, i kako će podnijeti kad joj se sva teţina krivice sruĉi na glavu. Nadala se da će joj moći ponuditi svoju pomoć. Ta mala vještica bila joj je baš draga. Zakruţila je pogledom oko stola, po svojoj druţini. Svi su joj zapravo bili jako dragi. Na trenutak je osjetila kako joj prijete suze, ali ih je

KIKA

uspjela pobijediti. Sad nije bio ĉas za takve stvari. Silom se nasmiješila i pristojno prokomentirala pecivo kojim su je ponudili. Serpent je sijao od zadovoljstva. Ali je opazila da jeFrulica gleda. No onda, kad je veliĉanstveni ruĉak proţivljavao svoj kraj u tihom podrigivanju i zadovoljnom tapšanju po trbuhu, uslijedilo je iznenaĊenje. Frulica je ustao, proĉistio grlo i priĉekao da se svi stišaju. "Kapetane", rekao je na engleskom. "Jako nam je drago što s tvoje strane ovoj gozbi nije bilo prigovora. Tebi je jasno da tako nešto radimo samo u trenucima koji su za nas jako vaţni." "Jako nam je drago,' Frulice?" upitala je Cirocco. Uznemirilo ju je kad je shvatila da joj nije jasno o ĉemu on to govori. Pogledala je ostale Titanide i opazila da sveĉano gledaju u svoje prazne tanjure. Virginal je kratko pogledala na drugi kraj stola, gdje su, sve otkako je Chris skoĉio u Pandemonij, uvijek stavljali prazan pribor. "U ĉije to ime govoriš, prijatelju?" "Govorim u ime svih ovdje nazoĉnih Titanida, i u ime mnogih stotina koji nisu mogli doći. Mene su izabrali da iznesem ovu..." Cirocco se još jedan put zaĉudila, jer je Frulica oĉito traţio rijeĉi. A onda je shvatila da je tu rijeĉ o neĉem drugom. "Je li 'prituţba' prava rijeĉ?" "To bi bilo tu negdje", odgovorio je Frulica i nakrivljeno kimnuo glavom. Molećivo ju je pogledao. U jednom je trenutku bio potpuni stranac. U jednom je trenutku bio prvi Titanid što ga je vidjela — a on zapravo i jest bi izravan potomak tog prvog. Netko bi u njemu mogao vidjeti zaista neodoljivu ţenu. Ta skupljena masa sjajne crne kose, široke jagodiĉne kosti, duge trepavice, široka usta i obrazi glatki kao u dojenĉeta... Vratila se sadašnjem trenutku, stvarnosti koja joj je bjeţala. "Onda nastavi", rekla je. "Sve je vrlo jednostavno", rekao je. "Ţeljeli bismo znati što radiš za spas onog djeteta." "A što vi radite?" "Sondirali smo teren. Iskušali smo obranu Pandemonija. Na temelju zraĉnih izviĊanja diriţablima napravili smo kartu tvrĊave. U Titangradu su već i razraĊeni planovi." "Kakvi planovi?" "Općeg napada. Opsade. Postoji nekoliko mogućnosti." "Provodi li se ijedna?"

KIKA

"Ne, kapetane." Uzdahnuo je i ponovno je pogledao. "Moramo spasiti to dijete. Oprosti mi ako moţeš, no morao sam to kazad. Ti si naša prošlost. On je naša budućnost. Ne moţemo ga prepustiti Gei." Cirocco je pustila da dšina malo naraste, i za to vrijeme prešla pogledom preko njihovih lica. Nitko je od Titanida nije pogledao u oĉi. Robin, Conal i Nova brzo su skrenuli oĉi kad im se pogled sastao s njezinim. "Conale", rekla je napokon. "Imaš li ti kakav plan?" "Ţelio sam ga raspraviti s tobom", rekao je glasom kao da se ispriĉava. "Razmišljao sam o prepadu. Samo nas dvoje, nutra-van dok bi dlanom o dlan. Ne vjerujem da bi frontalni napad imao ikakva efekta." Cirocco se ponovno osvrnula. "Ima li tko kakav drugi plan? Dajte da ih sve poredamo." "Imam ja", rekla je Nova. "A taj glasi?" "Ti joj budi mamac. Izvuci je van da se bori. Postavi joj stupicu. Iskopaj rupu ili što ja znam... Nisam još razradila detalje. Moţda nekakvu zasjedu." Pogledala ju je s poraslim poštovanjem. Bila je to, naravno, šepava zamisao, ali u izvjesnom smislu bolja od ostalih. "To su ĉetiri ideje", rekla je Cirocco. "Ima li ih još?" Titanidi ih nisu imali. Cirocco je iskreno zaprepastilo da su se njih na stotine sjetili samo dvije. Titanidi su bili koješta, ali sasvim sigurno ne taktiĉari. Njihov je mozak radio drukĉije. Cirocco je ustala. "No dobro. Frulice, nema nikakve potrebe da se ispriĉavavš. Bila sam nemarna, pa nikom nisam rekla što radim. Razumije se da je i vama i svim Titanidima jako stalo da ga vratim, a ne vidite da išta poduzimam. Ali sam ja već daleko poodmakla. Samo što puno ne priĉam. I da, on doista jest vaša budućnost, i ja sam mu zbog toga zahvalna i zbog toga ga ţalim. Posljednjeg kiloreva o drugom nisam skoro ni mislila. Veĉeras sam vas kanila upoznati sa svojim planovima, ali ste me pretekli. Prvo o Gei. Nju nitko od vas ne razumije. Dali ste mi ĉetiri scenarija. Ĉetiri filma." Ispruţila je prste pa na njih poĉela nabrajati. "Frulice, ti si spomenuo frontalni napad. Nazvat ćemo to filmom iz Drugog svjetskog rata. Potom je tu opsada; to je rimski spektakl. Conal, tvoja je ideja filmska burleska. Novina je ideja

KIKA

nešto kao vestern. A postoje i drugi pristupi, i ja sam o njima razmišljala. Postoji tu još i film s ĉudovištem, i slutim da bi se taj Gei dopao, film u kojem bismo je pokušali spaliti ili ispeći na struji. Postoji i zatvorski film, u kojem smo uhvaćeni i uspijevamo pobjeći. A postoji i zraĉni napad, i to je vjerojamo vijetnamski film. Voljela bih, meĊutim, da shvatite da je ona sve to promotrila, kao i još nekoliko mogućnosti. Moj će pristup posuditi elemente iz nekoliko njih, no da bismo je porazili, moramo se sasvim odreći ţanrovskih filmova." Pogled joj jc pošao od lica do lica, i nije se nimalo zaĉudila kad je na njima ugledala smetenost. Vjerojatno su mislili, kraj svih tih priĉa o filmovima, da joj se u glavi poĉinje mutiti. "Ja nisam luda", rekla je ona tiho. "Ja samo pokušavam misliti na Gein naĉin. Gea je opsesionirana filmovima nastalim izmeĊu godine 1930. i 1990. Ona je sebe napravila na sliku i priliku zvijezde umrle 1961. Ona ţeli proţivjeti filmove, i ona ima svoj sistem zvijezda, i većina onih koje je odabrala da budu zvijezde u njezinom velikom spektaklu sjede sada za ovim stolom. Ona se pošteno izmuĉila da neke od vas dovede ovamo. Ona vas je ĉak i izgradila, na neki naĉin, onako kako su stari moguli studija izgraĊivali sliku svojih zvijezda. Meni je namijenila glavnu ulogu. Rijeĉ je, meĊutim, o velikom projektu s mnogo vaţnih likova i milijunskim predraĉunom. Ona moţe pogriješiti. Kao u sluĉaju Gaby. Gaby je ovog ĉasa još trebala biti ţiva, kao moj vjerni poboĉnik. Chris je drugi takav sluĉaj. On je trebao biti nosilac glavne muške uloge. IzmeĊu mene i Chrisa trebala se dogoditi ljubavna priĉa, ali se onda na putu našla Valiha. Njihova je ljubav bila sasvim neplanirana. Gea je, meĊutim, lukav reţiser. Uvijek ima spreman potpuni rezervni zaplet, uvijek postoji pomoćni studio spreman da se ubaci. Scenaristiĉki odjel uvijek se moţe pojaviti s novom varijantom, neĉim što će pokrenuti zbivanja i nastaviti zaplet. Conale, ti si za to dobar primjer." Conal se drţao kao hipnotiziran, sad se trgnuo od iznenaĊenja. "Ti si potomak Eugene Springfielda, jednog od poĉetnih igraĉa, ĉovjeka kojeg je Gea odabrala za zlikovca. To će u predstojećim dogaĊajima sigurno biti veoma vaţno. Imam snaţan predosjećaj — a Špici me u tome podrţava — da si ti ovamo doveden manipulacijom."

KIKA

"To je nemoguće", usprotivio se Conal. "Došao sam ovamo da te ubijem, i..." Zastao je i pocrvenio. Cirocco je znala da on rijetko spominje kako su se upoznali. "Tebi je to, Conale, izgledalo kao slobodna volja", rekla je ona blago. "A i bila je. Ona ti se tamo u Kanadi nije uplitala u misli. Ali je ona bila vlasnica izdavaĉke kuće koja je izbacivala te smiješne stripove što si ih donio sa sobom. Ona je mogla malo iskriviti priĉu, mogla je znati za tvoje porijeklo, i vjerojatno te ponukati da se prihvatiš bildanja. Sve je ostalo ispalo samo od sebe. Što se pak tebe, Robin, tiĉe, ti već znaš ponešto o tome kako je s tobom manipulirala." "To sigurno", odgovorila je ona s gorĉinom. "Ţao mi je što vam to moram reći... kvragu, sad dolazi nešto još gore, i nikom se to neće dopasti. Ona je svoje prste uplela u vaš ţivot još prije nego što ste se rodili. Priĉa li se još o Vrištavcu?" Robin ju je pogledala oprezno, ali je kimnula glavom. "To je ono što nas je preselilo u svemir. Bio je to veliki meteor. Vrzino Kolo je bilo u Australiji. Meteor je udario i pobio nas otprilike pola. Ali je pao na našu zemlju, i bio je pun zlata i urana koje smo mogli lako iskopad. Od njega smo se toliko obogatili smo smo svoje Vrzino Kolo mogli izgraditi u orbiti..." Oĉi su joj se zaokruţile od uţasa. "Vrištavac je u Australiju lupio 2036. godine", rekla je Cirocco. "Ja sam tada tu bila već jedanaest godina. Nema nikakve dvojbe da ga je poslala Gea." "To je suludo", rekla je Nova. "Naravno da jest. Ali ne onako kako si ti mislila, ako misliš da se to tako nije moglo dogoditi." "Ali Gea je bila pod prismotrom..." "... i svo vrijeme ispuštala jaja i to uĉestalošću od jednog svakih deset sati. Brod-ĉuvar pratio ih je do dometa svojih instrumenata, pa raĉunao mogu li pogoditi Zemlju. Nitko u njima nikad nije vidio nikakvu opasnost, a bilo ih je previše da bi se svako moglo slijediti." "Trebalo je strašno dobro ciljati", rekao je Frulica s dvojbom u glasu. "Gea je jako dobra u svemu što ĉini. Jednom je već bila pogodila Zemlju, godine 1908, takoreći da provjeri elemente vatre. Taj joj je projektil sletilo u Sibir. Onaj koji je pogodio Australiju bio je lansiran

KIKA

prije devet godina, a ĉinilo se dolazi izdaleka, kao asteroid dugog perioda. Na posljednjem je dijelu putanje bio upravljan. Pa ipak, pri ulasku u atmosferu sva je organska tvar sagorjela, tako da nije bilo dokaza da je došao s Gee." Robin je zavrtjela glavom, ali ne u znak nijekanja, nego nevjerice. "A zašto bi to ona uĉinila?" Cirocco je napravila grimasu. "Kad je rijeĉ o Gei, 'zašto' je vrlo teško pitanje. Kad sam napisala knjigu o Gei, jedan se kritiĉar potrudio oko moje analize njezine osobe. Nije mogao prihvatiti da tako silno biće moţe izvoditi takve djetinjarije. Ali ako postoji ikakav razlog, onda on glasi: iz ćefa. Pretpostavljani da je ĉula za vaše društvo. Pomislila je da bi bio dobar štos baciti vam na glavu ĉitavo bogatstvo, i to brzinom od 25.000 milja na sat. A onda se nastavila zanimati za Vrzino Kolo. Ona je bila vlasnik — i to posredstvom tuceta slijepih korporacija — pogona na Zemlji u kojem je Vrzino Kolo kupovalo ljudsko sjeme. Ona vas je sve uzgojila sitne i ţilave... pa tu i tamo ubacila slabe gene, da se prije ili kasnije netko od vas ovdje pojavi na lijeĉenju. Tobom je, Robin, bila jako zadovoljna. Od srca ti se nasmijala. Nije to bilo ništa u usporedbi sa salvama smijeha na moj raĉun, ali je ipak bilo slatko." Robin je zakopala lice u dlanove. Nova joj je dotakla rame, ali je Robin odmahnula glavom i ponovno se uspravila. Oĉi su joj se caklile od bijesa. "Nova", nastavila je Cirocco, "ti već znaš kako se Gea zabavljala s tobom i s Adamom. I ti i Robin pretrpjele ste veliki preokret, scenarij od kralja do prosjaka." Pogledala je Titanide. "Svi vi znate kako ste iskorišteni. Svi vi ţivite samo po mojoj odluci. Sve su vaše majke i oĉevi morali dolaziti k meni i moljakad me za nešto što bi trebalo biti njihovo pravo. I vi i vaši bili ste toliko zgaţeni da vam je trebao ĉitav kilorev da skupite hrabrosti da mi iznesete jedan sasvim blagi prigovor... a ja sam se na takav stav već toliko bila navikla, da me to šokiralo. Ja mislim da je ĉitava vaša rasa pridavlje-na. I slutim da biste vi mogli skoro u svemu biti bolji od ljudi, ali ako ne pobjedimo Geu, za to nikad nećete imati prilike."

KIKA

Još je jednom krenula pogledom od lica do lica, ne ţureći se ni kod jednog. Svi su bili povrijeĊeni, i ljuti... i odluĉni. "Ona izgleda... nepogrešiva", rekla je Virginal. "Hoću reći, nakanila je ovamo dovesti Chrisa i Conala i Robin, i svi su oni sada tu. Isplanirala je Novino i Adamovo roĊenje. Sve što je kanila uĉiniti, to je i uĉinila." Cirocco je zavrtjela glavom. "To ti se samo tako ĉini. Već sam spomenula ponešto što joj nije upalilo. Moţete biti sigurni da je bilo i drugih namisli koje su zakaza-le, a o njima ne znamo ništa samo zato što nijedna nikad nije došla na vidjelo. Oko stotinu godina ona odrţava... nazovimo to glumaĉkim natjeĉajem, diljem ĉitave Zemlje. Osniva ambasade, izvodi djela i tako izravna kao što je to gaĊanje planeta asteroidom, i tako podmukla kao što je to bilo angaţiranje pisca koji će se pobrinuti da Gene u Conalo-vom stripu ispadne veliki junak. Neki od tih nauma nisu upalili, i ti ljudi nisu nikad došli ovamo. Ali sad je ona dobila svoju glumaĉku postavu. Moguće je da ćemo ih sresti još, ali sumnjam. Ovo će za-zvuĉati strašno, ali ne postoji naĉin da se to zaobiĊe. Svi su drugi ljudi na Gei, u njezinoj glavi, samo statisti i epizodni glumci. Većina se vaţnih uloga skupila u ovoj sobi. Nas devet. A tu su onda i Chris i Adam. Whistlestop i Calvin. Špici. I... dva, moţda još tri druga o kojima ću vam još priĉati." "Špici?" upitala je Robin s izrazom gaĊenja na licu. "Da. On je vaţan. Protiv nas sad stoje Gea i sve sile Pandemonija. I tamo ima vaţnih igraĉa. Vjerujem da je posve moguće da je i Luther bio jedan od njih, a Kali drugi. Za druge ne znam. Ali će na kraju doći do konaĉnog obraĉuna... i kamere će zazujati." "Što ţeliš, kapetane, da uĉinimo?" upitao je Conal. "Kao prvo..." S jedne je strane za ruku uhvatila Conala, a s druge Valihu. "Ţelim da zaprisegnete u ţivot, imetak i svetu ĉast. Moj je cilj povrat Adama, i Geina smrt." "Jedan za sve, i svi za jednoga", rekao je Conal pa smeteno pogledao. Cirocco mu je stisnula ruku, i opazila kako on drugom hvata Robin. "A što je s Chrisom? Nećemo li spasiti i njega?" upitala je Valiha. "I Chris spada u prisegu. Njegov je ţivot na kocki, skupa s našima. Spasit ćemo ga ako budemo mogli, no ako mora umrijeti, neka umre, baš kao i svi mi ostali."

KIKA

Sad su se svi uhvatili za ruke, osim Nove i Serpenta, iza kojih više nije bio nikoga osim prazne stolice ostavljene za Chrisa. Cirocco ih je pogledala sve jednog po jednog, odmjeravajući im snagu i slabost. Nitko nije skrenuo pogled. Bila je to dobra druţina. Njihova je zadaća bila skoro nemoguća, ali Cirocco nije mogla ni zamisliti ikog drugog koga bi radije imala uza se. "Moram vam reći još dvoje, a onda se moţemo prihvatiti planiranja. Vidjela sam Chrisa, i s njim kratko razgovarala. Nije mu se dogodilo nikakvo zlo, baš kao ni Adamu." Priĉekala je da se stiša mrmor. "U ovom vam ĉasu ne mogu reći ništa više od toga. Moţda kasnije. Drugo što vam moram reći, jest ono što sam stalno odlagala. To zapravo ima malo veze s onim što moramo uĉiniti, ali biste to trebali znati. Skoro sam sigurna da je rat na Zemlji pokrenula Gea. No sve ako i nije, svakako je imala svoje prste u njegovu produţivanju na ĉitavih sedam godina." Uslijedila je tišina koju je i oĉekivala. Svi su, naravno, bili šokirani, ali joj je pogled na njihova lica potvrdio njezinu procjenu situacije: mnogi su to ljudi već dugo naslućivali. Frulica je tuţno kimao glavom. Robin se drţala nekako sveĉano. Cirocco je na trenutak pomislila da će Virginal pozliti. "Ĉetrdeset milijardi ljudi", rekla je Virginal. "Tako nešto." "Pobijeno", rekao je Serpent. "Da. Na ovaj ili onaj naĉin." Cirocco se namrštila. "Bez obzira koliko je mrzim, ipak je ne mogu kriviti baš za sve. Ljudski rod nikad nije nauĉio ţivjeti s Bombom. To bi se i tako dogodilo prije ili kasnije" "Je li ona bacila prvu bombu?" upitao je Conal. "Onu u Australiji?" "Ne. Na to se ne bi usudila. Moj... informator misli da je Gea vjerojatno iscenirala ĉitav incident. Vidjela sam je kad ju je, bilo je to davno, obuzela pasija hranjenja morskih pasa. Evo što je Gea radila. Ugledala je onaj golemi spremnik pun izgladnjelih morskih pasa, bilo ih je na milijune. Pa u vodu kap-nula malo krvi. I onda su se poĉeli meĊusobno ubijati. Oni su na to već bili spremni; Gea ih je na to samo podbola. A kasnije, nakon što su odavde povukli straţarski brod, kad god bi rat poĉeo pokazivati znakove malaksalosti, ona bi na pravo mjesto bacila koju

KIKA

od svojih bombi, i onda bi sve poĉelo isponova. Tako je ona izravno pobila nekoliko milijardi." "Nije rijeĉ samo o jajima", rekla je Robin. "Prave atomske bombe? Nisam znala da ih Gea uopće ima." "A zašto ih ne bi imala? Imala je ĉitavo stoljeće da ih stekne, a uvijek je bilo ljudi spremnih da ih prodaju. Ali za to i nije bilo potrebe. Mogla ih je napraviti i sama. Gea je dugo bila jako ranjiva. Jedna jako velika fuzijska bomba mogla je razoriti ĉitav njen svijet. I gdje to piše da je ona morala samo sjediti i ĉekati? Taj je rat i tako bio u njezinu interesu. Zaraćene strane sad se više ne mogu ni nadati da bi je mogle pogoditi — iako je pokušaja bilo. U ovom je smjeru već bilo krenulo pet-šest projektila. Nijedan nije stigao dalje od Marsove putanje. Lasno ih je sredila." Zavalila se u stolicu i poĉekala na njihova pitanja. Dugo nije bilo nijednoga. A onda je napokon Nova podigla pogled. "Otkud ti sve to, Cirocco?" Dobro pitanje, mala. Cirocco je polako protrljala gornju usnu i zafiksirala Novu kroz pritvorene vjeĊe sve dok djevojka nije s nelagodom skrenula pogled. "To ti sad ne mogu reći. Morat ćeš mi vjerovati na rijeĉ." "O, nisam mislila..." "Imaš se potpuno pravo pitati. Ali te ja mogu samo zamoliti da ne zaboraviš našu prisegu, i da od sada pa nadalje sve uzimaš na vjeru. A ja ti obećavam da ćeš, prije nego što od tebe zatraţim da staviš glavu na panj, znati sve što i ja." A valjda ću, Gaby, znati i ja, pomislila je. Najviše se od svega bojala da će se, na kraju, Gaby ukazati samo njoj. "Moţeš li nam reći kakvi su naši planovi?" upitala je Frulica. "To mogu. Pedantno i zamorno detaljno. Zato predlaţem da napunimo pehare, odgurnemo stolice, te da se donesu sir i keksi za one koji u trbuhu još uspiju pronaći neki zaboravljeni kutak. Ovo bi moglo potrajati, a sve je lude od iĉega do sada." I doista je potrajalo. Nakon pet reva još su raspravljali pojedine toĉke vrlo široko zacrtanih obrisa, ali je sam plan bio kupljen. U tom trenutku Nova je već hrkala u stolcu. Cirocco joj je zavid-jela. Oĉekivala je da sama neće zaspati ĉitav kilorev.

KIKA

OSAM Cirocco se digla od stola i uspela se glavnim stubištem velike kuće, sve do drugoga kata, koji se rijetko upotrebljavao. Tu je bila i soba koju je Chris još davno bio odvojio za nju. Ona nije znala što ga je to bilo potaklo da je nazove "Ciroccinom sobom". U to je doba radio ĉudne stvari, kao primjerice bakrom obloţeno svetište za Robin. Soba je imala goli drveni pod i bijele zidove i jedan prozor sa crnim zastorom koji se dao povući. Sav se namještaj svodio na priprosti ţeljezi krevet, obojen u bijelo. Strunjaĉa je na njemu bila debela i nabrekla, punjena perjem. Krevet je uvijek bio uredno prostrt izbijeljenim bijelim plahtama i jednim jastukom, i tako visoko da mu je Vidjela opruge, a ispod njih pod. Jedina je toĉka boje u sobi bila mjedena kvaka. Bila je to soba u kojoj se ništa nije moglo sakriti. Bilo je to prekrasno mjesto za sjedenje i razmišljanje. A kad bi se navukao zastor, više ništa nije rastjerivalo misli. Svjetlo što je dopiralo kroz prozor podsjećalo ju je na rano jutro. Prisjećala se sastanaka na koledţu koji bi znali potrajati i ĉitavu noć, i povrataka u svoju sobu pri ovakvom svjetlu. Osjećala je isti ugodni zamor, isto previranje ideja bacanih amotamo, ideja što su joj još trĉale po glavi. Ali sad, naravno, nije bilo jutro. Bilo je bezvremensko popodne. Cirocco se na to već bila navikla. Nedostajale su joj sitnice. Pokatkad bi ponovno poţeljela vidjeti zvijezde. Zvijezde-padalice, kod kojih se moţe zamisliti ţelja. Sjela je na rub kreveta. A što bi ti poţeljela, Cirocco? Zvijezda padalica nema, ali ipak zaţeli, tko te pita? Pa mislim, nekoga s kim bih podijelila ovo, to bi bilo krasno. Ĉim je to pomislila, okrivila se za nezahvalnost. Imala je prijatelje, najbolje na svijetu. S prijateljima je uvijek imala sreće. Tako je breme bilo razdijeljeno. No bilo je tu i ono posebno dijeljenje koje joj je tako nedostajalo. Mnogo je puta pomislila da bi to moţda ipak moglo biti moguće, da bi baš on mogao biti onaj pravi. Što je to što zovu ljubavlju? Moţda to ona i ne zna. Proţivjela jc dovoljno da potroši sve prste na nabrajanje

KIKA

skoro-pa ljubavi. Prva, kad joj je bilo ĉetrnaest godina. Onaj momak s koledţa... Kako li se zvao? Kad sad o svemu razmišlja, pita se je li joj to bila posljednja prilika. Kad je postala kapetan i kandidat za komandu, tome više nije bilo mjesta. Mnogo ljubavnika, u tjelesnom smislu, ali zaljubljivanje bi ugrozilo sve njene planove. Kao Ĉarobnica... uvijek bi se nešto našlo na putu. Bila je spremna pokazati ĉak i priliĉnu fleksibilnost. Ako se već nije pojavio gospodin Pravi, zašto ne pokušati s gospodom Pravi? S Gaby se tome tako pribliţila. Moţda bi upalilo. I sa svim tim dragim Titanidima. Dvaput je i rodila, od ĉega jednom na titanidski naĉin, gdje je druga bila stragamajka. Drugi put opet na ljudski naĉin, gojeći ga vlastitim tijelom. Već dugo na nj nije ni pomislila. Vratio se na Zemlju, i nikad joj se nije ni javio. A sad je već pokojan. No dobro, Cirocco, toliko o ţelji. A ona priĉa o tri ţelje kod zvijezda ne pali - kod zvijezda koje više ni ne vidiš — ali ćemo malo rastegnuti stvar pa ti pod jednu dati dvije. Shvatila je da bi joj pomogao bilo kakav ljubavnik. Bilo bi to tako lako izvesti. Otrla je suzu s obraza. Dolje je pet Titanida. Svaki bi joj od njih rado bio ljubavnikom — i to u prednjem modalitetu, što oni ne ĉine olako. Ali su prošla već desetljeća otkako je zadnji put ljubovala s Titanidom. To nije pošteno. A trebala se samo staviti u njihov poloţaj i postaviti jednostavno pitanje. Zar bi joj mogli reći ne? Conal... Spustila se na koljena i sjela na pod. Lice joj je bilo mokro od suza. Conal je uvijek mogao biti njen, trebala je samo pitad. Ali ga nikad, nikad ne bi mogla odvesti u krevet. Trebala je samo pomisliti što mu je sve radila, pa da joj dode muka. Nikog se ne bi smjelo tako lišiti dostojanstva. Da joj nakon toga postane ljubavnikom, bila bi groteska kakvu ne bi mogla ni zamisliti. Robin... je bila tako mila da je Cirocco u to jedva i mogla povjerovati. A prije dvadeset godina kakva je to eksplozivna kuja od lje-vanog ţeljeza bila, stvorenje što je pišalo ocat! Svatko bi pri zdravoj pameti rekao da ju je trebalo udaviti ĉim se rodila. I tu se valjda krio razlog zbog kojeg joj se toliko dopala. Kod nje se, meĊutim, nikad nije pojavila ta iskra privlaĉnosti, ĉak ni toliko kao kod Gaby. Što je

KIKA

moţda bilo bolje. Robin će i bez ostarjele Ĉarobnice, koja joj se plete pod noge, imati s Conalom sasvim dovoljno nevolje. Stavila je ruke na hladne, sjajne, glatke daske poda i spustila se sve dok ih nije dotakla obrazom. Vid joj se zamudo. Njušnula je, i protrljala nos, i otrla oĉi, pa tupo pogledala preko poda do pukotine svjetla ispod vrata. Nigdje se nije vidio ni trun prašine. Osjećao se miris polisa, oštar i limunski. Opustila se, a onda su joj se zatresla ramena. Nova... O, Boţe, zaista ne ţeli biti njena ljubavnica. Ţeljela je biti ona. Imati osamnaest godina, biti svjeţa i sazrela i nevina i zaljubljena. Zaljubljena u umornu staru vješticu. Tome je suĊeno da završi u jadu. Ali kakav... kakav bi to sladak jad bio ponovno biti mlad i doţivjeti da ti se prvi put slomi srce. Sad je već jecala, ne baš jako glasno, ali se nije mogla zaustaviti. Pomislila je na Novu, kako prosijeca modru vodu, glatka kao foka, i na krupnu, nezgrapnu djevojku što se njiše na kraju padobranskih konopa, da bi potom poletjela poput anĊela bez krila. Vidjela je Novu kako proţdire hranu na titanidskoj gozbi, sjajnoga oka i nasmijana, i zamislila je samu u njezinoj sobi, kako miješa napitak koji bi joj trebao pribaviti njezinu ljubav. Cirocco se prepustila suzama. Leţala je nauznak na hladnom podu i plakala nad onim što je bilo, što jest i što će biti. Jedan joj je sićušni komadić svijesti govorio da će biti najbolje da to odmah obavi. Kasnije će za to biti jako malo prilike. * * * Conal je razgovarao s Robin, ĉinilo mu se, satima. Razgovor je odlutao od Ciroccinog plana — koji mu se još ĉinio pomalo nestvaranim — i skrenuo na druge teme. Razgovor s njom postao je odnedavna leţeran. Opazio je da joj se već spava, i shvatio da je isto i s njim. Nova je još spavala sklupĉana u velikom naslonjaĉu. Svi su Titanidi, meĊutim, već bili otišli. Nije ih vidio kako odlaze. Istina jest da se Titanidi znaju kretati zaista tiho, no ovo je bilo upravo smiješno. Njih pet, a on nije vidio baš nijednoga kako odlazi? Opazio je da mu se Robin smiješi.

KIKA

"Gdje su nam odlutale misli?" rekla je i zijevnula. Povila se prema njemu i poljubila ga u obraz. "Spremna za krevet." "I ja. Vidimo se." Nakon što je Robin otišla, još je neko vrijeme ostao sjediti, sred ruševina veĉere. Onda je ustao i krenuo prema stubama. Na sredini susjedne sobe stajala je Virginal, nepomiĉna kao kip. Uši su joj pokazivale gore i naprijed, i sa strašnom je koncentracijom gledala u jednu toĉku na stropu. Conal je već htio nešto kazati, ali ga je Virginal opazila, kratko mu se nasmiješila pa izišla. On je na to samo slegnuo ramenima pa se uspeo stepenicama na prvi kat. A tu su bili Valiha i Frulica, podjednako nepomiĉni. I njima su uši bile podignute. Ĉinilo se kao da ih nešto strašno muĉi. Ni on ni ona nisu ga opazili sve dok nije prošao kraj njih, no i tada su ga samo kratko pogledali ne izustivši ni rijeĉ pozdrava, a onda polako krenuli prema stubama kojima se on upravo bio uspeo. Nije mu to bilo jasno. Ponovno je slegnuo ramenima i ušao u svoju sobu. Razmislio je o svemu pa otvorio vrata i provirio glavu. Ono dvoje se vratilo i zauzelo stari poloţaj, osluškujući. Rocky je bio na stepenicama, i takoĊer je slušao, takoĊer gledao prema gore. Conal je paţljivo promotrio strop koji je Titanidima oĉito bio jako zanimljiv. I nije vidio baš ništa. Osluškuju li moţda nešto što se zbiva na drugom katu? Ali gore su sve sobe prazne. Ništa se nije ĉulo. A onda je Rocky zapjevao, vrlo dho. Uskoro su mu se pridruţili Frulica i Valiha, a onda se tiho ubacio i Serpent i pridruţio se Virginal. Pjevali su šaptom, i ta pjesma za Conala nije imala ništa više smisla od svih ostalih titanidskih pjesama. Zijevnuo je i zatvorio vrata. DEVET Kroz pedeset kiloreva, dok je Pandemonij nastavljao svoja skit-niĉka tumaranja, u Hiperionu mu se gradilo stalno prebivalište. Glavni izvoĊaĉi bili su Ţeljezni Majstori. Oni su pripremili teren, koji je okruţivao juţno-središnji vertikalni kabel. Izgradili su cestu do golemih šuma kraj jugozapadne Ree. Podigli su mostove preko smirene Euterpe i ţestoke Terpsihore. Ogoljeli su dvije stotine kva-

KIKA

dratnih kilometara pošumljenih gora, a debla su otpremili u Pandemonij, gdje ih je pet tisuća tesarskih druţina kljaštrilo, pililo, prepariralo, rezalo, slagalo, spajalo utorima i ĉavlima, brusilo i rezbarilo. Za potrebe Febinih rudnika, talionica, kovaĉnica i ljevaonica, kroz teţak teren gorja Asterija bila je probijena ţeljezniĉka pruga, koja je u zoni sumraka Zapadne Ree premošćivala i silni Ofion, i sad su beskrajni teretni vlakovi preko ĉudnih ĉeliĉnih traka dovlaĉili metalne kosti Pandemonija. Na zapadnom su kraju zajazili rijeku Kaliopu. Jezero iza brane sad se već protezalo trideset pet kilometara u duţinu, i njegove su vode grmjele kroz turbine i vrtjele generatore, nakon ĉega se struja toĉila u ţice i prenosila tornjevima što su marširali preko negdašnjih titanidskih pašnjaka. Za posljednjih deset kiloreva, kad je izgradnja bila na vrhuncu, Gea je na rad na Pandemoniju skretala sve više i više izbjeglih ljudi iz Bellinzone. Pokatkad se radna snaga znala popeti i do sedamdeset tisuća ljudi. Rad je bio teţak, ali je hrana bila dostatna. Radnike koji bi se ţalili ili umrli pretvarali bi u zombije, tako da radniĉko nezadovoljstvo nikad nije stvaralo neke veće teškoće. Bilo je to Geino remek-djelo. U trenutku Adamove otmice, radovi su na studiju bili već skoro gotovi. Kad je Gea vidjela razmjere štete nanesene njezinoj putujućoj predstavi, zapovjedila je da se krene na posljednji pokret, iako je ostao još ĉitav kilorev posla. Jugo-središnji kabel imao je pet kilometara u dijametru, a u toĉki u kojoj je probijao krov Hiperiona i gubio se u sunĉevu sjaju, visina mu je bila sto kilometara. Pet stotina kilometara iza te toĉke spajao se s Geinom glavĉinom, gdje se pretvarao u jedan od mnogih strukova u ĉudovišnom pleteru što je tvorio sidro stalno nategnuto Geinim obodom. Mreţa je kablova bila priĉvršćena za Geine kosti, duboko ispod oboda, a svrha mu je bila svladavanje centripetalne sile, kako se Gea ne bi razletjela na komade. Ĉinili su to već tri milijuna godina, i već pokazivali neke znakove umora. Svaki je kabel bio sastavljen od sto ĉetrdeset ĉetiri usukana struka, a svaki je od njih imao promjer od oko dvije stotine metara. Kroz eone ti su se strukovi rastegli. Taj proces je nazvan — iako ne od Gee, koja je taj izriĉaj smatrala ponešto grubim — milenijskim slijeganjem. Posljedica je toga bila da baza okomitoga kabla nije bila

KIKA

petkilometarski stup nego uski stoţac rasukanih strukova, širok oko sedam kilometara. IzmeĊu strukova bile su pukotine; bilo je moguće proći ravno kroz kabel, stupati kroz titansku šumu strukova. Unutra je bilo kao u mraĉnom gradu okruglih, zamišljenih nebodera bez prozora i bez vrha. Osim slijeganja, simetriju su narušavali i prekinuti strukovi. Na Gei je bilo sto osam kablova, ili ukupno petnaest tisuća petsto pedeset i dva struka. Od tih se strukova za dvije stotine onih koji su bili u vanjskom sloju, vidjelo da su pukli. Svi su kablovi na Gei imali vidljive rane, i pritom se gornji struk izvijao van kao uvijeno prekinuo vlakno, dok je niţi kraj leţao na zemlji, i protezao se od jednog do sedamdeset kilometara, ovisno o tome na kojoj je visini došlo do loma. 1 tako je bilo sa svim kablovima osim onima u jugosredišnjem Hiperionu. Dok su drugi kablovi imali po dva, tri, pa ĉak i pet vidljivih lomova, onaj što se dizao iz središta Novog Pandemonija bio je djeviĉanski, i uspinjao se gladak u perspektivi od koje je zastajao dah. Gea je rastreseno potapšala struk kabla kraj kojeg je stajala, posljednji put podigla pogled i krenula dolje, u srce svoga kraljevstva. Samo je ona znala za unutarnje slomljene strukove, one koji nikad nisu vidjeli svjetlo dana. Bilo ih je ĉetiri stotine. Šest stotina lomova u petnaest tisuća strukova znaĉilo je oko ĉetiri posto. Za tri milijuna godina i nije tako loše, pomislila je Gea. Mogla je podnijeti i dvadeset postotaka, ali ne lako. U tom bi trenutku morala poĉeti usporavati rotaciju. A postojale su, dakako, i druge opasnosti. Najslabiji je kabel bio onaj u Središnjem Oceanu. Popusti li još samo nekoliko strukova, ĉitav bi kabel mogao puknuti pod naraslim opterećenjem. Ocean bi se izvio, a kad bi Ofion potekao s obadvije strane, da nikad ne isteĉe, stvorilo bi se duboko more, i ta bi neravnoteţa izazvala kolebanja koja bi opet oslabilo druge strukove... Ali o tome se nije moglo ni misliti. Kroz mnogo je tisuća godina Gein moto bio: Neka se sutrašnji dan brine sam za sebe. Stigla je do dijelova Novog Pandemonija koji su bili još u izgradnji, i neko vrijeme gledala kako tesari i Ţeljezni Majstori rade na filmskom atelijeru većem od ijednog ikad sagraĊenog na Zemlji. A onda joj je pogled skrenuo na Studio.

KIKA

Novi je Pandemonij bilo dvokilometarski prsten što je okruţivao sedamkilometarski kabel. To je bilo pedesetak ĉetvornih kilometara površine — ili skoro dvadeset ĉetvornih milja. Zemljište filmskog studija potpuno je okruţivao zid dug trideset kilometara i visok trideset metara. Ili je bar tako trebalo biti po planu. Većina je zida bila gotova, ali se na nekim djelovima dizao samo dva do tri metra. Zid je bio napravljen od bazaltne sdjene iskopane na juţnoj visoravni, udaljenoj ĉetrdeset kilometara, i dopremljene u Pandemonij drugom prugom Ţeljeznih Majstora. Bio je izgraĊen po uzoru na Veliki kineski zid, samo što je bio viši i širi. A bio je i urešen jednotraĉnom prugom što je tekla unutrašnjim rubom. Pred zidom je bio opkop pun morskih pasa. Zid je bio probijen dvanaestorim vratima, nalik brojĉaniku sata. Vrata su bila nadsvodena — prilazilo im se robusnim rampama koje su završavale na podiznim mostovima — i bila visoka dvadeset metara, koliko je trebalo Gei da, ne prigibajući glavu, proĊe kroz njih. Svaka su vrata, odmah s unutrašnje strane, okruţivala po dva hrama, i nad svakim je upravljao Svećenik sa svojim ili njenim vojnicima. Gea je dugo razmišljala o poloţaju svakoga hrama. Vjerovala je da malo napetosti meĊu njenim ućenicima pogoduje disciplini kao i zanimljivim i neplaniranim dogaĊajima. Većina je tih dogaĊaja bila krvava. Tako su Universalova vrata, postavljena na dvanaest sati, koja su ujedno bila i najsjevjernija od svih dveri Novog Pandemonija, s istoka ĉuvali Brigham i njegovi Momci, dok su to Joe Smith i Gadianton Rob-bersi ĉinili sa zapada. Brigham i Joe meĊusobno su se mrzili do kosti, kako i priliĉi vodama rivalskih sekti u zajedniĉkom općem vjerskom sustavu. Više od jedne milje dalje, u poziciji jednog sata, stajala su Gold-wynova vrata. Golema i neurešena Lutherova kapela, napunjena dvanaestoricom njegovih uĉenika i bezbrojnim pastorima, stajala je suĉelice Vatikanu pape Ivana, u kojem je sve vrvjelo od kardinala, nadbiskupa, biskupa, kipova, krvavih srca, djevica, krunica i ostalih papajalija. Luther bi zakipio svaki put kad bi se, svakog hektareva, igrao loto, i pljunuo svaki put kad bi prošao kraj kioska na kojem su indulgencije išle kao halva.

KIKA

Na dva sata stajala su Paramountova vrata, gdje su Kali i njezini Razbijaĉi te Krishna i njegovi Orangemani krišom i neprestance spletkarili jedni protiv drugih. Na tri su bila Vrata RKO Radia. Blaţeni Foster 1 otac Brown davali su virulentan ţivot svojim fiktivnim karakterima. Na ĉetiri su bila Vrata Columbije, i tu je Marybaker imala svoju ĉitaonicu a Elron svoje engrame i E-metre. Kraj First Nationalovih vrata Ajatolah i Erazmo X vodili su, iz svojim vrlo razliĉitih mošeja, neprestani dţihad. Foxova vrata bila su relativno mirna, jer su Gautama i Sidhartha tek rijetko pribjegavali nasilju, no i tada bi ga poĉesto usmjeravali na same sebe. Glavna je zabava na Foxu bila nametljivi Svećenik Gandhi, koji se stalno pokušavao laktarenjem probiti u hramove. I tako je to išlo i išlo, ukrug golemoga sata Novog Pandemonija. Warnerova su vrata bila bojište Shintoa i Sonyja u njihovoj neprestanoj borbi starog i novog. MGM-ova su vrata bila već promukla od stalnih novih verzija Billy Sundayja i Aimee Semple McPherson. Keystone su ĉuvali Konfucije i Tze-Dong, Disney vrata pak Guru Mary i Sveti Nikola, a United Artistsova sveti Torquemada i sveti Valentin. Bili su tu i drugi, obespravljeni Svećenici, ĉija su sveta mjesta bila daleko od vrata. Mumbo Jumbo iz Konga koraĉao je studijem obuzet najcrnjim gnjevom i mrmljao o diskriminaciji, što je baš i bila Geina nakana. Wicca, Mensa, Trocki i I.K. gunĊali su nešto o štovanju tradicije, dok su se Mahdi i mnogi drugi ţalili zbog prokršćanskih sklonosti ĉitavog mitskog sustava Novog Pandemonija. Nitko od njih, meĊutim, svoje prituţbe nije iznosio i Gei. I svi su osjećali duboku i iskrenu odanost Djetetu. Od svakih je vrata vodila cesta poploĉana zlatom. Ili je bar tako trebalo biti po poĉetnim specifikacijama. U praksi, meĊutim, Gea nije niti u sebi sadrţavala, a niti mogla proizvesti dovoljno zlata za tolike ulice. I tako je jedanaest ulica bilo u duţini od pedeset metara poploĉano ciglama od ĉistoga zlata, iza ĉega je slijedio kilometar pozlaćenih cigli, dok je ostatak bio samo premazan zlatnom bojom koja se već Ijuštila.

KIKA

Samo je Universalova ulica od poĉetka do kraja bila od ĉistoga zlata. A na tom je kraju bila Tara, Taj Mahal/plantaţerska kuća/dvorac u kojem je stanovao Adam, zvan Dijete. Cesta od ţute opeke, doista, pomislila je Gea dok je koraĉala Cestom dvadeset ĉetiri karata. Desno i lijevo od ceste bili su filmski ateljei, barake, kantine, re-kvizitarnice, svlaĉionice, spremišta opreme, garaţe, upravne zgrade, filmski laboratoriji, montaţne sobe, projekcijske dvorane, cehovske enklave i gajbe za uzgoj fotofaune najvećeg studija svih vremena. I to je, pomislila je Gea s golemim zadovoljstvom, samo jedan od dvanaest. Onkraj studija u uţerfl Smislu bili su kompleti ulica — Manhattan 1930, Manhattan 1980, Pariz, Teheran, Tokio, Clavius, West-wood, London, Dodge City 1870. - a onkraj toga bile su straţnje parcele s krdima goveda, ovaca, bizona, slonova, s menaţerijama tropskih ptica i majmuna, rijeĉnim brodovima na kotaĉe, ratnim brodovima, Indijancima i generatorima magle, što su se protezali s obje strane sve do kompleksa susjednih studija: Goldwyna i United Artista. Zastala je i maknula se u stranu da propusti kamion što je puckao krcat kokainom. Vozio ga je zombi. Stvor za njegovim volanom vjerojatno nikad nije ni shvatio da je stup što ga je zaobišao bila zapravo njegova Boţica; vrh kamiona nije sezao mnogo više od Geina gleţnja. Skrenuo je u skladište kokaina, koje je već bilo skoro puno. Gea se namrštila. Ţeljezni su Majstori bili dobri u mnogo ĉemu, ali nikad nisu skuţili štos motora s unutrašnjim sagorijevanjem. Parni im je stroj bio mnogo draţi. Stigla je do vrata Universala. Ţeljezna je rešetka bila dignuta a podizni most spušten. S jedne je strane ceste stajao Brigham a s druge Joe Smith, i sad su se strijeljali pogledima. Ali, kad se nad njih nadni-jela Gea, oba su Svećenika sa svojim mormonima i Normanima prekinuli koškartje do istrage naše ili vaše. Gea je brzim pogledom preletjela scenu, nimalo se ne obazirući na zujanje panafleksa. Iako Studio još nije bio dovršen, današnja će ceremonija oznaĉiti kraj njoj najvaţnije dionice. Dosad je bilo posvećeno jedanaest od dvanaest vrata. Danas je trebalo obaviti i zadnji obred pa zatvoriti krug. Uskoro će moći poĉeti i ozbiljna snimanja.

KIKA

Neki nesretnik, koji je za sebe priznao da je pisac, stajao je okovan zlatnim lancima. Gea je sjela na svoj stolac — koji je pod njom opasno zaškripao, od ĉega je nekoliko scenskih radnika došlo na sam rub srĉanog udara. Stolica se jednom već bila skršila i... "Poĉinji", promrmljala je Gea. Brigham je priklao pisca. Podigli su ga kranom kamere i njegovom krvlju poprskali veliki okretni globus nad Universalovim vratima. *** Chris je promatrao ceremoniju s visokog prozora u Tari. S te je udaljenosti bilo nemoguće odrediti što se zapravo zbiva. U jedno je ipak bio siguran: to što se zbivalo bilo je ubilaĉko, i sablaţnjivo, i umobolno, i odnosilo je ţivote... Okrenuo se i sišao niza stube. Kad je iskoĉio iz aviona, prije skoro dva kiloreva, Chris je oĉekivao svašta. I ništa od toga ne bi bilo ugodno. To što mu se dogodilo nije bilo ugodno... ali ni sliĉno niĉemu što je oĉekivao. Spoĉetka je slobodno lutao kroz kaos Pandemonija, kloneći se velikih plamenova i nadajući se protiv nade da će pronaći Adama i s njim pobjeći u pustoš. To se nije dogodilo. Jer su ga uhvatili ljudi i zombiji, i još neki stvorovi koji oĉito nisu bili ni jedni ni drugi. Nekolicinu ih je ubio, a onda su ga zbombali, zavezali i udarcem u glavu otpravili u nesvijest. Potom je uslijedilo vrijeme u kojem ništa više nije bilo izvjesno. Drţali su ga u velikoj kutiji bez prozora, hranili kad bi im spuhnulo, i dali mu kiblu za pisat i srat... i dovoljno vremena da se privikne na misao da bi mu takva sudbina mogla biti namijenjena za ĉitav ostatak njegovih dana. A onda su ga pustili na slobodu, u taj novi svijet, u tu golemu, nevjerojatnu, neobuzdano ţivu ludnicu zvanu Novi Pandemonij, pokazali mu njegov stan u Tari, i doveli u audijenciju Adamu. Svi su ga zvali Djetetom, s velikim slovom koje se ĉulo i u govoru. Ništa mu nisu uĉinili, i upravo je bujao. Chris nije bio siguran da ga je Adam prepoznao, ali je zato bio vrlo pripravan s njim se igrati. Adam je u igraĉkama imao maharadţino blago. Imao je prekrasne, pametne igraĉke, napravljene od najprobranijih materijala i posve bezopasne,

KIKA

bez oštrih rubova i nijednu koja bi se dala progutati. Imao je, osim toga, i dvije dojkinje, stotinu slugu i, kako je Chris uskoro shvatio... Chrisa. On je na Tari postao dio namještaja. Nedugo potom u posjet je došla Gea. Chris se toga nije volio ni sjećati. Smatrao je da se hrabrošću moţe mjeriti sa svakim, ali već i samo to što je sjedio do nogu tom ĉudovišnom biću i slušao ga skoro mu je išĉupalo srce iz grudi. Dominirala je njima onako kako ĉovjek dominira pudlicom. "Sjedni", rekla je, i on je to uĉinio. Bilo mu je kao da sjedi pod nogama Sfinge. "Tvoja prijateljica Cirocco bila je jako zloĉesta", nastavila je Gea. "Još nisam gotova s inventurom, no ĉini se da je potpunuo uništila tristo do ĉetiristo filmova. Pritom mislim samo na filmove koje sam imala samo u jednoj kopiji. Nije baš vjerojatno da na Zemlji postoje druge. Što veliš na to?" Da joj odgovori, trebalo mu je mnogo više hrabrosti nego što je rhislio. "Mislim da ti filmovi ne znaĉe baš ništa u usporedbi s ljudskim ţivotom, ili..." "Ljudskim, veliš?" rekla je Gea i popratila to blijedim smiješkom. "Nisam tako mislio. Mislio sam ljudskim ili titanidskim..." "A što je sa Ţeljeznim Majstorima? I oni su inteligentni, u to zacijelo ne sumnjaš. Što je s kitovima i dupinima? Što je s maĉkama i psima, kravama, svinjama, pilićima? Je li ţivot zaista tako svet?" Chris na ovo nije znao odgovoriti. "Ja se to s tobom, naravno, samo igram. Jer nisam pronašla nikakvu posebnu vrijednost u ţivotu, bio on inteligentan ili ne. On postoji, to da, no bilo bi budalasto misliti da on ima pravo da postoji. Sam naĉin njegova gašenja na kraju je zapravo jako malo vaţan. Ne oĉekujem da ćeš se sa mnom sloţiti." "Što je dobro, jer se ne slaţem." "Odliĉno. Razlike u mišljenju ĉine ţivot, takav kakav jest, zanimljivim. Ja pak nalazim da je umjetnost jedino što je zaista impresivno. Umjetnost moţe ţivjeti dovijeka. Dobro bi pitanje bilo ostaje li ona umjetnošću i kad nema oka koje bi je gledalo, ili uha koje bi je slušalo, no to je, zar ne, jedno od onih pitanja bez odgovora. Knjiga i slika i skladba trebali bi ţivjeti dovijeka. Dok ţivot moţe samo vrlu-

KIKA

dati kroz dodijeljene mu trenutke, ţderući i serući dok ne ostane bez pare. Sve je to zapravo jako ruţno, zaista. A ja, eto, volim film. I mislim da je Cirocco poĉinila veliki grijeh kad je uništila tih ĉetiri stotine filmova. Što ti misliš?" "Ja? Ja bih osobno uništio sve slike, filmove, gramofonske ploĉe i knjige što su ikad postojale kad bi to samo jednom ĉovjeku ili Titanidu spasilo ţivot." Gea se namrštila. "Moţda su i tvoja i moja pozicija ekstremne." "Tvoja jest." "I ti kod sebe, u Tuxedo Junctionu, imaš nekakav muzej." "To je luksuz koji mi nikad ne bi nedostajao. Ne nijeĉem da je prošlost vrijedna ĉuvanja, i tuţno je gledati kako umjetnost — pa ĉak i loša umjetnost — zauvijek odlazi s ovoga svijeta. Uništavanje umjetnina je loše, i ja tome nikad neću zapljeskati, ali Cirocco to nikad ne bi uĉinila da nije vjerovala da time spašava ţivote. I zato ne mislim da je zgriješila." Gea je o tome malo razmislila, pa mu se nasmiješila. Potom je ustala, i pritom ga grdno uplašila. "Dobro", rekla je. "Onda su naše pozicije savršeno jasne. Ti si na jednoj strani, ja na drugoj. Bit će zanimljivo vidjeti što o tome misli Adam." "Kako to misliš?" Gea se nasmijala. "Jesi li kad ĉuo za Jiminy Cricket?"

*** Tada to nije znao. U meĊuvremenu je vidio film i shvatio svoju ulogu. Gledao ga je zapravo ĉetiri puta. Bio je to jedan od Adamovih najdraţih. Kako će izgledati njihovi dani postalo je najednom posve jasno. Chris ostaje na Tari. S Adamom je mogao provoditi koliko god hoće vremena, s iznimkom jednog reva u svakom Adamovom budnom razdoblju. To je vrijeme Adam provodio sam s televizijskim prijemnikom. U svakoj je prostoriji u Tari postojao televizor. U nekima su bila i po tri i ĉetiri. Nisu se mogli iskljuĉiti. Svi su oni u isto doba davali isti program, tako da se, kad bi Adam lutao iz sobe u sobu, ne bi gubio kontinuitet.

KIKA

U tom trenutku to za Adama i nije bilo jako vaţno. Trajanje njegove koncentracije obiĉno nije duţe od minute, iako bi, ako bi program zaista privukao njegovu pozornost, znao prosjediti i po pet, pa i deset minuta, i hihotati se neĉemu što je, po svemu sudeći, samo on razumio. Za to vrijeme, kad Chris nije mogao do njega da mu pokuša svrnuti paţnju s televizora, Adam bi se pokatkad zabavljao svojim igraĉkama, a pokatkad većinu vremena provodio u gledanju u ekran. Poĉesto bi znao i zaspati. Chris baš nije bio impresioniran. On je zapravo televiziju jedva i opaţao, osim kao stalnu, buĉnu gnjavaţu. Na kraju je opazio da je tu na djelu nekakvo istraţivanje trţišta. Ono što se Adamu najviše dopadalo — mjereno u hm, ili hihotima na minutu — poĉelo se ĉešće pojavljivati. Većini se toga teško moglo prigovoriti. Bilo je tu mnogo crtica Walta Disneya i Warner Brothersa, puno japanske kompjuterske animacije iz devedesetih godina i prelaza stoljeća, nešto starih televizijskih showova. Tu bi i tamo upuzao pokoji kaubojac, a bilo je i filmova s kung fuom koji su se Adamu vjerojatno dopadali samo zato što su bili tako buĉni. Kad se na ekranima pojavio prvi opskurni film 20th Century Foxa, Chris se ĉak i nasmijao. Zvao se Karta za Tomahawk, i Gea je u njemu igrala neku sitnu ulogu. Chris je to gledao dok je Adam drijemao - u tom je raskošnom zatvoru bilo malo posla kad nije bio neposredno zaokupljen Adamom. Bilo je to nekakav priglupi mali vestern. A onda je medu sitnarijom opazio Geu. To, naravno, nije bila Gea, nego neka njoj jako sliĉna glumica. Chris je pogledao odjavu i potraţio ime te odavno već pokojne ţene, ali ga nije mogao naći. Nedugo potom ponovno ju je opazio u filmu Sve o Evi. U ovom je imala malo veću ulogu, dovoljno veliku da glumici moţe odrediti ime, i otkriti da glasi Marilyn Monroe. Pitao se da li se proslavila. Ubrzo je zakljuĉio da jest, jer su se njeni filmovi poĉeli redovito pojavljivati na programu Televizije Tara. Adam se na to jako malo obazirao. Sve o Evi na njegovu je hihometru bilo ocijenjen s nula; Adam ga je jedva i pogledao. Ni Dţungla na asfaltu nije prošla mnogo bolje. Baš kao ni Muškarci vole plavuše. Onda je Chriš poĉeo gledad dokumentarce o ţivotu i smrti Marilyn Monroe. Bilo ih je zapanjujuće mnogo. Većinom su govorili o

KIKA

kvalitetama koje Chris naprosto nije uspijevao opaziti. Iako je ona u dvadesetom stoljeću, kad su pravljeni ti dokumentarci, moţda i bila vraški magnet na kino-blagajnama, malo je tih filmova Chrisu išta znaĉilo. Ali jedno na koncu ipak jest. Za vrijeme jednog od dosadnih doku-mentaraca, Adam je podigao pogled s igraĉaka, nasmiješio se, pokazao na televizijski ekran, i rekao: "Gaj.'' Potom je pogledao Chrisa, pokazao ponovno, i rekao: "Gaja." Chris je poĉeo osjećati uznemirenost. *** Gea nikad nije došla na Taru. To jest, nikad nije ušla u nju, iako je kuća bila konstruirana u skladu s njenim ĉudovišnim stasom. Sva su vrata bila dovoljno i visoka i široka da je propuste, a stube i kat bili su dovoljno ojaĉani da ponesu njezinu teţinu. Ali je dolazila u posjete. A kad bi došla, ostajala bi daleko, a Adama bi iznosili na balkon na katu. Chris je shvaćao logiku što se krila iza toga. Netko tako golem mogao bi uplašiti dijete. Gea će Adama polako privikavati na sebe, svaki mu se dan primiĉući sve više. Kad bi došla u posjet, uvijek bi donijela nešto zanimljivo. Jednom je zgodom donijela ĉitav vatromet; drţala ga jc u ruci pa bacila uvis. Nije bio baš jako buĉan, ali je zato bilo jako lijepo. Drugi put je to bilo krdo dresiranih slonova. Tjerala ih je da skaĉu kroz obruĉe i hodaju po napetoj ţici. Jednu je od tih pomalo uznemiravajućih ţivotinja prebacila preko pleća, a onda je na svakom dlanu stala balansirati po jednoga, i digla ih visoko u zrak. Chris je bio duboko dojmljen, a Adam je svo vrijeme hihotao. Gea mu je stalno nešto tepala na djeĉjem jeziku, zvala ga imenom, govorila mu koliko ga voli, i svakom zgodom ponavljala svoje ime. I uvijek bi donijela nekakav ĉudesan dar. "Gaj, gaj, gaj", vikao bi Adam. "Ge-ja", odviknula bi mu Gea. Adamu je sad već bilo petnaest mjeseci. Rjeĉnik mu se širio. Neće još proći dugo, pa će moći izgovoriti Gea. Marilyn Monroe je snimila tridesetak filmova. Do posvete Univer-salovih vrata Chris ih je sve vidio bar jednom. Duboko je razmišljao o tome dok je silazio stepenicama s drugog kata. Adam bi

KIKA

sad sve ĉešće i ĉešće zastajao u igri i pokazivao na televizor, smijao se i izgovarao ime svoje gargantuovske bakice. Već je bio krenuo prema prizemlju kad ga je prenuo glasni prasak, iza kojeg je ubrzo uslijedio i drugi. Trebao mu je trenutak da u tim zvukovima prepozna prasak probijanja zvuĉnoga zida. Okrenuo se i poţurio do balkona na katu. Visoko na nebu letjela su dva Dragonflya srednje veliĉine. Okretali su se se, usporavali, pa se vraćali nakon zastrašujućeg prelaska preko Novog Pandemonija. Chris je bio maglovito svjestan vike i strke na tlu. Avioni su bili previsoko da bi mogao odrediti tko je u njima, ili bar koliko je u njima ljudi. Cirocco, pomislio je. Moj Boţe, Cirocco, nisi valjda tako glupa. Valjda ne misliš da bi bombardiranjem ovog objekta mogla uĉiniti išta dobro... Gledao je, otvorenih usta, kako dva aviona, gibajući se sad već posve sporo, prolaze kroz spetljani niz zaokreta i preokreta. Ĉinilo se da zbog neĉeg stvaraju formaciju. Kad su se oba aviona zadimila, umalo mu je zastalo srce. Što im se moglo dogoditi? Jedan se hitro vrtio naprijed i natrag, dok je drugi opisao dugu, polaganu krivulju. A onda su se prestali dimiti. Još su jednom bili tek jedva vidljivi komarĉi što su se zaokretali i ponovno zauzimali poloţaj. I onda je Chris shvatio da su napisali slova II. Zakrenuli su uvis pa se preokrenuli, i ponovno zadimili. Nakon što su napravili dvije usporedne crte, oštro su zaokrenuli, pa na vrh crta dodali polumjesece. PP. Što, doĊavola? Preciznim, tijesnim zaokretom, dodali su još jednu crtu. PR... "Chris", prošaptao je netko. Zamalo je iskoĉio iz koţe. Kad se okrenuo, skoro je glasno kriknuo jer je kraj sebe ugledao Cirocco, tako blizu da ju je mogao dotaći. "Cirocco", prošaptao je, i našao joj se u zagrljaju, što je zapravo glupo reći, pomislio je, jer se dizao visoko iznad nje. Ali je sva snaga tekla samo u jednom smjeru; teškom je mukom suzbijao suze. Povukla ga je u sjenu unutrašnjosti kuće.

KIKA

"Ne obaziri se na to", rekla je tiho i zabacila bradu prema nebu. "Zabavna diverzija... sa štosom na kraju. Gei će se to dopasti, sve do samoga kraja." "O ĉemu ti to..." "Nemam puno vremena", rekla je Cirocco. "Doći ovamo nije bilo lako. Moţeš me malo poslušati?" Chris je stisnuo zube i zadrţao tisuću pitanja što ih je ţelio postaviti, pa kimnuo glavom. "Htjela sam..." Cirocco je zastala, pa na trenutak skrenula pogled. Chris je imao vremena opaziti dvoje: i sama je bila na rubu suza, i nosila je nekakav sasvim otkaĉeni kostim. Nije imao vremana da sve to opazi. "Kako je Adam?" "Dobro." "Reci mi što se dogodilo." On je to i uĉinio, najbrţe i najsaţetije što je mogao. Ona bi s vremena na vrijeme kimnula glavom, dvaput se i namrštila, a jednom se uĉinilo da će joj pozliti. Ali je na koncu kimnula glavom. "To je otprilike ono što mi je Gaby rekla da bih morala oĉekivati", rekla je. "I nemoj me gnjaviti zbog nje." "I neću. Duhovi me više ne brinu." "Odliĉno. Onda ti je jasno što moraš uĉiniti?" "Popriliĉno. Ja... ja ne znam mogu li ja tu išta. Ona je mnogo lukavija nego što sam mislio." "Ti to moţeš", rekla je ona s apsolutnom sigurnošću u glasu. "Uĉinit ćemo sve što moţemo da te izvuĉemo odavde. Kao što sam ti posljednji put rekla, njegova duša još nije ugroţena, i neće to biti još dugo. ali, Chris... to bi moglo potrajati. Je li ti to jasno?" "Mislim da jest. Ovaj... imaš li predodţbu koliko?" "Ne moţe biti manje od godinu dana. A mogle bi biti i dvije." On je svim silama pokušao prikriti svoj oĉaj, ali je znao da ga je ona opazila. Ali nije rekla ništa. Duboko je uzdahnuo i pokušao se nasmiješiti. "Kako god ti misliš da je najbolje." "Chris, to nije samo najbolje. To je jedini naĉin. Ne mogu ti o tome reći puno. Kad bi Gea posumnjala da ti to znaš, mogla bi to iz tebe i išĉupati."

KIKA

"To mi je jasno. Ali..." Otro je ĉelo, i onda je pogledao ravno u oĉi. "Cirocco, zašto ga naprosto odmah ne uzmeš? Zgrabiš ga, pa zaprašiš kao da su ti svi Ċavli za petama?" "Chrisu, moj dobri stari prijatelju, kad bih to mogla, ja bih to i uĉinila. I prepustila te njeţnom milosrĊu Geinu... i vjerojatno umrla od stida istog ĉasa kad bih ga dovela na sigurno. Ali bih to uĉinila. Ti znaš da bih i tebe spasila kad bih mogla..." "A ako ne moţeš, ja to prihvaćam." Ona ga je ponovno zagrlila i poljubila ga u bradu, koja je bila na samoj granici njezina dosega. Chris se osjećao otupjelo, ali je bio lijep osjećaj grliti je. "Gea je... Chris, ne znam kako da ti to objasnim. Ali na Adama je usredotoĉena njezina volja. Kad sam posljednji put bila tu, dala sam mu da me vidi. Ona zna da sam bila ovdje, a doći je ovaj put bilo puno teţe. Ja ti više ne smijem dolaziti. A kad bih zgrabila Adama i udarila u bijeg, onda bi nas uhvatila oboje. Ja to znam. Moţeš li to prihvatiti?" "Hoću ako moram." "Drugo od tebe i ne traţim. Tvoj je posao da s Geom ostaneš u dobrim odnosima, pa ma koliko ti to odvratno bilo. I ĉuvaj je se. Moţda ti se ĉak poĉne i dopadati. Ne, ne, nemoj mi reći da je to nemoguće. I meni se jednom dopadala. Ti moţeš samo bid to što jesi, voljeti Adama i... kvragu, Chris. Uzdaj se u mene." "I hoću." Njene su oĉi bile opsjednute. Ponovno ga je poljubila... i potom ga napustila. Bilo je ĉudno, to kako je otišla. Vratila se u sjenu, na mjesto odakle nije mogla neopaţeno baš nikamo... i nestala. DESET "Vještice Juga, Vještice Juga, ovdje Vještica Sjevera. Dno je tog posljednjeg E priliĉno neravno, draga moja." Conal je svoj odgovor izgovorio u mikrofon, jureći kroz zaokret od ĉetiri gea. "Poledaj svoj vez, dijete drago. Ti si dobila sve sama laka slova." Povukao je palicu, brzo pogledao lijevo i desno u goleme, plosnate perspektive već nacrtanih slova, pa ponovno pritisnuo dimno dugme.

KIKA

Paţljivo je motrio dok se nije poravnao s baznom crtom, pa iskljuĉio dim i oštro se okrenuo udesno. Vjeţbali su to već ĉitav tjedan, i Cirocco se sa zemlje klela da su prvi pokušaji izgledali kao kineski hijeroglifi, no onda su postupno došli do pisma koje je bilo skoro ĉitljivo. Sad je Conal vjerovao da bi to mogao proletjeti i u snu. Bilo je to, naravno, šašavo, ali ništa šašavije od ostalog što su izvodili. Ĉinilo se da su poĉeli ţivjeti na nekom novom i nepoznatom planu. Sam ĉin, poĉesto više nije bio dovoljan. Naĉin na koji bi se on izveo bio je takoĊer jako vaţan. Ponešto je trebalo obaviti racionalnu, drugo pak s neĉim što se zove viteški sjaj. Pisanje po nebu moglo se obaviti i savršenim slovima i bez drila, i to jednostavnim programiranjem manevra u autopilote aviona. Ali je Cirocco na to stavila veto. Conal se nije ţalio. Jer je volio pisati izazove na Geinom ĉistom nebu. "Vještico Sjevera", dozvao je Chris. "Ti to zoveš slovom R?" "Moţe se mjeriti sa svakim drugim R-om na nebu", odbrusila mu je Nova. "Dosta djeco", doviknula im je Robin, s vidikovca visoko nad njima. "Prebacite se u drugi red." *** Cirocco je sa zlatne ceste sišla malo prije mjesta na kojem ona i stvarno postaje zlatna od ĉistoga zlata, pa kliznula izmeĊu nebodernih zgrada. Pronašla je zakutak nikom na oĉima i brzo skinula kostim. Kad je prolazila kroz Columbijina vrata, bila je prerušena u indijansku kraljevnu, i uspjela se prošvercati kao dodatni ukras za konjsku operu koja se baš snimala u tom studiju. No ulazak u Taru bio je manje stvar prerušavanja a više ĉiste drskosti. Postojalo je ipak nešto što je mogla uĉiniti. Nije znala kako joj je to uspjelo, a ako bi o tome odveć jako razmišljala, to bi moglo uništiti ono što je stvorila, no zamisao je bila da se nekako smanji. Ljudi bi je samo pogledali pa skrenuli pogled. Jer nije bila vrijedna da je se i pogleda. I to je palilo dovoljno dugo da dopre do Chrisa. Na odlasku joj to nije bilo toliko potrebno, jer je svaĉija pozornost bila usmjerena na slova što su se pojavljivala na nebu. Maţenje je, meĊutim, trebalo biti druĉije, i za nj je trbalo imati drukĉiju drskost.

KIKA

Stavila je na sebe crne hlaĉe, cipele, bluzu i šešir, odjeću vrlo sliĉnu onoj u kojoj je bila za prvog susreta s Conalom. Oko vrata je vezala kratku crnu pelerinu, u ĉizmu zatakla mali automatski pištolj, a za pojas veliki revolver. "Moţda bih na sebe mogla staviti i neonski znak", promrmljala je sebi u bradu. "Što bi moglo biti inkriminantnije od ove odjeće?" Na trenutak je zastala, toliko da stekne vlast nad disanjem. Instinktivno je — po onom instinktu kojem je nauĉila vjerovati — otkopĉala gornja tri gumba na bluzi pa izbacila grudi. Tako će im pruţiti nešto na što se — umjesto da to uĉine na njezino isuviše prepoznatljivo lice - mogu koncentrirati. Potom je stupila na ploĉnik i sigurnim korakom pošla prema ĉuvaru na MGM-ovim vratima. Morala ga je munuti laktom. Upravo je zurio u zraĉnu akrobaciju. "Što taj PREDA..." otpoĉeo je. "Zašto su na vrata stavili nepismenjakovića?" obrecnula se Cirocco. Ĉovjek se uspravio i na prsa, kao štit, stavio podlogu za pisanje. Pruţila mu je praznu ruku u crnoj rukavici. "Ja sam dopredsjednik ove institucije", rekla je Cirocco. "Ovo je moja dokumentacija. Gea mi je zapovjedila da smjesta defusticiram ovu objektivnizaciju." Gurnula je u dţep na prsima nepostojeću legitimaciju, a ĉovjekov je pogled pošao za rukom sve do dţepa, pa se zalijepio. Zinuo je na izrez, pa kimnuo glavom. "Pa, što kaţete na to?" "Ovaj, nastavite.., šefe!" "Što je s osiguranjem? Što je sa zapisnikom koji biste morali voditi o svakome tko ulazi i izlazi kroz ova vrata? Svi psi pakla mogli bi ovdje protrĉati, lajući kao pomahnitali, a vi biste im dali pseće biskvite. Zar me nećete pitati ni kako se zovem?" "Ja... k-k-kako se z-z-zovete... gospodine?" "Guinness." Dok je zapisivao u blok na podlozi, Cirocco mu je pogledala preko ramena. "I pazite da ste ga dobro zapisali. G-U-IN-N-E-S-S. Alec Guinness. Gea će to sigurno htjeti znati." Cirocco se okrenula na peti pa odmarširala kroz vrata i preko podiznoga mosta, ne pogledavajući ni lijevo ni desno. Njemu je pak trebalo petnaet minuta da se vrati punoj svijesti. No Cirocco je tada bila već stotinu milja daleko. *** Gea je shvatila već kod PR.

