Demokratija i njeni kritičari

BIBLIOTEKA

NACELA DEMOKRATIJE

Urednik: VUCINA V ASOVI(·

Za izdavaca ZARKO RADONJJC

ROBERT DAL

DEMOKRATIJA I NJENI KRITICARI v

Preveo s engleskog dr DURICA KRSTIC

CID PODGORICA

1999

Naslov originala: Robert A. Dahl DE\10CRACY AND ITS CRITICS Yale University Press :'\iew Haven and London !Y89 Copyright

~

CID 1999.

Oqjavljivanje knjige pomogli

Fond za otvoreno drustvo • FOND for an Open Society OSI Center for Publishing Development

Predgovor

DALOVA POLIARHICNO-DEMOKRA TSKA GRAMATIKA Prosudivanje i predstavljanje naucnog stvaralastva Roberta Dala je koliko intcrcsantan i zahvalan toliko i nczahvalan posao. Zalnalan utoliko ~to sc gotovo cela naucna aktivnost ovog autora krccc u podrucju politickc nauke odnosno politike i koncentrise na i oko kompleksa demokratijc. Koncentrisana na jednom relativno ogranicenom prostoru. misao postajc laksc uhvatljiva i laksc prepoznatljiva. No, istovrcmeno, razmatranje Dalovog dela je visestruko tesko i noahvalno. Prvo, zbog toga sto je proslo vremc ne samo velikih drzavnika. 'L'L' i velikih mislilaca i velikih sinteza odnosno poduhvata. Novije vreme izgkda ne daje velike prilike, a s tim ni vclike drzavnike ni velike misliocc l poredenju sa portretima velikih drzavnika iii mislioca ranijeg vremena pPrtret jednog savremenog, ma koliko vrsnog i umnog. analiticara moze izgkdati stur i oskudan. Drugi razlog nezahvalnosti prosudivanja naucnog stvaralastva ovog autora stoji u okolnosti da nema neke celovitije studijc iii pogleda na njcgovo delo. Cudno je, donekle i paradoksalno, da delo autora koji verovatno spada u naJVIse citirane i ,ekploatisane'" au tore u oblasti demokratske teorijc I jos uvek nije postalo predmet neke celovitije posebne naucne studije. Ova okolnost Cini slozenijim i rizicnijim pokusaje makar i grubog predstavljanja a kamo li neke celovitije analize i prosudivanja njcgovog dela. Nase pretenzijc su ovom prilikom relativno ogranicene i usmerene vise na ukazi\anje iii ublazavanje nego na punije ispravljanje ove manjkavosti pa i ,nepravdc" savremene politicke nauke posebno teorije dcmokratije. I Prema rezultatima opsd:nog istrazivanja kojc su -;pnll'cli Ciudin i Klingcman. Dal u sam vrh odnosno medu tri ,intcg:ratora·· profesije i najvise citirana autora u d1sC1plini politicke nauke i odgovaraJucim (njihovim) poddisciplinama. R. L. Cioodin - H. D Klingemann. Political Science: The Discipline. U kn1izi: R. R. Cioodin - H. D. Klingemann. t\ New Handbook of Political Science, Oxford University Press. Oxford. !997. p . .:'h--13. l n1zu slucajeva nisu samo citiranc iii pomenute neke znacajnije Dalovc 1dcje. \ ec su korisccn1 nJego\ 1 koncepti i mctodi u empirijskim istrazivanjima 1 mcrcnJu demokraticnostJ nthnknih sistema iii institucija. Vidi K. Bollen ... Political Democracy: Conceptual and Mcao.urcmenl Traps". Studies 111 Comparative International Development. 25. 1490. 7-24: M Cali llJY:'i 10 W. A. Galston ... Liberal Virtues"". American Political Science Review. Vol X2. No.

4. I YRR II G. Von Der Muhll, .. Robert A. Dahl and the Study of Contemporary Democracy··. Amer. Pol. Science Review. 1977, No. 3 12 J. Plamcnac. Democracy and Ilusion. London. 1973.

6

nosno sematskog konvencionalnog pozitiv1stcll, iii jednog sofisticiranog liberala i optimistickog uticajnog apologctel-1. Mnogi ga tretiraju kao zastupnika liberalne predstavnicke demokratije. a neki kao pristalicu kapitalistickog modela15. I medu najpoznatijim imenima savremene socijalne i politicke misli ima onih koji ce. poput funkcionalisticki smirenog Parsonsal6. koristiti i drzati Dalove radove u svom prostorno veoma oskudnom harvardskom kabinetu, kao sto ima i onih. uglavnom iz kruga pripadnika radikalnije kriticke teorije, koji ce se poput Markuzea. na pomen Dalovog imena odnosit1 kao prema neznancul7. U celini, moglo bi se reci da je bilo i ima onih koji ne znaJu za Roberta Dala. Ali malo je onih. ako ih uopste ima. koji sc bave demokratskom teorijom a da nisu culi za ovog autora. Medu onima koji su citali njegove radove ima onih koji ga ne prihvataju odnosno kritikuju. ali gotovo da nema onih koji ne cene njegove tcorijskc i empirijskc analize odnosno konsideracije o demokratiji . .ledan od kompetentnijih analiticara savremcnc politicke scene i politickih sistema. Zan Blonde! smatra da je Robert Dal ponudio najsistematicniji pokusaj u definisanju i operacionalizaciji liberalnc demokratije.1 X Cak i tako ostar kriticar Dalovc teorije kakav je Dzon Plamcnac priznaje da je nesto saznao od Dala. Cetvrto. iako predstavlja posebnu drustvenu i naucnu oblast. politika i politicka nauka su cvrsto povezane i isprepletene brojnim nitima s drugim oblastima zivota i nauke, te ih je tesko cak i analiticki razdvajati. Dalu jc to jasno i on nastoji da iskoristi dostignuca drugih narocito granicnih oblasti. posebno sociologije, ekonomije i psihologije u analizi i eksplikaciji odredenih aspekata politickih pojava i procesa. Fascinira lakoca s kojom Dal koristi i prevodi ideje i rezultate istrazivanja drugih naucnih oblasti na politicki relevantan jezik. Pri tome, naravno. nije lako prosuditi da li se i koliko sc Dal kompetentno i nepristrasno sluzi rezultatima drugih naucnih disciplina. Da bi se to adekvatno prosudilo mora se imati odredeno znanje iz tih oblasti. U suprotnom, ostaje da se veruje autoru na rec iii da se pomalo sumnjicavo pretpostavlja da bi i on, kao i mnogi drugi autori. mogao da koristi 13 Prikaz Dalove .. Modeme politicke analize ... APSR. No. I. 197R.

J. Cornford ... The Political Theory of Scarcity ... In P. Laslett ct all.. Philosophy. Politics and Society. Oxford. 1972. p. 40. 15 M. Christiansen - H. Rommetvclt. Parliaments and OriganiLcd Interests in Denmark and Norway. Paper for XVII IPSA World Congress. Scul. 17-21 August 1997. 14 M. Lerner. The New Socialist Revolution. New York. llJ73.

16 Prilikom razgovora sa Talkotom Parsonsom novembra J97o. zapa1io sam da u \ itrinama njegovog skromnog Harvardskog kabincta slOJC ncke Dalove knjige. 17 U razgovoru sa Herbertom Markuzeom u njegovom kabmetu na Filozofskom fakultetu u San Dicgu 1976. na jcdno od mojih pitanJa. sta misli o konccpclp 1 1dcpma Roberta Dala Markuze je odgovorio da mu to niJc poznato. 18 J. Blonde!. Comparative Government. Lniverslly Pres-,. Cambndgc. 1lJ9' !' _.7

razna sredstva. pored ostalog i druge naucnc discipline. kako b1 j1llJal'au podrsku svojim idejama ili nalazima. Peto, Dal predstavlja vise od pukog pripadnika iii zastupnika JCdne teorijsko-metodoloskc orijentacije. Njcgova dcla i misao izrazav aJu dobnm delom ukupno stanje politicke misli i politicke naukc jcdnog vremena 1 Jednog prostora. Na njegovom naucno-istrazivackom ataru se demonstriraJu. susticu, ukrstaju, komuniciraju i kompitiraju mnogi stari i novi. tradicJOnalnl i modemi, empirijski i normativni, maksimalisticki 1 dcskriptivn1 pravc1 1 struje politickog misljenja i istra.Z:ivanja. Dal bcz prcdrasuda izrazava 1 rctlektuje, pa u odredenoj meri i koristi ova razlicita gledanja. U stvari. njegO\ rad i stvaralastvo su vise jedna skola u kojoj se dcmonstriraju i praktikuiu razlicita glcdanja nego jedna struja politicke misli. Fleksihilan i otvoren pnstup analizi i tumacenju pojava doprineli su da DaiO\a misao prel:ivi kako promene aktuelnog politickog ambijenta tako i povrcmena stanja idcolosk1 pregrejane intelektualne atmosfere u kojoj sc pomracuju i l1 znatno smanj uj u mogucnosti ne samo kritickog uma vee i elementarnog zdravog rasudivanja. Pri tome, dakako, nijc jednostavno utvrditi sta JC u S\ emu tome rcpctitivno i interpretativno, a sta je Dalovo odnosno inovativno iii urrginalno. Scsto. proucavanje i prosudivanjc Dalovc politickc misli sc komplikuje okolnoscu sto on, kako rece jedan kriticar. postavlja .,suv ise mnogo pitania na suvise mnogo nacina da bi se mogla praviti validna gcneralizacija"'. Stoga. svako nastojanje iii zelja da sc da .,odredena celovita ocena njegovog doprinosa nasem razumevanju demokratije predstavlja beznadezan posao''IY. Razmatranje i prosudivanje Dalovog stvaralastva. smatra ovaj autor. moze se izraziti samo kontekstuelno. Najzad, i ako bi svi vee pomenuti problemi i tdkocc bili prevladani. i kad bi se ponudila cvrsta osnova interpretacije i valorizacije Dalovog stv aralastva, ostaje veliko pitanje kako u prezentaciji njegovog dela sacuvati dinamicnost, dijalogicnost. metaforicnost i elegenaciju njegove misli i kazivanJa. Uz to, cini se neophodno istaci jos dve napomene. Prvo. ovdc cemo pokusati da na nesto celovitiji nacin predstavimo nekc Dalovc osnovnc idejc 1 to tako sto ce se sastojci pojedinih tcma i ideja, koji su izlagani u razlicitim periodima i delima, sa brojnim varijacijama pa i rnutacijama. suhlimirati iii agregirati u relativno ,jedinstvene" tokove misli. dilemc i rescnja koja su prepoznatljiva i uporediva s drugim tokovima politickog misljenja. Po ~cbi je razumljivo da ovakva interpretacija i prczentacija zahteva prilicno vdiku rcdukciju ideja i stoga nosi, kao i svaka druga redukcija. izv est an rizik simplifikacije i opasnost da se prenebregnu ideje koje su mozda znal'aJlllJe od onih koje ulaze u fokus nase paznje. Rizik se povecava utoliko sto je Dalova misao vise empiricna i eklekticna i stoga naginje odnosno I'! G. Yon Der Muhll. ,Robert Dahl and the Study of Conlcmporarv Dcmocran ·· . ..\mer. Pol. Sc1encc Review. No. I. 19n.

trazi, kako Mul rece, da bude predstavijena hronoloski. na parcad iii kontekstuclno. Drugo, posto jc licno 'anuni n::rzitetsko iskust\ o imalo znatnog uticaja na Dalovo stvaralastvo. smatrali smo da makar i kratak uvid u to iskustvo moze biti od pomoci da sc laksc i adckvatnijc razumc Dalcl\ a demokratska misao. Imajuci sve to u vidu, autor ovih redova cc, uprkos mnogih upoLOrcnja, pokusati da, koliko je to mogucc. bcz vrcmenskih i kontckstuclnJh .. ogranicenja" predstavi i vrcdnuje, u kracim crtama. osnov ni iIi noscc1 dco Dalovih politickih i demokratskih analiza i rcmin1scencip. Rad cc hiti organizovan u cetiri osnovna dela: Prvi ce sc odnositi na uslovc I detcrmlllantc Dalovog stvaralastva: Drug1 se ticc n_1cgovog filozofsko-polltickog odno~no teorijsko-mctodoloskog okvira i. u sklopu toga, opstcg »hvatanjc politikc 1 politickog sistema: Treci dco tretira DaiO\ o poimanjc 1 brusenje dcmokratiJC Najzad, u cetvrtom dclu sledi samo nckoliko rcfcrenci il1 sazctaka u dumctima Dalovog dela.

I. INTELEKTUALNI LIK I OPSTI FAKTORI-USLOVI FORMIRANJA DALOVE POLITJCKE I DEMOKRATSKE TEORIJE I samo ovlas pogled na Dalovo naucno stvaralastvo osta\ lja sna/'an utisak o njegovom naucnom liku. Dal spada u rctkc naucnc poslcnikc ko11 je gotovo dva prosecna radna veka, od 1940. kad je dobio Ph. D. na Jclskom univerzitetu i time pokazao svoje istrazivacke sklonosti pa svc do danasnJ 1h dana, uz manji prekid tokom Drugog svetskog rata (od 1940-1945. radi u saveznoj drzavnoj administraciji i vojsci ). provco na jednom. Jelskom unl\ crzitetu. Blizu dvadesetak knjiga i preko sedamdeset clanaka-studija. 'cci broj prestiznih nagrada, pocasne profcsurc mnogih univcrziteta. clanstvo u akademijama iii upravama naucnih asocijacija i vrhunska rcferentnost njegovih ideja-radova u politickoj literaturi predstavljaju imprcsivan rczultat mog naucnog pregaoca cija naucna aktivnost, vitalnost i pronicljivost nc jcnjavaJu ni posle penzionisanja ( 1986) pa ni sredinom njegovc devcte dcccmjc (rod en 1915. u Ajovi). Kao sto je u svojoj dugoj naucnoj karijcri ostao vczan za Jclski univezitet, tako je Dal bio veran analizi politickih proccsa. Rodno mesto njcgovog naucnog i istrazivackog interesa bila jc i ostala problematika demokratije. Filozofsko-politicko sidro ovog demokratskog traganja. nc rctko i splavarenja, bez obzira na izvesne oscilacije. jc liberalno-pluralisticka dcmokratska pozicija sa jakim socijalnim nabojem i senzibi litctom odnosno ono sto bi se moglo nazvati liberalno-pluralisticka socijal-demokratska pozicija. Stice se utisak da bi Dal, ako bi to bilo moguce. jos jedan ljudski vck proveo na is tom odnosno svom pol itickom i demokratskom ,.rudokopu" c qc su naslage, cini se, neiscrpne. l)

Na pitanje sta je sve uslovilo iii uticalo na Dalovu politicku misao niJe lako odgovoriti. Iz njegovih radova. kao i iz manje iii vise parcijalnih referenci koje se mogu naci kod drugih autora o Dalu. to nije jcdnostavno i savim pouzdano iii celovitije saznati. Nacelno. moglo bi se reci da su determinirajuci uticaji dolazili iz cetiri vrste izvora: Pno. iz licnog iskust\ a van univerziteta: drugo. iz sireg socijalno-politickog i ideoloskog kontcksta: trece, iz uzeg i sireg univerzitetskog i akademskog okruzenja: cetvrto. 1/ Dalovih prirodnih intelektualnih predispozicija. Kad je rec o licnom van-univcrzitetskom iskustvu. valja istaci bar tn momenta. Prvo. treba pomenuti iskustvo iz decackih boljc rcci mladalackll1 dana. Ziveci u svojim formativnim godinama u malim mestima. prvo u uglavnom agrikulturnoj dr.Zavici Ajovi u ncposrednom farmerskom okruzcnju, a zatim, posle svoje desete godine. u jos manjcm mestu lcdene Aljaskc oivicenom sa tri strane planinskim vencima i sa cctvrtc morsknn prostranstvom i lukom naseljenom velikim delom radnickom populacijom, Dal jc imao prilike da iz neposredne blizinc i u bliskosti odnosa koje nuzno stvara mala sredina, posmatra i upozna stvarni svet :livota. poscbno tegobc radnickog Zivota i karakterne osobine !judi. Okolnost da je zivco u porodici lckara ciju su kucu iii ordinaciju posecivali brojni pacijenti kao i potreba odnosno navika da se zajedno sa drugim ljudima posebno omladinom i svojim vrsnjacima manuelno radi tokom celog lctnjeg skolskog raspusta na dokovima i zeleznici, Dal je stekao simpatije prema radnim ljudima i saosecao s njima zbog njihovih ne retko oskudnih uslova. Ta rano stecena saosecanja nisu ga napustala tokom celog zivota. Upravo u ovom mladalackom iskustvu trcba traziti deo korena Dalove motivacije i interesovanja za probleme ekonomskc demokratije. radnicke svojine i kontrole. Drugi faktor koji je mogao uticati na karakter i ostrinu Dalovog misljenja i pristupa treba traziti u okolnosti da je u ranim danima svog zrclog doba bio u prilici da zaviri u lavirinte politickc moci i vidi ,nevidljivi" svet arcana politike. Pre univerzitetske karijere Dal je radio u saveznoj dr.Zavnoj administraciji u Yasingtonu, uglavnom na analizi ekonomskih i radnih odnosa, i imao prilike da iznutra vidi i oseti. s jednc strane, slozenost i zamrscnost, a s druge strane, ovozemaljsku realisticku prirodu vlasti i tokova odnosno kanala politickog odlucivanja. Mozda neke reziduc njegovog bihcj\ ioristickog pristupa treba traziti upravo u ovoj profcsionalnoj mogucnosti i prilici da realisticki gleda na vlast i dozivljava je kao odnose medu ljudima-pojedincima, bez deifikacije i mistifikacije. ali i bcz ignorancije i prcZJra. Okolnosti pozicioniranja u centralnom vasingtonskom dclu americkog politickog .,levijatana"' i rada na pretezno ekonomskoj problematici. poscbno u \ ladinom birou za ekonomsku mobilizaciju za ratnc potrebe, pruzali su Yanrednu priliku ovom mladom i nadarenom formalno administrativnom poslcniku izuzetno ostog oka i naostrenih ambicija da uoci i analizira znacaj pojedinih determinanti posebno znacaj ekonomije za politiku kao i dometc 10

i ogranicenosti centralnih i politickih poduhvata poscbno ccntralistickog planiranja. U ovoj okolnosti. cini se. trcba traziti dco razloga La Dalovo naglasavanje. u razlicitim vidovima. znacaja ckonomskih pretpostavki i sire decentralizacije za efektivnost i razvoj politike i dcmokratije. Pored toga. ovakvo politicko-administrativno namestenjc pru:Zalo jc sansu Dalu da iznutra posmatra. dozivljava i prozivljava dcfilovanjc i ponasanjc razlicitih profila i eksponata ljudskog karaktera posebno onog najaktivnijeg dela politickog kora koji je jcdan cuveni politicki mislilac nazvao svetom lavma i lisica. Ovo iskustvo je verovatno pobudilo kasniji interes Dala za traganje i saznanjc nekih psiholoskih i antropoloskih osnova covekmog ponasanja i llJIhovo ukljucivanje u osnovno tkivo njegovog analitickog i cksplikativnog modela. Kad je kasnije dosao u priliku da sc sretne sa zivim izvorima odnosnn autorima razlicitih psiholoskih i antropoloskih eksplikacija iii njihmim dclima. Dal je tacno znao sta mu i zasto svc to treba i sta od svcga toga treba da odabere i stavi u svoj istrazivacko-eksplikativni pogon. Trecc. iskustvo iz Drugog svetskog rata i borba na frontu po alpskim gudurama sumornih jcsenjih i zimskih dana krajcm I 944. i pocctkom I 94:'. pruzili su jos jcdnu tako upecatljivu priliku Dalu da uoci bolje reci pot\Tdi mogucnosti i znacaj solidarnosti kao i bistrinu i imentivnost obicnih !judi kojima okolnosti ne dozvoljavaju da te svojc mogucnosti ni izraze a bmoli dalje razvijaju. U ovoj ravni realnosti Dal cc kasnije naci vazan oslonac 7~1 neke pretpostavkc i mogucnosti dcmokratskog konstituisanja i raz\ oja Druga grupa faktora koji su uticali na oblikovanje Dalovc tcorijskc 1 politicke pozicije treba traziti u horizontu socijalno-politickih uslova 1 lbivanja novijeg vrcmena. Tu valja imati u vidu bar dve okolnosti . .!edna -;c ticc planetarnog kontcksta, a druga je vczana za ideolosko-politicki milje zapadnog sveta posebno SAD. Kad je rec o sirem medunarodnom i socijalno-politickom kontckstu i uslovima, ne trcba zaboraviti da je Dalova generacija ucesnik iii svcdok. a katkad i jedno i drugo, velikih uglavnom kriznih zbivanja i promena koje su sc desavale tokom ovog veka. Tu pre svega. treba pomenuti bar cetiri taha dogadaja-dogadanja: Prvo, veliku ckonomsku krizu 1929. odnosno dcpresiju sa New Deal-om tokom 1930-tih; Drugo, pojavu totalitarnih porcdaka i Drugi svctski rat; Trece, hladni rat i blokovskc podclc: Cctvrto, naucno-tehnolosku iii post-industrijsku odnosno elektronicnu i informaticku revoluciju. Nije na odmet istaci da su godinc New Dcala i vremc izvcsnog polcta pa i ocekivanja da se promenama u javnoj politici mozc obczbediti brzi drustveni i demokratski razvoj. Rad u javnoj odnosno drzavnoj administraciji postao jc atraktivna profesija za mnogc pa i za Dala, koji JC zeleo da posle zavrsetka skolskih obaveza profesionalno radi u vasingtonskoj admtnJstrati\noj metropoli. Povremeno angazovanje u saveznoj administraciji JOS \ tsc jc utvrdivalo ave asptract.Je. II

S druge strane, to jc decenija vclike unutrasnje i spoljnc najezdc totalitarne posasti koja se u obliku fasizma odnosno nacional-socijalizma 1 staljinizma sirila i nadvijala Evropom i Azijom i prctila da zatrc trag s\akom humanistickom i demokratskom razvoju covecanstva. Ovc okolnosti su jos vise podsticale Dalovu zabrinutost za demokratiju i uvcrenje da primarnim vrednostima demokratije, dcmokratskc s\obodc i humanizma trcba podrediti ekonomski sistem, bez obzira da li jc on kapitalisticki iii socijalisticki ili nesto trecc. Ova rana animacija dcmokratskom problcmatikom ostala JC primarna i trajna Dalova preokupacija. lsto tako, valja imati na umu da su pedcsetc godinc vrcme vclikc kompeticije dva bloka-sistema bolje reci hladnog rata i makartistickc oprcsiJC. Svi ovi dogadaji ili zbivanja su snazno uticali na polittckc mtslJOce i analiticare da svoja posmatranja i istrazivanja usmcre '1sc na nonjc vrcmc i realnu stranu stvari. lJ traganju za ideJnim odnosno tcorijskim osloncima, mnogima je vrlo brzo postalo jasno da u istrazivanju savremcnog rcalnog svcta nc mogu biti od vece koristi same tradicionalnc tcorijske rcminisccncije. Suoccna s brojnim novim pojavama i ograniccnim analiticko-cksplikativnim mogucnostima tradicionalnc politickc naukc. ccla jcdnu rrilicno siroka skupina politickih istrazivaca se okrece novim uglavnom cmpirijskim pravcima istrazivanja i tumacenja. lJ sklopu toga opsteg otpora tradicionalnim metodima udaraju sc temelji novog bihcjvioristickog rristupa u izucavanju politickih pojava. Sto se tice treceg izvestaja dalovih idcja, odnosno uticaja koji su doIazili iz univerzitetske odnosno akademske sredine, tesko jc preciznijc rcci koji su sve to autori, deJa iii struje inspirisali ovog politickog mislioca i istrazivaca. Uticaji su dolazili iz brojnih izvora odnosno autora i dcla sirokog istorijskog i teorijskog raspona. Pored velikih imena iz istorije drustvcnc i politicke misli poput Platona, Aristotela, Makijavclija. Hohsa, Rusoa, Smita (Adama), Dzona S. Mila, Bentama, Marksa, Tokvil,ja, Viijema Dzcmsa, KarIa Popera. Ycbera i drugih, na Dala su, cini sc, poseban uticaj imali pragmatisticka filozofija, pluralisticka politicka tcorija i bihcjvioristicko-kratolosko poimanje politikc. U ovom sklopu okolnosti treba prvo pomcnuti uticaj pragmatistickc l!ldividualisticko-utilitarne filozofije i metodologije. Siru i dublju filozofsku poscbno gnoscolosku osnovu Dalove pragmatskc i eklekticke mctodologijc c111i Dzemsov, Pirsov i Djuiev (Pirs i Djui su bili pod uticajem Dzemsa) pragmatizam, Bentamov i Milov utilitarizam i individualizam, Poperov antlutopizam i Pareto-Moskina real-politicka pozicija. Rodena i domicilirana najvecim delom u anglosaksonskom svctu, pragmatisticka filozofija, narocito u izdanju Yiljcma Dzemsa, zamisljala jc svct kao p\uralisticki a ne kao monolitni odnosno monisticki univerzum i otvarala iii pritvrdivala put ,radikalnom empirizmu'" u socijalnim i politickim istrazivanjima. Pod snaznim dejstvom pragmatizma i radikalnog empirizma. stva-

