МИ/I.OРАД
ДЕIIIИIi
СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОБ.ОМ ЗАВОД ЗА
УI.ШEШП...
308 downloads
421 Views
4MB Size
Report
This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!
Report copyright / DMCA form
МИ/I.OРАД
ДЕIIIИIi
СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОБ.ОМ ЗАВОД ЗА
УI.ШEШП<E
и
НAC'D\ВНA CPEДCIЋA
-
БЕОIPАД
1992.
СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОЋОМ
МИЛОРАД ДЕIIIИЋ
СРПСКИ АКЦЕНАТ С ЛАКОЋОМ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА
1992.
-
БЕОГРАД
Рецензеlllliu:
др ДРАГО ЋУПИЋ
мрЗЛАТАЗЛАТАНОВИЋ
Уреуник:
дрАГИЦА МОРИЋ-РАДОВАНОВИЋ
ГлавltU U од'lОворнu уреуник.:
мр ВОЈИСЛАВ МИТИЋ
За uзgавача: др ТОМИСЛАВ БОГАВАЦ
ClP -
Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије. Београд
808.611.62-16(075) ДЕШИЋ. Милорад Српски акценат с лакоћом
I
Милорад Дешић.
- [1. изд.]. - Београд: Завод за уџбеникс и наставна средства. "Радољић").
Тираж
1992 (Београд: -74 стр. ; 24 ст
1000.
ISBN 86-17-02290·6 а) Српскохрватски језик Приручuици
6766348
ISHN 86-17-02290-6
- Акценти -
РЕЧ -ДВЕ ЗА ПОЧЕТАК
•
Одавно је познато да у нашим школама, основним и средњим,
настава акцента није на задовољавајуhем нивоу. Акцената се плаше и наставници и ученици, нарочито у оним регионима у којима акцентуаци ја знатније одступа од кљижевне. Неки и не предузимају ништа, не уче, само беспомоhно говоре: "Ја 1'0 никад нећу савладати". Какав кукави ~mYK, каква лењост! Можда су 1'0 тешке речи, али су истините. Колико је наших људи, па и странаца, успело да научи српски кљижевни акценат! Не муче се с акцентима само наставници и ученици него и многи други: студенти, лектори у позоришту, на радију и телевизији, глумци, спикери и новинари, руководиоци, уопште образовани људи, они који уче српски језик као нематерњи или страни. Зашто је то тако и како им помоћи? • Мора се признати да није лако паучити српски акценат, његово место, квантитет и ИН'l'онацију, који су често различити не само код разних речи него и у разним облицима истих речи. Треба знати и ово: акценти се усвајају веома рано, у ствари до осме године живота. Због тога је потребно, у крајевима с некњижевним акцентом, почети са ука зивањем на правилност у акцентовању већ у предшколском добу. Разуме
се, теоријска разматрања долазе много касније. Сад јс ваљда сваком јаСIIО зашто одрасле особе теже савлаljују књижеВIIИ акценат, зашто се теже него деца ослобађају лоших говорних, па и акценатских навика. Написано је доста кљига, расправа и чланака о српском акценту. У некима од њих говори се и о методама учеља акцента. И поред свега тога, ми још немамо књиге у којој би систематски била изложена ме'1'одика наставе акцента, заСlIована lIа најновијим достигнућима из лингвистике и ЛИIIГВОДlщактике. Наравно, таква књига би препоручива ла коришћсње магнетофон а, касстофона, грамофона и других средстава
у школи, као и диферснцираll наставни програм, који би био прилаГОђен учеllицима (па један начин у пределима где је акцентуација сли'п·13 књижевној, lIа други у крајевима где је акцеllтуација потпуно друкчија 01\ кљижевне, lIа трећи у среДЮlама гдс српски језик није матерљи итд.).
•
Драги '1итаоци, пред вама је кљига која ће вам помоћи да
научите српски КIbIfжеВIIИ акценат. Намељена је онима којима је српски матерљи језик, али и опима који уче српски језик као нематсрњи или сграни. Ако будете предни и стрпљиви, а верујемо 1\а сте такви, моћи пете да се касније похвалите како за вас акценат не прдставља никакву тсшкоnу. Уколико велики рад и стрпљеље не буду дали добар резултат, опда сву кривицу пребаците на аутора ове кљиге. Он ће вам бити зах валан ако му писмено или усмено саопштите разлоге свога неуспеха и
својим сугестијама 1\ОПРИ!lссете побољшању наредног издаља.