KIKA

Stajala je tako na Universalovim vratima, dok su joj goleme noge ĉvrsto poĉivale na više zlata no što ga je ikad bilo u Fort Knoxu. Ruke su joj bile na bokovima, a na licu smiješak. PRE PRED Prasnula je u smijeh. U tom su ĉasu i neki drugi, koji su se takoĊer nagledali filmova — u mnogo sluĉajevima i više nego što im se mililo — takoĊer poĉeli shvaćati. Za većinu su njih to bile minute ispunjene nervozom. Pogled im je stalno lutao s Geina lica na slova na nebu. A onda, kad se Gea nasmijala, bio je to znak za masovnu provalu smijeha. Kako bi se pojavilo koje novo slovo, ljudski bi ţivalj ponovno zaurlao od smijeha, a Gea podvostruĉila svoj hihot. U trenutku kad je poruka bila ispisana, poĉetno je P bilo već skoro neĉitko. Ali to nije nikom pokvarilo veselje. PREDAJ SE GEA "Moramo potraţiti Ĉarobnjaka!" zahukala je Gea. "On će znati što da radimo!" Smijeh je postao još buĉniji. Vrijeme je za slavlje, pomislila je Gea. Jonesova je oĉito već oĉajna kad se upušta u takve gluparije. Zar ne zna da je po nebu pisala i Zla vještica Zapada? Zar zao njoj ne znaĉi baš ništa? U ovoj borbi postoje pravila, i simboli su najvaţniji od svega. Njena gromada od smijeha sad se skupila u povremeno smijulje-nje. Slova su se poĉela rasplinjavati, i padati kao fina magla. Onim se dvama avionima sad priduţio i treći, kojeg je Gea svo vrijeme bila svjesna. Najvjerojatnije je u njemu bila sama Cirocco, na sigurnom i izvan dometa, i sve to promatrala dok su njeni posluţnici obavljali prljav i opasan dio posla. Ĉitavo to nadmetanje nikad neće biti vrijedno truda, pomislila je Gea. I, zaĉudo, ta ju je misao potištila. Otjerala ju je slijeganjem ramena. Tri su aviona sad letjela na manjoj visini, u ešalonu, i oblijetala golemi krug Novog Pandemonija. I dalje su ispuštali dim. Festival fantastiĉnih filmova, pomislila je. Koje naslove već dugo nije prikazivala? Mislim, daj da vidimo, bio je tu onaj... Zastala je, pa sumnjiĉavo podigla pogled.

KIKA

"Ne!" kriknula je i udarila u trk. "Ne, kujo prokleta! To ti budţetom nisam odobrila!" Nagazila je na mrtvog zombija, okliznula se i skoro pala. Vidjela je kako se prevrće još jedan zombi. Za manje od dvije minute, svi su zombiji u Pandemoniju bili mrtvi. *** "All you need is love", rekla je Robin, pa to odzviţdukala, pa to otpjevala. "Što je to?" zaĉula je Conalov glas preko radija. "Jedna pjesma nas vještica." Odzviţdukala ju je ponovno dok je naginjala avion na krilo, nad ĉudnim prizorom što se odvijao pod njima. "Majko", rekla je Nova pomalo nervozno. "Dušo draga, već je vrijeme da se prestaneš stidjeti porijekla našeg zombicida. Ne misliš?" "Dobro, mama." Ĉula je kako se Novin radio uz škljocaj iskljuĉuje. "Na moj znak skrenite lijevo", rekao je Conal. "Ispod nas su MGM-ova vrata. S velikim kamenim lavom." "Prijem", odgovorila je Robin i dalje pjevušeći. Još je jednom spustila pogled na Novi Pandemonij. Cirocco joj ga je bila opisala, tako da su još prije dolaska znale ĉitav raspored. No sasvim je drugo bilo vidjeti to vlastitim oĉima. Za ĉitave njihove sulude predstave Robin su prolazili ţmarci, dok je kruţila na visini, radarom i teškim naoruţanjem spremnim za doĉek zuj-bombi, a po glavi joj se gurali i guţvali deseci planova za svaku moguću zgodu — planova koje im je svima nemilosrdnim drilom u glave zabila general Jonesova. Široko se nasmiješila, pa prasnula u smijeh. Situacija se dopadala onoj šaljivĉini u njoj. "Što mislite, što će Gea na ovo reći?" upitala je ostale. "Pitam se je li shvatila da smo joj na glavu bacili tri tone ljubavnog napitka?" "Je li to Robin iz Vrzinoga Kola?" upitao je neki glas. Uslijedio je trenutak tišine, u kojem se nije ĉulo ništa osim visokog piska mlaznoga motora. "Robin, zašto mi upadaš u radio-kanale?" "Isuse", dalinuo je Conal. "Pa to je..."

KIKA

"Juţnjaĉka vještice, ne zaboravi pravila radiofonije. Mislim da bismo morali..." "Znam, ljubavi, da je tu Conal", rekla je Gea. "I znam da je tu tvoja ljubljena kći, u drugom avionu. Ali ne razumijem sve te priĉe o ljubavnom napitku." Robin je nastavila letjeti u tišini. Dlanovi su joj se navlaţili. "No dobro", uzdahnula je Gea. "Vidim, hoćete me malo gnjaviti. Ali nema nikakve potrebe da pristupite izvršenju plana X-98 ili kako li ga već zovete. Neću vam poslati nikoga. Nikakve vam zuj-bombe neće prijeĉiti da se vratite u Dionu." Ponovno je uslijedila stanka. "Pa ipak sam radoznala. Zašto s vama u ovu malu eskapadu nije pošla i Cirocco Jones? Je, za to treba imati kiĉmu. Ali kad treba slati druge da bojuju njezine bojeve, onda je pravi majstor. Niste to već opazili? Kako vam se dopao njen dramatiĉni leteći dolazak na scenu tamo na Junctionu, kad su moji prijatelji spašavali tvog ljubljenoga sina iz tog groznog mjesta, na koje si ga ti dovela? Svi ste imali obilato vremena da vidite njene herojske napore... koji, ţalim što to moram reći, ipak nisu išli tako daleko da se s ubogim zombijem i stvarno uhvati u koštac. Sve se pitam gdje je prije bila? Niste je pitali otkud je došla?" Robin je pogledala lijevo i desno, rukom dala znak Novi i Conalu da ništa ne govore i vidjela kako su oboje kimnuli glavom. "Dosad, rekla bih, priliĉno dosadan razgovor", nastavila je Gea. "Samo sam vas htjela upitati kako stoje stvari. Prošlo je već dosta vremena od našeg posljednjeg sastanka. Kad sam vas vidjela da dolazite, baš sam se ponadala da biste mogli malo svratiti." "Nikako da naĊemo vremena", odgovorila je Robin. "O, ovo je već mnogo bolje. Morali ste ga nekako naći. Chris stalno pita za vas." Robjn se morala ugristi za donju usnu. Na to nije imala što odgovoriti. Neće se još dugo prema ovome moći odnositi kao prema igri. "Daj mi reci", kazala je Gea nakon zamišljene stanke, "jesi li kad ĉula za Ţenevsku konvenciju o voĊenju rata?" "Ĉini mi se poznato", odgovorila je Robin. "Jesi li znala da se upotreba otrovnih plinova smatra nemoralnom? Pitam te to zato što sam sigurna da ti je Cirocco napunila glavu mnogim bedastoćama na temu dobrih i zlih momaka. Kao da tako

KIKA

nešto uopće postoji. No ĉak da je to i istina, daj se upitaj ovo. Da li dobri momci krše meĊunarodno ratno pravo?" Robin se na trenutak namrštila, pa odmahnula glavom, a onda se upitala nije li opasno slušati Geu. Da li bi preko radija mogla na njih baciti kakvu ĉaroliju, natjerati ih svo troje da poĉine kakvu ludost? Cirocco to, meĊutim, nije ni spomenula. "Gea, ti si jedna luda babuskara", odgovorila joj je. '"Batina i kamen...'" "... ne bi ni ogreble tu tvoju gnusnu koţurdu. Ali će te rijeĉi raniti u samo srce. To mi je rekla Cirocco. Što se pak tiĉe bojnih otrova, jesi li prebrojala koliko ti je ostalo ljudi? Jesi li vidjela što je sa slonovima, devama i konjima?" "Ĉini se da je s njima sve u redu", priznala je Gea sa sumnjom u glasu. "Dakle tu smo. Ali ne uzimaj to osobno, Geo draga, stara kuĉko. Pronašli smo kako da istrijebimo pošast koju smo prije zvali smrto-zmijama. Mi to obavljamo kao komunalna sluţba. I sad nam se u programu zaprašivanja sluĉajno našao Pandemonij. Nadamo se da vas nismo previše smetali." "Niste previše... Zvali ste ih prije tako? A kako ih zovete sada?" Ha! Došla si mi ravno na nišan, ti gnusobino. "Zovemo ih Geinim trakavicama. Nadam se da imaš velik zahod." Ĉula je kako se Nova nasmijala. Ĉini se da je baš to napokon otkaĉilo Geu. Poĉela je nerazgovjetno vrištati. Robin je morala smanjiti zvuk. Potrajalo je to tako zapanjujuće dugo, a onda se pretvorilo u bujicu poganog jeziĉanja, uţasnih prijetnji i skoro posve nerazgovjet-na bjesnila. Kad je na trenutak zastala, javila se Nova. "Ovo je već nešto", rekla je. "Moţda bismo je, kad sve bude gotovo, mogli angaţirati kao sporednu toĉku karnevala." "Ne", odgorovio je Conal. "Nitko za to ne bi dao ni pare. Sranja su se svi već nagledali." Uslijedila je kratka šutnja. "Ĉuj me, mladiću", rekla je Gea ledenim glasom, "potrudit ću se da jednoga dana poţeliš da se nikad nisi ni rodio. Nova, ovo je, najblaţe reĉeno, bilo jako neljubezno. Ali mislim da to mogu razumjeti. Sve ti je to jako teško palo. Reci mi samo, kako ti gledaš na to što ti taj gad tuca mamicu?"

KIKA

Tišina je ovaj put bila sasvim drukĉija. Robin je osjetila kako joj se diţe ţeludac. "Mama, što..." "Nova, prelazimo na radio-tišinu. I ne zaboravi što sam ti govorila o propagandi. Gea, naš razgovor je završen." Ipak joj se nije ĉinilo da je time izreĉena zadnja rijeĉ. Propaganda je lijepa definicija, ali to ipak ne znaĉi da će još dugo moći lagati Novi. *** Gea je spustila radio i zagledala se za avionima što su nestajali na zapadu. Raspoloţenje joj je bilo do daske kiselo. Iako ni logiĉni ni emotivni dijelovi njezina mozga nisu više funkcionirali kao prije - tu je ĉinjenicu uoĉila i prestala o njoj brinuti — ĉisto raĉunarska snaga ostala je nesmanjena. Znala je koliko je zombija izgubila. Nepokojni su tvorili otprilike ĉetrdeset posto Pan-demonijeve radne snage — nepokojni koji su sad bili dvostruko mrtvi. Priliĉno gadno kad se u ozbir uzme ĉinjenica da jedan zombi vrijedi koliko pet radnika ljudskoga roda, a moţda i šest. Bili su jaĉi, a nisu osjećali potrebu za snom, pa ĉak ni da povremeno malo odahnu. A moglo ih se hraniti smećem od kakvog bi se, pri samom pogledu, i svinji digao ţeludac. Iako nisu mogli upravljati kompleksnom mašinerijom kakva je, recimo, kazetofon, ipak su bili odliĉni vodoinstalateri, elektriĉari, liĉioci, scenski radnici, tesari... svi oni kvalificirani radnici tako bitni za filmsku proizvodnju. Uz razumnu brigu mogli su potrajati najamnje šest do sedam kiloreva. Bili su ekonomiĉni ĉak i pred licem smrti; kad bi zombi osjetio da mu se bliţi posljednja smrt, posljednje bi mu bilo da sam sebi iskopa grob i legne u nj. Problemi, problemi... Tesarske druţine, naviknute na pokretne festivale, pokazale su se nedovoljno svestranima da udovolje zahtjevima Novog Pandemonija. Neke od zgrada što su ih bili digli već su se i srušile. Mogla bi pokušati razviti zaista majstorsku sortu tesara... ali je, s nelagodom u duši, shvaćala da joj slabe snage genetskog manipulatora. Mogla se samo nadati da će njen sljedeći porod, umjesto deva i zmajeva, na svijet donijeti nešto korisnije, i sposobno da se dalje samo razmnoţava, ali je znala da na to ne moţe raĉunati.

KIKA

To su te nevolje što ih donosi smrtnost. Jer smrtna je bila. I to ne samo u smislu da će, za stotinu tisuća godina, orijaški kotaĉ znan pod imenom Gea, svenuti i umrijeti, nego se to odnosilo i na orijaški Mon-roe-klon u koji je odluĉila uloţiti toliko svoje ţivotne snage. Uzdahnula je, pa se malo razvedrila. Dobar film niĉe iz promašaja, a ne iz neprekinuta niza uspjeha. Trebala bi porazgovarati sa scena-ristiĉkim odjelom, ugraditi taj novi neuspjeh u golemu epopeju njezina ţivota, na kojoj se radi već dvadeset godina. Zadnji kolutovi još nisu ni izdaleka na vidiku. U meĊuvremenu, zacijelo mora postojati nekakvo rješenje. Još je jednom pomislila na Titanide. Hiperion ih je pun kao buha. "Titanidi!" uskliknula je Gea i prepala sve u krugu od pola kilometra. Titanidi su trebali biti njen najsvojeglaviji izum. U to su se doba uĉinili kao zgodna zamisao. A i dalje su bili lijepi za pogledati. Napravila ih je negdje poĉetkom 1900-tih, kao nekakvu prvu skicu za stvaranje ljudi. Ali je ispalo da ih je napravila boljima nego što je mislila. Stalno su nadilazili vlastite specifikacije. Kad je u prvim danima pripremanja terena za Studio zavladala nestašica radne snage, ona je, prirodno, pomislila da bi se mogla posluţiti Titanidima. Poslala je Ţeljezne Majstore da ih angaţiraju — i ovi su se vratili praznih ruku. To ju je nerviralo. Zar oni ne znaju da je ona Bog? Bilo ih je teško uhvatiti ţive, ali je ipak uspjela zarobiti nekolicinu. Koji nisu htjeli ni mrdnuti prstom. Nikakve muke nisu pomagale. Tko god je mogao, poĉinio je samoubojstvo. A koliko je njoj bilo poznato, prije izgradnje Studija to se još nikad nije dogodilo. Odviše su voljeli ţivot. Zato je o tome upitala jednog zarobljenika. "Bolje grob nego rob", odgovorio je on. Lijep stav, procijenila je Gea, ali ga ona nije bila ugradila u njih. Do sto Ċavola, ljudi su se prema robovanju odnosili kao patka prema vodi. Zašto to nisu mogli i Titanidi? U redu, u redu, ako Gea nije fleksibilna, tko onda jest? Ako ne ţele raditi ţivi, natjerat će ih da rade mrtvi. Titanid zombi radio bi kao stotinu ljudi. Ali je ispalo drukĉije. Titanidske lješine koje je pozombila bile su slabije od originala, imale su lošu koordinaciju, a znale bi se i ugibati

KIKA

u sredini poput rahitiĉnog konja. Napravila je konstrukcijsku analizu i otkrila nedostatak u strukturi kostura. Taksonomiĉki reĉeno, Titanidi nisu bili kraljeţnjaci. Kraljeţnica im je bila hrskaviĉava, i zbog toga i savitljivija i jaĉa od priliĉno krhke slagalice kraljeţnjaka u ljudi i anĊela. Problem je bio u tome što bi poslije smrti ta kiĉma trunula, a jele bi je i smrtozmije. I tako su joj Titanidi podvaljivali i iz groba. Gea bi se zgranula u što se taj svijet pretvorio, da se nije sjetila da ga je takvoga sama stvorila. Zar je i mogao postojati bolji trenutak za pojavu glasnika s MGMovih vrata, koji joj je pruţio podlogu za pisanje i kleknuo, sav uzdrhtao, jer mu je bila poznata Geina uobiĉajena reakcija na loše vijesti. Ali je ovaj put reakcija bila iznimno umjerena. Gea je pogledala ime u bloku, uzdahnula, i nemarno bacila glasnika preko krovova tri studija. Opet ju je nad-filmila. Dva puta u jednome danu, Cirocco Jones se protiv nje posluţila njenom obljubljenom mitologijom. "Sasvim me je ĉarobizozirala i zvjezdoratnula", promrmljala je. Morala je malo predahnuti. Što veliš na novi festival? upitala se. Filmovi o filmu. Nije zvuĉalo loše. Pogledom je potraţila arhivara, i ugledala ga kako se skutrio iz ugla. Dala mu je znak. "Idem u projekcijsku dvoranu jedan", rekla mu je. "Daj mi za poĉetak Truffautov Ameriĉka noć." On je to naţvrljao u svoj blok. "Auteurs", promrmljala je. "Daj još nekoliko Hitchcockovih. Svaki je dobar. Kaskader. I... kakav je bio onaj o kvaru studijskih sustava?" "Svjetla, Kamera, Akcija! rekao je arhivar. "To je taj. Za deset minuta da bude spremno." Gea je zaklipsala zlatnom cestom, potištenija no što je to bila stoljećima. Jonesova je taj dan obavila pošten posao. Dio je njenih misli ostao vezan uz problem radne snage. Morala bi ovamo samo skrenuti nešto izbjeglica iz Bellinzone. Uţasno je, meĊutim, u svemu bilo da će ona od sada svoju ljudsku radnu snagu morati praktiĉki tetošiti, jer će ljudi, ako umru, mrtvima i ostati. Komad novosti. A onda se upitala bi li mogla poĉeti dovoditi one zabušante iz Bellinzone. Humanitarni letovi na Zemlju i dalje su se nastavljali, ali su se brodovi vraćali s mnogo praznih mjesta. Zamalo da poţali što je uopće otpoĉinjala taj rat.

KIKA

JEDANAEST Porijeklo je grada Bellinzone, kao i toliko drugog u širokom kotaĉu, bilo zagonetno. Prvi istraţivaĉi ljudskoga roda koji su došli u Dionu izvijestili su o postojanju velikog, praznoga grada izgraĊena od drveta. Stajao je na robusnim pilotima zabijenima duboko u stijenu ispod razine mora, a nedavno izdubljene ulice vijugavo su se uspinjale kamenitim breţuljcima s obje strane Zaljeva metvice. Na jugu je bio srazmjerno ravan teren, koji se dizao do prijevoja što je vodio do šume koja je okruţivala grad. U toj su šumi ţivjela opasna stvorenja, ali ni izdaleka tako gadna kao što su tamošnji ţivi pijesak, malarija te otrovne biljke i mesoţderke. Nije baš stvarao dojam mjesta na kojem bi se ikom mililo ţivjeti. Cirocco Jones je ovamo stigla mnogo prije "istraţivaĉa". Ali se naprosto nije nikad potrudila nikome ispriĉati o tom graduutvari koji se pojavio negdje oko petnaeste godine njezina ĉarobnjaštva. Nju on nije zbunio ništa manje nego ostale. Ĉinilo se da nema baš nikakve svrhe. Ali je bio izgraĊen po ljudskoj mjeri. Bilo je tu zgrada velikih i zgrada malih. Vrata su na njima bila priliĉno visoka, ali bi Titanidi najĉešće ipak, da bi prošli kroz njih, morali pognuti glavu. Nakon što je izbio rat i potekla rijeka izbjeglica, Cirocco se kratko zanosila mišlju da je Gea naprosto dala izgraditi sigurnu luku, znajući da će taj rat prije ili kasnije zahvatiti ĉitavu Zemlju. Ipak je Gein utje-ca u Dioni bio ništavan, a humanitarni porivi u njoj nisu ni postojali. Netko je nepoznat izgradio jezgru Bellinzone, i to jako dobro. Gein se dio posla svodio na puko pribavljanje ţivlja. Cirocco je slutila da bi ti nepoznati graditelji mogli biti gremlini. Za to nije imala dokaza. U arhitekturi nije postojao nikakav "vilen-jaĉki stil", jer su d stvorovi podigli i tako raznorodne graĊevine kao što su to Stakleni zamak i Faraonsko brdo. Poĉesto bi pomišljala kako bi bilo dobro s njima se sastati i postaviti im nekoliko pitanja. Ali njih nikad nisu vidjeli ĉak ni Titanidi. Ljudski je prilog središtu grada bio smušen i fušerski. Novi su stupovi obiĉno poĉivali na pontonima, a tu je, naravno, bila i ona nabita flotila

KIKA

ĉamaca. Pa ipak, unatoĉ svem zapuštanju i zloporabama, neke od većih graĊevina u Bellinzoni bile su zaista impresivne. Cirocco je za rat protiv Gee morala mobilizirati ĉitavu vojsku. Bellinzona je bila jedino mjesto sposobno da priskrbi tolike ljude, ali joj za njenu svrhu nije mogao posluţiti ološ. Morala je postići disciplinu, a da bi do nje došla, morala je taj grad najprije civilizirati, oĉistiti ga — i posve njime zagospodariti. Odabrala je veliku, bogato urešenu zgradu, veliku kao skladište i smještenu u Moĉvari malodušja. Njen stanar, ĉovjek koji se zvao Maleski i potjecao iz Chicaga, zvao ju je Petljom. Cirocco je o njemu doznala podosta, kao o ĉovjeku koji se brojao medu ĉetiri do pet najvećih gangsterskih voda u Bellinzoni. Bilo je u tome nešto nestvarno, ali je ona zakljuĉila da je to samo još jedna od ĉudnih stvari oko nje. Udarit će na pravog ţivog gangstera iz Chicaga. Kad su Cirocco i pet u crno odjevenih Titanida ušli u zgradu, gotovo su se svi gangsteri sabili na drugom kraju, gdje su gledali kroz prozor i zurili u nebo. To nije bilo sluĉajno. Cirocco je stajala posred velike prostorije, u treperavom svjetiu zublji, i ĉekala da je opaze. Na što nije trebalo dugo ĉekati. IznenaĊenje se pretvorilo u konsternaciju. Smatralo se da nitko ne moţe samo tako ući u Petiju. Izvana je bila ţestoko ĉuvana. Maleski to još nije znao, no svi su njegovi straţari već bili mrtvi. Ti koji su bili u prostoriji potegli su maĉeve i raštrkali se prostorijom. Neki su dohvatili zublje. Devetorica su, sabijena u ĉvrstu druţinu, napravila oko Maleskoga ţivi štit. Na trenutak se nitko nije ni pomakao. "Slušao sam već o tebi", rekao je napokon Maleski. "Nisi li ti Cirocco Jones?" "Major Jones", rekla je Cirocco. "Major Jones", ponovio je Maleski. Napravio je korak naprijed i izišao iz grupe. Pogled mu je skrenuo do pištolja zataknuta u pojas njenih crnih hlaĉa, no on kao da ga i nije zabrinuo. "To je za mene novost. Neki su tvoji ljudi maloĉas imali mali nesporazum s mojima. Je li sve ovo zbog toga?" "Ne. Nego ja preuzimam ovu zgradu. I objavljujem desetsatnu amnestiju. Dobro će ti doći svaka minuta, zato ti je bolje da poţuriš.

KIKA

Svi vi ostali, i vi ste slobodni da idete. Imate na raspolaganju pet minuta da ponesete sve što moţete ponijeti." Na trenutak su svi bili tako zapanjeni da nisu progovorili ni rijeĉi. Maleski se namrštio, pa se nasmijao. "Ma što trkeljaš. Ova je zgrada privatna imovina." Ovaj se put nasmijala Cirocco. "Idiote jedan, na kojem ti to planetu ţiviš? Frulice, upucaj ga u koljeno." Cirocco još nije pravo ni izgovorila rijeĉ "upucaj", a pištolj se već stvorio u Fruliĉinoj ruci, a u trenutku kad je izgovorila "koljeno", zrno je već izlazilo na drugu stranu Maleskijeve noge. Dok je Maleski padao, i nekoliko sekundi nakon što je udario u pod, vladao je pravi meteţ zvukova i pokreta. Nitko od preţivjelih nije znao ispriĉati slijed dogaĊaja, pa su se svi ograniĉili na konstataciju da su mnogi istupili i da su im se na ĉelima pojavile savršeno centrirane, rupe, te da su poslije pali i da se više nisu micali. Preostali, njih dvadesetak, ostali su stajati sasvim, sasvim nepomiĉno, osim Maleskija, koji je urlao i ritao se i vikao na svoje ljude da pobiju te proklete kujine sinove. Svaki je, meĊutim, Titanid imao pištolj u svakoj ruci, i većini se njegovih ljudi otvorio prekrasan pogled u široke cijevi. Napokon je Maleski prestao psovati i naprosto ostao leţati, teško dišući. "U redu", uspio je napokon prohripati, "dobro, pobijedila si. Izlazimo." Teško se prevalio. Bio je zaista pravi. Jer je u rukavu imao skriven noţ. Izvukao ga je još dok se okretao, i otfrknuo ga s preciznošću kakvu daje tek dugo vjeţbanje. Noţ je bljesnuo u zraku... i Cirocco je ispruţila ruku i uhvatila ga. Samo ga je dohvatila i zadrţala, oštrice udaljene petnaestak centimetara od svoga grkljana, gdje se trebao zabiti. Maleski je gledao kako ga je bacila u zrak i ponovno ga uhvatila, a onda je noţ ponovno bljesnuo i Maleski je kriknuo kad mu se noţ zabio do balĉaka u razdrto meso gdje mu je nekoć bilo koljeno. Ĉovjek što je stajao Maleskiju slijeva skljokao se na pod u smrtnoj nesvjestici. "Rocky", rekla je Cirocco, "napravi mu podvezu oko stegna. Pa ga izbaci. A vi drugi, bacite oruţje pod noge i polako se odmaknite. Svo oruţje. Potom se skinite. Odnesite svaki do vrata po jedne hlaĉe i dajte ih Valihi — onom ţutom Titanidu. Ako u njima nade oruţje,

KIKA

prebit će vam šiju. U suprotnom, moţete ih staviti na guzicu i ĉistac. Ostale su vam još ĉetiri minute." Nije im trebala ni minuta. Svi su svim ţarom srca svog ţeljeli otići, i nitko nije ni pokušao podvaliti. "Ispriĉajte prijateljima što vam se dogodilo", doviknula im je kad su poĉeli dolaziti njezini. Medu njima je bilo i ljudi i Titanida. Titanidi su bili odreda mirni i odliĉno upućeni u posao. Ljudi su većinom bili nervozni, jer su bili unovaĉeni pred tek koji sat. Medu njima je bilo i slobodnih ţenki, i vigilanata, pa i drugih iz drugih zajednica. Postavili su pisaći stol, i Cirocco je za njim zauzela mjesto, dok su drugi razmiještali reflektore. Već je poĉela osjećati reakciju, i od boja i od onog što je uĉinila Maleskom — kao i zbog one dlake za koju je izbjegla smrt. Znala je da bi taj trik s noţem znala izvesti u šest od deset sluĉajeva, no to nije bilo ni izbliza dostatno. Ne smije dopustiti da se još jednom nade u tako gustoj situaciji. Pa ipak, većina je njezine nervoze potjecala od ĉiste treme. Oĉito je rijeĉ o neĉemu što se ne moţe nadrasti. Od toga je patila još od djetinjstva. Dvojica vigilanata koji su se prije rata bavili mas-medijima sad su postavljali kablove i tronoţac i malu kameru. Svjetla su blještala, a Cirocco je ţmirkala. Pred nju su postavili mikrofon. "Sva ta krama ima najmanje sto godina", gunĊao je jedan od tehniĉara. "Neka radi samo jedan sat", odgovorila mu je Cirocco. On kao da je i nije slušao, nego joj je prouĉavao lice iz više kutova. Pruţio je ruku prema njezinu ĉelu, i ona se uplašeno odmaknula. "Tu bi ti zaista trebalo nešto staviti", rekao je. "Baš ti se gadno presijava." "Što to nešto?" " Šminkn." "Ma jel se baš mora?" "Gospodo Jones, rekli ste da hoćete medijskog savjetnika. I baš vam govorim kako bih ja to obavio kad bih ja vodio prestavu." Cirocco je uzdahnula, pa kimnula glavom. Jedan je od Titanida imao nekakvu kremu koja je odgovarala. Premazao joj je lice tom maš-ĉobom.

KIKA

"Slika je odliĉna", javio se onaj drugi. "Samo što ne znam koliko će cijev izdrţati." "Onda bolje da poĉnemo", odgovorio je reţiser. Dohvatio je mikrofon i progovorio u nj. "GraĊani Bellinzone", rekao je, a onda ga je nadglasao ţestoki bruj elektronike. Onaj je drugi namjestio nekoliko dugmadi, pa je onaj prvi opet progovorio. Ovaj mu je put glas bio bistar. Cirocco je ĉula odjek njegova glasa od okolnih bregova. "GraĊani Bellinzone", ponovio je reţiser. "Imamo za vas vaţnu obavijest Cirocco Jones, novoga gradonaĉelnika Bellinzone." Jedna je slobodna ţenka već bila na prozoru i podigla pogled. "Evo i slike!" doviknula je. Cirocco je nervozno proĉistila grlo, suzbila ţelju da se ţarko nasmiješi — to je zacijelo ostatak iz dana NASA-inih tiskovnih konferencija od prije milijun godina - pa poĉela. "GraĊani Bellinzone. Ja sam Cirocco Jones. Mnogi su od vas već ĉuli za mene; ja sam jedan od prvih ljudi koji su stigli na Geu, i Gea mi je nakon nekog vremena dodijelila mjesto svoje Ĉarobnice. Prije dvadeset me godina s tog posla i izbacila. Vaţno je pritom da shvatite da Titanidi to Geino bacanje s posla nikad nisu prihvatili. Svi do zadnjega slušat će moje zapovijedi. Ja se nikad nisam posluţila tom ĉinjenicom. Ali to ĉinim sada, i posljedice toga svima će vam promijeniti ţivot. Od ovog trenutka svi ste vi, kao što rekoh, 'graĊani Bellinzone'. Sigurno se pitate što to znaĉi. To u biti znaĉi da ćete svi slušati moje zapovijedi. Imam i neke planove za kasnije uvoĊenje demokracije, ali zasad će vam bid bolje da radite što vam se veli. U ovom ĉasu u vašem je gradu nekoliko tisuća Titanida. Svaki je od njih upoznat s novim pravilima. Smatrajte ih policijom. Nemojte podcjenjivati ni njihovu snagu ni njihovu hitrost, jer biste se mogli zabuniti, i to grdno. Budući da ćete od sada ţivjeti po pravilima, reći ću vam ih nekoliko. Poslije će ih biti i više, nakon što se malo uhodate. Umorstva se više neće trpjeti. Zabranjuje se ropstvo. Sva ljudska bića koja se trenutno nalaze u stanju ropstva ovim se proglašavaju slobodnima. Svima onima koji posjeduju druge ljude bit će najpametnije da ih odmah oslobode. Tu se predmnijevaju i svi oni odnosi koji, pozivajući se na obiĉaje, drugo

KIKA

ljudsko biće lišavaju slobode. U sluĉaju dvojbe — ako si, recimo, musliman pa vjeruješ da si vlasnik svoje ţene - radije pitaj Titanida. U tu svrhu odreĊujem desetsatnu amnestiju. Ljudsko se meso povlaĉi iz prodaje. Svaki ĉovjek zateĉen u dogovaranju sa Ţeljeznim Majstorom bit će ustrijeljen bez opomene. Ukida se privatna imovina. Moţeš nastaviti spavati gdje i do sada, ali ni ne pomišljaj da je tvoje išta osim odjeće što je imaš na sebi. Najmanje ĉetiri dekareva ne dopušta se nijednom ĉovjeku da u ruke uzima oštro oruţje. Za vrijeme razdoblja amnestije svo takvo oruţje predajte Titanidima. Ĉim to bude moguće, policijsku ću sluţbu vratiti u ljudske ruke. U meĊuvremenu će se posjedovanje maĉa ili noţa kaţnjavati smrću. Svjesna sam teškoća koje će ta naredba nametnuti onima koji se noţevima sluţe za druge svrhe, ali, naglašavam, tko zadrţi noţ, bit će na mjestu strijeljan. Ja... ja vam zauzvrat, kratkoroĉno gledano, mogu ponuditi malo toga lijepog. Ipak vjerujem da će mi, gledano dugoroĉno, većina vas biti zahvalna za ono što danas ĉinim. Samo izrabljivaĉi, robovlasnici i ubojice neće više nikad steći svoj sadašnji poloţaj. Svi će ostali poţ-njeti sigurnost i blagodati ureĊenog ljudskog društva. Zahtjevam da se u Petlji, u roku od deset sati, pojave ljudi koje ću navesd. Svatko tko ne doĊe bit će strijeljan u jedanaesti sat." Cirocco je proĉitala popis od dvadeset pet imena, što ga je bila sastavila uz Conalovu pomoć; na njemu su bili najutjecajniji voĊe mafije, gangstera i podzemlja. Kad je s tim bila gotova, proĉitala je objavu na francuskom, pa onda još jednom na svom mucavom ruskom. Onda je svoje mjesto prepustila jednoj od slobodnih ţenki i ona ju je proĉitala na kineskom. Na red je ĉekalo još tucet prevodilaca, što ljudskih, što titanid-skih. Cirocco se nadala da će poruka stići do svih novih graĊana Bellinzone. Kad je napokon ostala sama, osjećala se krajnje iscrpljeno. Na tom je govoru radila beskonaĉno, i nikad nije postigla da zazvuĉi zaista dobro. Ĉinilo joj se da je tu moţda trebala doći nekakva zvuĉna deklaracija. Ţivot, sloboda i Pofraga za Srefom, moţda. Ali, nakon mnogo razmišljanja, ipak je shvatila da ni u što ne vjeruje toliko koliko u "Prava" s velikim slovom. Moţe li ijedan smrtnik osporiti pravo na ţivot?

KIKA

Zbog toga se drţala pragmatizma. Jer ju je on dobro sluţio kroz dug i pragmatiĉan ţivot. "Tako vam je to, vi uboge glupe ofce. Stanite mi na put i ja ću vas zgaziti." Ĉak i ako pretpostavi da je imala najbolje namjere, ipak joj to nije zvuĉalo tako bajno - a u svoje je namjere bila sve prije nego sigurna. *** Ţivot se u Bellinzoni dotad nije mogao nazvati dosadnim. Nasilno se umiralo na sve strane i bez upozorenja. Za one koji su imali dobre veze, to je u najboljem sluĉaju bilo vrlo udobno, a u najgorem ih je malo nerviralo. Nikad se nije znalo kad će neki gazda biti poraţen i kad će se sve tvoje paţljive pripreme za lagodan ţivot rasplinuti kao mjehur od sapunice. Pa ipak je i to bilo bolje nego biti dolje, u bezliĉnoj masi. Za njih je Bellinzona bila posebna sorta pakla. Ne samo da su bili u stalnoj opasnosti da postanu robovima... nego većina nije imala baš nikakva posla. Ali su uvijek, dakako, postojale i potrebe nuţne za opstanak. To je ljudima davalo nekakvog posla. Ali to nije bilo ništa ni sliĉno zaposlenju. Bilo je to kao obraĊivanje vlastitoga polja — ili ĉak i vlastelinova. U najvećem broju kvartova ljudi su dugovali lojalnost Šefu, Šogunu, Vlastelinu, Kapou... nekom svom lokalnom Gospodinu Velikom. Ţenama je bilo još i gore, ukoliko im se nije posrećilo da ih prime meĊu slobodne ţenke. Ţensko je ropstvo upravo haralo. Bilo je to gore od radnoga ropstva kakvo su trpjeli muškarci. Bilo je to staromodno spolno ropstvo. Ţene su se prodavale i preprodavale deset puta ĉešće od muškaraca. A na kraju upotrebnoga roka, ĉekao ih je mesarski panj. U stvarnosti je zapravo bilo malo ubijanja radi hrane. Znalo se dogoditi, ali uz manu i šefove to se ipak nekako suzbijalo. Pa ipak bi, zbog nestašice mesa, mnogi leševi namijenjeni općinskoj lomaĉi skre-tali prema mesarskoj kuki, noţu i kotlu. Dosada je predstavljala veliki problem. Iz nje se raĊao zloĉin -besmislen i nasumiĉan — kao da je Bellinzoni trebao još koji razlog za nasilje. Bilo bi pošteno reći da je Bellinzona bila zrela za promjenu. Bilo kakvu promjenu. I tako, kad je nad grad dolebdio diriţabl, sve je stalo.

KIKA

Bellinzonci su već viĊali diriţable, iz velike daljine. Znali su da su oni veliki. Mnogi nisu imali pojma da su i razumni. Većina je znala da zbog straha od vatre nikad ne prilaze gradu. Whistlestop za to oĉito nije mario. On se polako dovukao do grada kao da to ĉini svaki dan, pa raširio svoju gargantuovsku sjenu od Moĉvare malodušja sve do Gatova terminala. Bio je velik skoro kao sam Zaljev metvice. I onda je samo ostao visjeti tako, daleko najveći objekt što ga je itko u gradu ikad vidio. Titanske su mu se straţnje peraje polako micale, tek toliko da ga zadrţe iznad središta grada. Već bi to samo po sebi bilo dostatno da zaustavi promet. A onda mu se na boku pojavilo lice, i poĉelo govoriti krajnje zapanjujuće stvari. DVANAEST Dvadeset revova nakon što je uzurpirala vlast, Cirocco je već poţalila što Bellinzonu nije ostavila na miru. Oĉekivala je svaĊe, ali to nije mijenjalo ĉinjenicu da su joj one bila uţasno dosadne. Duboko je uzdahnula, pa nastavila osluškivati. U ovom bi trenutku bilo najbolje da oni za koje se nadala da će joj postati saveznicima, tu ĉinjenicu prihvate bez demonstracije koja se kod Maleskija pokazala toliko plodonosnom. Morala ih je izvesti još nekoliko, ali to je i oĉekivala. Od dvadeset pet imenovanih, osamnaest ih je bilo pokojno. Sedmorica su došla, bez oruţja, i prisegnuta vjernost novome šefu. Znala je da bi je svaki prodao za rĊavu klamericu, ali je znala i to da ih je najbolje pustiti da se utope u vlastitoj pohlepi, pustiti ih da zakuhaju svoje urote, i onda ih objesiti uredno i po slovu zakona. Ĉovjek moţe biti ţiva poštenjaĉina ĉak i kad drugom namjesti kajlu. I tako, u tom smislu, loši momci i nisu bili problem. Kao i obiĉno, beskrajne su glavobolje stvarali baš dobri momci. "Mi se ne moţemo i nećemo odreći svoje odvojene enklave", rekla je Trini. "Cirocco, ti ovdje nisi ţivjela. Ti ne znaš kako je to. Ti ne moţeš shvatiti kako je bilo gadno — i još jest! - ţenama ţivjeti u Bellinzoni. Neke su naše ţene bile podvrgnute... o, Cirocco, od toga ćeš se rasplakati'. Silovanje je bilo najmanje od svega. Moramo ostati odvojene."

KIKA

"A mi ne ţelimo predati oruţje", rekao je Stuart. Stuart je bio ĉovjek koji se odazvao na Ciroccin poziv vigilantima da pošalju predstavnika, baš kao što je i Trini došla kao starješina slobodnih ţenki. "Govorila si o miru i redu. Sedam smo godina mi bili jedini koji smo se trudili osigurati koliko-toliko pristojan ţivot za sve ljude na Gei" i tu je planuo pogledom na Trini, a ova mu odvratila istom mjerom. "Bili smo i jesmo spremni štititi ĉak i one koji ne pripadaju našoj organizaciji, a jedino su nam ograniĉenje bili raspoloţivi ljudi i oruţje. Neću tvrditi da su ulice postale sigurne. Ali je naš cilj bila pristojnost." Cirocco ih je prešla pogledom. Ĉudno, ali su oboje svoje pozicije rezimirali za dvije minute. Kao da su i on i ona zaboravili da se već deset sati svaĊaju i uljepšavaju svoje stavove, a da nisu rekli ni za vraţju dlaku više od onoga što su sad izgovorili. No, u svakom sluĉaju, sad su na trenutak ušutjeli, pa se zabrinuto zagledali u Cirocco. "Dragi ste mi oboje", rekla je Cirocco tiho. "Ne bi me veselilo da vas moram dati ubiti." Nisu ni trepnuli, ali im je pogled postao nekako šupalj. "Stuart, i ti i ja dobro znamo da moja odluka o oruţju ne moţe dugo potrajati. Dobila sam jednu veliku prednost, i odluĉila je iskoristiti do daske. Ja u svojoj vlasti imam svo streljivo u Bellinzoni. Uokolo je sva sila vatrenog oruţja. I namjeravam ga pokupiti, pa makar morala pretraţivati kuću po kuću. Bellinzonini industrijski kapaciteti nisu dorasli izradi upotrebljivog vatrenog oruţja, i neće to biti još dugo. Ali vi moţete i hoćete praviti noţeve, maĉeve, lukove i strelice i toljage... i tako dalje. I ja to kratko razdoblje u kojem su svi razoruţani namjeravam iskoristiti da... da ljudima dam priliku da malo slobodno dišu. U nekoliko će se sljedećih dana ubijati sve u šesnaest, ali će to Titanidi ubi-ajati ljude. Ako ĉovjek ubije ĉovjeka pogubljenje će biti brzo i javno. Ţelim da to ljudi vide. Moj je trenutni cilj da stvorim društveni ugovor, a krećem praktiĉki od nule. Moje su prednosti nadmoćna sila i ĉinjenica da većina tih ljudi potjeĉe iz predratnih pravnih društava. Uskoro će se poĉeti prisjećati pravila lijepoga ponašanja." "Pokušavaš stvoriti raj?" posprdnuo se Stuart.

KIKA

"Ni u kom sluĉaju. O tome što će se tu dogoditi ja nemam nikakvih iluzija. Sve će to biti i brutalno i nepravedno. Ali je tu već sada bolje nego prije dvadeset reva." "Ja sam se prije dvadeset reva osjećala sigurnom", rekla je Trini. "To je zato što si ţivjela u ograĊenom logoru. Zbog toga te ne krivim; na tvome bi mjestu vjerojatno uĉinila isto. Ali ipak moram srušiti zidove. I ne mogu mi se, dok ih pobliţe ne upoznam, gradom gegati vigilanti i vitlati maĉevima." Okrenula se Trini. "Ipak ti mogu nešto ponuditi. Nakon razoruţanja, odredit ću razdoblje — moţda ĉak i deset kiloreva — kad će samo policiji biti dopušteno nošenje maĉeva i toljaga. A samo će ţenama biti dopušteno nošenje noţeva." "To nije pošteno!" uskliknuo je Stuart. "Prokleto si u pravu, to nije pošteno", nastavila je Cirocco. "Kao što nije pošteno ni to da su većinu ţena koje su ovamo stigle poslije rata nokautirali i odvukli golemi dlakavi objekti, pa ih prodali na javnoj draţbi." Trini je to oĉito zainteresiralo, ali su je još muĉile dvojbe. "Mnoge će ţene pritom poginuti", upozorila je Trini. "Većina ih ne zna baratati noţem." "Mnoge su poginule juĉer zato što ga nisu imale", odgovorila je Cirocco. Trini se prema tome i dalje odnosila s oĉitim skepticizmom. Cirocco se okrenula Stuartu. "Što se pak tiĉe vigilanata... nakon tog poĉetnog razdoblja trebat će nam policija ljudskoga roda. I prednost namjeravam dati vigilantima." "Naoruţanima batinom?" upitao je. "Ne podcjenjuj dobru pendreĉinu." "I tako će moji ljudi prilaziti tipovima i pretraţivati ih, je li tako? I što će biti ako tip potegne noţ?" "Sve ovisi o tome koliko su vrsni tvoji ljudi. Tip bi lako mogao izgubiti glavu." Pustila ih je da još jednom razmisle o svemu. Osjećala je veliku napast da naprosto istupi i kaţe: Ne moţete birati. Ali to su oni znali i sami. Bilo bi mnogo bolje da otkriju naĉin na koji im se to moţe dopasti - pa makar i samo djelomiĉno. "Znaĉi da će postojati i zakoni i sudovi?" upitao je Stuart.

KIKA

"Ne odmah. Već sam skicirala zakone o ropstvu i ubijanju. Zasad će se primjenjivati na mjestu zloĉina, ali će suci biti Titanidi. Ali ćemo vrlo brzo razraditi zakone i drţati se svih formalnosti oko uhićenja i nekakvog suĊenja." "Bilo bi mi mnogo draţe da ih već imamo oboje, i zakon i sudove", rekla je Trini. Cirocco ju je samo pogledala. Nije joj spomenula da postoji jedna još brutalnija alternativa o kojoj je neko vrijeme razmišljala - i koju još nije sasvim iskljuĉila. Zvala ju je Conalovim rješenjem. Titanidi su mogli donositi presude u koje se Cirocco potpuno uzdala. Ako bi oni rekli da tog i tog ĉovjeka treba ubiti, ona bi znala da su u pravu. Nije se moglo zanijekati da bi se tako sve obavilo i lakše i brţe. Nije znala ĉak ni je li to krivo. Cirocco je vjerovala u dobro i zlo, ali pravo i krivo bilo je nešto posve drugo. Trini je ĉeznula za zakonskim sankcijama zato što je uz njih odrasla. Uz njih je odrasla i Cirocco, i vjerovala je da su one zaista potrebne ako ljudi ţele ţivjeti zajedno. Ali ih ona nije oboţavala. Nije uopće dvojila da Titanidi posjeduju uroĊenu sposobnost da nanjuše zlo bolje od, recimo, porote sastavljene od dvanaest ljudi. Ipak je osjećala da to nije dobro. Zato je odabrala tegobniji put. "Jednog ćemo dana imati i zakone i sudove", rekla je Cirocco. "Vjerojatno ćemo vremenom imad i advokate. Ali to ovisi o vama." Trini i Stuart na ovo su se pogledali. "Misliš na nas dvoje?" upitao je Stuart. "Ili na sve graĊane?" "I to ovisi samo o vama. Ako mi se na neko vrijeme pridruţite, naći ćete se u izvrsnom poloţaju da, kad ja odem, preuzmete upravu." "Odeš?" upitala je Trini. "A kad će to biti?" "Ĉim budem mogla. Ja ovo ne ĉinim zato što u tome uţivam. Ja to ĉinim zato što sam jedina koja to moţe uĉinid i... i zbog nekih razloga koji vas se ovog ĉasa ne tiĉu. Nikad nisam osjećala nikakvu ţeĊ za vlašću. Oĉekujem da će sve to biti samo jedna golema glavobolja." Stuart je bivao sve zamišljeniji. Cirocco je pomislila kako je njen prvi dojam o njemu bio ispravan. Bio je ţedan vlasti. Pitala se koliko se visoko prije rata bio uspeo u drţavnoj upravi. Iako ga to nikad nije pitala, nije baš nimalo dvojila da je bio u drţavnoj sluţbi. Trini je tjerao isti poriv, iako u drukĉijem obliku. Cirocco ju je poznavala već dvadeset godina. Ali je ta njena skrivena nastranost tek

KIKA

za posljednjih sedam izbila na površinu. Kad se sve zbroji i oduzme, sasvim se dobro drţala. Ona je bila majka utemeljiteljica i vodeća snaga slobodnih ţenki. U svojoj je biti bila dobar ĉovjek. Cirocco je to znala i bez Titanida. Što je vrijedilo i za Stuarta. Iako joj se zapravo ni on ni ona nisu baš sviĊali. Osjećala je da ţelja da se vodi veliki broj ljudi u svojoj biti baš nije jako lijepa, ali je znala da takvi ljudi postoje. I kad je morala, znala je s njima. "Kakvo ureĊenje predviĊaš?" upitao je Stuart oprezno. "Ukidaš privatno vlasništvo. Ti si komunist?" "Ja sam, privremeno, apsolutni diktator. Ĉinim ono za što vjerujem da moram uĉiniti, i to redonxkoji sam vrlo paţljivo razradila. Privatno vlasništvo ukidam zato što je Bellinzona naĊena stvar. Najmoćniji ţive u najvećim zgradama. Oni najsiromašniji nemaju ni odjeću na sebi. A to se dogodilo, zato što u trenutku njihova dolaska nije bilo zakona. I tako rješenje što sam ga smislila glasi: prvo, ukinuti ropstvo, i drugo, zbrisati svu prekomjernu dobit do koje su bezobzirni graĊani došli naprosto zato što su kujini sinovi. Eto, to je jedna od onih glavobolja što sam ih spomenula. Od sada pa nadalje, ja sam vlasnica grada Bellinzone. Ali ga ja niti trebam niti ţelim. I namjeravam sve zgrade, prostorije i ĉamce vratiti ljudima... no ţelim to uĉiniti pravedno. Mnogi su od tih ljudi radili jako marljivo. Pravili su, primjerice, ĉamce. A ja sam ih naprosto sve ukrala. Nadam se da ćete mi vi, izmeĊu ostalog, pomoći da uspostavim nekakav mehanizam procjenjivanja zahtjeva za povratak privatne imovine, nekretnina i stanova. I tako, da, ja sam u ovom ĉasu nekakav komunist. Ali oĉekujem da će se to promijeniti." "Zašto sve ne prepustiti drţavi?" upitala je Trini. "Još jednom, sve to ovisi samo o vama. Ali ja vam to ne bi savjetovala. Mislim da ćete biti mnogo popularniji i mirnije spavati ako ne poĉinite tu nepravdu. Ali je moguće da je sve to samo posljedica mojih predrasuda. Priznajem da sam unaprijed sklona privatnom vlasništvu i demokraciji. U tome sam odrasla. Ali znam da postoje i druge teorije." Stuart i Trini ponovno su se paţljivo pogledali. Zakljuĉila je da će s to dvoje biti zanimljivo.

KIKA

"Za sada", nastavila je, "ja ţelim samo odgovore. Moţete li suraĊivati sa mnom, iako znate da su moje odluke apsolutne?" "Ako su apsolutne, što ćemo ti mi?" "Da me savjetujte kad ih budem donosila. Da me kritizirate ako mislite da sam odluĉila loše. Ali nemojte ni pomišljati da imate nekakvo pravo glasa." "Moţemo li uopće birati?" upitala je Trini. "Da. Ja vas neću ubiti. Ako odbiješ, poslat ću te kući i dozvati drugu slobodnu ţenku, i tako dalje sve dok ne naĊem onu koja će htjeti suraĊivati sa mnom da slobodne ţenke vratimo u društvo. Netko će htjed, i ti to znaš." "Da, ja to znam. Zato bolje da to budem ja." Stuart je podigao pogled. "Ja? Naravno. I poĉet ću odmah, i reći ti kako je grdna pogreška dati Titanidima da ubijaju ljude. To će stvoriti rasne predrasude." "Taj sam rizik spremna prihvatiti. Titanidi se znaju braniti. Ako je ovdje netko ugroţen, onda je to ljudski rod, a ne Titanidi. Ako se na kraju sve ne bude moglo riješiti na miran naĉin, oni će vas naprosto pobiti sve redom, muškarce, ţene i djecu." Stuarta to na trenutak zapanjilo, a onda se zamislio. Cirocco to nije iznenadilo. Ĉak ni sedam godina Bellinzone nije istrošilo ĉovjekovo antropocentriĉno uvjerenje da će ljudi na koncu pobijediti sve druge vrste, baš onako kako su to uĉinili na Zemlji. Sad mu je prvi put kroz glavu prošla misao da to moţda i nije tako. I nije mu se dopala. Bit će tu još mnogo toga što mu se neće dopasti. TRINAEST Rocky nije volio policijsku sluţbu. U tome nije bio jedini; nitko od Titanida nije za nju mario. Ali im se kapetanica sveĉano zaklela da samo tako mogu vratiti Dijete, i zato su marljivo patrolirali. Bilo je to zanimljivo razdoblje njegova ţivota. Prvog je dana sudjelovao u napadu na glavni stan gangsterskoga vode, nakon ĉega je na poprištu ostalo tristo poginulih, medu kojima i jedan Titanid koji je dobio strelicu kroz glavu. I samog je Rockyja ranila strelica, no rana na straţnjem lijevom dijelu nije bila ozbiljna, iako je bila jako bolna. Još je pazio na tu nogu.

KIKA

Ali taj napad nije bio najgori od svih. Jedan se gangsterski voda drţao skoro stotinu reva. Titanidi su opsjeli zgradu i svud okolo zapalili vatre da bi boravak u njezinoj unutrašnjosti uĉinili što neu-godnijim. Na koncu su šefovi borci kroz vrata izbacili glavu svoga vode i predali se. U tom su boju poginula tri Titanida. Sve u svemu, Rocky je doznao za tucet poginulih Titanida. Poginulih je ljudi bilo na tisuće, ali su većinom izginuli za prvih ĉetrdeset reva, uz još jedan kratki maksimum u trenutku kad je odredba o razoruţanju stupila na snagu. Sad su sve bande bile razbijene. Ljudi su gledali Rockyja sa sumnjom i zebnjom, ali već popriliĉno vremena nitko protiv njega nije poduzeo baš ništa. I tako je šetao svojim podruĉjem, a maĉ mu je u koricama lupkao po prednjoj lijevoj nozi, i traţio guţvu, nadajući se da je neće naći. S vremena na vrijeme prošao bi kraj ĉovjeka, jednoga od onih što ih je Cirocco zvala ludima, no koji su, prema Rockyju, imali crve u glavi. Svi su ljudi ludi, ta to je bar opće poznato, no s većinom njih to je ţiva uţivancija. S manjinom je bio sasvim drugi sluĉaj. Engleska je rijeĉ za to glasila "psihopat", ali ona Rockyju baš nije bila po ukusu. Bili su to oni koje je trabelo ubiti na licu mjesta, i jedino pitanje s njima u vezi nije bilo treba li ih ubiti, nego kada to uĉiniti. Kapetanica je, meĊutim, rekla da se nikog ne smije ubiti ukoliko ga ne uhvate — da se posluţi njezinim izrazom — "krvavih ruku" u zloĉinu koji zasluţuje smrtnu kaznu. Rocky protiv toga zapravo nije imao ništa. Već se nagledao i previše ubijanja. Neka ljude ubiju vlastite pogreške. Rockyju je bilo draţe misliti o ugodnijim temama. Nasmiješio se, i tako prepao neku ţenu koja mu je, nakon trenutka oklijevanja, uzvratila smiješak. Rocky je prema njoj malo nagnuo svoj smiješni šešir pa se poĉešao ispod košulje. Odjeća ga je gnjavila kao sam vrag. Pokatkad je ĉak i kapetanu trebalo popuštati u njegovoj ludosti. Nosi uniformu, rekla je, i Rocky je to uĉinio, pa se stalno ĉešao. Kroz glavu su mu prošle maglovite, mraĉne misli na Tamburu, pa se nasmiješio. Tambura mu je bila kći. Nije još bila jako stara. Valiha je neko vrijeme ĉuvala poluoplodeno jaje, ĉekajući na povoljan trenutak da pride Ĉarobnici. Cirocco joj je dala dopuštenje, i jedan dekarev prije napada na Bellinzonu, Serpent je probudio jaje u Rockynoj utrobi. I tu se ona

KIKA

i ugnijezdila, u trećem dekarevu ţivota. Sad je još bila samo mikroskopska mrljica podijeljenih stanica, s mozgom ne većim od kestena — mozgom što je nekoć bio Valihino jaje. U kristaliĉnoj strukturi jajeta molekularne su rešetke bile organizirane posve drukĉije negoli u ljudskome mozgu. Pjevne sposobnosti već su bile ugraĊene u nj. Mnogo toga što je Valiha nauĉila za ţivota već je bilo pohranjeno u njemu, u što se ubrajao i engleski jezik. Tu su bile i uspomene iz Valihina ţivota, kao i svih njezinih sprijedamajki sve to Violone, spri-jedamajke akorda Madrigal. U manjoj su mjeri bili predstavljeni i spri-jedaoĉevi i stragaoĉevi, u tom jedinom obliku besmrtnosti koji je Titanidima nešto znaĉio. Rocky nije ţelio biti šovinist, ali mu se taj sustav ĉinio mnogo obzirniji od lude gungule ljudske genetike. Ljudi su se razvijali kroz uţase i krivo prilagoĊavanje, kroz hladnu nemilosrdnost sluĉaja, kroz bezbrojnu defektnu djecu koja su, bez vlastite krivice, dreĉeći dolazila na svijet bez šanse da u njemu i opstanu. Ĉovjek je u najboljem sluĉaju bio sazdan od ĉitavog niza kompromisa izmeĊu dominantnih i recesivnih gena. A jedini program u njihovu mozgu, po svemu sudeći, bio je onaj zaostao još od grabeţljivih zvijeri koje su ţivjele po drveću još dok se Gea nije ni poĉela okretati. To je, za Rockyja, bilo posve dostano objašnjenje karcinoma zvanog Bellinzona. Titanidi su, još kao jaje, dugo prije pojave svake svijesti, od svojih sprijedamajki dobivali solidnu, temeljitu i praktiĉnu naobrazbu. Stro-joliki dijelovi jajeta u razvojti filtrirali su prednju spermu pa iz nje crpili informacije i karakterne crte koje bi mogle biti korisne, provodili probne simulacije, odbacivali one koje ne bi mogle funkcionirati, pa potom uĉvršćivali neke od potencijala. Jaje svoju DNA nije uzimalo po naĉelu šuć-muć, lošu s dobrom, već bi je rasporilo, procijenilo i posluţilo se njenim razumnim dijelovima. Ako je Titanid u embrionalnoj fazi od sprijedamajke uzimao sve praktiĉne i mnoge povijesne stvari, sve je drugo dobivao od straga-majke. Robin se pitao da moţda ne pati od predrasuda - jer je sam bio stragatrudan — no njemu se ĉinilo da je taj dio bio najvaţniji. Tambura je bila ţiva i svjesna i u stalnoj vezi s Rockyjem. Ta veza nije bila verbalna — iako je Tambura znala rijeĉi — a niti glazbena — iako je Tambura provodila mnogo vremena pjevajući ćudne

KIKA

pjesme maternice. I dok joj je vanjski mozak izrastao u nešto jako sliĉno ljudskome, ali s kibernetiĉkim jajetom u jezgri, Rocky je slojeve što su se razvijali punio svojom ljubavlju, svojom pjesmom... svojom dušom. Za Titanida je trudnoća, u mnogo smislova, tvorila najljepši dio ţivota. Rocky je sada komunikaciju sa svojom kćeri prekinuo u trenutku kad ja nanjušio nasilje. Promijenio se onaj osjećaj u zraku. Tu je promjenu odnedavna osjećao poĉesto. Kad je pogledao pred sebe, na nogostupu je opazio i izvor tog mirisa. Osjećao se umorno i pitao se kako su ljudski policajci obavljali svoj posao. Situacije su bile tako predvidljive, a ipak je svaka bila tako pogibeljno drukĉija. Izvadio je iz tobolca oruţje i provjerio magazin. To je oruţje bilo posve drukĉijeg tipa od onog što ga je nosio, i to nevoljko, u onaj dan, prije toliko reva, kad je stigao u Bellinzonu da operira svog kapetana. Bilo je to oruţje iz dvadesetog stoljeća, i bilo je projektirano i naruĉeno u skladu s uvjetima što su vladali na Gei. Većina je osnovnih principa bila ista, samo što je materijal bio drukĉiji. U Rockyjevu pištolju nije bilo metala. Izgledao je kao duga, uska kartonska cijev priĉvršćena na dršku. Po sredini cijevi od ugljikokeramike bile su kratke perajice; kad bi pištolj opalio, one bi se na sekundu uţarile do crvenog. U dršci je pak — premalenoj za Rockyjevu ruku — bilo ĉetrdeset sićušnih raketa s olovnim vrškom. Projektil bi se polako provukao kroz cijev, uvjetno govoreći puţevim korakom, a onda bi se divlje ubrzao i na metar od cijevi probio zvuĉnu barijeru. Bilo je to prekrasno oruţje. Rocky ga je mrzio. Od osjećaja što ga je stvaralo u tobolcu, prekog gnusnih plodova njegove uţasne toĉnosti, bila je to zla sprava od poĉetka do kraja. Nadao se da će nastupiti dan kad će sve takvo biti zauvijek zbrisano s lica Gee. U meĊuvremenu se nastavio pribliţavati galamdţijama. Muškarac je uhvatio ţenu za mišicu i vukao je za sobom, a ona mu je dovikivala gadosti. On joj je uzvraćao istom mjerom, odgovarao uvredom na uvredu. Iza njih je išlo uplakano dijete. Skupila se mala gomila koja je sve to gledala, ali se nitko nije pleo. Rocky se takvih prizora nagledao već na desetke puta.

KIKA

Kad je prišao, muškarac je — zacijelo ne vidjevši Rockyja — zastao i šakom udario ţenu. Potom ju je udario još jednom, pa i po treći put... a onda su oboje opazili da tik do njih stoji Titanid s uperenim pištoljem. "Smjesta da si je pustio", rekao je Rocky. "Ĉuj, nisam mislio..." Rocky ga je lagano kucnuo u glavu, u onu toĉku u koju udarac — tako su ga nauĉili — poslije razbuĊenja izaziva najmanje popratne efekte, i ĉovjek se sloţio. Tad je ţena, baš kako je Rocky napola i oĉekivao, brzo klekla kraj paloga muškarca, rasplakala se i uzela mu glavu u krilo. "Nemojte ga odvesti!" zajecala je. "Za sve sam ja kriva." "Ustani", zapovjedio joj je Rocky. Kad to nije uĉinila, on ju je podigao. Na sebi nije imala dovoljno odjeće da bi u njoj mogla sakriti oruţje. Ispruţio je ruku iza sebe, u bisage, pa izvadio kratak ĉeliĉni noţ koji su Bellinzonci već nazvali "mudorezom". "Savjetujem ti da to stalno nosiš sa sobom", rekao joj je. "Neću. Što će mi noţ!" "Kako te volja." Rocky ga je vratio na njegovo mjesto. "Danas još nikom ništa. Ali ćeš već za jedan hektorev biti prestupnica ako se budeš šetala nenaoruţana. Kazna će za prvi prekršaj biti jedan kilo-rev u radnom logoru. Detalje moţeš vidjeti na komunalnoj oglasnoj ploĉi, i neznanje se ne prihvaća kao obrana. Ako ne znaš ĉitati, tumaĉ će ti..." Bacila se na nj, nespretno lamaćući rukama. On je to i oĉekivao. Ţelio je da se sve dogodi pred svjedocima, i ţelio je da ga ona udari, najviše stoga što mu se nije dopadala misao da s njom ostavi uplakano dijete. Pustio je da ga nekoliko puta udari, pa se pobrinuo da ostane bez svijesd. "Napad na sluţbenu osobu", informirao je mnoštvo, i nitko nije imao prigovora. Dijete je zaplakalo još glasnije. Mali je mogao imati oko osam godina, ali se Rocky mogao i zabuniti. Sa starošću ljudske djece Titanidi su imali grdnih muka. "Je li ti ta ţena majka?" upitao je dijete, toliko smeteno da nije ni ĉulo pitanje. Rocky je ponovno pogledao okupljene ljude. "Zna li itko je li to djetetova majka?" Jedan je ĉovjek iskoraĉio. "Da, on je njen, ili bar tako veli."

KIKA

Bilo je moguće da mu je ona biološka majka. Rocky je slutio da je tako, zato što mu se nije ĉinila ţenom koja bi usvojila koje od bezbrojne bellinzonske nahoĉadi. "Ima li u vašoj zajednici ikoga spremnog da za nj preuzme odgovornost?" To je pišurija, pomislio je Rocky. Zajednica. Pa ipak, tako je izgledao propisani postupak, i Cirocco je predmnijevala da će se zajednice vremenom razviti. "Ako nema, odvest ću ga u jaslice, gdje će se o njemu brinuti dok mu se mati ne vrati iz radnog logora." Na njegovo iznenaĊenje, iz mnoštva je iskoraĉio ĉovjek. "Ja ću ga uzed." "Gospodine", poĉeo je Rocky. "Vaše su duţnosti u tom sluĉaju sljedeće..." "Ja ih sve jako dobro znam. Proĉitao sam što piše na toj prokletoj oglasnoj ploĉi. I to jako paţljivo. Vi samo odjurite s ovo dvoje, a ja ću se pobrinuti da momak ima gdje spavati." U ĉovjekovim je rijeĉima bilo ljutnje, ĉak i nešto prkosa. Implikacija je bila da će se ljudi sami brinuti o svojima. Ali je tu bilo i mrzovoljnog uvaţavanja. Rockyju je bilo po volji i ovako i onako. Bio je ovlašten da u ovakvim sluĉajevima na licu mjesta donese odluku, i tako je procijenio da će djeĉaku na ĉovjekovoj skrbi biti dobro. I zato je vezao uhićenike, prebacio ih preko leĊa, pa krenuo prema zatvoru. Na putu onamo Tambura mu je ponovno prodrla u svijest. "Majko, što te boli?* Tamburino je pitanje bilo i mnogo jednostavnije i mnogo sloţenije od njegova prijevoda na engleski. Tako je, primjerice, rijeĉ "majka" grubo prepojednostavljenje titanidske imenice kojom se Tambura bila posluţila. Postavljanje je pitanja bilo više u obliku jednog vala osjećaja. "DogaĊaji. Odnosi izmeĊu ljudi i ţivih vrsta. Ţivot.* "Majko, moram li se roditi?* "Zavoljet ćeš ţivot, dijete moje. Najĉešće će ti biti drag." ĈETRNAEST Sve od preuzimanja vlasti, Nova je imala pune ruke posla, kao vještica s tri rupe na skafanderu a samo dvije zakrpe.

KIKA

Cirocco kao da je sasvim prestala spavati. I sama je Nova zamalo dosegla to stanje. Sad je već od invazije prošlo skoro pola kiloreva. Nova spoĉetka jedva da je i imala posla mimo biljeţenja broja mrtvih i ranjenih. Ali kad su zakoni poĉeli stupati na snagu, i kad je otpoĉet popis stanovništva, njeno se radno opterećenje naglo povećalo. Nisu prebrojavali samo ljude, nego i stanove, jer je bilo zamišljeno da se napravi inventura sve prijašnje privatne imovine. Nova je bila zaduţena za raĉunare. Kako izvršiti revoluciju bez raĉunara, pomislila je. Njen je naziv bio Glavni birokrat. Ona nije ĉak ni znala što to znaĉi, osim da joj brani da bude na ulici, s maĉem u ruci. Što joj je bilo savršeno po ukusu. Sad se tukla samo kad se to nikako nije dalo izbjeći, a u tom je izbjegavanju postala jako vješta. U tom su pogledu ona i Conal imali mnogo zajedniĉkog. Misao na Conala na trenutak joj je išla na ţivce. Skrenula je pogled s kompjuterskog ekrana i obavila nekoliko vjeţbi za smirivanje. Nakon povratka iz Pandemonija izbila je svaĊa. Nova je ţeljela znati jesu li Geine tvrdnje gola propaganda. Robin joj je, iako nevoljko, rekla istinu. Nova ju je na to informirala da joj od tog dana pa nadalje nije više kćer. Uzdahnula je i maknula kosu s oĉiju. Cirocco je, za beskrajnih sastanaka u Junctionu pred invaziju, otkrila da Nova ima dara za upravljanje raĉunarima. I tako su izvuĉeni Chrisovi prastari strojevi, pa su s njih obrisali prašinu, ukljuĉili ih u struju i pripravili se za veliki dan. Od tada pa nadalje, Nova je podalje od pulta provela jako malo sati. Bio je to, priznala je samoj sebi, jedan vrlo zanimljiv rakurs za promatranje revolucije. Ona je prva opazila opadanje broja sumarnih pogubljenja. Ona je prije ikoga doznala da opada broj novopridošlih u radne logore. I baš je Nova donijela Ĉarobnici prve procjene ţivlja u Bellinzoni. Ispostavilo se da u Bellinzoni ţivi skoro pola milijuna ljudi, i ta je ĉinjenica iznenadila sve osim Conala. Novini strojevi mogli su ih kategorizirati kako god joj se ĉinilo zgodno, po nacionalnom porijeklu i starosti i spolu i jeziku i visini i teţini i boji oĉiju. Bio je to vraški popis stanovništva. On je trebao posluţiti kao osnova sustava identifikacije u nekom maglovitom budućem vremenu. Nova je

KIKA

raspolagala sa stotinom ljudi koji su njenu memoriju stalno punili informacijama. Rezultate je odnosila Cirocco i Upravnom vijeću. Vijeće je još vladalo više de jure nego de facto. Cirocco je i dalje bila diktator, i o tome nitko nije dvojio. Kad je Nova doznala ponešto o gospodarstvu Bellinzone, to ju je sasvim zadivilo. Postojao je u tome jedan kljucni faktor, izvor Cirocci-ne stalne zabrinutosti. Nova ga je nazvala "faktorom mane". Iako Gea nije vladala Dionom, ipak je njena bila ţbica što se dizala nad njom. Kad je odluĉila ratne izbjeglice istovariti u novi grad Bellinzonu, oĉito je nad njima ţeljela zadrţati najveću moguću vlast. I zato je izumila manu. Kao što joj i samo ime govori, bila je to hrana što je padala s neba. Rasla je na bilijunima biljaka u mraku Dionine ţbice, i svakih nekoliko hektoreva padala po Dioni kao iz probijenog roga izobilja. Mana je stizala u obliku lopti veliĉine kokosova oraha, što su lebdjele na kraju malih padobrana. Ipak, i unatoĉ njima, kad bi zakišilo manom, bilo je pametno potraţiti nekakav zaklon. Baš kao i kokosovi orasi, i zrna su mane imala ljusku. Ta bi preţivjela pad, ali nju nije bilo teško razbiti. Unutra bi se našlo jedno od stotinu hranjivih mesa. Dolazila je u mnogim aromama. U njoj su bili svi vitamini i minerali potrebni ljudskome biću za oĉuvanje zdravlja. Mana je zapravo bila tako dobra da su svi oni koji su ţivjeli iskljuĉivo od nje — dakle najveći dio stanovništva — bili zdraviji od onih koji su svoj jelovnik popunjavli skupim i egzotiĉnim Dioninim povrćem i mesom. Debeli bi uz nju mršavih, sve dok ne bi došli do optimalne teţine. Ljudi koji su patili od avitaminoze oporavljali bi se već nekon nekoliko kiloreva hranjenja manom. Ona je, osim toga, suzbijala karijes, smanjivala zadah iz usta, ublaţavala menstrualne grĉeve i lijeĉila ćelavost. Naravno, nikad je i ne okusiti, u Bellinzoni je postao statusni imperativ. Trajnost je mane bila dva kiloreva. Svi osim onih zaista najne-sposobnijih mogli su je skupiti dovoljno da potraje bar do sljedećeg pljuska. Oni malobrojni koji to nisu htjeli ili nisu mogli, bili su zreli da postanu robovima. Ali naravno, Gea dala, Gea uzela. Klima je u Dioni bila uţasna. Nikad nije bilo baš jako hladno, ali je poĉesto bilo dovoljno hladno da mase beskućnika drhću kroz ĉitavo beskonaĉno popodnevno vrijeme odreĊeno za spavanje. I mnogo je kišilo. I zbog toga je zaklon bio

KIKA

vrijedan truda, i mnogi su se muĉili da do njega doĊu. Doĉepati ga se, meĊutim, nije bilo nimalo Iako, jer su šefovi dograbili sve ĉega su se mogli doĉepati, i poĉeli iznuĊivati bestidne svote za pravo spavanja pod krovom. Ako odbijemo traţenje zaklona i spremanje zalihe mane svakih tisuću reva... malo je toga bilo što je ĉovjek morao raditi da bi preţivio u Bellinzoni. Cirocco je to nazvala savršenom drţavom blagostanja. I znala je da će, nedugo nakon što ona preuzme vlast, mana prestati padati s neba. Pitanje je bilo samo kada? I tako je prva i najvaţnija zadaća njezine uprave bila prehrana stanovništva. Bila je to zadaća koja je imala prednost pred svim ostalim — ĉak i pred redom i mirom. Morala se izvršiti pod svaku cijenu, jer ništa ne bi bilo gore od pokorena no izgladnjela grada. Cirocco su Novine projekcije broja stanovnika bacile u oĉaj. Ona je mislila da će morati hraniti grad od dvjesto do tristo tisuća stanovnika. Pa ipak... Moros je vrvio od jestive ribe. Ravnica je na kraju Zaljeva metvice bila plodna. Geanske su kulture brzo uspijevale. To se moglo ostvariti, ali ne sa slobodnim stanovništvom. U svemu je kljuĉna bila radna obaveza. Neki su zakoni bili napisani baš u svjetlu ove ĉinjenice. Punjenje je zatvora bilo esencijalno za provedbu Ciroc-cina plana, jer se nije zanosila iluzijama da bi mogla skupiti ĉitave legije dobrovoljaca koje bi pošle u dţunglu uzgajati kulture. Krvni su se zloĉini kaţnjavali trenutnim pogubljenjem: jedna usta manje. Drugi su zloĉini zbunjenim graĊanima donosili dug boravak u radnom logoru. Cirocco je u tome bila spremna poći koliko je god potrebno daleko. Ako bi joj to bilo nuţno za popunjavanje logora, bila bi spremna kriviĉnim djelom proglasiti i kihanje na javnome mjestu. Na svu sreću, graĊani su je Bellinzone uvelike zaduţili, jer su i posve razumne zakone kršili dovoljno ĉesto da osiguraju redovito snabdijevanje hranom. I zato je Bellinzona, kad je mana prestala padati, već bila spremna. PETNAEST Ni same ne znajući kako im se to dogodilo, Valiha i Virginal pretvorile su se u ribare. Nijedna prije toga nije nikad ulovila ni ribicu.