!2

ran je i razvijan i klasicni pluralizam 1 ncopluralizam; prvi jc bio vist.: filozofsko-politicki, a drugi vise istrazivacki usmeren. Interes za pluralisticku politicku stru_1u misljenja iii nacin gledanja probuden je kod Dala jos u studentskim danima kad mu jc doslo do ruku Digijevo .. Pravo u modernoj drzavi'· (Law in the Modern State. prevcdcna na engleski 1919) i pregovor za tu knjigu koji je napisao jedan od na_ipoznatijih pluralistickih autora Harold Laski. Kasnije je O\a pocetna pluralisticka animacija pritvrdena i produbljena tokom slusanja Cokcr-o\ og kursa .. 0 novijoj politickoj misli" ( 1936-37). koji je inace iZ\oden prcma niegO\ OJ knjizi istoimenog naslova objavljenoj 1934. Deo CokcrO\og kursa 1 knjigc pod naslovom .,Pluralisticki atak na drzavnu suvcrenost ... a ko1i obuhvata uglavnom klasicne pluraliste J. N. Figisa, H. Laskia i A. D. Lindseja, najvisc je inspirisao Dala. Ovaj kontakt sa plurai!stickim tokom misljcnja cc \Ciikim dclom oznaciti pa i imenovati stazu kojom ce se krctati Dalova intcrprctaci_1a demokratske politikc. Tokom studentskih dana. takocte. Dal je imao pril1kc da se upozna sa raznim strujama levc odnosno soeijalistickc misli. Vee pomcnuti Cokcrm kurs sadrzavao je de love posvecene Marksu i ortodoksnim marksistima. cv olucionim socijalistima. sindikalistima. gild-socijalistima. anarhistima i hi1stima. Od brojnih tokova misli Dalu su najvise bile interesantne one koje su nastojale da povezu socijalisticki ekonomski sistem i dcmokratsk i politick 1 sistem. Ovaj izvor inspiraeija je mogao biti utoliko jaci i uverljiviji sto su mnogi pripadniei vee pomenutog pluralistickog toka misli bili prosocijalisticki odnosno socijaldemokratski orijentisani. Uz to. i vise od toga. idcjc ovih autora su potvrdivale neka ranije stcccna Dalova osecanja i saznania i pomogle Dalovom uocavanju sire teorijske i empirijskc relevancijc socijalnc probtematike, a. donekte, i mogucnosti teorijskc prerade i artikulisanja svoje vee pomenute socijalne osetljivosti. Najzad. valja imati u vidu snazan uticaj koji je na Dala imao bihejvioristicki pristup i tok politickog misljenja boljc reci istrazivanja. koji jc bio popularan i moderan u velikom delu intelektualne zajednice u SAD tokom pedesetih godina. Ne ulazeci dublje u razloge snazcnja i sirenja ovog pravca zasad je dovoljno istaci da je rec o metodu istrazivanja iii. kako kaze Eulau. o .,analizi politickog ponasanja. koja jc prvenstveno zainteresovana za dcterminisanje konsekvenci individualnog politickog ponasanja na funkcionisanje politickih institucija.20 Drugim recima, individualni a ne kolektivni aktcri poput drzave i drugih politickih institucija postaju osnovni predmct istrazivanja. Bihejviorizam je. moglo bi se reci. rezultat dHJstrukih. socijalno-politickih i kulturnih, uslova i okolnosti. S jedne stranc, on jc ccdo pragmatisticke i pozitivisticke filozofije, sociologijc i politike. kl)je JC. s drugc stranc. 20 H. Eulau ... Political Beha\ ior... Encyclopedia of the: Social Science. \,d. 12 Press. New York. 19M\.

f

rc'c·

porodeno i oblikovano u posebnim klimatskim i socijalnim uslovima. U kontrapoziciji spekulativnom i teleoloskim utopistickim i kritickim vizijama. koje su inspirisale nezadovoljstvo postojecim stanjem, pa i. implicite iii eksplicite, pozivale na re\·olucije, razvijani su smerovi istrazivanja koji su, poput bihejviorizma, u fokus paznje stavljali realne odnose medu ljudima i ponasanje pojedinca, pre svega, njegovu slobodu izbora i uticaja u procesu politickog odlucivanja. Empirijske i pozitivisticke implikacije pragmatizma bile su upotrebljivc u odrcdenim istorijskim uslovima i ideolosko-politickoj atmosferi kako za vladajuci politicki i ekonomski poredak i njihovc nosecc snagc tako i za veliki deo intelektualne zajednice. Jos jednom treba podsetiti da su pcdesctc godine bile vrcme velike kompeticije dva bloka sistema bolje reci hladnog rata i makartistickog !ova na ideoloskc vcstice u komc sc mogao proglasit1 komunistickim diverzantom ili idcoloski nepodobnim i krivim svaki onaj ko jc pokazivao i najmanje znakc zelje za iolc radikalnijim promcnama. Nc treba zanemariti ni znatan uticaj makartizma na akademsku srcdinu21 i stvaranje odnosno oblikovanje bihejviorizma22. U ovakvoj atmosfcri i na strani vladajucih snaga i poretka, radili su punom parom nc samo razni opresiu11 drzavni mehanizmi, vee i odgovarajuci idcoloski aparati preobuccni u odoru raznih filozofsko ili teorijsko-politickih i metodoloskih orijentacija. Vladajuca struktura je tada smatrala da se pragmatisticka filozotija. obucena u empirijsko-pozitivisticko i bihejvioristicko ruho. sasvim dobro uklapa u njene ideolosko politicke potrebe i vizije. Stoga je jedan od vodecih americkih politickih sociologa odnosno politikologa, David Iston. mogao ustvrditi da bihejvioristicke nauke treba da zahvale pored ostalog i konzervativnoj klimi koja je bila sumnjicava na sve sto je podsecalo na socijalizam. I Kristijan Bej (Bay) tvrdi da je uticaj bihejviorizma na politiku konzervativan i antipolitican.23 Bihejviorizam je nacin koji su izmislili univerzitetski profesori za zaobilazenje opasnog predmeta politike bcz postizanja naukc.2-1 Mnogi bihejvioristi (Key) ukljucujuci i Dala pokazuju u svojim radovima prccutno vrednosne pretpostavke koje se ogledaju u tome da je americka demokratija najbolji sistem vladavine. Pluralisticka demokratija je, nastavlja Bay, u odredenim zemljama cesto zastitni mehanizam (protective shield) za interese srednjih i visih klasa. Stavise, bihejvioristi ccsto pretpostavljaju da je stabilnost najvazniji drustveni cilj. To je prcokupacija sa pscudoponasanjem.='' 21 P. F. Lazarsfeld - W. Thielens. The Academic Mind: Soc1al Scientists 111 a Time of Crisis. The Free Press. Glencoe. Ill. I 95R. 22 D. Easton. ,Political Science in the United State'i: Past and Presenr·. International Political Science Review. No. 1. 19R5. p. 139. I 40. 23 C. Bay. ,Politics and Pscudopolitics", American Political Science Re\iew. Marcil. 1965. 24 A. Cobban. ,The Decline of Political Thcor; ... Political Science Quarterly. 1953. 25 C Bay. Op. cit.

14

Otuda i nije neshvatljivo zasto je iz najuzih centara politicke i ekonomske moci podstican razvoj bihejvioristickog pristupa i brizljivo gradena i stimulirana institucionalna infrastruktura koja bi hila u stanju da nosi ovu novu i obecavajucu metodologiju. Ovo novo istrazivacko podrucje bila je delom znacajna ideoloska utvrda postojeceg poretka, a delom ,rajski vrt'' za talentovane i ambicioznc istrazivace. Zbog vee pomenutih razloga i okolnosti, bihejviorizam je bila velika sansa za brojne apopologetski iii komformisticki nastrojene naucnc poslenike, kakvih u svako vreme i u svakoj zemlji ima u izdasnom broju. No, isto tako, treba reci da je bihejviorizam bio i veliko iskusenjc i prilika za one druge ambiciozne naucne pregaoce, manje iii 'ise. pceg moralnog korena i sastava. Za ovu drugu vrstu naucnih poslenika on je mogao biti dvostruko cak i trostruko upotrebljiv i atrakti\an. Pno. zato sto je pruzao okvir i mogucnost da se bude liberan u americkom smislu i istovremeno neutralan pa i nade izvcstan zaklon iii samostalnost kako prema levici tako i prema desnici. Hacker misli da je bihejviorizam pruzao pogodan nacin izbegavanja pritiska javnog oglasavanja iii prosudivanja. Posto jc .. liberal u svojoj politici, ali bojazljiv u svojoj licnosti. bihcjviorist je bio spreman da uroni u bihejvioristicku struju, jer onaj koji se ne eksponira mnogo ne mo?c biti napadnut (,who has not stuck his neck out cannot be attacked"). I kad dovodi u pitanje dominantne vrednosti, on to cesto cini u tehnickom zargonu i pred ogranicenim auditorijumom".26 Drugo, zbog toga sto je ovaj novi pre svega metodo\oski pravac pruzao vanredne uslove i mogucnosti da oni ambiciozniji istrazivaci razviju iii oprobaju svoje stvaralacko-inovativne sklonosti i svoje analiticko istrazivacko umece. Atraktivnost bihejvioristickog kao hegemonog pristupa tokom pedcsctih i pocetkom sezdesetih godina je bi\a pojacana i cinjenicom sto je on okupljao ne mali broj poznatih imena, sto je nasao siroku primenu na univerzitetu u nizu disciplina i sto je podsticao interdisciplinarnu saradnju i uzaJamno koriscenje naucnih rezultata razlicitih naucnih oblasti. Olaksana komunikacija dostignuca iz razlicitih disciplina omogucila je i politickoj nauci da koristi mnoge vee uhodane istrazivacke tehnike drugih disciplina, posebno survey metode, intervjue i tehnike merenja i da ih kroz izdasnu primenu i dalje razvija. Univerzitet je postao povoljno ogledno dobro i oranica za nove bihejviorsticke zasade i uzgoj cele jedne nove generacije istrazivaca. Epicentar ovog novog istrazivackog talasa i pokreta postaje Cikago odnosno ,Cikaska skola politicke nauke". Kasnije se ova orijentacija i njena institucionalna 26 A. Hacker. .,Political Behavior and Political BchaYior··. Pulitical Studic,. 1\,p I. 1959. p. 40. 27 R. Seidelman - E. J. Harphman. Disenchanted Realists. Political SctCilL"c' allll the American Crisis, 1884-1984. State University of NC\\ York Press. A lban:v. \4Xi-·

I:'

mreza siri27 bilo ulaskom u druge univerzitctskc srcdinc IIi st\ aranjcm si ri h intcr-univerzitetskih i van-univerzitetskih punktm·a za podrsku i raznlJ hihejviorizma. Sve ove okolnosti. kao i dolazak Lasvela na .Jelski umvcrzitct posh: rasturanja Cikaske skole, imali su uticaja na razvoj jcdnog hroja politickih teoreticara i istrazivaca ukljucujuci tu i Dala. No, iako se prikljucuje bihejvioristickom pokretu i postajc jedan nd njegovih videnijih izvodaca. Dal jc zadrZ:ao samostalnost i. u odrcdcnom smislu. originalnost svog pristupa. To se moZ:e vidcti i iz dvc okolnosti. Pno. iz cinjenice da ni on. kao ni neki drugi autori. poput Istona i Heinz Eulau-a. koji su nosili i gajili sire teorijske pretcnzijc i motive. i napisali mozda najboljc radove o bihejviorizmu. nisu pripadali ll\0111 uzcm i u iz\ esnom smislu institucinalizovanom jczgru bihejviorizma. Drugo, Dal nije shvatio bihcjviorizam kao iskljuci\ u hcgemonisticku kontrapoziciju odnosno alternativu ili zamcnu za druge discipline i pristupt' izucavanju politickih pojava. On ne misli da usvajanjcm hihcjviorizma trcha negirati valjanost koriscenja drugih nchihejvioristickih pristupa. U tome Dal nijc bio sam. :vlnogi autori su stajali negdc izmedu trad1cionalizma i bihcjvwnzma. Ako je tacno ono sto neki autori u no\ ijc vremc naglasavaju da JC bihejviorizam samo na kracoj stazi uspeo i to zbog uspesne samo-promocijc. ali na duzoj stazi krahirao. jer obecanja koja je dao nisu mogla biti ispunjena2K, treba reci da to nijc u vecoj mcri pogodilo Dala. Dal jc neostecen preZ:iveo ncuspeh bihejviorizma na duzoj stazi. I vise od toga. Preziveli su neki elementi bihejvioristickog pristupa u Dalovim kasnijim istrazivanjima. Uz to. bihejviorizam je u neku ruku pomogao Dalu da uoci i ,oscti'" znacaj i potrebu poznavanja nekih drugih disciplina i istra:Zivackih tchnika. pre svega matematike i statistike za analizu politickih procesa. Usmcrenost na istrazivanje politickog ponasanja trazila jc vccu empirijsku cgzaktnost, prcciznije termine i kvantifikaciju, pa i izvesni formalizam u postupku istrazwanja. Boravak u Centru za vise studije u bihejvioristickim naukama (Center for Advanced Study in the Behavioral Sciences) u Palo Altu 1955-56. dan jc priliku Dalu da upozna jcdan broj vidcnijih imena iz oblasti filozofije naukc i matematike, kojc su bile pre svega zaintcrcsovanc i konccntrisanc na teoriju merenja. matcmaticke ekonomijc, tcorije igara i teorije socijalnog izbora i stccc odredena znanJa iz tih oblasti. I ovlas pogled na jedno od ~X T. Ball. .. American Political Scicnc~ 111 Its Postwar Political Contcx". 111 .1. FhVaCCJ10 ka0 pUkO ponav]janjC j]j Vl'aCat1jC J1(l pOCCtak. \ CC kao Jla'i\OjalljL', pa i hrabrost i sposohnost. autora da nckc kiJucnc prohlcmc pollltkc 1 lk mokratije os\ctii sa razlicitih strana i u razlicitim okolnostima. Nacelno, i u jednoj siroj ontoloskoj i cpistemolosko-aksioioskoJ ra\ 111 posmatrano. moglo hi sc reci da Dal nema i n..: 2eli da ima ncku svt.·ohuh\ atnu metateoriju i sinteticku metodologiju. On JC u pozitinwm smts!u \ 1;,· empirijski teoreticar i eklekticar. U vclikoj istorijskoj kontrapolactjt 1 dch~llt tzmedu objcktivnog idealizma i utopistickc holistickc tl'lcologije. s 1cdnc strane. i kritickog racionalizma odnosno radikalnog empirizma. kop.1 traJc \ isc od dvc i po hiljade godina 1 koja sc mol:e personifikovati tmcntma. 11 pn om slucaju. Platona. Hcgela 1 Marksa. a u drug:om Viljcma Dzcmsa 1 Karla Popera, Dal drzi ruku ovoj drugu grupi mislilaca. ()ppu,ition. 1'uhiekti\na ccna pm ole) O\ crcome; 4. Vcrovatnoca privolc (com pi iancc ): 5. Obnn akata prcma knj im trcha da sc kontrola ohavlja. R. Dahl. Concept of Power. Op. cit. 53 G. Von Dcr Muhl, ,Robert A. Dahl and the Stud\ of Contemporary Dcnwcrac\"'. Op. cit. 54 K. Newton, .,The Language and the Grammar of Political Power"'. A Comment on Polsby. Political Studies, Vol. XXV!!. 1\io 4. 1979.

25

•,

Trcce, jednom broju kriticara ne izgleda uvcrljivo Dalovo individualisticko-personalisticko poimanje vlasti. Svesti slozenu katcgoriju vlasti na trcnutan personalni odnos i tretirati jednu incijativu od A kao dovoljan uslov da determinise rcakciju od B znaci, po misljenju Wag:nera. skrenuti paznju od mnogih drugih uslova koji mogu biti prisutni pre ncgo pojedini akt pocnc proizvoditi poslcdicc. Dal se jednostavno ne osvrce na tc druge i1vore (kao sto su detcrminante onih rcakcija B. hijcrarhijski opstiji nivoi kontrolc i slol:eni skup kooperativnih aranzmana) knit ohczhcduju soctjalnt kontckst u kome individua A modifikujc ponasanjc 8. Uocm anje tth urgent111h .worsta\ a m ih mcduzavisnih konteksta sporazuma i kolahoracip .ic ono sto razltkujc predmet politikologa od istrazivaca interpcrsonalnih odnosa.'" Posmatranje vlasti kao strogo personalizovanog odnosa izdvojcnog iz jcdnog sircg gcneralnog odnosa vlasti guhi mnogc znacajnc analitickc mog:ucnosti i mozc da vodi u pog:rcsne zakljucke. Shvatanjc vlasti kao mtcrpersonalnog odnosa dominacije i potcinjcnosti odnosno kao zero-sum jc nulog 1 za Parsonsovu kritiku Dala. Ipak. nismo sigurni da altcrnativa koju Parsons nudi predstavlja mnogo boljc resenje.56 Dal jc svaku kritiku ili komcntarisanje njeg:ovih radnva u?imao ozhilino i na veliki dco toga odgovarao veoma azurno. Imaju li se u vidu Dalmt radovi i odgovori na kritiku kao i sama ta kritika. mog:lu hi sc ukratko reci skdcce. Prvo, pada u oci da, kao i u mnog:im drug:im ~lucajevima. dobar deo kritike nije bezrazlozan. Sasvim je prirodno da nekc Dalove ideje i interpretacijc, o kojima je bilo prethodno reci. izazivaju reakcije i kontrapozicije. Isto tako, ni Dalu nisu strane neke protivrecnosti iii nedoreccnosti upravo u ovom opstijem teorijsko-metodoloskom dclu. o cemu ce kasnijc hiti nesto vise reci. Drugo, neke primedbc i zamerkc na racun Dala potiC:-u iz suprotnih filozofskih iii ideoloskih ishodista i stoga mogu izglcdati kao prihvatlj ive odnosno opravdane ili kao ncprih\ atlj ive i neopravdane zavisno od toga iz kog ugla kriticari gledaju na njcg:ovo delo. Najzad, postoje i one primedbe kojc proisticu iz nckih terminoloskih ncjasnoca iii iz nekih drugih izvorista koja su vezana za metodologiju autora. Naimc, Dal je analiticar koji nastoji da svoju mctu i;:dvoji i namcsti tako da moze sto boljc da vidi 0110 sto ga u tom trcnutku najvise zanima iii sto je stavio sebi u zadatak da istrazujc. Ova preokupacija iii konccntracija na analizu pojedinih slojcva iii usiO\a politickog procesa moze. iz jcdnc sire perspektive. da izg:leda kao izraz jcdnostranosti iii fragmentarnosti analizc. Pri tome, citalac ne zna da je nmoge aspekte odredcnc tcme autor \ ec prcthodno obradivao i da u datom radu ima u vidu odnosno namcra\ a da analizira samo odredene aspekte ili stranc sl\ari. Ovakva vrsta ncsporazuma 55 R. H. Wagner ... The Concept of Power and the Study n! Politte;,". u Political Po11 cr: A Reader in Theory and Research. 5(, T. Parsons. On the Concept of Political Power. Proceeding> nf the: Amcncan Phtlosophtcal Societv. jun 1463.

26

JC manje verovatna ako se 1maju u \idu i sama Dalon upozoJTnJa i ubzivanja na nckc osobinc njegovog istrazi\ anja. Punije iii .. komplctno'" ohjasnjenje tako slozcnih stvari kao sto Sll politika. v\ast iii slic111 poj1110\ I jC. po Dalu. cnormno ambiciozan zadatak. Tab i poduln all su rctki i ugla\ nom iznad odnosno van ambicija samog autora. Zato .. u mcuu\ rcmcnu". kal-..o on kazc. vazno je specifikovati koji su efekt1 (aspckti V. \'asov1c) u ful-..usu date eksplanatorne teorijc a koji nisu. Dobar dco konfuzije i kontnl\(.'1/! nastajc kad se razliciti analiticari fokusiraju na razlicite karikc u lanL"LI \ last1 1 uzrocnosti (causation) bez jasnog spccJtikovanja knjc efcktc l:clc da ohJasnc: 1 dobar dco kriticizma sumnjivog znacaja proizvcdcn jc od kriticara koji su smatral i da se istrazivac fokusirao na .. pogrcsnc" kari kc-\ c;c L.l111b·') iI 1 n IJC prul:io .. kompletno objasnjenje'·.'~ Ako se svc to ima u vidu. onda bi sc moglo I'CL;i slcdccc: ako 11I.JC holist. tclcolog i utopista. Dal nijc ni suv1 pragmata po7iti\ista kn1i od dr\ eta ne vidi sumu. 0 tome svcdoci \ ise momcnata od kojih ccmo O\ de izneti samo nckc. Prvo. da Dal nije suvoparni empirist-po7iti\ ist mo7c sc vidcti i; njcgovc rasprave 0 OdllOSU fakata j Hednosti boljc l'Cci 0 odnosu St\al'llOSilliJ i vrednosnih sudova kao i o tome da li politicka nauka mozc biti ncutralna Dal ulazi u raspravu o ovom teskom i slozcnom pitanju Hlo optT/Iltl ' putcm ozivljavanp i interprctacijc spora izmcdu cmpirista i transcmptl'l~la Posle krace i suptilnc analizc pro i kontra-argumcnatacijc 0\ a dva glcdanp Dal izvodi nekoliko zakljucaka. Pno. izmedu 0\ ih dYCju suprotsta\ ljc1nh struja. kazc on, ima nc samo razlika, vee i znatnih slicnosti. Po scb1 ,,. razumljivo da Hednosti. intercsi i samosvojnost (curiosit!') istrazivaca uti(·u na njegov izbor temc odno:-;no onoga sto on smatra intcrcsantnim. vazn1111 i \ rednim. Pored toga, nemogucc je uspostaviti vazecc i rclc\antne kntcnJumc (of importance and relevance) potpuno iz empirijskog znanja. Sn: cmpirijske nauke logicki pocivaju na pretpostavci da one same ne mugu hiti ustanovljene metodom empirijskih nauka. Recimo. naprimcr. da svc cmpirijske nauke uzimaju stav da jc univerza rcgularna iii zakonita pre ncgo kompletno slucajna (random). Drugo, Dal je dosta rano poceo da se hladi prcma tcorijama socijalnog odnosno javnog izbora i teoriji igara koje su u ncku ruku i dobrim de\om prcdstavljale sastavni dco bihejvioristickog pristupa i cntuzijazma. Tokom zadnjih decenija (pre sezdesctihL priznaje sam Dal. matcmaticari. logicari i drugi zeleli su da raZ\iju kriterije .. racionalnog'· iii .. najboljih" (,.bl'st") odluka za ncizvcsnu situaciju. koristeci matematickc modele dl'riviranc 1z d\ c \ isc nove i povezanc vrstc matcmatike. tl'orijc igara i -,tatistickih odluka . .. Nazalost. mcdutim. kaze Dal. sto su clcgantnijc i uverljivije matcmatit:·kc 57 R. A. Dahl ... Poller" lntcrnaflunal Enc·\c'IPpcdJa pf the Suc1al Science:.. \ nl.

I~.

196X. p. 412.

27

fonnulacije, sto se one vise primcnJUlll na krajnje prostu ljudsku situaciJu, utoliko manje izgledaju rclcvantne za kompleksni problem realnog zi\Ota. I suprotno tome, kad matcmaticari pokusaju da se uhvate u kostac sa vcoma slozenim odlukama, oni nalaze da je nuzno uvoditi sve \ isc i vise prctpostavki koje pocivaju na zdravom razumu (common sense). intuiciji iii sopstvcnim licnim vrednostima. Za najvcci broj kljucnih odluka. matematicki modeli su pokazali do sada malu vrednost."5~ Uz svc to, naravno, valja imati u vidu da jc dohar dco problema 1 nesporazuma manje iii vise tenninoloskc iii scmiotickc prirode. Na nckc od njih Dal ukazujc razlozno i jasno. Isto tako. Dalu se cini da su. nc rctko. ncslaganja manja oko logickih nego oko psiholoskih problema: Drugim rccnml, manjc jc vazno to da li su fakt i Hcdnost logtcki razlucivi (distinguishable) ncgo to da li su oni psiholoski scparahilni u poiiilckim st\arima."1 Na kraju, rezimirajuci. Dal istice: .. Sasvim izvcsno. tcorct1car koji pokusava da razvije neutralno i objektivno cmpirijsko objasnjen1c politikc nc mora biti indiferentan prema vrednostima."hO I u svom glavnom i najnm iJCill dclu Dal dajc i nasiroko obrazlaze potvrdan odgmor na pitanJc: ,.Mogu li oha. normativni i empirijski aspekti biti kombiml\ani u jcdnu (single) tcorijsku perspekti vu. "61 Na osno\u toga, moglo bi se reci da Almond ima. dobrim dclom. pravo kad konstatuje da su Dalovi radO\ i .. primer kako normativna i cmpirijska politicka teorija mogu da medusobno obogacuju jcdna dntgu".(,~ Kazemo da Almond ima delimicno pravo stoga sto se ipak cini da Dal. kao i mnogi drugi, nije sasvim uspeo da izide na kraj s ovim \elikim i slozenim pitanjem. I on je u ovim raspravama, pored lucidnih opscrvacija. katkad i neodreden i cirkularan. U impresivnoj problcmatizaciji, koja se nc rctko odvija u dopadljivom okretanju problema i pelivanskom prebacivanju sa nnfolosko-aksioloskog na psiholoski i gnoseoloski odnos mctodoloskn-tclmicki teren analizc. izmice puniji odgovor na pitanjc postavljcno u naslovu: Da li politicka analiza moze da bude neutralna. lzbor i sortiranje pro i kontra-argumcntacijc empiristicke i transcmpiristicke teorije, kao i niz drugih mesta, pokazuju da Dal izgleda ima simpatije za empirijsku teoriju, ali i razume\ anjc za transempirijsku teoriju. Dalu je bliza empirijska tcorija, ali ne moze da zaobide normativnu teoriju. lsto tako. Dal ceni dostignuca klasicne politickc misli. ali. uz to, smatra da ona nije dovoljna za analizu i objasnjenje istorijski sasvim novih pojava i :i~

R. A. Dahl, Modern Political Analysis. Op. cit. p. 97. 5'1 R. A. Dahl. Modern Political Analysis. Op. cit. p. 104. hO R. A. Dahl. Modern Political Analysis. Op. Cit. p. 106. 61 R. A. Dahl. Democracy and Its Critics. Op. Cit. p. 6. h2 CJ. A. Almond ... Political Science The llistor: of the Dt'ictplmc." L" knpn R. f-.. C!ooding - H. D. Klingcmann. A New Handbook of Political Science. Oxford lnt\crsttv Pres>. Oxford. 1'197. p. 74. tMislto JC na Dalmu "nJigu novu i naj\ccu. llJX'I)

procesa. Ako nije tradicionalist, Dal nije ni postmodernist. a JOS manje pomodarski analiticar savremene politickc scene. Pored toga, Dal koristi naizmenicno, funkcionlno iii komplementarno razlicitc empirijskc pristupe od kulturoloskog, prcko socioloskog do proccduralno-institucionalnog.('' Stoga je on. po samo-kazivanju pristalica eklektickog odnosno kumulatimog pristupa u proucavanju politikc i demokratijc.h-1 Na tragu ovog razlikovanja transempirijske odnosno normativm: 1 cmpirijske ravni, Dal pravi razliku izmedu normativnog iii idcalnog i emplrqskog modela demokratije. Da bi ovu razliku jasnijc naglasio i artikulisan nn empirijskom pojmu-modelu dcmokratije dajc imc poliarhija. Najvcci dco svoje intelektualne energije i paznjc Dal posvccujc upraHl krciranju i afirmaciji poliarhijskog modela dcmokratije.