5
УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ КАСЕТА
1) Пошто акценат припада говорном језику, било је потребно да се овај приручвик озвучи. Снимљене су касете које омогућавају слушаоци ма да лакше науче наш књижеВI:IИ акценат. Они ће моћи не само да прочитају 01:10 што је најважније него и да чују како би требало да се то књижеВIIО изговори.
2)
Слушаљем објашљења и, посебно, примера постепено схватамо
природу нашег акцента. Ако нисмо одмах осетили неку његову особину,
ПОlIовиhемо тај део више пута. Да би се акценатске нијансе лакше уочиле, неки текстови су читани по два пута - једном нормално, а други пут спорије. 3) Неки примери тако споро се изговарају да ће, можда, понекад CI1уmаоцима зазвучати неприродно. То је тешко било избеhи, јер су само на тај начин могли да се истакну поједини елементи акцента. 4) На крају књиге налази се кључ за вежбе и текстове. Најбоље би било да свако покуша сам да реши одређени задатак, а опда да у кључу нађе одговарајуће решење. На касетама се поступило нешто друкчије. У ствари, одговори нису давани на крају него иза сваког постављеног задатка - после краће паузе. Пре него што (Iујемо одговор на касети, сами ћемо настојати да до љега доl)емо. 5) Кратком музиком најавЉУЈе се крај једног одељка и почетак дру гога.
7
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О АКЦЕНТУ •
у српском језику се наглашавају мисаоно или емоционално нај
важније, најзначајније речи у реченици. Узмимо овакав пример: МИЛОW купује КOJIа. Ова реченица, зависно од контекста, може да се оствари у три сасвим различита значеља:
1) 2) З) -
Ко купује кола? МИЛОШ купује кола (а нс неко други).
Да Лlf МIШОW продаје кола'! Не, МIIЛОW КУПУЈЕ кола.
Да ли Мlшоw купује чамац? Не, МIIЛОШ купује КОЛА.
Сваки члан рсчснице МIIЛОШ купује кола може да буде посебно истакнут:
МИЛОШ купује кола. Мплоw КУПУЈЕ КOJIа.
МIIЛОW купује КОЛА. Прочитајмо још јеЈ\IIОМ ове три рсченице, обраhајуhи нарочито пажљу на изговор истакнутих
petm.
Шта уочавамо? У односу на остале
члапове рсченице lIаглашена реч изговара се већом јачином (ШIтензите
том), често и вишим тоном п Ј\уже (израженијим квантите'l'ОМ). Кажемо да је на љој акценат (Јlагласак). А најзначајllија и најистакнутија реч истовремено је и најуочљивија у рсченици .
•
Ако наставимо да пажљиво ослушкујемо реченице са истакнутим
деловима, приметиhемо да сви слогови наглашеllе речи нису изговорени
једнаком
јачином.
У
примеру
МИЛОШ
купује
кола
један
слог
двосложне имснице МИЛОШ нешто јаче се изговара. Који? МИ или ЛОШ? Изговоримо гласно: МИЛОШ, МИЛОШ. Сигурно СМО осетили да је МИ изговорено јаче него ЛаШ: МИЛОШ. Дакле, ми је акцентовано. Тако је и у другом примсру: МIfЛОW КУПУЈЕ кола. Један од три слога
глаголског облика истиче се јаtmпом. Да ли је то КУ или ПУ или ЈЕ? Изговоримо опет гласно: КУПУЈЕ, КУПУЈЕ, КУПУЈЕ. Вероватно смо
добро чули: акцентовап је први слог КУ
-
~ПУЈЕ. Ако смо осетили
наглашени слог у прва два примера, треhи пример пам Ilеће представља
ти никакву тешкоhу: МIIЛОW купује КОЛА. Где је акценат у последњој
9
ре',,,, на КО или на ЛА? Говоримо гласно: КОЛА, КОЛА, КОЛА
-
јачином се издваја КО, на њему је акценат: КОЛА. Као што видимо, у сва три случаја слог под акцентом истиче се јачином, а често, увериhемо се у то касније, и висшIOМ И ДУЖИIlОМ .