KIKA

Oni medu ljudima koji su znali nešto o brodovima, na temelju ovlaštenja što su im davali gradonaĉelniĉini dekreti, preuzeli su komandu nad svim Bellinzoninim brodicama sposobnima za nešto više od golog ljuljanja na sidru. Posljednjeg se dekareva ta flota poĉela otiskivati na more, s Valihom i Virginalom na pramcu. Glavna im je duţnost bila odbijati podmornice. Ribarska se privreda u Bellinzoni mogla razviti još davno prije, da nije bilo ĉinjenice da bi brodice koje bi se odvaţile više od deset kilometara od kraja grada bile smjesta proţdrte. Podmornice su imale strašan tek, i nisu bile nimalo probirljive. Kapetanica je s njima sklopila svojevrstan sporazum. A on je funkcionirao tako dobro da je ne samo prestalo proţdiranje brodova, nego je sad ribarska flota mogla odlaziti na sastanak s flodlama podmornica, i otkrivati more posuto izbljuvanim no još ţivim plovama riba što su ih maloĉas skupile goleme podmorniĉke ralje. Postojala je podmorniĉka pjesma. Valiha i Virginal bi je zapjevale, iako to nije bila jedna od onih koje su znale od roĊenja. I levijatani bi se polako dizali iz dubina da lijep dio svoje lovine izruĉe gladnome gradu. Bilo je to ĉudo. I baš su to sada ĉinile. Valiha je stajala na pramcu jednog od najvećih brodića bellinzonske flote i pjevala podmorniĉku pjesmu, dok je nedaleko golema masa podmornice lješkarila pod površinom. Silni mlazovi vode šikljali su prema manjim brodovima i meĊu njima razapetim mreţama, a ošamućene i smućene ribe uzalud su se praćakale u struji, bjeţeći iz ralja podmornice samo zato da bi ih progutale mreţe. Bio je to prekrasan prizor. Poslije su i ribari, izvlaĉeći mreţe, zapjevali svoju verziju podmorniĉke pjesme. Valiha ih je slušala kritiĉkim uhom. Znala je da joj nedostaju nijanse titanidske pjesme ali je, baš kao i tolike ljudske pjesme, imala onu jednostavnu, tako privlaĉnu vitalnost. Moţda se jednoga dana podmornice odazovu i na samu ljudsku pjesmu. To bi bilo lijepo, jer se Valihi nije dalo do smrti zapovijedati flotom. Ribarenje je spoĉetka bilo jako burno. Uz ĉvrstu jezgru odanih ribara i s većim brojem Ijudi-policajaca, kao i šake Titanida, postalo je

KIKA

taman moguće otisnuti se na more s tovarom nepopravljivih zarobljenika. Prvi izlasci urodili su malo ĉime osim plikovima na rukama i bolom u leĊima. Ljudski su policajci, meĊutim, bili jako gorljivi — moţda ĉak i malo previše, pomislila je Valiha - i vrlo su brzo svi radili iz petnih ţila. A onda je medu njima poĉeo nicati zajedniĉki duh. Spoĉetka je sporo puštao korijenje. Ali sada, kad je Valiha sluĉajno ĉula razgovore na pretrpanoj ribarnici, stvorila je vrlo jasan dojam da ti ljudi u sebi vide druţinu — i to, štoviše, za nijansu bolju od onih lijenĉina na kopnu. Sad je trebalo manje policajaca da ih drţi u stezi. Kad bi flota dizala jedra, ljudi su s voljom vukli konope, a kad bi ugledali ribu, uslijedilo bi klicanje. Pojavile su se pjesme pri odlasku i pjesme pri povratku, baš kao i podmorniĉki napjev, inspiriran titanidskom pjesmom. Što je bilo dobro, i Valiha je to znala. Posljednji pljusak mane zakasnio je nekoliko dana, a kad su otvorili plodove, bili su tako uţegli da se nisu dali jesti. Bellinzona se odsad mogla osloniti samo na vlastite snage. ŠESNAEST "To Gea", rekao je Adam. "Naravno da jest", potvrdio je Chris najraspoloţenije što je mogao. Adam je odloţio igraĉke i sjeo pred televizijski ekran. Chrisa je poĉeo brinuti već kad se Gea poĉela samo pokazivati u starim filmovima Marilyn Monroe. On i Adam pogledali su ih deset puta. Adamu su oni bili jako dosadni. Ali otprilike jedan kilorev nakon zraĉnog mitinga koji je Geu toliko uzrujao, dogodilo se nešto novo. Gea se pokazala u crtanom filmu. Tome se mogao i nadati. To nije bilo teško uĉiniti, i znao je da to neće na tome i stati. Chris, meĊutim, već dvadeset godina nije gledao televiziju, pa je već i zaboravio na tu njenu sposobnost. Prvi je bio crtić o Betty Boop, i tu je došlo do sasvim jednostavne zamjene likova. Kad god bi se u originalu pojavila Betty Boop, Gea bi je zamijenila stiliziranim no ipak lako prepoznatljivih crteţom Marilyn Monroe. Zvuĉni je zapis ostao nepromijenjen. Ako su to mogli raditi zemaljski raĉunari, zašto to ne bi mogla uĉiniti i Gea.

KIKA

Poslije se poĉela pojavljivati i u filmovima za koje je Chris znao da su Adamu najdraţi. Ovo je bilo nešto mnogo sofisticiranije, jer je zamijenjeno bilo ĉitavo tijelo, izraţaj je lica bio pojaĉan a glas je bio Monroe-Gein. Bilo je nemoguće uoĉiti patvorinu. Bila je to polirana filmska magija, sa specijalnim efektima n-toga stupnja. I bilo je zaista neobiĉno gledati Marily Monroe kao glavnu glumicu u Šaka velikog zmaja. Bila je zaista impozantan lik, dok je zamjenjivala Brucea Leeja u svakom okretu, mrštenju i skoku. Svi kineski glumci govorili su nasnimljenih engleskim, ali je kod Gee/Leeja glas bio sinkroniziran s micanjem usana. Lee je, naravno, većinu vremena u svojim filmovima provodio bez košulje, pa je isto uĉinila i Gea. A bile su tu i ljubavne scene... Nakon toga se više nije moglo reći otkud sve Gea moţe iskoĉiti. Chris ju je vidio kao Snjeguljicu, Charlie Chaplina, Cary Granta i Indiana Jonesa. Pojavila se i u staroj RKO-ovoj seriji, i Geu bi emitirali uĉestalošću od jedne epizode dnevno. Pandemonijska je televizija postajala sve pretrpanija nasiljem. Ĉak je i komedija oštro teţila prema grubom, nasilniĉkom gegu. I tu Chris nije mogao uĉiniti skoro ništa. Zbog toga što je ponešto od toga i predvidio, nije mu bilo ništa lakše. Gea je nastavila svoje redovite posjete. Svaki bi put prilazila za malenkost bliţe, no ipak je i dalje bila daleka. Nije bilo nikakva izgleda da bi malog mogla uplašiti. Chris je to dijete mogao samo voljeti. Prema ĉemu se, razmišljao je, nije mogao odnositi posprdno. Znao je da mu Adam tu ljubav uzvraća. Ali je znao koliko je djeĉja ljubav nestalna. Jednog će dana doći do obraĉuna. Ništa nije moglo biti jasnije od toga. Ali je njegov ishod bio sve prije nego jasan. "Bok, Gea", rekao je Adam i mahnuo prema ekranu. "Zdravo, Adame, moj lijepi djeĉaĉe", odgovorila je Gea. Chris je podigao pogled. Gein je lik stao i okrenuo se od zbivanja koja su se sad nastavila iza njezinih leĊa. Postavila se prema Adamu i nasmiješila se. Adam još nije shvaćao. Hihotao je i opet joj rekao bok. "Kako si, Adame?" rekla je Gea. Iza nje se odigravala tuĉnjava. Kad je netko bacio stolicu, Gea je pognula glavu. Stolica joj je projedrila iznad glave. "Opa! Skoro me pogodila!"

KIKA

Adam se nasmijao još glasnije. "Razumijem!" viknuo je. "Sad razumijem!" "Ne mogu mi ništa!" pohvalila se Gea, pa se vješto okrenula i blokirala udarac goleme muškarĉine pod crnim šeširom. Udarila ga je brzom kombinacijom jedan-dva-tri i on je pao na pod. Gea je otrla prašinu s dlanove i ponovno se široko nasmiješila Adamu. "Kako ti se svidjelo, Adame?" upitala ga je. "Jako! Jako!" uskliknuo je Adam i prasnuo u smijeh. Neka me netko spasi, pomislio je Chris kao u magli. SEDAMNAEST Serpent je zatutnjao niz polje; s kopita mu je letjelo grumenje zemlje, a prednje su mu se noge gipko poigravale crnobijelom loptom. Šutnuo ju je boĉnom stranom kopita, a Mandolina se digla na straţnje noge i udarcem je glave poslala prema Zamponji, koji je nije uspio svladati, nego je morao bespomoćno gledati kako je Kekese iz Povisiliĉine momĉadi šuta prema Klavsenu, koji ju je uputio prema Sniziliĉkom golu. Serpent je budno na oku drţao sredinu polja tako da je, kad je Tjelempang ponovno oteo loptu i poslao je prema Pianu, već bio u poziciji da je uzme u trku. I tad je ponovno on imao loptu, i trĉao na krilima vjetra, pravi Pele ĉetveronoţne druţine, i stuštio se na Povisiliĉkog golmana, koji je oĉajno pokušao proĉitati njegove pokrete, pa pošao lijevo, pa pošao desno, pa opet lijevo da bi se — u trenutku kad je Serpent šutnuo loptu u vis — ispruţene glave našao na krivome mjestu, jer je Serpent samo fingirao udarac. Golman je poletio kroz zrak prema lijevoj strani gola... ... gdje je mogao samo bespomoćno gledati kako se Serpent okreće i udara straţnjom nogom. Lopta je zapištala toĉno u centar protivniĉke mreţe. Snizilice vode, ĉetiri prema tri. Taj je rezultat ostao sve do trenutku kad je, samo jedan centirev prije kraja utakmice, Mandolina posdgla svoj prvi zgoditak i potvrdila pobjedu. Serpent se skupio s ostalima da ĉestita Mandolini, koja je još bila novajlija u presvijetloj nogometnoj igri. Nikad mu nije ni palo na um da istakne kako je on, Serpent, zadao pobjedonosni gol. A i od

KIKA

ostalih je on zadao dva. On je, u to nije bilo dvojbe, bio najbolji nogometaš na Gei. Dahćući kao lokomotive i toĉeći potoke znoja, Titanidi su se poĉeli zezati s loptom, što bi obiĉavali ĉiniti nakon teško dobivene utakmice. Serpent je postupno postao svjestan još jednog zvuka. Na trenutak se uplašio. Jako je podsjećalo na onaj strašan dan nereda, Ali je onda otkrio razbacano mnoštvo zarobljenika što su se skupili uz rub polja, pa zaklicali i zapljeskali. Oni su se odnedavna tu poĉeli skupljati da promatraju Titanide. Mnoštvo je bilo veće nego prije. Ustvari je, shvatio je Serpent, iz dana u dan postajalo sve veće. Nekoliko puta, nakon što je titanidska utakmica bila gotova, polje bi preuzeli zatvorenici pa malo poganjali loptu. Serpent je dohvatio loptu pa je šutnuo nebu pod oblake. Lopta je pala medu zatvorenike — svi su bili muški — i sad ih je gledao kako je driblaju okolo, ĉekajući da Titanidi odu. Upitao se ne bi li i oni ţeljeli sastaviti svoje momĉadi. Maknuo se s terena i stao ih gledati kako se po terenu jagme za loptom. Na svakoj ih je strani prekomjerno velikog titanidskog polja bilo po dvadeset-trideset, i radosno su prihvaćali sve neugodnosti što ih je donosilo izrovano polje. Serpent se zamišljeno udaljio s poprišta. Na uzbrdici zapadno od doline pridruţio se ostalim Titanidima, podvio noge, izvadio iz tobol-ca u koţu uvezan crtaći blok i olovku od drvenog ugljena, krenuo preko doline i spremno pao u duševno stanje koje nije baš nimalo sliĉilo ljudskom snu, ali baš ni sasvim sliĉilo javi. Preletio je pogledom vidike pred sobom. Daleko nadesno, prema sjeveru, bio je Zaljev metvice, a odmah s druge strane bio je Moros. Pri njegovu se rubu, pod uobiĉajenim pokrivaĉem izmaglice, skutrila Bellinzona. Vidio se i Whistlestop, oprezno stacioniran tri kilometra iznad vatrene stupice grada. Pred Serpentom su se stirali mnogi kilometri zemlje otete dţungli. Nije to bilo kao kod zemaljskih dţungli gdje je tlo na krĉevini bilo sipko i ne baš previše plodno. Geina se zemlja drţala drugih pravila. Usjevi su puštali dubinsko korijenje i bujali na hranjivu Geinome mlijeku i podzemnoj toplini. U biljkama koje su se mogle uzgajati u sumraĉnom svjetiu Dione nije bilo baš puno fotosinteze, i tako su

KIKA

polja bila u svim duginim bojama. Bio je to golemi šareni pokrivaĉ usjeva. Sva su polja bila ĉetvrtasta -osim onih baš uz samu rijeku; tu su bile izgraĊene naplavne terase na kojima su rasle kulture sliĉne riţi. IzmeĊu polja tekle su zemljane ceste po kojima su ljudi do rijeĉnih molova na ruĉnim kolicima dovlaĉili ljetinu, koja se dalje na teglenicama spuštala do grada. A tu i tamo izmeĊu polja bili su uredni nizovi toĉkica: šatori u kojima su ţivjeli radnici. Cirocco je uporno traţila da ih se naziva zatvorenicima. Serpent je mislio da bi rijeĉ "rob" bila preciznija, ali je Cirocco tvrdila da medu njima postoji razlika. Valjda i postoji. Ropstvo je za titanidski um bilo posve neshvatljiv pojam, i zato ;e on spremno prihvatio da samo ĉovjek moţe razlikovati njegove nijanse. Drugi koncept s kojim su se Titanidi jako muĉili, bio je pojam hijerarhije. I oni su imali svoje starce, i bili spremni na poslušnost Kapetanu, ali bi ih sve sloţenije od toga uţasno bunilo. Radnim je logorima, primjerice, upravljao nadstojnik, bivši vigilant koji se Serpentu baš nije dopadao no koji, sve u svemu, i nije bio loš. On je odgovarao Vijeću u gradu - ili, odreĊenije, Zatvorskom odboru. A Vijećem su upravljali Cirocco Jones i njezini savjetnici: Robin, Nova i Conal. S druge pak strane, nadstojnik je zapovijedao nad dvadesetoricom logorskih voĊa, od kojih je svaki izdavao naredbe desetku nadglednika, od kojih je svaki bio zaduţen za veći broj radnih druţina pod okom povjerenika. Spustio je pogled na blok za skiciranje. Otkako je sjeo, stalno ga je pogledavao, ali mu oĉi u mozak nisu poslale nikakvu poruku. Sad je opazio da je već napravio jednostavnu skicu prizora što mu se sti-rao pred oĉima. Kritiĉki ju je pogledao. Ispustio je ljude na cesti. Bilo je i nekoliko nesigurnih poteza koji su trebali oznaĉiti šatore u najbliţem logoru. Serpent se namrštio. To nije ono ĉemu su teţile njegove misli. Istrgnuo je list, zguţvao ga i bacio. Potom je ponovno spustio pogled na logor. Šatori su bili od zelenoga platna. U svakom je stanovalo deset ljudi. Kod spavanja bi razdvajali spolove, ali se spolna apstinencija nije nametala. Nadglednike i voĊe postavljao je nadstojnik, ali taj izbor nisu morali potvrditi Titanidi. Serpent je znao da je to, u praktiĉnom smislu, bila velika pogreška. Neki su nadglednici i vode bili gori od

KIKA

zatvorenika. Neke su od njih uspjeli uhvatiti u brutalnim ĉinima, nakon ĉega su i sami poĉeli arbaĉiti u zatvoreniĉkoj pregaĉi. Ali danas su ti ljudi budno pazili da svoje gadosti izvode daleko od oĉiju. A Titanidi nisu mogli biti baš posvuda. Bilo je to nepraktiĉno, bilo je to nedjelotvorno... i bilo je to onako kako je Cirocco rekla da mora biti. Serpent se isprva zbog toga izjedao. Kasnije je vidio gdje je zamka. Koliko god da to šašavo izgledalo, bio je to ljudski stil rada. Oni, za razliku od Titanida, nisu mogli detektirati ni laţ ni zlo, pa su zbog toga razvili ta kompromisna rješenja koja su obiĉno nazivali "pravdom" ili, preciznije, "zakonom". Serpent je jako dobro znao da je istina relativan pojam, da ju je pokatkad nemoguće utvrditi, no ljudi su za nju bili skoro sasvim slijepi. Stupica je — i to vrlo lukava — bila u tome što bi ljudi, kad bi se oslonili na titanidsko opaţanje istine i zla, uţivali sve blagodati zdravoga društva, no Titanidi bi pritom postali robovi ljudskih potreba. Ciroccino je rješenje bilo mnogo logiĉnije. Titanidima će se sluţiti koliko bude morala. Na poĉetku je toga bilo mnogo, jer su Titanidi bili i policajci, i suci, i porota i krvnik. Svrha je to toga bila zabiti ĉitavom društvu u glavu da će zli ĉini doista biti kaţnjeni. Ali je ljude trebalo odbid od toga kao dijete od sise, i vratiti ih njihovom stilu obavljanja poslova. Ĉega je iz dana u dan bivalo sve više. Sudovi su preuzimali sve veći dio bremena. A to što su oni pritom poĉesto griješili, bila je cijena kojom su ljudi morali platiti svoju slobodu. Još je jednom pogledao blok. Na njemu je bio crteţ tri zatvorenice. Ona u sredini bila je stara i umorna, i ruke su joj bile kvrgave od ţetve. Stajala je u prljavoj pregaĉi. U njeno je lice bila duboko ugravirana ĉudesna ljepota. NajmlaĊoj i — po ljudskim mjerilima — najljepšoj u tom društvu, nacrtao je lice ĉudovišta. Serpent je se sjećao. Ta je bila zla. Jednog će se dana zazibati. Kad ju je pogledao malo paţljivije, shvatio je da joj je na licu nacrtao vješala. Istrgnuo je list, zguţvao ga i ponovno pogledao prema logoru. U središtu te zajednice stajala su vješala. U prvim danima osvajanja upotrebljavala su se ĉesto, a danas nešto rjeĊe. Jednom je zgodom došlo do strašnih nemira, no poslije toga je broj straţara titanidskoga

KIKA

roda bio smanjeni. Sad ih je bilo jedva dovoljno da se sloţi šest nogometnih momĉadi. Iako se ţivot u zatvoru svodio na kuluĉenje, ipak je bio bolji od ţivota kakvim je u Bellinzoni prije ţivjela većina zatvorenika. U staro doba hrane nikad nije manjkalo. Ali sad mana više nije padala, i novo-pridošli su zatvorenici priĉali o gladi i neizvjesnosti. RaĊao se novi gospodarski sustav, povlaĉile su se klasne granice. Posla je bilo koliko voliš, ali je nadnica bila samo za prehraniti se, i to jadno. Većina je poslova bila i teţa i opasnija od rada na farmi. A bilo je i dana kad bi se flota vraćala bez iĉega, i kad iz logora ne bi došla nijedna teglenica, i onda bi svi gladovali. Hrana je u zatvoru bila najbolja — nadstojniku je bilo zapovjeĊeno da se za to pobrine. I obilata. Zatvor je bio sigurno stanište. Većina ljudi što se ovdje našla nije ni pomišljala da stvara probleme. I tako se duţnost Titanida svela na patroliranje prugom niĉije zemlje izmeĊu logora i grada. Ionako bi tek izrijetka nekog uhvatili, a pri prozivci su tek malobrojni kreveti bili prazni. Serpent je ponovno pogledao svoju skicu. U sredini logora tri su ĉovjeka visjela na konopcima. Dvojica su od njih bila zaista zla, prisjetio se Serpent. A jedan je samo uĉimo nešto glupo. Pokušao je naoĉigled Titanida ubiti nadzornika. Ovaj je to zacijelo i zasluţio — Serpent se sjećao da su samo nekoliko hektoreva potom objesili i njega — no zakon je zakon. Serpent bi mu bio poštedio ţivot. Sudac je, meĊutim, ljudskoga roda mislio drukĉije. Ljutito je istrgnuo stranicu i bacio je. Misli su mu se stalno vraćale na ono što je u duši jasno shvaćao, no o ĉemu mu se grstilo misliti. Bilo je to loš grad, grad patnje, ljudski grad u kojem Titanidu nije mjesto. Titanidi su se znali ponašati. Ljudi su pak ĉitav ţivot s mukom potiskivali svoju ţivotinjsku narav. Posve je moguće da su svi ti zakoni, zatvori i vješala ipak najbolje moguće rješenje tog njihova paradoksa. Pa ipak je Titanidu dolazila muka od pomisli da u tome treba sam sudjelovati. Zapiljio se u mrak Dionine ţbice i zapjevao pjesmu tuge i ĉeţnje za Velikim stablom doma. Uskoro su mu se pridruţili i ostali, dok su im se ruke bavile jednostavnim poslovima. Pjesma se nastavila dugo. Tu bi trebalo uĉiniti nešto dobro. Nije kanio mijenjati svijet. Nije kanio mijenjati ni ljudsku narav - što ne bi ĉinio sve da je i mogao.

KIKA

Svatko ima svoju sudbinu. Njegov je cilj bio mnogo skromniji. Ţelio je samo svojim ţivotom svijet uĉiniti za nijansu boljim mjestom za ţivljenje. Ĉinilo mu se da ne traţi mnogo. Spustio je pogled na blok za skiciranje. Nacrtao je nasmiješeno ljudsko lice. Momak je bio odjeven u kratke hlaĉe i prugastu majicu, a na nogama je imao cipele. Bio je uhvaćen usred ţestokog pokreta, šutanja nogometne lopte. OSAMNAEST Robin je zauzela mjesto u većem naslonjaĉu na kraju golemog stola Vijeća, u Velikoj dvorani Petlje. Otvorila je majstorski izraĊenu koţnu lisnicu — dar Valihe i Virginala — pa izvadila nekoliko snopova papira i kucnula njima po uglaĉanom drvu. Potom je, nervozno se osvrnuvši, izvadila ţicom uokvirene naoĉale i stavila ih na nos. Još se s njima osjećala ĉudno. Kod kuće je patila od kroniĉnih optiĉkih tegoba koje je kao i starenje bilo sve lakše ublaţiti. Ali ovdje, bez posjeta Vrelu, vid joj se stalno pogoršavao. Što, tako ti Velike Majke, nije bilo nikakvo ĉudo, jer je dane provodila zureći u beskrajne izvještaje. Znala je da je to ne bi trebalo ĉuditi, ali ju je ipak ĉudilo. Jer je ona, u svakom smislu, osim u onom konaĉnom i najvaţnijem, bila gradonaĉelnik Bellinzone. Sludla je da bi, da se kojim sluĉajem rodila kao kršćanin, dosad već dogurala i do pape. Cirocco se prema tome odnosila priliĉno razumno, sve do šest kiloreva prije današnjega dana. Jer bila je priliĉno razumna... do izvjesne mjere. A onda je postala neumoljiva. "Ti imaš iskustva u voĊenju velikoga mnoštva", rekla je Cirocco. "Ja nemam. Zbog razloga koje ćeš uvidjeti, ja ipak moram zadrţati vrhovnu vlast nad Bellinzonom. Ali ću se ipak u većini pitanja oslanjati i na tebe i na tvoj sud. I ja znam da ćeš prihvatiti izazov." I doista, izazov je to i bio. Ali se sad sve više pretvarao u rutinu: baš ono što joj je pri upravljanju Vrzinim Kolom bilo tako mrsko. Protrljala je dlanom po stolu i nasmiješila je. Stol je bio prekrasan, napravljen od najboljega drva, obrubljen nebrojenim rafiniranim duborezima. Napravili su ga, naravno, Titanidi. I bio je to drugi stol

KIKA

koji je trebao uresiti Vijećnicu. Prvi je bio okrugao. Cirocco je na nj bacila samo jedan pogled i rekla da ga odnesu. "Nije ovo Camelot", rekla je tom zgodom. "Neće tu biti nikakvih sastanaka jednakih. Donesite mi veliki, dugaĉki stol s velikom stolicom na ĉelu." Robin je shvaćala da je za Titanide takva pogreške bila prirodna. Postojao je ljudski i postojao je titanidski stil rada. Njima nije bila jasna psihološka prednost kojoj je Cirocco teţila a koju se postizalo sjedeći na ĉelu stola. Zbog toga su unijeli veliku stolicu. Pokatkad bi u njoj sjedila Cirocco. Odnedavna, meĊutim, ta je stolica sve ĉešće ostajala praznom, i Robin je vodila skup sa svog uobiĉajenog sjedišta desno od trona. Sad su i drugi poĉeli zauzimati mjesta. Njoj preko puta, Nova je lupila po stolu debelim snopom papira i kliznula u svoj stolac. Podigla je pogled na majku, kimnula glavom pa stala olovkom praviti bilješke po marginama. Starija je vještica na ovo duboko uzdahnula. Pitala se koliko još Nova moţe izdrţati tako. Sluţbeno je htjela razgovarati s majkom. S njom je bilo moguće i poslovati. No sve se odvijalo tako paţljivo. Nije bilo ni smijeha, ni šale, pa ni prituţbe koja ne bi bila uvijena u promišljeni, izluĊujući jezik birokrata. Robin je ĉeznula za dobrim starim nadvikivanjem. Pogledala je još uvijek praznu stolicu. Za Cirocco Jones, okruţenu s dva glavna savjetnika. Kuja i njene dvije vještice, kako je sluĉajno ĉula nekoga. Većina ĉlanova Vijeća nije ni opazila da je izmeĊu majke i kćeri došlo do raskola. Stuart je zauzeo mjesto njoj zdesna. Ona mu je kimnula glavom i uljudno mu se nasmiješila, što je zahtijevalo napor. On joj nije bio simpatiĉan, ali je zato bio sposoban, djelotvoran, lukav i briljantan, kad bi mu se prohtjelo. A bio je takoĊer i uţasno ĉastohlepan. U nekoj bi se drugoj prilici zacijelo trudio iz petnih ţila da joj zabije noţ u leĊa. A sad je samo vrebao svoj ĉas, ĉekao da vidi hoće li se Cirocco zaista, na kraju jedne zemaljske godine, odreći vlasti kako je to bila obećala. Ako to uĉini, što će letjeti perje. Trini je sjedila odmah do Nove, i ova se povila prema njoj i stariju amazonkvi poljubila u usta. Robin se promeškoljila u stolcu. Trini joj nije bila ništa draţa od Stuarta. Moţda ĉak i manje. Teško je bilo

KIKA

povjerovati da su jednom bile ljubavnice, nakratko, prije dvadeset godina. Sad su Trini i Nova bile jedna priĉa. Robin nije znala koliko je to ono pravo. Nova je oĉito i dalje ostala slaba prema Cirocco. Robin je bila priliĉno sigurna da je bar jedan od razloga što se krio iza te ţelje za javnim iskazivanjem osjećaja bilo Novina jasna svijest da će time ljutiti majku. Namrštila se i skrenula pogled. O, vrli novi svijet. Sad su se poĉele popunjavati i druge stolice. Conal je sjeo u svoj ekscentriĉni stolac, nekokoliko metara iza Ciroccina i malo ustranu, odakle je mogao pratiti zbivanja i pušiti cigaru za cigarom. On neće govoriti ništa, a sve će saslušati. Većina ĉlanova Vijeća nije imala ni pojma ĉemu on uopće sluţi. A on je, Robin je to znala, bio samo smicalica. Kad bi samo poţelio, mogao je izgledati kao ubojica. Doimao se vrlo zloslutno, tako obavljen dimom. Cirocco se ubacila u svoje prijestolje, kliznula na straţnjici hlaĉa i stavila cipele na stol. Zubima je stiskala nezapaljenu cigaru. "Krenimo, narode." *** "Onda, Conale, što ti se ĉini u dubini duše?" upitala je Cirocco. "Duše?" Malo je razmislio o tome. "Bolje, kapetane. Ne puno, ali bolje." "Prošli put nisi mislio da će upaliti." "Tko radi, griješi." Pogledala ga je u oĉi. On je smireno podnio njen pogled. Spoĉetka mu se ĉinilo kao da su svi na nj i zaboravili. Za svakog je bilo posla, osim za njega. O, naravno, priĉalo se da bi mogao dobiti zraĉne snage — ako i kada — a sad je organizirao Bellinzoninu priĉuvnu avijaciju. Smjeli su, kad im se htjelo, nositi i uniforme. Ali nisu pilotirali, i još neko vrijeme neće. Njemu se, meĊutim, ipak ĉinilo da su ga zapostavili, i to ga je boljelo. Ipak je postupno shvatio da se on — kad kapetanice ne bi bilo u gradu, jer bi otišla za kojim od svojih tajanstvenih poslova, a Robin postajala njenom zamjenom — pretvara u Ciroccine oĉi i uši. Njegove su duţnosti bile amorfne, no ipak su mu savršeno odgovarale. Trebao se samo motati po gradu, u najrazliĉitijoj odjeći. Samo su ĉlanovi Vijeća i nekoliko ljudi iz vrha policije znali da on ima ikakve veze s gradskom upravom. Mogao je ići gdje mu se svidi, i

KIKA

ljudi su s njim spremno razgovarali. Sve što bi ĉuo proslijedio bi Cirocco. On nije imao Novine kompjutorske grafikone niti Robinino iskustvo i pomno razraĊene teorije, ali je znao sve tajne. "Kakva su to sranja s crnom burzom?" "Slaţem se s Robin." "Jel ti to mene zezaš, ili što? I ja se s njom slaţem, ali nisam tu došla zbog teorija, Conale. K tebi sam došla zbog stvarnosti." Conala je njezina reakcija pomalo iznenadila. Kad ju je paţljivije promotrio, opazio je da radi pod strašnim naponom. "Crna burza nije problem kojim bi Nova trebala razbijati glavu. Robe i nema puno, a i cijene su jako visoke." "Što znaĉi", odgovorila je Cirocco, "da na dokovima jako malo kradu hranu, no mi ipak trpimo oskudicu. Oskudica je, dakle, realnost." "Nitko neće biti gladan. Ali mnogi još ţale što više ne pada mana." Cirocco se nad tim na trenutak duboko zamislila. "Što je s lovom?" Conal se nasmijao. "Priĉa se da je dobra za cijeĊenje kave. Kad ih iskoristiš pet ili deset puta, onda one smeĊe mrlje moţda nešto i vrijede. A dobra je i za zavijanje kokaina." "Drugim rijeĉima, stari papir." "To je taj zakon o kojem je govorila Nova. Robin veli da loš novac uklanja s trţišta onaj dobar." "Ne", odgovorila je Cirocco. "To je kad patvoreni novac tjera zlatnike pod madrac i u stare ĉarape. Ljudi ĉuvaju novac koji nešto vrijedi, a troše onaj kojeg ţdere inflacija." "Pustimo to. Dalje ja ne mislim da je školski problem baš tako teţak kako su veĉeras ustvrdili. Istina jest da ima nostalgije. Ali je većina i tako uĉila engleski, bar koliko treba za preţivjeti. A piga ih zapravo samo to što ga sad moraju nauĉiti dobro." "I što predlaţeš?" "Sniziti standard pismenosti. Pustimo ih iz škole kad budu sposobni proĉitati politiĉki plakat, i nemojmo se gnjaviti da ih nauĉimo prošlo svršeno vrijeme. Naravno, kad to dolazi od ĉovjeka koji je, kad je stigao ovamo, bio nepismen, a ni danas baš nije neki ĉitatelj..." "Dosta toga, Conale." Ugrizla se za zglavak. "Imaš ti pravo. Neka odrasli, kojima engleski nije materinski, i dalje voze svoj klošarski. Njihova će ga djeca nauĉiti bolje. Nisam smjela toliko forsirati."

KIKA

"Nitko nije savršen." "Nemoj me podsjećati. I što si još doznao?" "Ljudi više vole trampu. Rekao bih da se šezdeset posto poslova u gradu odvija baš pomoću trampe. Ali se sad ubrzano pojavljuje nova moneta, a to je alkohol. Pivo je tu postojalo već odavno. Vino postaje podnošljivo, ali u najvećem broju sluĉajeva ne mogu odrediti ni od ĉega je — a moţda mi je i draţe što to ne znam. Ali zato nailazim na sve više ţestoke kapljice." "Destilirana pića. To me plaši." "I mene. A u diru je i metanol. Neki su već i oslijepili." Cirocco je uzdahnula. "Treba li nam još jedan zakon?" "Koji bi branio domaću drekovaĉu?" Conal se namrštio, pa odmahnuo glavom. "Sad ću ja primijeniti tvoje pravilo. Minimum zakona nuţnih da se nešto ispravi. Umjesto da zabraniš dobro piće — a što je, vjeruj mi, u Bellinzoni contradictio in adjeeto — naprosto zabrani otrov." "Neće ići. Neće ići nipošto ako piće sluţi kao novac. Ono kruţi tako brzo, pa kako da onda znamo odakle je?" "Da, to jest problem", priznao je Conal. "A ĉak se i dobre destilane sluţe etiketama koje je lako krivotvoriti... a ljudi ga, osim toga, i raz-rjeduju." "To baš nije solidan novac", rekla je Cirocco. "Mislim da bi najbolje bilo pokrenuti kampanju javnog prosvjećivanja. Ja o metanolu baš ne znam puno. Je li ga lako odrediti? Moţe li se nanjušiti?" "Nisam baš siguran. Jer se prvo moraš naviknuti na smrad cuge." Neko su vrijeme o tome razmišljali u tišini. Conal bi od svega toga najradije bio digao ruke. On baš nije vjerovao da je ĉovjeka moguće zaštititi od njega samoga. Njegovo je rješenje glasilo: Pij samo iz zapeĉaćenih boca što si ih preuzeo iz ruku pecara od povjerenja. Vjerovao je da bi i svi drugi trebali uĉiniti isto. Ali je zakon moţda ipak potreban. Prema svemu se tome, zapravo, odnosio priliĉno ambivalentno. Ne bi se moglo reći da mu je Bellinzona prije bila baš jako draga. Znao je da se grad u meĊuvremenu strahovito popravio. Sad se ĉovjek njegovim ulicama mogao šetati priliĉno sigurno.

KIKA

Pa ipak, gdje god bi se okrenuo, naletio bi na nekakav zakon. Nakon što je sedam godina ţivio bez njega, bilo je teško glavu ponovno dovesti s njima u sklad. Što ga je dovelo do pitanja za koje je bio uvjeren da sada slijedi. I Cirocco ga nije razoĉarala. "A što je sa mnom? Kakvo je oĉitanje conalmetra?" Ispruţio je ruku pa zaljuljao dlan. "Bolje. Deset do petnaest posto vole te popriliĉno. Moţda te trideset posto podnosi i spremno je priznati, kad u se naliju nekoliko piva, da si popravila stanje. Ali te ostali ne vole baš nimalo. Ili si im poremetila planove, ili misle da ne ĉiniš dovoljno. U gradu je podosta ljudi kojima bi bilo mnogo draţe kad bi im netko, od trenutka kad otvore oĉi pa do ĉasa kad stave glavu na jastuk, stalno govorio što im je ĉiniti." "Moţda će im se ta ţelja i ostvariti", promrmljala je Cirocco. Conal je poĉekao da nastavi, ali nastavka nije bilo. Zbog toga je iz cigare povukao još jedan dim i paţljivo probrao rijeĉi. "Ima tu i još nešto. Mislim da je rijeĉ o... slici što je imaju o tebi. Ti si lik na diriţablovu boku. Ne baš stvarno stvarna." "Moja se medijska ekipa za to svojski pobrinula", odgovorila je ona kiselo. "Na televiziji sam ispala tvrdoglava kuĉketina." "Ne znam kako je na normalnom TV-u", odgovorio je Conal. "Ali onakvu kakva si na velikim ekranima na Whistlestopu, naprosto te ne vole. Jer si iznad njih. Jer nisi ţena iz naroda... a ipak nisi dovoljno jaka, mislim da je to prava rijeĉ, da im utjeraš strah u kosti ... ili, ne znam, moţda je to i poštovanje..." Prekinuo se usred reĉenice, jer nije znao kako da veli to što misli. "I opet si samo potvrdio moje studije medija. S jedne strane, ja sam olimpijac i drakonac — a ljudi to mrze — a s druge sam pak nedovoljno autoritativna." "Ljudi u tebe ne vjeruju", rekao je Conal. "Mnogo više vjeruju u Geu." "Koju nisu ĉak ni vidjeli." "Većina nije vidjela ni tebe." Cirocco se ponovno zamislila. Conalu je bilo jasno da se pribliţava rješenju kojeg se gnušala, no za koje je ipak vjerovala da je neizbjeţno. Ĉekao je, vrlo strpljivo, znajući da će, bez obzira što ona odluĉila, on osobno dati sve od sebe da se to i izvrši.

KIKA

"No dobro", rekla je i stavila noge na stol. "Evo što ćemo i kako ćemo." Poslušao ju je. Usta su mu se vrlo brzo razvukla u široki smiješak. DEVETNAEST Kad je sastanak bio gotov, Conal je izišao na neumorno svjetlo Dione, pa skrenuo lijevo, na povišeni ploĉnik Oppenheimerova bulevara. Bellinzona je bio grad koji nije znao za san. U svakom bi "danu", na znak Whisdestopove trube, tri sata vladala guţva. Za to bi vrijeme ljudi s posla išli kući i obratno. Conal je znao da je netko uvijek zaduţen za dnevni raspored, koji je vrijedio u svemu,tako da je otprilike trećina grada uvijek bila srazmjerno mirna, jer su njegovi stanovnici spavali, dok je druga trećina brujala zvukovima trgovine, a preostala zvukovima oskudne zabave kakva se u Bellinzoni jedina mogla naći. Mnogi su ljudi radili u dvije smjene, ili bar u jednoj i pol, da bi nekako sastavili kraj s krajem. U gradu su, meĊutim, postojale i taverne i kasina i kurvinjaci i konferencijske dvorane, kako bi se osigurao nuţan društveni ţivot. Jadno bi, po Conalovu mišljenju, bilo upravljati gradom po naĉelu: A ja pak delam i delam i delam... Na rijeĉnim dokovima i molovima uz koje je bila vezana ribarska flota bilo je ţurno dvadeset ĉetiri sata na dan. Guţva je stalno vladala i u brodogradilištima. A u tri smjene su radile i sve druge novoroĊene gradske proizvodne grane. Ipak je glavni razlog za te smjenjujuće radne sate bila ţelja da se izbjegne dojam prenapuĉenosti. Gola je ĉinjenica bila da, u sluĉaju kad bi svi odjednom poţeljeli na poĉinak, u gradu ne bi bilo dovoljno stambenog prostora. I zato je kooperativno stanovanje postalo normom. A funkcioniralo je priliĉno dobro. Natalitet je rastao i stopa smrtnosti novoroĊenĉadi padala i na Gatovima terminala i visoko u brdima, gdje su pravili nove stanove, tesari su bili u stalnom poslu. Conal je zakljuĉio da mu se taj grad poĉeo dopadati. Disao je novim ţivotom. Bio je ţiv i vitalan, baš onakav kakav je prije rata bio Fort Reliance. Po toĉionicama je bilo mnogo kukavele, ali je nešto znaĉila već i sama ĉinjenica da se ljudi osjećaju slobodnima da kukaju. To je znaĉilo da se nadaju da će to što im se ne sviĊa uspjeti i ispraviti.

KIKA

U brzom slijedu slika kraj njega je prošao jedan od novih parkova — veliki ĉetvrtasti plutajući dok s potkoviĉastim tribinama, mreţama za odbojku, koševima za košarku, te drvcćem i grmljem u loncima — pa bolnica, pa škola. A sve bi to pred još samo sedam kiloreva u Bellinzoni bilo posve nezamislivo. Sklonio se s puta, Titanidu koji je galopirao s trudnom ţenom u naruĉju, jureći prema ulazu za hitne sluĉajeve u obliţnjoj bolnici. U školi su djeca sjedila na podu i ĉekala na svršetak sata, kao obiĉno. Sprave za igranje u parku bile su u stalnoj upotrebi. Sve je to Conalu zagrijalo srce. Ni sam nije znao koliko mu je sve to nedostajalo. Što, meĊutim, nije znaĉilo da bi u tom gradu ţelio i ţivjeti. Kad sve to bude gotovo i predano mještanima, on će se vratiti starom ţivotu, u kojem je postao nomad znan po ĉitavom velikom Kotaĉu i Kapetanov prijatelj. Pa ipak je bilo ugodno znati da tako nešto postoji. Skrenuo je u poznatu zgradu i uspeo se trima stubama. Otkljuĉao je vrata i ušao. Roloi su bili spušteni. Robin je bila u krevetu. Pomislio je da spava. Otišao je u malu kupaonicu i umio se u lavoru vode, i pritom se posluţio s malo tvrdog, grubog sapuna što se odnedavna mogao dobiti na crnoj burzi. Oprao je zube i vrlo se paţljivo obrijao starom britvicom. Sve su to za Conala bili srazmjerno novi obiĉaji, jer je već bio mahom zaboravio na stare dane kad je kupka bila nešto u ĉemu je uţivao svaki put kad bi mu se odjeća poĉela teško svijati. Kliznuo je u krevet, pazeći da je ne probudi. Ona se okrenula prema njemu, sasvim razbuĊena i gladna cjelova. "Neće to ići", rekla je kao i toliko puta. On je kimnuo glavom i uzeo je u zagrljaj, i išlo je izvrsno. DVADESET Cirocco Jones je sa sastanka pošla onamo gdje je znala da će naći Frulicu. Posluţila se putem za koji je doznala, putem koji je toliko smutio Robin kad je njime pošla na sastanak Vijeća. Nitko na nju nije obratio baš nikakvu pozornost. Pitala se je li to moţda zadnji put da se moţe tako kretati. S obzirom da nije znala odakle joj ta moć, bilo joj je još teţe povjerovati da bi mogla potrajati i nakon što izvrši to što je naumila.

KIKA

Uzjašila je Frulicu i odgalopirala iz grada. Uskoro su već išli kroz dţungle juţne Dione, nedaleko Tuxedo Juncdona. Stigla je do ruba Vrela mladosti i sjahala. "Ostani u blizini", rekla je Frulici. "Ovo bi moglo potrajati." Titanid je kimnuo glavom, pa išĉeznuo u dţungli. Cirocco se skinula i kleknula u pijesak. Otvorila je naprtnjaĉu pa izvadila bocu sa Špiclom. Ovaj je bunovno zatreptao oĉima. Bacila ga je na tlo, a on je zateturao i poĉeo psovati. Trebat će mu nešto vremena da dosdgne ikakav stupanj razgovjetnosti. Cirocco je opipala vlastito djelo, kao da istraţuje nepoznat, a moţda ĉak i opasan predmet. Iskoĉila su joj rebra. I dalje je u dojkama imala neuobiĉajeno puno mesa, bedra su joj bila ĉvrsta i puna, no koljena su joj postajala sve košĉatija. Kosa joj se opet prošarala sjedi-nama. Oko oĉiju i kutova usana pod prstima je osjećala sitne bore. Ĉvrknula je Špicla u lice a on je na nju pljunuo, no u taj ĉin nije unio baš ĉitavo srce. Potom je Cirocco, a da je nitko nije ništa ni pitao, iz naprtnjaĉe izvadila boĉicu pa iz kapaljke u uzdignuta i ţeljna usta istisnula sedam pretilih kapi. Špici je mljacnuo, pa na lice stavio izraz koji je, u Špiclovu ograniĉenom facijalnom repertoaru, mogao proći kao smiješak. "Stara je babuskara danas nešto velikodušna", rekao je. "Stara babuskara nije baš raspoloţena za zezanje. Hoćeš da d priĉam kako ću te, ako ne budeš priĉao, ţivoga odrati? Ili si i ti, kao i ja, već pomalo umoran od toga?" Špici je odrţavao ravnoteţu na jednom udu, a drugim se ĉeškao iza uha. "Zašto da sve to ne preskoĉimo?" "Odliĉno. Kako je Adam?" "Adam je rumen kao breskva. I jako voli svoju veliku sjajnu bakicu. Jednog će ga dana Gea — oprosti na izrazu — drţati u šaci." "Kako je Chris?" "Chris je u bedu. Kad mu je dobar dan, još se nada da bi mogao osvojiti srce i um gorespomenutog Adama, svog sina. Kad mu dan nije tako dobar, onda vjeruje da ga je već izgubio. A u ove dane, svi su mu dani crni dani. Protiv toga ne pomaţe pogotovo to što pokatkad u Geinim televizijskim predstavama igra glavne uloge, i što ga ista tjera da za svoj... kruh i putar... obavlja neke gnusne poslove." Špici je zaţmirkao, pa se namrštio.

KIKA

"Jesam li pobrkao metafore?" Cirocco se oglušila na pitanje. "A što je s... Gaby?" Špici ju je pogledao iskosa. "Nikad me još nisi pitala za nju." "Pitam te sad." "A ja ti kaţem da je ona samo plod tvoje mašte." "Mogla bih ti vlastitu glavu nagurati u šupak." "Boţe", rekao je Špici s grimasom. "Da je bar taj manevar za mene nemoguć kao i za tebe." "Znaš da nije." "To sam već dobro upamtio." Uzdahnuo je. "Gaby... priprema svoju podlu podvalu. Znaš o ĉemu govorim. Gaby ide kao po ţici. Moţda nikad i ne shvatiš kako tankoj. Daj joj mira." "Ali ja je nisam vidjela već..." "Daj joj mira, kapetane." Zagledali su se jedno drugom u oĉi. Takav je odgovor zazivao kaznu. Cirocco se upitala kako protumaĉiti ĉinjenicu da mu je ovaj put spremna progledati kroz prste. Što se to promijenilo? Ili je naprosto preumorna da bi je bilo briga? I zato si je to istjerala iz glave, dala Špiclu još tri kapi ĉistog ţitnog alkohola, pa ga vratila u njegovu boĉicu. Potom je paţljivu ušla u proĉišćujuću vrućinu Vrela, opustila se u njoj, pa duboko udahnula vodu. Deset se reva nije ni pomaknula. DVADESET JEDAN Novi je Pandemonij bio gotov. Gea je osobno pregledala vanjski zid, pa masivnim rukama iz opkopa skupila morske psine ljudoţdere i provjerila sve pripreme za opsadu. Nestašica je radne snage i dalje bila teška. Nadzornicima proizvodnje trebalo je vremena da shvate da se ljude više ne smije tjerati da rade do smrd. Prije nego što su shvatili taj novi pouĉak, izginulo je još mnogo ljudi. A osim toga, sad kad više nije bilo zombijskih bataljona da love i muĉe bjegunce, poĉele su i muke s dezerterstvom. Svećenici baš nisu bili sretni zbog akolita ljudskoga roda, ali su ipak imali toliko

KIKA

soli da zbog toga ne diţu preveliku prašinu. Na svu sreću, prašak protiv zombija na Svećenike nije djelovao. Sad su sve pripreme bile gotove. Novi je Pandemonij mogao izdrţati svaki napad, svaku opsadu. Zadovoljna time što je vidjela, sazvala je svoje aktiviste i zapovjedila da prirede trostruku predstavu. Ĉovjek koji je htio postati kralj. Svi kraljevi ljudi. Indira. Prekrasni politiĉki filmovi, sve redom. DVADESET DVA Gaby Plauget se rodila u New Orleansu godine 1997, dok je on još pripadao Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama. Djetinjstvo joj je bilo tragiĉno. Otac joj je ubio majku a onda su se njome loptali roĊaci i ustanove, pri ĉemu je nauĉila da nikad ne smije nikoga previše zavoljeti. Spas joj je bila astronomija. Tako je postala najbolja u planetarnoj astronomiji, tako dobra da joj je to, kad se birala posada Ringmastera, osiguralo mjesto na brodu, iako je inaĉe mrzila putovanja. Prema seksu je bila manje-više ravnodušna. A onda je Ringmaster bio uništen, i sva je posada provela neko vrijeme u stanju potpune senzorne deprivacije. To je Genea otjeralo u ludilo. Billu su nakon toga ostale praznine u sjećanju, tako da, kad su se ponovno sreli, nije prepoznao ni Cirocco. Dvije sestre Polo, April i August, nikad baš najstabilniji klonski geniji, sad su se razdvojile; April da postane anĊeo, a August da postupno svene za izgubljenom sestrom. Calvin je izronio obdaren razumijevanjem diriţablov-skoga govora i lišen ţelje da ponovno bude s ljudima. Cirocco je stekla sposobnost pjevanja titanidskog. Gaby kao da je proţivjela ĉitav jedan ţivot. Kao da je prošlo dvadeset godina. Kad se probudila, bilo je to kao poslije jednog od onih šašavih snova u kojima najednom shvatiš o ĉemu je tu zapravo rijeĉ. Odgovori na Velika ţivotna pitanja najednom su ti nadohvat ruke, ako ti samo glava moţe ostati bistra dovoljno dugo da ih sortiraš. Svi su doţivljaji za tih dvadeset godina bili baš tu, svjeţi u njenoj svijesti, spremni da joj promijene i ţivot i svijet...

KIKA

... sve dok, kao u snu, nisu zamrli. Za nekoliko je minuta znala za samo nekoliko stvari. Jedna je od njih bila da je doista proteklo dvadeset godina, punih detalja kakve je pribaviti mogla samo tolika masa vremena. Druga je bila sjećanje na uspinjanje golemim stepenicama, uz pratnju orguljanja. Kasnije, kad su Cirocco i ona posjetile Geu u glavĉini, Gaby je ponovno proţivjela taj trenutak. Treće što je zadrţala bila je beznadna i neizljeĉiva ljubav prema Cirocco Jones, što je jednu iznenadilo baš koliko i drugu. Gaby sebe nikad nije smatrala lezbijkom. Svega je drugog nestalo. Prošlo je sedamdeset pet godina. U svojoj sto i trećoj godini, Gaby Plauget je umrla pod središnjim kablom Tedde. Umrla je uţasnom, bolnom smrću, usmrćena tekućinom što joj se skupila u ispeĉenom plućnom tkivu. A onda je došlo najveće iznenaĊenje. Zaista je postojao ţivot iza smrti. Gea je zaista bila Bog. Protiv te se misli borila ĉitavim putem do glavĉine. Tu je ugledala svoj polegli leš. Pretvorila se u puku toĉku svijesti, i na tjelesnom nivou nije osjećala baš ništa. To je rastjelovljenje, meĊutim, nije lišilo osjećaja. Najjaĉi je od njih bio strah. Regresirala je sve do djetinjstva, i sad je recitirala Zdravo Marijo i Oĉe naš i zamišljala sebe u golemom, hladnom, strogom pa ipak tako umirujućem prostoru stare katedrale, kako kleĉi kraj majke i moli krunicu. Ali je jedina katedrala bila ţivo tijelo Gee. Nešto ju je bilo odnijelo, ili prenijelo, ili u duhu prenijelo, ili na neki drugi naĉin transportiralo u glavĉinu, do kazališne kulise stepenica kojima su se ona i Cirocco uspinjale prije toliko vremena. Bile su prekrivene debelim slojem prašine, i urešene filmskom pauĉinom što je vješto padala u obliku zavjesa. Sama se pak osjećala poput kamere na vrlo stabilnom kranu, i sad je bez vlastite volje i vlašću nad sobom, kroz vratašca iz filma o Ozu, postavljena sa strane ušla u sobu u stilu Luoisa XVI, koja je bila precizna kopija garniture iz filma 2002: Svemirska odiseja. Bilo je to mjesto na kojem su se ona i Cirocco prvi put srele sa zdepastom i zapuštenom staricom koja je sebe nazivala Geom. S okvira slika ljuštila se pozlata. Pola je svjetala bilo pogašeno ili je treperilo. Namještaj je bio rašĉupan i pljesniv, iz njega su iskakale

KIKA

opruge. Na klimavu naslonjaĉu, s bosim nogama na niskom skoliću, sjedila je Gea i, zureći u prastari crnobijeli televizor, pila pivo izravno iz boce. Bila je bezliĉna, kao i obiĉno, u prljavoj sivoj bluzi. Gaby je, poput svih ljudi s izuzetkom onih najfanatiĉnijih, zamislila sebi tisuće verzija o mogućem izgledu ţivota poslije smrti, i te su se pruţale kroz ĉitav spektar, od raja do pakla. Pa ipak se dogodilo da se medu svima njima ova nije pojavila baš nikada. Gea se mrvicu okrenula. Bilo je to kao u onim "sikiĉkim" filmovima kad oko kamere predstavlja oko junaka, a drugi mu glumci odgovaraju. Pogledala je Gaby, ili bar ono mjesto u prostoru u kojem je ova zamišljala da se nalazi. "Imaš li ti uopće pojma koliko si mi jada zadala?" promrmljala je Gea. Ne, nemam, odgovorila je Gaby. Pa ipak, kad je o tome promislila, "odgovoriti" je bilo pomalo prekonkretan glagol za ono što je zapravo uĉinila. Jer nije bilo nikakvog zvuka. Nije osjetila pokretanje ni usana ni jezika. I pritom nije uvukla ni dašak zraka u pluća koja su, koliko je njoj poznato, još leţala u tami u dubini Tetide, puna zgrušane sluzi. Osjećaj je, meĊutim, bio kao da govori, i Gea je to ĉula. "Zašto ste morale po tome prĉkati?" mrzovoljno je progundala Gea. "I nad kotaĉem ima kotaĉ, lutko, da skujem novu izreku. Što je Rocky falilo? A to što je bila malo pa malo pijana, što je u tome loše?" "Gaby" na ovo nije odgovorila ništa. "Rocky" je, naravno, bila Cirocco Jones. A pijana je, u manjoj ili većoj mjeri, bila skoro stalno. Što se pak tiĉe prĉkanja... Cirocco to moţda i ne bi uĉinila. To nije mogla znati. A moţda bi se za ĉetrdeset ili pedeset godina ipak pokrenula i pokušala nešto i uĉiniti u vezi te nemoguće situacije koja ju je odvukla k piću. S druge pak strane, moţda se ĉak i besmrtnik moţe nasmrt opiti. No bilo kako bilo, na koncu je ipak Gaby bila ta koja je gurnula Cirocco na prvi, probni korak, obilazak Geinih regionalnih mozgova, u potragu za slutnjom korisne subverzije, a sve u nadi da bi mogli naći nekoga koji bi posluţio kao jezgra kondenzacije za od Gaby smišljenu pobunu bogova. Ĉime je zaradila muĉnu smrt. "Ja sam s tim curetkom imala svoje planove", govorila je Gea. "Još dvjesto tristo godina i... tko zna? Moţda bi joj onda bilo moguće reći

KIKA

koju. Moţda bi ĉak bilo moguće... navesti je da shvati... da prizna..." Gea je prešla u neutješno mrmljanje. Gaby joj i opet nije odgovorila. Gea ju je pogledala srdito. "Stvarno si mi digla dak", potuţila se. "Nikad nisam ni pomislila da bi ti bila sposobna za tako nešto. Ti tragiĉni liku. Da ćeš trĉkarati za Rocky s isplaţenim ruţiĉastim jezikom, kao kuja kad se uspali, to da. Bila je to dobra uloga, Gaby, uloga na kojoj si mogla izgraditi ĉitav svoj ţivot. Neću ti nikad oprostiti što si sama pisala svoju ulogu. A tu gdje si skrenula s linije, to je..." Kad nije uspjela naći rijeĉi, Gea je hit-nula pivsku bocu u golemu mrlju na zidu. Ispod nje je bila velika hrpa razbijenog smedeg stakla. Gea je ponovno podigla pogled, a licem joj se prelio podrugljiv i opak smiješak. "Kladim se da bi sad voljela ĉuti neke odgovore. S uţitkom ću ti ih dati. Evo jednoga, evo ga tu." Gea je ispruţila ruku — koja se, prib-liţivši se Gabynom/kamerinom motrilištu, zamutila — pa je vratila, no sad je u njoj bilo nešto malo i bijelo što se otimalo, s dvije noge i buljavim oĉima. "Uhode", rekla je Gea. "Ovaj je bio tvoj. Sedamdeset ti je i pet godina ţivio u glavi. Što veliš na to? Ovo je Cinkalo. A Rockyn se zove Špici. Ona o tome nije imala ni pojma, baš kao ni ti. I sve što ste vas dvije radile, sve je stizalo do mene." Gaby je osjetila bezdani oĉaj. Tako izgleda pakao. "Ne, ne izgleda. I to su malo prenapuhali." Gea je zastala koliko joj je bilo potrebno da istisne ţivot iz te odvratne nakarade što ju je drţala u šaci, pa tu krvavu gnusobu stria s ruke protrljavši je o oslon naslonjaĉa. "Ţivot i smrt i nisu tako vaţni kao što ti misliš. Svijest je prava zezalica. Svjestan si sebe kao ţivoga bića. Sjećaš se kako si umrla, i misliš da se sjećaš i kako si lebdjela kroz prostor sve dok nisi stigla ovamo, i to nedavno. Ali je vrijeme na ovom nivou priliĉno zeznuto. Baš kao i pamćenje. Ti nisi duh, ako te to moţe imalo utješati. Ja te imam", prošaptala je Gea i napravila pokret vrlo sliĉan onom kojim je zdrobila Cinkala. "Ja sam te klonirala, ja sam te registrirala, i kad si se onda bila ovdje pojavila, skupila sam iz tebe svu tvoju 'gabynost'. A isto sam uĉinila i s Cirocco. Od tada pa nadalje, to sam stalno aţurirala pomoću onog malog kopileta u tvojoj glavi. Ja nisam

KIKA

nadnaravna, ja nisam Bog, bar ne onakav kakvim ga zamišljate... ali sam zato vraţji ĉarobnjak. Pitanje jesi li ti, Gaby Plauget, djevojĉica iz New Orleansa koja je voljela zvijezde, zaista poginula dolje u Tetidi, na koncu je konca samo filozofsko cjepidlaĉenje. To nije vrijedno truda. Ti znaš da si ti ta svijest kojoj se sad obraćam. Zanijeĉi ako moţeš." Što Gaby nije mogla. "Sve je to kao kod zrcala", rekla je Gea i slijeganjem ramenima zakljuĉila temu. "Ako si i imala nekakvu 'dušu', onda je ona meni promakla, i onda je ona otplovila u to vaše antropomorfno-katoliĉko-judeo-kršćansko 'nebo' u postojanje kojeg ja osobno sumnjam, jer još nisam ĉula da bi se odanle ikad javila ijedna radio-postaja. A sve drugo što si ti, sad je moje." Što ćeš to uĉiniti sa mnom? upitala je Gaby. "O, sranje. Voljela bih da postoji pakao." Neko se vrijeme zamislila u tišini. Gaby nije preostalo drugo nego da je nastavi gledati. A onda se, vrlo polako, na Geinom licu pojavio izraz koji je bio nekakav grozni kriţanac širokog ljubeznog smiješka i posprdnog cera. "Zapravo, kako pakla nema na trţištu, pobrinula sam se za njegovu priliĉno upotrebljivu kopiju. Ne vjerujem da ćeš ga preţivjeti. Ali ti još nisam odgovorila i zašto. Hoćeš znati?" Gaby je pomislila kako bi vjerojatno sve bilo bolje od Geina nadomjestka za pakao. "Moţeš to i dvaput reći", rekla je Gea. "Zato što si mi upropastila Rocky. Rocky je bila prava pravcata savitljiva heroina. Takvu sam traţila već ĉitavo tisućljeće. Mislim, i sad je još takva, ali je malo ukru-tila kiĉmu. Špici jasno osjeća kako joj se kruti. Upravo otkriva da si poginula. Ona baš nije sasvim sigurna da sam te ja ubila, ali od toga baš nije daleko. Robin i Valiha i Chris su do grla u sosu. Moţda to i ne preţive. A ovoga ĉasa Rocky ulaţe sve napore da im spasi ţivot. A potom... uspet će se ovamo i objaviti mi rat. Ova Geina inkarnacija" — tu se Gea lupila u prsa — "to neće preţivjeti." Slegnula je ramenima. "No to je sasvim u redu. I tako sam već malo umorna od gospode Bukveša. A već sam smislila kako bi mogla izgledati sljedeća Gea; moţda bi ti bilo zabavno. Ali baš tebe briga. S tobom sam gotova. Samo bez veze trošim vrijeme." S tim je rijeĉima Gea ispruţila ruku i... dohvatila sjedište snova koje se zvalo Gaby. Najednom se sve zacrnilo, i onda je otkrila da se

KIKA

uspinje kroz zakrivljenu prazninu glavĉine, uspinje prema crvenoj svijetloj prugi na samom vrhu glavĉine, crti koju su ona i Cirocco ugledale kad su prvi put kroĉile... Ali sve je to samo san, podsjetila se. Taj se razgovor nikad nije odigrao, bar ne na tjelesnom nivou. Gea je posjedovala sve Gabyne uspomene, a mogla je i stvarati nivoe na kompjutorski programiranoj memorijskoj matrici, jedinom što je još ostalo od Gaby, one koja je nekoć bila od krvi i mesa. Znaĉi da je sve to puka iluzija. Ona mi nešto radi, ali ja se ne uzdiţem u zrak, ja ne uranjam u uzburkani vir za koji sam oduvijek, u dubini srca, znala da je svijest neĉega što se zove Gea... *** Spašavala ju je jedna misao. Jedna spoznaja, za koju se grĉevito drţala posred sveg tog kaosa, i koja ju je ĉuvala od otkliznuća iz manije u ludilo. To je kao onih dvadeset godina, mislila je Gaby. To sam već jednom prošla. *** U crvenoj crd, brzina je svjetlosti bila lokalni zakon, ĉudesna lokalna pojava koja je ĉovjeka mogla zagnjaviti — poput cajca što se sakrio iza panoa u kakvom ruralnom georgijanskom gradiću — no zbog kojeg se ĉovjek, uz prikladnu napojnicu i dovoljno konja pod haubom, zapravo i nije trebao brinuti. Idemo malo po malo. "Brzina" ovisi o prostoru i vremenu. Ni jedan od tih pojmova nije u Crti bio baš jako vaţan. "Svjetiost" je bila skup sloţenih i nepotrebnih pinkleca valoĉestica, nusprodukt ţivota u Crti, nešto poput znoja ili fecesa. "Brzina svjetlosti" bila je contra-dictio in adjecto. Koliko je teţak dan u brdima kad naloţiš vatru i opaziš zvijezdu padalicu? Kolika je masa juĉerašnjeg dana? Kojom se brzinom kreće ljubav? Ta se crta protezala ukrug ĉitavog unutrašnjeg Geina ruba, koji je, promatran iz einsteinovske perspektive, tvorio kruţnicu. Ali crta nije bila kruţna. Kad bi se promatrala na pozadini unutrašnjega ruba, crta je bila tanka. Ali to nije bila. Ĉinilo se da ta crta postoji u našem svemiru. Ništa se od nje nije protezalo izvan fiziĉkih granica Gee, a Gea je bila sadrţana u svemiru; iz toga slijedi da je u svemiru postojala i sama ta crta.

KIKA

Ali je ta crta bila zapravo mnogo veća od njega. U krajnjem izvodu, rijeĉ je "svemir" bila posve neprikladna za definiranje te crte. Njenoj se istinskoj naravi najviše pribliţavala ideja o golom singularitetu... koji je, meĊutim, s njom imao jako malo veze. U njoj je ţivjelo koješta. Većina je toga bilo ludo, jer je Gea ţeljela da Gaby poludi. Ali se Gaby nastavila drţati za misao: To je dvadeset godina. I: Cirocco će me trebati. Polako, oprezno, Gaby je shvatila narav stvarnosti. Postala je kao Bog. To je bilo uţasno nedostatno — sad je znala mnoge Odgovore, baš kao što je shvaćala da se i mnoga Pitanja nikad neće moći primjereno artikulirati - no i to je već bilo nešto. Bila bi mnogo sretnija da je mogla ţivjeti po scenariju koji je nazivala Ţivotom, ali je sad za to već bilo prekasno, i zato će prihvatiti to što se ne moţe izbjeći. *** Oprezno, odmaknuta od te dominantne pojave oznaĉene imenom Gea, Gaby je poĉela pogledavati izvan crte. Vidjela je Cirocco kako ulazi u glavĉinu, vidjela zrna kako razdiru ono što je sebe nazivalo "Geom", osjetila kako entitet, poznat joj pod imenom Gea, prolazi kroz krajnje zanimljiv niz promjena, pa se zamislila. Tu se otvarala jedna nova mogućnost... Razmislila je o tome na trenutak, za koji se ispostavilo da je trajao pet godina. Shvatila je da tu još neće moći dugo izdrţati. Gea nije bila tu, iako je dio nje ostao u Crd. Ako je ţeljela preţivjeti, i Gaby je morala uĉiniti isto. Oprezno, pazeći da ne uznemiri Geu, odvojila se i spustila svoj centar svijesti u obod. Mnogo je puta vidjela Cirocco, a sama ostala neopaţena. Poĉela je uĉiti tajne magije. DVADESET TRI "Moţda nikad ni ne doĊe", rekla je Gea. "Moţda si u pravu", odgovorio je Chris. Umoĉio je ribalicu u sapunicu, malo je promuljao, pa je ponovno podigao prema velikom, ruţiĉastom mesnatom zidu. Bili su u Kupki, koja je nekoć bila samo jedan od filmskih ateliea na terenu RKO-a, a kojom su se posluţili samo jednom, za snimanje

KIKA

kobajagi Esther Williams, i koju su poslije ostavili na ugaru da Gei sluţi kao kupaonica. Osvjetljenje je bilo sumraĉno. Zidovi i strop bili su drveni, a golema su pomiĉna vrata bila zatvorena. Negdje je netko u vruću vodu ubacio vrelo kamenje i dizao oblake pare. S Chrisa su se, baš kao i s Gee, slijevali potoci znoja. Ribalica je bila velika slamnata ĉetka s dugom drškom i krutim vlatima. Geinoj koţurdi, iako je na dodir bila meka, to grebalo nije baš nimalo štetilo, pa koliko god da se Chris naprezao. Bila je to jedna od manjih misterija. Do njih je dolutao panaflex, preletio pogledom scenu, ispucao nekoliko stopa filma, pa otplovio. "Ne misliš to valjda ozbiljno", rekla je Gea. "Moţda si u pravu", rekao je Chris još jednom. Gea se promeškoljila. Chris je odstupio, jer je svako pomicanje Geine goleme mase stvaralo pogibeljnu situaciju za svijet koji bi joj se sluĉajno našao na putu. Bila se opustila, leţeći potrbuške i poloţivši glavu na prekriţene ruke. Bila je u otprilike tri pedlja vode. Kad se ponovno namjestila, glava joj je bila okrenuta, a golemo ga je oko potraţilo. Sad joj je ĉistio desni bok, od pojasa do ramena, i probijao se prema nadlaktici. To bi moglo potrajati. "Zaista je proteklo vremena", nastavila je Gea. "Koliko... već osam mjeseci?" "Tako nekako." "Imaš li pojma što bi sad mogla raditi?" "Znaš da je ovdje bila već dva puta. I znaš da ti, kad bi došla ponovno, to ne bih rekao." "Ti si vrlo drzak, a ipak si mi drag. Pa ipak, znam da ne dolazi." Što je bilo istina. Bio je upozoren da će biti baš tako, no ipak mu je bilo teško. Chrisu je silno trebala moralna podrška. S druge pak strane, taj posao kupališnoga sluge i nije bio tako ruţan kao što se bojao. Njegova je svrha oĉito bila demoralizacija. On se iz petnih ţila trudio uvjeriti Geu da u svojim nakanama i uspijeva, pa bi se, kad bi joj se prohtjelo okupati, na posao i s posla vukao kao prebita maĉka. Pa ipak, bio je to samo posao kao i svi drugi. Kad se ĉovjek jednom navikne na njegovu bizarnost, otkriva da to nije bitno drukĉije od bojenja kuće.