Ill. DALOVA TEORIZACIJA DEMOKRA TIJE Posto je prcthodno izvrsio temcljnc tcorijsko-mctodoloskc priprcmc 1 nacelno odredio opste politicko polje i pristup analizi politickih procc~a. Dal se usmerava na odredivanje i dizajniranjc demokratijc posebno poliarhicnc demokratije kao ccntralnu i zarisnu ,tacku" cclog svog intclcktualnog ang. Op. c1t. p. 17.

32

nantnog uticaja. Ncma nijednc grupc jcdinstvcnih lidera koji poseduju dovoljno uticaja da nametnu svoju soluciJU. Stoga sc mozc reci da se kao alternativa elitistickom sistemu javlja poliarhija. U ovim :111alizama. Dal sc fakticki obracunava ne samo s elitistima. vee i sa marksistima i jcdnirn delom kriticke teorije. U pluralistickim sistemima politicki stratum je daleko od toga da bude zatvorena iii staticka grupa. On ne konstituise homogenu klasu sa jasno definisanim klasnim interesom. vee je lako probojan od mnogih drugih subjekata i grupa. U sustini. Dal opovrgava elitisticko i klasno gledanje da u lihcralnoJ demokratiji postoji jedna vladajuca elita ili klasa s ohzirom da svako 1111U ......

·.: ~ Q)

'2

Argument je izrazen filozofski: sudovi o vrednostima, epistemologiji, ,ljudskoj prirodi" itd. (I)

c::l

E

Filozofski osnovi ( opravdanja) za pretpostavke (2)

(6) ·-,

'2 >U .....

·.:

Ostali vazeci osnovi i kriterijumi - ne (I) i (2)

~

* NJmcrno lhnsmisleno:

Argument je vise empiricki

(2)

(3)

(4)

(5)

Karakteristike asocijacije dovoljne da se zahteva demokratski proccs (3)

Kriterijumi punog demokratskog procesa

lnstitucije potrebne da se zadovolji (3) na nivoima koje su dostigle neke asociJaCJJC

Uslovi koji olaksavaju* razvoj i opstajanjc(4)

4.1. Veoma mali d. 4.2. Mali demos 4.~ Veliki demos 4.31 .. . 4.321 .. .

5.1 .. . 5.2 .. . 5.3 Uslovi kojima se forsiraju institucije poliarhije

4.32 Varijacije u institucijama poliarhije

5.31 Dejstva varijacija u uslovtma

(7)

Kritika i proccna 7. I Obim u kome institucije pod ( 4) ne is-

punjavaju idcalne kriterijume pod (3 ), npr . ncpotpuna demokratizacija 7.2 Nedostaci po drugim kriterijumima (6)

(X)

(9)

lnstitucije duzne da otklone nedostatke navedenc pod (7): npr. dalja dcmokratizacija poliarhije

Uslovi koji olaksavaju (X)

mo/c ;naciti .. potrcbno radi" . .,dmoljno ;3" iii .. (;nacJjno) uvceC .,zahtcv-t grada mogu nametnuti u \ rcmcn1ma ncvol.Ja. ali kad interest grada nisu dov.:deni u pitanjc, iii su u st1·an koja je u pitanju Jrclcvantni. ncma niccg sto bi prema ovakvnn standardima sprccilo ugalhos polites-a (dobrog gradamna) da intcn:sc sv-ojc porodice iii priptclja potcin1 zakonima grada" 10 .. Godine 415. je rivalstvo izmcdu Niki_jc 1 l\Jkibijada bilo najva.:tnijc pcrsonalno pitaniC u At mi. pa sc te god inc odlucivalo ko ce od nph dl OJ icc biti prognan 1/ grad a (ll

ticki vodi nije bilo nepoznata stvar, o ccmu svedoci cuveni slucaj Alkibijada (Tukidid, I 951, 353-392). Iako je (bar u Atini) ucesce gradana u javnim poslovima po svim merilima bilo izuzetno visoko, nemoguce jc ustanoviti opsti nivo interesovanja i brige za politiku medu gradanima, iii u kojoj men je to interesovanjc bilo vezano za pojedine slojeve stanovnistva. Postoje osnovi za vcro\ anjc da je samo neznatna manjina gradana prisustvovala sastancima skupstinc. II Koliko je ta manjina mogla da predstavlja citav demos. nemoguce je reci. Nema sumnje da su lideri pokusavali da obezbedc prisustvo svojih pristalica. pa se najverovatnije to i dogadalo. Posto su se dobrim dclom pctog vcka ove pristalice organizovale u koalicije zasnovane na srodnickim i prijatcljskim vezama. u skupstim verovatno nije bilo izrazcnijc tcndencijc da sc u nju ukljuce i siromasniji gradani. koji nisu bili tako dohro medusohno povezani.12 Po svemu sudeci, vccinu govora u skupstini drzao je rclativno mali broj istaknutih pojedinaca - !judi vclikog ugleda i odlicni oratori koji su bili priznate vode i kao takvi imali pravo da budu saslusani.l.> Bilo bi zato pogresno pretpostaviti da su u dcmokratskim grado\ imadrzavama, u poredenju s gradanima u modernim dcmokratskim zcmijama. Grci bili u manjoj meri posvcceni svojim privatnim intcrcsima, a u \CCOJ javnim poslovima i ciljevima. Moguce je i da jesu. ali o tome nema sigurnih dokaza. Medutim, meni se cini da nisu samo ljudske mane ispoljcne u politickom zivotu vazne; vazna su i ogranicenja nerazdvojna od teorijc i prakse same grcke demokratije koja su, na zalost autora koji kazu da jc ona Lhpostavila za sva vremena prave standarde, savremena dcmokratska teorija i postupku ostrakizma). Medutim. nekoliko dana pre gla~an.Ja Alkibi.Jad 1 Nikija su sc dogovorili da se udruze protiv treceg coveka - Hipcrbolusa. Tako su i ul:inili i o\aj jc moran u progonstvo. Ovaj slucaj mnogo govori o politickim borbama u Atini. Prva dvojica imala su dosta svojih sledbenika: njihova oprcdcljivanje nije ;avisilo ni od konkrctnog pitanja ni od politickog naccla. vee samo od zcl.Ja njihovih voda ... 1ako je ;,amo gla,;anjc bi lo ta_1no .. (Sili 1976. 353 ), Ostrakizam jc kasnijc kao praksa napusten ( Fa_1n 19X3 . ..!90). I I Ovo je dclimican i ne sasvim siguran zakljucak na osno\ u c·injemcc da jc horum kod giasan_1a o progonstvu. bar kad jc rec o nekim pitanjima. iznosio 11.000 u pcriodu u kome jc broj grckih gradana iznosio izmcdu 35.000 i 50.000.. Pn:ma FinliJu ... naJbOIJom analizom raspolozivog materijala, ci_1i jc jcdan dco arheoloskc pnrodc. mozc se ustano\ iti da JC skupstini prisustvovalo do 6.000 gradana U \i \ cku. dok JC laJ broj U 1\. \ cku bill Lllatno vcci'" ( 1983. 73 )... Kao i kod mnogih drugih pitanja, S\c sto .rnamo o politickoj participaciji ncs1gurno je. Kako Finli kaze: ., ... nasc igre pogaclanJa samo 'u akadcmska \ czbanja .. ( 19XJ. 75 ). 12 Kako pretpostavlja Konor. u kasnom V vcku dosla je do ura:i:aja jcdna no\ a praba kojom se ,.umanjio znacaj moci grupa prijatelja a naglasak sta\ 10 na masovnu vernost kPju su vesti govornici uspeli da dobiju od ostalih. 1om praksom ci!Jaln ,c na one scgmcnk gradanstva kojc su bile najmanje uticajne u prcthodnom mndelu" ( Konor 1971. 135 ). 13 lzraz demagogos - kako sc za njih ponekad govorilo. u pocctku jc ;,amo 711ac1o .,voda naroda". taka da nijc bio pogrdan. \'oda-orator takodc jc nazivan .. zastitn1k dcmo;,a .. (prostates tm1 demou) (upor. Konor 1971. IOX-II 0). 0 occn1 DcmostenO\ c samo na vcoma k\alifikovanc !jude - staratcljc. ako hoccs -- mozc racunati da imaju znanja i vrl111e knj1 su potrebni da sc. u skladu sa zakonima. :o;lu?i dobrobiti svih i svakoga. DFMO: Pocinjem da shvatam gdc cc sc tvoja linija razmisijanja odvojiti od moje. :\RISTOS: Pre no sto ti pokazcm zasto zaista trcba da mi sc pridru?is na toj liniji, zclim da ti skrcncm paznJu na jos jcdnu prctposta\ ku koja nam jc zajcdnicka. Iako tc to mozc izncnaditi. ti sc ::.uist(f -;la/es sa mnom da proccs uprav ljanja drzavom trcba da se ogranici na one koji su kvalitlkovani da upravljaju. Znam da bi mnogc dcmokrate ustuknule od jedne ovakvc idejc. Vi sc plasite da bi njcnim prihvatan]em na samum pocctku izg.ubili igru od onih koji sc zalazu Zil staralilstvo. Ociglcdno sc ova opasna prcm1sa u vasoj dcmokratskoj tcoriji i filozoflji rctkn i.~:ric1to izraZ:ava. i to bas zbog 1(1ga sto je toliko pogubna za vasu tczu. Ipak nc vcrujcm da ju je bilo koji .~:nacajniji tllozof politikc u demokratskoj tradiciji. na primer. Lok, Ruso. Dzeremi Bentem ili Dzems Mil, ikada odbacio. tako je to mozda izricito ucinio samo Dzon Stjuart Mil.3 Ti, kao i ja. dobro znas da su tvoji veliki zastupnici demokratije oduvek smatrali da jcdan znatan broj !judi. jcdnostavno, nije kvalifikovan da ucestvuje u vladanju. Da budem precizniji. podscticu te na nacin na koji su tvoji demokratski prcthodnici uskratili puna gradanska prava zcnama, robovima, pojedincima bez imovinc. ncpismenima i jos nckim drugim kategorijama. Posto su ovi !judi bili iskljuccni. njihovi intcresi su zanemareni iii, jos gore, u najvecoj meri zloupotrebljeni iako su oni cinili \Ccinu odraslog stanovnistva u nekim ranim dcmokratijama kojima sc ti toliko divis. Medutim. posto je taj sramni dco istorijc dcmokratskih idcja i prakse za nama, slozicu se da to. kao nedostojan fenomen, jednosta\ no prcskocimo. Svoju tezu potkrepicu umcsto toga govorcci o slucaiu dccc. U svim demokratskim zcmljama deca jos uvck nemaju prava gradanina. Zasto'! P;1 zato sto svaki odrasli covek zna da deca nisu halifikovana da v ladaju. Sa tim sc sigurno slazes. Deci sc, daklc. poricu prava punog gradanst\ a jednostavno i samo zato sto nisu za to sposobna. Njihovo iskl.Juccnjc ncdvosmisleno pokazujc da demokratska tcorija i praksa dele sa teorijom i prak:1 0 Dzonu Stjuartu Milu \'idi narocito -

118

Tompson I 97!:l.

sam staralastva pretpostavku po kojoj vladanje mora biti ograniccno na one koji su kvalifikovani da vladaju.4 Prema tome, dobri moj prijatclju. ono sto je sporno mcdu nama jeste odgovor na pitanje kojc je postavio Platon: ko je najkvalitikovaniji da vlada'? Da li ce interesc obicnih !judi najboljc moci da stitc ani sami. delujuci, kao do sada kroz demokratski proces. iii ce to ciniti jcdno telo zasluznih voda koji poseduju izuzetna znanja i vrline')

STARALASTVO I SISTEM ZASNOV A~ NA ZASLUGAMA (MERITOKRATIJA) DEMO: Energicno sc protivim tvojoj ImplikaciJi da sc demokratskim procesom nuzno iskljucuje strucnost. Sto god da je bilo tacno u antickoj Grckoj, u savrcmenim demokratijama je strucno znanje od ogromnog znacaja u donosenju politickih odluka. U stvari, nijedan razumni demokrata ne vcruje da gradani. a i njihovi predstavnici, trcba da uccstvuju u priprcmi svakog bogovetnog zakona i pravila upravljanja. C'ak je i Ruso pisao da dcmokratija u tom uskom i apsurdnom smislu nikad nijc postojala. niti cc ikad postojati. A danas smo mi vcoma daleko od Rusoove vizijc (ili, bar, od njcgove vizije iz Dru.';t1·enog ugoi'Ora) po kojuj svi gradani. okupljcni na jcdnom mestu. usvajaju zakone i upravljaju samima sobom bcz prcdstavnika. Kako svako zna, u vecini savrcmenih demokratskih zcmalja zakoni i politicke odluke se ne donose na sednicama gradskih tela, plebiscitom. refercndumom iii drugim vrstama procedure ncposrednc demokratije. Politicke odluke cak i ne proizlaze neposredno iz izbora. Umesto toga. o predlozima se prvo raspravlja u specijalizovanim komitctima zakonodavnih tela i izvrsnim i upravnim organima. u kojima najccsce rade visoko kvalifikovani strucnjaci. U samoj stvari, strucnost jc toliko vazna da se nasi sistcmi vladavine ponekad nazivaju kombinacijom dcmokratijc i mcritokratijc (sistema zasnovanog na zaslugama, to jest strucnoj kvalifikovanosti). ARISTOS: .Ia bih se upttao u kolikoj meri izabrani vodi zaista uspevaju da kontrolisu birokratiju. lako birokrate obicno ncmaju kvalitete potrcbne po sistcmu pravog staralastva. mislim da oni u stvarnosti cesto obavljaju funkciju upravljanja koja izmice narodnoj i parlamentarnoj kontroli. Medutim. 4 Mogucc JC da se dcmokrate nc bi sasvirn slozilc o ponesto drugacijem pitanju: trcba li lica koja sada mozda nisu kvaiitikovana, ipak da dobiju statu' gradanina. ako jt: mogucc predvideli da ce ih njihovo uccstvovanjc, kao korisno iii dmoljno. u doglcdno vrcmc za to kvaliftkovati? u zavtsnosti od toga kako dcmokrate odgovore na ,n n pitan)c. mogucc jc da se opet ne sioze oko jos jednog. Prctpostavirno da clanovi nckc _iasno odrcdcnc grupc -;ada nisu kvaiitikovani. ali da se ni na jedno drugo lice nc mole racunatt da cc stitltt intt:TC,L' takvc grupe. Sta je onda najboije rescnJc'! L svom dclu Ra::matnmja o prcdl·tal'illd"i ,-,',,. da1·ini (I 861) Dz. S. Mil precutno priznaJ

Efektivno ucestvovanje Tokom 6tavog procesa dono.\:enja ohm·e::ujuhh odluka. gra(tani rreha do imaju odgomrajuc:u i podjl!dnaku mogz((:nost da i::ra::c smjc lii'·no mi.i/jenje o konacnom ishodu. Oni moraju imati odgm·amjuc:c i jednakc nwguhwsti ::a postav/janje pitanja o stvarima na dnci'IW/11 rcdu. kao i ::a (imnulisanje ra::loga ::bog kojih podr~avaju jf!dan ishod a nc drugi.

Uskratiti bilo kom gradaninu odgovarajucc mogucnosti za cfcktivno ucestvovanje znaci da njihova misljenja nisu uzcta u ohzir uslcd tnga sto su ostala nepoznata iii sto su neispravno shvacena. :vledutim. nc uzimati na podjcdnak nacin u obzir njihova g\edista o konacnom ishodu. znaci odbacltl nace]o podjednakog UZII11al1_)a U obzir svih interesa.

Jednakost pri glasanju u odlucujucoj fazi U odluc~ujuhJj feci donosenja kolekti1·nih odluka smki gracfanin mom dohiti podjednaku moguhwst da i::ra::i svoje mi.\:!jenje koje c:c se u::eti 11 oh::ir na isti na6n kao i mi.\:ljenje svakog drugog grwfanina. Prilikom odrectivanja ishoda u odlucujuc;oj fa::i. ova mi.\:!jenja, i samo fa mi.\'ljenja. 1110raju se uzeti u obzir.

Posto su misljenja, naravno, ono sto obicno podrazumcvamo kad kazemo ,glasanje"', za ovaj kriterijum mozc se rcci da zahteva jednakost pri glasanju u odlucujucoj fazi. Ocigledno je da nesto slicno tom uslovu predstavlja glavnu potporu demokratskoj teoriji i praksi jos od anticke Grcke do danas. Ali - po kom racionalnom osnovu'? Njegova opravdanost zasniva se. po mom misljenju. na prakticnom shvatanju da je jednakost u glasanju u odlucujucoj fazi potrebna kako bi se pruzila odgovarajuca zastita sustinske jednakosti gractana. kao i prctpostavke o njihovoj licnoj autonomiji. Bez toga hi se oni suocili sa izgledima na beskonacno uvecavanjc potencijalnih nejednakosti u stcri svog uticanja na odluke, bez ikakvog apelacionog suda prcd kojim bi kao politicki jednaki subjekti mogli da odlucuju jesu li njihovi interesi - onalw kako ih oni sami tumace - bili trctirani na podjcdnak nacin. I kao stu ncjcdnakosti u pogledu ostalih resursa mogu uciniti da neka lica imaju prcdnost tako sto se njihovi interesi posehno uzimaju u obzir. dok su druga u istoj mcri uskracena u svom pravu. tako i ncpostojanje glasackc jcdnakosti IS I

kao uslova u odlucujucoj fazi dovodi do ncjednakosti kod glasanja - sto kroz kumulativno dejstvo izaziva povrcdu nacela jednakog tretiranja svacijih interesa. Treba, medutim. uociti sta se kriterijumom jednakosti pri glasanju u odlucujucoj fazi ne odreduje. Pre svega, njime se ne zahtcva ovakva jednakost u prethodnim fazama. Demos, na primer. moze osnovano odluciti da sc interesi nekih lica mogu na najbolji nacin podjednako uzcti u obzir tako sto ce se njihovim glasovima dati veca teZ:ina u ranijim fazama. Po istim osnovima demos moze dclcgirati donosenje nekih odluka telima gradana u kojima glasovi nemaju istu tezinu. Aranzmani slicne vrste mogu predstavljati izuzetak. sto pokazuje istorija u demokratskim zemljama. ali se time nc mora 1 krsiti sam kriterijum. On cc, ipak. biti povreden dko demos nije vise slobodan da menj<J O\ ahe aranzmanc kad god se nJima nc postizc zcljcna s\rha iii kad tu dmodi u opasnost konacnu kontrolu dcmosa nad kolcktivnim odlukama. Pored toga, kritcrijumom se ne odrcduje poscban metod glasanja iii izbora. Uslov da gradani imaju podjednakc mogucnosti izrazavanja svog mlsljcnja mogao bi se zadovoljiti ako se glasovi iii glasac1 biraju nasumce. to jest zrebom. Jednakost u glasanju takode nc znaci da s\ aki gradanin nuzno trc-ba da ima pravo na podjednak glas u izbornim jedinicama sa jcdnakim brojem biraca iii stanovnika: sistcm proporcionalnog prcdstavnistva takoJc bi mogao da posluzi na isti nacin iii cak boljc. Kako gradani mogu najboljc izraziti svoje misljenje (svoj izbor) i kakva posebna pravila i postupkc pri tom treba primeniti, jesu pitanja koja zahtevaju dodatne prakticne procene. No, svakako, treba se opredeliti za ona resenja koja su bliza kriterijumu o kome je rec. Ovakav stav je opravdan cak i ako su svi prcdlozeni postupci u nekom smislu defektni - sto je u praksi cesto slucaj. Konacno. nas kriterijum ne zahteva izricito da asocijacija prihvati nacelo vecinskog odlucivanja. Njime se jedino zahteva da se vecinsko pravilo i njegove alternative vrednuju u skladu sa tim i ostalim kriterijumima, ukljucujuci i nacela i pretpostavke kojima sc opravdava sam kriterijum - na primer, nacelo podjednakog tretiranja svacijih interesa. ukljucujuci i postupak kojim se obezbeduje usvajanje onog resenja koje na najbolji nacin zadovoljava sam kriterijum. Da li vecinsko pravilo predstavlja najbolje resenje, ostaje na tai nacin otvoreno pitanje. Kao sto cemo videti u l 0. poglavlju, problem koji postavljaju vecinsko nacelo i njegove alternative krajnje jc ozbiljan i zadovoljavajuce re§enje jos nije nadeno. Prosuditi koje pravilo odlucivanja najboljc zadovoljava kriterijum jednakosti pri glasanju - gencralno iii u specificnom kontekstu - pitanje je o kome su i dalje misljenja podeljena. Verujem da je u skladu sa istorijski potvrdenim obicajem reci da svaka asocijacija cija vladajuca struktura zadovoljava kriterijum efekti\nog ucestvovanja i jednakosti pri glasanju - u tom ogranicenom obimu sama sobom upravlja putem demokratskog procesa. Da hih ostavio mcsta za nckc vazne distinkcije o kojima ce tek biti rcci. konstatujcm da se ovakvom asocijacijom 182

upravlja demokratskim procesom u uzem smis/u. Iako je taj proces po obimu uzi od potpunog demokratskog procesa, ova dva kriterijuma nam omogucavaju da ocenimo i veliki broj drugih postupaka. No, oni nisu odlucujuCi u slucajevima u kojima je postupak bolji prema jcdnom kriterijumu a losiji prcma drugom. Osim toga, svaka procena obicno zahteva donosenjc dodatnih sudova o cinjenicama konkretne situacije iii o opstim tcndcncijama i pravilnostima ljudskog ponasanja i akcije. Pa tpak. ovi kritcrijumi dalcko su od toga da budu nesadrzajni. Iako ovde ne nameravam da koristim neki snazniji argument, bilo bi tesko porcci da postupci kojima se dolazi do odluka putem slucajno odabranog uzorka gradana zadovoljavaju kritcrijumc bolje ncgo postupak u kome jedan gradanin donosi obavezujuce odluke za sv c ostale; iii, pak. da je sema glasanja kojom se u odlucujucoJ t~1zi dajc po jcdan glas svakom gradaninu bolja nego scma u kojoj ncki gradani imaju po deset glasova a drugi nijedan. Ovim, medutim, ne mislim da kazcm kako procene ovakvih altcrnativa predstavljaju savrscnc zakljuckc do kojih sc dosin na osnovu nekog savrseno cvrstog argumenta.