•
Досадашња анализа изговора наглашених делова говора упyhује
нас ка извођсњу одреljених заКЉУ~Iака. Наиме, у реченици МIIЛОШ купу је кола разматрали смо две врсте наглашаваља: наглашавање пајваЖlшје речи (написаIlа је крупнијим словима) и паглашаВ8ње слога такве речи
(акцентовани слог је IlОДВУЧСП): МИЛОШ купује КОЈlа. МllЛоm КУПУ ЈЕ кола. МIШОШ купује КQЛА.
у оба случаја паглашени елеменат (реч, односно слог) издваја се, у односу на остале делове целине, јаЧИIlОМ (интензитетом) и врло често впсшюм (тоном) И Дужипом, трајаљем (квантитстом). Понекад се у гов
ору тако истиче група речи (синтагма) или читава реченица. Према томе, могли бисмо да закључимо:
A"'.I"'aт (нагласак) је иcmц_е једиог дела ....0-1 ра ЈаЧIIНОМ, ВIIСIIИОМ
11
дужином или само иеким
..
од ТIfX е.. еМеЈЈата.
Ми ћемо говорити о акцентопаном слогу речи. Такав слог се изго
вара уз појачан рад говорних органа, због чега је гласнији и јаснији од осталих.
8
Вежбе
1.
ОдреДlIте ЈшјЗllа'1ајllију ре') у реч епици помоhу текста у загради,
затим правилно и гласно изгопоритс целу рсчешщу:
а) Мој пр"јатељ ДО.'1аЗII сутра (а не твој). Мој nplljaTeJЬ ДО.'1а311 сутра (а не пријатељица).
Мој ПРllјаге.:ь долаЗl1 сутра (а не одлази).
MO.i
пријате.љ долази сутра (а не прекосутра).
б) Марко Пllше Iшемо (а НС Петар). Марко Пllше ПЈЈСМО (~. не чпта).
Марко Пllше "IIСМО (а НС задатак).
10
2.
Одредите Ilајзначајнију реч у реченици помоhу текста у загради,
правилно и гласно изговорите целу реченицу и покушајте да утврдите који слог пајваЖIП:lје речи је акцеllтован. Акцептовани слог двапут под вуците:
Она много ГОВОРИ (а не он). Она много ГОВОР" (а не Мало). Она много ГОВОРII (а не ради много).
DПIIТ8Љ8
1. Како се изговара паглашсна реч у реченици? 2. Да ли се сви слогови паглашеllС речи изговарају истом јачшюм? 3. Какво истицање представља акценат?
11
МЕСТО АКЦЕНТА •
Говорећи о акцентованом слогу, ми смо, у ствари, говорили о
Mecry акцента. Сада ћемо томе питању поклонити много више пажње. Прочитајмо и ослушнимо стихове Душана Радовиhа:
Лети песма око света, Jlепmа него бајка: нема цвета ни детета
док не роди мајка! Посебно нас интересује изговор ре1.Ш које се римују: бајка-мајка,
света-детета. Који слог ових именица је акцентован? Прочитајмо сти хове још једном, концентришyhи се нарочито на римоване речи. Дакле: бајка-мајка, света-детета. Претпостављамо да није било тешко осетити
акценат на првом слогу: .бaiка-МJQ.ка, ~a-втeTa. Прочитајмо гласно ова два стиха Гвиде Тартаље, обраhајyhи посеб-
НУ пажњу на место акцента у последњој речи стиха: Како бll година тужна БИJlа
кад бll БUJIа без апРИJIа! Рима БИJlа-аПРИJlа показује ГJlасовно подударање које почиње од акцентованог слога. Да ли је и овде акценат на првом слогу? Да чујемо
још једном: БИJlа-апРИJIа. Очигледно је да глаголски облик БИJlа има акценат на првом слогу, али именица аПРllJlа има на другом: §ила
-
ащш.:
ла. То би се могло графички представити тако да се кружиhима означи акцентоваllИ, а квадратиhима lIеакцентовани слог:
.6!1ла=ОD
•
априла=DОD
Многе речи мењају место акцента у појеДШIИМ облицима. У то
ћемо се лако уверити ако изговоримо следеhе парове: ЖИВОТ-ЖIIВОТ8, зелен-зеJlена, изабрао-изабрати. Пажљивим слушаљем утврдиhемо да је у сваком пару акцентован први слог првог 'ЈЛапа и други слог другог члана:
Жll.ВОТ-ЖИ.lШI'а, ~ен-зеJlена, изабрао-и;шбрати или:
О D - D О D О D -ОЈ[] QC[I]-COD D
13
Наравно. могу се поредити сасвим разлиtmте речи које имају акценат на разним слоговима:
степеНllце-солнтерн, жеllИн-пријатељичин,
купити-употребљавати.