KIKA

Nastavio je uz bok pa niz vanjsku stranu ruke, ponovno oprao rib-alicu, pa poĉeo strugati po latku i nadlaktici. "Kad opet dode..." poĉeo je, pa stao. "Da?" "Što ćeš joj uĉiniti?" "Ubit ću je. To sam ti već rekla. Ili ću to bar pokušati." "Zaista misliš da ima nekakvu šansu?" "Ne baš. Namjerila se na rogatog, što ti misliš?" "To je svakome jasno. A zašto naprosto... ne kreneš u lov na nju? Ne bi ti, zar ne, baš dugo mogla bjeţati?" "Vrlo je vješta. A moj... vid je više ne hvata. To je jako dobro izvela." Gea je već i prije pravila uvijene aluzije na svoje sljepilo. Chris baš nije bio siguran, ali je slutio da se to odnosi na Špicla. "Zašto je toliko mrziš?" Gea je duboko uzdahnula. Oblaci su se pare divlje uzvitlali. "Chris, ja je ne mrzim. Ja je zapravo strašno volim. Zbog toga je i ţelim obdariti darom smrti. To je jedino što joj mogu dati, jedino što joj je potrebno. A volim i tebe." "Pa ćeš ubiti i mene?" "Da. Ukoliko te Cirocco ne spasi. Ali smrt u tvom sluĉaju neće biti dar." "Ne shvaćam razliku." "Kod tebe će to biti u mukama, zato što će ti bolno nedostajati Adamova ljubav. Ti si mlad, i nikad ti se u ţivotu nije dogodilo ništa tako lijepo kao taj Adam." "Taj mi je dio jasan. Ali ne znam zašto bi to u Ciroccoinu sluĉaju bila usluga." "Ja nisam rekla usluga. Dar. Ona to treba. Smrt je njena prijateljica. Jer samo još u smrti moţe rasti. Ona nikad neće naći ljubav. Ali se moţe naviknuti da ţivi bez nje. Ja se jesam." Chris je razmislio o tome, pa odluĉio riskirati. "To sigurno. I zamijenila je okrutnošću." Gea je zadigla obrvu. Chris je nije volio gledati u oĉi, ĉak ni izdaleka. U njima je bilo isuviše pradrevnoga bola. I zla, takoĊer, toliko zla... ali se sad poĉeo pitati odakle ono odlazi. Da li ĉovjek naprosto odluĉi da postane zao? U to je sumnjao. To je zacijelo mnogo sporiji proces. "Naravno da sam okrutna", promrmljala je Gea i ponovno zatvorila oko. "Iako d nikako i ni na koji naĉin ne moţeš steći perspektivu o

KIKA

mojoj okrutnosti. Chris, meni je pedeset tisuća godina. Cirocco ima tek nešto više od stotinu, a već osjeća kako joj ţivot proţdire dušu. Moţeš li i zamisliti što ja osjećam?" "Htjela si reći tri milijuna, a ne..." "Naravno. To sam i mislila. A sad mi moţeš oprati leda." I tako je dovukao sklopive ljestve pa se uspentrao s crijevom i ĉetkom. Pod bosim su nogama njezina leĊa bila meka i podatna. Kad ju je poĉeo strugati izmeĊu lopatica, zaprela je kao maĉka. DVADESET ĈETIRI Cirocco je izašla iz Vrela i protegla se na pijesku. Na trenutak je zatvorila oĉi. Kad ih je otvorila, još je bila na pijesku, no sad je to bio sitni crni pijesak jezerceta na kojem su ona i Gaby ljubovale na dan Adamove otmice. Okrenula je glavu i ugledala Gaby kako stoji kraj nje. Ispruţila je ruku, i Gaby ju je uhvatila. Još je jednom osjetila kao da je netko izvlaĉi s ljepljive površine, no ubrzo je već bila na nogama. Zagrlila je Gaby. "Tako te dugo nije bilo", rekla je Cirocco na granici suza. "Znam, znam. I predugo. A sad više nemamo puno vremena, a toliko toga treba vidjeti. Ideš li?" Cirocco je kimnula glavom i, drţeći Gaby za ruku, krenula za njom u jezero. Znala je da je voda plitka, pa ipak je osjetila kako dno naglo pada, a onda su zaplutale, dok su im se samo glave drţale nad vodom. Gaby je mahnula glavom, pa zaronila. Nije to bilo ni sliĉno plivanju. Pošle su ravno dolje. Cirocco se nije morala odgurivati baš ni na koji naĉin; naprosto su išle. Osjetila je kako kraj nje silovito struji voda. A to i nije bila voda. Prije je to bio nekakav mulj, topla zemlja. Tako se zacijelo, pomislila je, osjeća crv kad ruje ispod zemlje. Prisjećala se kako se, jednom davno, kroz vlaţno Geino tlo muĉno probijala prema svjedu; bezdlaka, izgubljena i uplašena kao novoroĊenĉe. Ali ovo nije bilo tako. Jer nije bilo straha. A onda je već stajala u golemoj špilji, bez ikakva sjećanja na to kako se ovdje uopće stvorila. Špilja se širila dokle je sezao pogled.

KIKA

Koraĉala je s Gaby kraj nasukanih, usnulih, pauĉinastih tijela svemirskih brodova. "Poĉela sam ih skupljati kad je izbio rat", rekla je Gaby. "Znali bi se pojaviti kapetani koji nisu htjeli u rat. Takvi su potapali svoje brodove. Ja sam ih dopremala ovamo i saĉuvala ih." Bilo ih je na stotine. Ovako posjeli, doimali su se jako ĉudno. "Izgledaju tako... zapušteni", rekla je Cirocco. "Većinu je kvarova Iako popraviti", uvjeravala ju je Gaby. "Pretpostavljam. Ali... ovdje im nije mjesto. Znaš kako izgledaju? Kao sipe izbaĉene na ţalo." Gaby je prešla pogledom nijemu armadu i kimnula glavom. Svemirski brodovi zaista imaju puno toga zajedniĉkog s mlitavim anatomskim fantazijama ostvarenim u nekim egzotiĉnijim morskim beskiĉmenjacima. "Ti si ih dopremila ovamo, tako si rekla. Ne Gea." "I jesam. Pomislila sam da bih jednoga dana mogli dobro doći. A kad sam shvatila da Gea ţeli da se rat nastavi, dopremila sam i mnoštvo druge opreme. No vidi ovamo." Gaby ju je njeţno okrenula... ... i tama se ponovno sklopila. A kad se digla, Cirocco je shvatila da su sad na nekom posve drugom mjestu. "Ma kako ti je to uspjelo?" "Ljubavi, to ti vjerojatno nikad neću moći objasniti. Naprosto prihvati da to mogu." Cirocco je razmislila o tome. U glavi joj se malo maglilo, kao da je nešto popila, kao da sanja. Bilo je to stanje svijesti otvoreno za nova shvaćanja. "No dobro", rekla je spokojno. Bile su u beskrajnom tunelu. Bio je savršeno kruţan, savršeno ravan i pulsirao je šarenim svjetlom. "To što vidiš nije realno vrijeme", objasnila je Gaby. "Znaĉi da sanjam?" "Tako nešto. Ovo je Alkemiĉarski prsten. To je kruţna kolizijska drobilica za atome, duga ĉetiri tisuće kilometara... u kojoj su primijenjene neke tehnike kojima sve što smo ikad napravili na Zemlji nije ni do koljena. Tu Gea pravi teške metale — odnedavna uglavnom zlato. Prije toga je zgrnula hrpe plutonija. Samo sam ti to htjela pokazad." Cirocco se zapiljila u svjetla. Išla su tunelom, nalik na bumbare usijane do crvenog, pa do ţutog, pa bijelog. Ne baš jako brzo.

KIKA

Ne u realnom vremenu, rekla je Gaby. Ta su svjetla zacijelo atomske jezgre, i zacijelo pokušavaju dostići brzinu svjetla. Sve je to samo vizualna demonstracija, pomislila je. Ne baš san, ali nešto sliĉno tome. Prije kao nekakav film. "Tu nema zraka, zar ne?" "Ne, naravno da ne. To te muĉi?" Cirocco je odmahnula glavom. "Dobro, onda pogledaj ovo..." ... i sad se ponovno okrenula... Cirocco je ovaj put saĉuvala bistru glavu i bilo je mnogo lakše. Nije zatvorila oĉi, no od toga joj nije bilo bolje. Sad je bila u drugoj špilji, mnogo manjoj od hangara za svemirske brodove. "Temperatura je ovdje jako blizu apsolutnoj nuli. Tu su smrznuti uzorci sedam stotina tisuća zemaljskih ţivotinjskih i biljnih vrsti. Neke je skupila Gea. Druge sam naruĉila ja, pred sam poĉetak rata. Nadala sam se da bi jednoga dana mogli posluţiti neĉem korisnom, baš kao i brodovi. A sad, popni se za jednu stepenicu..." Cirocco je to i uĉinila, i zamalo izgubila ravnoteţu. Gabyna ju je ruka umirila, i noge su joj se spustile na poznati crni pijesak. Duboko je udahnula, zrak u koji je mogla povjerovati. "Ne sviĊaju mi se takva putovanja", potuţila se. "Dobro. Ali ti moram pokazati još ponešto. I dalje ţeliš poći?" "Da." "Onda me uhvati za ruku i niĉeg se ne boj." *** Cirocco je tako i uĉinila, pa su se digle u zrak. Cirocco je već letjela, i to mnogo puta, u svojim snima. To se moglo izvesti na dva naĉina, i to je vjerojatno stajalo u nekakvoj vezi s nekakvim psihološkim meteorološkim izvještajem. Loša vidljivost u cerebrumu; ĉist zrak u meduli. U prvom je sluĉaju trebalo samo sjesti pa zaploviti, kao na perzijskom ĉarobnom ćilimu. Tako si mogao polako plutati nad ĉitavim svijetom. U drugom se sluĉaju pikiralo i naglo izvlaĉilo iz poniranja — no pritom ĉovjek nikad nije mogao upravljati sobom kao avionom.

KIKA

Ovo je letenje bilo bliţe ovom drugom, ali je bilo vrlo precizno. Letjela je raširenih ruku — isprva se drţala za Gabvnu šaku, no poslije se otpustila i nastavila letjeti vlastitim snagama — a skupljenih i opruţenih nogu. Stvaralo je to vrtoglav osjećaj; bilo je prekrasno. Kad bi zabacila ruke, pošla bi još brţe. Dlanovi su joj sluţili kao zakrilca kad god bi se poţeljela nagnuti na krilo i okrenuti. Pomaci stopala uvodili su je u uspinjanje ili sunovrat. Eksperimentirala je s tim, izvodila uske zaokrete i petlje. Bilo je tu nešto sasvim razliĉito od "normalnog" letenja u snu, a brzo je shvatila da je to zbog kinestetiĉkih osjeta. Iako joj je vid i dalje bilo ĉudno maglovit a svijest pomalo drogirana, ipak je osjećala i miris i okus zraka, osjećala kako joj silovito struji preko tijela i — što je bilo najvaţnije od svega — imala je i masu i inerciju. Na dnu bi petlji nabijala gee, i tek s naporom uspijevala ukrutiti ruke, osjećajući pritom kako je centrifugalna sila poteţe za meso na obrazima, bedrima i dojkama. Bacila je pogled na Gaby, koja je letjela isto tako. "Baš je lijepo", rekla joj je. "Vjerovala sam da će ti se svidjeti. Ali vrijeme istjeĉe. Slijedi me." Gaby se okrenula i poĉela se uspinjati mraĉnim terenom Dione. Cirocco je uĉinila kako joj je bila rekla, ubacila joj se u trag i otkrila kako se ubrzava a da to nije ni kanila uĉiniti. Povila je ruke i priljubi la ih uz tijelo, pa su zatim obadvije sunule uvis. To nije bilo kao letenje avionom. Ovaj put nije bilo ni osjećaja naprezanja ni naţimanja motora. Naprosto su se poĉele okomito uzdizati, kao rakete. Doskora su već ulazile u ţdrijelo Dionine ţbice. Cirocco više nije osjećala nikakav otpor zraka, iako su se zacijelo gibale brzinom od mnogo stodna milja na sat. Ĉisto za probu, raširila je ruke i pritom nije osjetila vjetar. Kad bi pomaknula ruke ili noge ne bi osjetila baš ništa. Samo je slijedila Gaby. *** Dionina ţbica, kao i svih šest ţbica velikoga kotaĉa, u presjeku je bila eliptiĉna, s osima od sto i pedeset kilometara. Ona se se obodom spajala golemim, zvonolikim lijevkom od tkiva, koji je postupno prelazio u uluĉeni svod. Na vrhu je zvona bio sfinkter koji se mogao posve zatvoriti. Na drugom kraju, kraj glavĉine, bio je drugi sfinkter.

KIKA

Otvarajući i zatvarajući te ventile, te izvijajući tri stotine kilometara visoke zidove ţbica, Gea je pumpala zrak iz jedne regije u drugu, pa je tako po potrebi grijala ili hladila. Osim u Oceanovoj ţbici, koja je bila gola, unutrašnjost je tih nehotiĉnih valjaka obilovala ţivotom. Iz okomitih zidova vodoravno je raslo golemo drveće. U labirintu grana cvjetao je sloţeni eko-sustav, baš kao i u dupljama drveća i stijenkama same ţbice. Na Gei je postojao tucet anĊeoskih vrsta, od kojih je većina bila odveć raznorodna da bi se mogla meĊusobno pariti. Dionina je ţbica pruţala utoĉište trima vrstama — ili jatima, kako su se same nazivale. Na vrhu, gdje teţe skoro da nije ni bilo, ţivjelo je pauĉinasto Zraĉno jato; bili su to patuljci meĊu anĊelima, s prozraĉnim krilima i koţom, efemerni i ne odveć bistri, te sliĉniji šišmišima negoli pticama. Rijetko bi kad i slijetali, osim da snesu jaja, koja bi potom prepuštali njihovoj sudbini. Hranili su se lišćem. Srednji je dio ţbice pripadao Dioninim anĊelima, koji su bili u rodu s Orlovskim jatima u Rei, Febu i Kronu. Orlovi nisu stvarali zajednice. Naprotiv, kad bi se dva Orla susrela, najvjerojatnija je posljedica bila krvavi boj. Njihovi su se mladi raĊali ţivi, u zraku, i morali su nauĉiti letjeti za svog dugog pada prema obodu. Što bi mnogima i uspjelo. Pa ipak, Zraĉni i Orlovi bili su u manjini. Mnogi su Geini anĊeli svijali gnijezda i hranili mlade. To se moglo obaviti na mnogo razliĉitih naĉina. Jedna je vrsta u Tei imala tri spola; kokote, kokoši i srednje. Kokoši su bile goleme i nesposobne da polete, kokod mali i divlji. Jedino su srednji bili inteligentni, i oni su se brinuli za mlade, koji su se raĊali ţivi. Dionino Supra jato — po Ciroccinu mišljenju pogrešno imenovano, jer se njegov teritorij nalazio na dnu ţbice - bilo je sazdano od miroljubivih, prema zajedništvu okrenutih bića. Oni su u krošnjama od granja, blata i vlastita osušenog izmeta, u kojem je bilo veziva, gradili velika gnijezda, nalik košnicama. U jednom je gnijezdu znalo ţivjeti i po tisuću Supra. Njihove su ţenke raĊale nešto nazvano pla-centoidom, svojevrsno sisavaĉko jaje s embrijem, koje je trebalo prikaĉiti na ţivu Geinu put. Tako ţenke nikad ne bi napredovale do stupnja trudnoće koji bi im onemogućavao letenje, a mladunĉad bi prije odvajanja od maternice stigla popriliĉno odrasd. Baš kao i ljudi, i

KIKA

novorodenĉad Supre dugo je bila bespomoćna. Da nauĉe letjeti trebalo bi im po šest do sedam godina. Cirocco ih je voljela. Bili su pristupaĉniji od većine anĊela, a znali bi ĉak, zbog trgovine, dolaziti u Bellinzonu. Više su se od većine drugih anĊela sluţili oruĊem. Cirocco je znala da je to nelogiĉno i predrasudno - Orlovi nisu bili krivi što su tako bez srca; sve je to potjecalo iskljuĉivo iz njihove biologije — ali protiv toga nije mogla ništa. Tijekom godina meĊu Suprama je stekla mnoge prijatelje. Poput većine anĊela, i Supre su podsjećale na mršave ljude s orijaškim prsima. Tijela su im bila crna i sjajna. Koljena su im se pre-gibala u oba smjera, a na nogama su im bili ptiĉji ĉaporci. Krila su im nicala nisko iz leda, ispod lopatica. Kad bi ih sklopili, njihovi bi im se "laktovi" uzvisili iznad glave, a vršci dugih letnih pera vukli su im se daleko za nogama. AnĊeli su u jednom bili sliĉni Titanidima. I jedni i drugi bili su srazmjerno nove kreacije, što ih je Gea stvorila kao varijacije na ljudsku temu. Ĉak i unatoĉ šupljim kostima, golemim krilima, orijaškim mišićima i posvemašnjem nepostojanju masti, leteći je ĉovjek Geine konstruktorske sposobnosti doveo u krajnju kušnju. Veći su anĊeli na obodu mogli podići malo više od vlastite teţine. Zato su radije ţivjeli u niskogravitacijskim dijelovima ţbica. Supre je, osim naĉina gnijeţdenja, od ostalih odvajalo još dvoje. Jedno je bila njihova boja. Ţenke su na krilima imale zeleno perje, a muţjaci crveno. Oba su spola imala usiljeni rep, osim u doba parenja, kad bi ţenkama izrastao paunski rep kojim bi se tada kraljevski producirale. Mimo ovih nisu imali više nikakvih vanjskih spolnih oznaka. A nisu imali ni imena. U njihovu jeziku nije bilo prvog lica jednine. Zamjenica "mi" je tome bila od svega najbliţa, a ipak nisu imali kolektivnu svijest. Postojali su kao pojedinci. Zbog toga je komuniciranje s njima bilo ponešto oteţano. Ali je bilo vrijedno truda. *** Kad su Gaby i Cirocco doletjele do gnijezda i sletjele, lake kao perca, kraj velikog otvora na njegovu vrhu, Supre se zbog toga nisu nimalo prepale. U ţbici je kišilo, i preko ulaza je, da ne bi ulazila voda, bio

KIKA

navuĉen pokrov od smješljivĉeve koţe. Gaby se sklonila ispod njega i Cirocco je pošla za njom u tamu. Vraški ĉudan san, pomislila je. Jednog je ĉasa znala letjeti, ali ĉim je sletjela na gnijezdo vratila se svojoj normalnoj nespretnoj metodi bauljanja, pa je tako i krenula kroz gnijezdo Supra. Stepenište Supra bilo je saĉinjeno od niza kolaca uglavljenih u zid gnijezda, sliĉnom zidu od sirove opeke. AnĊeli su se za te kolce nvatali nogama; Cirocco se mogla samo drţati objema rukama i, dok je silazila, zamišljati da su to ljestve. Na sliĉan naĉin, njihov ekvivalent udobnog naslonjaĉa bio je dugi vodoravni balvan. Na njemu su sjedili bez napora. Ona i Gaby s mukom su se kretale prema dnu gnijezda, prislonjena o stijenku ţbice. Po njemu su, u dţepićima Geina mesa, bile posijane njihove bebe. Neke nisu bile veće od nojeva jajeta, dok su druge bile velike kao ljudska novorodenĉad, pa je trebalo na njih budno paziti da si ne prekinu pupkovinu. Brigu nad djecom naizmjence su preuzimali ĉlanovi jata. Supre nisu poznavale odreĊenog oca ili majku. Dno je jaslica za placentoide bilo jedino mjesto u gnijezdu dovoljno ravno i široko da posluţi kao pod. Gaby i Cirocco otišle su onamo i sjele po turski. Cirocco se sjetila da je trebala ponijeti kakav dar. Sve bi bilo dobrodošlo — Supre su voljeli sjajne stvarĉice. Tako se pristojno zapoĉinjao posjet. Ali ona nije bila ĉak ni odjevena. Nije bila ni Gaby, ali je ona, madioniĉarskom kićenom kretnjom, otvorila šaku i pokazala stari plastiĉni far s bicikla koji je, kad bi ga se okretalo, mijenjao boje. Suprama se jako svidio, pa je pošao iz ruke u ruku. "Kakav basnoslovan dar", rekao je jedan. "Vrlo svjetlonosan", suglasio se drugi. "Elegantan i lukavstven", izrazio je svoje mišljenje treći. "Mi smo najbriljantnije zapanjeni", zazvonio je glas ĉetvrtog. "Treba ga u svetište." Neko su vrijeme ĉavrljali diveći mu se, a kad su Cirocco i Gaby napokon došle do rijeĉi, poĉele su najekstravagantnijim izrazima hvaliti ljepotu, duhovitost, drţanje, mudrost i elegantna letna svojstva svojih domaćina. Pjevale su panegirike jaslicama, gnijezdu, plemenu, eskadrili, puku i jatu neprocjenjivih Supra. Jednu ţenku u estrusu to je toliko dirnulo da je raširila rep i demonstrirala spol. Iako ju je

KIKA

Cirocco u polumraku jedva i opaţala, pridruţila se drugima u hvaljenju njene plodnosti i spolne obdarenosti izrazima toli otvorenim da bi od njih pocrvenjela i kurva. "Hoćete li se posluţiti... hranom?" upitao je jedan od njih. Drugi su skrenuli pogled i smjerno ušutjeli. Za njih je to bilo nešto novo, nešto što su oprezno iskušavali u svom općenju s ljudima. Obiĉaji su nalagali da se izvan vlastitoga gnijezda hrana nikad ne traţi niti nudi. Oni nikad ne bi odbili hranu izgledanjelome Supri iz drugoga gnijezda, ali bi većina Supri radije umrla negoli je zaiskala. Poziv je potekao od individue najniţeg statusa u gnijezdu, od muţjaka starog i suhog, i vjerojatno na pragu smrti. "Ţao mi je, ali ne mogu", rekla je Cirocco leţerno drugoj individui. "Krcate smo do grla", suglasila se Gaby. "Još jedan gram, i ne bismo mogle poletjeti", ukazala je Cirocco. "Salo je opasno." "Suzdrţljivost je vrlina." Ni u jednom trenutku nisu pogledale onoga koji ih je bio ponudio, trudeći se tako što ravnomjernije rasporediti breme neugode, baš kako je pristojnost i nalagala. Supre su s odobravanjem zakvocali, pa poĉeli hvaliti blagostanje svojih gostiju. Najednom se Cirocco sjetila kako je tog istog Supru srela kako samotno leti iznad Japeta, onda kad je smrtandel odlijetao s Adamom. "I onda, zašto smo došle u ovo gnijezdo?" upitala je Cirocco, obraćajući se druţini anĊela, a ne Gaby, i pritom svoje pitanje iskrenula tako da medu Suprama izazove najmanju pometnju. "Da, to je krajnje zanimljivo pitanje", odgovorio je jedan od njih. "Zašto su došle, zašto su došle?" "Jedna je od zraka, druga od sna." "San u gnijezdu, kako neobiĉno." "Ona koja gori. Zašto su došle?" Gaby je proĉistila grlo, i sad su je svi pogledali. "Došle smo zbog istog razloga zbog kojeg i prije", rekla je. "Da bismo optuţili Geu, te da ubrzamo pripreme za rat protiv nje i svih njenih posjeda i gnijezda." . "Baš tako!" ubacila se Cirocco koja nije mogla biti zbunjenija nego što je bila. "Upravo nam je to bila namjera. Da... je napadnemo najbriljantnijim ratnim varkama i taktiĉkim zahvatima." "Uprav to!" javio se jedan andel oduševljeno.

KIKA

"O, huda li im sudba prijeti!" "Geino će gnijezdo biti sravnjeno sa zemljom." "Mrmor", rekao je jedan od anĊela, jer to su govorili kad ne bi imali što za reći, a nisu htjeli izgubiti nit razgovora. "Mrmor", suglasio se drugi. Ĉovjek bi Iako mogao pomisliti da su Supre iz Dione simpa ble-savci, idiot-savanti, maloumnici s jednom prerazvijenom duševnom komponentom, s velikim no manjkavim vokabularom. Što oni nisu bili ni sluĉajno. Engleski je za njih bio ĉista radost, tako nelogiĉan i plodan i priljeţan njihovoj uroĊenoj ţelji da, kad je god to moguće, pobrkaju, zamute i, općenito govoreći, zaobiĊu jasna znaĉenja izriĉaja. "Doista violentno", izrazila je Gaby svoje mišljenje. "O, tako jako violentno. Strašnih li muka." "I oprez, brzina ali oprez." "Taktika", rekao je jedan. "Takav taktiĉki leksikon." Po tome kako je to izgovorio, Cirocco je shvatila da bi se pitanje dalo prevesti s Kako ćemo se protiv nje boriti? Gaby je ponovno rukama izvela onaj magiĉni pokret. Ništa u rukavu, zakljuĉila je Cirocco. Na trenutak je shvatila kako se drugi moraju osjećati kad ona izvodi svoje preskromne trikove. Stvorila je crveni klipić koji je nedvojbeno bio dinamit — na njemu je to, zapravo, i pisalo: DINAMIT, Proizvedeno u Bellinzoni. Kad su ga ugledali, anĊeli su naglo utihnuli. Cirocco ga je dohvatila i okrenula u rukama. AnĊeli su jednoglasno uzdahnuli. "Otkud ti to?" upitala je Cirocco, na trenutak zaboravivši na ostale. "U Bellinzoni nema niĉeg ni sliĉnog tome." "To je zato što ga još jedan kilorev nećete proizvoditi", odgovorila je Gaby. "Efemerija!" graknuo je jedan Supra. "To je efemerno!" "Nesupstancijalna ništavnost", izrazio je svoje mišljenje i drugi. "Još nestvoreno? Ta to je farsiĉno! Mi smo brutalno dezinformirani." "To ne postoji", saţeo je jedan ĉitavu raspravu. "Kao ova tu Cirocco." "Bez izmotavanja", zaĉulo se preklinjanje. "Zar si zaboravila da je to san?" podsjetio je jedan drugi Cirocco. "Dinamit! Dinamit! Dinamit!" "Bit će i dinamita", suglasila se Gaby. "Kad doĊe ĉas da se borimo protiv Gee, neko će vrijeme biti bilo dinamita." "Biti bilo! Stratosferskog li glagolskog vremena." "Najiskrenije."

KIKA

"Samo... iluzija?" upitao je jedan mlaĊi Supra, nabranoga ĉela, i dalje zapiljen u dinamit u Gabynoj ruci. "Babin htilac, babin snilac", objasnio je jedan. "Gola obrazina! Šuć-mućnuta mjeseĉina, predumišljunuta, infra-zeznuta, kobajagna kajgodarija! Šupljopraznoća!" povikao je drugi, i tako djelotvorno zakljuĉio raspravu. Ponovno su se zapiljili u to, u tišini u kojoj se ĉulo samo šuškanje perja. Potom je Gaby vratila dinamit otkud je i došao — u budućnost, pretpostavila je Cirocco. "Ah", uzdahnuo je napokon jedan od njih. "Doista", potvrdio je drugi. "Boţe dragi, što sve izvesti moţemo s takvim komadom sile!" upitao je. "Da, i hoćete", suglasila se Gaby. "I sad ću vam odmah ispriĉati sve o tome." Što je Gaby i uĉinila, i to nadugo i naširoko.

** * Kad su s tim bile gotove, anĊeli su postupili u skladu s boljim obiĉajima, pa ih ponudili snošajem. Što su i Gaby i Cirocco prihvatile, baš kako je nalagala pristojnost. Prošle su kroz ritual gugutanja, koji je Cirocco uvijek podsjećao na kadrilu, dok su drugi pjevali i pljeskali u ritmu. Ciroccin je partner bio zlatan primjerak svoje vrste. Dok su "konzumirali" spolni ĉin, toplo ju je ovijao svojim ţarko-crvenim krilima. I to je bilo još nešto što je u Suprama nalazila privlaĉnim. U njima nije bilo ni trunke ksenofobije. Bio je to plemenski svijet, kultura im je bila proţeta obredima, obiĉajima i predajama — no ipak su zadrţali savitljivost. Da ih je posjetio koji Supra, seks bi ponudili posve doslovno, a sam ĉin ne bi bio samo simuliran. Taj su obred formali-zirali samo zbog ljudi koji su im dolazili u goste. Pravo seksanje sa Suprom bilo bi sprdaĉina za oba partnera. A ovako ju je muţjak samo dotakao, najblaţe što je mogao, svojim sićušnim penisom, nikad viĊenim, pa svi sretni i zadovoljni. Od toga se Cirocco popravilo raspoloţenje. Zbog toga se osjetila na neki naĉin voljenom.

*** Gotovo je bila i zaboravila da je to san, no onda su se lagano spustile na crnu pješĉanu plaţu i Cirocco je ugledala svoje usnulo tijelo. Kraj njega je bio Frulica. Poĉivao je na prekriţenim nogama, i za tog svog

KIKA

dremuckanja nešto rezbario. Podigao je pogled i objema im kimnuo glavom. Cirocco se poljupcem oprostila od Gaby i ispratila je pogledom. Potom je zijevnula, protegla se i spustila pogled na svoje tijelo. Vrijeme za buĊenje, pomislila je, napokon. Još ju je jednom duboko dojmilo kako se lako fantastiĉno pretvara u svakodnevno. Kleknula je kraj vlastitog usnulog tijela, prisjetila se kako je izgledalo kad ga je posljednji put vidjela, pa se prevalila na nj. Kad je, umjesto oĉekivanog pijeska, pod sobom osjetila toplo, mišićavo tkivo, samo je dahnula. Na trenutak je ostala tako, proteg-nuta preko usnula tijela, no onda poskoĉila u vis kao da se bila spustila na mravinjak. Ustala je, uţasnuta, kad se ta druga Cirocco promeškoljila, podigla ruku prema licu... pa se lagano prevalila na bok i ponovno zaspala. Okrenula je glavu i opazila da je Frulica gleda. Što on vidi? Hoće li ga to ikad upitati? "Još nisam spremna", rekla je glasno. Ali je uzdahnula, klekla u pijesak i oklijevajući dotakla tijelo. I opet, bio je to netko drugi. Bila je to krupna, snaţna, smeĊa i ne baš jako lijepa ţena. Uhvatila je Cirocco za drugu ruku. Ta se druga Cirocco malo promeškoljila i nešto promrmljala. Potom je otvorila oĉi i brzo se uspravila. Uslijedio je trenutak vrtoglavice, i onda je tu bila samo Cirocco. Brzo se osvrnula, no više nije bilo nikoga. "Samo ti i ja, malena", rekla je samoj sebi i krenula prema Frulici. DVADESET PET Povjesniĉari, kad ih je Bellinzona napokon iznjedrila, nikad se nisu mogli suglasiti o trenutku u kojem je došlo do promjene. Grad se rodio u kaosu, odrastao u zbrci i u pometnji bio osvojen. U jednom je kratkom razdoblju u radnim logorima bilo skoro isto toliko pitomaca koliko se i slobodnih graĊana šetalo ulicama. Conal, koji je medu graĊanima provodio neformalna ispitivanja javnoga mnijenja, nije opazio nikakav dramatiĉni skok morala, baš kao ni odobravanja postupaka Cirocco Jones, ĉak ni nakon zraĉnog napada. Pretpostavljao je da je to posljedica ĉitave kombinacije uzroka.

KIKA

Ali, tko zna zbog ĉega, u jednom ĉasu izmeĊu šestog i devetog kiloreva poslije Ciroccine invazije, Bellinzona je prestala biti tek svadljiva zbirka sektaških pojedinaca i pretvorila se u zajednicu — unutar ljudskom definicijom postavljenih granica tog izraza. Ništa nije tako dramatiĉno kao kad svi ljudi najednom zakljuĉe da su braća. Duboke su i neiskorjenjive razlike i nadalje postojale, i nigdje jasnije i glasnije nego u Vijeću. Pa ipak, na koncu devetoga kiloreva, Bellinzona je bila grad s identitetom i usmjerenjem. Što je, u iznenaĊujućoj mjeri, bila zasluga nogometa. Serpentova opsjednutost tim sportom, zdruţena sa snaţnom pomoći Robininih organizatorskih sposobnosti i zdušnim radom trenera, ubrzo je dovela do stvaranja dvije lige, s po deset momĉadi svaka, i to samo za odrasle. A postojale su i juniorske momĉadi. Da bi se udovoljilo poraslom broju utakmica, morali su izgraditi i drugi stadion, koji je uvijek bio pun publike i igraĉkoga ţara. Sad su ljudi imali ĉemu klicati. Rodili su se mjesni junaci, uspostavili interni gradski rivaliteti. Stvorile su se teme za razgovor u kafiću nakon duge teške smjene. Za neke je ta tema bila dobra i za tuĉu. Titanidska je policija dobila uputu da se ne plete dok su u opticaju samo šake. No onda su se proširili glasovi o tom sluĉaju bez presedana, da je policija samo okrenula glavu, pa je došlo do podivljalih štemaĉina, pri ĉemu su neki ĉak i završili u bolnici... ali gradonaĉelnik nije poduzeo baš ništa. No ĉinilo se da ĉak i to podiţe kolektivni duh. Kad su se ti novoroĊeni graĊani poĉeli uĉiti Uzajamnoj toleranciji, hladnije su glave poĉele razdvajati zavaĊene. Što ne znaĉi da više nitko nikom nije rascopao labrnju. U svemu je izvjesnu ulogu odigrao i Whistlestopov odlazak. Jednog je dana samo otplovio i više se nije vrado. Ljudi su poĉeli lakše disati. On je bio i odveć vidljiv simbol tlaĉenja. Unatoĉ tome što je bio tek puka stara vrećetina vjetra i sasvim bezopasan, ljudi ipak nisu voljeli da im visi nad glavom i veselili su se što je otišao. Titanidi su se prorijedili i postali manje upadljivi. Okupacijske su se snage zapravo prepolovile već na dan Ciroccina povratka s Vrela, i kilorev potom ponovno prepolovile. Ljudska se policija olabavila, a Titanidi su sad intervenirali samo kod najgorih nasilja. Za trenutak su izgubili svako zanimanje za prekršaje.

KIKA

Što su veće površine bile privoĊene obradi i što su više uzgajivaĉi usavršavali svoje metode, sve se više povećavala i kvaliteta i kvantiteta dopremljene hrane. Na trţištu se poĉelo pojavljivati meso smješlji-vaca, a cijene padad. U okviru programa darovanja zemlje poĉeli su se stvarati neovisni poljodjelci koji su se, što nije iznanadilo baš nikoga, pokazali djelotvornijima od zatvorenika na prisilnom radu. Inflacija je i dalje bila problem, ali se — prema besmrtnim rijeĉima jednog od Novinih gospodarskih izvještaja — "stopa porasta stope porasta poĉela smanjivati". Većina je ljudi vjerovala da je najjaĉi razlog porasta morala bio onaj najoĉitiji: kukaviĉki i niĉim izazvani napad — kako se poslije doznalo — Šestog bombardersko-lovaĉkog puka Geanskih zraĉnih snaga, stacioniranih u Jepetu. Tvorili su ga jedan Luftmorder i devet zuj-bombi, a napao je, vrišteći i s istoka prvog jasnog dana što je uslijedio nakon mnogo dekareva kiše, i uhvatio ljude baš kad su izišli iz kuća da uţivaju u već zaboravljenoj toplini. Tu je frazu, "kukaviĉki i niĉim izazvani", izgovorila Trini, u svom govoru odrţanom dvadeset reva kasnije, dok su još pokušavali slijepiti krhotine. Pritom je bila i još zanesenija; ponesena nelogiĉnim no iz dna srca provrelim gnjevom, dan je napada nazvala danom vjeĉne sramote. Ako zanemarimo rijeĉ "dan", moglo bi se reći da je ta fraza bila zapanjujuće precizna. "Time mi Gea zapravo pomaţe, prokleta joj bijedna koţa", rekla je Cirocco na sljedećem sastanku Vijeća. "Daje mi Pearl, Harbor na srebrnom tanjuru — i pobjedu pride. Ona me oĉajniĉki ţeli istjerati na ĉistinu. Sad zna da ću, uz toliki porasli patriotizam, uskoro morati krenuti." Šesti bambardersko-lovaĉki puk svojim je bombama i raketama nanio gradu veliku štetu. Da se napad nastavio, ili da se Šestom puku pridruţio i osmi, za koji je Cirocco znala da je u Metidi, grad se lako mogao pretvoriti u pakao. Ali su Bellinzonine zraĉne snage stigle dok bi dlanom o dlan. Ĉinjenica da one uopće postoje za Bellinzonce je bila velika novost, a oni koji su se odvaţili promoliti nos iz skrovišta, sa zadivljenom su jezom gledali kako se Dragonflyi, Mantise, Skeeteri i Gnati s

KIKA

uskoĉkim aeromorfima hvataju u smrtonosni koštac. Pritom, meĊutim, nisu znali da se Šesti puk namjerio na nadmoćnog protivnika. Jer dojam zacijelo nije bio takav. Zuj-bombe su bile goleme i brze i buĉne, ostavljale su za sobom velike oblake crnoga dima, a kad bi napale, bljuvale su vatru. Za bellinzonske se avione ĉinilo da su sazdani od ţice i celofana. Pa ipak su se okretali i prevrtali sa sablasnom lakoćom, i makar njihovo oruţje pri djelu baš nije odveć buĉalo, kad bi pogodilo cilj, sasvim bi sigurno izazivalo ţeljene posljedice. Tri su Mantise izmrcvarile velikog, koĉopernog Luftmordera, skinule ga s neba i ispratile kad je zaurlao od bola prije nego što će prsnuti ognjem, raz-bivši se o padinu. Iz grla se uplašenih Bellinzonaca izvilo iskidano klicanje. Da nije bilo nedostatnoga iskustva nekih bellinzonskih pilota, nastao bi pravi pokolj. Jedan se sapleo pred posebno lukavom zuj-bom-bom, pa je pritom ostao bez krila i srušio se u more. Leš su uspjeli spasiti pa ga je Oppenheimerovim bulevarom spontano ponijela pogrebna povorka. Poslije su tom prvom junaku Geanskoga rata podigli spomenik. I tako je pobjeda u boju nad Bellinzonom zacijelo bila vaţan uzroĉnik promjene do koje je došlo u gradu. Kljuĉan je, meĊutim, element promjene nastupio tek nakon Ciroccina povratka s Vrela. Postala je javnom liĉnošću. Za manje od hektoreva, svi su prolazi u Bellinzoni bili izlijepljeni plakatima s njenim licem. Bili su to herojski plakati, po uzoru na velike transparente s Lenjinom i Suslovim što bi ih u prvomajskoj paradi nosili kroz Moskvu. Kad bi ih ĉovjek pogledao, naprosto bi znao da je Cirocco Jones sinonim za bratstvo, solidarnost, tri poštena obroka na dan i blagostanje proletarijata. Zidne su se novine komuna razvili u informacijska središta, u velike zidove prekrivene porukama i ĉlancima i nogometnim rezultatima. Razvila se i još neopernatila novinska industrija; bila su to samo po tri-ĉetiri neredovita i nedovoljno tiraţna lista pergamene. Ta je grana tiho preuzeta. S urednicima se raspravljalo, a jedan je ĉak i ubu-turen. Poĉeli su se pojavljivati ĉlanci o Gei, o Novom Pandemoniju, o tome kako se govorka o pripremama za rat na istoku. To što su ti ĉlanci bili istiniti nije baš nimalo mijenjalo ĉinjenicu da su bellinzon-ski mediji bili pod drţavnom vlašću. Mnogim se to ljudima u drţavnoj upravi

KIKA

nije dopadalo ni najmanje. Otprilike ih je isto toliko mislilo da je to sasvim u redu. Cirocco je otkrila da libertarijanci i fašisd posvuda ţive u otprilike istom omjeru. Stuart i Trini prema tome su se odnosili s mrţnjom, iako ona nije polazila od moralnih temelja graĊanskih sloboda. Bespomoćno su gledali kako Cirocco konsolidira brnjicu za bellinzonsko javno mišljenje. I bilo im je jasno da će ona, bude li se brinula za sigurnost ţivota i gušila suprotna mišljenja, ostati gradonaĉelnikom do smrtnoga ĉasa. Što je, u njezinu sluĉaju, moglo nastupiti i za tisuću godina. S druge su strane, meĊutim, postojali i izgledi da neće doţivjeti ni sljedeći kilorev. Poĉela se pojavljivati u javnosti. Uslijedili su mitinzi, zborovi, parade. Ušetala bi u gomilu, pa se poĉela rukovad, ljubiti djecu, postavljati se kraj voda pojedinih zajednica. Sjekla je vrpce na novim objektima iz razvojnog programa. Drţala je govore. I ti su govori bili dobri. A bili su dobri zbog istog onog zbog ĉega su i plakati bili dojmljivi: Cirocco je pronašla ljude koji su znali slikati plakate i pisati govore, i natjerala ih da prionu na posao. Sve je to bilo vrlo lukavo. To su morali priznati ĉak i Trini i Stuart. Kad bi se našli u njezinoj blizini, to bi naprosto osjetili: bila je to sila koja je emanirala iz te ţene, sila zbog koje si se u njezinoj blizini osjećao lijepo, a kad bi otišla, o njoj mislio lijepe misli. Ona bi znala uĉiniti sve što bi od nje traţile prilike. U gomili bi bila tako obiĉna. A kad bi se našla za govornicom, uzdizala bi ljude, uznosila ih... ili plašila, kad bi priĉala o opasnosti što im prijeti od Gee. Trini ju je poĉela zvati Charisma Jones, bar kad je nije bilo u blizini. Na svu sreću, sad se to već moglo i znati. Prestala su ona tajanstvena pojavljivanja. Ĉinilo se da je Cirocco sveprisutna. Što ju je dovodilo u veliku opasnost, i Trini je to znala. Uza sve lijepe osjećaje što ih je budila prema sebi, još je bilo onih koji su je mrzili. U tri kiloreva dogodila su se dva pokušaja atentata. A da je bila pristupaĉnija, zacijelo bi ih u prvim danima njezine uprave bilo još i mnogo više. A sada, kad bi se našla u gomili, zaista je tvorila prekrasan cilj. Da se moglo doći do pištolja, crno bi joj se pisalo. No ovako, oni koji su na nju nasrnuli noţem, već su za sekundu bili upo-

KIKA

kojeni. Cirocco je bila isuviše vješta a da bi joj trebali još i nekakvi tjelohranitelji. Dosad. Jer bi je jednoga dana kakav vrstan strijelac mogao pokušati iz velike daljine dohvatiti strelicom. U meĊuvremenu je bilo lijepo ţivjeti u Bellinzoni. Kad je Cirocco poĉela stvarati vojsku, uĉinilo se to neĉim najnara-vnijim na svijetu. DVADESET ŠEST "Te priĉe s vojskom ne dopadaju mi se baš ni najmanje", rekla je Robin. "Zašto ne? Ravnopravnost spolova. Muški pukovi i ţenski pukovi. Plaća je dobra, hrana strahovita..." "Ja više ni ne znam kad ti nešto misliš ozbiljno." "Robin, kad god je rijeĉ o vojsci, zezam se od samog poĉetka. Jedino je tako mogu nekako podnijeti." Robin je pogledala Cirocco Jones, koja je jahala na Frulici, dok je ona sama sjedila na Valihi. Kraj njih je mala Tambura skakutala nespretno i ljupko, kao i svi mladi Titanidi, i uţivala u pouĉnoj šetnji sa svojom sprijedamajkom, Frulicom i dvoje ljudi. Ĉarobnica, kapetan, gradonaĉelnik... Demon; Cirocco je bila sve to, a takoĊer i stari prijatelj. Pa ipak bi je se odnedavno Robin znala i uplašiti. Kad bi je gledala na velikim zborovima na stadionu, slušala kako gomila kliĉe svakoj njezinoj rijeĉi... odviše bi je to podsjećalo na povijesne filmove o demagozima iz prošlosti, zlatoustim huljama koji su svoje narode odveli u katastrofu. Dok bi stajala tako, podignutih ruku, i upijala golemo odobravanje gomile, za Robin je bila potpuni stranac. Pa ipak, u rijetkim zgodama kad bi se s njom našla nasamo, bila bi naprosto Cirocco. Razumije se da je oduvijek u njoj bilo nešto neodoljivo, no na posve drugi naĉin. Cirocco kao da je osjetila Robinino raspoloţenje. Okrenula se prema njoj i zavrtjela glavom. "Sjeti se što sam ti rekla, još tamo u Junctionu", rekla je Cirocco. "Još onda dok smo sve ovo planirale. Rekla sam ti da ti se sve to neće ni

KIKA

najmanje svidjeti. Ali sam ti rekla i da ne smiješ zaboraviti da nije baš sve onako kako se ĉini." "Zatvoriti urednika... od toga mi je slabo. On je ĉestit ĉovjek." "Ja to znam. I ja mu se divim. Kad sve ovo bude gotovo, posluţit ću se svim svojim utjecajem — ako preţivim — da dobije poštenu zadovoljštinu. Postavit ću ga moţda za ravnatelja novinarske škole... no on će me mrziti do smrtnoga ĉasa. I s valjanim razlogom." Robin je uzdahnula. "Kvragu. Ĉim se uvjeri da si otišla, Trini će ga smjesta vratiti u buturu. Ili Stuart." Išle su skoro ravno na zapad, u srce Dionine tame. Titanidi su ih već bili pronijeli kroz "neprohodnu" dţunglu i preko "neprelaznih" brda s lakoćom kojom se tenkovi kreću asfaltiranom cestom. Preplivali su Ofion, i sad su se pribliţavali Dioninu središnjem okomitom kablu. Sve je izgledalo kao zemaljska noć s punim mjesecom na nebu. Iza njih se Japet izvijao i uzdizao unutrašnjošću kotaĉa, a ispred njih je bila Metida. Obje su regije u Dionu bacale dovoljno svjetla da Titanidi mogu vidjeti. Tambura je skakutala lijevo i desno od glavne staze, ali bi se, na blagu Valihinu opomenu, uvijek vraćala, i nikad joj se nije dogodilo nikakvo zlo. Kao što se titanidskoj djeci nikad nije ni dogaĊalo. Cirocco nije ni spomenula svrhu tog izleta. Robin je pomislila da je središnji kabel tek miljokaz na putu prema krajnjem cilju, ali kad su ga dostigli, Titanidi su zastali. "Bilo bi nam drago, kapetane, da moţemo s tobom", rekla je Valiha. "Za nas tu više nema strahota." Pritom je aludirala na instinktivni strah što su ga Titanidi osjećali prema središnjim kablovima, baš kao i prema bićima što su ţivjela na njihovu dnu. Prije dvadeset godina, zarobljeni kamenom lavinom pod središnjim Tetidinim kablom, Robin i Chris našli su se pred muĉnom zadaćom da potjeraju Valihu niz petkilometarsko spiralno stubište koje se završavalo u samoj jazbini Tetide — sulodog, opsjednutog, uţasnog i, na sreću po njih, kratkovidnog sporednog boţanstva. Vali-hin je kvocijent inteligencije opadao sa svakim korakom, da bi, našavši se na dnu, postala nimalo pametnija od konja a dvaput od njega plahovitija. Susret se za Valihu završio slomljenim prednjim nogama, a za Robin beskonaĉnom noćnom morom.

KIKA

Bio je to strah protiv kojeg Titanidi nisu mogli ništa. Jer ih je u njih bila uprogramirala Gea. Ali je Diona bila mrtva, i to je oĉito mijenjalo situaciju. "Hvala vam na ponudi, prijatelji moji, ali bi mi bilo draţe da nas priĉekate tu. Naš nas posao neće dugo zadrţati. A vi biste mogle iskoristiti priliku da ovo beskorisno stvorenje nauĉite ponešto o velikodušnosti i dostojanstvu s kojeg je vaša rasa poznata, a koja njoj tako bolno nedostaje." "Hej!" usprotivila je Tambura i skoĉila na Cirocco, koja se izmaknula, dohvatila je, pa se pohrvala s njom, toboţe jako divlje, sve dok mlada Titanida nije prasnula u takav smijeh da su morale prekinuti igru. Cirocco joj je promrsila kosu pa uzela Robin pod ruku. Potom su krenule u šumu kablovih strukova. *** Pri dvadeset pet centimetara po stepenici, do Dione ih je vodilo dvadeset tisuća. Ĉak i pri ĉetvrtini gea, to je bilo Ċavolski mnogo stuba. Cirocco je ponijela snaţnu baterijsku svjetiljku. Robin joj je na tome bila zahvalna. Na stubištu je bilo i prirodnoga svjetla, što je dolazilo od stvorenja zvanih krijesilice prikaĉenih za visoki, uhićeni strop, ali je to svjetlo bilo mraĉno i naranĉasto, a bilo je i dugih dionica na kojima se te ţivotinje nisu gnijezdile. Dugo su hodale u tišini. Robin je shvatila da vjerojatno nikad neće doći-ii bolju priliku da s Cirocco popriĉa o neĉemu što joj je zadavalo toliko bola. Novi, poboljšani i presjajni gradonaĉelnik tih je dana imao malo vremena koje bi mogao potrošiti na razgovor s prijateljima. "Pretpostavljam da nije ni moguće da ne znaš za mene i Conala." "Imaš pravo. To doista nije moguće." "Htio bi mi se ponovno doseliti." "A zašto si ga izbacila?" "Ja ga nisam..." Ali ga jest. Zakljuĉila je da joj je to najbolje priznati. Dosad je od toga već protekao skoro ĉitav kilorev, a u meĊuvremenu se nije ĉestito ni naspavala. Odvikla sam se od toga da spavam sama, rekla je samoj sebi, no ipak je znala da tu ima još neĉeg. "Ima to, mislim, veze i s Novom", rekla je. "Svaki put kad bih je pogledala, u oĉima bih joj vidjela optuţbu, i osjetila krivicu. Htjela sam joj se opet pribliţiti."

KIKA

"I dobro je prošlo?" "Ta šmrkavica, ta filistarka s ledom u guzici..." Ostatak je pregriz-la prije nego što je u njoj stigao planuti gnjev. "Ona mi je sve što imam", rekla je Robin bespomoćno. "To nije istina. I to nije pošteno prema njoj." "Alija..." "Daj me minutu poslušaj", presjekla ju je Cirocco. "Malo sam o tome mućnula glavom. Razmišljam o tome sve od gozbe, sve otkako smo dale prisegu i poĉele smišljati kako ćemo preuzeti vlast u Bellinzoni. Ja..." "Znaĉi da si znala?" "Ne volim da mi se prijatelji uvaljuju u takva sranja. Drţala sam se po strani zato što se ljudima u takvim stvarima ne mile niĉiji savjeti. Ali bih ti znala dati pokoji. Ako ga ţeliš." Robin ga nije ţeljela. Već je bila nauĉila da su opaţanja gradonaĉelnice i njeni planovi obiĉno odgovarali baš onom što je trebalo uĉiniti - no vrlo ĉesto i baš onom što se ĉovjeku najmanje dopadalo. "Ţelim", odgovorila je. Prije nego je Cirocco ponovno progovorila, Robin je izbrojala tri stotine stepenica. Velika Majko, pomislila je. Ako joj treba toliko da nade prave rijeĉi, onda je to nešto doista strašno. Što ona misli o meni? "Nova još nije shvatila razliku izmeĊu zla i grijeha." Robin je izbrojala još pedeset stepenica. "Moţda nisam ni ja", odgovorila je napokon. "Ja time, naravno, impliciram da ja jesam", rekla je Cirocco i zas-mijuljila se. "Neka ti velim što ja o tome mislim, pa ĉini što te volja." Još deset stepenica. "Grijeh je prekršaj plemenskih zakona", rekla je Cirocco. "Na Zemlji, u većini društava, to što ste radile u Vrzinom Kolu bio bi grijeh. A postoji za to još jedna rijeĉ. Nastranost. Povijesno gledano, većina je ljudi u homoseksualizmu vidjela perverziju. Mislim, ĉula sam već sto teorija o tome zašto su ljudi homoseksualci. Doktori vele da se to dogodi u djetinjstvu. Biokemiĉari vele da je sve to zbog kemijskih tvari u mozgu. Militantni homići vele da je to zdravo, i tako dalje. U Vrzinom pak Kolu vele da su muškarci opaka bića, i da se s njima pariti moţe samo zla ţena.

KIKA

Ja nemam nikakvu teoriju. I baš me briga. To je li netko homo ili heteroseksualan, meni ne znaĉi ama baš ništa. Ali tebi znaĉi. U dubini svoje svijesti, ti si zgriješila jer si tjelesno upoznala muškarca. Ti si perverznjaĉa." Dok je Robin razmišljala o tome prošlo je još pedeset stepenica. Za nju ta misao nije bila nova. "Ne znam hoće li mi to pomoći", rekla je napokon. "Ja ti to nisam ni obećala. Ali mislim da na to moraš gledati objektivno, u tome je sva tvoja nada. Ja sam već pokušala. I evo što sam zakljuĉila, da su ljudi, zbog razloga meni nepoznatih, neki ovakvi, a drugi onakvi. Na Zemlji, usprkos nesavladivih socijetalnih razloga u korist heteroseksualnosti, uvijek je bilo i takvih koji to nisu bili. U Vrzinom je Kolu bio samo zrcalni odraz toga. Slutim da je u Vrzinom Kolu mogao biti lijep broj nesretnih ţena. A one vjerojatno ĉak ni ne i znaju što ih to unesrećuje. Mada o tome sanjaju. Grešne snove. Ali je njihova nevolja u tome što su - zbog tko zna kojih razloga, bioloških, bihevioristiĉkih, hormonalnih - mislim... kad već nemamo bolju rijeĉ, što su homići. S muškim bi spolnim partnerima bile mnogo sretnije. Ja ne znam da li se homić rada ili nastaje — kako na Zemlji, tako i u Vrzinom Kolu. Ali mislim da si ti nastrana." Robin je osjetila kako joj krv brizga u lice, ali ipak nije poremetila korak pri tom njihovom dugom silaţenju. Najbolje je to istresti iz sebe. "Mislim da mi je potreban muškarac." "Nije to tako jednostavno. Nešto u tvojoj osobi muti odnose s neĉim u Conalovoj. Da je on ţena, ti bi ovoga ĉasa bila najsretniji ĉovjek na Gei. Ali zato što je on muškarac, ti si jedan od najjadnijih. A to je zato što si popušila veliku laţ Vrzinoga Kola, unatoĉ tome što misliš da si za tako nešto prestara. Na Zemlji su ţivjeli mnogi milijuni muškaraca i ţena koji su popušili velike laţi zemaljskih kultura, i ti su i umrli nesretni kao što si ti sada. I ja ti mogu samo reći da je to bedastoća." "Ma da, ali... kvragu, Cirocco, to vidim i sama. Već su mi se po glavi motale te misli..." "Ali se protiv njih nisi borila dovoljno ţestoko." "Ali što s Novom?" "Što s njom? Ako te ne moţe prihvatiti takvu kakva jesi, onda ona i nije ĉovjek kakvom si se nadala." Robin je o tome razmišljala mnogo stotina stepenica.

KIKA

"Ona je odrasla", rekla je Cirocco. "I moţe sama donositi svoje odluke." "To mi je poznato. Ali..." "Ona predstavlja neumoljivo moralno breme Vrzinoga Kola." "Ali... mogu li je kako navesti da preko toga prede?" "Ne. Nisam ĉak ni uvjerena da joj moţeš pomoći. Ali... moţda to i ne bih trebala reći, ali mislim da ti istjeĉe vrijeme za rješenje tvog problema. I vrijeme i Titanid." Robin ju je poĉela ispitivati, ali Cirocco nije o tome više htjela reći ni rijeĉi. "Znaĉi, misliš da bih trebala pustiti Conala da se ponovno doseli?" "Da li ga voliš?" "Pokatkad mislim da da." "Ja baš nisam u mnogo toga sigurna, ali u jednom ipak jesam, i to popriliĉno: Ljubav je jedino što nešto vrijedi." "Uz njega sam sretna", priznala je Robin. "Sve bolje." "I mi se... tako dobro slaţemo u krevetu." "Onda si glupaĉa što nisi stalno u njemu. Tvojoj je to prapra-prabaki bilo sasvim po volji. Ti si potekla iz dugog lanca lezbijki, ali u tvojoj krvi ipak postoji i kap nastranosti." Proteklo je još stotinu stepenica, pa još stotinu. "U redu. Razmislit ću o tome", rekla je Robin. "Rekla si mi što je grijeh. A što je zlo?" "Robin... Kad ga vidim, znam ga prepoznati." Za dalje više i nije bilo vremena jer se Robin, na svoje iznenaĊenje, našla na dnu Dioninih stuba. Tu nije bilo ništa ni sliĉno onome na što su nailazile kod drugih reginalnih mozgova. Robin ih je vidjela tri: Krija, još odana Gei; Tetidu, neprijatelja i Teu, jednog od najjaĉih Geinih saveznika. Dvanaest je regionalnih mozgova već odavno odabralo stranu, još za Oceanske pobune, kad je Geu iznevjerilo i samo do. Dionina je nesreća bila u tome što se smjestila izmeĊu Metide i Japeta, dvoje Oceanovih najjaĉih i najdjelotvornijih pobornika. Kad je izbio rat, ona je, meĊu njih stisnuta, bila smrtno ranjena. Dugo joj je trebalo da umre, ali je sad bila mrtva već skoro pet stotina godina. Na dnu je stubišta bilo mraĉno. Zaĉuo se odjek njihovih koraka. Opkop koji je okruţivao golemi stoţasti toranj, koji je nekoć bio Diona, sad je bio suh. Dok je Tetida blistala crvenim unutrašnjim

KIKA

svjetlom, te se doimala budnom i svjesnom ĉak i pri potpunoj nepo-miĉnosti, Diona je oĉito bila leš. Dijelovi su se tornja urušili. Robin je kroz rupetine, što su odasvuda zijevale, bacila pogled na rešetkastu unutrašnju graĊu. Kad je na nju palo svjetlo Ciroccine baterije, usu-sret su joj poletjeli milijuni smrskanih odraza. Kad se baterija okrenula na drugu stranu, pojavila su se samo dva odraza. Taj je par odraza bio razmaknut samo dva metra, a dopro je iz unutrašnjosti velikog, nadsvoĊenog ulaza u tunel. Uĉinilo se kao da na samom ulazu stoji vlak. "Daj izidi, Nasu", prošaptala je Cirocco. Robin se okrenulo srce. Najednom se vratila kroz mnoge godine, kroz dvadeset i više njih... ... u dan kad su joj, još kao djevojĉici, dali sitnu zmijicu, juţnoameriĉku anakondu, Eunectes murinus, i odabrali je za njezina demona. Nikakvih maĉaka i svraka za malu Robin; dobit će guju. Nazvala ju je Nasu, što, kako su joj rekli, na nekom zemaljskom jeziku znaĉi "prasence", i to nakon što ju je vidjela kako, za jedan obrok, proţdire šest uţasnutih miševa. ... do svog dolaska na Geu, s Nasuom u telećaku, kad su je uţasnuti i smeli i carina i niska teţa. Nasu ju je taj dan triput ugrizla. ... do trenutka kad je, negdje u Geinim dubinama izmeĊu Tetide i Tee tu zmiju i izgubila. Ona i Chris traţili su je dugo, postavljali joj mamce, zazivali je bez kraja i konca, no sve badava. Chris ju je pokušao uvjeriti da će zmija, tu u tami, znati uhvatiti plijen i preţivjeti. Robin se trudila da u to povjeruje, ali nije uspjela. Mislila je tu zmiju zadrţati ĉitavog ţivota. S tim je gmizavcem kanila i ostariti. Znala je da mogu izrasti i deset metara u duţinu i, po centimetru duţine, postati dvaput teţe od pitona. Zaista fantastiĉna zmija, ta anakonda... Nasu je zapsikala tako da se Robin najeţila šija. Takvi su se zvukovi zacijelo mogli ĉuti, iako ni tako duboki ni tako glasni, u moĉvarama u Kredi. Fantastiĉna zmija, ali ipak nije mogla izrasti toliko. "S-s-s... Cirocco... daj da..." Nasu se pokrenula. Sigurno je da nikad, od zore vremena, nije bilo takvoga gmizanja. Bilo je to gmizanje od kakvog bi tiranosaurus pište-ći šmugnuo u grmlje, od kakvog bi i sura vuĉina napunila gaće, a lavovi i tigrovi dobili srĉani udar.

KIKA

Od kakvog je Robin stalo srce. Anakondina je glava izišla iz tunela i stala. Već joj je i sam jezik bio dvaput stasitiji od odrasle anakonde, i sad joj je isklizio pa zapalucao lijevo-desno. Glava joj je bila posve bijela. Bila joj je velika otprilike kao lokomotiva što ju je Robin u onaj prvi ĉas vizualizirala u mraku. Oĉi su joj bile zlatne, s uskim crnim prorezima. "Robin, daj joj reci nešto", prošaptala je Cirocco. "Cirocco!" prosiktala je Robin paniĉno. "Bojim se da ne shvaćaš! Anakonda nije ni štenić ni mala maca." "To mi je poznato." "Ne, nije! Moţeš se o njima brinuti, ali ona nikad nije tvoja. Trpi te samo zato što si prevelika za pojesd. No ako je gladna..." "Nije. O tome ipak ponešto znam, lutko. Tu dolje ima krupne divljaĉi. Ne misliš valjda da je izrasla tolika hraneći se zeĉekima i piceki-ma?" "Ja ne vjerujem da je ona uopće izrasla tolika! Za dvadeset godina? To nije moguće." Ponovno je uslijedio onaj uţasni zvuk gmizanja, i u mraĉnu je komoru ušlo još dvadeset metara Nasuina tijela. Zastala je i ponovno liznula zrak. "Neće me se sjetiti. Ona nije kućna maza, prokleta bila. Morala sam s njom postupati krajne oprezno, pa bi me ĉak i tada znala ugristi." "Na moju rijeĉ, Robin, zaista nije gladna. A sve i da jest, ne bi se gnjavila s ovakvim mrvicama." "Nije mi jasno što ţeliš da uĉinim." "Samo ostani gdje jesi i govori joj. Govori joj ono što si joj govorila prije dvadeset godina. Pusti je neka se na tebe privikne... i nemoj bjeţati." Što je Robin i uĉinila. Sad su bili tristo do ĉetristo metara daleko od. zmije. Svakih bi nekoliko minuta ponovno zagmizala, pa bi iz tunela izniklo još pedeset metara. Ni po ĉemu se nije dalo naslutiti da bi Nasui moglo uzmanjkati metara. I onda se, u jednom trenutku, njezina glava našla ni dva metra daleko. Robin je znala što sad dolazi, i na to se bila duševno pripremila. Zmija je isplazila veliki jezik. Lagano joj je dotakao podlaktice, kratko izoĉijukao s tkaninom njezine odjeće, pa joj zapalucao po kosi. I sve je bilo u redu.

KIKA

Jezik je bio vlaţan i hladan, ali ne i neugodan. I u tom trenutku dodira, Robin je po neĉemu shvatila da je se zmija sjetila. Taj doticaj jezika kao da je s Nasu na Robin prenio nekakav znak da ju je prepoznala. Ja te znam. Nasu se ponovno pokrenula, a velika se glava malo odigla od poda, i sad se Robin našla usred polukruga bijele zmije više od njezine glave. Jedno ju je uţasno ţuto oko promatralo s reptilskim nagaĊanjem, pa ipak se nije bojala. Glava se malo nagnula... Robin se sjedla neĉeg što je Nasu jako voljela. Znala bi pokatkad kaţiprstom ĉeškati Nasu po tjemenu. Zmija bi se podigla, omotala joj se oko ruke, i postavila se kao da hoće još. Podigla je ruku i onda objema rukama protrljala glatku koţu na Nusuinoj glavi. Zmija je ispustila srazmjerno tihi psiktaj — nimalo gori od tuleţa prekooceanskog linijaša kad ulazi u luku — pa se povukla. Jezik ju je ponovno dotakao, i Nasu se pokrenula i još je malo obavila, našla joj se s druge strane pa nagnula glavu na drugu stranu, da je još malo ĉeše. Cirocco im se polako primakla. Nasu ju je spokojno gledala. "No dobro", rekla je Robin tiho. "Razgovarala sam s njom. I što sad?" "Ovo je oĉito nešto više od anakonde", otpoĉela je Cirocco. "Oĉito." "Ja ne znam zbog ĉega se promijenila. Zbog hrane? Niske gravitacije? Zbog neĉeg sigurno jest. Ona se prilagodila ţivotu pod zemljom. Već sam je bila opazila, u dva-tri navrata, no uvijek mi se sklanjala s puta. Imam razloga povjerovati da je postala mnogo inteligentnija nego što je bila." "Zašto?" "Jedan mi je prijatelj rekao da se to moglo dogoditi. Kad sam sljedeći put ugledala Nasu, rekla sam joj da me ĉeka tu, u Dioni, ako se ţeli ponovno naći sa starom prijateljicom. I evo je, tu je." Robin je to duboko dojmilo, ali se ipak pojavila sumnja. "I zbog ĉega to?" Cirocco je duboko uzdahnula. "Pitala si me što je to zlo. Moţda je to to. Dugo sam o tome razmišljala, ali što bi jedna zmija mogla smatrati za zlo, to nisam uspjela uhvatiti ni za glavu ni za rep. Ne vjerujem da ona voli Geu. I, na koncu, ja mogu samo predloţiti. Sve ovisi o tebi, a i o njoj." "Predloţiti što?"

KIKA

"Da je zamoliš da pode s nama u Hiperion, da ubije Geu." DVADESET SEDAM Nova je podigla pogled na Virginal i pokušala prikriti razoĉaranje. "Umorna si? To je zbog toga?" "Ne", odgovorila je Virginal. "Samo... danas mi se ne trĉi." "Nije ti dobro?" Nova se nije sjećala da se ijedan Titanid ikad potuţio makar i na glavobolju. Bili su upravo odvratno zdravi. Osim slomljenih kostiju i krupnih unutarnjih povreda, malo je toga bilo što bi Titanida moglo oboriti s nogu. Ona je na to, naravno, imala pravo. Nova se nije zanosila iluzijama tla posjeduje Virginal ni na koji naĉin, pa ĉak ni da ima pravo raspolagati njezinim vremenom. Pa ipak, bilo je to nešto što su redovito ĉinile sve otkako su sdgle u Bellinzonu. Nova bi zapakirala veliki ladanjski ruĉak pa bi odgalopirale do nekog dalekog, pomalo straviĉnog mjesta u brdima, pri ĉemu bi se Nova drţala kao da spašava ţivu glavu, a pritom je ipak znala da joj prijeti mala opasnost. Potom bi jele, priĉale o ovom i onom, pa bi onda Nova zaspala a Virginal utonula u onaj svoj poludrijem. Spoĉetka su to radile ustrajno, svakog hektoreva. Ali kako su Novine odgovornosti rasle, nalazila je sve manje vremena za izlaske. Pa ipak je to bila njezina jedina rekreacija, njen jedini bijeg od vjeĉnih, turobnih brojaka. Nogomet joj je bio dosadan. A nije pila. "Dobro, onda moţda sutra", rekla je, posluţivši se pritom uobiĉajenim bellinzonskim izrazom koji je znaĉio otprilike "poslije mog sljedećeg razdoblja sna". Na njezino ĉuĊenje, Virginal kao da je na trenutak oklijevala, pa onda svrnula pogled. "Ne bih rekla", rekla je nevoljko. Nova je spustila teški telećak na drveni nogostup pa stavila ruke na bokove. "Krasno. Nešto si si zabila u glavu. I mislim da to imam pravo znati." "Naravno da imaš", odgovorila je Virginal. Na licu joj je bio izmuĉen izraz. "Moţda bi Tambura voljela jahati s tobom. Mogu je pitati." "Tambura? Zašto ona? Zato što je još beba?" "Ona te moţe nositi kao od šale."

KIKA

"Virginal, stvar nije u tome!" Silom se povukla s ruba gnjeva i pokušala još jednom. "Hoćeš li reći... da ne ţeliš sa mnom jahati danas, ni sutra... nikada?" "Da", odgovorila je Virginal sa zahvalnošću u glasu. "Ali... zašto?" "Nema tu 'zašto'," rekla je Virginal nelagodno. Nova je tu reĉenicu nekoliko puta prevrnula u glavi, pokušavajući joj dokuĉiti smisao. Nema tu 'zašto'. Ali uvijek mora postojati nekakav zašto. Titanidi su bili iskren svijet, ali nisu baš uvijek govorili ĉitavu istinu. "Nisam ti više draga?" upitala je Nova. "Jesi." "Onda... ako mi ne moţeš reći zašto, moţeš mi reći što... što se promijenilo?" Virginal je nevoljko zakimala glavom. "To je ono", rekla je Virginal napokon, "što ti raste u glavi." Nova je i nehotice stavila ruku na ĉelo. Istog je ĉasa pomislila na Špicla, i osjetila kako joj po koţi gmiţu led i pauci. Ali Virginal zacijelo nije mislila na to. "Mislila sam da će to brzo umrijeti", nastavila je Virginal. "Ali ti to njeguješ, i uskoro će već biti preveliko da bi se moglo ubiti. Zbog toga plaĉem. Ţeljela bih ti već sada reći zbogom, prije nego što to proţdre onu Novu koju sam voljela." Nova se još jednom ţestoko potrudila, no ovaj je put do neĉeg i došla. "Ima li to kakve veze s mojom majkom?" Virginal se nasmiješila, sretna što joj je doprla do svijesti. "Da. Naravno. To je sjeme svega." Nova je osjetila kako u njoj ponovno raste gnjev. Dvojila je da će se i ovaj put uspjeti suzdrţati. "Ĉuj, vrag neka te nosi, ako te na ovo potkubala Robin..." Virginal ju je pljusnula. Za Titanida je to bila sasvim lagana pljuska. Skoro ju je srušila s nogu. "Onda je to bila Cirocco? Rekla ti je što ja..." Virginal ju je ponovno pljusnula. Osjetila je okus krvi. I rasplakala se. "Jako mi je ţao", rekla je Virginal. "Ali i ja imam svoj ponos. Nitko s tobom ne igra nikakve igre. Ja nikad ne bih dopustila sebi da postanem sredstvo iĉijih spletaka s ciljem da se vratiš majci."