Prosvecena obavdtenost Kao sto sam vee rekao, misljenja o postojanju. sastavu i grantcama demosa su u velikoj meri sporna. Pojedina je mogucc. na primer. odm:1h osporiti tvrdenjem da su neki gradani kvalifikovaniji od ostalih da donu~c potrebne odluke. Ovakav prigovor naravno znaci osporavanje dcmokrattJC koje je osobcno za tezu o staralastvu - o ccmu smo vee nasiroko raspravljali. Sad. mcdutim. zelim da razmotrim drugi prigovor koji bi otprilikc glasio ovako: Slazem se - mogao bi reci kriticar - da su gradani. uopstc uzc\. podjcdnako dobro kvalifikovani. Slazem se i da niko od njih iii od ostalih clanova asocipcije iii neclanova, nijc u toj meri kvalifikovaniji da bi s pravom mogao donositi odluke umesto demosa. I pored svcga toga mislim da gradani nisu tako dobro kvalifikovani kao sto bi mogli biti. Oni pravc grdke u pogledu sredstava za postizanjc zeljenih ciljeva: isto tako. odlucuju se za ciljeve koje bi inace odbacili kad bi bili boljc obavesteni. Slazem sc inace da gradani treba sami sobom da upravljaju, primenjujuci postupke koji zadovoljavaju kriterijume demokratskog proccsa u uzem smislu. Pa opet jedan broj drugacijih postupaka takode bi isto toliko dobro zadovoljio postojecc kriterijume; mcdu njima. medutim. neki dovodc do .,prosvcccnijcg" i bolje obavestcnog demosa i, na taj nacin. do boljih odluka. To su ncsumnjivo bolji postupci, pa ih treba izabrati pre nego druge. Moguce je mozda prigovoriti da prosvecenost nema nikakve veze sa dcmokratUom. Mislim ipak da bi to bila nerazumna i istorijski pogresna tvrdnja. Nerazumna je zato sto je demokratija obicno zamisljana kao sistem u kome .,vladavina naroda" moze sa vise izglcda na uspeh omoguciti .,na-

IXJ

rodu"' da dobije ono sto zeli iii ono sto veruje da je za njega nc:u. U mcri u kojoj kriterijumi nisu /adm oljcni. tcsko sc moze govoriti od politickoj jednakosti !judi: isto tako. ukoliko bilo koj1 proces odlucivanja uopste moze obczbediti politicku jcdnakost. !judi mcdu kojima je taj kriterijum ispunjen svakako jesu politicki jcdnaki. Pretpostavkama i kriterijumima demokratskog proccsa nc odrcdujc sc neka posebna vrsta asocijacije. Time sc podrazumc\ a da jc u svakui asocijaciji za koju prctpostavkc vrcde. dcmokratski proces. i samo dcmokratski proces, opravdan. Istorijski su, medutim. pristalicc demokratijc s prav om S\ u paznju usrcdsrcdivale na drzavu. Da li jc drzava naj\al:nija Ijudska asocijacija iii nijc, svakako jc kljucno pitanjc. Kljucno jc zato sto drza\ a ima izuzetan uticaj, moe i vlast. i time sposobnost da prckn onih ko,i njom upravljaju kontrolise resurse. strukture. pitanja o ko_pma sc odlucujc. kao 1 odluke s\ih drugih asocijacija u svojim granicama. Narod koji scbc lisi sopstvcnc konacne kontrole nad listom i sadrzaicm pitanja za odlucivanjc 1 n:1d odlukama upravljacke strukture drzavc. izlaze se vclikom ri~:iku da ugub1 kontrolu i nad drugim znacajnim asocijacijama. Posto sc poznati prigovor 0 komc JC rec u prethodnom poglavlju mo.tc javiti i ovde, mozda o njemu trcba opet nesto rcci. Da li sc nasim kritcrijumima samo odreduju ,Jormalna'" a nc i ,.stvama'" politicka jednakost i politicki proces? Uzmimo da su gradani u vecoj meri nera\nopravni u pristupu politickim resursima, na primer u dohocima. imovnom stanju, statusu. Zar nisu onda i politicki neravnopravni? Razumc sc da je to vrlo verovatno. Pa ipak bi bila velika grcska dovesti u pitanje kritcrijumc po ovom osnovu. Drugim rccima. kad razlike u politickim resursima izazovu mcdu gradanima politicku nejcdnakost, onda ta nejednakost nuzno otkriva povrcdu kriterijuma. U samoj stvari. u meri u kojoj se veruje da demokratski kriterijumi odreduju pozeljan politicki poredak, mora sc voditi racuna o drustvcnim. ckonomskim i kultumim prcduslovima takvog poretka. Na ovaj problem cemo se jos vratiti. Moguce je, isto tako, upitati da li se bilo koji sistem moze nadati da u potpunosti ispuni nase kriterijumc. L ako ne moze. u ccmu je onda nj ihO\ a relevantnost. Sasvim jc razumno poci od toga da u rcalnom svctu nijcdan sistcm nc moze sasvim zadovoljiti kriterijumc dcmokratskog procesa. U naJboljem slucaju te kriterijume mogucc je ostvariti samo priblizno, iako i to. po mom misljenju, veoma tesko. Medutim. oni sluzc kao standardi kojima poredimo altemativne proccse i institucijc kako bismo prosudili njiho\ c rclativno pozitivne strane. No, u meri u kojoj je demokratski proccs \redan truda, ti kritcrijumi ce nam ncsumnjivo pomoci da steknemo onaj svoj sud koji nam neposrcdno daje uvid u rclatl\llU vrednost iii vrsnost polittckth sporazumevanJa. 205

DEO CETVRTI

PROBLEM! U DEMOKRA TSKOM PROCESU

POGLAVLJE 10.

VECINSKO PRAVILO I DEMOKRATSKI PROCES Teorijom demokratskog proccsa opisanom u prethodnim poglavljima nijc odrcdeno pravilo koje bi trebalo primenji\ati pri donosenju kolcktivnih odluka u skladu sa dcmokratskim procesom. \lloze li sc rcci kakvo to pravilo trcba da bude'? Ovo pitanje namece i druga: I. Da li dcmokratski proces zahtcva iskljucivo korisccnjc vccinskog nacela'? M nogi zastupnici narodne, rep ubi ikanskc iIi dcmokratskc v laden inc branili su vecinsko pravilo.' Lok i Ruso. kao sto smo Jl(l\Cii. zalagali SLI sc za jcdnoglasnost prilikom sklapanja prvobitnog ugowwa o osnivanju dr;7avc. ali i za primenu vecinskog pravila posle toga. Savremeni autori. kako pristalicc tako i kriticari demokratije. ccsto zastupaju miSljenJe da dcmokratija .. znaci". iii cta zahteva. primenu vecinskog pravila (na primer. Spic. 191cbnosti institucija tog sistema. 0 poreklu ovog izraza. ukratko. kod Dala ( 191\4. 227-22R. 2R9. naporn. 4-6; za potpune podatke vidi Dodawk na kraju knjigc).

305

takmicenju sa ostalim kandidatima, partijama i grupama; kao sistem politickih prava ( o kome je bilo reci u poglavlju II); iii, najzad, kao zbir institucija potrebnih demokratskom procesu u sirim relacijama modeme drzave. Iako se ovi nacini tumacenja poliarhije zanimljivo i znacajno mcdu sobom razlikuju, oni nisu zbog toga u neskladu. Naprotiv, medusobno se dopunjuju. Njima se jednostavno naglasavaju razni aspekti iii efekti institucija koji sluze za razlikovanje poliarhijskih od nepoliarhijskih politickih poredaka. Sada cc biti reci o poliarhiji u ovom poslednjem smislu - kao zbiru politickih institucija. U daljim poglavljima, pak, videcemo kako razvoj poliarhije zavisi od izvesnih bitnih uslova; ustanovicemo i kako u odsustvu jednog iii vise takvih uslova poliarhija moze doziveti slom; najzad, i na koji nacin posle gradanskih nereda i autoritarne vladavine poliarhija moze ponekad biti ponovo uspostavljena. Bice rcci i o sadasnjem obimu rasprostiranja poliarhije u svetu i o njenim izgledima u buducnosti.

Drustveni i organizacioni pluraJizam Dalja prateca okolnost veceg (prostornog) obima politickog poretka i posledica o kojima je bilo reci - raznovrsnost, kontlikt i poliarhija - odnose se na postojanje - u poliarhijama - znatnog broja drustvenih grupa i organizacija koje su relativno nezavisne jedna od druge a i od same vladajuce strukture. Taj fenomen pocco je da sc naziva p/urali:::um iii prcciznije - ,drustveni i organizacioni pluralizam".o

Ekspanzija individualnih prava Iako manje neposredno povezana sa promenom u velicini (obimu), jedna od najjace izrazenih razlika izmedu poliarhije i svih ranijih demokratskih i republikanskih sistema odnosi se na zapanjujucu ekspanziju individualnih prava do koje je doslo u zemljama sa poliarhijskim sistemom vladavine. U klasicnoj Grckoj, kao sto smo videli u prvom poglavlju, sloboda je bila atribut pripadnistva specificnom gradu, u okviru koga je gradanin bio slobodan na osnovu delovanja zakona i svog prava da ucestvuje u donoscnju odluka u skupstini (vidi napomene 16. i 17. za prvo poglavlje). Moze se, medutim, reci da je, u maloj i relativno homogcnoj grupi gradana, povezanih srodstvom, prijateljstvom. susedstvom, trzistem i statusom. zajednicko ucestvovanje u svim odlukama koje se ticu njihovog zajednickog zivota i, time, ostvarivanja samoodredenja u zivotu njihovc zajednice, predstavljalo toliko fundamentalnu i sveobuhvatnu slobodu. da su ostala licna prava i slobodc gubili mnogo od svog znacaja. Ipak, da bi se ova idcalizacija svela na razumnu meru, treba napomenuti da su male zajednice u istoriji bile manje 6 0 izrazu .. pluralizam·· vidi kod Dala ( 1984. 2.\1-232. 239-240. napom. 7-13 ).

306

poznate po svojoj slobodi a vise po represiji, posebno prema nekonformistima. Cak ni Atina, na primer, nije bila voljna da tolcrisc jcdnog Sokrata. Bez obzira na izuzetnost Sokratovog ubedenja, on nije imao .,ustavno pravo" da propoveda svoja gledista. Nasuprot tome, kao sto je naznaceno u 13. poglavlju, u zcmljama sa poliarhijskim sistemom se protekom vremena povecavao broj ( i raznovrsnost) individualnih prava koja su zakonski predvidena i stvarno ostvarivana. Osim toga, posto je status gradanina u poliarhijama prosiren na gotovo celokupno odraslo stanovnistvo, bukvalno svi odrasli imali su primarna politicka prava; robovi, metici (stranci sa pravom boravista) i zene, koji su u grckom demokratskom sistemu bili iskljuceni iz statusa punopravnog gradanina, dobili su sva ovakva prava u modernim demokratskim zemljama. Najzad. mnoga individualna prava, kao sto je pravo na posteno sudenje. nisu rezervisana samo za gradane; njima su obuhvaceni i ostali. a u nekim slucajevima i celokupno stanovnistvo zemlje. Bilo bi apsurdno ovu neobicnu ckspanziju individualnih prava u poliarhijama pripisati iskljucivo delovanju same vclicine modernih entitcta. iako je ona, pored ostalih znacajnijih elcmenata. tome svakako doprincla. Pre svega, demokratija .,velikih dimenzija" zahtcva instJtucije poliarhijc. a kao sto smo vi deli, te institucije nuzno ukljucuju osnovna politicka pra\ a, cij 1 jc obim veci od onih koja su imali gradani u ranijim dcmokratskim i rcpublikanskim porecima. Pored toga. vece razmerc verovatno podsticu vcce interesovanje za pojedinacna prava kao alternative ucestvovanju u donosenju kolcktivnih odluka. Drugim recima, ukoliko su drustveni entitcti veci, svaka pojedina osoba nuzno poznaje sve manji procenat ostalih stanovnika. Na taj nacin, svaki pojedinac postaje stranac u odnosu na sve vcci broj drugih gradana. Drustvene veze i licna poznanstva gradana ustupaju mesto socijalnoj distanci i anonimnosti. U takvim okolnostima licnim pravima koja su nerazdvojna od statusa gradanina - iii, jednostavno, statusa licnosti - moze se obezbediti jedna sfera licne slobode koju ucestvovanje u kolektivnom odlucivanju ne moze da omoguci. Nadalje. sa porastom raznovrsnosti i sa politickim neslaganjima i antitetickim politickim kontliktom koji postaje normalan i prihvatljiv aspekt politickog zivota, individualna prava su sada neka vrsta zamene za politicki konsenzus. Kad bi drustvo bez sukoba interesa moglo postojati, nikome ne bi mnogo bila potrebna licna prava: ono sto bi trazio bilo koji gradanin, trazio bi svako. I ako jc cinjenica da nikad nije postojalo potpuno homogeno iii konsensualno drustvo. bar tamo gde jc konsenzus nesavrsen ali relativno znacajan, moguce je da vecina !judi racuna da ce njihovo pripadnistvo vccini sto je cesce moguce, znaciti ocuvanje njihovih osnovnih interesa u kolektivnim odlukama. Medutim. ako su sukobi interesa normalna stvar a ishod odluka krajnje ncizvestan, licnim pravima se svakome obezbeduje neki slobodan prostor koji se ne moze lako povrediti uobicajenim politickim odlukama. 307

POLIARHIJA Poliarhija je politicki poredak koga na najopstijem nivou razlikuju dve generalne karakteristike: status gradamna prosiren jc na relativno vcliki broj odraslih stanovnika. a prava vezana za taj status obuhvataju i mogucnost izrazavanJa protivljenja najvisim zvanicnicima u vladajucoj strukturi i njihovog smenjivanja purcm izbora. Prvom karakteristikom poliarhija se izdvaja od ,.iskljucujucih" sistema vladavinc u kojima su. iako JC protivljenje dopusteno, vladajucc strukture i njihova legalna opozicija ograniccne na malu g:rupu. Ovo je bio slucaj u Britaniji. Bclgiji. ltaliji i drugim zemljama pre uvodenja opsteg prava glasa. Drugom karakteristikom poliarhija se razlikujc od rezima u kojima. iako vecina odraslih stanovnika ima status gradanina. tai status ne ukljucuje pravo na izrazavan_1c suprotnih misljenja i smcnjivan]e v lade na izhorima - sto je slucaj u savremcnim autoritarnun rezimima.

lnstitucije poliarhije Preciziranjcm ove dve generalne karaktcristike. za poliarhiju se mole reci da jc poiiticki poredak za koji je osobcno prisust\ o scdam institucija. cijc jc poslO.Janje 11UZ110 da bi sc ncki sistem \!ada vine klasitikovao kau poliarhija. To su: I. Bimnje junkcionera. Kontrola nad odlukama 'ladajucc strukturc u sferi politike jc po ustavu povcrena izabranim funkcioncrima. 2. S/ohodni i po.\teni dJOri. Izabrani funkcioncri se hiraju na ccstim i posteno sprovodenim izborima u kojima je prinuda relati\ no neuohicajcna. 3. Op.~rc pram g!asa. Prakticno svi odrasli irnaju pnno uccsca na izborima za funkcionere. 4. Pravo lUI kandidovanje :::a .fimkciju. Prakticno svi odrasli imaju pravo da se kandiduju za funkcije u vladajucoj strukturi. iako veci broj godina zivota moze biti uslov koji se ne trazi kad je rec o birackom pravu. 5. 5/ohoda i:::razamnfa. Gradani imaju pravo da iznose svoja misljcnja 0 siroko dcfinisanim politickim pitanjima. bez opasnosti da budu strogo kaznjeni. sto ukljucujc i kritiku funkcionera. vlade. reZ:ima. drustvcno-ckonomskog uredenja i vladajucc ideologijc. 6. A!rernarime inlormacije. Gradani imaju pravo da zahtcvaju altcrnativne izvorc informacija. Osim toga. alternativni izvori informacija postojc i zasticcni su zakonima. 7. Autonomija udrufimnja. Da bi ostvarili svoja raznovrsna prava. ukljucujuci i ona navcdena gore. gradani imaju i pravo da stvara_ju rclativno nezavisna udruzenja ili organizacijc. ukljucu_juci nczavisne politicke strankc i interesnc grupe. Vazno je naglasiti da ovi postulati karakterisu aktuelna a nc samo nominalna prava. institucije i procesc. U stvari. zem!jc svcta mogu se raz308

vrstati prema stcpenu u kome je svaka od ovih instituciia realno prisutna. Prema tome, te institucije mogu posluziti kao kriterijumi za odredivan_ic u kojim zemljama postoji. iii JC postojala. poliarhija. Takav redosled i klasifikacija takode mogu hiti korisni. kao sto ccmo \ide! I. i pn istra:livanju uslova koji deluju povoljno iii nepovoljno na razvoj poliarhijc.

Poliarhija i demokratija Medutim, ocigledno je da o poliarhiii ne govorimo samo zato sto jc ona pose ban tip politickog poretka u modernom svetu. On a nas m de intcrcsuje prvenstveno zbog svoje rclevantnosti za demokratqu. Koji jc \lllda odnos poliarhije prema demokrati.Ji'! Najkracc rcceno, institucije poliarhijc potrebne su za .. dcmokratiju vclikih razmera", a narocito onu karakteristicnu za modcrnu nacionalnu drza\ 11. Iii, fCCCDO nesto drugacijC. SVC institucije poltarhi]C putrcbnc Sll ukoJiko SC zeli najbolje moguce odvijanje demokratskog proccsa u upnl\ ljanju jL·dnom zeml_iom. Rcci da je potrebno svih sedam tnstituctja nc znaci da . . u one 1 dovoljnc. U daljim poglavljima 1~pitaccmo zato neke mogucnn-.ti dalil' de· mokratizacije zemalja u kojima posto.Ji poliarhija. Odnos poliarhije i uslova za postoJanjc dcmokratskog proce...,d prikazan je u tabcli 15.1

VREDNOVANJE POLIARHIJE Za demokrate koji zive u zemljama sa autoritarnim rezimom tipicna jc zarka nada da cc njihova zem!Ja jednog dana dostici prag sa koga pocinjc poliarhija. Tipicno za dcmokrate koji zivc u zcmljama u kojtma vee dugo postoji sistem poliarhije jcstc uvcrenje da poliarhija nijc dO\oljno dcmokratska i da JC zato u tom smislu trcba poboljsati. lpak. pored mnogih \ inja o tome kakva trcba da budc sledeca faza dcmokratizactjc. u stvarnosti nijedna zcmlja nije do sada uspela da prc\cdc poliarhiju u .. visi" :-.tupanJ dcmokratijc. I dok su intelcktualci u demokratskim zcmljama u koj1ma poltarhipl neprekidno postoji tokom vise gencracija ccsto zamoreni njenim instituctjama i kriticki raspolozcni prema njenim ncdostacima, mjc ncobicno sto ih oni koji takve institucije ncmaju smatraju izuzctno \Tcdnim i korisnim. Poliarhija. naime, obezbeduje Sirok krug Jjudskih prava j sJoboda ko_ii SC llC mote mcriti sa onim sto pruzaju realnc altcmativc u danasnjcrn S\ ctu. 0Jcrazdvojna od poliarhije je i jedna siroka zona slobodc i kontrole nad ja\ nim poslovima u koju se ne moze dublje prodreti hcz unistenp ~ame poliarhije. Ta zona se u demokratskim zemljama, kao sto smo \ idcli. zbog stalne tcznjc javnosti u tom pravcu, i daljc siri. lako se institucijama poliarl11jc nc garantuje ona lakoca i snaga ucestvo\'anja gradana u odlucivanju koja JC, u :109

Tabela 15.1. Poliarhija i demokratski proces potrebni su da zadovolje sledece kriterijume

SledeCi institucionalni uslovi ... 1. 2.

Izabrani funkcioneri Slobodni i posteni izbori

I.

Jednako biracko pravo

I. 3. 4. 5. 6. 7.

Izabrani funkcioncri Siroko pravo glasa Pravo kandidovanja Sloboda izrazavanja Alternativne infonnacije Autonomija asocijacija

II.

Efcktivna participacija

5. 6. 7.

Sloboda izrazavanja Alternativne infonnacije Autonomija asocijacija

Ill.

,Prosveceno razumevanje"

l. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Izabrani funkcioneri Slobodni 1 posteni izbori Siroko pravo glasa Pravo kandidovanja Sloboda izrazavanja Altemativne informacije Autonomija asocijacija

IV.

Kontrola nad pitanjima na dnevnom rcdu

3. 4. 5. 6. 7.

Siroko pravo glasa Pravo kandidovanja Sloboda udruzivanja Alternativne informacije Autonomija asocijacija

V.

Obuhvacenost

nacelu, karakteristicna za polis, niti se obezbeduju najtesnja kontrola rada vlade od strane gradana iii stalna mogucnost da usvojena politika bez izuzetka odgovara zeljama vecine gradana, one ipak cine krajnje neverovatnim da vlada na duze vreme sprovodi politiku kojom se duboko vredaju interesi vecine gradana. Stavise, u poliarhiji je prilicno neuobicajeno da vlada namece onu politiku protiv koje je vecina gradana koja je. cak, spremna da se protiv nje energicno bori, koristeci prava i sredstva koja su joj u tom smislu na raspolaganju. Ako je kontrola gradana nad kolektivnim odlucivanJem slabija od one koja bi bila moguca ako sc san participativnc demo310

kratije ikad ostvari. stvarna sposobnost gradana da koriste pravo veta prilikom reizbora iii protiv politike izabranih funkcionera zato predstavlja mocno i cesto korisceno sredstvo onemogucavanja predstavnika vlasti da namecu politiku kojoj se mnogi gradani protive. U poredenju sa svojim alternativama, kako istorijskim tako i aktuelnim. poliarhija je jedna od najneobicnijih ljudskih ,rukotvorina". I pored toga. nesumnjivo je da se njome nije mnogo ucinilo na ost\arcnju demokratskog procesa. Sa demokratske tacke stanovista. moguce je postaviti mnoga pitanja o institucijama demokratije u razmerama savremene nacionalnc drzave. Najvaznija su po mom misljenju sledeca, i njima ce biti posvccen ostatak ovc knjigc: I. Kako je i da li je u uslovima modernog i postmodernog svcta uopstc moguce ostvariti one mogucnosti politickc participacijc koje su tcoretski postojale. iako cesto u praksi nisu bile potpuno ostvarcnc u demokratijama .,malih dimenzija" i nekadasnjim republikama? 2. Da li poliarhija podrazumeva postojanjc uslova koji u vecini zemalja nc postoje i nece ni u buducnosti postojati'? Da li je zato vccina zcmalja ncpodobna za poliarhiju i predodrcdena da. mesto toga. dozivi slom dcmokratije iii prelazak na autoritarnu vladavinu'~ 3. Da li je. u stvari, demokratiia vclikih dimenzija uopste moguca iii jc tendcncije ka birokratizaciji i oligarhiji nuzno lisavaju njcnog sustinskog znacenja i opravdanja? 4. Da 1i pluralizam, koji je nerazdvojan element demokratije velikih razmera, smrtno slabi izglede za postizanje zajednickog dobra'? 5. Na kraju, da li je moguce preci istorijski prag poliarhije i stici do potpunijeg ostvarenja demokratskog procesa? Jednom reci. s obzirom na ogranicenja i mogucnosti naseg sveta, da li je treca transformacija realna mogucnost?

311

POGLA VLJE 16.