Вероватно смо тачно одредили место акцента: ~пенице-солитери. жеlmн-пријаRЉИЧИН. nпити-употребљавати
ODDD-CLOD •
О о-ошоо
a=D-ШD О Ш
Речима се често додају наставци:
кућа-куhица. књига-књижица. гледати-гледалац. Мења ли се место акцента кад се дода наставак за грађење нове
речи? У овим примерима се не мења: nhа-nhица. кљига-књижица. гле даТИ-Ll!.eдалац. МеђУТИМ. нису ретки случајеви у којима наставак изазива помераље акцента:
ntш-куliетииа. КЊllга-књи~тина. ВIIСОК-ВИСJIIШ .
•
Да ли све речи имају акценат? Пре него што одговоримо на
питање. прочитаhемо ове реченице: ПОДIIПII десни крај стола.
Она стоји крај стола. Он гледа крупно око коља.
ОНII трче око коља. Пажљиво читаље упуhује нас на закључак да неке речи нису акцен
товане. Ослушнимо још једном: деСНII крај стола-стојll крај стола. Да ли је крај у оба случаја под акцентом? Запажамо да није. У којем примеру је крај без акцента? У другом: крај ~ла. Ту су две речи изговорене као једна, у ствари предлог нема акцента него се наслаља на имсницу. У првом примеру кра.ј је именица и акцснтована је: КIШ.i стола. Дакле. поредимо: крај стола-крај стола. До
сличних
констатација
доhи
ћемо
анализом
преостале
две
реченице. Изговарамо: крупно око коња-трче око коња и видимо да је именица око акцентована: !!ко коља. а предлог око неаКЦСIIтован: око
Ш!ња. Значи: око JiQIba-QКо .ко.ња ИЛИ: Ш Ш - оо ш Своје способности утпрђивања мсста акцента п акцентованости речи ПРОl3сриl'iСМО гласним 'Iитањем и озпачавањем аКЦСlIтованих слого ва у овом кратком тексту:
I::Шда је IШНО СТllгла у БеQград. На станици ју је ./Шчскала сестра
Љубица. ,Qбе су биле срећне и веселе јер се lIIro Н"СУ lШделе. Трам-
14
ЈЩјем су се mзиле gшро IШла gTa и разговарапе о gшму И gшчему.
Кад су Iшле у ЉIбичин стан, .QЋцe је већ §ило виmко одскочиnо.
•
Језици се доста разликују у погледу места акцента у речи. У јед-
,Iшма се акценат налази на одређеном слогу (првом, упутрашњем, последњем)
-
сваком слогу
везани (стални) акценат, а у другима може да буде на покретни (слободни) акценат. Какав је српски књижевни
акценат: стални или слободни? Сетимо се примера: .била
-
зеnна, ~пенице
-
-
априла, Елен
СОЛИD:РИ и лако ћемо закључити следеhе:
у српском КЉllжевном јеЗllКУ акценрт
Hllje
везаи
за одређени слог веli је слободан. Та слобода је релаТllвиа, ограНllчеиа (ипр. пос..'1еДЊII с..'10Г речи нема акцента).
Видели смо, такође, да су неке речи неакцентоваllе. Оне формирају
тзв. акцеllатске целине са акцентованим речима. О томе ће касније бити више говора, а сада само оволико:
Неке речи
иемају свог
акцента
него
се
наслав.ају на акцентоване речи испред IIJUI иза себе, образујуliн с љима nв. акценатске целllне•
•
Вежбе
1.