KIKA

"To zaista nisu tvoja postal" "Uprvo tako. To zaista i uopće nisu moja posla. Ti ćeš se sama brinuti o svom ţivotu, i moraš uĉiniti kako smatraš da je najbolje." Okrenula se i poţurila od nje. Nova je pohitala za njom i uhvatila je za mišicu. "Ĉekaj. Molim te, ĉekaj, Virginal. Ĉuj, ja... što mogu uĉiniti?" Virginal je stala, pa duboko uzdahnula. "Znam da nisi ţeljela biti nepristojna, ali moji smatraju da je savjetovanje u ovakvim prilikama znak prostaštva. Ja ti ne mogu nacrtati nikakav put." "Da se pomirim s majkom, je li tako?" rekla je Nova s gorĉinom. "Reći joj da je to posve u redu što je... prekršila sve sveĉane prisege... da bi postala supruga tom..." "Nisam baš sigurna da bi ti to pomoglo. I tako sam... rekla previše. Idi Tamburi. Ona je mlada, i neko vrijeme to neće ni opaziti. S njom moţeš odlaziti na jahanje u prirodu." "Jer... ti misliš da drugi Titanidi mogu..." Znaĉaj te misli naprosto ju je smlavio. Osjetila se golom. Zar su njene tajne misli izloţene pred svim Titanidima? I što oni vide? Virginal je posegnula u tobolac pa izvadila plosnati komadić drve-ta, onakav kakav bi poĉesto znala rezbariti. Na njemu je bila prikazana djevojka, u kojoj je bilo lako prepoznati Novu, kako sjedi u kutiji sa skamenjenim izrazom na licu. Izvan kutije su bili drugi — Robin? Conal? Virginal? — ne tako jasno izrezani, ali u jasnoj ţalobnoj pozi. Nova je shvatila da bi ta kutija mogla biti njen lijes. Ali djevojka u njemu nije bila mrtva. Od toga joj se smuĉi-lo, pa je taj komadić drveta pokušala vratiti Titanidi. "Daj joj malo bolje pogledaj lice", zapovjedila je Virginal. Tako je i uĉinila. Izgledalo je nekako lišeno izraza. Kad ga je malo bolje pogledala, opazila je lukavu, upravo maĉkastu izvijenost usana. Samozadovoljnu? Oĉi su bile prazne rupe. Odgurnula je to od sebe. Virginal ga je uzela, tuţno ga pogledala, pa ga, kao ţabicu, bacila preko vode Morosa. "Zašto to nisi saĉuvala?" upitala je Nova s gorĉinom. "Jednog bi to dana moglo nešto vrijediti. Ali je moţda malo pretjerano. Moţda za

KIKA

nijansu odveć simboliĉno. Kad bi pokušala još jednom, sigurna sam da bi dobila ono pravo." "Nova, ovo je bila peta u nizu. Izradila sam je za posljednjih pet drijemova. Pokušala sam se na njih ne obazreti, pa sam ih bacila. Ali se ne mogu više oglušivati na ono što mi govore moji sni. Ti odbacuješ one koji te vole. To je tuţno. I u tome još i uţivaš. To je nešto što — kako veliš — nisu moja posla, ali ja preko toga ne mogu prijeći. Zbogom! "Ĉekaj. Molim te, ne idi još. Ja... ja ću joj reći da je sad sve u redu. I da mi je ţao." Virginal je na trenutak zastala, pa onda polako odmahnula glavom. "Nisam sigurna da će to biti dovoljno." "Pa što da radim?" "Otvori se ponovno", rekla je Virginal bez oklijevanja. "Ti si se hermetićki zatvorila i prema samoj mogućnosti ljubavi. I to ne samo svoje majke. U tvom je uredu jedna djevojka. Ti je jedva i opaţaš. A ona te oboţava. Mogle biste se sprijateljiti. Mogle biste postati ljubavnice. Ne znam. Ali dok si takva kakva jesi, nemoguće je i jedno i drugo." Nova se još jednom sasvim smela. "O kome to priĉaš?" "Ne znam kako se zove. Pogledaj bolje, i vidjet ćeš je." "Ne znam kako." Virginal je duboko uzdahnula. "Nova, da si Titanid, rekla bih ti da na neko vrijeme odeš nekamo. Da je mene napala ta bolest duše, otišla bih u divljinu i postila sve dok mi se ponovno sve ne razbistri. Ne znam pomaţe li to i kod ljudi." "Ali ja to ne mogu. Moj posao... Cirocco me treba..." "Da", odgovorila je Virginal tuţno. "Naravno, sasvim si u pravu. Zbogom." DVADESET OSAM Cirocco je Conala zatekla kako sjedi na obronku što gleda na logor za obuku. On se bio smjestio na velikom, dugom otoku posred Morosa. Ljudi su podigli šatore. Bili su tu i velika blagovaonica i egzercir. Zrak je bio pun naredniĉkih povika, a sićušni su likovi novih regruta stupali u

KIKA

redovima ili se rasipali po trkalištima s preponama. Kad je sjela do njega, on je podigao pogled. "Kakvo mjesto, ha?" rekla je. "Ne baš najobljubljenije", priznao je Conal. "Ali je sigurno da dobivaš svoje regrute." "Trideset tisuća, prema zadnjoj provjeri. Mislila sam da ću, da ih toliko zadobijem, morati nuditi platne dodatke i dopunsko sljedovanje, no stalno dolaze novi. Zar patriotizam nije prekrasna stvar?" "Nikad nisam o tome puno razmišljao." "Ali sad razmišljaš?" "Naravno da da." Mahnuo je rukom preko tek opernatile bellin-zonske vojske. "Veliš da se neće morati boriti. Ali se pitam. Ĉini se kao da to zdušno ţele. Ĉak i..." "Nakon što su vidjeli sve ono na zemlji", dovršila je Cirocco reĉenicu. "Znam. Mislila sam da će ovdje biti teško unovaĉiti dobrovoljaĉku vojsku. Ali ne vjerujem da će nekakva... duboka, temeljna strast prema ratovanju ikad išĉeznuti iz ljudskoga roda. Jednog će dana Bellinzona postati prevelika. Osnovat ćemo negdje u blizini novi grad, moţda u Japetu. Nedugo poslije toga medu njima će se pokrenuti trgovina. I vrlo će se brzo jedni zaratiti s drugima." "Zar oni vole tako trĉkarati i primati naredbe?" Cirocco je slegnula ramenima. "Poneki. A ostatak... mnogi bi se vratili kući, samo da mogu. Mi ih nismo unovaĉili na odreĊeni rok, pa mogu van samo na temelju lijeĉniĉke svjedodţbe. Pola tih ljudi dolje vjeruje da je pogriješilo." Pokazala je prstom na ograĊeno podruĉje. "To je ograĊeni prostor. Mnogo gori od radnog logora. Jer kad izaĊu na teren, propišaju krv." Conal je to znao; znao je on još podosta od onog što je Cirocco izgovorila. Bio je tu već neko vrijeme, i pokušavao shvatiti. Rodio se prekasno da bi poţivio u dobu velikih vojski. Vojna mu je stega bila strana i zastrašujuća. Vojnici s kojima je razgovarao ĉinili su se nekako... drukĉiji. "Sasvim sigurno postaju spremni za borbu", zamijetio je Conal. Bila je to istina. Dril ispod njih bio je vrlo ozbiljan. Proizvodnja je maĉeva strahovito porasla. Svaki je vojnik trebao dobiti kratak maĉ, prsnik od ojaĉane koţe ili — ako je bio ĉasnik — od bronce, ţeljeznu kacigu, valjane ĉizme i hlaĉe... osnovnu pješaĉku opremu. Bili su organizirani

KIKA

u legije i kohorte, i uĉili su se rimskoj taktici. Postojale su i legije strijelaca. A bilo je tu i inţinjeraca, koji su uĉili praviti opsadne kule i katapulta, i to na licu mjesta od raspoloţiva materijala. Neke su postrojbe već bila otišle, i sad su imale pune ruke posla u Japetu i Kronu, gdje su popravljale mostove stare Okogejne ceste. "Oni moraju biti spremni", rekla je Cirocco. "Ako veliki boj, boj izmeĊu mene i Gee... ako ga izgubim, za te vojnike rat neće biti gotov. Zaglavit će se daleko od doma, i Gea ga neće prekinuti. Ona u Pan-demoniju ima moţda sto tisuća ljudi, i svi će se oni boriti. Neće biti uvjeţbani — Gea je suviše traljava. Ali će se naši ljudi boriti jedan protiv ĉetvorice. I mislim da im dugujem toliko - da ih pripremim za boj." Conalu je trebao trenutak da sve to zbroji u glavi. "Ali mi ih već imamo trideset tisuća, i stalno dolaze novi..." "Conal, neki će izginuti putem." On se okrenuo i pogledao je, i opazio je kako vreba na njegovu reakciju. "Zar toliko?" "Ne. Malo ću ih probrati. Ali će biti i gubitaka. A koliko, to djeli-mice ovisi i o tebi." I on je to shvaćao. Te će "rimske" legije stupati izloţene stalnoj prijetnji zraĉnog napada. Njegova će zadaća biti odbijanje naleta Geanskih zraĉnih snaga. "Koliko letjelica? Je li ti to već poznato?" "Zuj-bombi? Priliĉno sam siguran da je ostalo još osam borbenih grupa. To je osamdeset letjelica. No, usput, kako napreduje obuka?" "Jako dobro. Sad imam više dobrih pilota negoli aviona." "Mislim, što se aviona tiĉe, više nego sada, nikad ih nećeš ni imati. Ne razbacuj se njima." Conal se u trenutku ozlovoljio. Takve rijeĉi nisu uopće bile u Ciroccinu stilu. Pogledao ju je i uplašio se opazivši da, makar i samo na trenutak, izgleda kao da ima svoje godine. Zacijelo je to vraško breme. "Conal... moţda je ovo krivi ĉas za takve teme. Baš sam se vratila s puta s Robin i kod nje otkrila... nekakvu nervozu." "Kako to misliš? Kakvu nervozu?" "O... stekla sam dojam... da se moţda boji da ja u svemu tome isuviše uţivam." Mahnula je glavom prema logoru, ali je u toj gesti bilo sadrţano još mnogo toga.

KIKA

Conal je pomislio isto. "Baš mi je palo na pamet", rekao je, "da te nitko neće maknuti s tvog posla. Ĉak ni ako raspišeš izbore." "Imaš pravo." "Ti imaš silnu moć." "I doista imam. Kad smo o tome prvi put raspravljali, ispriĉala sam ti ponešto o tome kako će to izgledati. Ali ĉuti o tome i vidjeti to dvije su posve razliĉite stvari." Conal je osjetio kako mu tijelom puţe studen. To mu se već dugo nije dogodilo. Osovina je njegova svemira bila enigma zvana Cirocco Jones. Njihov je odnos poĉeo u krvi i muci. Potom se polako nastavio kroz politiku terora i podĉinjavanja, sve do prihvaćanja, do neĉeg sliĉnog oboţavanju... i napokon do prijateljstva. Ali mu je u duši zauvijek ostao sićušni komadić suhog leda. A bilo je trenutaka, gore u špilji, kad je pomišljao da će umrijeti. Cirocco i Frulica nisu se vratile ĉitav kilorev. Ono malo hrane što su mu je bile ostavile odavno se potrošilo. Postojao je u napol budnom stanju primjerenom nepromjenjivom svjetlu. Gledao je kako mu na kostima kopni meso, i shvatio da su ga napustile. To mu se nije ĉinilo poštenim. Nije vjerovao da bi to Cirocco mogla uĉiniti. Ali se od toga osjetio nekako ĉudno superioran. Nauĉio je poneku lekciju o sebi, pa će momak koji će za nekoliko tjedana umrijeti od gladi biti bolji ĉovjek od onog koji je prišao u crno odjevenom strancu u titanidskom baru. Ako ga pusti da umre, to ide na njen raĉun. A onda se jednog "dana" u špilju uspentrao Frulica, i Conalov se novoizgradeni svijet srušio oko njega. Oni me iskušavaju, pomislio je. Pustimo ga neka gladuje, da vidimo što veli na to. I što ako od toga malo šizne? Lakše će biti s njim izlaziti na kraj. Potrajalo je to samo djelić sekunde. A onda je opazio da je Frulica teško ranjen, da krvari iz deset rana, i da mu je jedna ruka u povoju. Kako se samo u takvom stanju uspio popeti..? "Duboko se stidim", rekao je Frulica umornim glasom. "Da je to bilo u domeni mogućeg, već odavno bih bio tu. Ali se nismo mogli ni maknuti. Cirocco me zamolila da ti prenesem njeno obećanje da će ti se, ako samo preţivi, osobno ispriĉad. No ţiva ili mrtva, ona ti ovim daruje slobodu. Nismo te nikako smjeli ostaviti ovdje." Conal je bio prepun tisućama, pitanja, no pri pogledu na hranu nijedno mu se nije ućinilo vaţnim. Frulica je pripravio mesnu juhu, i

KIKA

nakratko ostao s njim da se uvjeri da će se oporaviti. A kad se Conal dovoljno okrijepio da poĉne postavljati pitanja, on nije htio odgovoriti niti na jedno, te se ograniĉio na konstataciju da je Cirocco teško ranjena, ali da je na umjereno sigurnome mjestu. Potom je Titanid ponovno otišao, i za sobom ostavio riznicu hrane u staklenim teglicama, pećicu i nešto ogrijeva, a isto tako i padobran. Objasnio mu je kako se time barata, uvjeravajući ga kako su mu, bude li se morao njime posluţiti, izgledi da preţivi izvrsni — bar dok se ne nade na zemlji. Ipak je Frulica istaknuo da je ta špilja, u tom trenutku, najsigurnije mjesto na ĉitavoj Gei, i da će, baš zbog tog razloga, ovamo dopremiti i Cirocco. Na tlu se zbivaju uţasne stvari, rekao mu je Frulica, i bit će mu pametno ostati tu dokle god ima hrane. Frulica se zakleo da ga ništa manje od smrti neće sprijeĉiti da se vrati u špilju. No ako se ne pojavi prije nego što potroši hranu, onda neka skaĉe. Ali Frulica ovaj put nije izbivao dugo. Vratio se s Cirocco, izran-jenom nebrojenim ranama. Izgubila je mnogo i krvi i kila — baš kao i dva prsta, koja su joj kasnije ponovno izrasla. Bila je u groznici i napol u nesvijesti. S njima je došao i Titanid po imenu Rocky. On je bio izljeĉitelj, i on ju je njegovao i polako vratio u zdravlje. No to je potrajalo, i u tom se razdoblju stvorila prilika, baš kako je to Conal i mislio. Oba su Titanida bila u grlu špilje, odajući se onom polu-snu polu-javi. Bili su mu okrenuti leĊima. Cirocco je spavala na slamarici nekoliko koraka dalje. Polako je iz njezina telećaka oslobodio pištolj. Palcem je digao oroz. Prislonio joj je cijev na sljepooĉicu. I poĉekao da vidi što će sad. Još nekoliko unci pritiska na otponac i Cirocco bi bila mrtva. Sjeća se kako je pogledao da vidi da li ga Titanidi promatraju. Nisu ga promatrali. Ponovno ga je obuzela sumnja, pa je brzo pogledao je li pištolj nabijen. Bio je. I tako joj ga je odmaknuo od glave, oprezno spustio oroz i sklonio oruţje. Kad je podigao pogled, oba su Titanida stajala samo nekoliko koraka od njega. Na licu im je bio ĉudan izraz, no ĉinilo se da se ne srde. Znao je da su ga vidjeli kako sklanja revolver. Kasnije je shvatio da su oni znali za sve što je radio, i njegovo je povjerenje u titanid-sku prosudbu od tog trenutka postalo potpuno.

KIKA

Baš je nedugo potom Rocky stavio uho Cirocco na glavu i izjavio kako se iznutra nešto ĉuje... "Conal?" Prenuo se i podigao pogled. "Kao da si otplovio milijun milja daleko." "Valjda i jesam. Pitala si me brinem li se da bi mogla postati vjeĉnim diktatorom Bellinzone." Cirocco se zagledala u nj. "Nisam se zapravo toliko otvorila da to upitam... ali mislim da je to bit." "A odgovor glasi: Nije me briga. Ako to uĉiniš, vjerujem da ćeš u tome biti bolja od ikoga, s izuzetkom moţda Robin, koju kanim nagovoriti da se povuĉe iz drţavnih poslova i ode sa mnom u Metidu, da ţivimo u kolibi i da rodi moţda još koju bebu, pa da nam na njihov roĊendan Nova i Chris i svi Titanidi dolaze u goste. I mislim da ti znaš što radiš. I ne mislim da ćeš ostati na tom poslu... ako ni zbog ĉega drugog, a ono zato što si za nj prepametna." "Auh." Cirocco je zatresla glavom, pa se nasmijala. "Imaš ti pravo. A to je zavodljivo, ĉak i za ovakvu potvrĊeno samotnu staru kuju. Ali si opet u pravu kad veliš da to nije tako zavodljivo." "A zbog ĉega si onda došla ovamo?" upitao je Conal. "Valjda zato da ĉujem tvoje iskreno mišljenje. Ovih sam dana postala tako paranoidna da mislim da mi ĉak i Titanidi govore samo ono što ţelim ĉuti." "A ja to ne ĉinim?" Cirocco se široko nasmiješila. "Naravno da ĉiniš, Conale. Samo što ja u to, kad dolazi od tebe, i vjerujem." DVADESET DEVET Trebao je to biti posljednji sastanak prije poĉetka Velikog marša, do kojeg im je preostao još samo jedan hektorev. Finalizirali su se planovi za veliku paradu. Bila je to velika gnjavaţa — vojsku je trebalo teglenicama prebaciti do Bellinzone, tu je iskrcati, provesti je mimohodom kroz grad, kroz ovacije mnoštva, zatih je ponovno ukrcati, i teglenicama prebaciti do juţnoga kraja Morossa, gdje je kopneni put do glavne ceste bio ravan i lak. No tu nije bilo pomoći. Grad je

KIKA

morao vidjeti svoju vojsku. A vojska je, krećući u ralje smrti, morala znati da iza nje stoji narod. Smrtonosno je opasno podcjenjivati vaţnost morala. A gnjavaţa je bio i sam sastanak. Cirocco je tiho sjedila i slušala uobiĉajene prituţbe, prijedloge i produciranja ega, i ĉekala na svoj red. U veliki su šator lasno stala ĉetiri generala i dvadeset pukovnika, baš kao i stotinu bojnika koji su tvorili najviši sloj vojske. Ona ih je sve znala poimence — dio je politiĉareva posla pamćenje svih imena, i ona je u tome bila jako pedantna — ali kad bi o njima razmišljala, u mislima ih je zvala prema imenima njihovih postrojbi. Postojale su ĉetiri divizije, i svaku je vodio po general. Tako su postojali General, Dva, Tri, Osam i Sto jedan, koji su vodili Drugu, Treću, Osmu i Sto prvu diviziju. To što nije postojala prva, ĉetvrta itd. divizija, nju nije smetalo ni najmanje. Brojeve je odabrala zbog povijesnih razloga koji će se Gei zacijelo svidjeti. Svaki je general imao pod sobom pet legija, kojima su zapovijedali pukovnici. Svaka je legija imala dvije tisuće vojnika, a brojeve su dobile po redu. U svakoj je legiji bilo pet kohorti, u svakoj kohorti deset centurija, a u svakoj centuriji dva voda. Centurijama su zapovijedali narednici, kojih je u Bellinzonskoj vojsci bilo tisuću i šest stotina. Ti su brojevi nastali kroz beskrajne prepirke, i još su bili predmet rasprave. Svi su stariji ĉasnici bili suglasni da je omjer izmeĊu ĉasnika i redova bio beznadno malen. Za ĉetrdeset je tisuća redova, po mišljenju tih profesionalnih vojnika, bilo nuţno imati više ĉasnika. Druga se veća prituţba odnosila na nedostatak oruţja i opreme. Dobava je podbacila postavljene ciljeve. Cirocco je slušala Generala Sto i Jedan, kako objašnjava brojeve: nedostaje još X maĉeva, Y štitova, Z prsnika. Treća se odnosila na manjkavu obuku. Visoki su se ĉasnici gorko ţalili što nemaju na kome vjeţbati vojsku. Posljedica je toga bila da je od ĉitave vojske tek šaĉica omirisala barut — bili su to oni koji su se borili na Zemlji. Cirocco je sve to saslušala, pa napokon ustala. "Kao prvo", rekla je i pokazala na Generala Dva, "ti si smijenjen. Ti prezireš ljudski ţivot, i trebalo bi te vratiti na Zemlju da tamo pritišćeš dugmad i stvaraš pustinje. I da mogu, ja bih te i poslala. No ovako te

KIKA

šaljem u zatvorski logor na dva kiloreva. Koferi su ti već zapakirani. Idi kući i piši memoare." Priĉekala je u zgusnutoj tišini da taj ĉovjek rumena lica iziĊe iz šatora. Potom je uprla prstom u Pukovnika Šest. "Ti si promaknut na njegovo mjesto. Na tvom te krevetu ĉeka zvijezda. Prikaĉi si je kad se vratiš. Izaberi tko će te naslijediti u Šestoj legiji — a to ne mora biti nijedan od tvojih bojnika." Još je triput uprla prstom. "Ti, ti i ti. Niste više pukovnici. Nesposobni ste da vodite legiju." Sva su trojica ustala i otišla. Ako ništa drugo, tišina je postala još gušća. "Bojnike još ne poznajem dovoljno da bih mogla razborito procijeniti njihov rad, tako da moţete lakše disati. Ali na sve vas apeliram da svi obavite sve smjene i degradacije potrebne da bi vojska postala djelotvornija. A sad... sad ću riješiti sve vaše probleme. Desetkovat ću vam vojsku." Priĉeka je da zamre bruj razgovora, pa se obratila generalima. "Ţelim da svojim narednicima prenesete sljedeću zapovijed. Svaki je od njih zaduţen za dvadeset vojnika. Ţelim da izaberu dva najgora i pošalju ih kući. Neka odaberu najsirovije regrute, momke koji se sapliću o vlastite ţnirance i bodu se na vlastiti maĉ, i djevojke koje ne znaju pognuti glavu niti se sjetiti koji dio strelice pristaje na tetivu... Hoću da mi vojsku oplijevite od svih zajebanata, svojeglavaca, slabića i kretena. Postrojite ih i maknite u roku od dvadeset sati, ĉasna demobilizacija, bez ikakve sramote." Nehajno je odmahnula rukom. "Ne moraju biti baš dva iz svakoga voda. Neki mogu biti skroz zdravi, a u drugima će se naći ĉetiri, pa i pet otpadnika. Provedite to i na nivou centurije i kohorte... ali uĉinite to\ Ţelim da mi za dvadeset reva vojska postane za deset posto manja." Potom je bilo još razgovora, baš kako je i oĉekivala. Potisnula je smiješak. To je vraški sigurno popravilo omjer izmeĊu ĉasnika i redova, ali to nije bilo ni izdaleka ono što im je bilo na pameti. "Sljedeći korak", nastavila je. Uprla je prst u Generala Tri. On se mrvu skupio. "Tvoja je divizija najmlaĊa, s najvećim postotkom novaka. Vjerujem da si dobar general, i da se iskreno brineš za dobrobit svojih vojnika. Nisi ti kriv što je tvoja divizija od sve ĉetiri najslabija. No bilo kako bilo, ipak je najslabija. I tako postaje teritorijalna." "Ma samo..."

KIKA

CirOcco ga nije morala pogledati baš jako oštro, pa je zašutio. Genaral je shvatio da je prekrdašio, pa stavio jezik za zube. "Kao što rekoh, tvoja će divizija ostati u pozadini. Tako će se rješiti problem opreme, i smanjiti problem obuke, zato što ćeš predati opremu i nastaviti vjeţbati vojsku dok mi ostali budemo marširali na Pandemonij." General je s mukom progutao slinu, ali je nastavio šutjeti. "Novu ćeš opremu dobivati kako se bude proizvodila. Mi ostali morat ćemo se zadovoljiti onim što ponesemo... što će sad biti dovoljno. Tvoja je zadaća postaviti dva garnizona, jedan na istoĉnoj cesti što vodi za Japet, a drugi na zapadni prijevoj u brdima. Ti bi se garnizoni, ukoliko Gea pošalje svoju vojsku u Dionu, morali moći obraniti. Osim toga ćeš postaviti predstraţe na sjevernom rubu Morosa. U dogovoru s civilnim vlastima, osnovat ćeš i mornaricu koja će patrolirati Morosom. Sve taktiĉke odluke prepuštam tebi, ali ti preporuĉujem da grad utvrdiš do neke mjere, te da u blizini stacioniraš nešto vojske — moţda jednu legiju. Ako mi propadnemo, obrana će Bellinzone biti samo na tebi." Sad se general oĉito mnogo više zainteresirao, iako ga se, znala je Cirocco, nikako nije moglo navesti da tu svoju novu zadaću i zavoli. "I još nešto, generale. Kad budemo odlazili, ostavit ćemo najgoru diviziju. A kad se vratimo, ţelim da naĊemo najbolju, ili ćeš morati potraţiti drugi posao." "Bit će uĉinjeno", odgovorio je on. "Odliĉno. Moţeš odmah poĉeti." To kao da ga je iznenadilo, no onda je brzo ustao i krupnim korakom izišao iz šatora, u pratnji svojih pukovnika i bojnika. Kad su otišli, broj je praznih stolica bio impresivan. Cirocco je veliĉinu svoje vojske upravo srezala za više od ĉetvrtine i bila zadovoljna svojim djelom. Pogled joj je krenuo od lica do lica, nimalo se ne ţureći, a kad je s tim bila gotova, usta su joj se razvukla u smiješak. Dame i gospodo," rekla je, "sad smo spremni da krenemo na Pandemonij."

KIKA

TREĆA PREDSTAVA Treba zgrabiti bika za zube. Sam Goldwyn

JEDAN Moţda je Gea znala za paradu. Bilo bi pogrešno baš sve neugodne dogaĊaje pripisivati Geinu zlobnom uplitanju, no kiša što je skroz promoĉila mimohod kroz Bellinzonu bila bi baš nešto po Geinu ukusu. Ona, meĊutim, nije ohladila i ushit bellinzonskih graĊana; ĉinilo se da baš svi Bellinzon-ci vire iza uglova i vise na prozoru da vide marširanje trupa kroz grad. Vojska je to, naravno, mrzila, baš kao što su i svi vojnici, od zore ratne povijesti, mrzili parade. Ĉizme su im se promoĉile, a prsnici od ojaĉane koţe još se nisu omekšali od znoja i ulja, tako da su bili udobni i komotni kao za tri broja premalena španjolska ĉizma. Ali je vojska ipak savjesno izmlatila prašinu. Izdrţala je prijelaz preko neuobiĉajeno burnog Morosa. Predvidljiv je broj dobio morsku bolest. Iskrcali su se na zapadnu obalu Morosa, u more blata, i pridruţili se tisući masivnih teretnih kola — od kojih je pola već bilo utonulo do osovina. Intendantska sluţba — odvojena, neborbena postrojba koja je na Dionskoj cesti skupljala opremu i uĉila koĉijaše — postala je vrlo struĉnja u njegovanju i upravljanju jedinom geanskom teglećom ţivotinjom. Bile su to ţivotinje zvane dţipovi, porijeklom iz Metide. Sve do nedavno nisu ni imale ime, osim u titanidskoj pjesmi. Cirocco je dala da ih se tisuću i pol opkoli i privikne na ormu. To i nije bilo jako teško. Dţipovi su bili prijazni, blagoteleći sveţderi. Bili su stvoreni u stilu ranih predaka nosoroga koji su nekoć bujali u predpovijesnoj Perziji i bili skoro dvaput viši od današnjih slonova. Dţipovi nisu bili ni izdaleka tako veliki. Imali su medvjeĊe kandţe, glavu sliĉnu devinoj, a prednje su im noge bile dvaput duţe od straţnjih. Zbog toga su hodali pomalo komiĉno. A jeli su sve što bi im došlo pred nos. Dok su oni bili u blizini, za uklanjanje se smeća nije trebalo brinuti. Najgore

KIKA

im je svojstvo bila sklonost da se spotaknu o vlastite noge i pre-vrnu kola koja vuku. Ali su bili ĉisti, miris im je bio sasvim lijep, i znali su uzvratiti ljubav. Većina ih je koĉijaša nauĉila uvaţavati. A mogli su, sa samo malo vode, na velike udaljenosti vući ĉudovišne terete. Na ramenima su imali velike, mlitave grbe, u koje su skla-dištili mast za mršava vremena. I baš su ti dţipovi ubrzo pokrenuli kolone. ... a kad je vojska krenula u Japet, oblaci su se odvaljali i zapuhao je topli povjetarac. Uskoro je zrak zablistao od bistrine i cesta se osušila. Vidjelo se sve do Mnemozine. Dan je bio lijep za put — bez obzira na ono što leţalo na kraju puta. Na jakom su vjetru pucketali poput biĉeva jarko šareni plamenci na ĉelu svake legije, kohorte ili centurije. Na plamencima su bili brojevi i slova, ali nije bilo drugih simbola. A na samom ĉelu povorke nije bilo nikakve zastave. Na Cirocco su puno navaljivali da prihvati bellinzonsku zastavu, ali se ona uspjela tome oduprijeti i ustrajati do kraja. Prihvatit će duţnost gradonaĉelnika, podići će, uvjeţbati i opremiti vojsku i povesti je u boj... ali je kod zastave povukla granicu. Neka Gea podigne svoj stijeg, i neka se za nj bori. Sunce se Japeta presijavalo na prsnicima ĉasnika. Sve je bilo puno škripe drvenih kotaĉa, i šljapkanja koţnih ĉizama, i onih neobiĉnih trubljenja dţipova, uzbuĊenih kao nikad u ţivotu. Ljudske su legije stupale zajedno. IzmeĊu njih su stupali konti-genti od po pedeset Titanida, koji su sami vukli svoja kola, bolje izrade i jaĉe grade — a nedvojbeno i mnogo ljepša - od ljudskih kola. Titanidi su se, iako već i sami po sebi sasvim dovoljno pitoreskni, okitili svojim najboljim nakitom i optoĉili i tijela i kola najšarenijim cvijećem. Nisu nosili nikakve zastave. Bilo ih je tisuću, skupljenih u bojne druţine, i dalo bi se diskutirati o tome jesu li oni ili gotovo trideset tisuća ljudi predstavljali veću snagu. Uz ovu regularnu vojsku, tu sti bili i Titanidi izviĊaĉi koji su patrolirali na ĉelu kolone, kao i na dvadeset kilometara s boka. Nije bilo te zasjede koju Titanidi ne bi opazili. Jedina je opasnost u tom poĉetnom danu prijetila iz zraka. Neki su vojnici provodili mnogo vremena u zurenju u vedro nebo i sanjanju o kiši. Bojnici su stupali na ĉelu kohorti. Svaku je legiju vodio njen pukovnik, takoĊer pješice. Tri Titanida neobiĉno flegmatiĉne naravi

KIKA

uspjeli su nekako nagovoriti da nose generale na ĉelu njihovih divizija. Titanidi to nisu voljeli — reĉene su generale jedva i poznavali, a nisu bili navikli da ikome, osim dragim prijateljima, dopuštaju da im jaši na leĊima. Zato su se pobrinuli da ih pošteno istruckaju. Generali su se krĉkali u vlastitom nezadovoljstvu. Nije to bilo zbog truck-avoga hoda — jer nitko od njih nije ni znao za nestvarnu glatkoću uobiĉajenog titanidskog gibanja — već zato što je bilo nemoguće jahati na tim kreaturama i gledati preko njihovih širokih pleća. Dostojanstvo im je branilo da se posluţe praktiĉnom pozom koju je Cirocco razvila još poodavno: jahanjem naopako. Jedina je svrha tih jahaćih grla, napokon, i bila da generalima uzdignu dostojanstvo iznad obiĉnih pješaka. I tako su trpjeli trešnju i nepreglednost, i trudili se stvarati što je moguće dostojanstveniji dojam. A na ĉelu kolone, nekoliko stotina metara ispred Sto prve divizije, jahalo je devet individua. Na ĉelu je bila Cirocco Jones, u niĉim urešenom crnom ruhu i sa šeširom, posjela na Frulici. Iza nje, bez nekog jasnog reda, bili su Conal na Rockyju, Robin na Serpentu... i Nova na Virginali. Valiha je kaskala s njima ali bez ljudskog tereta. Nikome se nije puno govorilo. Raspoloţenje nije bilo sveĉarsko. Conal je samo danas jahao s vojskom, i zato su se Rocky i Serpent pobrinuli da stalno bude uz Robin. No sve što su si imali reći već je, oĉito, bilo izreĉeno. Nakon prvog bivkovanja, Conal će krenuti prema sjevernom visoĉju da preuzme zapovjedništvo nad zraĉnim snagama. Virginal se, po Novinoj ţelji, drţala podalje od to dvoje. Mlada vještica, bivši birokrat — nakon jedne rasprave sa Cirocco bila se povukla, i ona ju je nadomjestila nekim iz Trinine stranke — htjela je majci i njezinu ljubavniku pruţiti priliku da što je moguće više budu zajedno. IzmeĊu vještice i Titanida sad se uspostavio novi, mnogo zreliji odnos. Nova, prema Virginali, još nije dosegla savršenstvo, ali mu se primicala. Izrekla je to već mnogo puta, i svaki bi se put tome sve glasnije nasmijale. Virginal se pak, sa svoje strane, stidjela svog ponašanja. Bukvica koju joj je oĉitala njena stragamajka, kad je ĉula za scenu s Novom, još ju je pekla. Svako malo Nova bi pruţila ruku prema struku i opipala torbicu s talismanom koja joj je visjela o pojasu. Bila je krasno izvezena drevnim jin-jang simbolom, i u njoj je bio prašak za zombije, što ga je sama

KIKA

nehotice otkrila, i koji je, po sili zakona, svaki Bellinzonac morao stalno nositi sa sobom. Te su torbice ubrzo postale univerzalni talismani za dobru sreću. Ovu joj je dala plaha Koreanka Li, koja se i dalje jako muĉila s engleskim, no koja je zato univerzalnim jezikom ljubavi govorila zaista teĉno. Rastanak je bio patetiĉan. Nova je jedva mogla i povjerovati da je tako dugo mogla biti slijepa na toliku ljepotu i senz-itivnost. Li je radila u njenom statistiĉkom uredu. Je li to ljubav? pitala se Nova. Pa, moţda. Bilo je još prerano da se išta kaţe. Pa ipak je Li bila netko kod kuće kome je mogla pisati, netko tko će odrţavati vatru kućnog ognjišta. Ne ĉelu kolone, Cirocco je sjedila sasvim uspravno, svjesna da je gleda ĉitava vojska, i vijećala sama sa sobom. *** Generali su je upozorili da je marš prvoga dana bio predug za neprekaljenu vojsku. Prije stotinu reva duboko je u Japetu bio podignut logor, i to od šatora što su bili dodani tovaru teretnih kola. Cirocco je znala da je logor predaleko, no tako je i ţeljela. Ponovno je desetkovala vojsku. I tako je nemilosrdno vodila svoje vojnike kroz sve jaĉu ţegu i vjeĉno svjetlo Japeta. Poĉeli su padati u nesvijest. Kad bi im se to dogodilo, ukrcali bi ih na kola. Kad su napokon stigli do logora, većina je vojske već bila u stanju potpune iscrpljenosti. A nije bio malen ni broj ĉasnika koji su se srušili uz cestu. "Evo što ćemo uĉiniti", rekla je Cirocco visokim ĉasnicima u njihovoj blagovaonici, prije nego što je itko od njih stigao otvoriti usta. "Vojnici koji su se onesvijestili ili razboljeli zbog današnjeg marša ostaju tu. Na ovom će mjestu, od priruĉnog materijala, izgraditi logor Pont. Zadrţat će i oruţje i opremu, ali će kola nastaviti s nama. Pont će se utvrditi, i pretvoriti u stalno stanište dvije kohorte i jedne legije. Druge će tri kohotre podići sliĉne no manje baze na sjeveru, jugu i istoku. Njihov će posao biti popravljanje ceste i briga da ona ostane otvorena, kao i da uspore neprijatelj evo napredovanje ako iz Hiperi-ona krene u napad. Oni će biti pod zapovjedništvom generala Treće divizije u Bellinzoni. Pošaljite teklića da ga o tome izvijesti. I

KIKA

rekvirirajte kola, koliko je potrebno, da vrate najteţe bolesnike, one kod kojih se ne radi samo o iscrpljenosti. Sve jasno?" Nitko nije imao snage da se s njom spori. DVA Ĉetristo pedeset kilometara na zapad, i pet kilometara ispod zemlje, Nasu je zapuzala kroz mrak sve dok nije došla do dugog i uskog tunela iz kojeg se širio gnusan smrad. Znala je sva ta mjesta, i mrzila ih, svojim hladnim i promišljenim reptilskim mozgom. Nije ţeljela u tunel. Bilo je to mjesto bola. Sjećala ga se maglovito, kakav je bio ispod Japeta prije samo jednog kiloreva, kao i u drugim zgodama u prošlosti. Opipala ga je jezikom i okusila mrţnju. Skoro ĉitav kilometar dalje, velike su se petlje, u koje se sklupĉala sredina njezina tijela, izvijale od neodluĉnosti i ţudnje da krenu. A rep joj je ĉak pokušao otpuzati. Impulsima što su izvirali iz galona sive tvari, koja joj je sluţila kao mozak, trebalo je vremena da se spuste do guznog produţetka, koji je izraţavao sve veće neslaganje s glavom organizma. Taj golemi tjelesni sukob briznuo joj je kiselinu u ĉudovišnu probavnu šupljinu, što bi već i samo po sebi bilo dovoljno bolno, sve da i nije izazvala buĉno nadimanje od koje su joj po bokovima poĉele iskakivati nepredvidljive kvrge. Razlog je tome bio jednostavan: maloĉas je bila proţdrta sedamdeset osam sporih, slijepih, slonovitih stvorenja, zvanih hefalumpi, koji su ţivjeli u tmini, a ti nisu umirali lako. Dvadeset ih je i šest još bilo ţivo, i kiselina im nije prijala ništa više nego njoj. Kiselina. Hiperion. To nešto što se zove Robin. Idi u Hiperion. Kiselina. Robin. Ti su joj pojmovi plutali kroz svijest poput iskidanih korijandola, i prošli tako sto puta, dvjesto puta, da bi joj napokon ponovno bljes-nuli pred oĉima. Mora otići u Hiperion. I tu potraţiti Robin-toplinu-zaštitu. Mora ući u tunel, u kojem je kiselina. No kad se jednom pokrenula, Nasu više nije bilo moguće zaustaviti. Strelovito je jurnula kroz tunel, utjelovljenje najgore moguće fre-udovske noćne more u povijesti ĉovjeĉanstva.

KIKA

Na kiselinu je naišla mnogo kasnije nego što je oĉekivala. Ali tad se već nije moglo razmišljati o zaustavljanju. Uzorala je u njoj veliku brazdu, i ĉvrsto zatvorila oĉi. Ali je ipak, dok je ulazila u duboko svetište Krona, Geina vjernog prijatelja, mogla gledati kroz prozraĉne kapke. Kron je zaurlao od bijesa, poniţenosti, bola. Ali to je nije zaustavilo. Odabrala je najistoĉniji od tri tunela što su vodili iz komore, i u nj gurnula glavu. U tom joj je trenutku u zapadnom kraju tunela bio još samo vršak repa. Peklo je kao sam vrag. Od toga je i bila pobijelila. Uskoro će opet odbaciti koţu, i to pomaţe, ali samo malo. Kiselina joj je spalila vjede. I ove će joj ponovno narasti, ali će bol biti strašan. A i još je boljelo, tamo u repu, ali su signali sporo dopirali. Sunula je u kavernoznu tminu labirinta Istoĉnoga Krona i nastavila tako sve dok nije bila sigurna da se ĉitava izvukla. A onda se poĉela izvijati, mlateći svojim ĉudovišnim petljama o stijenje. Dvadeset šest preţivjelih hefalumpa bilo je brzo pobijeno. Da je itko stajao ravno nad njom, na Geinu obodu, osjetio bi podrhtavanje zemlje. Ali bol nije uminuo još neko vrijeme. Nasu se sklupĉala u zbitu loptu s glavom negdje pri središtu, i poĉekala na izlijeĉenje. Sve to treba proći još samo jednom, pomislila je. TRI Kron je hio magistralno sjeban. Kad je netko bog i batina nad stotinu tisuća ĉetvornih kilometara kopnene površine — a osim toga i beskrajnih špilja ispod njih a, na neki naĉin, i zraka iznad njih — i kad te posjećuje otprilike jedan gost u sto kiloreva, i kad ni njega ne doĉekuješ baš s nekim velikim oduševljenjem... onda te, mislim, zaista otkaĉi kad ti kroz tvoj domak mili nekakav sprcnuti reptil iz najcrnjih snova projuri brzinom metka i s obazrivošću vlaka sišlog s traĉnica i svim crnim vrazima za petama. Što je sve samo potvrĊivalo njegove gorke spoznaje. Taj prokleti kotaĉ sav je već za zahod. Ništa više nije funkcioniralo. Sve je bilo pušiona. Gei je bio vjeran već tisućljećima — eonima\ Kad je pukla ona bruka s Oceanom, tko je onda bio uz nju tisuću i jedan posto? Kron, eto tko.

KIKA

A kad se prašina slegla, i kad je stari Japet sjedio tamo i nasuho prao svoje nepostojeće ruke kao komunistiĉki špijun iz stripa i šaptao Kronu u uho sve nešto slatko pa ništa, je li ga on slušao? Ni sluĉajno. Kron je imao izravnu vezu s nebom, i Gea je bila na svom tronu, i svim u toĉku mir veselje. A kad je ona šizika Mnemozina definitivno otišla na kvasinu i poĉela pijano plesti, blja-blja-bljuk, o tome što taj ušljivi pustinjski crv radi njenim smrdljivim šumama, je li se on pokolebao u svojoj vjeri u Geu? Nije. Pa ĉak i kad mu je uvalila Cirocco Jones, tu kuju sposobnu samo za udarac noţem u leda, kad mu je rekla da je Jonesova sada Ĉarobnica i da prema njoj mora biti dobar, je li se on što bunio? Ne, nije, dobri stari Kron. I pravo joj budi što ju je Jonesova... Ustuknuo je od te misli. Gea je slaboga zdravlja, vidjelo se to jasno, ali je bolje da neke misli ostanu nedomišljene. Tko zna tko sve sluša. Ali je ovo zaista previše. A kad je previše, onda je zaista previše. No ne moţe mu se reći da nije znao što se sprema. Njegovo tre-bovanje ĉeka gore već sto deset kiloreval Milijun i tristo tisuća litara devedesetdevetpostotne ĉiste klorovodiĉne kiseline, samo mu je toliko trebalo da svoj spremnik napuni do vrha. I to zbog onog stvora, a lijepo joj je rekao. Zmija da, ali tolika da se smrzneš. Moja nije; moţda je tvoja. Ali ţivi tu dolje, i već je prošla ravno dva puta, i ta je prcalica svaki put dvaput veća. I ne samo to, nego mi se od te kroniĉno preniske razine kiseline suše gornje sinapse. Od toga me stalno nešto štreca... Ali mu ona nije vjerovala. Nitko od mojih, rekla je. Ništa ne brini. A što se tiĉe HC1, to ti krade Japet, i moţeš se objesiti. Stoga jezik za zube i pusti me da gledam film. Dobro. No ovog će joj puta, crnoga mi vraga, reći sve po redu. Nazvao je Geu. A kad je dobio vezu, tamo je bio njen novi pomoćnik, kako se sad dogaĊalo sve ĉešće. Razgovor se nije vodio rijeĉima, no imao je izvjesni štih koji bi, kad bi se preveo, izgledao otprilike ovako: "Halo, 'Agrogea'." "Molim vas Geu." "Zao mi je, Gea je na terenu." "Dobro, spojite me onda s Pandemonijem. Jako je vaţno."

KIKA

"Što da velim, tko je zvao, gospodine?" "Kron." "Pardon? Kako se to piše?" "Kron, do sto Ċavola! Gospodar regije na Gei - toĉno jedne, usput reĉeno, dvanaestine totalne kopnene površine oboda -poznate kao Kron." "O, naravno. To se onda piše G-R-O..." "Kron! Smjesta me spojite s Geom!" "Jako mi je ţao, gospodine, ali ona baš koristi kinematografske usluge. Spartaka, mislim. Stvarno biste si to morali pogledati. Jedan od najboljih ikad snimljenih spektakala iz rimskoga doba..." "Ne biste me naprosto spojili?" "Jako mi je ţao. Ĉujte, ako mi date svoj broj, ona će vas nazvati ĉim bude moguće." "Stvar je hitna. Ona bi za to morala ĉuti, jer se njoj radi o glavi. A vi moj broj već imate." "... o, da, evo ga. Kliznuo mi je iza... Jeste li još na..." "O ĉitavom ću ovom razgovoru izvijestiti Geu." "Samo izvolite." Klik. Kron je kasnije pokušao još jednom. Još je jednom dobio prepametnog pomoćnika, koji mu je rekao da je Gea na vaţnom producentskom sastanku i da je ne smije smetati. Pa mislim, neka se jebe. ĈETIRI Dok jc Chris bio na Tari, na njoj uglavnom nije bilo piva. Bilo ga je u kantini, ali samo za one koji su mogli dokazati da su završili radnu smjenu. Chris to nije lokao. Jer to baš i nije bila neka preporuĉljiva cuga. A sad je u Tarinim friţiderima bilo izvrsnog piva. Vrijeme je bilo vruće. Adama to nije smetalo, a ni Chrisa nije puno gnjavilo, ali bi mu hladno pivo, a moţda i dva, baš pasala nakon dugog dana provedena u nastojanju da Adamu skrene paţnju s televizora, a da to ne bude previše napadno. Dva-tri piva baš bi mu pasala.

KIKA

Najteţe je od svega bilo priznati da su igre što ih je smišljao sluţile uglavnom tome da Adama odvrate od gledanja televizijskog programa. Da nije bilo TV-a, on bi zacijelo i dalje s Adamom provodio mnogo vremena, ali bi ga više puštao da se igra sam sa sobom. Ovako se poĉeo bojati da s djetetom provodi previše vremena. Bilo je sve teţe neĉim pobuditi njegovo zanimanje. Adamu bi poĉesto znale dodijati i igre i igraĉke. Pokatkad, kad bi bio pri kraju ţivaca, Christ bi pomišljao da se Adam igra samo da ga udobrovolji. Sasvim paranodina misao, Chrisu moj. Moţda bi je tri-ĉetiri piva mogla nekako ublaţiti. Ali ono najgore, ono najstrašnije... Pokatkad bi se hvatao u ţelji da to dijete lupi. Svaki je budni sat provodio uz Adama, i pritom ga, koliko je god mogao, nastojao aktivno zaokupiti. Odraslo ljudsko biće moţe podnijeti samo odreĊenu dozu djetinjarija, djeĉjih igara i blebetanja i ble-savnog cerekanja. Chris je imao visok prag izdrţljivosti, ali je'i kod njega postojala granica. Bolno je ĉeznuo za inteligentnim društvom... ne, ne, ne - to nije prava rijeĉ, nije uopće, nego baš sasvim kriva. Ĉeznuo je za odraslim društvom. I tako, kad bi Adam zaspao, a on se osjetio tako jezivo samim, ĉetiri do pet piva bila je taman prava doza za smirivanje njegovih totalno razmrdanih ţivaca. Ţelio je oko sebe vidjeti odrasle ljude. A imao je samo bistrog, pametnog, draţesnog dvogodišnjaka... i Amparo, i Sushi. Druga je kućna posluga samo dolazila i odlazila, i nikad s njim ne bi prozborila ni rijeĉi. Pretpostavljao je da im je Gea zapovjedila da se prema njemu odnose kao prema ĉovjeku kojeg nema. Vjerne su bile samo Amparo i Sushi. Kad je Chris stigao, one su obje bile dojkinje. Stekao je dojam da je Amparo inteligentna ţena, ali engleski nit je znala, niti imala volje uĉiti. Chris je uspio napabirĉiti dovoljno šloserskog španjolskog da bi s njom mogao nekako komunicirati, ali to nikad nije bilo baš sasvim zadovoljavajuće. A što se pak tiĉe Sushi... Nije znao zove li se ona tako doista. Jer je bila kreten. Moţda je, prije dolaska na Geu, bila supergenij, no onda joj je Gea nešto uĉinila. Na ĉelu je imala osobeni znak. Bila je to potkoţna nateklina u obliku

KIKA

preokrenutoga kriţa. Kad je Chris napokon shvatio da je Suchina svijest prazna kao i njene oĉi, jednog joj je dana dotakao tu oteklinu i ona se, na njegovu prepast, strašila na pod i poĉela izvijati u agoniji epileptiĉkog napada. Nakon paţljivijeg istraţivanja — i njeţnog eksperimentiranja — shvatio je da rijeĉ nije o napadu. Rijeĉ je bila o prastaroj uţivanciji. Gea joj je u glavu stavila nešto sliĉno Špiclu, i spojila joj ga s centrom uţitka. Sad je, da bi je to malo zdrmalo, bila spremna baš na sve. Ako bi se sama dotakla, od toga nije bilo nikakve koristi. Morao je to uĉiniti netko drugi. Ĉinilo se da joj toga treba tri puta na dan. Ako to ne bi mogla dobiti od Chrisa, poĉela bi se umiljavati Adamu, koji se silno veselio kad bi se Sushi poĉela izvijati na podu, jeĉati i masturbirati. I tako ju je Chris morao zadovoljavati nekoliko puta na dan. Na svu sreću, poslije bi mogao popiti pet-šest piva da se to malo slegne. A Sushi su je zvali s jednostavna razloga. Ţivjela je na sirovoj ribi. Riba nije morala biti svjeţa. Nije joj trebalo ĉak ni ostrugati ljuske, a nisu joj smetale ni glave. Iz usta joj je bazdilo. Chrisu je trebalo vremena da sve to poveţe. I jedenje je ribe bilo uvjetovani refleks. Pojedeš ribu, drmne te orgazam. Nije proteklo dugo, pa drugo nije htjela ni okusiti. U to je doba televizija već postala pedeset posto interreaktivna. Sad se na njoj poĉeo pojavljivati i on, iako se još nikad nije našao pred Geinim kamerama. Spoĉetka je i to, poput toliko toga na Tari, izgledalo bezopasno. Najprije se pojavio u filmu o Abbottu i Costellu. Njega je postavila na mjesto Costella. Na njemu su napravljene suptilne promjene. Bio je nizak i zdepast, ali je to nedvojbeno bio on. Glas mu je bio nekakva smjesa njegova glasa s Costellovim. Adam je bio oduševljen. Ĉak je i sebe uhvatio da se povremeno smiješi. Coste-llo je, nema zbora, bio bukvan, ali simpa. Mogao je proći i gore. I prošao je. Potom su došli Stanio i Olio. Gea je bila Ollie, a Chris Stan. Chris je paţljivo gledao filmove, i odvagivao sve za i protiv. Dva su se komedijama zapravo voljela. I to ga je brinulo. Stan se na prvi pogled ĉinio potpunim idiotom, ali je zapravo bio mnogo kompleksniji. A

KIKA

Ollie je bio puvander, i stalno je padao na nos... ali je na kraju ipak bio dominantna liĉnost. Gea je opet neĉemu smjerala. Odnedavna se poĉeo pojavljati u nekim priliĉno dvojbenim ulogama. Ne baš kao ĉista hulja, ali ipak kao netko popriliĉno gadan. U jednom filmu, kojemu se imena više i ne sjeća, vidio je sebe kako mlati Geu. I opazio je da je to uznemirilo Adama, iako o tome nije ţelio govoriti. Adam je povukao granicu izmeĊu mašte i stvarnosti... ali je ta crta bila priliĉno maglovita. Gea je bila ta zapanjujuća, smiješna, golema i bezazlena dama koja je dolazila na prozor drugoga kata na Tari i davala mu lijepe igraĉke. Zašto je onda Chris tuĉe? Zaplet pritom nije bio vaţan, baš kao ni ĉinjenica da bi Chris, visok tek nešto malo više od sto i osamdeset, teško mogao bid dostojnim protivnikom pet-naestmetarskoj Merlinki. Sad je već bio siguran da na duge staze mora izgubiti. Bilo je sve jako u redu što on u Adamovoj svijesti zauzima visoko mjesto, ali je televizija uvijek bila glasnija od djeĉje svijesti — koja, zapravo, bez neĉijeg stalnog poticanja ne bi ni postojala. Chrisu nije bila pruţena nikakva šansa. Prošla je godina dana. Cirocco mu je bila rekla da bi, dok ponovno doĊe, mogle proći i dvije. Bio je priliĉno siguran da će tada već biti prekasno. Chrisa bi sigurno jako obodrilo da je znao da Cirocco i njezina vojska već marširaju na Hiperion. Gea, meĊutim, nije smatrala da bi bilo zgodno da mu to kaţe, a on to drukĉije i nije mogao doznati. Ipak bi nešto o tome mogao naslutiti po geanskoj televiziji. Adam je spavao, a Chris je sjedio zavaljen pred televizorom. Gledao je Napo-leona, verziju iz 1995, nepreradenu, i na ekranu su goleme vojske stupale prema Waterloou. Ali je Chris već bio tako pijan da ništa nije ni opazio. PET Drugi se dan marša onesvijestilo još više vojnika nego na prvoj dionici, unatoĉ tome što je ova bila kraća. Cirocco je oĉekivala i to. Bio je to zgodan naĉin demobiliziranja. Rekla je neka medici svakog paţljivo pregledaju i vrate samo najoz-

KIKA

biljnije sluĉajeve. Otkrilo se da jc takvih šesnaest. Svi su se ostali, kad je logor srušen, naprtili telećacima i nastavili marš u Japet. Prešli su dvije male, bezimene rjeĉice, što su na jugu tekle s Tihi-na gorja i ulijevale se u veliko Pontsko more koje je dominiralo Jape-tom. Mostovi su bili u dobrom stanju. Teren je bio lak. Cirocco je znala da im Japet, Gein dušmanin, neće prijeĉiti prolaz kroz svoju domenu. Problemi će poĉeti tek u Kronu. Njezina se vojska uz lijepo Pontsko more utaborila na nekoliko dana. Bistro se i toplo vrijeme odrţalo. Kako su se vojnici navikavali na ritam marša, tako je Cirocco sve više ubrzavala korak. Ipak nije previše forsirala. Ţeljela je da, kad poĉne ono gadno, budu ţilavi, ali ne i iscrpljeni. Na sutoku Plutona i Ofiona, kraj same granice Krona, Cirocco je dala svojim generalima da izaberu gdje će postaviti garnizon najistoĉnije linije obrane. Ovaj put nije traţila slabiće. Ţeljela je veterane, najţilavije muškarce i ţene što ih se moglo naći. Oni će podići tvrĊavu, neposredno uz gaz preko Plutona, zapadno od njega i sjeverno od Ofiona. Da bi mogli prijeći veliku rijeku, ostavila im je titanidske kanue. Trebali su patrolirati na sjever i jug, i putovati bez teške opreme i brzo. Njihov je poloţaj nije mogao braniti od odluĉnog napada, ali se to nije ni traţilo. Ona se nadala da bi njeni vojnici, ako ih napadnu, mogli u Bellinzonu poslati teklića i gerilskom borbom usporiti neprijateljsko napredovanje, i tako gradu dati dovoljno vremena da se pripremi za napad. Sve ju je to tištilo. Skoro sve što je uĉinila u Japetu svodilo se na pripreme za poraz. Ukoliko bi Bellinzonske zraĉne snage još postojale, ta bi predstraţa s brzim teklićima bila posve deplasirana. Ĉak bi i najsporiji Dragonfly mogao odavde do Bellinzone stići za dvadeset minuta i dići uzbunu. Ali se Zraĉne snage moţda i ne probiju kroz Kron. A ukoliko bi njena vojska u predstojećem boju izvojevala pobjedu, iz Hiperiona bi, naravno, došli samo njezini vojnici, izbjeglice i ratni zarobljenici iz Pandemonija. Ipak je gradu dugovala sve mjere opreza koje bi joj padale na pamet. Ona je sve smislila i usmjerila k stvaranju ne hrpe pješaka, nego odane i motivirane bojne sile. Ona je znala da će se, doĊe li do toga, njeni vojnici boriti.

KIKA

*** Okogejska je cesta prelazila Ofion baš negdje na nevidljivoj granici izmeĊu Japeta i Krona. U ono doba kad je Gaby gradila Cestu, prelasci preko Ofiona predstavljali su najveći izazov. Rijeka je u ravnici bila jako široka i priliĉno duboka, a mjesta gdje je tekla brzo, bila su sva u nemilosrdnim brdima. Zbog toga ju je nastojala prelaziti što rjeĊe. Negdje se to ipak moralo. Kron je bio lijep primjer. Kroz Kron zapravo i nije bilo lagodnoga puta, ali je sjeverna ruta bila pet puta teţa od juţne. I zbog toga je bilo nuţno sagraditi veliki most. Ciroccini inţinjerci, koji su izvidjeli rutu sve do Mnemozine, pa popravili sve što se moglo na cesti i mostovima u Japetu i, u manjoj mjeri, Kronu, javili su da je most preko Ofiona u beznadnom stanju. Ĉitav mu se juţni kraj bio srušio. Gabyne su ekipe, prije skoro sedamdeset godina, potrošile pet godina da ga sagrade. Naprosto ga nije bilo moguće popraviti dovoljno brzo da bi posluţio za pohod na Pandemonij. Zbog toga su se utaborili na sjevernoj obali i napravili stotine splavi. Bio je to polagan i teţak posao, jer je u tom dijelu Krona bilo malo stabala dovoljno velikih da posluţe za gradu. Za ĉitave te operacije i Cirocco i njezini generali nervozno su pogledom pretraţivali nebo. Oĉekivala je napad u Kronu ili Hiperi-onu — a moţda i na oba mjesta, ako u prvom boju ne bude pobjednika. A njena vojska, razdijeljena rijekom i razvuĉena na ranjivim splavima, bila je sigurna meta za ĉitavog prelaska preko Ofiona. Sa svojim je razmišljanjima upoznala Conala, njegove pilote i generale i to malo prije poĉetka kampanje. Posluţivši se analogijom satnog brojĉanika, nacrtala je kartu dvanaest Geinih regija'u velikom krugu, i krenula od Krija na dvanaestici. "Dakle naš je cilj, Hiperion, tu na dva sata", rekla je i upisala ime. "Središnji je Hiperionov kabel baza Drugog bombardersko-lovaĉkog puka Geanskih zraĉnih snaga. U najbliţem susjedstvu, na trojki, imamo Ocean. Treći puk ne postoji; Gea ne vlada Oceanom." Kraj Oceanova je imena napravila veliki X.

KIKA

"Ĉetvrti puk, baziran u Mnemozini, zbrisala je eksplozija pred malo više od godine dana. Moji izvori vele da on nije niĉim nadomješten." Napravila je još jedan X. "Šesti, iz Japeta, napao je Bellinzonu i bio pometen. Sedmi, u Dioni, ne postoji, i to zbog razloga koji vrijede i za Ocean. Sljedeća vitalna postrojba jest Osmi puk, tu u Meti-di." Napravila je još dva X-a i odmaknula se da pogleda svoje djelo. "Vidite da Kron leţi usred velike rupe u Geinoj zraĉnoj moći. Od Metide, tu na osam sati, pa sve okolo do Hiperiona, na dvojci, smjestilo se sedam potpuno naoruţanih bombarderskih pukova. Na Metidu se budno pazi. Ako odatle krenu u napad, upozorit će nas radijem. Isto vrijedi i za Hiperion. Ali ako se, dok smo u Kronu, na nas obori Peti puk, malo će tu biti upozoravanja. Razradila sam nekoliko mogućih scenarija. Recimo da Osmi iz Metide krene u napad. Trebat će mu nešto vremena da stigne ovamo, i tako ćemo ipak biti upozoreni. Gea bi, ĉini mi se, postupila logiĉnije kad bi krenula od Kronova puka, pa nas iznenadila i prikovala uz tlo. U isto vrijeme uzlijeću Osmi ili Drugi, ili oba, pa stiţu ovamo na vrijeme da zamijene Peti. Druga je opcija da nas pusti da prodemo kroz Kron. Iskreno govoreći, bilo bi mi draţe da me tu napadnu. Jer bude li Gea ĉekala da stignemo do Hiperiona, onda će na nas moći baciti sve te pukove — iz Feba, Krija, Ree, Hiperiona, Krona... moţda ĉak i iz Tetide, i to skoro simultano i s vrlo kratkom ili nikakvom najavom." Svi su u sveĉanoj tišini pomno promatrali Ciroccin veliki Gein sat. Neki su istrĉali s idejama, od kojih su neke bile i korisne. Svi su bili suglasni da bi Gea uĉinila najpametnije kad bi priĉekala da stignu u Hiperion i onda se na njih oborila svim raspoloţivim snagama. Cirocco se suglasila... i mrgodno pomislila da će Gea vjerojatno uĉiniti baš suprotno. Bez obzira na svu logiku, Cirocco se jeţila napada u neprijateljskoj noći Krona. ŠEST Luftmorder u Tetidi nije znao da je on Flugelfuhrer Desetog bom-bardersko-lovaĉkog puka Geanskih zraĉnih snaga. To nije bila titula koju mu je bila dala Gea. Znao je samo da je voda eskadrile. Bio je maglovito svjestan toga da postoje i druge eskadrile, ali mu to nije

KIKA

bilo vaţno. Njegova je zadaća bila toĉno definirana — a nije bio uspješan ni u suradnji s ostalim Luftmorderima. Nije mu to bilo u krvi. On je bio Flugelfuhrer. Poĉele su pristizati zapovijedi. One su predmnijevale i krcanje goriva u bazama pod komandom drugih Luftmordera. Ta mu je misao bila odvratna, ali zapovijed je zapovijed. Znao je da postoji jedna vojska, i da ta vojska sada stupa kroz Kron. Znao je da će, u jednom trenutku, stići zapovijed da je napadne. Znao je da su na nebu neprijatelji. To ga nije plašilo. Od toga se samo osjetio toplo i zadovoljno. Jedina su mu muka u ţivotu bili svi ti anĊeli što su se odnedavna poĉeli motati okolo. Letjeli su sasvim blizu i radoznalo ĉavrljali. Crveni i zeleni. On ih je prezirao. Njihova hladetinasta tijela tvorila bi baš zgodan cilj za njegove poskoke i crvenokice... ali zapovijedi nije bilo. AnĊele je prezirao. Snaga im je bila tako mala. I bili su tako nedjelotvorni leteći strojevi. Poĉeli su praviti gnijezda što su, kao i on, visjela s kabla. Sad su ispod njega bila već tri, velike nabrekle graĊevine napravljene od, ĉinilo se, pruća i blata. Bile su prava šaka u oko. Prije su bila ĉetiri. Na jedno je od njih poslao crvenokicu, da vidi koliko je ĉvrsto. Raspalo se kao da je od krep-papira. Iz njega je poletjelo crveno i zeleno perje a onda ga je zabavilo uplašeno graktanje preţivjelih. Ali se više nije vjeţbao u gaĊanju. Ĉekao je svoju misiju. SEDAM Conal je ĉekao da povede napad na bazu u Kronu. Svoje je poglede branio dugo i valjano, tako da Ĉarobnici nije preostalo drugo nego da ga uputi u svoj strogo povjerljivi plan, jedan od onih koji mogu i ne moraju upaliti. Naprosto se nije moglo na drugi naĉin postići da Conal sjedi na miru dok Robin — i, naravno, ostali njegovi prijatelji — stupaju bespomoćni pod tim krvoţednim ĉudovištima što ćube na tom odvratnom kablu.

KIKA

Saslušavši plan, on se nevoljko suglasio. I on je Robin izlagao pogibelji, ali se ona nije moglo potpuno zaobići. "Tako to mora biti, Conale", rekla je Cirocco. "Slutim da će napad na bazu u Kronu dovući pojaĉanja s ĉitavog kotaĉa još prije nego što dobijemo i priliku istrĉati s našim iznenaĊenjem. Ako ih se pojavi dovoljno, ti i tvoji moţete biti zbrisani. A onda ćemo biti izloţeni zraĉnim napadima sve do Hiperiona." I tako je sad Conal sjedio u bazi, dobro skrivenoj na sjevernom visoĉju Japeta, i mozgao. Ĉinilo mu se da je prošla ĉitava vjeĉnost. Loše je spavao. Od svog se aviona nikad nije udaljio više od dvije stotine metara, a zrakoplov je stalno bio spreman i pun goriva. Drugi su se piloti kartali, priĉali viceve i, sve u svemu, pokušavali ubiti vrijeme. Bili su to mahom muškarci i ţene koji su još na Zemlji upravljali vojnim zrakoplovima. Conal je s njima imao malo toga zajedniĉkog. Klinci s koledţom, većina njih. Oni su ga gledali s visine, i ljutili se što je Cirocco baš njemu predala komandu... no ipak su se divili njegovoj avijadĉarskoj vještini. On je naturšĉik, govorili su. Što je bila istina, ali je onaj presudni faktor zbog kojeg su ga slušali bila ĉinjenica da je on na Gei imao više sati letenja od svih njih zajedno. On je poznavao specijalne uvjete koji vladaju na Gei, znao je što ţilavi avionĉići mogu izdrţati pri visokom tlaku i niskoj gravitaciji, shvaćao Coriollisove oluje koje su toliko zbunjivale mnoge druge pilote. Oni su ga tolerirali i uĉili od njega. A on je sve budne sate provodio uz radio. Sama je baza odrţavala radio-šutnju. Ĉinili su to zbog nade da Gea ne zna za njihov poloţaj i slutnje da bi zuj-bombe mogle prisluškivati njihove radio-komunikacije. I tako su slušali izviĊaĉku prethodnicu u Metidi, i lapidarne poruke vojske u napredovanju. A onda je napokon došla i uzbuna. "Banditi na osmom satu", rekao je glas iz radija. "... šest, sedam... ima ih osam, devet... i s Velikim Tatom ih je deset." MeĊu posadama je nastala gungula. Kad je stigao i ostatak poruke, Conal je već bio u zraku. "Silaze ispod horizonta. Ne vidim ih više. Postaja jedan prekida kontakt. Ukljuĉi se postaja dva, postaja tri."

KIKA

Postaja jedan bila je na juţnom visoĉju Metide. Ondje su imali najveći teleskop na Gei - rekviriran, kao i toliko drugih predmeta visoke telinologije, iz Chrisovog nevjerojatnog podruma -i on je bio stalno uperen u Metidin središnji kabel. Postaje dva i tri bile su istoĉno i zapadno od kabla. Bez obzira kamo Osmi krenuo, Conal će to uskoro doznati. Oĉekivao je da će skrenuti na istok, prema Bellinzoni i vojsci; pa ipak je uvijek postojala i mogućnost da je to samo varka ili trik. Ali je u jedno ipak bio priliĉno siguran. Peti se puk spuštao prema Kronu, i pred njima nije bio dalek put. "Na vezi postaja tri. Svih deset bandita na vidiku. Idu... ravno na istok, unutar pogreške našeg radara." Na poĉetni su alarm uzletjele tri eskadrile s po pet aviona. Conal nije volio ni pomišljati koliko ih je malo ostalo u priĉuvi. "Ovdje Veliki Canuck (KanaĊanin — op.pr)", rekao je Conal. "Vodi treće eskadrile, skreni na istok i izvrši plan tri." "Prijem, Canuck." "I sretno ti bilo." "Prijem", stigao je lakonski odgovor. A Conal je znao da će im sreća i trebati. Osma će nastaviti ravno na istok koliko god moţe dalje, i tek tada razotkriti svoj pravi cilj, i to ili naglim skretanjem lijevo, prema Bellinzoni, ili nastavljajući prema Kronu i vojsci. U oba sluĉaja Treća će ih eskadrila presresti, makar i nadjaĉana u omjeru dva prema jedan. Conal je gledao kako se pet aviona odvaja, uredno i glatko kao na aero-mitingu. Poţalio je što to ujedno nije i kraj priĉe. Letjeli su ravno na jug. Sad je zapovjedio da skrenu na istok. Eskadrila jedan i dva razdvojit će se i onda se opet skupiti iznad vojske, dolazeći sa sjevera i juga. Baš dok je završavao zaokret, radio mu je javio poruku od koje je toliko strepio. "Ovdje Rocky Road. Napadnuti smo iz zraka. Nema vijesti o kopnenim snagama. Vjeruje se da su napadaĉi Peti kronski puk, ali još nema sigurne potvrde." Zaĉula se eksplozija. "Poţurite, ljudi! Ovi će nas saţvakati!" ***

KIKA

Na prvi glas iz postaje jedan, vojska je provela plan obrane, pa makar i takav tanjušan. Ona je iz Ofiona nastavila napredovati u Kron, preko blago breţuljkastog terena na kojem su bili uţasno izloţeni napadima iz zraka. Ulazili su u sve uţi izdanak travnjaka kojeg će na koncu posve istisnuti dţungla s juga i Hestijsko more sa sjevera. Nisu mogli poduzeti nikakav ofanzivni ĉin. Ništa u njihovu arsenalu nije imalo nikakva izgleda da pogodi zuj-bombu. Uĉinjeni su neki pokušaji da se oruţje Zraĉnih snaga preradi za lansiranje sa zemlje, no neuspjeh je bio katastrofalan. Cirocco je od toga digla ruke, znajući da je, u onom svom samodopadnom produciranju nad Pande-monijem, ionako već rasula isuviše oskudnih zaliha Zraĉnih snaga. I sad će to platiti, a s njom i svi oko nje. Bellinzona je tek nedavno poĉela proizvodi barut i nitroglicerin. Vojska je imala barut, ugraĊen u velike rakete, no gotovo je sav nitroglicerin - u obliku dinamita - bio odvojen za svrhe koje Cirocco nije htjela otkriti, a zbog ĉega su generali bjesnili. Pa ipak, sve da im je dinamit i bio dostupan, to ne bi puno utjecalo na njihove izglede pri odbijanju zraĉnog napada. Rakete i njihove bojne glave sluţile su samo za diverziju. Nadali su se da će njihova toplina privući poskoke i crvenokice. Od iste se misli polazilo i pri pravljenju krijesova. Nekoliko su desetaka kola napunili suhim drvetom i petrolejem. Kad je javljeno za napad, ta su kola potjerali ispred,iza, i s obje strane najdalje što su mogli prije nego što su se pojavili avioni, i onda ih zapalili. Nadali su se da će, usred Kronove noći, ta jarka svjetla zbuniti napadaĉe, tako da neće moći odredid veliĉinu vojske, i pribaviti im lako dostupne i bezvrijedne ciljeve. Glavnina je vojske pogasila sva svjetla, raštrkala se i prihvatila se posla s osobnim oruĊem za ukopavanje — civilno reĉeno, lopaticama — neĉim što visoka tehnologija nije uspjela jako poboljšati. Pješak s Verduna u trenutku bi shvatio kako se njome radi. Tlo je bilo tvrdo, ali je pravo ĉudo kako brzo ljudi mogu kopati kad poĉnu padati bombe. Cirocco je otkrila da radi nešto zapanjujuće. Kad su nad njima poĉele kruţiti plavo-bijele toĉke Petog bombarderskolovaĉkog puka,

KIKA

postavljajući se u napadni poloţaj, potrĉala je niz cestu, viĉući i vitlajući maĉem. "Svi dolje! Potraţi zaklon! Svi dolje, svi dolje! Zraĉna sila udara. Pognite te glupe glave!" Prvi je smrtonosni naranĉasti cvijet ugledala pred sobom i s boka, još jako daleko, a onda ju je nešto pograbilo za mišicu, podiglo i bacilo na Fruliĉina široka leda. Doĉekala se na noge, uhvatila ga za ramena, pa mu povikala u uho. "Potraţi zaklon, glupo kopile!" "Hoću kad i ti." I tako su zagrmjeli niz cestu, mašući maĉevima i plašeći vojsku, i viĉući posve nepotrebna upozorenja jer je pod udarcima Divljeg petog ĉitav kraj zatutnjao i planuo. Znala je da je to suludo. Nikad nije razumjela kako zapovjednici mogu ĉiniti tako sulude stvari, a nije bila sasvim sigurna ni zašto to sama ĉini. Nije se zanosila iluzijama da je imuna na bombe i metke, nije mislila da je luda sila njezine liĉnosti moţe nekako zaštititi — što je bila teorija koju su, vidjela je, već branili neki pomalo fantastiĉni vojni tekstovi. Znala je samo da nekako nije pravo ako sad potraţi zaklon. Bolje se izloţiti opasnosti pogibije. Vojnici je moraju vidjeti i doţivjeti je kao ĉovjeka kojeg sve to nije uplašilo, unatoĉ tome što se tresla tako ţestoko da joj je maĉ skoro ispao iz ruke. Ali nije ih mogla ni na jedan drugi naĉin uvjeriti da, kad to ona od njih zatraţi, izloţe svoje ţivote. Boţe, pomislila je. Nije li rat prekrasan? * * * Većina je Titanida uĉinila ono oko ĉega su se Cirocco i njeni generali suglasili da je za njih najlogiĉnije. Njima bi, da iskopaju zaklone dovoljno velike da zašdte svoja golema tijela, trebala ĉitava vjeĉnost. Njihova je velika prednost leţala u brzini. I zato su se razbjeţali. Raspršili su se u svim smjerovima, udaljili se od središta napada što su dalje mogli, i stali promatrati, sledeni od uţasa, kako se u zraku i na du razvija zloćudna ljepota bitke. S pirotehniĉkih su kola u zrak zavrištale rakete, ostavljajući za sobom trag naranĉastih iskri, pa bi onda bljesnule jarkim crvenilom i prasnule. Poskoci i crvenokice praštali su poput jata usijanih ptica

KIKA

ispod krila zuj-bombi, vukući za sobom repove od crvenog i plavog i zelenog ognja, ubrzavale se zastrašujućom brzinom, i vrištale od krvoţedne radosti dok su se samoubilaĉki bacale na kola-lomaĉe i progonile rakete ili, i preĉesto se ne dajući prevariti, jurile nekoliko metara iznad zemlje i sipale tekuću vatru po boginjavu krajoliku. Sami su se pak aeromorfi opaţali samo po svojim modro-bijelim ispuš-nicima. Bombe se, meĊutim, nisu vidjele uopće sve dok ne bi dosegle tlo, a onda bi se, u odnosu na njih, sve drugo uĉinilo beznaĉajnim. Nekoliko Titanida, neizdrţljivo potresenih, krenulo je natrag, ali su ih zaustavili njihovi razboritiji drugovi. Nisu pobjegli samo titanidski ranarnici. Baš kao i ljudski medici, i oni su ĉinili ono što su lijeĉnici oduvijek ĉinili u ratu. Skupljali su ranjenike, lijeĉili ih... i kraj njih ginuli.