DEMOKRATIJA, POLIARHIJA I PARTICIPACIJA Jedna od posledica prenosenja ideje dcmokratijc iz grada-drzave u nacionalnu drzavu odnosi se na ogranicavanjc mogucnosti gradana da u punoj meri uccstvuju u donosenju kolektivnih odluka: ta mogucnost JC. bar teorctski, postojala u mnogo manjem sistemu. Mnogi !judi danas polaze od toga da su ta ogranicenja u velikoj meri nesumnjiva i data. Pa ipak, priroda demokratske ideje kao i samo njeno poreklo cine da nikad ncce umreti nada da se gran ice mogu prevazici stvaranjem novih (iii ozivljavanjem starih) dcmokratskih formi i institucija. Sledstvcno tome, jedna jaka struja misljcnja u prilog ideala potpunc participativne demokratije istrajava medu pristalicama demokratije. koji se ccsto vracaju nckadasnjoj demokratskoj viziji izrazenoj u Rusoovom Drustvenom ugovoru i slikama grckc demokratijc (ne toliko u njenoj istorijskoj realnosti koliko u idealizovanom polisu). Neka najvaznija pitanja za diskusiju u tom smislu javljaju se u polcmici koju nastavljaju nasi zamisljeni likovi. DZEMS: C'ini mi se Zane da si ti, iako prihvatas svc blagodeti modernc demokratije, ukljucujuci i pravo. koje tako cesto koristis. da kazc5 sto god ti je volja. i dalje cesto spreman da ocmis demokratska dostignuca i institucije. Ponekad mislim da je slom demokratije u demokratskim zemljama manje posledica akcije njenih protivnika nego aktivnosti njenih utopijskih pristalica. Sa prijateljima kao sto si ti ... ZAN: ... demokratiji nisu potrebni neprijatelji. Dcfinitivno nizak udarac. Dzemse. To nc lici na tebe, dragi prijatelju. Ti govoris o demokratiji. Kriticki sam nastrojen jer ono sto ti i neki drugi uporno nazi\ ate .. modernom demokratijom" nije i ne moze biti veoma demokratsko. Zasto stvarima nc dati prava imena i ne nazvati modernu demokratiju - .. oligarhija"? DZEMS: lao mi je ako sam te uvredio Zane; od sada cu paziti sta govorim; molim te nastavi. ZAN: U redu je. Zar nije sasvim ociglcdno da je ono sto nazivas ,poliarhija", zalosna zamena prave demokratije'? DZEMS: Izvini, ali ja sam naucio da fraza ,.prava demokratija" obicno podrazumeva ili nerealnu demokratiju iii pravo ugnjetavanje. a obicno i jedno i drugo. Medutim, ocekujem da me prosvctlis. C'ak cu postaviti pitanje

312

koje prizeljkujes: zbog cega je poliarhija zalosna zamena za pravu demokratiju? ZAN: Zato sto nijedna vladavina u razmerama zemlje kao celine nc moze biti zaista demokratska. Demokratija u klasicnom smislu znacila je pre svega neposredno ucesce gradana; bila je, daklc, ili participativna ili obican privid demokratije. Kako je tvrdio Ruso oslanjajuci sc na drevnu tradiciju, ako gradani treba da su zaista suvereni. moraju biti u stanju da se okupe i zajedno vladaju u suverenoj skupstini. Da bi to bilo mogucc. broj gradana, to jest entitet koji oni cine - a u danasnje vreme i tcritorija drzave - moraju biti mali. Po Rusoovim rccima. sto je vcci broj gradana, nuzno je manji i prosecni udco svakoga od njih u vladavim. U prostorno velikoj drzavi taj udeo je beskrajno malcn. ,Engleski narod" -- primecuje on - ,misli da je slobodan. On se u tome jako \ ara. jer je slobodan samo u toku izbora clanova za parlament. Cim se oni tzaberu, narod ostaje rob. narod nije nista." (Ruso, !978, knj. 3. gl. !5. str. l 02 ). Znam da ovo tesko mogu da shvate !judi navikli samo na poltarhiju, ali jedan Atinjanin bi to odmah razumeo. DZEMS: Ne zelim da skrencmo sa tvojc argumentacije tako sto bih otpoceo beskrajnu diskusiju o tome .. sta jc Ruso zaista mislio'·. Zato cu ignorisati njegovu izokrenutu definieij u demokratije u Dru.i:t1·cnom ugonmt. gde on preeizira da u ,demokratiji" narod ne samo sto mora da stvara zakone vee i da ih sprovodi. ZnaCi, ,demokratija" nije moguca .. .Kad bi postojao narod bogova, on bi upravljao sobom demokratski. Tako savrsena \ Iadavina nije podobna za !jude." Po svojoj definiciji demokratije, on je savrseno u pravu. No, to sto on naziva republikom, mi bismo nazvali ncposrednom demokratijom ili, tacnije, skupstinskom demokratijom. Takode cu ignorisati cinjenicu da je on jedino u tom svom delu smatrao da je predstavljanje potpuno neprihvatljivo. U prethodnom radu to resenje je bilo razumno; to isto nalazimo i u njegovom kasnijem radu. Prctpostavljam da jc njemu, kao i nama. bilo ocigledno da bez predstavnicke vladavine Poljska i Korzika, na primer. nikad ne bi postale republike (vidi narocito - Fralin, I 978). ZAN: Nisam pomenuo Rusoa zbog njegovog velikog autoritcta i slazem se da nas akademska diskusija o njemu nece nikuda odvesti, iako se to u raspravama o ovom pitanju cesto cini. Ucinio sam to jedino zato sto verujem da je bio potpuno u pravu kad je rec o posledicama velicine, to jest ohima, po politicku participaciju. DZEMS: Na tvoje iznenadenje, verujem i ja. Ne razumem kako bilo ko moze poricati da rnogucnost svakog gradanina da lll!posredno uccstvuje u donosenju kolektivnih odluka, izuzev kroz glasanje, mora biti u obrnutoj srazmeri sa velicinom. To i jeste razlog sto su pristalice demokratije velikih razmera toliko obozavale predstavnicki sistem. koji je, ocigledno, rcsenje jednog inace neresivog problema. 3!3

ZAN: Ali zar nisi sad priznao da predstavljanjc ne rcsava problem ucc-

stvovanja? stavno ne naci samo no) malih

I zar nisu precutno priznao i da se problem uccstvovanja jcdnomoze razresiti u sistemu velikih razmera? Rescnje se zato mozc u klasicnim relacijama: putem dcmokratije (teritorijalno i brojcarazmera. DZEMS: Ni ti ni vecina drugih pristalica skupstinskc demokratijc kao da ne shvatate kojom brzinom se vas sopstveni argument okrece protiv vas. Vee sam prihvatio da se sa povecanjem broja grad ana njihova mogucnost neposrednog ucestvovanja u odlucivanju nuzno smanjuje. To je zato sto. ako nista drugo nema gornju granicu, vreme jc ima. Elcmentarna aritmctika pokazuje da ako deset gradana treba da drzc sastanak pet casova - sto jc prilicno dugo! - najduze podjednako vrcme koje sc svakomc od njih moze dopustiti za govore i parlamentarno mancvrisanjc. kao i za glasanje - iznosi trideset minuta. Komiteti sa malo clanova su sa\Tscn primer participativnc dcmokratijc. ili bi bar to mogli da budu. Cak i tako. kao sto svi iz iskustva znamo, !judi koji imaju i druga posla nccc bas jcdva cekati da odu na mnogo mesecnih petocasovnih sastanaka ovakvih komitcta. Ali ti i Ruso ne govorite o komitetima: vi govorite o upavljanju dr::avom, za imc boga~ ZAN: E pa, ne samo dr:Zavom. I ostalim organizacijama i asocijacijama moze se upavljati demokratski. DZEMS: Naravno. Ali vratimo se na aritmetiku uccstvovanja. Cim sc udaljimo od velicine komiteta, mogucnost ucesca svih clanova nuzno se i ubrzano. cak drasticno. smanjuje. Pogledaj: ako duzina skupstinskog zascdanja ostaje pet casova. a broj gradana poraste na sto. onda svakom clanu ostaje po tri minuta. A ako taj broj poraste na tri stotine. priblizili smo se gotovo nepostojecem vremenu od jednog minuta. Broj gradana koji su u klasicnoj Atini imali pravo ucestvovanja u radu skupstine. prema prosccnoj proccni. iznosio je dvadeset hiljada, iako neki istoricari tvrde da je mogao biti i dva ili tri puta veci. No. cak i sa dvadeset hiljada. ako bi se vremc od pet casova jednako delilo. svaki gradanin dobio bi manje od jednc sekunde~ ZAN: Slusaj Dzemse, znam i ja aritmetiku i potpuno shvatam ovakve racunice. Ali zar nas one ne obmanjuju'? Na kraju krajcva. svako i nc zcli i ne mora da ucestvuje tako sto ce govoriti. Medu dvadcset hiljada !judi nema dvadeset hiljada razlicitih misljenja, narocito ako sc o istom pitanju danima, nedeljama iii mesecima raspravlja pre skupstine. U trenutku zasedanja iskristalisale su se verovatno samo dve ili tri alternative o kojima vredi raspravljati. Stoga bi deset govornika sa. rccimo. po pola sata na raspolaganju za iznosenje argumente, bilo sasvim dovoljno. lli. mozda. petorica. opet po pola sata: tako bi ostalo vremena za kratka pitanja i izjave. Recimo. po pet minuta za svaku intervenciju. Time bi se jos tridcsetorici omogucilo da ucestvuju. DZEMS: Bravo! Pogledaj sta si ovim pokazao. Tridcset pet gradana aktivno ucestvuje na tvojoj skupstini govorima. Sta jc ostalima prcostalo' 1 314

Mogu da s!u.i:aju, mis!e i g!asaju. Na taj nacin, u skupstini od dvadeset hiljada, manje od dve desetine jednog procenta aktivno ucestvuje, a vise od 99,8 procenata ucestvuje samo tako sto slusa. misli i glasa! Bas velika privilegija ta tvoja participativna demokratija! ZAN: Racunice ti postaju dosadne. U zavisnosti od broja od koga pocncs, dobijas rezultat koji hoees. Kako se kaze u svctu kompjutera - ogrizinc ubacis - ogrizine dobije5. DZEMS: Koliko god ove skolske vezbc bile dosadne. pristalice participativne demokratije ne zele da se suoce sa onim sto sc njima pokazujc. Sve sto zelim jc da pravovernici ovakve dcmokratije ukljuce u ogled svojc sopstvene brojeve i onda ozbiljno razmisle o rczultatima. U tom slucaju nc bi mogli pobeei od zakljucka da je demokratski sistcm u kome vecina cianova ima punu moguenost ucesea izvod\jiv jcdino U H'OIIW ma]im grupama. Glupo je raspravljati o brojevima. ali mogu li pretpostaviti da ti ncmas nameru da ogranicis demokratsku vladavinu na politickc sistemc koji brojc manje od nekoliko stotina !judi. Uzmimo i da je gornja granica hiljadu iii. mozda. deset hiljada. U takvim razmerama \CCina gradana moci cc da uccstvuje u bilo kojoj skupstini jedino slusanjem. razmisljanjcm i glasanjcm. a to je ba.i: 0170 .\to mogu da c~ine i ll predstavnidom sistemu. u ccmu je onda razlika'? Veliki skup, recimo hiljadu iii vise !judi. po svojoj sustini je vee jedna vrsta ,predstavnickog" sistema. jer na njemu mali broj govornika treba da predstavi misljenja onih koji ne mogu da govorc. Ali bez pravila o postenom predstavljanju, izbor govomika - predstavnika - bio bi proizvoljan, nasumican i neposten. Uspostavi pravila za izbor govornika i vee si blizu predstavnickog sistema. Ocigledno resenje je stvoriti sistem u kome bilo koji gradanin moze biti odabran da govori i dozvoliti svim gradanima da izaberu onoga ko ee govoriti u njihovo imc. IIi. ako hoees, neka sc predstavnici biraju kockom. U oba slucaja doci ccs do sistema koji je posteniji od tvog pokusaja da izbegnes predstavnicku vladavinu. ZAN: lpak postoji jedna znacajna razlika izmedu tvog i mog resenja. U predstavnickom sistcmu predstavnici glasaju o politici koju treba usvojiti. U skupstini sa izabranim iii nasumicno odabranim govornicima. gradani trcba da glasaju o takvoj politici. Prema tome. gradani bi jos uvek imali vise neposredne kontrole nad odlukama nego u sistemu predstavnicke vladavinc. DZEMS: Nemam nista protiv toga. Pitam se ipak nc bi li trebalo da razmislis o tome zasto je Ruso verovao da je ,demokratija" (prcma njegovoj izokrenutoj definiciji) nemoguea. Drugim recima, ne mozes od gradana ocekivati da sve svoje vreme, iii veCinu vremena, provodc u skupstinama. Treba raditi i druge stvari na svetu, a pcriodicni izbori predstavnika bas to i omogucuju. Zamisljas li ti da je rec o pastoralnom drustvu u kome citav posao oko upravljanja obavljaju gradani na zboru jednom mesecno'? 315

ZAN: Ne. Participativna dcmokratija deluje u kibucima u lzraclu. a

kibuci su kraJnjc efikasne proizvodne jedinicc nc samo u poljoprivredi nego i u proizvodnji i plasiranju proizvoda na trzistu. DZEMS: Zar mislis da bi tvojoj participativnoj demokratiji bilo potrebno drustvo koje cine iskljucivo zajednicc kao sto su kibuci? I da bi !judi mogli slobodno da biraju hoce li da zive i rade u ovakvim komunama'? Koliko znam, do danas takvog drustva nije bilo. Cak i u Izraelu 95 procenata !judi ne zivi u kibucima. Ni u jednoj zemji nisu cisto dobrovoljne zajednice ove vrste ikada privukle vise od neznatnog proccnta stanovnistva. Kincske komune, kao sto znamo, stvorene su pod teskom prinudom i nisu mogle opstati kad narod vise nije bio primoran da ude u njih. ZAN: Ljudska svest, kao sto ti jc poznato. nijc fiksirana jcdnom zauvek. U svakom slucaju, ovakve zajednice nisu jedini model. Participacija mozc postojati i u proizvodnim zadrugama. gradskim opstinama. itd. DZP..1S: Gradskim opstinama'.' Zar nc treba praviti razliku izmedu dva radikalno drugacija postulata participativnc dcmokratijc' 1 Po jednom. koga sc obicno drze pravovcrni - rec je o svcobuhvatnom rescnju: smka vladavina je u potpunosti participativna. Prcma nasim aritmctickim primcrima. ovaha vladavina moze postojati jedino u malnn i potpuno autonomnim jcdinicama. S druge stranc, nema te jedinice koja jc toliko velika da oncmoguci \isoko participativnu skupstinsku vladavinu. Po mom misljenju taho resenjc jc cista utopija. Prema umerenijem gledistu o participativnoj demokratiji. medutim, samo se nekim jedinicama upravlja kao potpuno participativnim dcmokratijama. Drugima, koje su prevelike za skupstinsku vladavinu, upravlja se po prcdstavnickim sistemima. Ako je tacno da su svc institucije poliarhijc od sustinskog znacaja za demokratski proces u upravljanju velikim sistemom, onda vladavina u tim velikim sistemima trcba da bude poliarhija. Na koje od ova dva resenja mislis'! ZAN: lako ne ocekujem da ce sc ostvariti vee sutradan. ja bih vise voleo ono prvo. DZEMS: Tako sam i mislio. Zaista ne mogu da prctpostavim. sa svctom koji imamo danas, kako bi do takvog S\eta uopste moglo doci. Mozda bi nuklearni holokaust to mogao doneti, ali nc mislim da to smatras rdenjem. Hajde, ipak, da se igramo Boga i zamislimo da jc svet sa svojim sadasnjim nivoom broja stanovnika i tehnologije naseljen samo ljudima koji zivc u veoma malim i politicki autonomnim jedinicama kojima upravljaju visoko participativne skupstine svih njihovih gradana. U zavisnosti od parametara koje koristimo, postojale bi hiljade iii desetine hiljada ovakvih malih participativnih demokratija. ZAN: Ne vcrujem ti mnogo kad se igras Boga, ali nastavi ako insistiras. DZEMS: lJ redu. Zamisli sad da !judi iz jednc ovakvc nezavisnc jcdintce dodu u sukob sa ljudima u drugoj, bilo sto posegnu za nccim sto ovi una.Ju bilo sto hoce da im namctnu svoju \last. Vremcnom jedna jedinica 316

uspostavlja svoju dominaciju nad drugom. Posto JC u odnusu na sve svojc susede postala veca. ovakva jedinica stic'c vise srcdstava. a njen narod poCinje da oseca blagodeti imperije. Oni tako osvojc jos nekoliko manjih suseda i njihovo malo carstvo se siri. Jos uvek. medutim. osim tog nascg malog carstva, citav ostali svet pokrivaju sicusne drzave. Kakva divna prilika za ovu novu i svc jacu imperijalnu silu~ Sve ostale drza\ ice cekaju da budu progutane kao izvrsna poslastica ... ZAN: Kao Bog, pretpostavljam da mozd svoriti sto god zazelis. Ali ta tvoja kreacija deluje mi vestacki. nemastovito iii, jcdnostavno, krajnJc zavisno od date kulture. Zasto polazis od neizbeznosti agresije i impcrijc') DZEMS: Ne mislim da su neizbezni vee krajnjc verovatni. Zar zbilp mislis da moj scenario nije verovatan Zane? Scti se Atine, Rima. seti sc citave istorije covecanstva. IIi, mozda hoccs da nas, igrajuct se Boga. ponovo vratim u raj i ovog puta unistim zlo zauvek'> ZAl\:: Ne, ali molim te vrati se na zemlju. Nedostatak kisconika u tvojoj jupiterskoj atmosferi cini da gubis smisao za rcalnost. Zar nc mislis da cc narod u nezavisnim jedinicama pruziti otpor'! Naravno da hoce. Oni cc, u stvari. stvoriti savezc da se zastite od osvajanja. DZEMS: Tacno~ I tako ce uciniti prve korake ka stvaranju jcdnog vcccg sistema. sistema koji JC prevelik za participativnu iii direktnu demokratiju. A posto su demokrate, i polazeci od logike politicke jcdnakosti, stvorice nc samo predstavnicku vladavinu nego i sve institucije poliarhije. ZAN: Nadam se da nece. Pocevsi od uverenosti o znacaju pune participacije (u politickom zivotu), logike jednakosti i ncopterecenosti inercijom institucija velike nacionalne drzave. verujem da cc umcti da nadu nacina da prevazidu participativna ogranicenja poliarhije. DZEMS: Bilo bi dobro da objasnis kako bi to oni mogli. Ali, prvo hocu da vidis doklc smo stigli. Ukoliko ne podes od toga da citav svet moze beskrajno dugo egzistirati u obliku sasvim malih i potpuno auto11omnih drzava (iii, ako ne drzava - dobrovoljnih asocijacija). onda moras vcrovati da ce postojati i neke asocijacijc koje su predimenzionirane za potpuno participativnu demokratiju. Ali. ako jc to tako, zar takvim asocijacijama nccc biti potrebne vlade, vladajuce strukturc'? ZAN: Naravno da njima treba da se upravlja. DZEMS: U tom slucaju zar ncces bitt pred sledccim izhorom: iii ccs i11sistirati da takve vlade, cak i ako nisu sasvim participativne. trcba da zadovolje kriterijume demokratskog procesa. u mcri u kojoj jc to mog:ucc s obzirom na velicinu e11titeta. iii ces, ne i11sistirajuci da treba da budu demokratske, morati verovat11o da prihvatis da se 11jima vlada nedemokratski. Medutim. citava tvoja politicka filozofija odbija te od ovog drugog. dok tc ta ista filozofija sigurno nagoni i da pnhvatis 0110 prvn. Sa tvojc tackc stanovista, ove velike upravljacke strukture nc mogu biti savrscno dcmokratske; 110. ako vee moraju postojati. boljc je da budu sto demokrat-;kiJC )cP.t

nedemokratske. Tako cd doCi do zakljucka da je i demokratija druge klase bolja nego najbolja nedemokratija. Prema tome. ako je poliarhija bitna za demokratski proces u tim sistemima velikih dimenzija, ti ces biti za poliarhiju. To je krajnji ishod moje argumentacije. Mozda se konacno slazcmo oko ovoga'? ZAN: Mozda. Ali to nije kraj problema ucestvovanja. Cak i ako priznam da su veliki sistemi celishodni i da je poliarhija potrebna, ukoliko upravljanje takvim sistemima treba da se demokratizuje. ne moram zakljuciti i da su institucije poliarhije dovoljne za demokratiju, cak i u sistemima velikih dimenzija. DZEMS: Naravno da si u pravu. Prema tome. i tu se slazemo. ZAN: lpak mislim da se jos ne slazemo oko mogucnosti participacije. Cak i u velikim sistemima mogucnosti politicke participacije mogle bi biti daleko vece no sto je to danas slucaj u poliarhijama. Siguran sam da demokratija nije dostigla svoja maksimalne granice u okviru poliarhije. Svakako su moguce promene kojima bi se prevazisla poliarhija i doslo do jcdnog novog nivoa demokratizacije. Potrebno je zato tragati za novom formom demokratije kojom ce se prosiriti mogucnosti participacije i demokratskc kontrole ne samo u malim jedinicama, u kojima se demokratski proces moze umnogome ojacati, nego i u vecim jedinicama. DZEMS: Slazem se sa ciljevima koje predlazes, ali ne i sa sredstvima. ZAJ'\: Onda obojica moramo razmisliti o tom problemu. U svakom slucaJU treba da odbacimo samozadovoljno glediste da je demokratija konacno dostigla svoj najvisi moguci nivo efikasnog funkcionisanja u institucijama poliarhije u nacionalnoj drzavi. DZEMS: U tome se potpuno slazemo. Jednom cemo morati da istrazimo kako granice tako i mogucnosti demokratije, u uslovima koji se opravdano mogu ocekivati u ovom svetu u kome cemo mi i nasi naslednici verovatno ziveti.

318

POGLAVLJE 17.

KAKO SE POLIARHIJA RAZVILA U NEKIM ZEMLJAMA A U DRUGIM NE U svom najopstijem obliku demokratija je stari tip vladavine. Ako je istina, kako kazu neki antropolozi, da su cak i nasi preci - lovci i sakupljaci plodova - upravljali samima sobom kroz skupove kojima su rukovodili vodi ukoliko su uzivali stalan pristanak ostalih pripadnika grupe. dcmokratija u sirem smislu mozda je najstariji oblik vladavinc koji su primenjivala ljudska bica. Hiljadama godina demokratija je verovatno bila gotov o univerzalan. ,prirodan" i standardni oblik plemcnske v ladavine. ali je posle nje doslo do plemcnskog despotizma koji se javio sa evolucijom Ijudskog drustva prilikom prelaska na poljoprivredu i stocarstvo (G las man. l9Xo ). L slozenijim i delimicno urbanizovanim drustvima koja nastaju na samim pocecima pisane istorije, demokratiju su smenili. kao .,prirodno"' rescnje problema vladanja, monarhija i aristokratija. despotizam i oligarhija. Iako je narodna vladavina u petom veku pre hriscanske ere u gradovima-drzavama Grcke i gradu-drzavi Rimu bila epohalna pojava u evoluciji politickih mogucnosti, grcki gradovi u kojima se upravljalo na skupstinama predstavljali su samo neznatan procenat covecanstva. To se odnosi i na Rimsku republiku, koja je na svom vrhuncu, pre no sto je degenerisala u imperijalnu vladavinu, imala daleko veci broj stanovnika nego grcki gradovi. I pored toga, broj Rimljana premasao je ukupan broj stanovnika kasnijih italijanskih republika poznog Srednjeg veka i rane Renesanse koji je. opet. predstavljao samo kap u velikom okeanu covecanstva. Znatniji stepen narodne kontrole ne samo sto je bio retkost u upravljanju dr:lavom, vee i jos vise u upravljanju drugim asocijacijama - verskim, privrednim. drustvenim - koje su cesto po formi bile hijerarhijski uredene, a u praksi despotski entiteti. Posmatrano u siroj istorijskoj perspektivi, prema tome. demokratska vladavina nije bila ,prirodni" uslov zivota u covecanstvu vee. bar u proslosti, neuobicajen. I tek odskora se u najrasirenijim ideologijama i politickim filozofijama pocelo smatrati da je demokratija ,prirodni" oblik vladavine. Nasuprot tome, u takvim ideologijama se sve vreme hijerarhijski nacin smatrao prirodnim poretkom u ljudskom drustvu. Medutim, kao sto sam naznacio u uvodu, kao prividan ideal. kao sastavni deo najcescih ideologija i mit koji sluzi za opravdanje vladaocnna. ,demokratija" je danas postala gotovo univerzalna. U autoritarmm zemlpma. 319

u pokusaju da se pnstJe legitimnost rezimu. ,.demokratijt" se. kao sto je to bilo u Sovjetskom Savezu. Istocnoj Evropi. Indoneziji i na drugim mestima. najjednostavnije, cesto menja definicija. U Latinskoj Americi, pak, vo_1ni rczimi cesto tvrde da je njihova vladavina potrebna kako bi se politicki zivot sredio i demokratija na kraju stvorila iii ponovo uvela. Koliko god se ideja demokratije iskrivljuje i .. bogati", ipak se u gotovo svim takvim zcmljama upravljaci trude ne samo da dokazu kako je njihova vladavina korisna za narod. a to je inace bila tendencija oduvek i na svakom mestu. nego i da se u njoj vodi racuna o narodnoj volji. U mnogim zemljama vladavina naroda definise se kao mobilizacija masa pod okriljem jedne partijc. U ideoloskim programima bar, vladavina naroda. od strane naroda i za narod nijc iscezla sa Zemljc; ona danas prcdstavlja merilo za kojc gotovo svi rczimi tvrde da se postuje. Zemlje se. medutim. neobicno mnogo razlikUJU u stepcnu u kome njihov sistem vladavine ispunjava kriterijume dcmokratskog proccsa iii. preciznijc. podr:Zava institucije potrebne poliarhiji. Zato je korisno da ponovimo 0 kakvim je institucvama rec: 1. Kontrola nad odlukama koje vladajuca struktura donosi u sferi politike ustavom je poverena izabranim zvanicnicima. 2. Izabrani zvanicnici biraju se i po normalnom postupku (.,mirno") smenjuju na cestim, postenim i slobodnim izborima u kojima JC prinuda sasvim ogranicena. 3. Prakticno svi odrasli imaju pravo g!asa na takvim izborima. 4. Vecina odraslih ima i pravo da se na tim izborima kandiduje za javne funkcije. 5. Gradani imaju realno zagarantovano pravo na slobodu izra:Zavanja i. posebno, izra:Zavanja politickih mis!jcnja. ukljucujuci i pravo na kritiku pojedinaca iz vlasti, ponasanja vlade. postojeceg politickog. privrednog i drustvenog sistema. kao i dominantne ideo!ogije. 6. Isto tako, imaju pravo na alternativne izvorc informacija koji nisu monopol dr2:ave iii bilo koje pojedinacne grupe. 7. Konacno, imaju i efektivno zajemceno pravo stvaranJa autonomnih asocijacija kao i pridruzivanja postojecim. ukljucujuci i politickc asocijacije, kao sto su politicke stranke i interesne grupe ciji je cilj da uticu na upravljanje zemljom kroz takmicenje na izborima i putem drugih miroljubivih sredstava. lako se broj zemalja sa ovakvim institucijama veoma povecao u XX veku. nedemokratskih rezima ima jos uvek mnogo vise nego poliarhija. Sto se tice upravljanja sistemima van sfere dr:Zave. minimalni uslovi potrebni za demokratski proces u njima izuzetni su cak i u poliarhijama.