П рочитајте гласно овај одломак из песмс Стевана Раичковиhа и
подвуцитс акцеш'ОВЗИС слогове римованих рсчи:
Воз стаде. Изађе неко којll је БJlО далеко ••• То рече, скочи и крену
у своју куliу малену. ЧIIМ ступи у собу, прво отвори прозор: дрво! Па гледа у њега дуго: дрво
2.
-
11
ИIfШта друго
•••
Подвуците акцснтоваllС слогове римованих речи у стиховима
Мире Але'lковиh: Све што ВIIДIIШ око себе граДlше су многе руке
и за мене, 11 за тебе, за синове
11
унуке.
15
З. у следеhим паровима треба да подвучете облик у којем акценат није на првом слогу: професор-професори, црвен-црвена,
изгубити-изгубљен, учеНlща-другарица, пријате..ъица-пријатељ, слушати-слушалац.
4.
Изговорите сваку реч неколико пута, и то по слоговима, најпре
споро а после нешто брже, и куцните руком о клупу, сто и сл. у тренутку изговора акцентованог слога:
BII-co-Ka, o-сло-БО-ДIl-ТII, KlbIl-га, о-сло-бо-lje-ње. 5. 3аокружите реч кра.ј
у оној реченици у којој је под акцентом:
Сто Нllје крај кревета. Треба помalill овај крај кревета.
Читањем наглашених слогова одозго на доле добиhете име и
6.
презиме познатог српског писца. Којег? чо
ко
ла
да
за
ми
сли
ти
из
ла
га
ти
и
за
зва
ти
на
ре
ди
ти
цр
виh
ак
7.
Понекад значење ре~ш зависи од места акцента. Докажите 1'0 у
следеhим примерима: Овај закон
AOJIOCII значајне новине.
CBaКlI дан је Чllтао новине.
8.
Подвуците акцентоване слогове у пародним загопеткама:
Све по
Kylill
IIзгоре, а куliа оста? (Лула)
у ватр" мокро, а у ВОДI. суво? (Восак) ШареЈIO је
-
ЗМllја Јшјс; рогато је
коза Iшје; товар НОСII
-
-
а коњ Нllје? (Пуж)
Брат 11 сестра РОДllше се, вазда скупа путоваmе, један
Apyror не
Вllдеше? (Понедељак и недеља)
о ПlIтања
1. Каква је разлпка између сталног и слободног акцента? 2. Да ли је српски књижеВIШ акценат стални или слободни? 3. Како се у говору повезују нсаКЦСlIтоване и акцентоване речи? 16
дуги и КРАТКИ АКЦЕНТИ •
Пажљивијим ослушкиваљем акцеIrrованих слогова може се лако
уочити да се они не изговарају увек на исти начин. Изговорим о гласно следеhе реченице:
Лука је купно КIШОГРам лука. Зора је допутовала кад је сванула эора.
Ова ПТlща као даје крlша своја дуга крила. Неке речи пишу се слично или на потпуно исти начин, али љихов изговор је различит и имају различита значеља. Вероватно смо запазили парове: Лука-лука, Зора-зора, крила-крила. Прочитајмо поново горље
реченице, обраhајуhи посебну пажњу на речи из поменутих парова. Шта уочanамо? По чему се разликују Лука и лука, Зора и эора, крила и крила? Сигурно смо осетили разлику у дужшIИ акцеIrrованих слогова (квантитету): Лука (дуг слог)
-
лука (кратак), Зора (дуг слог)
-
зора
(кратак), КРllла (кратак слог) - крнла (дуг). дуги акцентовани вокали могу да се обележе положеном цртом (-), а кратки полукругом (v): Лука
- лука, Зора - эора, крйла ш-ю ео -оо 90-
•
крiiла или:
80
Није редак случај да иста реч у различитим облицима има
акценте различите дужине. То потврђује гласан изговор ових парова: града-градовн, лонац-лонца, био-била.