*** "O, Velika Majko, ako mi daš da sve to preţivim, više se nikad neću maknuti od svog raĉunara, više nikad, više nikad, više nikad..." Nova nije ni znala da viĉe. Bila se sva skutrila u zaklonu koji joj se njoj ĉinio plićim od centimetra — a dijelila ga je s još dva pješaka koje je sad vidjela prvi put u ţivotu. On je ustvari bio popriliĉno dublji, a kad je nastupilo privremeno zadšje, svo se troje iskobeljalo pa poĉelo manijakalno kopati. Onda su ĉudovišta napravila još jedan prelet pa su se zato ponovno shrpali u rupu, prava zbrka oštrih laktova, ĉizama, maĉeva u noţnicama, nakrivljenih kaciga i smrada što ga širi strah. Podigli su nad sebe štitove i slušali kako grumenje blata škroboće po mutnoj bronci. U velikoj je blizini udarila bomba. Nova se upitala hoće li joj se ikad više vratiti sluh. Dugo nije ĉula ništa osim zvonjave. Po njima su padale krhotine vruće kovine i zemlja iz koje se pušilo. "Više nikad, više nikad, više nikad..." *** Dio je Conalove svijesd znao da su napadaĉi iz Metide skrenuli na sjever i pošli na Bellinzonu. Taj je dio njegove svijesd plakao nad Trećom eskadrilom koja se mora sukobid s nadmoćnim neprijateljem. Ostatak svijesti se koncentrirao na mraĉni zrak pred njim, zrak koji je, kako su puzale minute, postajao sve svijetiiji. Boj je ugledao još mnogo prije nego što je stigao na poprište.

KIKA

A onda su se dohvatili s protivnikom, i više se nije imalo vremena misliti ni o ĉemu osim o letenju. Morao je raĉunaru prepustiti mnogo posla. Na ekranu je bilo previše radarskih odraza, previše zbrke, previše mraka. Okretao se i prevrtao, poravnao s neĉim zanimljivim... a onda ga je zablokirao kompjutor koji je upravljao vatrom, jer je cilj identificirao kao prijateljski. A onda je raspljeskao zuj-bombu. Ĉitav je njihov susret bio gotov za manje od tri sekunde. Nije se potrudio pogledati kako se krhotine ruše u noć, nego je smjesta zviznuo u zaokret od deset gea koji ga je vodio prema sljedećoj zgodnoj prilici. Boj je zapravo bio priliĉno antiklimaktiĉan. Znao je da on nije bio takav i za one koji su dvadeset minuta leţali na tlu i ĉekali na dolazak njegove eskadrile. Kad je stigla Peti je puk već budalasto potrošio većinu svojim zrak-zrak kapaciteta. Njegovi su topovi ostali bez malih metkovitih stvorenja. Bilo im je preostalo još nekoliko bombi, kao da mu ţele ugoditi, jer kad bi ih pogodile Conalove rakete, eksplozije su bile mnogo krepkije. Svaki taj bljesak u zraku za one dolje u zaklonima znaĉio je jedan smrtonosni paket manje. Na koncu je ostao samo Luftmorder. Conal i dva njegova pilota prišli su mu s repa. On mu je rafalom otkinuo skoro ĉitavo lijevo krilo. Jedan mu se Gnat oĉito pokušao uvući u sam ispuh, a onda je Luftmoroder bio gotov kad je ispustio raketu, i svi su skinuli gas i stali ga gledati kako pada. Zrak je bio pun dima, a na tlu je bilo zastrašujuće mnogo plamenova. "Ovdje Veliki Canuck, zove Rocky Road." Uslijedila je za Conalov ukus preduga stanka. Shvatio je da je netko izgubio radio. "Ovdje Rocky Road. Canuck, ne vidim više nijednog neprijatelja." "To je u redu. Svi su mrtvi. Petog više nema. Treća mi se eskadrila još nije javila, ali znam da su se dohvatili s Osmim negdje nad Dionom, pa sad moţete odahnuti bar pola reva prije nego što ovamo uspije stići itko od preţivjelih." "Prijem, Canuck. Ukopat ćemo se." Conal se sad gibao mrtvaĉki polako, mrvu iznad brzine pri kojoj avion gubi stabilnost, dok su raĉunari slagali Prvu i Drugu eskadrilu. Osvrnuo se i opazio jednu rupu u Drugoj, i još jednu u svojoj, Prvoj. Pogledao je na ekran i opazio SOS-signal, stacionarni, sa zemlje,

KIKA

malo prije Hestije. Poslao je jednog od pilota da preled izvor i vidi ima li preţivjelih. Dva aviona izgubljena. I jedan pilot, moţda i dva. Dva su druga aviona pretrpjela manja oštećenja. Conal je shvatio da je promoĉen znojem. Prebacio je avion na potpuno automatski reţim, zavalio se, i onda je tako nekoliko minuta drhtao. Potom je obrisao lice. "Veli Canuck, Veliki Canuck, ovdje Treća eskadrila." Conal je prepoznao glas. Bila je to Gratiana Gomez, najmlaĊi i najneiskusniji pilot Treće eskadrile. "Primam te, Gomez." "Canuck, Treća se eskadrila sukobila s neprijateljem deset kilometara juţno od Zaljeva metvice. Deset zrakoplova detektirano, deset uništeno. Jedan se probio do Bellinzone, i sad sam ga uništila. On je na grad bacio tri, moţda ĉetiri bombe." U njezinu je glasu bilo nešto što ga je uznemirilo. "Gomez, gdje ti je voda eskadrile?" "Conal... Ja sam voda eskadrile. Zapravo... ja sam Treća eskadrila." Na kraju joj se reĉenice slomio glas, i mikrofon je bio mrtav. "Gratiana, vrati se na Japet sjever i sleti." Uslijedila je duga stanka. Kad je ponovno progovorila, uspjela je zavladati glasom. "Ne mogu, Canuck. Zrakoplov je sav prostrijeljen. Vjerujem da bi se još dao spasiti. Pokušat ću ga prizemljiti na nogometno igralište kraj radnog logora. Mislim da mogu..." "Ne odobravam, Gomez." Conal je toĉno znao što ona misli. Do pilota je bilo lako doći, ali su avioni bili lutrijski zgoditak. Taj ga je odnos vrijednosti uvrijedio. "Dobro... onda ću ga srušiti kraj dokova, gdje voda nije preduboka. Mogli bi ga izvući i..." "Gomez, s tim ćeš krenuti ravno prema Morosu, i kad se naĊeš nad najvećim i najravnijim komadom zemlje što ga moţeš naći, ispadaš iz aviona." "Canuck, ja vjerujem da bih mogla..." "Iskaĉi, Gomez! To je zapovijed." "Prijem, Conal."

KIKA

Kasnije, kad se sve malo razmrsilo, Conal je doznao da se Gome-zova sigurno spustila na tlo. Umrla je sat kasnije zbog gubitka krvi uzrokovanog ranama od gelera koje mu je prešutjela. *** Nova je polako shvatila da se sve stišalo. Malo je podigla glavu. U noći su gorjele vatre. Iz nevelike je daljine ĉula jecanje ljudi. Neki su i vrištali. Oprezno je krenula na laktima, poravnala kacigu i našla se licem u lice s jednim od svojih drugova iz zaklona. On joj se budalasto nacerio. Zaĉula je vlastiti hihot. Velika Majko, kakvu to sad grozotu ĉini. Ali se ipak dugo nije mogla iskljuĉiti. A taj se ĉovjek smijao s njom, sretan što je ţiv. Potom su se okrenuli prema trećoj osobi u zaklonu, da i s njim podijele radost. Ali je taj ispod lijeve mišice imao sitnu rupicu, i veliku posred prsa. Nova je dugo drţala taj krvavi leš, i nije mogla zaplakati, iako je ţeljela. Iako nikad nisu progovorili ni rijeĉi, ipak su zajedno kopali kao poludjele ţivotinje, i kutrili se zajedno u mraku i pod vatrom, i drhtali, dijelili toplinu. A ona nije ni znala kad je, u bujici crvenila, iz njega otekla sva toplina. Cirocco i Frulicu prevrnuo je udarni val bliskog pogotka. Iako nisu bili ranjeni, odluĉili su ostali na zemlji. Treba znati kad je dosta. Sad je koraĉala kroz bojište, lagano šepajući. U ušima joj je još zvonilo. Vršci kose i obrve na desnoj strani bili su joj oprljeni. Na desnoj joj je šaci bilo malo krvi. Snimila je ĉitavo stanje. Bilo je mnogo mrtvih i ranjenih, no o njima su se već skrbili. Narednici su se derali kao da je rijeĉ o samo još jednom drilu na stazi s preprekama. Posvuda je letjela zemlja. Mnogi su zakloni već bili duboki dva i pol metra. Cirocco nije uspjela otkriti nijednog zabušanta. Peti je puk sve vojnike u hipu pretvorio u vjernike. Stacionar je bio veliki šator, i Cirocco ga je dala razapeti najdalje od zaklona što se uopće smjelo. Dugo je promišljala treba li ga obiljeţiti velikim bijelim kriţem. Na koncu se odluĉila da to ne ĉini. Gea je sebe stvorila po kalupu zlog momka. Ne bi je ništa ĉudilo da je svojim zuj-bombama rekla da baš traţe bijele kriţeve. Ušla je u radio-šator i dohvatila ruĉni mikrofon.

KIKA

"Veliki Canuck, jesi li još gore?" "Ne idem nikamo. Kapetane, jesi li vidjela Robin?" "O tome, Canuck, još nemam informacija." "... Dobro. Oprosti. Nisam trebao pitati." Cirocco se osvrnula i vidjela da je nitko ne gleda. "Conal, javit ću ti ĉim doznam." "Dobro. Što da sada radim?" Raspravili su to pitanje, sluţeći se pritom tajnim izrazima koje Gea i njezini ne bi razumjeli sve kad bi ih i ĉuli. Conal je jedini znao za Ciroccin plan u vezi Geanskih zraĉnih snaga. "Ja mislim", rekao je Conal, "ako to ţeliš uĉiniti, da to onda treba uĉiniti što prije." "Slaţem se. Daj nam... još dva tri reva da se ukopamo najbolje što moţemo. Ti i tvoji vratite se u Japet, popunite gorivo i streljivo. Ja preuzimam generale." *** Robin je najveći dio bitke provela napol zatrpana mrtvim Titanidom. Ona i još ĉetvorica iskopali su podprsobranski zaklon, bombe su poĉele padati... i Titanid je pao na sam rub. Njegovo je tijelo polako kliznulo dolje i skoro sasvim prekrilo Robin. Vjerovala je da joj je to spasilo ţivot. Kad je sve bilo gotovo, i ona se uspjela iskobeljati, vidjela je koliko je krša svojom krvlju natopila ta golema, mrtva hrga mesa. Jedan je od njenih drugova u zaklonu dobio komadić metala u nogu, ali su drugi ostali nepovrijedeni. Uspjela je otkrid Cirocco, koja je našla trenutak vremena za kratak zagrljaj prije nego što je pohitala prema generalskom šatoru. Robin i Nova su ovdje bile vrlo neobiĉne, i Robin je toga bila bolno svjesna. One, za razliku od svih ostalih, nisu bile u vojsci. Nije im bila odreĊena nikakva duţnost. Nova više nije bila ĉak ni u gradskoj upravi. U nekakvom duševno zdravom ratu, koji bi se vodio iskljuĉivo strategijom i taktikom masa vojnika i aviona, Cirocco ne bi nikad sa sobom povela Robin. Ali je ona tu ipak bila nuţna. Nevolja je bila u tome što ona nikom nije smjela reći zašto je to tako. Ona to ĉak ni sama nije baš sasvim razumjela.

KIKA

I tako je sad lutala kroz pokolj i traţila svoju kćer. Još je nekoliko ljudi lutalo besciljno kao i ona, no svima je na licu bio izraz koji je odavao da su ţrtve šoka od eksplozije. I Robin je bila uzdrmana, ali je vladala sobom. Sa strahom se pomirila još prije dvadeset godina, kad je sebi prvi put dopustila da ga osjeti. Dok je trajao napad, jako se bila bojala, bila je potresena i rastuţena tolikim poginulima, ali sada, kad je sve bilo gotovo, osjećala je samo gaĊenje zbog zvjerstva tog napada... i brigu za svoju kćer. Našla ju je kako kopa zaklon. Morala ju je tri puta zazvati, i tek je onda podigla pogled. Djevojci je zadrhtala donja usna, a onda se ispentrala iz rupe i bacila se majci u zagrljaj. Robin je osjećala samo suze radosnice. A osjećala se i pomalo šašavo, kao i uvijek kad bi grlila kćer preko pedalj višu od sebe. Nova je plakala neobuzdano. "O, majko", rekla je, "hoću kući." OSAM Cirocco je po klimavom stolu prostrla svoju kartu u obliku satnog brojĉanika. Dok je ucrtavala još dva X-a, jedan je centurion nad njom drţao fenjer. "Kronov i Metidin puk izbrisani su s popisa Geanskih zraĉnih snaga. To znaĉi da u ĉitavoj polovici kotaĉa, kojoj smo mi toĉno u sredini, više nema nikakvih neprijateljskih zraĉnih snaga. Najbliţi je izvor opasnosti tek tu, u Hiperionu. Bellinzoni još prijeti Tein puk. I sad, da ste vi Gea, što biste uĉinili?" General Dva je prouĉio prikaz, pa progovorio. "Dosad je već morala shvatiti da je naša borbena grupa jaĉa od njezine." "Ali ja ne vjerujem da joj je poznato kolike su naše ukupne snage", rekla je Cirocco. "Odliĉno. To će je moţda natjerati da malo priĉeka. Napad iz Tee na Bellinzonu posve je realno moguć. Ali veliš da joj je glavni cilj ipak kopnena vojska." "I jest."

KIKA

"Onda... onda ćemo biti zaista pravodobno obaviješteni da se Hiperionov puk digao u zrak. Veliš da su naše uhode u Hiperionu izvrsne." "I jesu." "Kad bih ja bio ona," javio se General Osam, "poĉeo bih koncentrirati avione. Prebacio bih, recimo, Hiperionov puk u praznu bazu u Mnemozini, ako je ona još upotrebljiva." "Ali nije." "U redu. Ali Hiperion ne moţe stići do Kronove baze a da ga ne napadnu naše Zraĉne snage. Zato bih im rekao da ostanu tu gdje jesu. Tetidin bih puk prebacio u bazu u Metidi. Japet ne dolazi u obzir, a zbog istih razloga ni Kron. Koliko se zuj-bombi moţe sluţiti jednom bazom?" "To ja ne znam." "Hm. Mislim, ako se jednom bazom moţe sluţiti više pukova, onda bih ja poĉeo doseljavati one dalje. Febu, Krija, Tetidu u Metidu i Hiperion. Ali im ne znamo ni dolet zar ne?" "Ne. Slutim da smo na granici doleta Hiperionove grupe. Ali ćemo im prići. Mislila sam da bi ih ona mogla na nas baciti sada, dok se još oporavljamo, i preseliti Reu na njihovo mjesto. Ali sad mislim da bismo morali uĉiniti... ništa. Dosad sam bila u pravu." Ponovno je pokazala na kartu. "Moramo braniti vojsku, grad... i bazu u Mnemozini. Baze u Japetu moţemo se i odreći — već sam, zapravo, i dala zapovijed da je, ako je pokušaju osvojiti, dignu u zrak." "Zašto bi to oni uĉinili?" "Zato što će ogladniti. Predlaţem da izvedemo iznenadni napad. Ako to upali, steći ćemo potpunu zraĉnu nadmoć." Promotrila je djelovanje te magiĉne fraze. U velikim vojnim sukobima u protekla dva stoljeća te su rijeĉi bile kljuĉ pobjede. Oni su, dakako, htjeli ĉuti kako to ona kani izvesti. I ona im je rekla. DEVET "Poĉnite operaciju Bicikl. Poĉnite operaciju Bicikl." Posjeli po središnjim kablovima od Hiperiona do Mnemozine, skupljeni oko malih radio aparata,Supre iz Dione, uzbuĊeno su se ras-cvrkutali.

KIKA

Onaj je demon iz sna rekao da će radio-aparati progovoriti i nijma, Boţe, hoće li ikada? Supre su sjedili kao u transu dok su d bistri strojevi izbacivali ĉiste bljezgarije. Zbog toga što su spominjali egzotiĉne šarlatane poput Canucka, poeziju poput Rocky Roada, priĉale o metalnim eskadrilama, Luftmorderima, i stalno spominjali nekakve društvene prijeme, radio-aparati su za Supre postali velik izvor veselja. Igrali su se s rimama. "Veliki Canuck, kakva ti je pozicija?" "Policija." "Abolicija." "Daj mu ga spraši." "I na metli jaši." Bilo je jako zabavno. Odsanjali demon i njezina nematerijalna druţica objasnili su im što je to "bicikl". To se Suprama dopalo. Ne sama misija — koju su već bili prihvatili — nego tajno ime i s njim povezana psina, "voţenje bicikla". Supre su imale priliĉno grub smisao za šalu. Pripremali su to već kilorevima. Što nije bilo ugodno. Nisu voljeli smrad petroleja. Pa ipak su to uĉinili, za svog Demona. A sad je preko radija izgovorena tajna rijeĉ. Plan je trebalo provesd u trenutku, tako da se sve zbude simultano na ĉitavoj Gei. Sve bi drugo za Supre bilo pogibeljno, što Gaby nije mogla jasnije istaknuti. "O, kakav dinamit će ovdje bid", rekao je jedan od njih. "Buketi krizantema", dahnuo je jedan od njih, malo preuranjeno. "Pljusak cvijeća." "Vidat će se blagim melemima", zabrinuo se jedan. "Treba oĉekivati gubitke", ohrabio ih je drugi, aludirajući na onaj podmukli napad na gnijezdo u Tetidi. "Batina ima dva kraja." "To je pirotehnikalitet." "Je li film u kameri?" Otkaĉili su se od kabla i sunovratili se prema osinjaku što je visio ispod njih. *** Luftmorder je bio samo periferno svjestan anĊela sve dok mu se nisu našli na pedeset metara. Oni su tu bili već toliko da ih je njegova percepcija naprosto stopila s pozadinom, onako kao što inteligentni radar briše karakteristiĉne odraze ptica.

KIKA

Kretali su se izmeĊu eskadrila, cvrkućući i ĉavrljajući, i prilazili ĉak dovoljno blizu da dotaknu njegove vazalne aeromorfe. Vidio je kako je jedan stavio nešto na bok zuj-bombe. Ĉuo je kako je nešto zaškropotalo niz sapnicu druge. Uz strašan urlik, lansirao se u zrak, propeo do brzine paljenja, pa upalio sva ĉetiri motora. Za petama ga je slijedila njegova eskadrila... Jedan je od pratilaca eksplodirao. Mina-priljepak rastrgla mu je bok i probila rupu sve do komore izgaranja, i zuj-bomba je poskoĉila u stranu i u beskonaĉnoj spirali krenula prema zemlji, vukući za sobom trag vatre i dima. Druga nije nikad ni izišla iz baze. Kad je ukljuĉila motor, dinamit-na bomba poloţena u komoru za dogorijevanje raznijela ju je na komade. Od ĉitavog su zrakoplova ostale samo krhotine, koje su se sad lelujavo spuštale na zemlju. Luftmorder je oštro zavio i poĉeo se uspinjati. Nije osjećao nikakvu mrţnju, već samo nesavladivu ţelju da raznese sve anĊele na Gei. Neko se vrijeme trudio oko toga. Ispustio je nekoliko poskoka, i uspio zabiljeţiti jedan pogodak u anĊela u letu. Poslao im je raketu u gnijezdo. Sudeći po izgledu eksplozije, ono je već bilo prazno. A anĊele je bilo nemoguće pogoditi. Gledao je kako se njegovi podreĊeni prevrću u zraku, pokušavajući ih dohvatiti. Nije prošlo dugo, i nijednog više nije bilo na vidiku. Odletjeli su prema kablu i zavukli se u pukodne. Jalovo bi bilo pucati po njima, a time bi mogao ugroziti... Na anĊele je bio toliko usmjeren da je tek sad opazio da je baza planula. S podloga što su ih njegovi tek nedavno napustili, sad su se cijedile velike kapi goriva. Gorivo se razlijevalo po kablu. Znao je da će to tako gorjeti sve dok izvor — pa ma što da on bio - ne presuši. Mozak mu je taj novi komadić informacije uglavio na njeno mjesto, i onda je on oko toga razradio novu taktiku. On nije imao ĉime ugasiti vatru. Nije znao ni za jedno drugo biće na Gei opremljeno da se bori protiv takve nedostupne jare. Što znaĉi da je baza izgubljena. Što znaĉi da mora braniti gornju bazu. Poĉeo se uspinjati... Uskoro je vidio da je i ona u plamenu. Klik. Na svoje je mjesto sjeo još jedan komadić informacije.

KIKA

Pozvao je svoju eskadrilu da oko njega stvori formaciju. U Tei je bila baza. Odvest će ih onamo, samo provizorno. Radioni je Gei poslao lapidaran opis sukoba, i poĉekao na njezine zapovijedi, uvjeren da je let prema Tei jedino logiĉno rješenje. Nije se brinuo baš nimalo. *** U šest preostalih Geinih regija koje su podrţavale zrakoplovne grupe, Luftmorderi i zuj-bombe skakali su iz zapaljenih baza. Eskadrila u Tetidi prošla je s najmanjim gubicima: ostala je samo bez dvije zuj-bombe. Krio je izgubio tri zuj-bombe i njihova Luftmordera, i one su sad besciljno kruţile oko zapaljenoga kabla, nesposobne da smisle kamo da krenu. Hiperion je prošao najgore, jer je u poĉetnom napadu od devet zuj-bombi njih šest bilo što razneseno što izbaĉeno iz stroja. Supre iz Dione pretrpjeli su gubitke, no oni su znali da će se to dogodid. Za nekoliko će dekareva pokupiti poginule i oplakati ih, nakon što proĊe razdoblje slavljenja njihove uspomene. U meĊuvremenu su svoje gubitke istisnuli iz misli. Kako je to dobar bio štos! *** "Veliki Canuck, sve su baze u plamenu. Ponavljam, sve. Svi su preţivjeli u zraku. U ovom trenutku medu njima vlada velika pometnja." Conal je s mukom progutao slinu. Znao je da će se na kraju ipak nekako srediti. Neki će od njih doći ovamo. Moţda i mnogi. Slušao je kako Cirocco prenosi izvještaje o štetama, zbrajao ih u glavi i ostatak mentalno suprotstavljao svojim snagama. Kad se u obzir uzmu i nepoznate varijable — maksimalni dolet i mogućnost da postoje i baze za napajanje o kojima Supre ne znaju ništa — sve je ispadalo priliĉno dobro. Eskadrile Ree i Hiperiona krenut će prema Kronu i vojsci. Bio je to njihov jedini mogući cilj. Njegovi su ih letaĉi već ĉekali u Mnemozi-ni. Tu se moţda mogla postaviti zasjeda, iako s dm nije raĉunao. Krio je mogao poći u oba smjera — iako im to, ako su procjene o njihovu doletu bile ispravne — ne bi bilo baš jako zdravo.

KIKA

Teina bi eskradila vjerojatno mogla dosegnuti Kron. Teddina bi takoĊer mogla uspjeti. Febina ne bi mogla, ali bi zato mogla pripucati na Bellinzonu. Conalova se velika taktiĉka prednost krila u ĉinjenici da ih je mogao napadati u valovima. Smatrao je krajnje nevjerojatnim da bi se oni bliţi samo vrtjeli u mjestu, rasipajući gorivo, i ćekali da im se pridruţe odlutali. A nije ni mislio da tako funkcionira Luftmorderov mozak. Oni bi se, po svemu sudeći, opsesivno fiksirali na neki cilj, i onda bi, u ţelji da ga dosegnu i unište, išli sve do samoubojstva. Sukladno je tome i rasporedio svoje eskadrile. Zapovjedi su stigle. Luftmorder je predviĊao toĉno... bar u nekoj mjeri. Oĉekivao je da će mu za cilj odrediti grad. Ali su naredbe, što ih je prenio Tein Luftmorder, bile kratke i jasne. On i njegova eskadrila odletjet će u Kron i napasti vojsku. Morao se boriti sve dok nebo ne bude ĉisto od neprijateljskih aviona i sve dok više ne bude imao nijedne bombe da je baci na vojsku. Tek potom moţe razmišljati o vlastitom daljnjem opstanku. Sve ga to nije iznenadilo, ili bar ne onaj zadnji dio. To je jedva trebalo i izgovoriti, jer je to bio dio stalne zapovijedi. U njegov taktiĉki kompjutor nije prikladno uklopilo samo ono što nije bilo izreĉeno. A nije mu bilo reĉeno da se snabdije gorivom u bazi u Tei. I zato se odluĉio usprotiviti zapovijedi najviše koliko je to jedan Luftmorder uopće mogao. Odluĉio je da će, kad se pribliţi bazi u Tei, zatraţiti dopuštenje da uzme gorivo. To se baš ni na koji naĉin ne bi moglo shvatiti kao neposlušnost. Ta je odluka saĉuvala svu primjerenost. A onda se pribliţio Teinu središnjem kablu i opazio da je baza u plamenu. To mu je baš sve objasnilo. I još se jednom nije zabrinuo. Nastavio je ţustro napredovati prema Kronu. *** Conalova Peta i Šesta eskadrila ostale su u radarskoj sjeni Mnemoz-ina kabla. Kad je Drugi hiperionski puk uletio u njihovo podruĉje, zaokupljen ĉetiri stotine kilometara dalekim Kronom i vojskom, njegovi su se mnogo manji avioni oborili na njih s velike visine, kao lovni sokolovi, i razderali ih na komadiće.

KIKA

Hiperionov Luftmorder, prije pogibije, uspio je još upozoriti Reinu eskadrilu na klopku u Mnemozini. Do nje će stići za dvadesetak minuta. Druga i Ĉetvrta eskadrila Bellinzonskih zraĉnih snaga pokušale su isti trik izvesti u Dioni, ali su morale priĉekati da se uvjere da neprijatelj ne ide prema gradu. Teina je eskadrila ipak bila upozorena ĉasak prije, i zato se iskazala. Conal, koji se vratio u bazu u Tapetu, spreman da uzleti s Prvom eskadrilom kao pojaĉanjem, slušao je o pogibiji tri svoja pilota i o ĉetvrtom koji se morao ispaliti. Jedan se od njegovih voda eskadrile preselio medu mrtve, i zato je šest preostalih aviona Druge i Ĉetvrte eskadrile reorganizirao u jednu, i zapovjedio im da se vrate u Japet radi popune goriva. Potom je uzletio na ĉelu Prve eskadrile — pet od jedanaest preostalih aviona na Istoku — i krenuo prema Dioni. Tetidina će pokušati napasti Bellinzonu, to se ĉinilo izvjesnim. Bila bi ludost da pokušaju prodrijeti u Kron. *** Prva eskadrila, ona iz Ree, već je bila pri kraju s gorivom kad se susrela s Conalovom Šestom i Sedmom — pri ĉemu su Sedmu tvorila samo dva aviona odreĊena da ĉuvaju bazu u Mnemozini dok oni budu napadali Hiperionovu eskadrilu. Sad je Peta popunjavala gorivo, i zbog toga nije mogla doletjeti u pomoć. Još je postojala mogućnost da iz Krija doĊe posljednji val, i stoga je bazu trebalo braniti. Teini su već iz velike daljine poĉeli ispaljivati projektile. Još prije nego što se eskadrila i pojavila na vidiku, sa zapada su poĉela sijevala ĉitava jata poskoka. Ta im se taktika pokazala uspješnom. Tri su bellinzonska aviona bila pogoĊena i oborena. Dva su pilota uspijela iskoĉiti iznad pijeska. A onda je poĉela borba prsa u psa, i nebo je za deset minuta bila ĉisto od zuj-bombi. Mnemozinina postrojba to još nije znala, ali je rat za nju već bio gotov. ***

KIKA

U Kriju su preţivjele zuj-bombe još kruţile nad ostacima Luft-mordera što su plamtjeli na tlu. S vremena na vrijeme pokoja bi od njih u olupinu poslala crvenokicu, kao da je ţeli uzdrmati i vratiti u ţivot. Ispuštajući tuţne, ojaĊene zvukove, ostale su tako nad svojim palim vodom sve dok nisu, jedna po jedna, ostale bez goriva i srušile se. *** Febin Luftmorder i pridruţene mu zuj-bombe dolutale su u Metidu. On je opazio da je baza na središnjem kablu, baš kao i u Teti-di i Tedi, sva u plamenu. Luftmorder se suoĉio s taktiĉkim problemom. Bilo mu je zadano da u Kronu napadne Bellinzonsku vojsku, a do nje je bilo dvije tisuće kilometra puta. Njegov je dolet bio samo tisuću i osamsto. Sad je shvaćao da je mogao i uspjeti da je kojim sluĉajem poletio kroz Febinu ţbicu, prošao kroz glavĉinu i spustio se na Kron. A bilo bi to i krasno iznenaĊenje. Raĉunao je da će u Metidi popuniti zalihe goriva. Nitko mu nije rekao da usput neće biti crpnih postaja, a stalna je zapovijed glasila da na sve misije treba polaziti kroz obod ukoliko nije izriĉito nareĊeno drukĉije. Imalo je to nekakve veze s pravilima o smanjivanju buke u glavĉini. Gore je bila Gea — ili bar dio nje — i vjerojatno je od Luftmordera dobivala glavobolju. Pa ipak, u Luftmorderovu rjeĉniku nije postojala rijeĉ "beznaĊe". Nastavio je let kroz Metidu i ušao u Dionu — i tu ugledao zapaljene leševe onih koji su prošli prije njega, silno uvjereni da će obaviti zadatak. Njegove zuj-bombe, sa po samo jednim motorom, imale su dolet od dvije tisuće sto kilometara. One će doţivjeti boj. Nad Japetom je ostao bez goriva — ali i ne bez dileme. Zuj-bombe baš nisu imale previše soli. Njima je mogao pruţiti zaista samo skroman repertoar komandi. "Za mnom", "Napadnite", "Zauzmite poloţaj za bombarderski nalet", "Poduzmite obrambene akcije", "Prihvatite borbu"... sve tako. Pretraţio je ĉitav popis. Nigdje nije bilo zapovijedi "Produţite bez mene". Bio je to zanimljiv problem. Razmišljao je o njemu ĉitavim putom do zemlje, dok je letio kao veliki planer, okruţen tihom grmljavinom svojih boraca što su ga pratili u ešalonu.

KIKA

Otprilike dva metra iznad tla u glavu mu je ušla prva sumnja u njegovu ţivotu. Moţda to ipak ne bi trebalo tako, pomislio je, i udario, i poĉeo se preokretati guzicom preko glave. Iza njega su u tlo udarile i zuj-bombe, jedna za drugom. Iznad njega, Conalova je Druga eskadrila sve to promatrala s nevjericom. *** Samo dvadesetak minuta prije pogibije Febinog jedanaestog, Conal je uţasnuto gledao kako Tetidin deseti zanemaruje Bellinzonu i poput strelice leti na zapad. On i drugi avioni Prve eskadrile bili su se sakrili kraj Dionina središnjeg kabla, na savršenom mjestu da zaskoĉe Deseti i razbiju ga. A sad je neprijatelj pred njim stekao valjanu prednost — a njegove su druge eskardile bile u bazi, gdje su toĉile gorivo, i njihovi izgledi za napad bili su još manji od njegovih. Dao je zapovijedi svojoj eskadrili, i ona je brzo dostigla nadzvuĉnu brzinu. Tako im, kad ih sustignu, neće ostati mnogo goriva za blisku borbu. A onda je, drhtavom rukom, ukucao kod Ciroccine vojske. "Rocky Road, ovdje Veliki Canuck." "Da ĉujem, Canuck." "Rocky... Cirocco, Deseti je prošao kroz Dionu. Bojim se da ćeš ga ugledati već za nekoliko minuta." "Spremni smo da spremniji i ne moţemo biti." "Kapetane... ţao mi je. Krivo sam ih procijenio. Mislio sam da će..." "Conale, ne posipaj se pepelom. Mislili smo da će se na nas oboriti tri eskadrile, i to najmanje. A dosad nismo vidjeli ni trag kondenzata." "Da, ali tu još ostaje Krio, od koga ni glasa, i Feba, koji je opaţen dvadeset minuta iza mene." "Conale, Krio je spljeskan. Što se pak tiĉe Febe... rekla mi je ptiĉica da će on uletjeti u nevolju s kojom ti nemaš nikakve veze. Reci svojima da odstupe, da ne otpoĉinju borbu, i javljaj što se zbiva." "... mislim, ako si baš sigurna..." "Jesam. A sad vidi što moţeš uĉiniti u vezi Tetide, i daj mi da sad ovdje svima velim da spuste glavu." "Prijem, Rocky Road."

KIKA

DESET Luftmorder je znao da mu se straga primiĉe neprijatelj. Iznikao je iz niĉega, i sigurno će ga dostići prije nego što on sa svojom eskadrilom stigne napasti neprijatelja u Kronu. Osjetio je nesavladivu ţelju da skrene na sjever prema slasnom, bespomoćnom cilju — Bellinzoni. Taj je grad na nj djelovao skoro kao magnet. Ţelio je skrenuti na sjever... A onda su se pojavili ti sićušni, prezira dostojni avioni, i on je shvatio da su se oni svo vrijeme skrivali. Gea je bila velika. Gea je bila dobra. Gea je bila mudra, i ona je sigurno znala da bi on, da je skrenuo na sjever, uletio u klopku. Prepun samopouzdanja, nastavio je let prema Kronu. Kad mu je neprijateljska flota poĉela dolaziti na dohvat raketa, odvojio je ĉetiri od svojih sedam zuj-bombi i zapovjedio im da se vrate i prihvate bitku. One su se hitro odlijepile od ostatka eskadrile. On je pak nastavio let, a njegova prema natrag okrenuta radarska ćutila, gledala su ih kako ginu, sve jedna po jedna. Pritom je osjetio što i strijelac kad vidi da su mu ĉetiri zrna promašila cilj. Ţivcira ga što je promašio, ali samim zrnima ne posvećuje ni jednu misao. A onda je opazio da se jedan od pet neprijateljskih aviona ruši. I, što je bilo još bolje, sad su tri preostala zaostala daleko iza njega, jer su rasula i vrijeme i gorivo na obaranje ĉetiri zuj-bombe. Samo mu se jedan nastavio primicati, i samo je on imao izgleda da napadne njegovu skresanu eskadrilu prije nego što po vojsci poĉne sijati smrt. Nećkajući se samo trenutak, odvojio je još jednu zuj-bombu da pokuša usporiti neprijateljski avion. Nije se zanosio snovima da bi ga mogla i oboriti. Zuj-bomba je ĉelimice poletjela na napadaĉa... i promašila. Pošla je u zaokret, ali će je sad moći dohvatiti i tri preostala progonitelja. A onaj je prvi i dalje nastavljao napredovati. Klik. Neka bude kako bude. Sad je već bio skoro nad Kronom. Taj avion iza njega skinut će jednog, moţda dva od preostala tri letaĉa njegove eskadrile. Ali neće skinuti svo troje. Ĉak i ako obori i samog Luftmordera, zuj-bombe imaju svoje naredbe. Napadat će dok ne potroše gorivo, i onda se poput kamikaze zabiti u najveći raspoloţivi cilj.

KIKA

*** Baš kao na aero-mitingu, rekao jc Conal sebi u bradu kad mu je u vjetrobranu najednom izrasla zuj-bomba, srljajući ravno na njega. Avioni bi poletjeli ravno jedan na drugi, i kad bi ĉovjek već pomislio da se sudar više nikako ne moţe izbjeći, u zadnjem bi ĉasu jedan odskoĉio na jednu, a drugi na drugu stranu, pa bi se mimoišli za tri prsta. Samo što na aeromitingu avioni ne pucaju jedan u drugoga. Iz nas-rnulih su zuj-bombi izlazile pruge svjetla, i mimoilazile ga sa svih strana. Conal je osjetio kako su mu dvije prosjekle krila, ali nije skrenuo pogled. Od trenutka kad ju je ugledao do trenutka kad je povukao svoj potez nije moglo proteći više od dvije sekunde, s obzirom na brzinu kojom su se gibali. A ĉinilo se da je prošao ĉitav sat. Bomba je rasla i rasla, a on je ĉekao i ĉekao, a onda se okrenuo tako naglo da mu se pomraĉila svijest. Potrajalo je to, meĊutim, samo trenutak. Kad je podigao glavu, još je bio u zraku, i slijedio toĉno iza preostalo troje, iako su i dalje bili daleko. Daleko iza njega napadaĉ je vrištao u zaokretu, ali na tog je slobodno mogao zaboravati. Taj ga nikad neće dostići. Oprezno je provjerio komande. Avion nije bio teško oštećen. Top u desnom krilu nije više radio, a neke su komande reagirale pomalo tromo, ali je zakljuĉio da će izdrţati. Poĉeo se primicati preostaloj trojici napadaĉa. Sve se poĉelo ĉiniti skoro isuviše jednostavno. Odabrao je jednu zuj-bombu, i ova se nije ni pokušala izmaknuti. Okrenuo je nišan na Luftmordera, no ovaj se izvio uvis i nestao. Tako mu je preostala još samo ona druga zuj-bomba, koja ga nije ni pokušala izbjeći. Bilo mu je skoro mrsko što mora ĉekati, ali je ipak naveo kompjutor na trag, i ovaj je dao upute raketi, koja je uz krik poletjela i zabila se zuj-bombi u ispušnik. Conal je podigao pogled i ugledao Luftmordera. Okrenuo se, ispalio još jednu raketu — i onda se stao okretati još ţešće, kad je vidio da na nj ide poskok. Još je bio u okretu kad je ovaj eksplodirao, i to na samo metar od vrška lijevoga krila. Mali je Dragonfly zakašljao, a Conala je bacilo na remenje. Vrlo je brzo izgubio tri stotine metara visine dok su se prozirna krila

KIKA

napinja-la i stenjala, traţeći novi oblik kojim bi kompenzirala štetu. I napokon — ĉetiri, moţda pet sekundi kasnije — shvatio je da je još letno sposoban, iako ne i tako brz kao što je nekoć bio. Promotrio je Luftmordera. Ostao je bez jednog od ĉetiri motora, i iz te se toĉke vukao crni dim. No on za to kao da i nije mario. Spuštao se, i Conal je znao da je to namjerno, jer već je nedaleko pred sobom ugledao raštrkane vatre bellinzonske vojske. Prišao mu je straga i odgozgo. Oprezno je poravnao nišane i rekao kompjutoru da ga raznese do sto crnih Ċavola. Ništa se nije dogodilo. Opsovao je i prebacio na ruĉno upravljanje i pokušao ga oborid preostalim krilnim topom. Ništa se nije dogodilo. Kompjutor je i dalje radio, ali njegove poruke nisu stizale do oruţja. Urlajući od ogorĉenja, Conal se primakao još bliţe. *** Luftmorder se nije brinuo. Nije mogao prekinuti dovod goriva do otkinutog motora, i stoga nije mogao ni ugasiti vatru, i to je donekle boljelo, ali ga bol neće smesti. Brza provjera potrošnje uvjerila ga je da ne gubi ništa više goriva no što bi ga trošio da je motor još na svome mjestu. Uspjet će. I uspjet će, sve dok taj mali... Ali gdje je on, dodavola? Imao ga je na radaru još pred samo jednu sekundu. I bio se spuštao. Da je lupio, to bi se vidjelo. Pretraţio je nebo radarom i vizualno, ali nije našao ništa. Napokon se poĉeo brinuti. *** Conal je bio deset metara ispod Luftmordera. Ĉinilo mu se da bi njegovo masivno tijelo mogao dohvatiti rukom. Poskoci i crvenokice visjeli su u grozdovima, i ţudno se praćakali na ţestokom vjetru. Vidio je kako se straţnji bridovi velikih krila svijaju i zagrizaju u zrak, pa je morao i sam brzo spustiti zakrilca, da ne projuri ispred ĉudovišta. Usporava. Sprema se za bombardiranje. Sigurno će pritom nastojati biti što toĉniji, i u tom jednom i jedinom naletu ispustiti što je moguće

KIKA

više bombi. Vjerojatno je znao da na zemlji nema pješaĉkoga oruţja koje bi mu moglo nauditi. Pješaĉko oruţje. Conal je već pomišljao da se u Luftmorder zabije. Da ovaj nije usporio, drugo mu ne bi ni preostalo. Podigao je pogled na njegov trbuh. Ĉitavom su mu duţinom tekla zadebljanja nalik na sfinktere. Pitao se gdje ispušta bombe. Sad moţda i zna. To bi sasvim sigurno bilo u skladu s Geinim smislom za humor. Odbacio je kupolu. Vjetar ga je udario poput pesnice. Ali su i on i to stvorenje usporavali, pa se stanje popravilo. Prekopao je po oklopnom prsluku pa izvadio raketni pištolj. Vjetar je zgrabio prvi hitac i zanio ga Luftmorderu slijeva, tako da je za dlaku promašio trup. Imao je još dvije rakete. Je li se to stvor poĉeo okretati? Nije vaţno. Ponovno je nanišanio, no ovaj put napravivši veiiku korekciju na vjetar. Vidio je kako se svijetleća raketa zabila u zaĉuĊujuće meko meso nekoliko palaca od sfinktera. U njoj je bio magnezij, preblještav da bi u nj mogao gledati. Conal se sunovratio i okrenuo - isto je uĉinio i Luftmorder. Zaĉuo je strahovitu kriku, podigao pogled, i susreo se s odvratnim, netre-miĉnim okom zaštićenim tvrdim materijalom nalik na plastiku. To je oko na njega sipalo svu svoju mrţnju, a onda je Luftmorder bespomoćno pao, zapaljene utrobe. Conal je pomislio na sve one bombe i petrolejske pare i rakete, pa okrenuo avion najţešće što se tisudio. A onda je uslijedila kineska Nova godina. Oko njega je letjelo na sve strane, i posvuda su se vukli plameni repovi. Dragonfly su ţestoko tukli udarni valovi, po njemu štropotali geleri, a na trenutak su ga, kad je kraj njega eksplodirala bomba, proţdrli i plamenovi. A onda je opet bio u bistrom zraku. Dragonfly je promijenio brzinu. Promijenio ju je opet, i opet, iskušavajući jednu geometriju za drugom, usporavajući, i poĉeo se polako naginjati na lijevo krilo. Negdje u njegovu golemom dijapazonu mogućih geometrija zacijelo postoji konfiguracija koja bi omogućila daljnji let. Ali je nije bilo.

KIKA

Oprosti, ĉinilo se da mu veli junaĉki avionĉić u trenutku kad se okrenuo na nos i propao kao kamen. Conal se odgurnuo, uz prasak izbacio padobran, i ugledao kako Luftmorder udara u tlo sto metara ispred vojske. A zamisli, njega su nekoć morali uvjeravati da u ţivotu nikad nije kao u stripu. Podigao je pogled i u padobranu opazio veliku rupu. Pri sadašnjem stanju svijesti, to ga nije brinulo ni najmanje. I to ću preţivjeti, rekao je samome sebi i široko se nasmiješio. I preţivio je. Kad je pokušao ustati, zaurlao je od bola. Slomio je gleţanj. "Nikad nisam prošao padobransku obuku", rekao je svojim spasiteljima. JEDANAEST Moglo je bid i drukĉije. Gea nije imala puno ljudi u štabu, no ipak ih je imala, i kad su poĉeli pristizati prvi izvještaji od porazu Kronovih i Metidinih zraĉnih snaga, jedan ju je od njih potraţio i izvijestio je. Preporuĉio je da se prebace druge postrojbe s druge strane kotaĉa, kako bi došle u poloţaj prikladniji za masovni napad. Svi su se sloţili da bi tako bilo najlakše pobijedili lukave bellinzonske avionĉiće. Gea je baš bila na projekciji Rata i mira, one duge, Mosfilmove verzije. Suglasila se da je ta ideja vjerojatno dobra, i rekla im da je o tome pitaju još jednom, kad iziĊe i bude mogla malo razmislid. A kad je, trepćući oĉima, ponovno izišla na svjetlo, informirali su je da su sve njene zrakoplovne baze uništene i da se njene zraĉne snage nalaze u finalnoj fazi totalnog uništenja. Od tih joj se vijesti na licu pojavila kenjkava grimasa. "Daj vidi moţeš li iskopati kopiju Strateška zraĉna komanda", rekla je svojim savjetnicima, pa se vratila u projekcijsku dvoranu. DVANAEST Prebrajali su mrtve i skupili ih na hrpu. Malo više od šest stotina ljudi, dvadeset dva Titanida. Tijela su im poslagali naizmjeniĉno s drvetom, pa sve zapalili dok je ĉitava divizija stajala u stavu pozor.

KIKA

Ranjenicima je ukazana pomoć. Medu ljudima je bilo tisuću i pol ranjenih, a medu Titanidima trideset pet, i mnoge su rane bile teške. Lakše su ranjenike natovarili na kola i poslali ih prema gradu, zajedno s tri kohorte koje su ih trebale ĉuvati. I tako je ĉitava jedna legija što izginula, što bila ranjena, a pola legije nije moglo nastaviti za Hiperion. Sliĉni su brojevi vrijedili i za Titanide. Bilo je to, zapravo, još jedno desetkovanje. Moglo je biti i puno gore. Svi su to sebi stalno ponavljali. Nitko to nije izgovorio dok je gorjela pogrebna lomaĉa, ili dok su oslijepljene, ispeĉene i osakaćene preţivjele tovarili u kola. Cirocco je, u okvirima nemilosrdne logike ratovanja, znala da nije moglo biti bolje sve da je sama isplanirala svaku sekundu svega što se dogodilo. Zraĉne su snage stradale mnogo gore od vojske, kako u pogledu aviona, tako i u pogledu pilota — ali Geanske zraĉne snage ionako nisu više postojale. Preţivjeli su bili heroji. Priĉe će se o njihovoj borbi prepriĉavati u mnogoj bellinzonskoj toĉionici. Vojska je stradala — ali je sad vjerojatno bila jaĉa nego prije. Ona je, u uţasnom doslovnom smislu te rijeĉi, prošla "krštenje krvlju". Vojnici su vidjeli kako im drugovi ginu. Za to su okrivili Geu, i zbog toga je zamrzili. I nauĉili ponešto o strahu. I postali veterani. Njeni su se generali već dovoljno opametili da te ĉinjenice ne spominju. Sjećali su se onog bivšeg generala koji je govorio o "prihvatljivim gubicima". Pa ipak su svi znali da je to istina, i da je to Cirocco shvatila. Teško da je moglo proći bolje nego što je prošlo. Cirocco je bila tako sretna da joj se bljuvalo. Sve je to bilo bar marginalno podnošljivo samo zato što su se, sve do sada, borili protiv ĉudovišta. Mogla je i prihvatiti i opravdati tu mrţnju, taj duh krvoţedne osvetoljubljivosti kojeg bi se gnušala da je bio uperen na ma koju drugu skupinu ljudi. Dosad su se borili samo protiv istinskoga zla. Ali u Hiperionu, na vratima Pandemonija, sve bi se moglo promijeniti. Ako Ciroccini planovi protiv Gee ne uspiju, ovi bi se ljudi uskoro mogli boriti protiv drugih ljudskih bića. Tek su malobrojni od ljudi ondje bili vlastitom voljom, i bili su opaki kao i sama Gea. Velika je većina ljudi u Pandemoniju bila naprosto

KIKA

izbaĉena na njegove obale isto onako nasumiĉno kao što su Bellinzonci bili naplavljeni u Dionu. Bila je to ĉista kocka, a Gea se sluţila obiljeţenim kartama. Cirocco je samu sebe zatekla u nijemoj molitvi Svetoj Gaby. Molim te, ne daj mi da omanem. Molim te, ne dopusti da ova vojska -vojska koju sam podigla tek kad si mi dala ĉasnu rijeĉ da bi se Adam mogao spasiti a da ĉovjek ne ratuje protiv ĉovjeka — ne dopusti da ova vojska zavoli ubijati druge ljude. Ali ju je i još nešto gonilo dalje. Ako ona pogine, i vojska se bude morala boriti, bolje je poginuti krvavom smrću negoli ţivjed u ropstvu. *** Vojska je nastavila napredovati. Kad se cesta izgubila u dţungli, titanidske su se snage prebacile na ĉelo. Posije napada bilo je došlo do gunĊanja na raĉun Titanida. To nije bilo logiĉno, no kada to te stvari uopće jesu? Nije vaţno što uz zemlju prikovani ljudi nisu imali ĉime uzvratiti - što zapravo uopće nisu ni bojevali nikakav boj. Nije vaţno što bi i ljudi, da je bilo moguće, i sami pobjegli s bojišta. Gola je ĉinjenica bila da su Titanididi otišli, a da su ljudi ostali da pokupe metke. Dţungla je sve to promijenila. Kroz nju je napredovanje bilo sporo. Kad su trupe krenule kroz dugi, mraĉni tunel zelenila, prolazile su kraj grupa iscrpljenih, krvavih Titanida što su sjedili kraj staze. S njima bi sjedila i legija koja je s njima marširala na ĉelu. Kad bi kraj njih prošao i konac kolone, legija i Titanidi bi se prikljuĉili iza njih. To bi se ponavljalo otprilike svaka dva reva. Kad bi koja legija došla na ĉelo, vidjela bi što se zbiva. Druţine od pedesetak Titanida presijecale su dţunglu brzinom i ţustrinom velike, kontinuirane lanĉane pile. Bilo je to strašno i gledati. Napadale su ih sitne kreature, koje su ih grizle i greble. Otrovne su im biljke derale šarene bokove. Nije ljudima trebalo dugo da shvate da se ljudskim snagama vojska ne bi kretala ni desetinom sadašnje brzine, a i to samo uz teške gubitke.

KIKA

Bilo je odveć gadno već i u sredini kolone, jer su ta stvorenja stalno iskakala iz grmlja. Vojnici su postali jako nervozni. Neki su naprosto umrli, zbog razloga nikom vidljivih, kao ţrtve kontaktnih otrova. Kad bi se utaborili, oko njih bi se poĉela sklapati dţungla. Kroz mrak bi zabazala veća stvorenja primjerenija drogiranoj noćnoj mori negoli stvarnosti, pa bi se nakratko pojavljivala na svjetlu, sposobna da odbiju i po ĉetiri i pet Titanida. U dţungli su se morali dvaput utaboriti. Nitko se baš nije nas-pavao. A bio je tu i još jedan izvor stalne napetosti. Proširila se vijest da bi na njih mogao udariti neprijatelj, i to svom snagom, dok su još u Kronu, koji je Gein saveznik. Nitko nije znao narav mogućeg protivnika, ali po svemu što su vidjeli, mogao je biti strašan. Pa ipak, tko zna zbog ĉega, Kron nije napao. Vojska je izišla na drugi kraj i olakšano uzdahnula - svi osim pedeset dva Titanida i šesnaest ljudi koji više nikad neće udahnuti zrak. *** Kraj rijeke su Ofion podigli solidniji logor, na rubu velike pustinje Mnemozine, nedaleko od mjesta gdje je rijeka ponirala u podzemlje, da bi dolje, prije nego što će ponovno izroniti, tekla pune dvije stotine kilometara. Cirocco im je dala da se odmore, oporave od dţungle, i skupe snagu za prelaţenje preko pustinje. PrireĊene su nogometne utakmice. Muški i ţenski vojnici povukli su se u braĉne šatore i na trenutak zaboravili na strah. Sve su raspoloţive posude napunjene do samoga vrha. Jer više neće biti nijedne oaze, nijednoga vrela i nikakve vode — sve dok ne stignu do Oceanovih snijegova. TRINAEST MeĊu vojskom je vladao opći mistiĉni strah od pustinjskog crva. O njemu su kolale mnoge priĉe, iako ga je od ĉitave vojske vidjela samo Cirocco. Dug je deset kilometara, a usta su mu široka dvjesto metara, govorili su neki. Ţedan ljudske krvi, priĉali su neki drugi. Volio je boraviti

KIKA

ispod pijeska, kroz koji se gibao brţe od Titanida u trku, a onda bi izletio na površinu i proţdirao ĉitave vojske. Pa, dobro... donekle. Mnogi su se od pripovjedaĉa prisjećali zapravo zvijeri koja se još davno pojavila u filmu — jednom od Geinih najdraţih. On joj se toliko svidio da je tu zvijer morala stvoriti, i onda je pustiti u Mnemozinu koja je, prema titanidskoj legendi, nekoć bila dragulj ĉitavog kotaĉa. A istina je bila mnogo veća i mnogo manja. Kraj jedne su velike petlje tog crva prošli baš nekako na sredini puta. Crv je bio dug tri stotine kilometara, i debeo ĉetiri. Volio se drţati podzemlja, ali kad bi dubina do stanca kamena bila manja od ĉetiri kilometra, onda nije mogao birati, i tako su mu petije bile izdaleka vidljive. On je postupno ţvakao stijenje u sve sitniji i sitniji pijesak, i na neki nepoznat naĉin ţivio od minerala što bi mu stizali u probavilo. A što se pak tiĉe brzine... Tri stotine kilometara pijeska stvara strašno trenje. Pješĉani je crv bio sazdan od golemih kolutića, od kojih je svaki bio širok otprilike stotinu metara. I evo kako bi to izgledalo: Jedan bi se vidljivi segment pomaknuo naprijed za šest do sedam metara, pa bi se onda drugi u nizu povukao do prvoga, pa potom sljedeći, i tako sve do kraja. Dvije do tri minute potom segmenti bi se pomaknuli za sljedećih šest do sedam metara. Kad je to vojska vidjela, to istodobno i strahovito i silno i posve bezopasno, zavladalo je takvo olakšanje da se razvila manija koju Cirocco nije ni pokušala zaustaviti. Vojnici su ga poĉeli pokrivati grafitima. Kad bi koja legija prošla kraj dva do tri kilometra dugaĉkog vidljivog dijela crva, njihovi bi im zapovjednici odredili kratak odmor, i onda bi se skupili i poĉeli pisati po najvećem vraţjem ţivom zidu što su ih njihove oĉi ikad vidjele, i smijati se porukama što su ih ostavili oni koji su prošli prije njih. Imena i zaviĉajni gradovi bili su sentimentalni favoriti. "Marian Pappadopolis, Djakarta." "Carl Kings-ley, Buenos Aires." "Fahd Fong, VELIKA Slobodna Drţava Texas!" U iznenaĊujuće mekoj koţi tog bića moglo se i rezbariti maĉem ili lovaĉkim noţem, a njega je boljela briga.

KIKA

Bilo je i poezije: "Imena luda na crvova muda." Hitnih poruka: "Sammy, nazovi kući!" Malih oglasa: "Koja ţeli dobar provod, neka se javi Georgeu, Peta legija, dvanaesti šator." Kridĉkih razmatranja: "Šonja Kolskaya ima veliku glavu!" Filozofije: "Jebeš vojsku." Korisnih savjeta: "Zabij si to u guzicu!" I rodoljubivih poruka: "SMRT GEI!!!!!" Ta se poruka ponavljala lijevo i desno ĉitavom duţinom crva. Bilo je i dirljivih pohvala mrtvim prijateljima, ĉeznutljivih jadikovki za domom, zajedniĉkih svim vojnicima svijeta. Pa ĉak i malo povijesti: "Kilroy je prošao tuda." Bilo je baš dobro, shvaćala je Cirocco, što im se taj crv našao na putu. Vojsci je trebao nekakav komiĉni ispust. Jer je prelazak preko Mnemozine bio paklen. Temperatura se znala popeti i na šezdeset stupnjeva, a rijetko se spuštala ispod ĉetrdeset pet. Vlaga je bila vrlo niska, što je pomagalo. Ali samo to. Nije bilo olakšanja noću, nije bilo osvjeţavajućeg vjetra. Strategija svladavanja geanske pustinje bila je sasvim drukĉija od one primjenjive u Sahari. Sunce je bilo slabašno kao razvodnjen ĉaj. Na njemu ĉovjek nije mogao dobiti ni boju, nekmoli se pak ispeći. Zbog toga nitko nije nosio šešir niti ikakvu zaštitnu odjeću. Mnogima je najdraţe bilo svući se do gole koţe tako da znoj moţe isparavati maksimalnom brzinom. Drugi su nosili najlakšu moguću odjeću da zadrţe bar malo vlage. Nijedna od tih strategija nije bila baš jako dobra. Imali su dovoljno vode da svladaju pustinju bez racioniranja, i zato Cirocco u tom smislu nije ništa naredila. Glavni je problem bio kako spasiti noge i bar se malo naspavati. Ĉudne sprave, što su ih nosili sve od Dione, sad su bile raspakirane i podijeljene. Izgledale su kao krplje, i bile su ispletene od krutoga šiblja. Trebalo se malo ispraksirati da bi se u njima uopće moglo hodati, ali je to bilo vrijedno truda. Sva je toplina dolazila odozdo, krpz pijesak, koji je mjestimice bio tako vreo da bi se na njemu moglo kuhad. Krplje su rasporeĊivale teţinu tako da noge nisu tonule u pijesak. I uz to su, najveći dio vremena, potplate ĉizama ĉuvale od doticaja s tlom.

KIKA

Titanidi su pak imali svoju vlastitu verziju, namijenjenu teškim uvjetima upotrebe. Ali je zato dţipovima bilo strašno. Trubili su skoro bez prestanka. Logorovanje je bilo kao najcrnji snovi. Ljudi su spavali na nogama, naslonjeni na kola. Bile je moguće nabacati smotane šatore, odjeću i sve drugo što bi se našlo pod rukom, i tako napraviti strunjaĉu koja bi u izvjesnoj mjeri izolirala. Ljudi bi se na njih sjatili — i budili se teško dišući, promoĉeni znojem, jer su u svojim noćnim morama ţivi gorjeli. Mnogo je bolje bilo spavati u pokretu. Vojnici su to ĉinili naizmjence: Popeli bi se na kola i uhvatili nekoliko sati sna prije nego bi ih probudila sljedeća smjena. Pa ipak, mnogi bi zaspali u hodu, pa pali i vrišteći skoĉili. Neki su stradali od iscrpljenosti i dehidracije. Zraĉne su snage stalno dolijetale i odlijetale, te najteţe sluĉajeve odvozile naprijed, na rub Oceana. No usprkos tome bilo je mrtvih, iako ne toliko koliko se Cirocco bojala. *** U zoni sumraka izmeĊu Mnemozine i Oceana, na obalama toploga jezera gdje je Ofion izvirao nakon svog podgejnoga puta, Cirocco je dopustila kratko logorovanje. Tu je bilo moguće spavati na zemlji. Potom je poţurila napredovanje do obala najvećega mora na Gei, do onoga što je pokrivalo šezdeset posto površine Oceana i koje se zvalo naprosto Oceanom. Voda je bila hladna. Duţ njegovih obala rasle su biljke. Legije su skinule ono malo odjeće i bacile se u more. Dţipovi su se smandrljali u vodu uz radosno trubljenje. Titanidi su zaplivali u veću dubinu, i sad su izgledali kao nevjerojatna ĉudovišta iz Loch Nessa, kojima iz vode viri ljudski torzo. Cirocco je još jednom skupila svoje generale da rasprave što ĉiniti s vojnicima koje je Mnemozina isuviše oslabila. Pokušala je prikriti svoju bojazan za njih, ali nije vjerovala da je u tome i uspjela. Za Cirocco, Ocean je bio velika nepoznanica. Prešla ga je već mnogo puta, no uvijek obuzeta dubokim strahom. Bilo je to teško objasniti, jer joj se tu nikad nije dogodilo ništa neugodno. Gaby, meĊutim, o tome nije htjela govoriti, i to ju je brinulo.

KIKA

Na koncu je bilo zakljuĉeno da vojnici koje je medicinska sluţba proglasila nesposobnima da podnesu prelaz preko Oceana, ostanu na zapadnoj obali jezera. Njih nitko neće ĉuvati. Ako doĊe do boja, morat će se sami brinuti o sebi. Cirocco im je pokazala što mogu jesti a ĉega da se klone, a onda je, nakon najduţeg mogućeg otezanja, povela svoju vojsku u Ocean. ĈETRNAEST Kola su bila laka kao nikada. Opremu što su je bili ponijeli radi dţungle sad su ostavili na zapadnom rubu pustinje. Pustinjska je oprema ostala s rekonvalescentima na istoĉnom rubu. Nije bilo potrebe da u Ocean nose vodu, a oprema za hladno podneblje, koju su vozili tako dugo i tako daleko, sad je bila na leĊima vojnika. Ako su dţipovi i znali cijenid to olakšanje, nisu to nikom davali na znanje. Ruta kroz Ocean vodila ih je juţnom obalom mora, kraj mjesta gdje se poĉinje stvarati veliki ledeni pokrov, i potom do ruba jednog od tri glavna gleĉera što su polako puzala s juţnog visoĉja. Na tome je mjestu ledeni pokrov bio deblji od sto metara, što je bilo više no dovoljno da ponese teţinu ĉitave vojske. U Oceanu nije bilo Okogejske ceste, baš kao što je nije bilo ni u Mnemozini. Bilo bi budalasto i pokušati izdubiti trajnu rutu. Najlakši je put vodio preko smrznutoga mora. Iako led nije bilo ravan — jer je tlak gleĉera razbijao led i goleme listove gurao jedne preko drugih — ipak je bilo moguće naći priliĉno ravan put. Sad kad su anĊeli potrošili sav dinamit koji bi im ikad mogao zatrebati, redovid su ga letovi preostalih Conalovih aviona donijeli na tone, pa su inţinjerci njime probijali prolaze. Dok su se tako kretali kroz oceansku noć svijetlu od ledenih odbljesaka, i bliţili se svom prvom taboru, na istoku je poĉeo izrastati poznati oblik. Bio je to Whisdestop, koji se još jednom ponašao neobjašnjivo. Diriţabli su kroz Ocean uvijek prolazili na velikoj visini. Ali se on najednom stvorio tu, kao da ga dolje ĉeka isplata u gotovini. Zaustavio se malo ispred vojske, i onda mu se iz trbuha poĉelo truniti nešto nalik na sitno trunje. Dugo je to potrajalo. Povremeno bi zaĉuli

KIKA

nestvaran zvuk roga za maglu — to je on ispuštao i višak vodika. No unatoĉ tome, što je trunje više sipilo, on se ipak dizao sve više. Kad je s tim bio gotov odmaknuo se nekoliko kilometara, ponovno se okrenuo prema istoku, pa ispustio bujicu balastne vode, koja se, još prije nego što je stigla do površine, smrznula u sugradicu. Ispostavilo se da je njegov teret bilo ogrijevno drvo. Bilo je prosuto širom terena koji je Cirocco bila izabrala za prvo taborište, i ispiljeno na duţinu prikladnu za pećice koje stanu u šator. Bilo je suho i jedva se i dimilo. Cirocco je rekla ĉasnicima da medu vojskom prošire glas kako je to drvo dar hiperionskih Titanida. Opće mišljenje o Titanidima, iako je meĊu veteranima dţungle bilo već priliĉno visoko, popelo se za još jedan zarez dok su tako s vuĉjim tekom proţdirali topla jela i zavlaĉili se u vreće za spavanje u zagrijanim šatorima. *** Gaby se ponovno pojavila pred Cirocco tek za njihova drugog logorovanja u Oceanu. Bila je u svom šatoru. Noge je opruţila prema vatri, koja je bila naloţena u neĉemu nalik na veliku baĉvu za naftu. U šatoru je bio i poljski krevet. Mislila je da će moći zaspati. To joj nije uspjevalo sve od... Kad je to bilo? Negdje u Kronu. Ali nije bila te sreće. Pa ipak, znala je koliko joj je to potrebno, pa se zato ponovno protegnula, zijevnula, zatvorila oĉi... i onda je kroz vrata šatora ušla Gaby. Cirocco ju je ĉula, i uspravila se. Nije imala kada razmisliti. Gaby ju je uhvatila za ruku i ţurno je izvela van. "Idemo", rekla je Gaby. "Moram d pokazati nešto vaţno." Izašle su u uzvitlani snijeg. Ali to nije bila mećava. Nije to bila ĉak ni prava oluja, ali je pri dvadeset pet ispod ništice svaki vjetar neugodan. Dva su straţara pred njezinim šatorom budno pazila, okrenuta leĊima prema vatri, da ih ne zaslijepi... pa ipak nisu vidjeli ni Gaby ni Cirocco. Gledali su ravno kroza njih. Što je za san bilo posve prirodno, pomislila je Cirocco. Zaprtile su kroza snijeg prema drugom šatoru, i onda ju je Gaby u nj uvela. Unutra su bile dvije vreće za spavanje, obadvije zauzete. U jednom je spavala Robin. U drugoj je sjedio Conal i trljao oĉi.

KIKA

"Kapetane? Je li to..." Conal je oĉito bez ikakvih teškoća opaţao Gaby. Zacijelo je i on sanjao. "Tko je to?" upitao je. "Ja sam Gaby Plauget", odgovorila je Gaby. Cirocco se zaista morala diviti Conalu. Sad je Gaby gledao po prvi put, šutke, i oĉito je pokušavao spojiti stvarnost s beskrajnim priĉama kojih se naslušao za svog boravka na Gei. Pomisao da je pred njim duh oĉito ga nije puno muĉila. Naposljetku je kimnuo glavom. "Tvoja uhoda, kapetane... istina?" "Tako je, Conal. Baš tako." "Shvatio sam da to ne moţe biti nitko drugi." Već je poĉeo ustajati, pa se prenuo, pa prebacio noge tako da se moţe podići štakom kao polugom. Conal je bio oĉekivao da će ga, s tim slomljenim gleţnjem, vratiti u grad. On je bio spreman na prvu sugestiju o tako neĉemu podići veliku larmu, ali se to nije dogodilo. Cirocco ga je trebala u Hiperionu, sposobnog ili nesposobnog. A s obzirom na to da je mogao jahati na Rockyju, tu nije bilo velikih problema. Ali je lom bio gadan. Titanidski su ranarnici drţali da će još dugo šepati — moţda do kraja ţivota. Gaby je klekla preda nj. Snagom iza koje nije stajao nikakav vidljivi napor otvorila je voluminoznu gipsanu oblogu pa stavila ruke na goli gleţanj. Pritisla ga je na pola sekunde. Conal je samo dahnuo, a onda mu se na licu pokazalo iznenaĊenje. Ustao je i ĉitavom se teţinom oslonio na slomljeni gleţanj. "Ĉuda neviĊena, dva za peni", rekla je Gaby. "Dat ću ti ĉitav za jedno", odgovorio je Conal. "Svejedno ti hvala..." I prasnuo u smijeh. "Što je bilo?" "To zahvaljivanje izgleda pomalo..." Slegnuo je ramenima, a usta su mu se razvukla u budalasti smiješak. Doimao se nekako smeteno. "A što je drugo ĉudo?" "Pokazat ću ti. Dajte mi ruku, djeco." ***

KIKA

Let je Conala uznemirio mnogo više i od utvare i od ĉarobnog izljeĉenja. Cirocco je ĉula kako mu cvokoću zubi. "Daj ţivni malo, Conale", rekla je Gaby. "Nakon onog štosa što si ga uvalio Luftmorderu, ovo će biti nedjeljna šetnja." On nije odgovorio ništa. Cirocco je sve to samo trpjela. Nije voljela kad nešto izmiĉe njezinoj vlasti. Ali u tim snima sve to kao da i nije bilo jako vaţno. Otkrila je da se vara. Kad je otkrila kamo idu, poţeljela se okrenuti i vratiti. "Dosad si mi vjerovala", rekla je Gaby blago. "Vjeruj mi još malo. Nemaš se ĉega bojati." "Znam, ali..." "Ali si uvijek osjećala iracionalni strah svaki put kad bi išla kroz Ocean, i nikad se nisi centralnom kablu pribliţila na manje od sto kilometara. Ocean je neprijatelj, stalno ti govori tvoja svijest. Ocean je zlo. Pa dobro, bit će već dvadeset godina kako shvaćaš da je zla zapravo Gea. I kakav je onda Ocean?" "... Ne znam. Mnogo sam puta krenula i htjela tog kopilana pogledati u oĉi... i pritom vidjela samo Ringmaster kako puca po šavovima..." "I ĉula samo one fantastiĉne priĉe što nam ih je Gea ispriĉala u glavĉini." Gaby je zastala, a onda progovorila glasom grintavog djeteta. "O tome kako je uboga Gea, koju nitko ne shvaća, uĉinila baš sve, na ĉasnu rijeĉ baš sve, i htjela je ljudima biti samo prijatelj, i doĉekati nas raširenih ruku... o, ubogo moje malo, kako je sve to za tebe bilo strašno, ali tome ja Gea zaista nisam kriva, vidiš, to je Oceanovo maslo, maslo tog Oceana koji je nekad bio dio mog titanskog mozga, ali je sad zapravo samosvojni polubog, i ja nad tom protuhom naprosto nemam vlasti..." Gaby je utihnula, i Cirocco je sve to ponovno prošla u mislima. "Pa nisam baš takva budala da do svega toga ne bih došla i sama", rekla je Cirocco. "Ali, kako sam ti rekla, naprosto se nisam mogla natjerati da doĊem onamo." "Tu je i Špici imao svoje prste, još i te kako", odgovorila je Gaby. "Ĉak i kad si ga istjerala iz glave, za njim je ostalo smeća." Cirocco se stresla. "Oprosti, mislim da sam napravila priliĉno lošu usporedbu. Neće ih više biti. A sad prelazimo na stvarnost."