320

RAZVOJ POLIARHIJE Potpuno formirana poliarhija je sistem osoben za XX vek. Iako su se ncke institucije poliarhije javile u jednom hroju zemalja engleskog govornog podrucja i u nekim e\ropskim zemljama u XIX veku, ni u jednoj od njih sve do XX veka demos nije bio ,inkluzivan"". to jest sveobuhvatan. Za poliarhiju su karakteristicna tri perioda razvoja: 1776-1930. 19501959 i osamdescte godine (XX veka). Prvi period pocinje sa Americkom i Francuskom revolucijom a zavrsava se. otprilike. jcdnu deccniju posle Prvog svetskog rata. U tom periodu institucije osobcnc za poliarhiju razvijale su se u Severnoj Americi i Evropi. Pa ipak. u vecini zemalja koje su stigle do tog stepena do 1920, institucije poliarhije bile su. po danasnjim mcrilima. cesto pune nedostataka sve do poslednje trecinc XIX veka iii kasnije. U mnogim ovakvim zemljama su izabrani predstavnici naroda tck pred kraj XIX veka, iii cak kasnije. dobili ustavno O\ lasccnje za kontrolu politickih odluka koje donosi vlada. Ovo kljucno dostignucc postalo je moguce tek sa sticanjem nezavisnosti zemalja u pitanju. jer je kontrola do tada bila u rukama stranih vladalaca. Od sedamnaest evropskih zemalja koje su do 1920. bile potpune iii muske poliarhije (to jest. one u kojima zcnc nisu bile pripadnice demosa - prim. pre1·. ), samo jc u sedam do I XSO. bila stvorena vlada na izborima nezavisno od strane kontrole. Jos tri su uspostavilc nczavisne vlade na izborima pre 1900. dok je preostalih sedam to uciniln tck na prelazu u no vi vek. I. U mnogim ovakvim zemljama su i izbori bili ispod nasih danasnjih merila. Tajno glasanje je, na primer, postalo opste usvojcno nekoliko godina posle njegovog prvog prihvatanja na izborima u juznoj Australiji 1858. U Velikoj Britaniji ono jc uvedeno za parlamentarne i opstinske izbore tek 1872. U Sjedinjenim Drzavama. gde javno glasanjc nijc hilo neuobicajeno. australijski postupak sa glasackim listicima bio je usvojen tek posle mnogobrojnih optuzbi zbog izbornih prcvara na predscdnickim izborima 1884. U Francuskoj su do 1913. kandidati delili listicc glasacima otvoreno. a ov1 su ih potom savijali i stavljali u glasacke kutije. Jos jedna prepreka poliarhiji u mnogim evropskim zemljama odnosila se na zavisnost prvog ministra i kabineta od odobrenja monarha, a u nekim slucajevima prcpreka je bio i drugi dom parlamenta Ciji sc clanovi nisu birali na izborima.2 Od sedamnacst pomcnutih evropskih zcmalja samo su

1

l Za dohar dco podataka u ovom pog1av1ju koristio sam istra:i:ivanja Majkla Kopcd7a Volfganga Rajnikea ( 1988)

2 lako je u Sjedinjenim Drzavama opstenarodno glasanjc uhPo postalo odlucujucc u izborima za predsednika. u prvih devet izbora prcdscdnickc clcktorc birala ..;u zakonoua\ na tela u oko polovini broja saveznih jedinica u ohiru SAD: amcricki scnaton takode 'i\C J,, 1913. godinc nisu bili ncposredno birani. lako su O\im posrcdnim izhonma u:.;lmi 1a P''stojanje poliarhijc \Crovatno bili zadovoljcni. njihova prctcrana primena toliko bi razvodlllla uticaj najsireg birackog tela, da bi sistem spao ispod praga poliarhije.

321

u Francuskoj, Italiji i Svajcarskoj kabineti ili prvi ministri bili odgovorni izabranom zakonodavnom telu pre 1900. godine. U Britaniji su. s drugc strane, premijer i kabinet na osnovu ustavnog nacela postali zavisni vise od parlamentame vecine nego od monarha jos krajem XVIII veka; medutim. tek je 1911. dokrajceno pravo Doma lordova da menja. odlazc i onemogucava donosenje zakona. U Holandiji je odgovornost parlamcntu ozakonjena tek u prvoj deceniji XX veka, dok je u skandinavskim zemljama parlamcnt preuzeo kontrolu od monarha tek posle ostre i duge ustavne krize. U Norveskoj se to dogodilo I 884 (iako je nezavisnost od Svedske i njene monarhije ta zemlja dobila tek 1905). u Danskoj 190 l) a u Svedskoj ne pre 1918. Pa ipak, zbog toga sto ni jedna nijc imala svcobuhvatni demos, cak i zemlje koje su inace ispunjavale uslove za poliarhiju. nisu sve do XX \Cka uspele da ostvare i potpunu poliarhiju. Ne samo sto jc veliki procenat punolctnog muskog stanovnistva u mnogim zemljama bio iskljucen tz birackog prava. nego je zenama pravo glasa bilo dato tek u drugoj dcceniji XX veka: na Novom Zelandu je to ucinjeno 1893, a u Australiji 1902 (u juznoj Australiji - 1894 ). U Francuskoj i Belgiji, u stvari. zcnc su dobilc pravo glasa na nacionalnim izborima tek posle Drugog svetskog rata. U Svajcarskoj. u kojoj je opste pravo glasa muskaraca ozakonjeno 1884, mnogo ranije ncgo u bilo kojoj drugoj zemlji, zene to pravo nisu bile stckle sve do 1971. Iskljucenje iz prava glasa znacilo je iskljucenje i iz mnogih drugih oblika politicke participacije. Prema tome, do XX veka sve ,.demokratske" zcm!jc bile su, u najboljem slucaju, muske poliarhije.4 Procenat odraslih koji su stvarno i glasali (iii na drugi naCin ucestvovali u politickom zivotu) bio je jos manji. Samo je u nekoliko zemalja broj glasaca premasio I 0 procenata od ukupnog stanovnistva, a cak je i u njima - s izuzetkom Novog Zelanda - taj procenat iznosio manje od oko 20 (vidi grafikon 17.1 ). Svaka decenija izmedu 1860. i 1920. bila je svedok povecanja broja zemalja koje su posedovale sve institucije poliarhije. izuzev sveobuhvatnog prava glasa. Do 1930. postojalo je osamnaest potpunih poliarhija i tri muskc po!iarhije - sve ili u Evropi iii u zemljama prete:Zno evropskog porekla: cetiri u engleskom govornom podrucju i bivse kolonije (Australija. Kanada. No vi leland i Sjedinjene Drzave), zajedno sa Kostarikom i Urugvajem u Latinskoj Americi (grafikon 17 .I). 3 lako odgovomost kabincta par1amcntu nijc pt,stala dco ptsanog ustan svc do 195:1. sa ovom praksom pocelo se jos 190 I, .. kada JC kralj prihvatin nbavc:zu da konsultt!JC vccmu u folketingu (parlamcntu) prilikom imcnovanja clano\a \lad.:. Tako je ova ·promena sistema·. koja sc ogledala u odgovornosti vlade najsirc izabra11om narodnorn prcdstavnistvu i suzclllm o\lasccnJima kralja, postala od tada norma danske politikc" (Svcn..;on i9R7, 22). 4 U SAD su cetiri federalnc jedinicc - Vajommg, AJdaho. Kolorado i Juta - putcm ustavnog referenduma prosirile biracko pravo na i:cnc u predscdnickim izborima ( upor. Makdoneh i Prajs 1986, 417 ).

322

Graflkon 17.1. Ograni{eno pravo glasa i 1840-1930

op.~te

pravo glasa u poliarhijama.

Glasaci na predsedn. iii parlament. izborima. % ukup. stanovnistva lemlja

1840-49 1850-59 1860-69 1870-79

decenija

1. 2. 3. 4.

1890-99

1. 2.

3. 4.

5. 6.

1900-09

1. 2.

3. 4. 5. 6.

7. 8.

1910-19

20

30

40

50

60

1. + SAD 1. SAD 1. SAD 2. + Kanada I. SAD 2. 3.

JgS0-89

10

I. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12.

---------------------------Kanada + Francuska - - - - - - - ------SAD ---Kanada Francuska -------+ Svajcarska ------SAD ------Kanada Francuska Svajcarska ---+ Belgija ----+ N. leland - - - - - - - - - - SAD -------Kanada Francuska -------Svajcarska ----Belgija -------Novi leland - - - - - - - - - - - - - - - - + Australija + Norveska SAD Kanada F rancuska --------Svajcarska ----Belgija ------Novi l e l a n d - - - - - - - - - - - - - - - - - - Australija Norveska + Austrija + Danska + Finska + ltalija

323

Glasaei na predsedn. ili parlament. izborima. % ukup. stanovnistva Zcmlja i decenija 13. I 4. 15. I 920-29 I. 2. 3. 4. 5. 6.

7. 8.

9. l 0.

II. 12. 13. 14. I 5. I 6. I 7. 18. I 9. 20.

10

20

30

40

50

60

+ Holandija + Svedska +UK SAD Kanada Francuska Svajcarska Belgija Novi Zeland Australija Norveska Austrija Danska Finska Holandija Svedska UK + Kostarika + Cehoslov. + Nemacka + Irska + Poljska + Urugvaj

[- ltalija] lzvori: Osim za Sjedmjene Dr7ave za I R40-49. S\ i ostali podaci policu ir Vanhancn Za ovaj period za SAD 'vidi: Congressional fJuarterll 1979. i 1·s Bwcau of' the Census l9o0 . .Vapomena: Za dalji opis podataka. '1di napomenu na kraiu tabck ]7 .2 19~4.

Kraj ovog pocetnog perioda bio jc obelezen. mcdutim. prvim slucajevima sloma demokratije i prelaska na diktaturu: ucvrscenje fasizma u ltaliji (I 923-25), uspostavljanje diktature Pilsudskog u Poljskoj ( 1926) i vojna vladavina u Argentini ( 1930). Potom je u tridesctim godinama doslo do ncdemokratskog preuzimanja vlasti u Nemackoj. Austriji i Spaniji. kao i do nacisticke okupacije Cehoslovacke. Demokratija jc zbog svega toga zapata u duboku i drugotrajnu krizu. Posle vise decenija stalne ekspanzije. slom poliarhije u evropskim zemljama koje su smatrane naprcdnim. kao da je naslutio eru velikog opadanja sansi demokratije u svctu. I pored toga, sa smirivanjem situacije poslc Drugog svetskog rata. hroj zemalja u kojima je vladao sistcm poliarhije - a sa ukljucenjcm zena u demos, to su sad postale potpunc po1iarhije - popeo se na drugi nivo od 324

Tabela 17.1 Po!iarhijc. 1930.

Potpune poliarhije

Muske poliarhije

Evropa I. Austrija 2. Cchoslovacka 3. Danska 4. Finska 5. Ncmacka 6. Island 7. Irska 8. Luksemburg 9. Norvcska I 0. Svcdska II. Ujcdinj. Kraljcvstvo Drugc 13. 14. 15. 16. 17. 18.

zcmljc Australija Kanada Kostarika Novi leland Sjedinjenc Drzavc Urugvaj lzvor:

Neobj~vljeni

I. Bclgija

' Franeuska 3. Svajearska

l'ieuspele poliarhije

I. ltalija 2. PoiJska

3. Argentina

podaci dobijeni od M. Kop1dza i \·. Rajnikea.

36 do 40 zemalja, na kome je ostao oko tridcset godina (tabcla 17. 2). U istom tom periodu, medutim. do slomova i nasilnog prcu.~:imanja vlasti doslo je i u Cehoslovackoj. Poljskoj i Madarskoj u cctrdcsetim godinama. u Brazilu. Ekvadoru i Peruu u sezdesetim. a u Cileu. Juznoj Koreji. Urugvaju i Turskoj u sedamdesetim. U meduvremcnu. sa slomom kolonijalizma starog tipa. broj nominalno nezavisnih zcmalja u s\·etu sve je 'ise rastao. i sve su one uglavnom pocinjale sa svim potrcbnim dcmokratskim politickim institucijama. Ne zacuduje. mcdutim, da je u mnogim takvim zcmljama poliarhija ubrzo bila zamenjena autoritarnim rezimom. To je narocito bio slucaj sa africkim zemljama; vee u osamdesetim jc na celom kontincntu samo Bocvana ostala u redovima poliarhije. Za razliku od toga. drzavicc na Karipskim ostrvima i u Tihom okeanu uvecale su broj poliarhija. Uzcv u obzir tranzicijc i proccse ponovnog uspostavljanja demokratije u Latinskoj Amcrici, do sredine osamdesetih godina broj poliarhija uvecao sc na oko pcdcsct. ili nesto manje od trecine od 16R nominalno nezavisnih zcmalja koje su tada postojale (tabela 17.3 ), sto je gotovo srazmera koja sc jcdva razlikujc od stanja od pre jednog veka (tabela 17.2). 325

Tahela 17.2. Bruj poliarhija (muS·kih i potpunihJ i nepoliarhija (po decenijama)

--------------------------------------------Decenija

Poliarhije (muskc iii potpunc)

Nepoliarhije

Ukupno

Proccnat poliarhija

----~----------------~--------------~---------

1850-59 1860-69 1870-79 1880-89 1890-99 1900-09 1910-19 19.?0-29 1930-39 1940-49 1950-59 1960-69 1970-79

I

2 3 4 6 8 15 22

19 25 36 40 37

36 37 38 38 37

37 39 41 42 43

3 5 7 10 14

40 36 42 46 50

48 51

17 .?9

64

34 29

51 79 84

87 119 121

65 75

33 -II 3-1

31

lzvor: Prerada podataka iz: Yanhanen 1984. tabela 22. str. 120. Dodati su Island Luksemburg.

1

Napomena: lako je Yanhanenov rad imprcsivan i koristan. njegovi pokazatelji imaju nedostatke o kojima treba voditi racuna prilikom tumacenja grafikona 17.1 i tabclc 17.2. Pokazatelj .,demokratije'" je PO, tj. indeks dcmokratizaciJe. i znaci wkmic'Ciljc pomnozeno sa participacijom i podeljeno sa l 00. Yrednost dostignutog praga tranzicije u ,.demokratiju'" je 5.0. Takmii·enje je procenat ukupnog udela malih partija u glasovima datim na parlamentarnim ili predsednickim izborima, iii i na jcdnim i na drugim. Tako bi u jednopartijskom sistcmu on iznosio 0. u intenzivno kompetitivnom dvopartijskom sistcmu priblizio bi se cifri od 50"o dok bi u visepartijskom iznosio znatno iznad 50% (kao u Holandiji izmedu 1970. i 1979. u kojoj jc bio 71.1 %). Vanhancn usvaja JO".j, kao \Tcdnost dostignutog praga. Participacija je procenat ukupnog stanovnistva kojc je stvarno ucestvo\ alo u glasanju. Kod Vanhanena je ovaj (dostignuti) prag iznosio 10 pocenata. Na taj nacin. da bi se neka zemlja kvalifikovala kao demokratska: iii vise procenata ukupnog stanovnistva mora da ucestvujc u izborima (P) iii vise procenata glasova mora da bude dato svim ostalim partijama izuzev najvcce

(C)

PD iii P puta C ne sme biti manje od 5.0. Prema tome. ako je P na pragu koji iznosi I 0%. C mora iznositi najmanje 50%. Ako je C na pragu cija jc Hednost 30'X,. onda P mora biti najmanjc 16.6%. Merila i pragovi su stoga ponesto proizvoljni. PD nc mora uvck da odslikava lcgalnu i ustavnu situaciju u zemlji niti zadovoljavajuci ni\o mstitucionalnih dostignuca poliarhijc. l pored toga, sto se vidi iz tabele. klasifikacija zasnovana na pravu glasa utHdcnom zakonom i na institucijama poliarhije. verovatno nece u vecoj meri izmeniti rcdosled zemalja na tabeli iii decenije u kojima se one javljaju kao ,demokratijc".

326

Tahela 17. 3. Klasifikacija 168 ::emalja. oko I 1)8 1-85 rna osnovu c'ctiri krilcrijuma poliarhije: slohodni i po.\'tcni i::hori. s/ohoda organi::omnja, .1/ohoda i::ra::al'anja i postojanjc alzcmatimih i::vora infi;rmacija!

Klasifikacija

Broj

I. Potpune poliarhije 2. Poliarhije sa manjim ogranicenjima Ukupno poliarhija 3. Kvazi-poliarhije (velika ogranicenja) 4. RcZ:imi sa dominantnom partijom 5. Visepartijski nedemokratski rezimi 6. Nedemokratski rezimi sa ogranicenom slobodom izrazavanja Tip A* Tip B Tip C Tip D 7. Ncdemokratski rezimi sa potpunom kontrolom nad organizacijama. izrazavanjem i medijima Ukupno lzvor:

Procenat svih zemalja

41

25

10 51 13 12 7

6 31

s 4

X

10 4

5 II

IX 17 5

")

2

11 4

15

26 157

~cobjavljeni

Anomalijc

11

100

podaci dobijeni od Kopidza i V. RaJnekca

*Tip A jc nedemokatski rezim (NDR) sa ograniccnom slobodom mazavanJa u komc postoji gotovo potpuna represija nad organizacijama ili mcdijirna. ali nc 1 nad .JCdnirna i druguna. Tip 8 je NDR sa ograniccnorn slobodom izrazavanja u kome poko-idcoloskc supkulture. Sad vidim da sam pogrcs10. jcr jc do sloma dcmokratijc doslo u zemljarna u kojima su takvc supkulturc bile tnacajnc prim.:r (tlca 1971,.

343

nomska aktivnost, ostvaruju sc vise ili manJe iskljucivo medu pripadnicima takve supkulturc. Na ovaj nacin, kad pripadnici supkulture steknu uverenjc da jc njihov zajcdnicki zivot doveden u ozbiljnu opasnost od akcija ili planova drugih. njihova situacija sc ne razlikuje mnogo od polozaja naroda u nckoj zcmlji ciju egzistenciju ugrozava neka spoljna sila. Kao i narod u takvoj zemlji. pripadnici supkulture cc se snazno odupreti bilo kakvom resenju kojim se prenebregavaju specificnosti njihovog nacina zivota i tradiqjc. Ukoliko i njihovi protivnici cine posebnu supkulturu ciji se pripadnici osccaju isto toliko ugrozcni od protivnic:ke supkulturc. ncizostavno dolazi do sukoba koji mozc postati jos eksplozivniji. Posto se supkulturnim kontliktima ugrozavaju licni i grupni idcntitct i nacin zivota. posto takvc pretnje izazivaju duboke i snazne emocije i posto se zrtvovanjc idcntiteta i nacina zi' ota ne moze lako resiti pregovorima, sporovi koji sc odnosc na razlicite supkulturc ccsto se prct\araju u nasilne i vcoma tesko resivc sukobc. U zemiji u kojoj su ovakvi kontlikti permancntno nasilni pa se ne mogu rcsavati pregovorima. vcoma su mali izgledi za uspostavljanje poliarhije. Ova teorijska razmatranja imaju i cvrstu cmpirijsku podlogu. Poliarhija je. u stvari. daleko manje prisutna u zemljama sa izrazenim supkulturnim pluralizmom.lo

Ogranicenja Medutim. odnos poliarhije i supkulturnog pluralizma nije jednostavan. Posto je takav pluralizam relativno rasprostranjeniji u zemljama koje su stekle nezavisnost posle 1954. i kako su one prosle kroz traumu stvaranja nacije. a pored toga bile i privrcdno neraZ\ijene. to je u njihovom slucaju moguce uzeti u obzir jos neke relevantne clemente ( Dal, 1971. 112 ). Osim toga. iako je cinjenica da se kulturnom homogenoscu olaksava prclaz na poliarhiju, jasno je da sama homogcnost nije dovoljna za njen nastanak i dalju egzistenciju. Da kulturna homogenost ne dovodi automatski do poliarhije. vidi se iz primera Seveme i Juzne Korejc: i u jednoj i u drugoj zemlji rezim je nedemokratski. iako obe spadaju u kulturno najhomogcnije zemlje na svetu. U relativno homogene zemijc sa nedemokratskim rezimima spadaju i Juzni Jemen. Jemen, ranija Istocna Nemacka, Poljska i Ujedinjena Arapska Republika a, gotovo kroz citavu svoju istoriju. i Haiti.17 16 lako prikupljani od ranih sczdesetih. podaci u Po/iarhiji ( 105-114) otkrivaju postojanje izrazenog odnosa. Upor. tabclu 7.1. 17 Te zemlje su naJnize na listi etnickc i jczickc rascepkanost1. Yelik1 procenti ,ranomistva nominalno pripadaju istoj gcneralnoj vcrsko1 grup1. q. protestant1ma. katDiicima iii muslimanima. U ovim \Crskim grupama. naravno. moze duc1 du unutrasnjih podcla. Upor. Tcjlor i Hadson 1972, tabele 4.15. 4.16. 4.17. 271-2XI.

344

Sto je JOS vazmJe, kulturna homogcnost takocte nijc nuzan uslov za poliarhiju. Pod odrectenim uslovima poliarhija mozc opstati i cak dobro funkcionisati i uprkos sirokom supkulturnom pluralizmu. Jcdno od resenja kojc se u ovom pogledu pokazalo uspesno u nekoliko zemalja jcste .. konsocijativna demokratija·'.1X

Konsocijativna demokratija kao resenje Najznacajniji primeri poliarhija koje traj u u uslm ima ckstrcmnng supkulturnog pluralizma su Svajcarska. Belgija. Austrija i Holandija. Sva1carci su krajnje rascepkani kako po rcligiji tako i po jeziku. Jstovrcmcno. uz manje izuzetke. dvadcset pet kantona je u s\·ojim granicama potpuno homogena. tako da jc zemlja kao celina tcritorijalno vcoma podeljcna. Bclgijanci su podeljeni na flamance, koji govorc tlamanski. i Valance ciji JC jeZJk. francuski. Dok JC vccina Belgijanaca nominalno katolicka. jczicka podcla uglavnom se poklapa sa katolickom iii antiklcrikalnom orijcntacijom. o~,im toga. tlamanski katolici i prete:Z:no antiklerikalni Valonci. izuzcv u rcgionu Brisela, geografski su uglavnom koncentrisani. Austrija jc istorijsk1 bila podeljena na tri posebna i antagonisticka .,Jagera" fonnirana prcma idcolngiJL zatim delimicno prema verskim uverenjnna i rcgionalnoj pripadnosti po lini_1i grad-selo; ova podela dobrim delom odrazava sc i kroz postoianje tri ~tran­ ke. U Holandiji je podela po religiji i ideologiji proizvela cctin poscbna bloka iii zuilen (katolicki. kalvinisticki. liberalni i socijalisticki) i svaki od njih je ostro ogranicen supkulturom sa sopstvenim uvercnjima, bracnim i prijateljskim vezama, dnevnom stampom. skolama, politickom strankom. sindikalnom organizacijom, radiom i televizijom, dobrovoljnim organizacijama u sferi kulture. rekreacije, sporta, omladinskih aktivnosti itd. 19 Kako se moze objasniti opstajanje poliarbije u ovakvim zemljama, uprkos njihove supkulturne rascepkanosti'? Objasnjenje je dvostruko. Prvo. politicki lideri stvorili su ,konsocijativne" aranzmanc za rcsavanJe kontlikata. kojima je predvicteno da je za sve znacajne polittcke odluke potrcban sporazum lidera najvaznijih supkultura; ovim sistemom sprcceno je prctvaranje supkulturnih razlika u eksplozivne sukobe. Medutim, da nije bilo i drugib I g lzraz .. konsocijativan" uvco jc Arend Lijphart u kasnim sczdcsetim ( Lijphart I'175 ). oslanjajuci sc na pojarn consociatio Johant:sa A ltuzijusa (Politico mctlwdicc dignla, I 60-' ). On. rncdutim. isticc da je prvi savremeni autor koj1 ga .JC upotrebio b10 David Apter. koj1 je pisao o Nigcnji 190 I. 24-25. lako bi izraz .. konsocJ.Jativna poliarh1ja" bio vise u skladu sa kontckstom u ovoj knjizi, izraz .. konsocijativna demokratip" postao je standardan. pa ga zato i ja koristim. 19 Dctaljan prikaz supkulturnih rasknla u tim zcmljama kod: Lijphart I '17). I 6-5X: isti autor 1'177. 71-74. 92-94: Lorvin 19A6. 147-IR7: isti autor 1974. 33-6'1. 17'1-206: Dalder I '1M. I RX-236; isti au tor 1974. I 07-124: Fnl!clman 19A6 . .:!60-2X3. Nordlindzcr 1972: Stajncr 1974. 130-14A. 16 7-1 X5. 409-4.:!6. Daldc; ( 19X7) kritikuJC Lijphartm u ana11/u politicke situacijc u llolandiji.

345

us1ova. konsocijativni sistem1 se nc bi mo2.11 u\e-;ti mt1 odrzati - sto sc 1 desi1o u neko1iko drugih zema1ja. Prema tome, postojanje tih povo1jnih us1ova predstav1ja drugi deo objasnjenja. Kratak prikaz ovc dve grupe cini1aca pomoci ce nam da objasnimo zasto je konsocijativni sistcm uspeo u neko1iko (i samo neko1iko) zema1ja.

Karakteristike konsocijativne demokratije Po1iticki sistemi u zem1jama u kojima postoji konsoci.iativni porcdak znatno se medu sobom razlikuju. Medutim. Lijphart jc uspco da uoci cctiri karakteristike konsoeijativne demokratije ( 1977. 25-44 ). Iako su njeni ob1ici u pojedinim zemlpma raz1iciti ... pn i i najvazniji clement jeste vlada koju cini vclika koalicip politickih l1dcra svih znacajnijih segmcnata p1ura1nog drustva". Drugi clement JC uzajamm veto: odlukc koje uticu na vita1ne interese konkretne supku1ture ne mogu se doneti bez sag1asnosti njenih 1idera. Na taj nacin uzajamni \Cto predstav1ja i veto manjine. a i odbacivanje vecinskog pravila. Trcce. na)g1avnije supku1ture prcdstavljene su u kabinetu i drugim telima ovlascenim da donose od1uke. ug1avnom srazmerno broju svojih clanova: proporcionalnost se mozc protcgnuti i na imenovanja cinovnika u administraeiji. (ctvrto. svaka supkultura u.Ziva visok stepen autonomije u ob1astima koje su u njcnoj iskljucivoj nadleznosti. Ovo nace1o je ..logicna posledica ve1ikog nacc1a koalicijc. L svim stvarima od zajednickog intcresa odluke donosc svi segmcnti. uz uglavnom srazmcrnc stepene uticaja. U svim ostalim stvarima. mcdutim. odlukc i njihovo sprovodenje mogu se ostaviti pojedinim segmentima" (str. 41 ). Austrija, Belgija, Holandija i Svajcarska predstavljaju dobre primerc uspeha konsocijati\·nih sistema u smanjivanju potcncija1no destabilizujucih efekata supku1turnih sukoba. Ovakav sistem moze biti stalnog karaktera, kao sto je to, izg1eda, u Svajcarskoj. a konsocijativni aranzmani mogu posle izvesnog perioda u kome su sukobi izgladcni. tako sto je postignut odgovarajuci nacionalni konscnzus, biti zamenjcni uobicajcnom praksom takmicenja stranaka i politickih elita - sto je bio slucaj sa Austrijom 196n. i Ho1andijom u sedamdesetim godinama.20 U Kolumbiji i Venecueli uspl'San pre1az na demokratiju poslc brutalnih perioda gradanskog rata bio je uveliko olaksan dogovorima stranackih lidera u kojima je bilo nekih konsocijativnih clemcnata. U Kolumbiji su lideri dve 20 U Austnji .. kraj Yelike koalicije nijc znacio flO\'ratak na zatcgnutc odno;,c i;mcctu pojcdinih elita u Prvoj repuhlici. U stvari. stepcn psiholo~kc di-;tancc IZmcdu lidcra dva bloka koji jc tada posloJaO, Janas jc tcsko zamisliti. Promena u pnlitickoJ kulturi najistaknutijc ..:lite ociglcdno jc uhlazila occkivani sok od flO\Tatka na jednoparlijski sistem. Cirupa ll S\ akom •. lagcru·· koja sc najvtsc protivila promcni u odno'>ima sa protivnim lagcrom ilglcda da sc nalazila u csalonu akti\ista i funkcioncra. flO\ cZUJUCt tako najistaknutijt: lidcre sa masom slcdbcnika (Stajncr 1972. 174) Promene u Holandiji opisao JC Daldcr i9X7.