Надамо се да није тешко осетити да у паровима, које можемо још једном изговорити, акценат пада на први слог, који је 'шс дуг час кратак: грААа-градоВII, лонац-лонца, бйо-бiiла или
80-900 9 0-80
оо-ео
На сличан начин могуће је упоредити несродне речи: воз-роб, славан-јадан, вуlill-пуlш. Изговарањем ових речи лако уочавамо да је вокал у првом члану сваког пара дуг, а у другом кратак:
воз-роб, слАван-јадан, bylill-пуliн, '!ј.
8-9 80-90
ео-оо 17
Дужину и краткоћу чули бисмо као поmуно различите појаве и кад бисмо претходне облике говорили обрнутим редом
-
најпре оне са
кратким па онда оне са дугим слогом.
• Шта бива кад се неким речима додају наcrавци за нове ре~ш: рука-ручица, жаба-жабац, здрав-здравље?
Има ли каквих промена у ДУЖИl1И акцентованог слога? Ако још јед ном изговоримо основне и изведене облике, без тешкоhа ћемо схватити да се акценат мења, неки пут се скраћује а неки пут дужи. Дакле:
pyka-РУЧlща, жаба-жабац, здрав-здравље.
• До сада смо одређИВали Mecro и ДУЖИIlУ (квантитет) акцента. Да ли треба иhи баш тим редоследом при учељу српског акцента? Треба најпре уочити
Mecro
па онда квантитет. Покушајмо да то урадимо у
овом тексту и то тако да га гласно и нешто спорије прочитамо а затим означимо дужину, односно краткоћу акцентованог слога:
БрАнко је крёнуо у лов. Кад је пролазио покрај дрвета, примётно је на љему вране. Било их је пёт. Скйнуо је пушку с рамена и опАлно.
Двё врвне су пале у трАву. Колйко нхје Остало на дрвету? -Три.
-
Ноје Нllједна-побегле су.
• Анализирани примери (30ра-ЗОР8, боо-бИЛ8, в6з-роб, здрав здравље) довољно говоре о једној веома значајној особини акцентованог слога. Она је више пута истицана, али неће бити сувишно да се још јед ном каже:
Српски кљижевни акценат је дyr или кратак. Ду Жllиа 11 краткоliа могу да HIIM облаЩllМа исте реЧ.I.
се смењују и у појеДII
ПРII учењу акцента ваља се придржаваТl1 следе liег редоследа: у првој фази утврljује се место 8К
цеllТ8, а у другој квантитет•
•
Вежбе
1.
Прочитајте гласно ове реченице из "Сеоба" Милоша Црњанског
и обелсжите дуге и кратке акцентоване слогове:
Песма преста, настаде граја 11 брзо се искупише сви.
Сi'fIllРllше се кад ОфllЦIlРИ одјахаше коље и кад се помешamе међу ЉIIХ.
18
2.
Образујте парове тако да се њихови чланови разликују по дужи
ни aкцeнra: мост
конац лнсац
rpоб з.
Исправите
погрешно
означене ДУЖШlе
и
краткоћ.е
у
овим
речеllицама:
Данас је бйло веома топло. Људн су се знојllЛlI н склаЊ3Л1I у хлад.
уmще су скоро опустеле. у следећ.им паровима друга реч је дужа за један глас који се
4.
налази на почетку. Подвуцитс оне дуже речи које имају друкчији кван титет акцента од оДговарајуhих кратких: рат-брат, расти-краСТII, уво-суво, рад-град, КОЧIIТlI-СКОЧНТII, оба -соба.
5.
У којим речима из ових реченица промена кваllтитета акценто-
ваllОГ слога има за последицу промену значеља? ОН liе КУПIIТII ПlЉllве.
Да ЛlI liе то В3.i'ЬаТII? Које
6.
petm
продужавају односно скраћују вокал при обрнутом
читаљу:
рад, сан, воз, вал,роб,СIlР?
7.
Обелсжите дуге акцентоване слогове:
куliа, мајка,
IlOra; јабука, IIOCIITII,
раДIIТИ, лепота, брежуљак;
jeAII-
Нllца, БаllаliаllJlII, ДалмаТIIIШЦ; именоватн, ослоБОДИТII, IIзјеДII9ЧII
ТII; ОСIlРО~lаШIIТII, употребљаваТЈI; елеКТРllфикацllја, експеРlIмеll TJlCaТlI; IIIЩУСТРllјшшзаЦllја.