KIKA

*** Sletjeli su na sam rub šume strukova središnjega kabla, i nastavili pješice. Što su se više primicali središtu, postajalo je sve toplije. Ono malo svjetla što ga je bilo, rasplinulo se već nakon prvih stotinu metara. Ni Conal ni Cirocco nisu imali fenjere, ali je zato Gaby imala nekakav izvor svjetlosti koji je ispred nje bacao snop nalik na zraku mjeseĉine, ili na zrcalni odraz mlijeĉne kugle lustera. Bilo je to dovoljno da se vidi... iako se nije imalo što vidjeti. Cirocco je već bila pod mnogim kablovima, i uvijek bi pod njima nalazila naplavine proteklih stoljeća. Kosture davno umrlih stvorenja, otpala gnijezda slijepih letećih ţivotinja, zguţvane ostatke namreškanih obloga što su se zgulile sa strukova kablova i sad su visjele već satima ili tisućljećima... pa ĉak i stare kartonske kutije i plastiĉne omote za sendviĉe i zguţvane limenke iz dana Geinih turistiĉkih programa, kad su tisuće ljudi odlazile splavariti na Ofion i rezbariti u šumama strukova. Šume strukova bile su prirodna osnova sloţenih noćnih biocenoza, koje su se rijetko vidjele, ali na ĉije su postojanje upozoravali ţivotinjski izmet i mahune što su padali iz nevidljivih procijepa visoko iznad njih. Ali u Oceanu nije bilo niĉega. Kao da je ovdje prije samo nekoliko sati sve pomela ekipa ĉistaĉica, obrisala svu prašinu i sve ulaštila. Tlo je imalo teksturu linoleuma. Cirocco se sad svojih strahova sjećala još samo kao kroz maglu. A kad bi na njih i pomišljala, bilo je to samo zato da se zapanji kako se uopće mogla plašiti. Vrijeme što ga je provodila s Gaby prolazilo je uvijek u ugodnom, napol drogiranom stanju sna. Znala je da ništa ne moţe poći po zlu. Ĉak i u retrospektivi ti joj-se snovi nisu ĉinili zastrašujućima. Sad je hodala u uobiĉajenom stanju smirenog oĉekivanja. Na neki se naĉin osjećala poput djetenceta što s majkom hoda po vrludavoj šumskoj stazi. Bilo je zanimljivo, a ipak ne odviše uzbudljivo. Iza svakog su je zavoja ĉekale nove stvari, ali ne takve kakvih bi se grozila. Bilo je to slatko išĉekivanje neĉega što dolazi, ali bez ikakve ţurbe. Osjećala je neke od Conalovih emocija, ali na neki jedva opisiv naĉin. On se nije ni bojao, ali je bio jako radoznao. Gaby ga je morala stalno dozivati, inaĉe bi im odlutao. Ako bi nastavila svoju usporedbu, rekla

KIKA

bi da je bio poput djeĉaka iz grada koji još nikad nije vidio šumu; svaki je zavijutak razotkrivao nova ĉudesa. U toĉki za koju je Cirocco znala — iako nije shvaćala ni kako ni zašto — da je precizno središte kabla, ugledali su svjedo. Kad su se primakli, kraj njeg su ugledali posjelog ĉovjeka. Prišli su mu, i stali. Podigao je pogled. Izgledao je kao Robinson Crusoe, ili Rip Van Winkle. Imao je dugu sijedu bradu i istu takvu kosu. U njih su bili upletena strana tijela, granĉice i riblje košĉice, a ispod usta je imao dugu smeĊu mrlju. Bio je sav skoren od blata. Bio je u istoj odjeći u kojoj ga je Cirocco vidjela prije dvadeset godina, dok se koprcao u piljevini na podu toĉionice Zaĉarana maĉka, u Titangradu. Reći da je bio sav u prnjama bila bi uvreda za potonje; na sebi je imao odjevene predmete toliko otrcane da gore nije vidjela u ţivotu. Velike su rupe otkrivale mnogo koţe — ispijene i ĉvrsto napete na kosti — a na svakom su palcu te koţe bile brazgotine velike i male. Lice mu je bilo staro, ali ne onako kakvo je bilo Calvinovo. Izgledao je kao šezdesetgodišnji skitnica. Jedna mu je duplja bila prazna. "Zdravo, Gene", rekla je Gaby tiho. "Kak je, Gaby?" upitao je on zaĉudno jakim glasom. "Dobro." Okrenula se Conalu. "Conal, dopusti da te upoznam s Geneom Springfieldom, negdašnjim ĉlanom BDSP Ringmastera. Gene, ovo je tvoj pra-praunuk Conal Ray. Prevalio je dug put da te vidi." "Sjednite", rekao im je Gene svima. "Ja ne miĉem odavde." Tako su i uĉinili. Conal je blenuo u svog pradrevnog roĊaka, ĉovjeka kojeg je, kad je stigao na Geu, već smatrao mrtvim. Prvo što je Cirocco opazila kad ga je promotrila malo pozornije, bila je nateklina na proćelavom ĉelu. Ali na koţi nije bilo nikakvih oţiljaka. Oblik je lubanje bio iskrivljen, kao da mu je pod koţom nabubrilo pola grejpa. Mjesto je te kvrge bilo priliĉno sugestivno. Pitala se kolikom silom tlaĉi na ĉeone reţnjeve. Sad je malo bolje promotrila njegov okoliš. Nije ga bilo puno. Vatra je dolazila iz pukotine u zemlji. Bila je sjajna i stalna u mraĉnoj bezvjetrici.

KIKA

Bila je tu i hrpa slame, i to mu je oĉito bila postelja. U daljini se od mirne, dvadeset metara široke bare, odraţavalo svjetlo. Kraj Genea je bila velika, pocinĉana kanta i u njoj voda. I to je bilo sve. Malo podalje bio je ulaz u stubište što je vodilo do Oceana. "Jesi li ovdje proveo sve to vrijeme?" upitala ga je Cirocco. "Sve to vrijeme", potvrdio je on. "Sve od kad mi Gaby u Tetidi odcvikala jaja." Pogledao je Gaby pa se zasmijuljio. Ne, pomislila je Cirocco, to nije prava rijeĉ. U tome nije bilo smijeha. Bio je to naprosto staraĉki zvuk. Ispustio ga je ponovno pa pogledao Cirocco, i Conala, i zatim ponovno Gaby. "Nisi valjda došla da ispriĉaš mi se?" "Ne", odgovorila je Gaby. "Nisam ni mislio. Ma nema veze. Opet su mi iţĊikljala, kao i prvi put kad si mi ih otfikarila." Ponovno se zasmijuljio. "A ĉime se hraniš?" upitao je Conal. Gene ga je promotrio sumnjiĉavim pogledom, pa onda u kantu uronio ĉvornatu šaku. Izvukao ju je s neĉim sivim i slijepim i koprcavim. "Peĉeš ih na toj vatri?" upitala je Gaby. "Peĉem jih?" upitao je Gene, pomalo zapanjeno. Pogledao je onu grdobu u ruci, pa vatru, pa vratio pogled, a onda mu se ispod nakostriješenih obrva rodila divlja sumnja. Nacerio se i pokazao smeĊe krnjatke. "Vide, imaš pravo. Ţilave, vrag da ih nosi. Zgule ti sve zube, pogan jedna. Ćapam ih u bari, tamo. Ljigave davoluše." Ponovno je pogledao jegulju i namrštio se, kao da se ne moţe sjetiti otkud ona tu. Onda ju je bacio natrag u kantu. "I što tu radiš?" upitao je Conal. Gene je hitro podigao pogled, no nije se ĉinilo da ga opaţa. Poĉešao se po glavi — Cirocco se prenula kad je vidjela kako su mu duboko u onu kvrgu zašli prsti — i promrmljao nešto sebi u bradu. Kao da ih više i nije opaţao. "Gaby", prošaptala je Cirocco. "Što je... to kako govori, to je..." "Ĉobanski? Munjeno? Kolokvijalno?" Jedan joj se kut usana izvio u gorki smiješak. "Zanimljivo, kad je rijeĉ o harvardskom Ċaku, NASA-iĉnom Newyorkeru, to si mislila reći? Rocky, Gene je najbjedniji kurvin sin što je ikad ţivio na zemlji. Ono što je on uĉinio nama, prema onom što su uĉinili njemu, ĉiste su puĉkoškolske psine. Vidi mu glavu. Samo je pogledaj."

KIKA

Cirocco od nje nije mogla odvojiti pogled. Sad ju je obuzela kompulzivna potreba da je dotakne. Borila se protiv toga koliko je god mogla, no onda je ustala, klekla pred njega, i stavila mu dlan na ĉelo. Bilo je meko. Nešto mu se tromo micalo pod koţom. Mislila je da će osjetiti gaĊenje, ali se to nije dogodilo. Zagledala se u svoju ruku kao da pripada nekom drugom, i osjetila kako u njoj raste snaga. Gene je polako podigao ruke, i obavio šake oko njene podlaktice, no nije je ni pokušao odgurnuti. Osjetila je kako se mršti. I obuzela ju je apsurdna ţelja - vrlo bliska histeriji — da poviĉe OzdraviX A onda joj je se u rukama našlo nešto vlaţno i koprcavo i smrdljivo. Pogledala je u to bez ikakva osjećaja. Bilo je svo krvavo, baš kao i njezina ruka. Bilo je graĊeno sliĉno kao i Špici, ali nekako napuhano, groteskno debelo, i okretalo oĉima nalik na oguljene naranĉe. I glasalo se kreštavim glasom. * "Kurvin sin", promrmljao je Gene. "Kurvin sin. Kurvin sin." Cirocco je ĉula Conalovo teturanje, ĉula njegovo povraćanje. Zbog neĉeg je znala da je vaţno ne skidati pogled s te kreature, koja je nastavila graktati. Gaby se već pokrenula, i pruţala joj nešto... Bila je to teglica od debelog crnog stakla. Cirocco je unutra ubacila nakazu i ĉvrsto pritegla poklopac. I tek je tada pogledala Genea. Pipao se za ĉelo, na kojem su bili krvavi tragovi prstiju, ali ne i rez. Koţa mu je na glavi labavo visjela, ali na njoj nije bilo ni traga nikakve štete. "Kurvin sin", rekao je. "Kao Špici?" upitala je Cirocco. Sad kad je sve bilo gotovo, ĉinilo joj se da će se onesvijestiti. "Ne", odgovorila je Gaby, "lako su u rodu. Samo što je Špici iskljuĉivo slušao i dojavljivao." Kucnula se u ĉelo. "Onaj u mojoj glavi samo je slušao." Podigla je crnu teglicu. "Ovaj je bio od onih koje špijuni nazivaju krticama. On je duboko rovao i premiještao stvari. Kad god bi mogao, a da se ne razotkrije, pobrinuo bi se da se dogodi ovo ili ono. Silovanje, ili rat, ili sabotaţa... Nakon nekog je vremena posve ovladao Geneovim ţivotom. Gene je bio samo lutka na Geinu koncu." "I gore... na kablu?"

KIKA

A bio im je sumnjiv, prije toliko godina, odmah nakon Ringmas-terova brodoloma. Htio je pokazati Titanidima upotrebu novog oruţja u njihovu ratu s anĊelima, a to je bilo u izravnoj suprotnosti s propisanim postupcima pri prvom kontaktu i regulama Ujedinjenih naroda. One su to, meĊutim, otpisale naprosto kao ţelju da pomogne Titanidima. I tako su ga povele na svoj uspon kablom sve do glavĉine. A on je lupio Gabby po glavi, onesvijestio je i silovao, i ostavio tako, misleći da je mrtva. Potom je silovao i Cirocco, pa bi ih obje bio i ubio, da nije bilo sreće i brzih nogu. Gaby ga je htjela kastrirati na licu mjesta. Cirocco to nije dopustila. Ni danas nije ţalila zbog te odluke, iako je on ĉitavih sljedećih sedamdeset godina bio izvor beskrajnih nevolja, i mada je pokrenuo dogaĊaje koji su doveli do Gabyne pogibije. Ali je mnogo puta poţalila što ga nisu ubile. Otkrile su da ga nije nimalo Iako ubiti. Gaby mu je jednom zgodom prerezala grkljan i ostavila ga tako, misleći da je mrtav. Ali je on to preţivio. I tako je on postao nešto sliĉno Špiclu. Kad bi Cirocco poţeljela nešto od Špicla, to bi iz njega izvukla torturom. A kroz sve te godine, kad god bi se Gaby našla sa Geneom, on bi se od nje uvijek rastajao za malenkost manji — za uho, nekoliko prstiju, testis. Potom bi ozdravio, ali bi mu uvijek — što se kod Gaby i Cirocco nije dogaĊalo — ostajao oţiljak. "Ne, ne na kablu", rekla je Gaby. "Ne izravno, mislim reći. To ga stvorenje nije vodilo kao na uzici. Ali mu je koješta šaptalo u uho. Gene je bio kao shizofrenik. Ja... mislim da je u njemu postojala sklonost prema silovanju, a ovo ga je stvorenje samo potkubavalo. Poslije je, meĊutim, prestalo zarezivati njegovo mišljenje o iĉemu. Gene je, na neki naĉin, nestao. On je, na neki naĉin, umro, i to prije mnogo godina." Gaby je uzdahnula i zavrtjela glavom. "Zbog toga osjećam stid. Zato, vidiš, što je ĉudo u tome koliko se tome uspio oprijeti, i koliko je to dugo trajalo. Ĉak i to što je došao ovamo... na jedino mjestu u ĉitavom kotaĉu gdje Gea nikad ne gleda. Ona i dalje prima izvještaje od svoje krtice, ali se pretvara da oni dolaze odnekud drugud."

KIKA

"Zašto?" "Zašto? Zato što je luda. I... i zbog neĉeg drugog, što ćeš sad vidjeti." Sad im se ponovno pridruţio i Conal. Još je bio zelen. "Što mu je to uĉinila?" upitao je s tihom nevjericom. Cirocco je na trenutak pomislila da on to pita što mu je to ona uĉinila. Ali je on gledao u Gaby, i ova mu je objasnila što je Gea uĉinila, i kako davno, i što to znaĉi. Conal je sve to primio u dubokoj šutnji. "A što je s Calvinom?" upitala je Cirocco. "I on ga je imao. Ali je Whistlestop za to znao, i ubio njegovog skoro isti ĉas. Ne znam kako. Whistlestop nam se to nije potrudio kazati... što mu zamjeram, bar malo, iako znam da njega baš ne diraju ljudski obziri." Slegnula je ramenima. "Zbog toga što mu je ubio tog stvora u glavi, Calvin sad umire." "Tko je Calvin?" poţelio je doznati Conal. "Sjećaš se svojih stripova?" upitala je Cirocco. "On je onaj crni." "I još je ţiv?" "Da." Cirocco se ponovno okrenula Gaby. "A što je bilo s Billom?" "Kad se vratio na Zemlju, istupio je iz NASA-e i zaposlio se kao Gein agent. Sve sasvim otvoreno, ali je tu bilo i tajnih djelatnosti. Ja vjerujem da je dobio isto što i Gene, ali ja to ne znam. Ne pitaj me za April i August; ne znam što im je Gea uĉinila." "Ali koliko ti onda znaš? Zar mi sad ne bi mogla reći još nešto?" "Znam on bio gore", rekao je Gene. Svi su ga pogledali. "Volio ribu", objasnio je Gene i pokazao prema kanti. "Na ribu se stvarno palio, zbilja. Ja je baš ne šmekam, ribu." Lupio se u koštunja-va prsa. "Ali znao ja da je gore. Pišao mi po glavi, svinja." Zasmijuljio se. "Znaš li tko ga je gore stavio?" upitala je Gaby. "Gea." "A što ti misliš o tome?" "Svinjarija." Ponovno se zasmijuljio, pa zavrtio glavom. "Ali sam malo mućnuo glavom, tu sjedeći. Mućnuo malo glavom, ja osobno." Gaby se obratila Cirocco kao da je Gene i ne moţe ĉuti. Što je vjerojatno i bila istina. "Taj riĉet od dijalekata je Geina poputbina. Sjećaš se filmske analogije o kojoj sam ti priĉala? Htjela je iz njega napraviti karakternog glumca. Pajaca, spadalo... ne znam. Narodni humor." "Zbilja smiješno", rekao je Conal dok je u njemu kipjelo.

KIKA

"Ko partviš s dvije dlake", suglasila se Gaby. "Gea je oduvijek bila smiješna kao rektalni karcinom." "Ispugao sam si oko", rekao je Gene i zasmijuljio se. "A mislio ja sve u šesnaest. Mislio da mi ĉelo pukne, ja bradom. A izletilo oko, vrag ga jebi. Boljelo ko sam vrag. Ja ga opet u glavu." Ponovno se zasmijuljio. "Napravi'ć mi novo. Uvijek tako. Jednom si ja otpilio ruku, samo da ne mislim. Izrasla nova, vako." Duboko se nad tim zamislio. "Od mišljenja boli glava", zakljuĉio je na kraju. "Jesi li išta smislio, Gene?" upitala je Gaby. Priškiljio je onim jedinim okom. "Jasno", odgovorio je napokon. "Mislio nešto da se radi. Netko treba... prdnuti joj u fenjer, eto što!" Izazovno ih je pogledao. "Moţda ima naĉina", rekla je Gaby. On je sumnjiĉavo priškiljio okom. "Gaby, ne zezati starinu Genea." Na licu mu se pojavio zbunjeni izraz, a onda se zasmijuljio, pa slegnuo ramenima, pa je onda pogle-' dao kao pas koji se netom opoganio gdje zna da ne smije. "Ti zbilja Gaby? Sve mislio, idem te viĊem. Htio ti reći... šišaj ga, stvarno mi je ţao..." Sad se doimao još smetenije. "... što te ubih." "Sve je to prošlo svršeno, Gene", rekla je Gaby. Geneov je smijeh sad po prvi put zazvućao neusiljeno. "Prošlo svršeno. Ta ti je dobra. Moram ti reći..." NeodreĊeno se osvrnuo po tami. I onda je, teškom mukom, vratio napetoj vezi sa sadašnjošću. "Moţda bi nešto i mogao uĉiniti", rekla je Gaby. "Toj Gei." "Gei?" "Ali je to jako opasno. Bit ću iskrena. Mogao bi i poginuti." Gene ju je pomno promatrao. Cirocco se pitala je li uopće shvatio. A onda je vidjela kako mu se iz oka skotrljala suza. "Hoćeš reći... mogao bih prestati misliti?" PETNAEST Gaby ih je prenijela u Ocean istom onom vrtoglavom teleportaci-jom kojom se posluţila i u prethodnom snu. Kad se Cirocco sabrala, osvrnula se pa joj se uĉinilo da je tu već bila. Ali nije. Samo što je isuviše podsjećalo na Dionu. Velika je razlika bila u velikoj, zelenkastoj cijevi što je vodila iz ruševina mozga koji je nekoć bio Ocean, i okomito se dizala u mrak iznad njih. Prije nego što

KIKA

je cijev dosegla nivo poda, rascijepila se u dva dijela, koja su dalje išla na istok i zapad. Cirocco je pokušala pronaći sliku na koju ju je to podsjećalo, pa ju je napokon i našla. Stare stambene zgrade s golim ţaruljama što vise sa stropa — i prikljuĉnim kablovima za napajanje prţilica i televizora.. Opkop je bio dubok i suh. Tu već dugo nije ništa ţivjelo. Cirocco se okrenula Gaby. "Što se dogodilo?" "Sve vjerojatno nećemo nikada doznati. Nešto je od toga još ostalo u Geinoj glavi. Nešto se izgubilo. Dogodilo se to prije tisuću godina, kako nam je rekla. Ali mozgovi nisu nikad bili odvojeni. Mislim da je Ocean naprosto... umro. Gea to nije mogla prihvatiti. Analogije s ljudima mogu se tjerad samo dotle a da ne postanu neuvjerljive, no ja ne znam kako bih ti to bolje objasnila. Gea se osjetila izdanom. Nije htjela povjerovati u nešto tako fantastiĉno, da je Ocean umro. I tako se njena svijest rascijepila, pa je tu spustila ţivac — ovaj dio ide prema Hiperionovu mozgu, a taj drugi do Mnemozine — i... sama postala Oceanom. Ali je taj dio nje bastardan. Došlo je do nekakve fiziĉke borbe, ali ja ne vjerujem da je ona bila tako dramatiĉna kakvom ti ju je opisala Gea. To je uvijek Gea raspravljala sama sa sobom. Kad priĉaš s bilo kojim regionalnim mozgom, ti zapravo priĉaš s fragmentom Geine liĉnosti. I sad se ona cijepa sve dalje i dalje. Ona... Još ti ne mogu ispriĉati ĉitavu priĉu, ali je ona razvila... sustav za odrţavanje ĉitavog sustava. Ta petnaestmetarska ţena s kojom misliš vojevati, dio je tog sustava. A i ti si dio sustava. A i ja sam, iako samo igrom sluĉaja. I to je sve što ti smijem reći." Gaby se okrenula Geneu. "Ako ti velim što da uĉiniš, hoćeš li to i uĉiniti? Hoćeš li zapamtiti? Ĉak i ako znaš da će to povrijediti Geu?" Geneovo je oko bljesnulo. "O, da. Gene će dobro zapamtiti. I povrijediti Geu." Gaby je uzdahnula. "Onda je i posljednji komadić na svome mjestu." *** Gaby ih je ostavila na rubu logora, ali unutar kruga straţa, tako da ne bude nesporazuma. Krenuli su prema svjetlu.

KIKA

Conal se spotaknuo. Cirocco je prema njemu ispruţila ruku — i shvatila da on plaĉe. Oklijevala je samo jedan trenutak, pitajući se što bi za njega bilo najbolje, a onda ga zagrlila. On je neutješno plakao, no onda brzo svladao plaĉ i odgurnuo se od nje, jer mu je oĉito bilo neugodno. "Bolje ti je?" "Samo sam se sjetio... zbog ĉega sam došao ovamo, što sam ti htio uĉiniti." "Daj ne budi konj. Ni ja nisam znala skoro ništa od toga što smo ĉuli." "Ubogi ĉovjek. Taj ubogi, siroti kujin sin." "Bit će ti bolje kad se probudiš." On ju je ĉudno pogledao, a onda joj stisnuo ruku i krenuo prema svom šatoru. Cirocco je otišla do svog. Straţar ju je upitao tko ide, a onda je prepoznao i pozdravio. Ĉinilo se da ga nije ni najmanje muĉila misao da mu se ona neopaţeno išuljala iz šatora, usprkos svoj njegovoj straţi. A kad bi samo mogao vidjeti ono u šatoru, pomislila je Cirocco. Uzdahnula je, zatvorila vrata šatora i pripremila se za evoluciju kroz koju je već dvaput prošla, no od koje se još ipak osjećala nelagodno. Ali na leţaju nije bilo druge Cirocco. Nakon što je ĉasak ostala stajati, duboko zamišljena nad tim što se dogodilo, sjela je na leţaj i razmišljala još malo. Na koncu je zakljuĉila da se nema smisla buditi ako ionako ne spava. Pogledala je koliko je sati, opazila da se pribliţava rev polaska, pa opet izašla da pokrene vojsku. *** Vojska je ušla u Hiperion. Svoj su cilj, za bistra vremena, vidjeli još od sredine Mnemozine. Teško je bilo previdjeti juţni vertikalni kabel, koji je upirao ravno u srce Pandemonija. Sada, dok su stupali preko blago breţuljkastog terena jugozapadnog Hiperiona, pokatkad bi uspijevala razabrati i kruţni zid koji je opasivao Studio. Most preko rijeke Uranije bio je jedan od tek malobrojnih netaknutih mostova Okogejke. Cirocco je poslala inţinjerce da ga pregledaju, najprije da izvide da nema mina, a potom ustanove je li dovoljno

KIKA

ĉvrst. Rekli su joj da je zdrav, ali je ipak, opreza radi, široko razmaknula kola a vojsci zapovjedila slobodni korak. Most je izdrţao. Za most preko Kaliope pobrinula se Gea. Brana što ju je izgradila bila je nasuta. Turbine su, prema ljudskim hidroelektriĉnim standardima, bile male. Zraĉne su snage donijele još dinamita, i nakon što je vojska prešla preko brane, Cirocco je naredila da se ona digne u zrak. Svi su gledali kako je najprije eksploziv u njoj probio poštenu rupu, i klicanjem pozdravili rijeku koja ju je brzo erozijom pretvorila u ruševinu. Cirocco je razorila i turbine. Brana je bila posve nebranjena; u njoj je bilo samo šest tehniĉara, Ţeljeznih Majstora, i oni, po svemu sudeći, nisu nimalo marili što se tako uništava djelo ruku njihovih. Cirocco nije znala je li to dobar ili loš znak. Stalno je slala ophodnje, koje su vrebale na pokrete Geinih trupa, ali ih nije bilo. ŠESNAEST Gea je već dugo vremena gledala skoro iskljuĉivo ratne filmove. Kad je nestalo struje, nije se to moglo dogoditi u nezgodniji ĉas. Dogodilo se to za posljednjeg koluta Mosta na rijeci Kwai. Napetost je rasla prema jednoj od najvećih, najsjajnijih, najvisokobudţetirani-jih završnih scena. Već se iza ugla zaĉulo sitno japansko ću-ćukanje, i ĉinilo se da je tip otišao na kvasinu jer je pomagao Japancima da pronaĊu bombe prikaĉene za most, i... Alec Guinness, pomislila je kiselo. To je bio skoro zlokobni predznak. Iako ona, dakako, u njih nije vjerovala... I tako je nestalo struje. Neki je daleki, magloviti dio njezine svijesd znao što je tome uzrok, ali ona o tome nije htjela misliti. Sve je to poĉelo kao ţiva ludorija, ali joj je iz dana u dan postajalo sve dosadnije. A već su joj, da velimo istinu, i sami filmovi postali zamorni. Umorna je bila i od tog plintravca Adama i te smrdljive pijandure Chrisa. A najviše je od svega bila umorna od ĉekanja da se ta Cirocco Jones napokon pojavi. Kad tu kuju bude gnjeĉila kao gnjidu, moţda u tome i ne naĊe zadovoljstvo kojem se nadala. Na tu se temu pjenila dok je trĉkarala kako bi ukljuĉili pomoćni generator, kako bi donijeli transformator eda bi projektor dobio napa-

KIKA

janje... sve te turobne gluposti koje rade turobni tehniĉari. Zar oni ne znaju da je ona zvijezda?. A onda ga je napokon ponovno pokrenula. On je klepetao moţda petnaest sekundi, pa ponovno stao, i lampa je u filmu progorjela rupu. Kad je dosta, onda je zaista dosta. Ubila je operatera pa izmarširala na svjetlo dana da vidi je li Ciroc-cina vojska već tu. SEDAMNAEST Zadnji je logor bio samo deset kilometara daleko od Pandemonija. Do njega je preostao još samo jedan lagani marš. A na Gei, naravno, vojskovoĊe pri odreĊivanju trenutka napada nisu morale brinuti o dobu dana. Trebalo je obaviti dvoje. Pozvala je Novu, Virginal, Conala, Rockyja, Robin, Serpent, Valihu i Frulicu da se skupe u velikom komandom šatoru. Osim njih nije bilo nikoga. Ĉak je i straţarima pred vradma bilo reĉeno da se udalje pedeset metara. Stala je pred njih i redom ih prešla pogledom. Onim što je vidjela bila je više no zadovoljna, no gnušala je onog što im je morala reći. "Robin", otpoĉela je. "Ja ti nisam lagala. Ali ti ipak nisam kazala ĉitavu istinu. Nasuini su izgledi da potuĉe Geu otprilike jedan prema tisuću." Robin je skrenula pogled, pa polako kimnula glavom. "Mislim da sam to znala." "Ĉak i ako bi uspjela ubiti ovu Geu — a sad govorim o onoj gorostasnoj nakazi u Pandemoniju, ne o stvarnoj Gei, koju Nasu nikad neće pobijediti — od toga ne bi bilo nikakve koristi. Ja, zapravo, raĉunam da će Gea ubiti nju." "Nasu, kapetane, nije više moj demon", odgovorila je Robin. Po-v novno je pogledala Cirocco, i u oĉima su joj bile suze. "Hoću reći, ne mogu je više nosati u jutenoj vreći, istina?" "Ne moţeš. Ali je još mogu opozvati. Moţemo se snaći i bez nje." Robin je zavrtjela glavom i uspravila se. "Cirocco, uĉini što misliš da je pravo." Sad je na Cirocco došao red da skrene pogled.

KIKA

"Kad bih samo mogla. Ali mi nije uvijek jasno kako." Pogledala je i ostale. "Vama sam, ljudi, rekla više nego ikome. A sad ću vam reći i još više. Ne velim vam sve, ĉak ni u ovom poznom trenutku — a sve ne znam ĉak ni sama. Ali postoji samo jedna šansa, i ja je mislim iskoristiti. Nova." Mlada je vještica, iznenaĊena, hitro udahnula zrak. Cirocco joj se umorno nasmiješila. "Ne, ja za tebe nemam nikakvih velikih iznenaĊenja. Ali sam odluĉila biti iskrena prema svima, a samo si ti vidjela Calvina. Sjećaš ga se?" Nova je kimnula glavom. "On umire. To što on ima moţda bi mogli izlijeĉiti titanidski iscjelitelji - ali mi to stvarno ne znamo i jer nam on ne dopušta da ga pregledamo. On je nekad bio lijeĉnik, pa moţda zna da je to neizljeĉivo. No, u svakom sluĉaju, on bi za nas htio nešto uĉiniti, i to nešto će ga ubiti. Zato sam ga s tobom onaj dan i posjetila, da vidim bi li htio. I htio je." "Onaj dan kad sam se napila", rekla je Nova sa sjetnim smiješkom. "Conal. Ti si vidio Genea. Ti zacijelo imaš nekakvu predodţbu o tome za što je on sposoban. Ono što mu je Gaby rekla... on zacijelo neće obaviti kako treba. I vjerojatno to neće preţivjeti. Gaby i ja to znamo." Conal se na trenutak zagledao u svoje ĉizme, a onda doĉekao Ciroccin pogled. "Još nikad nisam vidio nikoga spremnog da umre kao on. Mislim da bi smrt za nj bio pravi blagoslov... i drţim da on toĉno zna što radi." Cirocco mu je na ovom bila zahvalna. Conal je uvijek stizao u pomoć. Duboko je uzdahnula i suzbila suze. "Virginal. Valiha. Serpent. Fru..." Frulica je istupio i njeţno poloţio ruku na Ciroccino rame. "Kapetane, s obzirom da je došao trenutak istine, moram ti reći da smo mi već smislili..." "Ne", rekla je Cirocco i odgurnula mu ruku. "Ovo moram reći. Svi vi znate da bi Chris u ovom boju mogao i poginuti. Rekla sam vam da je spašavanje Adama moj cilj broj jedan. To je bila laţ. Njegovo je spašavanje moj drugi cilj. Za mene je mnogo vaţnije da mogu reći... no ako na kraju i ja i Adam i Gea budemo mrtvi, smatrat ću da smo pobijedili." Frulica nije rekao ništa. Valiha je istupila.

KIKA

"Mi smo o tome već raspravili", rekla je. "Poštovali smo tvoja pravila sigurnosti i nismo to širili dalje, kroz ĉitavu rasu, i tako smo tu odluku donijeli samo nas ĉetvero, i snosit ćemo svu njenu teţinu. I uzdamo se da će se naša rasa s nama sloţid. Ima trenutaka kad treba sve staviti na kocku da se ukloni veliko zlo." Cirocco je odmahnula glavom. "Nadam se da si u pravu. Postoji... postoji ĉak i velika mogućnost da bi, ĉak i u sluĉaju da poginemo i Gea i Adam i ja, prekrasna titanid-ska rasa — koja mi je, u to vam se kunem, draţa i od vlastite — ipak mogla preţivjeti. Ali ako poginemo i Adam i ja, a Gea preţivi, onda vam više nema spasa. I tome dajem najviši prioritet: da to nešto što se zove Gea bude izbrisano iz svemira." "U tom smo pothvatu s tobom", rekao je Frulica. "Odgovornost za spašavanje Adama leţi na nama..." Napravio je gestu i njome obuhvatio ĉitavo društvu. "... na nas sedmero, iz dvije rase, no vezane ljubavlju. Tako to i mora biti." "Tako to i mora biti", zapjevali su Titanidi. "Adamov je ţivot sad u našim rukama. Moţeš ga izbrisati iz svojih misli. Rekla si nam što moramo uĉiniti, i mi ćemo to i uĉiniti koliko nam god to dopuštaju naše snage. Na to nemoj nikad zaboraviti, pouzdaj'se u nas... i uĉini ono što moraš." "Ti ćeš uvijek biti naša Ĉarobnica", rekao je Serpent, a onda to i otpjevao, zvonko i prkosno. Ostali su mu se Titanidi pridruţili. Cirocco je osjetila da će sigurno zaplakati, ali je uspjela odbiti suze. Ponovno im se okrenula. "Moţda je ovo naš posljednji susret", rekla je. "Onda će oni koji preţive zauvijek slaviti one koji su pali", odgovorila je Virginal. Cirocco je krenula medu njih, i svakog poljubila. Potom ih je poslala svakog svojim putem. Mislila je da je već isplakala sve suze, još tamo na Junctionu, ali je, kad su otišli, otkrila da ih je ostalo još. Prošlo je dosta vremena prije nego što je mogla sazvati generale. *** Kad su posjeli oko komandnog stola, Cirocco je pošla pogledom od jednog do drugog, pa se postidjela vlastite taštine, jer je u svojim mislima svakog od njih nazivala prema broju divizije kojom je

KIKA

zapovijedao. Ta je mahinalna ţelja iznikla iz njezina gnušanja od svega vojnog. Ali ovi su bili njeni drugovi u boju. Ostali su uz nju rame uz rame, i sad im je morala prirediti ĉudno iznenaĊenje, i stoga je znala da sad mora, jednom zauvijek, prestati s tim brojĉanim zezanjem. Pogledala ih je jednog po jednog, i fiksirala ih u pamćenju. Park Suk Chee: sitni Koreanac pedesetih godina, zapovjednik Druge divizije. Nadaba Shalom: ĉetrdesetih godina, svjetioput, smiren, i kiĉma Osme. Daegal Kurosawa: rasna mješavina Japanca, ŠveĊana i Svazijca, zapovjednik Sto i prve. Svi su oni na Zemlji bili vojnici, no nijedan od njih nije uznapredovao dalje od poruĉnika. MeĊu vojnicima pod njihovim zapovjedništvom bilo je i takvih koji su nekoć imali viši ĉin... ali nijednog bivšeg generala. U Bellinzoni bi, u jednom razdoblju, otkriće bivšeg generala bilo povod za rijetko slavlje. Ljudi bi se skupili i spalili ga na lomaĉi. Spaljivanje je generala bio jedan od bellinzonskih autohtonih sportova. Kad je Cirocco preuzela vlast, tih linĉeva nije bilo već podugo. Pa ipak, spoĉetka je bilo teško nagovoriti ikoga da prihvati taj naslov, i stoga su generale neko vrijeme zvali "cezarima". Taj je naziv, meĊutim, postupno bio istisnut uobiĉajenijim imenom, jer su se ljudi navikavali na ĉinjenicu da ti ljudi nemaju atomske bombe za igraĉke. "Park. Shalom. Kurosawa." Kimnula je svakome od njih, i oni su joj uzvratili, ali oprezno. "Kao prvo... nećemo graditi opsadne kule." To ih je iznenadilo, ali su dali sve od sebe da to i ne pokaţu. Prije nemnogo vremena jedan bi od njih upitao kani li izvesti ĉeoni napad preko mostova, a drugi se poĉeo raspitivati o izgladnjivanju. Ali sada ne. Naprosto su slušali. "To što sada slijedi izgledat će kao velika parada. Bit će to nešto nalik karnevalu, i nešto nalik spektaklu na širokom ekranu. Bit će to monstruozan film. Bit će to nalik jednoj od onih izvedbi Uvertire 1812 na otvorenom, s topovima i svime. Bit će to Ĉetvrti juli i CincO de mayo. Od svega to, prijatelji moji, neće biti samo rat." Na trenutak je uslijedila tišina. Napokon se javio Kurosawa. "A kad će to biti?"

KIKA

"Sad ću vam reći. Prvo... ako to što ću vam sad opisati pode po krivu, ja više neću biti ţiva. Morat ćete nastaviti bez mene. Nisam toliko glupa da vam nastavim zapovijedati iz groba. Odluke ćete morati donositi sami." Pokazala je na Parka. "Ti ćeš preuzeti zapovjedništvo, kompletno. Toliko još mogu uĉiniti, i stoga te promiĉem u generala s dvije zvjezdice. Prema bellinzonskim zakonima, to te ĉini odgovornim gradonaĉelniku, kad izaberu novoga, ali ti u operativnom odluĉivanju ostavlja skoro totalnu slobodu." Ponovno ih je prešla pogledom. Misli su im bile zastrte velom, ali je imala priliĉno jasnu predodţbu kamo im smjeraju. Tri divizije na bojištu, jedna u Bellinzoni. Da Park poţeli krenuti kući i preuzeti vlast, nitko ga ne bi zaustavio. Ona ga je izabrala jer joj se uĉinio najmanje sklon ambicijama prema vojnoj vlasti. Ipak je znala da je time od same vojske stvorila potencijalno ĉudovište. Da je bar postojao neki drugi naĉin... Ali je Gea ţeljela rat, i zato joj je trebalo dati bar njegovu iluziju. Trebalo joj je odvratiti paţnju, no za tu zadaću ne bi dostajalo ništa manje od armije. "Prije nego što preĊemo na dnevnu zapovijed, pokušat ću vam pomoći svojim razmišljanjima o situaciji s kojom ćete se suoĉiti u sluĉaju moje pogibije. Uĉinite kako naĊete za shodno. Ali ja vam savjetujem povlaĉenje." Ĉekala je na komentare, ali ih nije i doĉekala. "Mogli biste se uspješno probid kroz zidine. Ja vjerujem da biste mogli. A kad biste se našli unutra, njenim biste ljudima bili više nego dorasli. Ali je brojĉana nadmoć na njihovoj strani. Pretrpjeli biste teške gubitke... i na koncu izgubili. Ako bi Gea odluĉila poći za vama... bila bi to mora kakvu niste nikad ni zamislili. Bijesno bi vam gazila vojnike. Ona nikad ne spava, nikad se ne umara. Spoĉetka bi moţda ubila tek pokojeg. Ali što bi vojnici bili umorniji, ubijala bi ih sve više. Moţda jednu legiju na dan, sve dok vas ne izbriše s lica zemlje. I to je razlog zbog kojeg biste, ako ja poginem, smjesta trebali poĉed s izvlaĉenjem. Kad stignete do Oceana, onda ste na sigurnom, bar privremeno, jer ne vjerujem da bi ona u nj zašla." Opazila je da je uspjela uplašiti bar dvojicu. Park je samo skupio oĉi, i Cirocco nije imala pojma što se iza njih zbiva.

KIKA

"Ako ona preţivi..." poĉeo je Park. Oĉi su mu se još više skupile. "Na koncu će stići do Bellinzone." "Mislim da je to neizbjeţno." "I što da tada ĉinimo?" upitao je Shalom. Cirocco je slegnula ramenima. "Nemam ni najblaţeg pojma. Moţda uspijete smisliti nekakvo oruţje koje je moţe ubiti. Nadam se da moţete." Zabacila je palac prema nevidljivim zidovima Pandemonija. "Moţda će vam biti najbolje da pred njom povijete šiju kao oni sirotani tamo. Pognite se pred njom i priĉajte joj kako je sjajna, i koliko vam se dopao njen posljednji film. Odlazite na njene filmove triput dnevno, kao odani robovi, i budite sretni što ste ţivi. Ja ne znam je li bolje umrijeti na nogama ili ţivjeti na koljenima." "Ja bih osobno," rekao je Park tiho, "radije poginuo. Ali to je izvan teme. Zahvalan sam ti na procjeni te hipotetske situacije. Ali moţeš li nam reći što da radimo danas?" Ta dodatna zvjezdica oĉito ohrabruje ljude, pomislila je Cirocco. Povila se prema njima, nalaktila se na stol, najozbiljnija što je mogla biti. Osjećala se kao flach royal koji se sprema uletjeti u igru. "Je li tko od vas ikad ĉuo za koridu?" OSAMNAEST Chris se s vrha Ijestava s vrha zida spustio na tlo. Bio je gore već nekoliko reva, malo zapadnije od Universalovih vrata, i promatrao Ciroccinu vojsku u daljini. Spoĉetka je u njemu stvarala snaţan dojam. Ĉinila mu se mnogo-ljudnom. Kroz izviĊaĉki je teleskop uspijevao razabrati veliĉinu i oblik kola, tip vojniĉkih odora, i ekspeditivan naĉin hoda. Ali što je više gledao, sve je manje bio siguran. I tako se potrudio procijeniti najbolje što je znao koliko je vani vojnika. Uĉinio je to mnogo puta, no i najveći broj do kojeg je došao bio je manji od onoga kojem se nadao. A i Titanida je bilo ispod oĉekivanja malo. Chris baš nije sasvim dangubio. Dok se kroz nervozne pande-monijske puzavce širio šapat o dolasku vojske, on se bavio procjenjivanjem snage Pandemonijeva. Trudio se da u tome ne bude suviše upadljiv — iako je sumnjao da Gea za to uopće mari. Ona nije

KIKA

ni pokušala ni pred njim niti pred ikim drugim u Pandemoniju išta sakriti. Zapravo se ĉesto hvastala, i to sasvim otvoreno, da raspolaţe sa sto tisuća boraca. Što je bila istina, zakljuĉio je Chris... ali varljiva. Toliko je ljudi doista bilo unutar zidina, i svi bi se oni borili. Ali je on pretpostavljao da će Ciroccina vojska znati kako da se bori. Geini su vojnici, ĉinilo se Chrisu, bili uvjeţbani da najprije priĉekaju da kamere zauzmu svoje poloţaje, pa da u jurišu prave strašne grimase, da viĉu i zauzimaju poze gvozdene odluĉnosti. Pa ipak je tu bilo poneĉeg što bi volio proslijediti Ĉarobnici. Špijun baš i nema neku veliku vrijednost ako svoju informaciju ne moţe iznijeti iz zemlje. Ta je misao u njemu pobudila ţelju za pivom... Ţestoko je odmahnuo glavom. Odluĉio je ostati suh sve do kraja borbi. Morao je biti spreman, ako se ukaţe prilika... iako nije znao ni hoće li je uopće prepoznati, kad se i ako se ukaţe. Bio je u pregustoj tami. I to je u njemu pobudilo ţelju za pivom... Do sto Ċavola. Gea je došla, teškim se korakom vukući uza zid. Stalno se vrtila u krug, provjeravala raspored svojih vojnika, zapovijedala postrojbama da se miĉu lijevo i desno, i tako ih iscrpljivala još prije poĉetka boja. "Hej, Chris!" doviknula mu je. On se okrenuo i podigao pogled. Pokazala je na sjever, gdje se skupljala vojska. "Što ti veliš? Baš su prekrasni?" "Isprašit će te po guzici", odgovorio joj je on. Ona je zaurlala od smijeha, prekoraĉila Universalov globus, i nastavila obilazak. Chris se sve ĉešće zatjecao u ulozi dvorske lude, komiĉnoga lika kojem je dopušteno izgovarati neĉuvene stvari. To mu baš nije podiglo moral, a više ga nije ĉak ni zabavljalo. Do sto Ċavola, kad bi samo postojao naĉin da nekako dojavi Cirocco. Morala bi znati da Gea ima topove. Moţda ona to i zna, i on moţda brine ni zbog ĉega. A istina je bila i to da to baš i nisu bili neki topovi. Chris je promatrao njihovo iskušavanje — sa sigurne udaljenosti, nakon što se jedan od ranih modela bio razletio i pobio šesnaestoricu. Domet im nije bio velik, a toĉnost mala. Ali su Ţeljezni Majstori nedavno došli s neĉim novim, s eksplozivnom topovskom kuglom.

KIKA

Kugle su velike površine zasipale tisućama ĉavala. Ako je Cirocco kanila jurišati na zidine, ti bi topovi mogli napraviti veliko zlo. Bili su tu i kazani s kljuĉalim uljem, ali je drţao da ih Cirocco i oĉekuje. A znala je da Gea ima i strijelce... Ali bilo je još loših vijesti. Gea je imala puške. Dobra je vijest bila da ih nije imala mnogo, i da su to bile primitivne kremenjaĉe kojima je za nabijanje trebala ĉitava vjeĉnost, a znate bi prsnuti u ruci ĉak i ĉešće od topova. A ljudi koji su ih nosili bojali su se i pucati iz te prokletinje. Chris se pitao što bi bilo gore: nositi oruţje koje ti moţe raznijeti ruke... ili poći u boj sa scenskim rekvizitom. Nije tome davno kako je proţivio priliĉno gadan trenutak, ugledavši regimentu vojnika odjevenih u moderan, lagani oklop, s laserskim puškama i velikim telećacima za njihovo napajanje. Jedna centurija takvih vojnika masakrirala bi ĉitavu rimsku legiju, Chris je u to bio siguran. A onda je jednog od tih vojnika sreo u kantini. S tri je metra varka bila oĉita. Laserske su puške bile igraĉke od drveta i stakla. Telećaci su bili prazne ljuske. Oklop je bio od nekakve plastike. Krenuo je natrag prema Tari. Na putu se ĉesto morao sklanjati vojnim formacijama što su se kretale trĉećim korakom. Bio je tu i konjiĉki odred, na konjima kojima se Gea sluţila u svojim vesternima. Sablje su im bile stvarne, ali su im šestokresi bili od rezbarena drva. A sluĉajno je znao i to da bi se, na dani znak, većina tih konja prevalila, pretvarajući se da je pogoĊena, baš kako su ih bili i uvjeţbali. Zar ne bi bilo sjajno da taj znak dojavi Cirocco? Poslije je kraj njega promarširala rimska legija, blistajući mjedenim štitovima i prsnicima i grimiznim suknjicama. Iza njih je pruskim korakom stupala regimenta esesovaca, a iza njih opet klimava hrpa jurišnika iz Rata zvijezda. Dok je stigao do Tare vidio je Gurke iz Gunga Dina, rovovske pješake iz Na zapadu ništa novo, Johnnyja Rebsa iz Prohujalo s vihorom, Hune, Mongole, Bere, Federates, Crvene kaputiće, Apaše, Zulue i Trojance. Štogod da inaĉe mislio o Pandemoniju, kostimografi su im bili za pet. Uspeo se širokim stubama plantaţerske kuće i u jednoj od golemih soba našao Adama kako sjedi na mramornom podu i igra se vlakom. Bilo je to pravo malo ĉudo, izraĊeno od srebra i urešeno draguljima

KIKA

dovoljno velikim da ih ne moţe progutati sve ako ih kojim sluĉajem i otkine - što je Adam uvijek i ĉinio, iako više nije pokušavao pojesti nejestivo. Prikaĉio je vagone za lokomotivu, pa zabazao na koljenima, sve viĉući ĉu-ĉu-ĉu-ĉu-ĉu, i trzajima povukao vlak, tako da su na kraju sve frcali vagoni. Ugledao je Chrisa i radosno bacio svoju neprocjenjivu lokomotivu u zid, i tako gadno ulubio meku kovinu (što će, znao je Chris, biti popravljeno dok bude spavao). "Tata, hoću letjetf." zagraktao je. Tako je Chris pošao do njega i podigao ga i zavrtio ga kroz zrak poput aviona. Adam je dobio ozbiljan napad kroniĉnog hihotavca. Potom je stavio maloga na bok i odnio ga na balkon na katu. Potom se zagledao prema sjeveru. Gea je i dalje obilazila zid. Stigla je do Goldwynovih dveri, i sad se vraćala prema Universalu, koji je bio najbliţi Ciroccinoj koncentraciji trupa. Ta su vrata bila jedna od triju na vrhu Adamove top-liste: volio je Mickey Mousea na Disneyjevim vratima, velikog kamenog lava na MGM-ovim, i okretni globus na Universalu, tim redom. Adam je pokazao prstom. "Evo Gee!" graknuo je. Kad bi u daljini ugledao njenu veliku masu, uvijek bi osjetio gordost i zadovoljstvo. "Tata, hoću dolje", zapovjedio je, i Chris ga je spustio. Adam je poţurio prema teleskopu. Tara je imala stotinjak jako dobrih teleskopa, i to baš za tu svrhu. Adam se prema njima odnosio grubo, kao i prema svim svojim igraĉkama. Ali svaki put kad bi se probudio, razbijeni bi objektivi bili zamijenjeni, mrlje od prstiju obrisane, a mjedeni tubusi uglaĉani. Dosad se u baratanju njima već bio izvijestio. Zanjihao je teleskop naprijed-natrag i brzo pronašao Geu. Chris je pošao do drugog, da vidi što to Adam gleda. Ona je, unutar zidina, izvikivala zapovjedi svojim vojnicima, i pokazivala sad amo sad tamo. Potom se okrenula prema van, s rukama na bokovima. Chris je kratko pogledao Adama i vidio kako je malo pomakao teleskop da bi uhvatio lijepa polja Hiperiona, gdje je sve kao u mravinjaku vrvjelo od vojske. Pokazao je prstom. "Tata, što je to?" "To je, pametni mali moj, Cirocco Jones i njezina vojska."

KIKA

Adam je ponovno pogledao kroz durbin, oĉito duboko dojmljen. Moţda je pomislio da će naĉas uspjeti vidjeti i samu Jonesovu. Odnedavna ju je viĊao ĉesto, u filmovima poput Ţderaĉ Mozgova, Cirocco Jones i Drakula i Ĉudovište iz Crne lagune. Neki su od tih filmova bili pravi zemaljski proizvodi, u kojima je Cirocco dublirala ĉudovište, s dodatnim scenama u kojima se, iz priliĉno zloslutnog no prepoznatljivog kapetana Jonesa, pretvarala u nekakvu novu pošast od sirove gume koja je ovaj tjedan bila na redu da proţdire Tokio. Većinom su to, meĊutim, bili novi proizvodi, s oznakom Made in Pandemonium, i sa svom producentskom ĉasti pripisanom "Gei, Velikoj i Moćnoj". Gea joj je u nekim scenama stavljala uvjerljivog dublera, a u drugima se sluţila kompjuterskim retušom. Kakvoća svega toga baš nije bila jako visoka, ali su zato troškovi bili eskstravagantni. Chris je po govorkanju znao da ninoga porenja, sakaćenja, glavosjeci i defene-stracije u tim monstruoznim pustolovinama nisu nipošto spadala u specijalne efekte niti imala ikakve veze s kaskaderima. Gea je nalazila da joj je, da bi dobila ţeljene efekte, najednostavnije bilo epizodiste na kraju pokopati. Teško je bilo reći kako ti filmovi djeluju na Adama. Bile su to najĉešće flagrantne moralistiĉke priĉe, pri ĉemu je Cirocco uvijek glumila onog zlog, a na kraju obiĉno bivala ubijena uz burno odobravanje publikuma. Pa ipak, Chris nije zaboravio da su i Draculu i Frankensteina, drevne kinematografske zlikovce, djeca gledala s izvjesnim divljenjem. Ĉinilo se da i Adam reagira na sliĉan naĉin. Kad bi se Cirocco pojavila na televizijskom ekranu, Adam bi se sav uzbudio. Moţda je i to bio dio Geina plana. Moţda je baš ţeljela da se Adam identificira sa zlim momkom, pa bila to i Cirocco. S druge strane, bila je tu i kompjuterski prepravljena verzija King Konga. Chris nikad nije vidio nijedan od tih starih filmova, ali mu je Cirocco jednom davno bila ispriĉala radnju ovoga, i on je već bio razmišljao o odlasku u sjevernu Febu da pokuša junaĉko ubijanje Geine rekonstrukcije. Verzija na pandemonijskoj televiziji bila je, meĊutim, drukĉija. Gea je preuzela ulogu Konga, a Cirocco Carla Denhama. Fay Wray se u filmu jedva i pojavila. Kong/Gea je nikad nije ugrozila ni na koji

KIKA

naĉin; sve se njegovo/njeno djelovanje svodilo na zaštitu neduţnih prolaznika od Denhamovih šeprtijavih pokušaja da ubije Konga. Na kraju, vezana na vrhu visoke zgrade, uţasno izranjena malim dvoplošnjacima, Gea je napokon junaĉki pala. Chris se sjećao klasiĉne zadnje reĉenice: "Sad je ljepotica ubila zvijer." U ovoj verziji, Ciro-cco/Denham je umjesto toga rekla: "Sad je ĉitav svijet moj'V Bilo je nemoguće pomisliti na Konga i s nelagodom ne pogledati niz Cestu dvadeset ĉetiri karata. Nedaleko od mjesta gdje se prekidala na ulazu u Taru, stajala je velika crna lopta s klempavim ušima. Bila je to Kongova glava. Svaki put kad bi Chris kraj nje prošao, za njim bi pošao tuţni pogled. "Tata, a što će sada biti?" Chris se vratio u sadašnjost. Bilo je to Adamovo omiljeno pitanje. Kad bi na televiziji gledali film, i kad bi napetost dosegla vrhunac, Adam bi se okrenuo Chrisu, pun straha i oĉekivanja, i upitao što će se dogoditi. Što će dalje biti? To je ono što se svi stalno pitamo, pomislio je Chris. "Mislim, Adame, da će biti rata." "Auh!" rekao je Adam i ponovno pogledao kroz dalekozor. DEVETNAEST Napad na Pandemonij krenuo je dva dekareva nakon što je podignut posljednji tabor. Njegov je poĉetak oznaĉila izvedba, uz sudjelovanje tri stotine ĉlanova Titanidske limene glazbe Bellinzon-ske vojske, The Liberty Bella od Johna Philipa Souse. Gea je, sa svog kamenog zida, gledala skupljanje orkestra, vidjela kako se pojavljuju uglaĉana glazbala i blistaju na krasnom hiperion-skom svjetlu, i poslušala kratku uvodnu frazu. Pa poskoĉila od radosti. "Pa to je... Monty Python!" povikala je. Zaprepašteno se zapiljila. Cirocco je nekako uspjela Titanide ili nauĉiti ili uvjeriti ili natjerati da krenu strojevim korakom. Oni su oduvijek oboţavali koraĉnice, ali su imali malo dara za stupanje u taktu. Obiĉno bi samo kaotiĉno trĉkarali • ipak odrţavajući stalan i

KIKA

nepromjenjiv takt koraĉnice, toĉno kao po metronomu. Ali sad su stupali ukorak, u formaciji, i pjevali iz punoga grla kako to samo Titanidi znaju. I bilo je preslavno. Jedan od prvih Sousinih marševa, The Liberty Bell, neka je komedijantska druţina bila prihvatila za himnu, i Gea ga je poznavala po mnogim filmovima i televizijskim vrpcama. Uskoro ju je posve obuzelo. Stupala je amo-tamo duţ kamenog zida, i sipala kletve na svoje vojnike unutar zidina, sve dok se i oni nisu umorno skupili u formaciju pa stali marširati naprijed-natrag zajedno s njom. Titanidi su se zaustavili na razumnoj udaljenosti od opkopa što je opasivao zidove, pa krenuli u smjeru suprotnom od smjera okretanja satnih kazaljki, oko Pandemonija i prema dverima United Artistsa. Dovršili su The Liberty Bell i onda se, bez stanke, prebacili na Colonel Bogey. Gea se na trenutak namrštila, prisjetivši se gadne scene iz filma što ga je gledala ne tako davno, no "onda se brzo razvedrila, napose kad je pola Titanida spustilo glazbala i zazviţdalo referen. Nakon toga je na red došlo Seventy-six Trombones. Mnoge su od sljedećih numera bile na ovaj ili onaj naĉin povezane s filmovima. Kad je glazba zamrla u daljini, Gea je ponovno pogledala prema sjeveru, odakle joj se pribliţavao neki crni, usamljeni lik, dobranih pedeset metara ispred druge grupe od tri stotine Titanida. Iza njih, u savršenoj formaciji, išle su legije. Samo su zapovjednici, na ĉelu svake druţine vojnika, nosili sjajne mjedene prsnike, što je, pomislila je Gea, od Cirocco bilo priliĉno prostaĉki. Ali ono malo mjedi što su je imali, bilo je uglaĉano do visokog sjaja, i morala je priznati da prosti pješaci izgledaju odmorno, ĉilo, sposobno i predano. A osim toga se sa sjeverozapada primicao i diriţabl. Ĉak se i s dvadeset kilometara jasno vidjelo da je to Whistiestop. Druţina na zemlji nastavila je stupati, a diriţabl se primakao i stao na udaljenosti od otprilike pet kilometara te na tri kilometra visine. Velika se masa stala polako okretati sve dok mu se bok nije postavio prema Gei i Pandemoniju. Kraj Cirocco su se ţurno motali neki ljudi. Nisu izgledali kao vojnici. Onda su pred nju nešto postavili. Potom je Whistlestopov bok zadtrao, i na njemu se pojavila svijetla šara koja se izbistrila u

KIKA

Cirocci-no lice. Gea je pomislila kako je to dobar trik. Nije znala da su diriţa-bli i za to sposobni. "Gea", jeknuo je Cirocco glas odnekud od diriţabla. "Slušam te, Demone", odviknula joj je Gea. Njoj nisu bili potrebni nikakvi tehniĉki trikovi za pojaĉavanje glasa. Ĉula se sve do Titan-grada. "Gea, ovdje sam sa silnom vojskom, odluĉnom da sruši tvoju zlu vlast. Nama nije do ratovanja s tobom. I zato te pozivamo da se mirno predaš. Neće ti se dogoditi nikakvo, zlo. Prištedi sebi poniţenje konaĉnog i potpunog poraza. Spusti mostove što vode u Pandemonij. Jer mi ćemo pobijediti." U jednom strelovitom trenutku Gea se upitala što bi ta glupa kuja uĉinila kad bi joj se doista predala. Upitala se je li Cirocco ponijela dovoljno velike lisiĉine. Ali je ta misao brzo prošla. Ova se bitka mora voditi do kraja. "Naravno da ti nije do ratovanja", podrugnula joj se Gea. "Svi ćete izginuti, do zadnjeg vojnika. Moji će vojnici krenuti na Bellinzonu i svladati još šaĉicu onih koji su ti ostali vjerni. Predaj se, Cirocco." Taj odgovor sasvim izvjesno nije iznenadio Cirocco. Uslijedila je duga stanka, a onda brzi rafal eksplozija koji je unutar Pandemonije-vih zidova izazvao veliku uznemirenost. Ljudi su podigli pogled i ugledali Bellinzonske zraĉne snage, svih dvanaest operativno sposobnih aviona, kako se izvlaĉe iz oštra sunovrata. Pa ipak, sve što su bacili na Pandemonij, svelo se na detonacije pri probijanju zvuĉnog zida. Avioni su putovali s istoka na zapad. Sad su se oštro izviri i izveli vrlo okretno preokretanje koje ih je dovelo u skoro ravnu crtu, a vrhovi su im se krila gotovo doticali. Gibajući se velikom brzinom, poĉeli su ispuštati pulsirajuće toĉke dima. Kad su ponovno preletjeli, ponovno se zaĉulo probijanje zvuĉnog zida. A iz toĉaka su se poĉela oblikovati slova. "Narode Pandemonija", zaderala se Ciroccina golema slika na Whistlestopovu boku... a avioni su ispisali NARODE PANDEMONIJA preko Geina bistrog i ĉistog neba. Gei se ovjesila ĉeljust. Bilo je to dojmljivo kao sam vrag, to je morala priznati. Avioni su poletjeli gore i okrenuli se, i brzo se postavili u poloţaj za sljedeći prelet.

KIKA

"Strgnite lance", uskliknula je Cirocco. STRGNITE LANCE. Potom gore, i preokret, i izravnavanje... Sve je to oĉito bilo izvedeno pomoću kompjutera. Ljudski refleksi nisu mogli biti" tako brzi, i to pri nadzvuĉnoj brzini, da sve te toĉkice dima ispuste u tako precizno odreĊena mjesta šare. Piloti su oĉito morali paziti samo na to da uvijek ostanu savršeno poravnani. Gotovo istog ĉasa kad bi ispisali redak, rijeĉi bi prebrisao ţestoki vjetar što su ga avioni dizali svojim prolaskom, i tako bi nebo ostalo ĉisto za sljedeći redak. "Ne robujte više Gei... spustite podizne mostove... bjeţite u brda... ĉeka vas zaštita..." Sad bi već toga bilo pomalo i dosta, zakljuĉila je Gea. Zapovjedila je da poĉnu s njenom ekshibicijom. Već za nekoliko sekundi nebo je bilo puno rascvjetalog vatrometa. To je ljudima skrenulo misli s rijeĉi ispisanih na nebu. Pobrinula se da se podosta te pirotehnike usmjeri prema velikom diriţablu. Nije se, naravno, mogla nadati da bi ga mogla dosegnuti, ali ako mu malo zdrma ţivce, to ne moţe škoditi. To s Whistlestopom vrlo je ĉudno, pomislila je Gea. Primila je već izvještaje o njegovim djelatnostima nad Bellinzonom. Ali ĉuti nije isto što i vidjeti. Normalno oprezan diriţabl ne bi se nipošto ţelio naći u istom zraĉnom prostoru s tim opasnim avionĉićima što rigaju vatru. A i najmanja vatrometna raketa, ispaljenja u njegovu smjeru, morala bi biti dovoljna da pojuri prema Rei koliko ga god nose goleme repne peraje, nekmoli pak golemi vatreni praskovi što ih je Gea bacala u nebo. No Whistlestop za to kao da nije ni mario. Nije trebalo dugo pa da prestanu i vatromet i pisanje po nebu. I jedno je i drugo bilo samo simboliĉno, pretpostavila je Gea. Cirocco se u tom pogledu sasvim lijepo iskazala. Pitala se hoće li biti takva i kad poĉne prava borba. I baš joj se tada poĉela micati zemlja pod nogama. *** Kad je Cirocco spomenula koridu, samo je jedan od njezinih generala shvaćao o ĉemu to ona govori. Ali je ĉak ni on nikad nije vidio. Cirocco je pomislila da je ona vjerojatno zadnji ţivi ĉovjek koji je vlastitim oĉima vidio koridu. Dok je još bila sasvim mala, mati ju je odvela na jednu, i to malo prije nego što je bila zabranjena u Španjolskoj, zadnjoj zemlji koja ih je još dopuštala.

KIKA

Ciroccina je majka smatrala da dijete ne valja zaklanjati od svih rugoba i brutalnosti svijeta. Ona nije odobravala borbe s bikovima — koje su prije nekoliko desetljeća bile vaţno politiĉko pitanje na dnevnom redu pokreta Spasite kitove — ali je smatrala da bi to moglo biti pouĉno iskustvo. Cirocco je bila dijete rata, silovanjem zaĉeta, a njezina majka, ţilava i samostalna ţena, nakon boravka u arapskom zarobljeniĉkom logoru stalno se ponašala malo ĉudno. Bila je to jedna od Ciroccinih najţivljih djetinjih uspomena. Malo je spektakala tako bogato koloritom. Matadorovo ruho ne zovu uzalud odijelom svjetlosti. Fascinirano je gledala kako ljudi na konjima prilaze silnome biku i zatjeruju mu koplja u leda. Sjećala se jarko crvene krvi što je biku tekla niz bokove. U trenutku kad se napokon pojavio matador, bik je već izgledao jadno: bio je ošamućen, smućen i tako srdit da je jurio na sve što se micalo. I tako se tad u igru ubacio taj mali popišanac matador. Sa zapanjujućim se maĉizmom poigravao ţivodnjom, obmanjujući je bezbroj puta svojim ĉarobnim plastom, i okretao biku leda dok bi on stajao obezumljen bolom, nesposoban da shvati zašto se ĉitav svijet okrenuo protiv njega i to na tako groteskan naĉin. Cirocco se poţeljela na neki naĉin ograditi od mnoštva. Kako ih je mrzila. Poţeljela je da bik raspori matadora od muda do gruda, i kako bi klicala kad bi mu se crijeva stala pušiti na vrućem španjolskom suncu. Ali se to nije dogodilo. Pobijedio je zli momak. Taj smrdljivi mali prdonja okrenuo se prema već napol mrtvom biku i zario mu maĉ u srce. Potom je paradnim korakom krenuo ususret zaglušujućem pljesku, i da je Cirocco imala pušku i znanja kako se njom barata, taj bi se vrlo brzo pretvorio u pokojnog malog prdonju. Umjesto toga je povratila. A sad je htjela biti matador. Ako se nije htjela utopiti u gaĊenju prema samoj sebi, nije smjela smetnuti s uma dvije stvari. Kao prvo, Gea nije bila nikakav glupi toro. Nije bila ni bespomoćna, ni bezazlena, ni glupa. Kao drugo, Cirocco se nije borila iz sporta. Svaka bi trezvena procjena većinu prednosti pripisala Gei.

KIKA

Ĉovjeku koji o borbi s bikovima ne zna ništa, na prvi bi se pogled moglo uĉiniti da bik ima sve prednosti. Ali kad se sve analizira, kad se promotre pripreme i usporede umne sposobnosti bika i matadora, ĉovjek brzo shvaća da bi se samo najveći idiot meĊu matadorima mogao naći u ikakvoj opasnosti. Imao je svojih pet minuta zabave s umornom ţivotinjom, potom ju je ubio... i sve toliko obmanuo da sad misle da je uĉinio nešto slavno a ne nešto kukaviĉko i bijedno. Pa ipak je osnovno naĉelo bilo isto. Cirocco ju je namjeravala odrţavati u stanju rastrešenosti i bola, pogleda prikovana na crveni plašt, ne dati joj da shvati zašto od tih rogova uporno nikakve koristi... i onda joj, kad se Gea i mentalno i emotivno posve iscrpi, sjuriti maĉ. No dobro. Prvi je dio predstave gotov. Rijeĉi na nebu, i glasna glazba. Gea je još i pripomogla vatrometom. "I zapamti", rekla je Gaby kad su se zadnji put srele. "Gea je, u mnogo smislova, mentalno regresirala u petu godinu ţivota. Ona voli spektakle. To je ono glavno što je privlaĉi filmovima. I to je osnovni razlog zbog kojeg je uopće i otpoĉela onaj rat, Bog nam svima budi u pomoći. Samo joj ga priredi, Rocky, i to jedan dobar, a ja ću se pobrinuti za ostalo. Ali ne zaboravi, ni na jedan trenutak, da je djetinjast samo jedan dio nje. Preostali će dio nje budno vrebati na trik. Ona ne zna odakle će doći. Ona ni ne sluti da znamo sve što znamo. U oba navrata, kad kreneš na nju, to mora izgledati kao da to misliš najozbiljnije." Drţeći sve to na umu, Cirocco je mahnula kamermanima da se maknu s puta, pa malo iskoraĉila, prekriţila ruke na prsima i zazvala Nasu. * * * Pod Geom se izvila zemlja. Posrnula je nekoliko metara i uzla-matala se rukama, a onda se okrenula i zaprepašteno zapiljila u eksploziju što je odozdola raznosila Cestu dvadeset ĉetiri karata. Eksplozija je zapravo smeţurala cestu, napredujući od toĉke negdje na pola puta prema Tari pa sve do toĉke toĉno ispod njenih nogu. Opeke od masivnog zlata i grumenje blata poletjeli su na sve strane — i maimitska joj se petlja neĉega ovila oko gleţnja. Nešto ju je zbacilo s nogu i sad se zapiljila u Nasu, sedefasto bijelu i Ijuskavu, što se prostirala u duţinu od tri stotine metara. Monty Anaconda, pomislila je i otkotrljala se u stranu.