346

tradicionalne stranke - konzervativne i liberalne - formalno zakljucili takav pakt posle citave decenije gradanskih sukoba. poznatih kao La \'io/encia. koji su odneli gotovo dvesta hiljada zivota.21 Ovim paktom je 1957. formiran .,narodni front" cime je ucinjen kraj nasilju. a njcgovc glavnc odredbc odobrenc su na plebiscitu 1958, pa su unete i u ustav zcmlje. Tim odrcdbama garantovalo se da cc sledecih dvanaest godina sva mcsta u oba doma kongresa i u regionalnim i opstinskim telima biti ravnomcrno podcijena izmedu predstavnika dve pomenutc stranke. o, o nacelo primenjeno jc 1 na vladu, vrhovni sud. drzavna nadlestva itd. Is to tako. u izbornim tdima vaznc odluke morale su se donositi dvotrecinskom vccinom. a postignut jc i sporazum o cetvorogodisnjoj izmeni na mestu prcdsednika zemlje do I CJ72. godine ( Diks. 196 7. 134-135). OvaJ konsocijativni sistcm traJao jc do scdamdesetih godina. kada je prestao da funkcionisc i hio zamcnJen uohicaicnim kompetitivnim politickim sistcmom. U Vcnecucli je vladala diktatura od 1908. do 1946. godinc, a tada ju je jedno krace vreme smenila poliarhija. Mcdutim. tri godinc tcskih sukoha toliko je umanjilo lcgitimitct civilnc vlada\ inc. da jc \Ojska ponovo srusila tek stvorenu poliarhiju 1948. tako da je sledcce dcceniJe zavladala krvava diktatura. Posle pada diktature 1958. lideri tri najgla\ nijc strankc. pouccni neuspehom da uspostave trajnu demokratiju. sporazumeli su -;e da postuju rezultate buducih izbora i podrze donosenjc jednog minimalnog zakonodavnog programa oko koga bi se slozili svi. Ovaj sporazum dohio jc podrsku sindikata, Crkve i oruzanih snaga. Prelaz na poliarhiju. ostvaren u pocetku putem koalicione vlade i predsednickog sistema. znacio je postovanjc sporazuma. Na taj nacin uspesno je zavrsen proces fonniranja okvira politickog zivota u Venecueli za sledecih trideset godina (levin. 1973. 43, 235-243; Karl, 1986, 213 i da1je; Bautista Urbaneha. 1986. 229). Iako je venccuelanska verzija konsocijativnog sistema bila nepotpunija nego u ranije pomenutim zemljama. njome se u velikoj meri olaksao razvoj stabilne poliarhije u zemlji u kojoj to do tada nije bilo ostvareno. Bilo je, medutim, i neuspeha. U Libanu se slozeni konsocijativ ni sistem, kojim je trideset godina odrzavan mir mcdu mnogobrojnim supkulturama, srusio 1975. da bi posle njega doslo do svircpog i krvavog rata. U Maleziji je slican sistem srusen 1969. posle cetrnaest godina, i nije vise bio uspostavljen. Konsocijativni sistem ureden ustavom koji je na Kipru izdrzao izmedu 1960. i 1963, zavrsio je u gradanskom ratu. Slicni aranzmani nisu nikada bili prihvatljivi za protestantsku vecinu u Scvcrnoj lrskoj. Nigcrijski pokusaj sa poliarhijom kombinovanom nekim konsocijativnim ekmentima. takode se posle deset godina zavrsilo vojnim udarom.::'2 21 Diksova ( 1967. 362) procena odnosi sc na penod 19.:\K-1 %4.

22 Ovc slucajevc ukratko je opisao Lijphart 11977, 1:\4-141. 147-164). Mcdut1m. po njegovom misljcnju Nigerija se ..jedva uklapa u uzu dcfiniciiu konsocijat1vnc dcmokratijc"· ( 162 ). 0 Libanu \ idi kod Hadsona ( ILJR5).

347

Povoljni uslovi Koji uslovi idu u prilog konsocijativnom sistemu kao sredstvu ublazavanja intenzivnih kont1ikata do kojih inace moze doci zbog supkulturnog pluralizma (Lijphmi, 1977, 53-I 03: Nordlindzer. 1972)') Pre svcga. iako se pomcnutim aranzmanima mogu ponekad savladati inace opasne prctnjc supkulturnih raskola u zemlji u kojoj poliarhija nijc izlozena nekom drugom vecem riziku, oni sami ne mogu stvoriti iii ocuvati poliarhiju u zemlji u kojoj su uslovi za nju gcncralno nepovoljni. Prema tome, konsocijativno rcsenje mozc uspcti samo u zemljama u koj ima postojc i ostali povoljni uslovi za poliarhiju. Osim toga, politicke elite moraju vcro\ati da su konsocijativni aranzmani krajnje pozeljni i izvodljivi, a moraju imati i znanJa i motiva da ih sprovode u delo. lako je ovaj uslov jasan sam po sebi. treba naglasiti da je bez njega u mnogim zemljama konsocijativni sistem nemoguc. Slucaj Libana i Severne Irske to najbolje potvrduje. Na ncgO\anjc uvcrenja, vcstina i moti\ a kod politickih elita utice i atmosfera u kojoj se razvijaju najvaznije pozitivnc vrednosti, a narocito privrzenost demokratskim institucijama i nczavisnosti zemljc: tu ulogu imaju i ubedcnjc da su alternativa konsocijativnom sistemu sukobi sa katastrofalnim posledicama. kao i tradicija elitne kulture u kojoj se prcdnost daje pomirenju, uzajamnom prilagodavanju i kompromisu. Takva tradicija postojala je kod politickih elita u Holandiji, Svajcarskoj i Bclgiji i, u izvesnoj meri, u Austriji za vreme habzburske monarhijc. Nje nije bilo u Kolumbiji pre i za vreme perioda nasilja, iii u Venecucli u pomcnutom periodu, a bila je preslaba i da bi vodila stranackc lidere u Austriji za vreme Prve republike, izmedu 1918. i 1933. Brutalno iskustvo sa destruktivnim sukobima u ove tri zemlje razvilo jc cvrsto uverenjc kod politickih elita da jc konsocijativni model od sustinskog znacaja za izbegavanje daleko gore alternative. Samim sporazumima 0\ e vrste otpocelo je jacanje onih stavova, ponasanja i vcstina koji su potrebni da bi taj model u paksi uspeo. Konsocijativni aranzmani imaju vecih izglcda na uspeh i ako je relativna snaga raznih supkultura, a najpre broj pripadnika svake od njih, u izvesnoj politickoj ravnote?i iii, bar, ukoliko nema preterane neravnotezc koja podstice nadanja pojedine supkulture da moze vladati bez saradnje sa drugima. lzgledi za konsocijativni aranzman su, prema tome. bolji ako ni jcdna od postojccih supkultura u zemlji nema vecinu u ukupnom stanovnistvu iii ako, zbog izbornog sistema, ne moze dobiti vecinu u parlamentu i tako sama formirati vladu. Dve supkulture zato stvaraju nepovoljniju situaciju nego tri ili cetiri. od kojih ni jedna nema vecinu. Tamo gde postoji tri ili vise supkultura. visestranacki sistemi su povoljniji nego dvostranacki.23 U visestranackom sistemu u pregovorima izme2."\ Ono sto se dogodilo Austriji i Kolumbiji L':Jslul:urc jcdnu napnmcnu. L' austrij~;koj

Drugoj republici doslo jc do opadanja snagc trcce supkultur.: -

348

Nac1onalistickog lagera. I

du supkultura svaku od njih mogu predstavljati stranacki lideri koji izrazavaju orijentaciju svoje supkulturc; u koga u takvom slucaju treba imati poverenja i ciji ce sporazumi imati vise izgleda da budu prihvaceni od najsireg clanstva'? Ako su pri tom stranke i centralizovanc. njihovi lideri ce obicno imati dovoljno autoriteta da ovakve obavezujuce sporazumc prihvate i pri tom iz pregovora iskljuce javnost. !shod jc u tom slucaju zakljuccnje sporazuma koji kasnije prihvataju i pristalicc. i koji se inace ne bi mogao postici da su o njima javno diskutovali najsiri slojevi supkulturc. Da li je konsocijativni model za male zemlje pogodniji nego za vclikc'? Lijphart to zakljucuje po dva osnova. Prvo ... vcca je vcrO\atnoca da se elite poznaju licno i da cesce dolaze u kontakt". Drugo . .,male zemlje OSCCaJU se ugrozenijim od drugih sila nego velike. To osecanjc ranjivosti i ncsigurnosti stvara snazan podsticaj za odrzavanje unutrasnje solidarnosti" (I To pitanje jc toliko siroko i slozeno da na ovom mestu mogu samo dati skicu nekoliko rescnja u tom pravcu. Pre svega, moguce jc poceti zakljuccima koji proizlazc iz ranije iznetih argumenata. Procenu izvodljivosti mozemo. na primer, naci u zakljucku prcthodnog odeljka. Svet koji se sastoji samo od malih i krajnjc autonomnih politickih jedinica nije se vise mogao zamisliti. Moralo jc doci do stvaranja zemalja sa sirokim nacionalnim vladama za kojc je bilo pozeljno da budu demokratskc. Zato nije moguce zamisliti rcalno demokratsko drustvo bez vladajuce strukture velikih razmera: a kao sto smo vidcli. obim, to jest velicina, imaju znacajne posledice po domete i mogucnosti demokratije. Drugi moj zakljucak. onaj koji se tice moralnog clementa, glasi: u granicama mogucnosti gradani napredne demokratske zcmlje treba da raspolazu politickim resursima potrebnim za ucestovanje u politickom zivotu pod. uglavnom, jednakim uslovima. Mnogima ova postavka moze izgledati toliko neobicna po svojim implikacijama. da je treba odbaciti kao apsurdnu. Zbog toga se moramo ponovo podsetiti zasto je politicka jednakost toliko znacajna. Po mom misljenju, ni politicka jednakost ni demokratski proces ne mogu se opravdavati samo tezom da su i jedno i drugo sustinski dobri. Cvrsce obrazlozenje je, naime, da je tu rec o najsigurnijim sredstvima zastite i unapredenja dobrohiti i interesa svih onih lica na koja se kolektivne odluke odnose. Da ponovimo: najbitnija dobra koja se ostvaruju u dcmokratskom proccsu i na osnovu politicke jednakosti, obuhvataju slobodu samoodrcdenja. pravo na razvoj sopstvene licnosti i zastitu i unapredenje drugih zajednickih interesa. Politicka jednakost, prema tome, nije cilj koji mozemo postici samo .. na ten.~t" slobode i samorazvoja licnosti; ona je, pre svega. bitno sredstvo za postizanje pravedne raspodele slobode i postenih mogucnosti za samorazvoj. Moje izricito interesovanje okrenuto je zato politickoj jednakosti. ali isto\Temeno i mozda jos vise, slobodi. covekovom razvoju i ljudskoj vrcdnosti.

421

Ono sto, prema tome, trazimo jeste projekat jednog mnogobrojnog drustva politicki jednakih !judi i gradana. Medutim. kako je uopste moguce da gradani u okviru jedne zemlje budu politicki jednaki'? Na jednom ckstremu. moguce je zamisliti zemlju u kojoj drustvcnc i ekonomske strukture bez drzavnog rcgulisanja. automatski distribuiraju svim gradanima resurse potrebne radi podjednakog uccstvovanja u donosenju kolektivnih odluka. Tako se drustvenim strukturama spontano obezbedujc jednakost u raspodeli i, time, politicka jednakost. Ovakav samoregulisani egalitarni porcdak nije nikad postojao u istoriji (uz moguci izuzetak malih zajednica pre pojave pismenosti), a sasvim je neverovatno da bi ga moglo biti i u nekoj predvidljivoj buducnosti. Ovim dolazimo do treccg zakljucka koji sc odnosi na politiku u j;_nnom sektoru: u jednoj naprednoj dcmokratskoj zemlji. naimc. svcsno sc n:gulisu njene drustvene, ekonomske i politickc strukture i time postil:c politicka jednakost. Sa ovim zakljuckom na umu, mozemo sad pokusati da zamislimo zemlju u kojoj je drzava tako dobra regulisala drustvene i ekonomskc strukture, da su svi politicki resursi raspodeljcni podjednako svim gradanima ( iako sam sasvim svestan da je krajnje neizvcsno sta znaci rcc .,podjednako"). Medutim, i ovog puta nisam u stanju da vidim kako bi jedan makav urcdeni poredak, u kome vlada potpuna jednakost. uopste mogao postojati, posebno u zemlji sa velikim i umereno razudenim drustvom. Ne vcrujem da bi gradani takve zemlje mogli efikasno da sprece zvanicnikc drzave. a narocito najvise lidere, da ojacaju sopstvene izuzetne regulatorne pozicije i uvecaju svoje moci i privilegije. I ono sto poCinje kao briga za politicku jcdnakost. u takvom slucaju se zavrsava kao politicka nejednakost i drzavno ugnjetavanje. (Posledice po efikasnost, privredni rast, stvaralastvo i produktivnost bile bi u ovakvoj sitaciji bez sumnje katastrofalne.) Ovakva razmatranja dovode me do cetvrtog zakljucka. Zbog ograniccnja koja postavljaju stvarnost i razmena raznih vrednosti, i optimalno izvodljivo ostvarcnje cilja politicke jednakosti u jcdnoj naprednoj dcmokratskoj zemlji, jos uvek bi znaCilo postojanje znatnih ncjcdnakosti gradana u sfcri politickih resursa, sposobnosti i mogucnosti. Cetvrti zakljucak me neposredno modi u peti. Posto jc laksc otkriti nacine smanjenja ncjednakosti nego nacinc postizanja savrscnc jcdnakosti ( sto god to znacilo ), nasa zamisljena napredna dcmokratska zemlja najvcrovatnije bi svoju paznju usmerila na smanjenje ,popravljivih" uzroka velikih politickih nejednakosti. Koji su, prema tome, popravljivi uzroci politickih nejcdnakosti'? lako u ovom kontekstu ne mogu ni pokusati da pruzim potpunc odgovore. korisno je skrenuti paznju na tri univerzalna uzroka ovih ncjednakosti (i. time. ncjednakosti u slobodi, mogucnostima razvoja licnosti i unaprcdenja i zastitc opravdanih interesa). To su sledeci uzroci: razlike u rcsursima i mogucno-

422

stima primene prinude sa elementima nasilja; razlikc u ekonomskom polozaju, resursima i mogucnostima; razlike u z11a11ju, infonnisa11osti i saz11aj11im vestinama. U 17. poglavlju raspravljano je o naci11ima otkla11janja onih prvih razlika. Iako je ta rasprava nepotpu11a, necu se zadrzavati na tom problemu. vee cu paznju usmeriti na preostale razlike. Drugim recima. dolazim do zakljucka - i to je moj sesti zakljucak - da ce se u zamisljenoj 11aprednoj demokratskoj zemlji aktivno teziti smanjenju o11ih razlika u sposobnostima i mogucnostima gradana da delotvomo ucestvuju u politickom zivotu. kojc su u znatnom stepenu prouzrokovane raspodelom ekonomskih resursa, pozicija u drustvu i mogucnosti, a tako isto i raspodelom znan]a. informacija i saznajnih vdtina.

IDEJE 0 EKONOMSKOM PORETKU NAPREDNE DEMOKRATSKE ZEMLJE Moguce je prigovoriti da je resenje problema raspodcle ekonomskih resursa. drustve11ih pozicija i mogucnosti sasvim ociglcdno. Zar 11ijc moder110, di11amicno i pluralisticko drustvo u susti11i demokratsko drustvo'? Kao sto smo videli u 18. poglavlju. tacno je da se u takvom drustvu favorizuju i11stitucije poliarhije i. u toj meri. demokratija. Ali ako sc di11amil:·noscu modcmog pluralistickog drustva proizvode 11cki uslovi potrebni poliarhiji. to ne znaci i da se - iz razloga o kojima ce odmah biti rcci - time spontano stvaraju uslovi koji su potreb11i u daljoj demokratizaciji poliarhije. U vrsti modernog. dinamicnog i pluralistickog drustva poveza11oj sa poliarhijom, upravne strukture privrednih preduzeca uglavnom biraju (bar nomina111o) vlasnici. kojima su te strukture i odgovorne: vlasnici su, pak, 11ajvecim delom privatne osobe iii kolektiviteti izvan firme. Karakteristicno jc takode da je proizvodna aktivnost prcduzeca orijentisana prema trzistu. Iako se ova vrsta ekonomskog poretka cesto naziva .. kapitalizam". Carls Lindblom ga preciznijc zove .. trzisno orijentisani privatni prcduzetnicki sistem" ( 1977, I 07 i dalje ). U svakom slucaju ova kategorija obuhvata neobicno mnogo varijctcta: od laisse:: faire i rano-industrijskih sistema, do o11ih podrobno regulisanih i osobenih za XX vek. a zatim sistema socijalnog staranja i, najzad, novijih iii post-industrijskih sistema. Cak se i poreci .,drzave hiagostanja'· kasnog XX veka veoma raziikuju od skandinavskih sistema, koji su redistributivni. sa visokim porezima i razvijc11im socijainim osigura11jem. kao i sa 11eokorporativistickim pristupom i koiektiv11im ugovaranjem: razlikuju se i od neznatno redistributivnih sistema kao sto su 0111 u SjcdinJenim Drzavama i Japanu, u kojima je oporezivanje umcrenije, socijal11o osiguranje ogranicenije, a kolektivno ugovaranje reiativno nerazvijcno. Silo bi zato pogresno zakijuciti da eko11omski poredak demokratskih zemalja u kojima postojc moderna, di11amicna i pluralisticka drustva. postavip ide11tic11e probieme kod demokratizacijc iii u tom smislu zahteva i~ /'

..,...

423

ticna resenja. pored toga moguee je predloziti neke zajcdnicke clemente resenja koje se moze smatrati zadovoljavajueim.

Sukobljene teorijske perspektive Pocceu sa onim sto se moze oznaciti kao moj sedmi zakljucak: u naprednoj demokratskoj zemlji ekonomski porcdak treba shvatiti kao instrument pogodan ne samo u proizvodenju i raspodeli dobara i usluga. vee i u stvaranju mnogo sire lepeze vrednosti. ukljucujuei i demokratske vrednosti. Demokratski porcdak trebalo bi videti ne samo kao nesto sto sluzi potro~a­ cima. vee Jjudskim bieima Uopste. j tO U S\'1111 aktivnostima ll kojima taj poredak moze ncsto da doprinese. Taj zakljucak izglcda isll\ isc ociglcdan da bi bio pomenut, a! i je on. u stvari. potpuno suprotan go tO\ o stogodisnjoj intelektualnoj istoriji u Evropi i zemljama englcskog govornog podrucja; tcorijska perspcktiva koja je dominirala ekonomskom misiJu. naimc. bitno sc razlikovala od perspektivc prikazane u ovoj knjizi. Uz opasnost da stvari krajnje pojednostavim, pokusacu stoga da u najsirim potezima prikazem ta divergentna gledista. Teorijska vizija demokratije usredsredena je na muskarce kao gradanc. a odnedavno - muskaree i zcne kao gradane. Za razliku od toga. standardno teorijsko tumacenje ekonomije, koje jc toliko vclicano u klasicoj i ncoklasicnoj ekonomskoj nauei, koncentrisano je na muskarce i zene kao proiZ\odacc i potrosace roba i usluga. Razume se, demokratska tcorija ne mozc ignorisati cJcmentarnu cinjcnicu da Sll gradani istO\TCl11Cl10 i proizvodaci i potrosaci; ovo se odnosi i na standardnu ekonomsku tcoriju prcma kojoj proizvodaci i potrosaci egzistiraju u politickom sistemu ove iii one vrstc idealno, u demokratskom poretku. Ipak i jedna i druga teorija daju primat jednom iii drugom aspektu. Gradanin postoji u odredenom i cesto usko ograniccnom politickom sistcmu - u gradu-drzavi iii modcrnoj nacionalnoj drZa\ i. Njegovc spccificne slobode, prava i obaveze zavise od cinjenice da se on nalazi u obirima sistema. Proizvodaci i potrosaci. pak. cgzistiraju u ncdcfinisanijcm i gotovo neogranicenom privrednom sistemu koji. u nacelu. mozc obuhvatiti i citavu planetu. Od gradanina se ocekuje da sc oseea povczanim sa ostalima koji zive sa njim u datoj drzavi, u istorijski specificnoj agregaciji ljudskih biea, za koju su karakteristicni odredcni obicaji i navike, zajednicka proslost i zajednicka nada u buduenost. Te veze mogu delimicno biti racionalne. ali njihova snaga takode proistice iz neracionalnih, primarnih afiniteta i U\ercnja. S druge strane, proizvodac-potrosac - bar u tcoriji. ako ne i prakticno - je neka vrsta krajnje racionalnog kompjutera koji vccito kalkulise i do najsitnijih detalja poredi dobitke i gubitke, stalno pokusavajuci da do maksimuma uveca svoju korist. Lojalnost moze intcresm·ati istoricare, sociologe. one koji se bave trgovackom propagandom i obicna ljudska bica svuda i na

424

svakom mcstu, ali u standardnoj perspektivi kapitalizma ona n1Je karaktcristika racionalnih ekonomskih aktcra. Prema demokratskoj viziji. mogucnosti \Tscnja vlasti u drzavi iii, konkretnije, kontrole nad odlukama vlade u tahoj drzavi, jcsu - ilL u svakom slucaju treba da budu - podjednako rasporcdcne mcdu svim gradanima. Da gradani treba da budu medu sobom politicki jednaki. kao sto smo videli, jeste kljucni aksiom u moralnoj perspektivi demokratije. U standardnom ekonomskom tumacenju kompetitivne, trzisno orijentisane i slobodnc preduzetnicke privrede, odnosi izmedu moci i vlasti ne postoje. Njihovo mesto u potpunosti su preuzeli razmena i ugovori koje sklapaju racionalni aktcri. Zbog toga neoklasicni ekonomisti nisu videli potrebu za tahim neopipljivim, nejasnim i naizgled neizmerljivim fcnomcnima kao sto su moe i vlast. Takodc, ni u standardnoj verziji jednakost ckonomskih rcsursa. kojom hi sc unaprcdila politicka jednakost gradana. a time i demokratija i slobode povezane sa njom. nijc shvatana kao cilj komc trcba tcziti, a jos manjc kao verovatan ishod trzisnih odluka. Prema demokratskoj viziji. politicku jcdnakost trcha odrzavati pomocu jednog preciznog sklopa zakonskih i usta\nih aranzmana. uz podr~ku javnog mnjenja i, po potrebi, rigoroznim sprovodcnjem zakona kojima se efckti\·no priznaju gradanima izvesna prava i mogucnosti i - ako sc u potpunosti ostvarc - obezbeduje politicka jednakost svih. Prcma klasicnoj i ncoklasicnoj viziji ekonomskog poretka, drzava na neki nacin postavlja i sprO\ odi pravila kojima se regulisu ugovori. imovina i ostali ekonomski odnosi ( ukljucujuci i monopol) koji se ticu funkcionisanja trzista. Medutim, zbog cega ce i da li ce politicki lideri obavljati svojc zadatke prema standardnoj verziji, kao i da li ce i u kojoj meri u svoju korist vrsiti raspodelu bogatstva i dohotka koji nastaju delovanjem trzisnih sila, jestc pitanjc na kojc standardna teorija ne odgovara, niti moze da odgovori. Prema dcmokratskoj viziji, najvaznija od svih sloboda u dcmokrarskom porctku je sloboda samoodredcnja prilikom donosenja kolektivnih i opsteobavezujucih odluka, iii, drugim recima. samoodrcdenjc gradana ovlasccnih da ucestvuju, pod politicki jednakim uslm·ima, u donosenju zakona i pravila po kojima ce kao gradani zajedno ziveti. Kao sto sam vee rckao. iz toga proizlazi da ce demokratsko drustvo kroz demokratski proces izmedu ostalog uspeti da raspodeli svoje resurse tako da ostvari najvecu mogucu politicku jednakost, i time primarnu slobodu kolektivnog samoodrcdenja, podrazumcvajuci i ostalc slobode potrebne u tom procesu. Prema standardnom ekonomskom shvatanju. sloboda postignuta u ekonomskom poretku je iznad svega primarna sloboda izbora koja se rcalizujc na trzistu: dakle, sloboda potrosaca da biraju robu i usluge. poslovnih !judi da se takmice sa konkurentima u ponudi roba i usluga i dolazenju do sredstava potrebnih za njihovu proizvodnju, sloboda radnika - koji su alter ego racionalnog potrosaca - da sa poslodavcima sklapaju ugovore o radu i tako. 425

za nadnice, nabavljaju resurse potrcbne za ob:wljanJc svojc funkcijc potrosaca. Iako je standardna teorija neutralna u pogledu politickc jednakosti. jcr je niti pobija niti podrzava, u 11JOj postoji pretpostavka o jcdnorn znacajnom varijetetu jednakosti: svi ekonomskJ akteri. daklc i potrosaci i proizvodaci. podjednako su ractonalni (to jest. savrseno racionalni) i podjednako slobodni da prihvate ili odbacc sve ponude. kao i predlogc ugovora. Sta. medutim. znaci ,.podjednako slobodni" nije uopste preciLnije definisano. Na taj nacin je prvo sitno scme neslaganja izmedu demokratijc i kapitalizma posejao vetar doktrine. Ono sto Sll potrosaci slobodni da potrosc zavisi od njihovog dohotka. a dohoci zasada. a sigurno ni ubuducc. nisu i nece biti ravnomerno rasporedeni. No. ako dohodak. bogatstvo i ckonomskc pozicije predstavljaju i politicke resurse. i ako su rasporedeni nejednako. kako je mogucc da gradani budu mcdu sobom politicki jednaki. A ako gradani ne mogu biti politicki jednaki. kako demokratija mozc postojati') I ohrnuto, ako demokratija treba da postoji i ako gradani trcba da hudu mcl1u sobom politicki jednaki. nece li demokratiji biti potrcbno ncko drugo resenjc umesto trzisno orijentisane i privatno-preduzetnickc privredc. ili. u najmanju ruku. drasticna modifikacija ovakvog tipa pri vrcdc'!