KIKA

*** Sve svt to s balkona na Tari promatrali Chris i Adam. "King Kong!" zavrištao je Adam. Chris ga je nervozno preletio pogledom. Ĉini se da ga je to zabavljalo. *** Zmija je hitro obavila Geu svojim masivnim petijama. Gea se zavaljala. Zavaljala se tako ţestoko i tako brzo da je, prije nego što se uspjela uspraviti na noge, demolirala tri filmska ateliea. U tom je valjanju pobila stotine statista. Oni koji su je vidjeli kako ustaje jedva su vjerovali vlastitim oĉima. Od Gee se isprva vidjelo samo jedno stopalo i komadić jedne noge. A onda se oslobodila jedna ruka. Zaĉula se lomljava kosdju. Nitko nije mislio da se to drobi zmija. Visoko uzdignuta, zmija je bestrasno gledala svoju ţrtvu. Prošlo je već dugo vremena otkako je zadnji put napala tako zamaman plijen. Hefa-lumpi su joj već postali pomalo dosadni. Nisu ĉak ni bjeţali. A onda se oslobodila i druga ruka. Ruke su poĉele pipati, pronašle petlju, pa je poĉele potezati. Zmijsko lice nema nikakav izraz. Zmije mogu otvarati usta, ţmirkad i palucati jezikom — i to je uglavnom sve. Nasu je zamladla repom. Gea je, još slijepa, zateturala prema zidu. Udarila je u nj, i to joj se, izgleda, uĉinilo zgodnim, pa se odmaknula da još jednom lupi. Odronila su se gornja tri metra. Lupila je još jednom. Neke su se Nasuine pedje olabavile. Sad se pojavilo i Geino tjeme. Ponovno se zaĉulo drobljenje kosdju. Zvuk je Geinih kostiju bio kao da se mamutovci lome pri samoj zemlji. Nasuine su kosti bile savitljivije, pa je zazvuĉalo kao da pucaju samo sljemene grede. Gea je poĉela rukama traţiti zmijinu glavu. Nasu se zibala i izvijala, pa je stisnula još jaĉe. Pod uţasnim se pritiskom ĉulo kao da se skršila ĉitava šuma sekvoja. A onda je Gea već bila na vrhu zida. I gulila je zmiju sa sebe, sve deset po deset metara. Dijelovi što bi ih zgulila nisu se više micali. Nasu je otvorila usta. Bilo je to jedino što je mogla uĉiniti. Gea je pala na leda, i srušila Universalov globus s njegove okretne platforme, i on se skotrljao niza zid. S mukom se ponovno uspravila

KIKA

na noge... i napokon dohvatila zmijinu glavu. Rastvorila joj je usta, i nastavila ih rastvarati i rastvarati. Zmiji je pukla glava. Gea je njome lupila u zid, pa nastavila lupati, sve dok se nije pretvorila u mlitavu masu. Potom se uspravila, iskrivljena i smetena, drţeći u ruci glavu mrtve zmije. A onda je preko zida hitnula i nju i sto metara petlji, bacila ih dolje u opkop. Na nju su se hitro bacili morski psi obuzeti gastronomskom groznicom. Gea je bila... zguţvana. Nijedan joj zglob nije izgledao kako treba. Glava joj je bila zdrempana lubenica, a leda niz uţasnih okuka, kao švicarske serpentine. A onda se zapraćakala. Visoko je podigla ruku, i nešto se uz školjocaj vratilo na svoje mjesto. Zavrtjela je bokovima, i ponovno se zaĉuo glasni kvrcaj. Dlanovima je pritisla lice i vratila kosti na njihovo mjesto. Korak po korak, ponovno se dovodila na okup, sve dok se nije uspravila, cijela, bez brazgotina, i pogledom propalila Cirocco, koja je i dalje stajala posve mirno, s rukama na prsima. "Bio je to smrdljivi trik, kujo gadna!" povikala je. Potom se okrenula, skoĉila s unutrašnje strane zida, pa povikala na vratara. "Otvori vrata! Spuštaj most. Idem joj pokazati njenoga boga." Jedan je od njenih vojnih savjetnika htio nešto reći. Time je zaradio šut koji mu je izlomljeno tijelo prebacio deset milja dalje, na teritorij Warnera. A ĉovjek zaduţen za vrata već je grozniĉavo vrdo vitla da ih otvori. Ĉim se pomiĉni most poĉeo spuštati, Gea je na nj stupila nogom. Od njezine teţine koloturnici su se zavrtjeli takvom brzinom da se uţe zadimilo i zapalilo. Potom je zakoraĉala preko mosta i stupila na Universalov nogostup. I izišla iz zaĉaranoga kruga. DVADESET Chris je posegnuo u hladilo kraj svog naslonjaĉa — Gea je bila vrlo susretljiva, pa mu je pribavila i hladila i piva koliko je poţeliti mogao; ledeno hladna boca nije nikad bila dalje od nekoliko koraka — pa izvadio bocu i otĉepio je. Sukob s tom ĉudovišnom zmijom u prvi je ĉas izazvao strašan strah. Ali, kako se nastavljao, postajao je sve sliĉniji stotinama filmova s monstrumima što ih je lani vidio. Bilo je

KIKA

nerealno. Sve je bilo već unaprijed odreĊeno. Znalo se da će ţena ubiti zmiju, i tako se zaista i dogodilo. Poĉeo je osjećati ugodno pivsko zujanje u glavi. Adam je i dalje sjedio na podu i zurio, zanijemio, kroz šipke na balkonskoj ogradi. Takav film još zaista nikad nije gledao. S vremena bi na vrijeme poskoĉio i potrĉao do dalekozora da bolje vidi. Chris se nikad nije osjećao tako bespomoćno. Cirocco je, meĊutim, u svojim zapovijedima bila posve izriĉita. On ostaje na svome mjestu sve dok ona ne doĊe po njih. Pa dobro, ona je sad bila tu, to da — samo crna mrljica na ĉelu nevjerojatne vojske. Je li trebao promarširati kroz Universalova vrata, drţeći korak sa Geom dok se borila sa zmijom? To baš nije imalo puno smisla, i nije osjećao nikakvu ţelju da to uĉini. Netko će doći po tebe, rekla je Cirocco. Poţelio da taj netko i doĊe. Gaby ga je potapšala po ramenu. Ispustio je bocu s pivom i ova se razbila na mramornoj terasi. Adam je, ugledavši razbijeno staklo, prasnuo u smijeh. Bilo je baš kao u Three Stooges. "Chris, jesi li trijezan?" upitala je, a oĉi su joj se skupile. "Dovoljno trijezan." "Onda evo što moraš uĉiniti." I rekla mu je. Nije to potrajalo dugo. I nije bilo prekomplicirano, ali je bilo strašno. Već je prošla godina dana otkako tu sjedim, pomislio je. Godinu dana ne radim ništa, samo slušam djeĉje blebetanje. A sad se moram pretvoriti u superheroja. Znao je da će za trenutak zacviliti, i zato je kimnuo glavom. I onda je Gaby nestala. Poţurio je do Adama, podigao ga, i nasmiješio se kako je najbolje znao. "Idemo se malo prošetati", rekao mu je. "Neću! Hoću još gledati kako se tuku!" "Ostavimo to za kasnije. Ovo će biti još ljepše." Adam ga je pogledao dvojbeno, no nije rekao ništa ni kad ga je Chris ţurno ponio niza stube, kraj usnulih tijela Ampare i Sushi i sve ostale kućne posluge. Izišao je kroz straţnja vrata Tare, i nestao u šumi strukova iza nje.

KIKA

*** Gea je zastala na sredini nogostupa. Tu nešto nije bilo u redu. Svijest joj je bila raslojena, ali je na to već bila navikla, znala je kako se s tim izlazi na kraj. Sve veći postotak te svijesti morao se koncentrirati na tijelo. Dok se borila sa zmijom, nije mogla misliti skoro ni na što drugo. Isto je bilo i kad je svu svoju energiju sabirala na vlastito izlijeĉenje. Ali se sad zbivalo nešto drugo. Shvatit će to već za koji ĉas. Velika joj se obrva zamišljeno nabrala. A onda su se zaĉuli povici. Istoga ĉasa, jedna druga druţina Titanida, organizirana u bubnjarsko-trubaĉku postrojbu, otpoĉela je izuzetno glasnu numeru, stupajući prema istoku. Tako je Cirocco ostala sama, skoro ĉitav kilometar ispred svoje vojske. Daj da vidimo. Prva bi skupina Titanida sad već morala biti skoro kraj Disneyjevih vrata. Ova druga druţina krenula je u suprotnom smjeru, prema Goldwynu. Da li to Cirocco raspršuje snage, pripremajući se za napad? Zaĉulo se dvanaest praskova. Gea je podigla glavu, i ponovno ugledala sićušne avione u prolazu, na putu sa zapada na istok. Još jedan faktor o kojem je trebalo razmisliti. Avioni su prošli kraj Whisdestopa... koji se sad ĉinio nekako kraći. A ĉinilo se i da se diriţabl ili dimi ili pušta paru. A onda je shvatila. Whistlestop je izgledao kraći zato što je išao ravno na nju. Dok ga je tako gledala, on je još više poravnao kurs, sve dok ga nije gledala skoro toĉno u nos. S krmenog su se kraja prosule tone vodenog balasta, a on se dizao i dizao, sve dok se nije pretvorio u golemi krug u zraku, što je ĉasimice postajao sve veći. "Para" su bili kerubini što su izlijetali iz gornjih ispusta, i milijun stvorenja, od kojih neka nisu bila veća od miša, a koja su, obješena o sićušne padobrane, iskakala iz njegovih bokova. Bio je to uţasan prizor, popraćen jezivim zvukom: visokim, tuţnim jaukom od kojeg su joj se olabavili zubi. Bio je to diriţablov smrtni krik. *** Luther je stajao sam, na zidu u blizini svoje kapele kraj Gold-wynovih vrata. Ĉinilo se da ga neće ni pozvati u boj.

KIKA

Znao je da mu još nije preostalo puno ţivota. Pretrpio je rane što mu ih je zadalo Vijeće kardinala papise Ivane, a iza Kalina trijumfa Gea ga je i predugo previĊala. Nije više bio u prvom krugu, i to je za nj bilo bolno, jer su se sve njegove ţelje svodile na sluţenje Gei. Promatrao je boj sa zmijom. Gea je pobijedila, no on nije osjetio ni bol ni zadovoljstvo. Vidio je kako diriţabl zauzima poloţaj... I onaj sićušni dio njegove svijesd koji je još bio u rezonanciji s Geinim mislima uspio je registrirati onaj trenutak sumnje prije nego što je podigla pogled prema nebu. Pao je na koljena. Razdro je vlastito meso, i poĉeo se moliti Bogu. Lutherova je svijest bila nalik kamionu s kockastim kotaĉima. Mogao se kretati, ali samo uz veliki napor. Napinjao se, podizao svijest na brid, i onda bi se ona silovito svalila na novu misao. Potom bi se ponovno napregnuo. Gdje je Dijete? pomislio je. Napregni se, podigni... bum. Đavolja je vojska sva tamo, na sjeveru. Bum. Što ako je sve to namijenjeno samo skretanju pozornosti? Bum. Što ako pravi napad dolazi iz nekog drugog smjera? Uz samo mu je uho nešto prišapnuo nekakav glas. Podsjećao je na glas njegove ţene... ali on je nije imao. Bila je to Gea... naravno, bila je to Gea. "Foxova su vrata ravno na jug", rekao je glas. "Foxova vrata, Foxova vrata", promrmljao je Luther. Zapravo ne stvarno. Usta su mu sad bila u takvim ruševinama da je mogao reći samo: "Fo vo, fo vo." Na Goldwynovu je kolodvoru stajao vlak. Luther se uspeo u nj, i zatim se povezao uskom jednotraĉnom prugom što je tekla vrhom oko ĉitavog zida. Jednom je i u tome bio pošten tlak pare. Ušao je u strojovodinu kabinu i do kraja povukao veliku ţeljeznu polugu. Vlak je krenuo i brzo skupio brzinu. *** Chris je potrĉao kroz šumu strukova. Adamu se to oĉito dopadalo. "Brţe, tata, brţe!" povikao je.

KIKA

Zacijelo bi bilo mraĉno kao u rogu da nije ispred njih lebdjelo tajanstveno modro svjetlo. Nadao se da će poći kud i oni, jer bi se bez njega, ĉak i s baterijom, uskoro beznadno izgubili. "Uhvati ga, tata!" Nadam se da neću, pomislio je. Kad bi ga uhvatio, ne bih ni znao što bih s njim. Nadam se da će ono samo nastaviti plutati tako, pedeset metara ispred nas, i nadam se da se neću ni u što spotaknuti. A onda je iz velike daljine zaĉuo duboki, dugi prasak, nalik grmljavini. Pitao se što je to bilo. *** Calvin je sjedio u sjedalu bombarderskog nišana, pod samim vrškom Whistiestopova velikog kostura. Bio je bogato umotan u tkanine, ali se ipak tresao. Nije se osjećao dobro. Nije se nikako mogao osloboditi te studeni. Sve što bi pojeo odmah bi i povratio. I stalno ga je boljela glava. Nije znao što ga je to zadesilo. Moţda bi se i moglo dijagnosticirati, ali je dvojio da bi se dalo i izlijeĉiti. Ali je zato zasigurno znao da svakom ĉovjeku doĊe ĉas da skupi svoje krpice. Za Calvina je sto dvadeset šest godina ţivota bilo i preobilno. Star i bolestan, već je vidio preko milijun okretaja velikog kotaĉa, i to je bilo dosta. "Zašto me naprosto ne izbaciš?" rekao je Calvin Whistlestopu. "Dalje mogu i pješice. A ti još moţeš poţivjeti dvadeset, moţda trideset stoljeća." Zaĉuo je tiho zviţdanje. Ali on ga nije ĉuo kao rijeĉi. Priĉalo mu je ono o odnosu koji nikad ne bi mogao objasniti ljudima. On i Whistlestop odrasli su zajedno, dijelili nešto što nijedan ne bi znao ispriĉati nijednom diriţablu i nijednom ĉovjeku, i sad su bili spremni na zajedniĉku smrt. "Pa ovaj, mislio sam da ti to moram ponuditi", rekao je i zasmijuljio se. Zavalio se u stolac, pa izvadio cigaru i upaljaĉ koje mu je Cirocco bila ostavila, i onda se ponovno zasmijuljio. No ovaj put je smijuljenje preraslo u smijeh. "Nije zaboravila", rekao je. Calvin je cigare pušio tako davno da je to već skoro i sam zaboravio.

KIKA

Ova je bila svjeţa i aromatiĉna. Njušnuo ju je, odgrizao joj vrh, pa kresnuo upaljaĉ. Pripalio je cigaru, povukao dim. Bila je prava. Onda je još jednom kresnuo upaljaĉem i prinio ga platnu s desne strane. Iza leda je, u trenutku kad su se otvorili ventili, zaĉuo duboki ispuh, dok se vodik miješao sa zrakom i srljao prema njemu. I nije ĉuo prasak. DVADESET JEDAN Svi diriţabli umiru u ognju. Takva im je sudbina. Ništa ih drugo ne moţe ubiti. Cirocco je gledala kako se Whistlestop spušta prema Gei, koja se skamenila na širokom drvenom mostu. Ovo je dobrovoljno, pomislila je. Sami su tako htjeli. Ali joj to, tko zna zašto, nije pomoglo. "Svi dolje!" viknula je preko ramena. "Zaklonite se štitovima!" Okrenula se, a Whistlestopov je nos bio još samo sto metara nad Geom i još se spuštao. Cirocco se pitala hoće li Gea potrĉati. Nije to uĉinila. Ostala je na mjestu, i dok se mamutska plinska vreća rušila na nju, potegla je šakom da mu raspali direkt, ali ju je onda ĉitavu obavio plamen. Vatra je krenula od Whistiestopova nosa, pa mu liznula bokove tako brzo da to oko nije moglo slijediti. Zvuk je nadilazio sve što mašta moţe zamisliti. Plameni se cvijet uz riku digao petnaest kilometara u zrak, i diriţablovo se tijelo zgnjeĉilo na mjestu na kojem je stajala Gea. Na trenutak kao da je zastalo, nošeno i dalje unutrašnjim plinovima a već u plamenu, a onda se kraljevski dostojanstveno poĉelo rušiti u se. Potrajalo je to dugo i predugo. Ako diriţabl i jest lakši od zraka, to nipošto ne znaĉi da nije teţak. To naprosto znaĉi da mu je masa manja od mase istisnutog zraka. Obujam samih Whistletopovih vreća s plinom bio je sto ĉetrdeset milijuna prostornih metara; toliko zraka, pri tlaku od dvije atmosfere, ima strahovitu masu. Prva polovica Whistlestopa smeţurala se kao harmonika skoro u toĉki u kojoj je bila Gea. Ostatak se prevalio, izgubivši potporu vodika. Srušio se, onako zapaljen, na Univetsalov studio i duţ zapadnog zida. Planulo je sve osim same stijene. j

KIKA

Jara je vatre spoĉetka bila vrlo ţestoka, dok je kuljala u perjanici što je ticala nebo. Cirocco se nije makla, ali je podigla ruku da zaštiti lice. Ĉula je prljenje vršaka kose, a odjeća joj se zadimila. Iza nje su se vojnicima štitovi tako zagrijali da ih je bilo sve teţe drţati, a do njih je bio još ĉitav kilometar. Ali je ta neboderna vodikova lomaĉa brzo zamrla. Universal je jarko plamtio, ali više nije bilo nepodnošljivo. Golema hrpa suhe, platnu sliĉne ovojnice, što je nekad tvorila Whisdestop, gorjet će još neko vrijeme. Svi su u to gledali. Pod njom je bila Gea. Vjerojatno je bila u opkopu. Nitko nije znao koliko je on dubok. Nakon što je prošlo deset minuta bez ijednog pokreta, neki su vojnici iza nje zaklicali. Cirocco se naĉas osvrnula. Bacali su koješta u zrak. Oni su, jadniĉci, mislili da je Gea mrtva. A onda su se, videći da se Cirocco ne miĉe, polako stišali. Ponovno se okrenula prema naprijed i stala gledati dogorijevanje vatre. *** Dvije stotine panaflexa, preko tisuću arriflexa i nebrojeni bolexi - sve je to izginulo u konflagraciji, odnoseći sa sobom u smrt i neprocjenjivi filmski materijal o boju s Divovskom Zmijom. Glavni sineast pozvao je iz drugih studija bataljune fotofauna... no to je jedva i bilo nuţno. Većina je u pĉetku poslušno ostala na svojim mjestima i mrzovoljno ispucala po nekoliko stopa kad su im titanid-ske glazbe prošle ispred vrata, a kad su zaĉuli zvukove uz koje je zmija razdirala zemlju, tek su malobrojni pohitali prema Universalu. A onda je na sjeveru poput vulkana provalio golemi stup vatre. No dokle. Svi su oni dobili zapovijed da se ne miĉu, ali je ovo ipak bilo do sto crnih Ċavola previše. Bilo je to kao zamoliti gladno dijete da sjedi mirno i ništa ne dira u sobi od ĉiste ĉokolade. Bilo je to kao reći hordi divljih papparazza da se, samo jednu ulicu dalje, engleska kraljica nasred ceste tuca s najvećom televizijskom zvijezdom svijeta... ali, dajte, deĉki, molim vas, poštujte njihovo dostojanstvo, budimo ljudi. Oni se ne ţele slikad.

KIKA

I tako su svi kao jedan, svi ti bolexi, arriflexi i panaflexi Pandemonija krenuli prema vatri, i to najkraćim mogućim putem. *** Chris je iz šume strukova izronio u ĉudan mir. Oprezno se osvrnuo, ali nije bilo nikoga. Zacijelo su svi otišli k zidu, svi na svoje borbene poloţaje. Nedaleko od njega bio je sjeverni kraj Foxove glavne ulice. U tolikoj blizini kabla od studija se baš i nije imalo što vidjeti. Bila su tu stabla, travnjaci i pokoji grm. To se zvalo Producentskim parkom. Kipovi bivših veliĉina, u mjerilu dvaput većem od naravnog, stajali su suĉelice s obje strane ceste, postavljeni na visoke pijedestale na kojima su bili ispisani naslovi njihovih filmova. Na kraju ceste, okrenut Chrisu leĊima, stajao je još viši lik Irvinga Thalberga, koji je predsijedao ostalima: Goldwynu, Louisu B. Mayeru, Jacku Warneru, Zanucku, De Laurentisu, Pontiju, Foremanu, Lucasu, Zamyatinu, Fongu, Cohnu, Laskeru — bilo ih je preko stotinu, razvuĉenih u perspektivi. Bili su u zamišljenim pozama, i većina je gledala dolje, tako da bi posjetitelji parka podigli pogled i vidjeli da ih promatraju velikani filmske povijesti. U tom su trenutku, meĊutim, svi ti kipovi gledali samo kolnik premazan zlatnom bojom. Ali to ih baš nije puno diralo. Chris više nije imao svjetlo-vodilju. Pitao se što je to moglo biti, no bio je priliĉno siguran da su u to bili umiješani Gabyni prsti. Oĉito je mislila da je njegov put odatle jasan. Rekla mu je da poţuri, no nikoga nije bilo na vidiku. I zato je šmugnuo iza Thalbergo-va kipa i potrĉao cestom. Producenti su ga nijemo promatrali. Daleko lijevo, najednom je opazio sitnu perjanicu bijeloga dima, što je znaĉilo da se to monotraĉni vlak kreće na jug. On i Adam već su se mnogo puta vozili njime. On je bio jedna od ljepših stvari u Pandemoniju. Pitao se znaju li ljudi u njemu da se pruga prekida kod Universala. ***

KIKA

Na sigurnoj udaljenosti od Paramountovih vrata, Titanidska trubaĉko-bubnjarska postrojba prekinula je svirku, paţljivo odloţila glazbala i udarila u puni galop, nastavljajući vi smjeru satnih kazaljki. S druge strane Pandemonija, limena je glazba uĉinila isto. Sve su to, naravno, opazili i sa zidina. Ali Titanidi nisu krenuli prema vratima. Ostali su na sigurnoj udaljenosti od zida, malo izvan dometa topova. Naredbe su bile posve odreĊene. Ostani gdje jesi i bori se. Brani svoja vrata. I tako, dok su mali odredi trĉali zidinama, zaludno pokušavajući odrţati korak s grmljavinom krda, kako bi dojavili o eventualnom prelaţenju opkopa ili napadu izmeĊu vrata, sav je njihov trud malo utjecao na obranu Studija. *** Šuma je dopirala sasvim blizu Foxovim vratima. I to je bio jedan od elemenata Gabyne odluke. Njih su branili Gautama i Siddhartha, vjerojatno dva u vojnom smislu najnesposobnija Svećenika. I to je bilo vaţno. To što su se nalazila sto i osamdeset stupnjeva od Universala, najdalje koliko se moglo poći a da se ipak ostane u Pandemoniju, takoĊer je bila sretna okolnost. Shvaćala je da će malo zakasniti. Trebat će joj još malo vremena da ovo izvede a da pritom ne izgubi nijednog prijatelja. Loša je vijest bila da Gautama ima dvije ĉete milicije s djelotvornim kremenjaĉama. Siddhartha je imao dva topa. A pred Lutherom je bio dug put do Foxa. Gaby je već neko vrijeme obraĊivala Lutherov raspadnuti mOzak. U njemu je otkrila nezadovoljstvo i na nj se oslonila. Njegova vjernost Gei nije se niĉim dala pokolebati, ali joj je zamjerao sasvim dovoljno da popusti u svom uobiĉajenom oprezu. Dok je bio na svom poloţaju na Goldwynu, uspjela mu je šapnuti u uho, i on je već stavio put pod noge. A imala je ona na lageru i još pokoji trik. Luther je bio slaba karika. Mrsko joj je bilo toliko se na nj oslanjati. Pa ipak, unutar zidova Pandemonija nije mogla krenuti u izravnu akciju. Uspavljivanje posluge na Tari bilo je najdalje što je mogla poći. I Gene je bio slaba karika. Ali što da se radi? I on je na tom balu morao dobiti ulogu, toliko mu je dugovala. A osim toga... nije postojao baš nitko tko bi mogao obaviti Geneov zadatak.

KIKA

Kad su se pojavila ĉetiri Titanida i tri ĉovjeka, ona ih je već ĉekala na rubu šume. Sve ih je pozdravila poimence. Opazila je šok iznenaĊenja na Robininu licu, poţeljela da ima više vremena za razgovor s malom vješticom, koju je silno voljela, ali je bilo toliko posla. Zato im je dala upute. Svi su ponijeli oruţje. Ostalo sad ovisi samo o njima. *** Conal je sjedio, objahavši Rockyja, i gledao kako mala perjanica pare puţe obodom Pandemonija. On nije znao što je to. Znao je samo to što mu je Gaby bila rekla: kad doĊe do odreĊenog znaka na zidu, onda neka krenu. Iznenadilo ga je kad je otkrio da se ne boji za sebe. Ali je bio do kostiju uţasnut pomišlju da bi Robin mogla poginuti. Imali su oruţje. Svaki je Titanid imao dugi maĉ i pušku sa zamje-njivim okvirima. Ljudi su imali pištolje. Uvjeţbavali su se pucati i iz jednog i iz drugog, i otkrili da je i s jednim i drugim praktiĉki nemoguće išta pogoditi, ĉak i s relativno stabilne pokretne platforme titan-idskih leĊa. Pa ipak su puške bile za nijansu bolje oĊ pištolja. Osim toga su bili naoruţani i kratkim maĉevima, ali su se nadali da se njima neće morati i posluţiti, jer je bilo nejasno što bi s njima i mogli uĉiniti ukoliko prije ne bi sjahali. A ako bi ih Titanid zbacio, to bi uglavnom znaĉilo da je teško ranjen. Pramen je pare sad bio toĉno na oznaci. Conal je osjetio kako mu je netko ĉvrsto stisnuo ruku. Bila je to Robin, a ruka joj je bila jako hladna. Povio se prema njoj i poljubio je. Nije se tu imalo što kazati. Titanidi su izišli na otvoreno i krenuli u juriš. Prije nego su se ostaci poĉeli micati, Whistlestopovo je tijelo već bilo skoro posve izgorjelo. Iza njega je Universal još gorio luĊaĉkim plamenom. Vode opkopa bile su pune plutajućeg krša. Leševi stotine pofurenih osammetarskih morskih kuĉaka plutali su na leĊima oko zguţvane olupine diriţabla. Baš kao i u sluĉaju Nasu, i sad se prvo pojavila šaka. I potom se polako, s mukom, Gea izvukla iz crne svinjarije i uspravila, oĉito ošamućena, na vanjskoj obali opkopa. Cirocco je oštro suzbila ţelju da se nasmije. Kad bi jednom poĉela, više ne bi mogla stati, i ubrzo bi to preraslo u histeriju. Ali Gea...

KIKA

Izgledala je kao junak iz crtanoga filma u jednom od najstarijih gegova tog zanata. Nesretnoj ţivotinji dadu okruglu crnu bombu na kojoj šišti fitilj, ona je pogleda, neko vrijeme ne reagira, a onda joj proradi svjećica — izdrelji oĉi i BLAM! Dim se razilazi i otkriva lik kako stoji na savršeno istome mjestu, s niĉim više u rukama, ali potpuno crn, rašĉupane dlake, dok se iz njega izvija pramenje dima... Potom junak dvaput trepne oĉima -od svega se vide samo one — pa se svali. Sve crno osim oĉiju. Takva je bila Gea. Ali se nije svalila. Poĉela se izvijati. Bilo je to strašno i gledati. Protegla se malo na ovu, malo na onu stranu, i koţa joj je poĉela pucati. Uhvatila se za trbuh, za noge, za stopala, i ţestoko se protrljala rukama. I onda joj se koţa poĉela ljuštiti. Spala je s nje u jednom velikom komadu, kao djeĉja kombinezon-pidţama. Ispod toga je bljesnula bijela koţa, plava kosa... nova Gea, sasvim netaknuta. Zastala je na trenutak, niţa moţda za tri pedlja, pa krenula prćma Cirocco. DVADESET DVA "Vrijeme je, Gene." "Znam da je vrijeme", odgovorio je on. "Ti bokca, zar mi nisi rekla..." Prekinuo je posao i osvrnuo se. Gaby nije bilo. Uĉinilo mu se da ju je ĉuo, ali u to nije bio siguran. Slegnuo je ramenima i vratio se napravi u svom krilu. Sjedio je na velikom sanduku na kojem je pisalo: DINAMIT, Product of Bellinzona. A sam je pak sanduk leţao na velikoj zelenoj ţivĉanoj gangliji duboko dolje, u mrtvom srcu Oceana. Posvuda su oko njega bili poslagani isti takvi sanduci. A to što mu je poĉivalo u krilu bio je tempirni ureĊaj. A mislio je da zna kako se time barata. Spoji taj spravuljak s tim boggaznadijem, navij taj mali skloprasklopoklop sa straţnje strane udarmebuma... Ništa. Niti kuca niti ništa. A trebao je to spojiti i brisnuti kao da su mu svi vrazi za petama. On, meĊutim, nije kanio nikamo ići, i tako, kad mu je Gaby dala zeleno svjetio, na koje je ĉekao poštenu hrgu vremena, odmah se prihvatio

KIKA

posla. A sad će sve to raditi mudo labudovo, jer je sve pospa-jao boţsesmiluj, i sve ništa. Zajecao je od nemoćnog jada. Bilo bi banja imati bokunić dobre ribe tu i sada. Prava ĉudesnovi-tost, ziher, koliko je onaj smrad bolji kad ga malo osmudiš na vatri. Kako mu to i samom nije sinulo? Već je bio kanio ustati i posluţiti se s malo ribe, no onda se sjetio koliko bi mu trebalo da ode i da se vrati. Fuj! Zbog toga je, bogati, toliko i ĉekao da pljune u šake nad tim spravuljkom, sve nešto raĉunajući koliko bi mu trebalo da se popne na vrh tih stubetina... Opet je odlutao, i to je znao. Presloţio je dijelove detonatora, sve se pitajući je li ih dobro sastavio. Ali mu se kroz glavu stalno motalo da je nešto zaboravio. I to -najvaţnije. *** Koĉnice na tom munjenom vlaku nisu radile. Luther je poĉeo skidati sve zvijezde s neba, a onda je, kad je došla stanica, iskoĉio i zakotrljao se. Klimavo se uspravio na noge. Posvuda su po peronu bili rasuti komadići Luthera. Na svu sreću, ne oni najvaţniji. Jedno uho, komadić lubanje, djelić stopala. Nije mu ostalo još puno vremena, i toga je bio svjestan. Gledao je kako mali vlak otpuhujući odmiĉe širokom krivuljom traĉnice. Mogao bi tako zauvijek, okolo i okolo velikog kotaĉa Pandemonija, okolo i okolo Velike Gee... Ali ne, nije. Pruga je prekinuta jer... bum... Gea se borila sa zmijom jer... bum, bum... Cirocco napada! A Gea ga je poslala ovamo po vaţnom zadatku! Mozak mu je sad zapravo bubao jako dobro. Kockasti kotaĉ, ako se samo dovoljno valja, vremenom barem malo istroši svoje uglove. Tako se budnim nije osjećao sve od dana... svoje smrti. Ono što mu je od ĉela ostalo sad se nabralo, no onda je sve odbacio slijeganjem ramena i pohitao niza stube... Naletio je na Gautamu. Na tog ţgoljavog debeloguzog zlatom oliĉenog popišanca, koji je jamrao nešto na svom bezboţnom jeziku. Luther je potegao svoj kriţ — silni Boţji maĉ - i otfikario mu glavu.

KIKA

Što Gautamu, naravno, nije ubilo, ali kad mu je Luther šutnuo glavu preko sto metara ceste, sigurno mu je bilo malo neugodno. Gautama je poĉeo posrtati, lišen osjetila, s rukama ispruţenim ispred sebe. Luther mu više nije posvetio ni jednu misao. Nešto je pjevušio, i pokušavao artikulirati rijeĉi, iako mu za taj pokušaj nije ostalo previše usta. "A sada prvak glavom kreće u boj, koga odabra sam Bog! Nikakva vaša moć nije ravna Njezinoj sili! Izgubljeni ste, odbaĉeni ispred njenih oĉiju!" Gore na bedemima, ljudi su poĉeli paliti puške. Ĉuo je prasak topa. A on je odmarširao do vrata i silovito ih otvorio. Ljudi su mu nešto dovikivali. Nije razumio rijeĉi. Pošao je do mehanizma podmiĉnoga mosta, pronašao pravu polugu... Bum. Ja spuštam podizni most, rekao je u sebi. Bum. Zašto ga ja spuštam? A... ovaj, naravno, da pomognem Gei. Da pomognem Gei da... Da ude? Bum bum bum. Moţda je to nekakva varka. Skinuo je ruku s poluge. "Nije to nikakva podvala, dragi moj Lutheru", rekao je glas tik uz njegovo uho. Okrenuo je glavu i ugledao je. Bila je to Gea, bila je to njegova ţena, njegova majka, svo majĉinstvo i ţenstvo i djevomariĉni pomozbog, s trnovom krunom na srcu i onim svetaĉkim izrazom na licu (a bila je to sitna tamnoputa ţenica) i ošamućujuće bijelim ruhom i nimbusom — nimbusom! Vidi, iz nje je brizgalo to razdiruće, vrišteće svjedo, plameno svjetio dobrote/ boli/smrti — a nad njom su lebdjeli milijuni anĊela i puvali u trum-bete (a on ĉak nije ni znao tu malu garavu)... bum — podvala? Kako bi to mogla biti podvala? Sad su ga ljudi već sjeckali maĉevima. Pomalo rastreseno vidio je kako mu je jedna ruka pala na kameni pod. Ali, o Gospodine, imam ja i drugu da izvrši naum Tvoj. Bacio se na polugu i silovito je gurnuo, i stropoštao se u ĉegrtavu klepetavu mehaniĉku ţvakalicu i ova ga je, dok su se rušile tone pomiĉnoga mosta, razdrla na komadova komada komadić... Prva smrt Arthura Lundquista bila je uţasna. Druga je bila ĉista apoteoza.

KIKA

*** Neki su fotofauni uspjeli nekako preplivati opkop. Dok je Cirocco nepokolebljivo stajala na svome mjestu i gledala kako Gea samouvjereno koraĉa prema njoj, oko nje se skupilo već desetak njih. Ta orijaška Monrovuša širom je raskrilila ruke, kao da ţeli preprijeĉiti Cirocco put bez obzira kamo poletjela. Srljala je na nju poput kakvog groznog profesionalnog hrvaĉa, a lice joj se grĉilo od mrţnje. Bila je na pet stotina metara. Na ĉetiri stotine. Tri stotine. I onda je zastala, osluškujući, dok je Luther ispuštao dušu. Gdje je Dijete? *** Kad su se pribliţili kraju mosta, nad glavom im je prsnula topovska granata. Conal je ĉuo kako mu je nešto zveknulo o šljem, osjetio kako ga je nešto ubolo u ruku i zaĉuo Robinin krik. Vidio je kako se drţi za ĉelo, a pod rukom je bila krv. Već je htio skoĉiti... "Ne!" uzviknula je Robin. "Sve je u redu." Ali vremena i tako nije više bilo. Već su bili na mostu, a titanids-ka su kopita tukla u debele daske. Jurnuli su prema velikom procijepu. Pomiĉni je most bio podignut. Bolje da se vratimo, pomislio je Conal. I tada se spustio, i niti trenutak prerano. Dijelom je svijesti Conal opazio da Robin krvari iz mnogih rana. Gore na zidu, nešto je ispuštalo ĉudan tihi laveţ. Oko njih se vijao dim. Podigao je pogled i ugledao ljude i uperene puške. Ponadao se da oni ne mogu gaĊati ništa bolje od njega. A onda je ušao pod nadsvodena vrata, i brzo prošao kroz njih. Nije imao vremena pucati ni u što. Titanidski se se maĉevi već prihvatili posla, i ljudi što su pod njima padali bili su vjerojatno već mrtvi još prije nego što su udarili u tlo. Pa ipak su dolazili stalno u novom jurišu. Conal je poĉeo pucati u sve što se miĉe. Nije bilo vremena da vidi s kim se to bori, da ih doţivi kao pojedince. Naposljetku je ipak poĉeo opaţati da su ĉudno odjeveni. Nosili su duge ogrtaĉe, neki od njih, ili bijela oklopna odijela, ili šarene zeleno-sivo-smeĊe hlaĉe i kacige nalik na njegovu.

KIKA

Neki se ĉovjek kriĉeći bacio na nj, i naletio toĉno pod udarac Rockyjeva maĉa. Nosio je nemoguće dug maĉ. Kako ga je uopće mogao dići, nekmoli pak njime zamahnuti? Ali zamahnuo jest, i pogodio Conala u nogu, i Conal se već poĉeo moliti Bogu, siguran da mu je odsjekao nogu i da će ga za koju sekundu lupiti šok. Spustio je pogled. U šaci je stiskao komad maĉa. Vidio je slomljeno drvo. Vidio je srebrenu boju. Kad je bacio maĉ, boja mu je ostala na ruci. Za njegovu je zbrkanu svijest to bilo previše. Boţe premilostivi, zar je sve to za njih samo igra? A onda je zaĉio Valihin povik. Ona je odmakla daleko ispred ostalih, neometana, i pronašla Chrisa. "Natrag!" kriknula je. "Našla sam ih! Okrenite se i natrag!" *** "Kukavica!" kriknula je Cirocco. Gea je zastala. "Gea je smrdljiva, bezmuda, kukaviĉka TRTAROŠICA! Gea CVIKAH" Goli, oznojeni div polako se okrenuo. Već se bila uputila prema Foxu, krenula da sprijeĉi da joj ukradu Adama. Ali... Cirocco je bila tu pod nosom. Adam miljama daleko. "Vrati se i bori, ti utrtarena kujo\ Da se nisi sluĉajno... uplašila? Gea se boji, Gea je kukavica, Gea je smrdljiva drolja!" Gea je samo stajala tako, i njihala se naprijed-natrag, razdirana izmeĊu ţelje da ode po Adama i da s tom gnjidom svrši jednom i za svagda. Znala je da je to trik. Znala je da Cirocco ţeli da doĊe i zaĉepi joj gnusnu gubicu. Sve je to ona znala... pa ipak je najviše od svega u tom smrdljivom, turobnom svemiru ţeljela da se vrati i zgnjeĉi tu nesnosnu drznicu. Cirocco je pljunula prema Gei. Podigla je kamen i bacila ga što je jaĉe mogla. On se odbio od Geine glave i ostavio krvavi trag. Potegla je maĉ i podigla ga visoko u blagom svjetlu Hiperiona. Zavitlala je njime i on je bljesnuo. "Bog? Upišat ću se od smijeha. Ti si krme. Mati ti je bila krmaĉa, baba ti je bila krmaĉa, a njezina se mater jebala s mrtvim svinjama. Pljujem na tebe. Pišam na tebe. Izazivam te da doĊeš i boriš se. Ako pobjegneš, svi će znati da si kukavica, što i jesi!"

KIKA

Cirocco su iz oĉiju tekle suze bijesa. Gea bi se moţda ipak bila okrenula i pošla za Adamom, ali je Cirocco ispustila krik od kojeg se grušala krv... i jurnula na nju. Što je stvarno bilo previše. Gea se pokrenula. Prema Cirocco. *** "Vrijeme je, Gene." "Znam da je vrijeme, Gaby. Oprosti mi što sam te si.... sisi-silovao. Oprosti što sam te ubio. Nije bilo namjerno." Ruke su mu zaprtljale po detonatoru u krilu. Bio je to jednostavan mehanizam, znao je da je jednostavan. Samo što je to tako strašno. Nije se mogao sjetiti. Eugene Springfield je bio letaĉ. Pilotirao je mlaznim lovcima, raketnim mjeseĉevim sletnim modulima. Njega su izabrali kao jednog izmeĊu tisuću i dali mu da upravlja istraţivaĉkim vozilima koje je Ringmaster donio na Saturn, a za to je postojao samo jedan razlog. On je bio najbolji. A sad nije mogao srediti taj galimatijas ţica koje bi svaki blentavi terorist mogao sloţiti i u snu. Otrao je suze. Kreni od poĉetka. Što je rekla Gaby? Izvadi... Oĉi su mu se razrogaĉile. Najvaţnije od svega, a to je skoro zaboravio. Za pet ran Boţjih, mozak mu se oĉito pretvara u riĉet. Evo ga, tu pod nogama. Crna staklena teglica s metalnim poklopcem. Podigao ju je, otvorio i bacio poklopac i ovaj je zakloparao u tami. Ta debela, parazitska krastaĉa što mu je devedeset godina sisala mozak, poskoĉila je i stala na rub teglice. Oĉi su joj registrirale prizor pa iskoĉile. Poĉela je ispuštati neartikulirane glasove: kriještati, jecati, hripati, stenjati. Geneu sve to nije znaĉilo ni golo govno, ali je Gaby rekla da je to vaţno. Gea to mora vidjeti, rekla je Gaby. "Mislila si da ćeš me predriblati?" prošaptao je Gene i zagledao se tom stvoru u gnusne, zakrvavljene oĉi. "Sad će ti stari Gene pokazati kako se to radi." Ponovno je pogledao detonator. Baterija. To je taj stvaruljak tu.

KIKA

Ţice. Aha, ima ih dvije. Jedna ide do tuda, druga ide do tuda. Iz toga onda logiĉno slijedi, ako ovom ţicom dotakneš ovu onda tu mora nastati pravi pakao od... *** Gea se sledila u trenutku kad su joj se tamo u Oceanu otvorile oĉi, kad su pogledale iz boce, kad su skoĉile na njen rub i zapiljile se u dijete oštećena mozga koje se igralo šibicama i benzinom. "Genel" vrisnula je Gea. "Ne! Nemoj!" *** Cirocco je jurnula, prepuna krvavo rumenoga gnjeva za kojeg nije ni znala da u njoj postoji. Naletjela je na ĉudovište i zarila joj maĉ u stopalo. A onda je Gea vrisnula, i tim vriskom ispunila Cirocco nevjerojatnim osjećajem trijumfa... koji je potrajao oko dvije sekunde. Gea se okrenula na ped i odbacila Cirocco kao nesnosnog mrava. Gea je zaboravila da Cirocco i postoji. Cirocco se digla i opazila da je Gea stala kao skamenjena. Gea je stavila ruke na glavu, pa polako podigla pogled prema nebu. "Gaby!" viknula je. "Gaby, ĉekaj] Slušaj, ja... ja još nisam spremna! Gaby, moramo razgovarati]" A onda se zemlja zatresla — Gea je, što su je noge nosile, potrĉala prema kablu. Cirocco je pala na koljena i bespomoćno zaridala. Osjetila je neĉiju ruku na ramenu, podigla pogled i kraj sebe ugledala sva tri svoja generala. Moj Boţe, pomislila je. Došli su po mene. Nisu pobjegli. Svuda oko nje bila je njezina vojska. Maĉevi su bili isukani, strelice stavljene na tetive... i nitko nije imao u što gaĊati. Svi su samo gledali, uţasnuti i zanijemjeli, kako Gea tetura kroz opkop, i dalje vrište-ći iz sveg grla. Zid je nije zaustavio. Snizila je jedno rame i prošla kroza nj kao ral-ica. Protrĉala je kroz oganj Universalova studijskog kompleksa, pro-tutnjala kroz razdrte ostatke Ceste dvadeset ĉetiri karata. I napokon stigla do kabla. Skoĉila je, a prsti su joj se zakopali u nevjerojatno tvrd materijal kablova struka. Poĉela se njime uspinjati, spretno kao majmun.

KIKA

Kasnije su ljudi nagaĊali da je traţila najbrţi naĉin da se uspne do glavĉine. Jer gore je bila Gaby, ona je preuzimala vlast, i bilo je od ţivotne vaţnosti da se Gea/Monroe, u kojoj je sad bilo više od devedeset posto onoga što se nekoć zvalo Gea, smjesta popne gore i otpoĉne pregovore. Bila se već popela pet stotina metara kad je struk pukao u samom korijenu. Struk se odapeo, brz kao mišolovka. Neizbrojive tone izvile su se, usukale... i tresnule Geom o nepopustijivu masu kabla. "Drţite se!" kriknula je Cirocco. "Leţite! I drţite se!" Tlo je pod njima propalo trideset metara. DVADESET TRI Daleko iznad njih, dok su se dolje odigravali opisani dogaĊaji, mnogo nedramatiĉnija no mnogo vaţnija drama zbivala se u regiji zvanoj Crvena crta. Entitet zvan Gea bilo je raspršen. On se bavio s mnogo stvari odjednom. Entitet zvan Gaby primaknuo joj se sasvim blizu, u obrambenom stavu. Jedan za drugim, uţasni su su udarci spuštali na Geu-um. Presijecanje onog vaţnog ţivca u Oceanu bio je posljednji udarac. Gaby je sunula iz svog skrovišta. To što se dogodilo nemoguće je objasniti ĉovjeku, ili Titanidu, ili diriţablu, ili iĉem s osjetilima vezanim uz vrijeme. Krajnji je rezultat bio jednostavan. Gein je um bio uništen. Um Gaby Plauget, iz New Orleansa, Louisiana, poletio je kroz neeinstei-neovski prostor crvene crte, ni od koga osporavan. DVADESET ĈETIRI Priĉekali su da ih Valiha, Chris i Adam dostignu. Oni su ĉekali, a stodne je pandemonijskih statista jurišalo na njih s maĉevima od drveta, kartona... i, povremeno, ĉelika. "To su rekviziti!" doviknula je Nova Virginalu. "Vidim", odviknula joj je Virginal. "Ali ne svi."

KIKA

Bilo je uţasno. Koliko god da se trudili, teško je bilo reći koje je oruţje pravo a koje samo pretendira da to bude. A ĉinilo se da ni ljudi Pandemonija ne opaţaju razliku. *** Trkom su izletjeli kroz Foxova vrata. Chris je bio teško ranjen. Valiha je na straţnjoj lijevoj nozi imala duboku posjekotinu. Robin se drţala u sedlu samo uz Serpentovu pomoć, no i on je zadobio nekoliko rana. Conal se osjetio uţasno odvojenim od stvarnosti. Pucao je u ljude koji su srljali na nj, no nije mu se ĉinilo da puca u stvarne pojave. Prošli su kroz vrata i udarili ravno prema šumi. Za njima su pošle pandemonijske horde. Zastali su, okrenuli se, i stali gledali kako limena glazba, došavši u minutu toĉno, poĉinje sjeći neprijatelja na stotine. "Stanite!" povikali su. "Ĉekajte, odstupite! Oni nisu naoruţani!" Postupno, s izrazom skamenjenog uţasa na licu, tri je stotine Titanida usporilo, shvatilo što se zbiva... i odmaknuto se. Vojska je Pandemonija poĉela besciljno miljeti. Ĉinilo se da je većina od njih mislila da bjeţi od nekakve najezde iznutra. Conal se prisjetio kako su mnogi od njih trĉali. Vrata što su vodila van, za njih su zacijelo bila vrata što vode u sigurnost. Skoĉio je s Rockyjevih leda i pao na koljena. Zanjihao se tako, ne znajući hoće li povratiti. Osjetio je kako mu se oko ramena ovija ruka, i okrenuo se da je privije uza se. No bila je to Nova, a ne Robin, a i ona je plakala. Zagrlio ju je, pa su oboje pohitali prema njezinoj majci. Imali su taman dovoljno vremena da doznaju da nitko nije zadobio zasigurno smrtonosnu ranu — iako su svi krvarili — a tad se najednom pod njima urušilo tlo. *** Veliki je Gein kotaĉ vibrirao dvadeset reva. Tri-ĉetiri prva titraja bila su najgora. Mnogi su poginuli već od prvog vala, kad je pukao struk. Većinom su to bili ţitelji Pandemonija, na koje su se prevalile graĊevine. Ali su udarci teško ranili i nekolicinu iz Ciroccine vojske.

KIKA

I onda, kod ĉetvrtog rezoniranja, pukao je struk u Tetidi, i onda su uslijedila tri gadna poskoka, ali ne tako gadna kao što su bili oni iz prve serije. Na koncu se ipak sve smirilo. Unutrašnjost oboda bila je još kilo-revima puna suspendiranog trunja prašine, ali je kotaĉ pronašao novu ravnoteţu. Ofion je na nekim mjestima potekao malo brţe, na drugim malo sporije. Nekoliko se jezera proširilo a nekoliko skupilo. Nekoliko je moĉvara osvojilo još nekoliko tisuća jutara, a pustinja u Teddi — koja je, za razliku od Mnemozine, to oduvijek i bila — uznapredovala je još nekoliko metara u oba smjera. *** Rocky je neko vrijeme imao pune ruke posla, jer je viĊao što lakše što teţe rane sedmeroĉlane druţine - koja je s Chrisom i Adamom porasla na devetoro. Nijedna od rana nije bila po ţivot opasna. Limena je glazba skupila dvije tisuće zarobljenika. Oĉekivalo se da će se, kad ogladne, nakon kratke blokade, predati i svi zaostali dţepovi otpora u Pandemoniju. Adam je oĉito u svemu jako uţivao. Prošao je bez ogrebotine. Bilo je baš kao na filmu, i pomalo kao letenje... i već se radovao sljedećem nastavku. *** Vojska je klicala a Cirocco joj stajala na ĉelu; gledali su kako se ostaci neĉega što se nekad zvalo Geom polako cijede niz kabel. Jedino je ona shvatila zašto ju je kabel mogao ubiti nakon što u tome nisu uspjeli ni Nasu ni Whistlestop — kao što je znala i da na neka pitanja još ne zna odgovore. Iz telećaka je zaĉula tuţnu kuknjavu. Zavukla je u nj ruku i izvadila bocu sa Špiclom. Špici je umirao. Istresla ga je na dlan. "Mogu li nešto popiti?" upitao ju je izmeĊu dva hroptaja. Cirocco je pronašla bocu. Nije se gnjavila kapaljkom. Izlila mu je velikodušnu ĉašicu po ĉitavom djelu, i on je polaptao nekoliko gudjaja. Znala je da je to posljednji i samrtni dio Gee. ***

KIKA

Kad je otpoĉela tu igru, Gea je znala da je moţe i izgubiti. Nije to i oĉekivala... no sad što je, tu je. Gaby ju je nadmudrila. I tako je leţala na Ciroccinu dlanu. Poetiĉna pravda, pomislila je. Potrošiš dvadeset godina ţivota na smišljanje kako da zbrišeš izdajicu, i što imaš iz toga? Svoje posljednje sekunde moraš iskašljati doslovce u šaci svog najvećeg dušmana. Nekoliko je misli posvetila i pitanju zadnjih rijeĉi. Ako već moraš nestati, red je da se to uĉini s nekakvim stilom. I tako se zamislila nad tim, sve u nadi da će ih naći. Mogle su to biti one već klasiĉne rijeĉi iz crtica Looney Times. Pomalo odveć lakomisleno. Bio je tu i onaj "Rosebud" pupoljak iz GraĊanina Kanea. Prearti-stiĉki, prehermetiĉki. I zato se na kraju okrenula "B" produkciji, drugorazrednim filmovima toliko joj priraslih srcu. "Majko od milosti", zakašlja se Špici. "Zar je to kraj Gee?" I umrije. *** I... Još mnogo prije nego što su zamrli titraji završne kataklizme, zraka se svjetla nagnula na Hiperionov krov. I naciljala se u Cirocco Jones. Cirocco je ustala, licem u svjetlost. Noge su joj se odvojile od tla. I bi uznesena, tjelesno, u Carstvo Nebesko.

KIKA

ZAMRAĈENJE Izukljuĉite me. Sam Goldwyn

Cirocco se našla na rajskim stubama ne znajući ni sama kako se tu stvorila. Ona i Gaby prvi put su ih ugledale pred skoro jedno stoljeće, kad su stigle u glavĉinu nakon dugog uspinjanja kablom i kroz unutrašnjost Reine ţbice. Onda su bile zasute specijalnim efektima izvaĊenim iz Ĉarobnjaka iz Oza - filma, a ne knjige, za koje je Cirocco dvojila da ih je Gea ikad ĉitala. Na vrhu je bilo nešto masivno i panteisdĉko što ih je htjelo uvjeriti da je baš to Gea. Stepenice nisu bile baš u sjajnom stanju. Pa ipak, kad je pogledala malo paţljivije, Cirocco je opazila da se netko oko njih potrudio. Nešto je prašine bilo smeteno u stranu. Osjećao se miris antisepdka — od one snaţne vrste kakva se rabi u klozetima podzemne ţeljeznice. Uspela se na njihov vrh i opazila da su vrata stare Geine sobe odškrinuta. Unutra je bila Gaby. Naprosto Gaby. Nikakav nadnaravni abrakadabra, nikakav hokus-pokus. Stajala je ĉetveronoške, u izblijedjelim trapericama i plavoj radniĉkoj bluzi, a oko pasa joj je bio pojas s alatom. Nekoliko prozraĉnih podnih ploĉa u salonu iz 2001 bilo je dignuto i sloţeno uza zid. Bile su neĉiste, ali su kraj njih stajale gomile krpa i boce modrog sredstva za ĉišćenje. Namještaj je bio poslagan uz drugi zid. Gaby je zavukla ruku kroz pod i radila nešto oko jednostavnog, obiĉnog grla za fluorescentnu cijev zakucana u drvenu gredu. Dvije su svijetleće cijevi zatreperile. Podigla je pogled na Cirocco, pa onda sjela na pete i nadlanicom otrla ĉelo. U ruci je drţala kljuĉ, a ruka je bila prljava. "Bome, ovdje ima posla", rekla je Gaby. "Po svemu sudeći."

KIKA

Gaby je ustala, zatakla kljuĉ za petlju na pojasu, pa stala s rukama na bokovima i nasmiješila se Cirocco. "Jesi li za štogod? Imam piva, imam i vina." "Samo ĉaša vode, baš bi mi pasala." "Dovući si stolac." Gaby je izišla kroz vrata. Cirocco je ĉula kako teĉe voda. Pronašla je dva naizgled ĉvrsta stolca, pa ih postavila na metar jedan od drugoga. Sjela je na jedan. Gaby se vratila, dovukla niski stolić pa na nj stavila dvije zamagljene ĉaše ledene vode. Cirocco je najprije malo srknula, pa potegla dugi gutljaj. Prijalo joj je. Što se nije moglo reći i za tišinu. Prijetila je opasnost da postane neugodna. "I tako", rekla je Gaby. "Ipak ti je upalilo. Tako sam se ponosila tobom." Cirocco je slegnula ramenima. "Nije to moje djelo koliko misle svi ti ljudi dolje. Ali ti to znaš bolje od ikoga." "Ti si ta koja je ostala na svome i postavila se Gei licem u lice. Nema baš mnogo ljudi koji bi to mogli uĉiniti^ "Valjda nema." Još se jednom osvrnula po prostoriji. U njoj nije bilo niĉeg novog. Mahnula je ĉašom. "Malo to sreĊuješ, ha?" Njoj kao da je bilo neugodno. "Pa mislim, moram negdje ţivjeti. To mi baš nije sasvim po volji, ali privremeno moţe posluţiti." "Gaby... što si d zapravo?" Gaby je hitro zakimala glavom, a onda s mukom progutala slinu, ni ne pogledavši Cirocco. Duboko je udahnula, pa polako ispustila zrak. Pogledala je u plafon. "Paţljivo sam tada promatrala, znaš. Kad si bila došla ovamo i od Gee zatraţila odgovor na neka pitanja. Ona ti nije lagala. Nije ni mislila da joj je to potrebno. Bila je priliĉno sigurna da ćeš je ubiti, ali to nije ni bilo vaţno. I tako joj je već bilo dodijalo to ušljivo tjelce. Ali joj je i dalje trebala tvoja lojalnost. Sad ću ti reći i zašto. Ali sjećaš se... ponudila ti je da će me vratiti u ţivot, baš onakvu kakva sam bila — ali bez kompulzivne potrebe da protiv nje ratujem. I ti si rekla ne. I tako d je napravila još jednu ponudu. Vratit će me nepromijenjenu. Uskrisit će me. Sjećaš se što si joj odgovorila?" "Itekako." Gabyn se pogled izgubio negdje u daljini.

KIKA

"Rekla si da je to zavodljivo." Ponovno je izoštrila pogled na Cirocco. "Usput, hvala ti na tome. A onda si rekla: 'Ali sam se onda upitala što bi Gaby o tome mislila, i shvatila kakvo bi to smrdljivo, iskvareno, vraţje maslo bilo. Nju bi uţasnulo da ju je nadţivjela nekakva mala lutkica Gaby napravljena tvojim rukama i od tvog gnjiloga mesa. Sigurno bi ţeljela da je smjesta ubijem.'" "Moţda sam bila malo prekategoriĉna." Gaby se nasmijala, pa zavrtjela glavom. "Ne. Bila si posve u pravu. Nisi mogla znati da je dio mene 70s ţiv, i da sluša iz... ali si imala pravo. Da me je Gea tada ponovno sloţila, ne mislim da bih to bila ja. I sasvim si sigurno imala pravo kad joj nisi htjela vjerovati baš ništa. Mislila je da me se otarasila." Pokazala je prema stropu. "Ona crvena crta gore... to će biti teško. Ti ţeliš ĉuti sve odgovore, i ja sam više no spremna da ti ih dadem, ali te upozoravam da će neke od njih biti teško razumjeti... i da ćeš mi naprosto morati vjerovati na rijeĉ. Zato što d ja ne mogu objasniti kako izgleda ta crvena crta. Za toliko toga njenog ne postoje nikakvi ljudski pojmovi. Ubacila me u nju, i pomislila da je to kraj. Ali ja sam je prešla. Ostala sam pri zdravoj svijesti. Preţivjela sam... i morala sam biti oprezna. Unutra je bila mnogo duţe od mene i znala je sve kutke i zakutke. Morala sam nauĉiti puzati, pa hodati, pa trĉati, i sve sam to morala uĉiniti a da to ona ne opazi. Zbog toga sam i morala tako ĉesto biti tako tajanstvena. Kad sam uĉila materijalizirati svoje tijelo... kad bih ĉinila uopće išta, jako bi se povećavala opasnost da će me otkriti. Kad bih ti priĉala o onome što ona nije ţeljela da se zna... bilo je to poput odavanja vojne tajne. Polako je poĉela shvaćati da tajne odnekud cure, ali nije znala otkuda. Ipak me je mogla otkriti, usprkos svim mojim zdušnim nastojanjima, samo što se baš nije jako trudila. I samo me to spasilo. Vlastita joj je opsesija oduzimala previše vremena. Previše, u nedostatku bolje rijeĉi, ţivotne sile. Ali ti si me pitala što sam ja. Ja nisam Geina kreacija. Ja sam sebe stvorila sama. Ja sam stvarna, ja sam ţiva... ja sam ja." Cirocco ju je nastavila gledati, i Gaby je morala još jednom skrenuti pogled. A onda je ispruţila ruku i uhvatila Ciroccinu. I stisla je. "Vidiš? Opipaj me, Rocky. Ja sam stvarna. Ja imam tijelo. To tijelo je posve ljudsko. Ja u njemu ţivim, baš kao što i ti ţiviš u svojem."

KIKA

Cirocco i opet nije rekla ništa. A onda je protrljala ĉelo. "Ali Gaby... još mi nisi rekla što ti jesi." Gaby joj je ispustila ruku i zavalila se u stolac. "Ja sam ono što si ti trebala biti. Gein nasljednik. Ali ti si to već znala, je li da jesi?" Cirocco je polako kimnula glavom. "Gea..." Gaby se osvrnula po sobi i gorko se nasmijala. "Gea\ Kakav vic. U trenutku kad smo je upoznali, bila je tako luda... uzela je ime iz grĉke mitologije. I sve je svoje najbolje ideje pokupila iz nekakvih filmskih sranja. Ja ni ne znam kako se ona zapravo zove. I tako se jednog dana pojavila, i bilo je to jako, jako davno. I nije bila ljudsko biće. Ja ne mislim da njena rasa još uopće postoji u kotaĉu. Biće koje je sjedilo prije nje u ovom istom stolcu, priĉalo je s 'Geom'. Reklo joj je da mu je potrebna Ĉarobnica. To je Gei zvuĉalo sasvim u redu, i tisuću je godina bila sasvim dobra Ĉarobnica. I tada, kad se njen prethodnik sav iscijedio, ona ga je zbacila, i došla ţivjeti ovamo. Mi sad ne priĉamo o biću ko)e jest Kotaĉ. Ono je gore u crvenoj crti. Ono vodi glavnu brigu o svakodnevnom funkcioniranju svih sloţenih sustava koji kotaĉ odrţavaju na ţivotu. Ono je priliĉno boţansko, i to u mnogo smislova, ali je u mnogo drugih mnogo sliĉnije kompjutoru. Sadašnji sustav... upravljanja kotaĉem star je već skoro milijun godina. Mnogo je bilo4-Ĉafobnjaka i Ĉarobnica. A kad bi umrli, postali bi... Gea. Gaby. Ja. Ti si moţda jedina Ĉarobnica koja nije promaknuta." Cirocco se dugo zagledala u Gaby. Bila je jako umorna. "Gaby... tako mi je ţao." Gaby je bacila ĉašu s vodom preko ĉitave sobe. "Do sto Ċavola, Rocky... idi dovraga! Nema se što ţaliti. Još nije prekasno. Kad su ti iz glave izvadili Špicla, Gea je od tebe digla ruke. Jer je, da bi te promaknula na svoje mjesto, morala imati potpuni i kontinuirani skup uspomena. A taj se skup tad prekinuo... ali se to moţe popraviti. Ja te mogu snimiti. Mogu te dopremiti ovamo, k sebi. To nije smrt. To nije ništa ni sliĉno smrti. Kad sam prvi put dospjela ovamo, mislila sam da sam mrtva, ali sam gore u crvenoj crti shvatila što je ţivot zapravo. Mogle bismo... mogle bismo vladati zajedno, ti i ja. Mogle bismo ovo pretvoriti u zaista lijepo mjesto."

KIKA

Cirocco je uzdahnula, i upitala se kako da to izreĉe. Moţda će ipak biti bolje da to izvede zaobilazno. "Gaby... ti mi stalno govoriš, opet i opet, kako je teško bilo ubiti Geu. I bilo je. Sve kroza što smo prošle... samo da joj odvuĉemo pozornost, eda bi je ti mogla svladati tu u glavĉini, na naĉin koji ja nikad neću razumjeti. Je li... je li ona mogla umrijeti ikako drukĉije?" Gaby je skrenula pogled i obrisala suzu. Ţestoko je odmahnula glavom. "Vidiš, Gaby.:, smrt nije ono ĉega se najviše bojim." Gaby je zakimala podjednako ţestoko, pa zakopala lice u dlanove. Cirocco je šutjela. Bojala se dotaći staru prijateljicu. Nije se bojala za sebe, nego za nju. "Znaš li još išta o tome kakva je Gea bila kad je prvi put došla ovamo?" upitala je naposljetku. "O, Isuse, Rocky. Slutim da je bila blaga i draga. Ne dvojim da je po njezinu dolasku na vlast zavladalo zlatno doba. Neki bi od diriţa-bala to mogli i potvrditi, ako bi samo htjeli. I ne moraš mi to ni govoriti. Tako mi Bog pomogao, i sama sam o tome sasvim dovoljno razmišljala. Kakva ću ja biti za dvadeset tisuća godina? Ha? Kako ja mogu ĉak i pokušati zamišljati koliko bih umorna mogla postati od.,, svega? Ja to sada ne mogu vidjeti. I ne mogu vidjeti da li sam se promijenila. A sjećam se, kad sam navršila stotu, bila sam tako vraški samodopadna. Nisam se osjećala nimalo drukĉije nego u tridesetoj. Ali sto godina — to je ništa." "To mi je jasno." "Nadam se da ne misliš da sam to uĉinila zato što sam to ţeljela." "I ne mislim." "Naprosto mi nije preostalo drugo. Bilo je ili gledati kako taj manijak ubija i tebe i sve koje sam voljela, ili uĉiniti to što sam uĉinila. Nisam se mogla ĉak ni povući; nisam mogla umrijeti." Još se jednom gorljivo povila prema njoj. "Ali Rocky, sad kad sam ti rekla sve to što ti nisam smjela reći... reći ću ti i još nešto. Sve sam se vrijeme nadala da ćeš mi se pridruţiti. Slutim da je to, na koncu, ipak uţasna sudbina... no takva je i smrt, s koje god da je-strane pogledaš. Promatrala sam te u Bellinzoni. Bila si tako dobra. Bila bi mnogo bolja od mene same. Mogle bismo raditi zajedno."

KIKA

"Bila sam grozna, Gaby. Toliko je ljudi izginulo. Po mojim zapovijedima." "Rocky, ljudi uvijek nekako umiru." "Znam. Ali ja samo ne ţelim za to biti odgovorna." "To je izvlaĉenje. Oni će umirad zbog svega što nisi uĉinila. Stuart ili Trini, ili koji od tvojih generala... oni neće biti prosvijećeni kao ti. Oni će sve zabrljati." "Svatko bi to uĉinio. To leţi u ljudskoj naravi. Titanidi govore o zlim ljudima. I takvi ljudi doista postoje, ljudi koji moraju umrijeti. Ali ja ne ţelim biti ta koja o tome odluĉuje. Ĉinila sam to, i gnjusno mi je. Ne ţelim više ţivjeti za njih. Ne ţelim više spašavati svijet. S tim je gotovo." Gaby je ustala i pošla u drugu sobu. Cirocco je zaĉula zvukove koji su moţda bili i jecaji. Nije ţeljela o tome razmišljati. Gaby se vratila s novom ĉašom vode. "Gaby, ja vjerujem da sam ti prijatelj. Ili sam ti to bar ako me prihvaćaš." "Ti si mi prijatelj", potvrdila je Gaby promuklim glasom. "Ja se nadam da ćeš mi biti prijatelj do smrtnoga ĉasa. Ali moţda to znaĉi od prijateljstva oĉekivati previše. Ţao mi je što ti se to dogodilo. Ţao mi je što je to dopalo tebe, a ne mene, kako je to Gea ţeljela. Nadam se da mi to ne zamjeraš." "Ne zamjeram ti. O svemu je odluĉio sluĉaj." "Onda to nemoj traţiti od mene. Vidim da će ti ţivot biti jako zanimljiv i jako, jako dug. Ako to već netko mora obaviti, ja ne znam nikoga boljega od tebe. Ja vjerujem — da se to dogodilo meni — da bih uĉinila isto što ćeš, vjerujem, uĉiniti ti. Iskoristi to kako najbolje znaš. Zabavi se do daske. I budi mudra koliko god to znaš i umiješ." "Prljav je to posao, biti bog", odgovorila je Gaby. "Ali netko to ipak mora. Istina?" Uslijedila je samo slutnja smiješka. Cirocco joj je uzvratila smiješak, kao da je opipava. "Istina." I tako su sjedile jedna do druge, svaka zadubljena u svoje misli. Bila je to šutnja medu ljudima koji se dobro razumiju. Napokon se Cirocco pomakla u stolici. "I tako..." rekla je i napravila neodreĊenu gestu. "Što misliš poduzeti?"

KIKA

Pogledale su se, pa prasnule u smijeh. "To i to", odgovorila je Gaby. "A što je s Titanidima?" Gaby se uozbiljila. "Ma ne brini o njima. Oni neće ovisiti o tvojoj milosti, a ni o Adamovoj. Mogu im napraviti tu sitnicu. Nikad je neće ni opazid. To ih neće promijeniti, samo što će sad moći imati djecu kad god zaţele." Cirocco je smjesta naćulila uši. Gaby je to opazila, pa odmahnula glavom. "U tome sam bolja od tebe. Ali ako se budu neobuzdano mnoţili, napunit će ĉitav kotaĉ. Ista priĉa, znaš, vrijedi i za ljude." "Da. Znam." Gaby je slegnula ramenima. "Što znaĉi da će se, ako se to poĉne otimati kontroli, nešto trebati i poduzeti. Još ne znam što. Ali za sto ili dvjesto godina Zemlja će opet biti prikladna za ţivot. Moţemo je ponovno napuĉiti. Imam sve što mi treba. I previše ne brinem. Namjeravam se povesti za tvojim naĉelom da stalno ĉinim što je najmanje moguće. Ne mislim biti bog-aktivist. Ali ću ipak biti konzervator ljudske i titanidske rase, a uz njih i mnogih drugih. Ali će biti teških dilema." "Baš onih koje bih ţeljela izbjeći." "Ne naĉinji to opet. Slušaj me..." Gaby se još jednom povila prema njoj. "Odgovorit ćeš mi na jedno pitanje, i ja ću to prihvatiti... bar zasad. Ali dobro razmisli. I ti i ja znamo da je Gea od tog posla poludjela kao ĉunak. Ali ja sam sigurna da je to potrajalo. Tisuće godina. Ja vjerujem da ću biti dobra najmanje osam ili devet stoljeća prije nego što sazrijem za stezulju. Je li to razumno?" "Mislim da jest. A vjerojatno i više. Gaby, moţda ti uopće ne polu-diš, ne bih voljela da pomisliš da sam ja pomislila da..." "Tiho. Mi o tome mimo Geina primjera ne raspolaţemo nikakvim podacima, a iz jedne se toĉke ne da konstruirati krivulja. U redu. Prihvaćam tvoju odluku da sa mnom ne ulaziš u taj bogotvorni posao... za sada. Ali za... dva stoljeća, mogu li te upitati ponovno?" Cirocco joj dugo nije odgovorila. A kad je to uĉinila, uĉinila je to vrlo oprezno. "Odgovori mi prije na dva pitanja." "Na što god hoćeš." "Kolikom se još ţivotu mogu nadati?"

KIKA

"Uz redovite izlete do Vrela... odvalit ćeš lako pet, pa i šest stoljeća. Moţda i više." "Ali ja nisam besmrtna?" "Nema te bolesti koja te moţe ubiti. Ţilavija si od svake ţivotinje, a i brţa. Ali da bi opstala, moraš ostati na svojim nogama, baš kako si to uvijek ĉinila." "Neću uţivati nikakvu posebnu zaštitu? Neću Imati nikakvog anĊela ĉuvara koji će mi viriti preko ramena, spreman da mi priskoĉi u pomoć?" Gaby je odmahnula glavom. "Neću ti se plesti u poslove. Neću na tebe paziti. I ako ti doĊe do grla, moći ćeš se osloniti samo na vlastite snage. A ako umreš, mrtva ćeš i ostati." Cirocco je u Gabynim oĉima opazila ĉeţnju. Znala je, izvan svake sumnje, da je Gaby potrebna. I što je to, napokon, stoji? "Molim te, Cirocco. Ne ţelim te moljakati... ali naprosto osjećam da je tako moţda moguće pobijediti ono što je zadesilo Geu... tu smrtonosnu dosadu, mislim da je to to, a kad bi gore bilo dvoje ljudi, da jedno drugom ĉuvaju dostojnost." Cirocco je pruţila ruku. "Dogovoreno. Vidimo se za dva stoljeća... ako toliko poţivim." Gaby ju je pogledala priškiljenim oĉima. Proĉistila je grlo. "Ne namjeravaš se valja... ubiti ili što ja znam?" "Kunem se da ne." Nasmiješila se. "Ali neću više ni biti oprezna kao što sam bila. Prihvatit ću neke rizike. I tko, kvragu, zna? Ako sad poĉnem ţivjeti samo za sebe, onda..." Ali tu je morala stati. Za Gaby ne bi bilo dobro da dovrši misao. Ako sad počnem živjeti samo za sebe... Moţda uspijem naći nekoga za koga da ţivim. Rizik se moţe prihvatiti na toliko naĉina. Robin je svoj rizik prihvatila u obliku Conala. *** Prihvatiti rizike... Cirocco je stajala na nakošenom gornjem rubu Dionine ţbice. Ispod nje se ona širila i spuštala... i spuštala skoro beskrajno, šest stotina kilometara do tla. U blago rastućoj Geinoj "gravitaciji put je do dna

KIKA

trajao otprilike sat vremena. Jedan okretaj kotaĉa, dok bi zrak u ţbici polako ubrzavao padajuće tijelo u zakrivljenu putanju. Cirocco je potrĉala. Što je tu u glavĉini bilo nespretno. Pod nogama nije imala dovoljno trenja. Ali je znala kako se to radi, i nakon izvjesnog broja golemih skokova, već se gibala, i to valjanim tempom, niz skošenu stranicu ţbice. Kad je stekla dovoljnu brzinu, snaţno se odrazila. Opisala je visoki luk iznad dugog tamnog okna. Prihvatiti rizik. Nije joj to bilo prvi put da je pala kroz ţbicu. Nije joj to bilo ĉak ni prvi put da to ĉini bez padobrana. Nakon što je ubila prvu Geinu inkarnaciju, propala je kroz Reinu ţbicu tako punu munja da se ĉinilo nemogućim da će ikad ţiva stići na zemlju. Ali je stigla. I Robin je bila baĉena kroz ţbicu, još u doba kad je Gea tu psinu izvodila nad svim svojim gostima. I spasio ju je anĊeo. Cirocco će proći kraj gnijezda Dioninih Supra. Moţda koji od njih izaĊe i spasi je. I Chris je pao kroz ţbicu. I sletio diriţablu na leda. Moţda i nju posluţi ta velika sreća. A moţda i padne u Moros. To bi vjerojatno preţivjela. I onda opet, moţda i poleti. DogaĊale su se i ĉudnije stvari. Nasmiješila se i raširila krila.

KRAJ

KIKA 13.12.2010.