Uprave privrednih preduzeca Entuzijasti demokratije ponekad insistiraju da u pravom dcmokratskom drustvu svc asocijacijc treba da imaju dcmokratski karakter. Po mom misljenju. to glediste jc pogresno. Iz svega sto je rcceno o materiji obrazlaganja demokratskog procesa u ovoj knjizi (u poglavljima 6 do 9) nikako ne proizlazi zakljucak da svakom asocijacijom treba upravljati na demokratski nacin. U 8. poglavlju, pak, obradeno je pitanje prcduslova za ovaj nacin upravljanja preduzecima. Ukoliko tahi preduslovi u konkretnim kategorijama slucajcva postoje. zaposleni u asocijaciji imaju zakonito pravo da zahtcvaju primenu demokratskog nacina rukovodcnja. Gradani u razvijenim demokratijama zato imaju dosta osnova da sc pitaju kojim asocijacijama. osim drzave, treba upravljati putcm demokratskog procesa. a kojim ne. U savrcmcnoj dcmokratskoj zemlji sa modcrnim i dinamicnim pluralistickim drustvom (MOP) u najozbiljnijc kandidatc La ovaj nacin upravljanja svakako spadaju privredna prcduzeca. Za S\ a MOP drustva privredne organizacije su od ogromne vaznosti ll svakodnevnom zivotu vccinc gradana: osim toga, ona na neki nacin .. izuzetno strcc" zbog svog nedemokratskog naCina upravljanja. U najboljcm slucaJu tu jc rec o sistemima staralastva. a u najgorem - o Cistom despotizmu. Pri tom je zanimljiv fenomen da jc nedemokratski nacin upravljanja u sfcri privrede. u stvari. najrasireniji i najprihvaceniji sistem. Ovaj kontrast osoben za demokratske zemlje stoga svakako zasluzuje pazljivo razmatranje, posebno zato sto vlada opstc uverenje da firmama u poslovnom svetu treba upravljati na navedcni nacin.

426

Zbog ccga gradane u zcmljama razvijcne demokratijc treba da intercsujc nacin upravljanja preduzecima'? IIi boljc: kako bi uopste mogli da sc za taj problem ne interesuju? Rad zauzima ccntralno mcsto u Z:ivotu vccinc !judi. Vecina !judi na radu, u odnosu na svc ostale aktivnosti. provodi najvisc vremena. Rad cesto na odlucujuci nacin utice na dohodak, potrosnju. stcdnju, status u drustvu. prijateljstvo. slobodno vreme. zdravljc. sigurnost. porodicni zivot. starost. samopostovanje. svest o samoispunjenju. blagostanje. licnu slobodu. samoodredenje. razvoj licnosti. kao i na mnogo drugih spccificnih interesa i vrednosti u zivotu. Od svih odnosa u sfcri vlasti. kontrole i moci u kojima se !judi svakodnevno nalaze. nema nijednog toliko znacajnog i pennanentnog za nasu svakodnevicu kao radni odnos. Zbog toga su poslcdice aktivnosti upravljackih struktura u firm1. ustanovi 1 sl. dalcko najvaznije za pojedinca. Takode. nema pogodniJcg mcsta za razvoj despotskog nacina upravljanja. sa svim njegovim ncgativnim Implikacijama. no sto su to poslovne iii druge asocijacijc u sferi privredc. Na koji nacin onda trcba upravljati firmama. prcduzecima. korporacijama'? Unutrasnje upravljanje, naravno. treba razlikovat1 od spoljnc kontrolc nad radom preduzeca koju vrse vlada iii lokalnc uprave u drl:cn i. U S\ im demokratskim zemljama, naime, cak i ako je vecina tirmi u pnvatnoj svojini. regulisu se speciticni aspekti delatnosti privatnih tirmi. Ako bi demokratskc zemlje ikad pozclele da stvore socijalisticku princdu. intervcncija vladc u sferi pnvrede bila bi i tada potrcbna. Da b1 sc istovrcmcno postovalc i demokratske vrcdnosti i ostvarilo prosccno cfikasno poslovanje. vecina firm1. bez obzira na tip svojine, trebalo bi, pored gcneralne trzisne orijcntacije. da poseduje znatan stepen autonomije. Ukratko. jcdini opsti oblik socijalistickog ekonomskog poretka koji bi bio u skladu sa dcmokratijom i etikasnoscu trebalo bi da bude relativno deccntralizovani sistcm trzisnog socijalizma (upor., izmedu ostalog - Nove, 19R3, Selucki. 1979). U trzisnom socijalizmu kao i u kapitalizmu. aktivnost firmc bi trebalo da rcgulise drzavna vlast. U oba ova sistema stcpen i vrste regulisanja svakako bi bili prcdmet velikih politickih i tcorijskih kontroverzi. sto takode zav isi od vrcmena i mesta, kao i drugih speciticnosti pojedinih dcmokratskih drzava. No. bcz obzira na veliki znacaj ovih pitanja. o njima ovde ncce biti reci.

Da li je demokratski proces celishodan u privrednim preduzecima? Ne sumnjam da bi mnogi !judi odmah odbacili ideju primcnc dcmokratskog procesa u finnama kao nerazumnu i nercalnu. Zato je mozda korisno setiti se kako jc ne tako davno vecina !judi smatrala Ja jc sasvim normalno da jc ideja primenc demokratskog proccsa u naciOnalnoJ drl.a\ 1 nerazumna i nerealna. Tako kvalifikovanu idcju odbacivalc su pre -;\ega antidcmokratske elite sirom sveta. za kojc je bilo ociglcdno da najob11:niJa 427

razloznost i realizam zahtevaju neki oblik staralastva u rukovodenju preduzeeem. Tu ideju odbacivao je cak i jedan manji broj pristalica demokratijc. tvrdeei da primenu demokratskog procesa na tako sirokom planu, - sto jc vee nekoliko hiljada godina bilo jasno tolikim istaknutim misliocima - jcdnostavno nije moguee zamisliti. Podsetimo se za trenutak glavnih prigovora demokratiji o kojima je rec u ovoj knjizi. Kriticari kao sto su anarhisti, na primer, odbacuju dcmokratiju kao nacin upravljanja drzavom tvrdeci da. posto nema potrcbc za drzavom - nema ni potrebc za dcmokratskim upravljanjcm drzavom. lstorijski dalcko znacajniji kriticari demokratije - pristalice sistema staralastva, priznaju potrebu vladajuee strukturc u drzavi. ali pri tom isticu da obicni !judi nemaju pravo da upravljaju drzavom. Po njima, oni to pravo ncmaju jcr nisu ha/ifikomni da vladaju. Iz njihovog ugla gledanja. to pravo mozc imati samo mala grupa !judi kvalifikovanih da vladaju zato sto poseduju odgovarajueu mudrost i vrlinu. Kao sto smo vide! i. prcma nekim znacaj n im kriticarima demokratije. obicni !judi. jednostavno. nisu sposohni da vladaju. jer uprkos ustavnim odredbama. politickoj rctorici i vladajucoj idcologiji. uprava zemljom neizbezno ostaje u rukama dominantne manJine. oligarhiJC. vladajuce klase ili vladajuce elite. Ovi argumcnti. kao sto sam pokusao da prikazem u ranijim poglavljima, nisu ni malo zanemarljivi. Medutim. na osnovu argumcnata o kojima sam govorio, smatram da su ipak pogresni. Stavise, kao sto sam istakao. u ovom veku je ideja demokratije kao nuzan clement legitimne vladavine dalcko nadmasila sve svoje konkurcnte. Medutim, trijumf demokratije nijc doveo i do trUumfa procesa sprovodenja demokratije u delo. Kao modcrno otclotvorenje demokratske ideje, poliarhija zahteva izvesne uslove. a kako sam naveo u prethodnom poglavlju, u mnogim zemljama - u stvari. u vccini zemalja - ti uslovi ne postoje iii su nedovoljni kao podrska institucijama poliarhijc. Prigovori protiv ideje sirenja demokratijc u sfcru upravljanja privrcdnim preduzceima su iznenactujuce slicni onima protiv ideje primene dcmokratije u upravljanju drzavom. Neki kriticari. na primer. tvrde da nema potrebe za demokratskim vladanjem preduzeeem - jer u preduzccu i nema vlade. Prema standardnom tumacenju u ckonomskoj teoriji. na primer. unutrasnje upravljanje u tirmi jc u sustini nebitno pitanjc. jcr u njoj niti postoji ,.vlada"' ni posebna grupa sluzbenika koji imaju moe i vlast; moe i vlast sc jednostavno .,rastvaraju"' u ugovorima i slobodnoj razmeni. i to dobrovoljno, i u tome ucestvuju sluzbenici i radnici. Mcctutim, ako sc privrcdno preduzccc shvati. a ja verujem da sc tako i mora shvatiti. kao entitct u komc su potrcbni moe i vlast koje cine upravu, .. vladu" onih !judi koji ucestvuju u proizvodnim aktivnostima preduzeea. onda imamo pravo i obavczu da upitamo kako takva vlada treba da budc sastavljcna. Prihvatajuci potrebu za upravljackom strukturom, ,.vladom". ncki kriticari insistiraju na tome da niko osim vlasnika finne nema pravo da njom

428

upravlja. Prema tim kriticarima. jedini nacm na koji se ideja demokratije uopste moze legitimno primeniti na privatna prcduzeca hio bi kroz formu ,.deonicarske demokratije". Ta teza po mom misijenju ima nekoliko nedostataka. Pre svega, dodeljivanje prava glasa na osnovu broja deonica samo po sebi krsi osnovno nacelo demokratskog proccsa: jednakost gradana kod glasanja. Da bi imaoci deonica upravljali svojim firmama putem proccsa koji bi se s pravom mogao nazvati demokratski. hilo hi potrebno da svaki deonicar kod odlucivanja ima glas iste tczinc. Malo je. me(tutim. pristalica ,.deonicarske demokratije" koji ozbiljno predlazu takvo resenje. No, cak i da se to resenje prihvati. ono uopste ne bi odgovaralo jcr medu deonicarima gotovo nikad ne postoje uslovi podobni dcmokratskom procesu. sto je narocito slucaj u velikim firmama. Dcmokratski proccs u takvoj firmi zahtevao bi institucijc slicne poliarhi.Jskim: u maloj tirmi. pak. one bi vise licile onima u demokratskom gradu-drzavi. Tahih institucija. medutim. vise nema. a ncma ni uslova koji bi im odgO\arali. 1\.icma ni razloga za occkivanje da bi mogli postojati. jcr danas malo !judi kupujc deonice da bi ucestvovalo u upravljanju firmama. Oni to cine da bi uccstvovali u podeli dohotka firme. No. cak i ako se prihvati sumnjiva premisa da pravo (unutrasnjcgl upravljanja firmama mora pripadati iskljucivo vlasnicima. ne znaci 1 cia jL' ,.deonicarska demokratija". u uobicajenom smislu tc rcci. pravo rc~cnjc. Do demokratskog procesa u preduzecu moze sc doci i kroz prcnos svojinc zaposlenima u formi kojom se svakom lieu - ne vise zaposlenom ncgo vlasniku-radniku - omogucuje jedan udeo u firmi, cime takav vlasnik sticc pravo na samo jedan jedini glas.l Najzad, argumentacija. pocev sa generalnim pravom svojinc pa do predloga da upravljanje modcmim privrednim preduzecima treba da budc povereno privatnim vlasnicima, prepuna je nedoslcdnih zakljucaka. Pomenucu ~a­ mo jedan: reci da !judi imaju pravo na plodove svoga rada ne znaci i konstatovati da su investitori ovlasceni da upravljaju firmama u kojc ulazu.2 Ima kriticara koji, medutim, priznaju da !judi koji radc u firmi imaju legitimno pravo da uccstvuju u upravljanju, ali da za to nisu i km/ifikomni. pa bi zato to pravo trebalo da prepuste onima koji su od njih kvalifikovaniji. Teza koja se pri tom koristi mnogo podseca na odbranu sistema staralastva. pa JOj zato treba prici sa odgovarajucim skepticizmom. I Moguce jc takode prencti prcduzece u svojinu ;adrugc koja tada kolcktil'llO raspo· laze prcduzeccm, tako da svaki pojcdini radnik u njoj ima JCdan glas. ali Ill' 1 pr:l\ o na jcdnu deonicu. Tak\o resenje veoma je uspesno sprO\cdcno u rrcdu;ccima :V1 Atina l'idcri klasicna Circka Australija 2-W. 302. 322 AustriJa 3../Sn: pnl\ ilo odluCI\'anja u 2-\.0: po1iarhija u .)24: supkulturalni pluralizam i 34.". 346. 348 autonomija: moral I 03-104. IOX-I I I. 158-160: politicka. kan prmo 2iC 283: 1·ideri takode.· prctpuqavka li(·nc auronomijc: samoodrcdcnJc: samodo\ oljan autoritarni rczimi: ra?\oj poliarhijc 324. 325. 413: idcja dcmokratijc i 3 Ill: tvrditi privrcmcni karaktcr !22n: JCzik dcmokratijc 1 58. 62 Bakunjin, !\1ihail ll8. 106 Bclgija: pravilo odluci\anja u 235. 240: poliarhija u 302. 322: supkulturalni pluralizam 345. 346. 348 Bcntcm. Dzcrcmi I IX, 152 Bcri. B 3 7 5n bczuslovnu pravo I 95-196 birokratija 120: 1·ideri rakode spccijalisti za javnu politiku hiznismcni. zajcdnicki intcresi 434 Blck. D 2 Fn. 232n Bobi. N 30/n Boc\ana 325 Brakcn. P. 135 Brazil 325. 338 cclishodnost: status g.radanina i 19ll: hntcrijuml dcmokratskc _1cdinicc i 29-+295: vcctnsko pra\ do i 21 :-1-220. 228. 229

455

ciklicnc vclicine 221-222 cmci u SAD 194. 203, 340n, 350 Cchoslovacka 324, 354 Cile 325, 327 cista proccduralna pravda 245, 249 Daglas, Brus 3 75n, 3 79n Danska, l·ideti Skandina\ skc zcmlje dcca: decji rad i 215; opste dobro i 387, 390-391; kritcrijum kompctcntnosti i 200-202; dctinicija punolctnosti i 201-202: uccsce u dcmosu i 118. 120. 121. 188. 197. 19R; patcrnalisticka vias! i 170; prava }{)In dcdukti\ni argumcnti. i dcmokratska tcorija 65 dcmagogos 79n Dcmokratia 59-60. 177n dcmokratija radnc srcdinc: kompctcntnost za vladanjc i 428-431: uslovi za 431-432: sistcmi podrske i 431 dcmokratija, kao izraz 3fJnn Demokratizacija. u okruzenju kasnog dvadesctog veka 261. 328, 409-442 demokratska jedinica: granicc 279-280: kriterijumi za 293-296; federalizam i 282-293; resenja koja to nisu 281282; problem 278-281; neograniccna velicina i predstavnistvo 303-304 demokratska tcorija: naspram kapitalizma 423-425; cmpiricki aspekt u 63. 65: prikazani aspekti 36-65; problcmi u 188-191. 243-257; ncistrazcnc prctpostavkc u 59-61, 64 dcmokratski ideal naspram stvarnost 158; istorija opstcg dobra 381-384 dcmokratski prcobrazaj. drugi 57, 8393. 299-311. 41 0; promena u ideji dcmokratije i 6]; posledicc 301-305: poliarhija i 305-306, 308-311: obull\ atnost i 61 1·ideti takode predstavnicka v1adavina demokratski prcobrazaj. prvi 57, 69-82. 410, 415-417: videti takode klasicna Grcka demokratski prcobrazaj, trcci 57. mogucnosti za 261. 31 1. 409-442

456

dcmokratski proces: prednosti 409-41 O: naspram alternativnog procesa 258277: prctpostavkc pri ohrazlaganju 179-180: okolnosti pogoduju t<xmiranju vcro\anja 91: zahtcvi za dobrima koja cine intcgraeJOni dco 248-254: opstc dohro i 403-405: slozcno~t i 436-437: kriterijumi za 180-187. 310: pravilo odlucivanja 209. 210: u privrcdnim prcduzecima 427-432: naspram podjcdnakog trctmana 24 7257: pun smisao 183-188. 204-205. 232: ukl]uccnost 1 203-204: interesi supcnorni_ii u odnosu na 249-250. 265-266: ogranicenjc 61. 77-82. 19 I. 253: uski smisao za 180-188. 204205: poliarhija i _\08-309: mogucnosti za 190. 191. 31 1: kao proces sukccsi\nc aproksimacije 437: opstc dobw i 189: naspram sadrzina .:'43257; bitni nedostaci 260: u teonji n:lspram prakse 255 demos 179: promenc u uredcnju 26 7-268; kontrola pitanja na dnevnom redu 184-187: ucesce u 93. 188. 192-205: kao 1zraz 333n: 1·idi takode: obuhvaccnost; narod .. deonicarska dcmokratija" 429-430 de-Trasi. Desti 89 diktatura. moderna 324 dimcnzije dcmokratije: stratcgija prilagodavanja za poveeanJc 419-420; kao prcdpostavka 61; pos1edicc povc(anja 301-305; u grckom polisu 72--77. 82; institucionalni zahtevi i 190, 278-296. 299-311; u modernim nacijama 77; politicki kontlikt 190191; i mogucnosti za demokratiju 410. 4 1 1. 416-420; javnn dobro i 391: prcdstavnicka \ 1adavina i 8790; rcpublikanska tradicija i 86-1\7; drustveni i organizacioni plura1izam 306; manje iii vise demokratskc jedinicc 290-293: ,·idcti takode predstavnicka v1adavina distributivna pravda 244, 400-403. 409-410

dncvni red, kontro1a: obavezujuce od1uke i 178: kao kritcrijumi dcmokratskog procesa 184-187: federalni sistem i 283-287: vccinsko pravilo 222: dominacija manjmc i 370. 371: transnacionalni fcdcralizam i 284 dominacija manjinc l'ideti manjinska dominacija dominacija manjinc: u razvijcnoj dcmokratskoj zem1ji 432-442; nadmetan.Je i 368-369: sastav dominantne manjine 361-362; demokratski proccs i 227: cinioci 359-360: posrcdna srcdSt\a 370-373. 434: kao ncizbczna 356-373: Marksova tdeologija i 360362: termini i pojmovi u tcoriji 361. 364-366: tcorijc 357-359. 363-373. 433: dokazivanjc tcorija 364-366 donoscnjc odluka. i slozcnost 436-43 7 Dorso. Gvido 361n drustvcna cc1ishodnost 1·ideti cclishodnost dn1stvo bcz drzavc I 07-108 drustvo vclikih dimenzija: politicka jcdnakost u 421-422: sansc za dcmokratiju u 31 I: videti takode napredna dcmokratska zemlja drustvo. priroda 339-343: l'ideti takode modemo dinamicno p1uralisticno (MOP) drustvo drzava: autonomija pojcdinca i. I 04. I 08-1 I I: kao prinuda 97. 100. I 02103: priroda 100: potrcba postojanja I 07, 108, 117; poslusnost prcma 99100, 102-103, 111-112: kao pojam lOOn. tcritorijalna 279n; videti takode anarhizam drzavna administracija. uccstvovanjc grad ana i 71, 72, 76. 77 dvodomost 236, 238. 268-269 dvostranacki sistcm 236. 348 Dzcferson, Tomas 85-86. 123. 342 Dzons. A. H. M. 381 Ekonomska jcdnakost: razvijcna dcmokratska zcmlja 'i 432-433: demokratski proces i 204-205. 260: u grckom

polisu 71. 72. 74. 75; tcori.Jska stanovista o 425 Ekonomski porcdak: napredne dcmokratskc zcm1.JC 423-432: kapitalizam naspram socija1izam 399: dem\1kratija naspram ckonomskc tcorijc i 424426 Ekvador 325 csnafski socija1isti 393 Evropa. razvo1 poliarhije 321. 322 hropska zaJcdnica 284. 290. 419 fcdcralizam: prcdnost 1 srazmcra 290-· 293: u klasicnoj (irckoj 76n; vccinsko nacclo 1 2X7--2LJO: prohlem dcmokratskc .Jcdinicc 282-290: l'idC!i takodc transnacwnalni politicki ststcm Fcdcralni sistcmt 279. 2X3-2X4: sudstvo. usta\ nost u 273n Fcrdzon :33n. :34n filozofi naspram vladara 144-146: 1·ideti takodc staralastvo filozof~kc tcmc: u dcmokratskoj tcoriji 63; ideal opstcg dohra i 376-378 Finli. 1\1. I. 7 8n. 79n Finska 1·idefl Skandinavskc 7cmijc Fiskin. DZcms 380. 381 Flctmcn. Ricard I 5:!n Francuska 240. 321-325 fundamcntalna prava: C\ olucip javnog misljcnja 270: sircnje dcmosa l 267: ogranicenjc dcmokratskih proccsa 1 275-277: proccs zastitc 266-277: hazistaralastvo i 271-277: poglcd na dcmokratsku jcdinicu 1 294: spccijalni sporazumi za 268-269 glasacki krugovi 232-233 grad-dr:l.ava 57. 59: autonomija 41 S: kao idcalna dcmokratska jcdmica 73n. 279: ideal naspram stvamosti u 7778. 80-82: nacionalna drzava i 294300: 1·ideti takot1c klasicna Grcka ,.gramatika jcdnakosti" 154 Gramsi. Antonto 358. 366, 367n, 368. 369

457

granicc: opsteg dobra 386-388: ekonomskog sistema 424: problem: kolektivne oluke i 213, 223-224; kolektivnc jedinice 223, 294; celishodnost i 211\. 219 graclanska miliciJa 333, 334, 337 graclanska neposlusnost 98, I l I graclanske opstine 316 graclansko ucescc: kao kriterijumi dcmokratskog procesa 1110-1111: demokratija naspram poliarhije 312-318: u grckom pol isu 7 L 79: u vojsci 332: u nacionalnim drzavama 303; halitikacije za vladanjc i 118-120: snazno nacelo jednakosti i 167-168, 176; tchnicke inovacije 440: l'idcti takodl! participativna dcmokratija Grube. G, A. 145n (j, atcmala 36511; sanse za poliarhi.JU 1 354 Hantington S. l I 5n llarington. Dzcms 92n heterogenost: dominacija manjina i 362: u modernim demokratijama 75: republikanska tradicija i 87: razmere i 304-305 hinduizam 15311 Hobs, T. //In Hohsild, Dzenifcr l74n Holandija: pravilo odlucivanjau 240. 241: razvoj poliarhijc u 322: sudska re\izija u 273: parlamentarna vladavina u 302; supkulturalni pluralizam 345, 346, 3411 homogcnost: u grckom polisu 75-76: wcinsko pravilo i 241: dominacija manjine 362: nedcmokratski rezimi i 344: poliarhija 1 344-345: republibnska tradicija i 84 hopliti 333 Hriscanstvo 92, Sl9-IOO. 152 ideja sustinske jcdnakosti 150-156. 169. 17\l: sudska revizija i 275: znaccnjc 150-151. 153-154: 1 pretpostavka licnc autonomije 169: i matcrijalno

458

dobro 247, 2411. 256: slabc tackc 154-156. IM idcologija i dommacija manjine 360--361 imovinska prava 23411, 265, 420; 1·ideu takode priHedna preduzcca lndija 341, 350 indoktrinacija i dominacija manjinc 366-3611 infonnacije: pran1 na 320. 439-441: halitct 440 institucije: slozenost metoda donoscnja politickih odluka 1 416-437: pollarhJja kao zbir 306. \07-309. -'20 instrumcntalna kompetcncija 125. 132-134; l'idcti lakm1c: sr..:cij