ОПllтања
1. Какав је српски
КlЬижешm акценат по квантитету?
2. Којим редоследом се учи акценат?
19
УЗЛАЗНИ И СИЛАЗНИ АКЦЕНТИ А. РАЗЛИКОВАЊЕ ДУГИХ АКЦЕНАТА
•
Кад бисмо обратили нешто већу пажљу на дуге акцентоване сло
гове, вероватно бисмо приметили да измеђУ љих постоји нека разлика.
О каквој разлици је реч? До одговора ћемо доhи тек пошто изговоримо и анализирамо пословицу:
Рука руку
После
Mllje, образ обаДВllје.
поновљеног,
гласног
и
нешто
споријег
изговора
ове
пословице сигурно ћемо уочити дуге акцеllте у облm.щма рука и руку, и то на слогу ру. Нешто ће теже, али само на почетку, иhи са разлико
вањем тих акцената. Наиме, осетљивије ухо ће запазити да је у облику рука тонско кретаље на вокалу у узлазне природе, да тон расте тако да
врхунац достиже на крају акцентованог и lIа почетку следеhег слога
(други слог може да буде и виши ОД првог), док у облику руку тон на првом у у почетку расте а после опада и други слог је знатно нижи од првог. Да бисмо се у то потпуно уверили, изговориhемо више пута пар рука-руку. Том приликом осетиhемо, поред узлазног и силазног тона, и
'1'0 да је први слог у оба члана овог пара истакнутији, дужи, дакле акцен тован. Најзад, потребно је научити како се зову и како се обележавају
поменуте lIијансе у ИlIтонацији акцентованог слога: реч је о Д у г о у злaзHoM (рука) и дугосилазном акценту (руку). Запамтимо добро: рука
•
-
руку, рука
-
руку •••
Неке речи састоје се од истих гласова, али се разликују по значе
љу. Разлика се исказује друкчијим тоном (квалитетом) акцента. Потврде за то налазе сс у рсчешщама:
Дара није IIмала за јеЗllке дара. Дана је Ilшла тамо сваког дана.
Речи којима почиљу и којима се завршавају ове реченицс супро
тстављенс су значењски и акценатски: Дара (женско име) - дара (гени тив јеДПИllе имсницс дар). Дана (женско име) - дана (генитив јеДlIине именице дан). Изговоримо још једном:
Дара-дара, Дана-дана.
20
•
Поред наведеног пара рука-рУкУ има и других облика иcrих речи
који се различито акцентују:
глава-главу, грана-грану, страна-страну. Изговоримо и ове примере:
Рада-Радо
радити-рађен
Мара-Маро дјша-душо
храннти-хрiњeн средити-сређен
Или обрнуто:
Радо-Рада, CpeljeH-СреАIIТU. Овако се могу поредити сасвим различите речи: народ-мајка, мИран-диван, ..opak-ЗОркнн.
•
До сада смо дугоузлазни и дуroсилазни акценат обележавали
уобичајеним знацима: ~ и
,....
Ме~утим, могућа су и друкчија графичка
решеља при учењу акцента,lтр.:
глава-главу, диван-миран или
фО-(f)О
DD-(!)[]D
G) О -
Веп је помињан редослед при Y'IelliY акцента: најпре се УТВР9ује затим љегова дужина и краткоћа и најзад интонацпја
aKHCIITa,
(узлазна 11 СlJлаЗllа). Тсже је осетити разлику у ИIlтопацпји (квалитету) код кратких нсго код дугих зкценатз. И поред тога, верујемо да у следсhем тексту неl\емо наtПIIШТlI много грешака ПрlI покушају да, после глаСIlОГ Чllтаља, обележимо кратке акценте:
25
На Ilз.... ету
Данас је недеља. Зоран и МilЛан су колима ОТ11ШЛИ на Авалу. Одвезао их је ЗораllОВ отац. Дуrо су остали на Авали. Иrралll су се и весеЈШ;Ш IlрОлеliу. Они су се, може се реliи, изванредно прове....lI . •
Излагаље у овом поглављу помогло нам је да проширимо наше
знаље о акцентима. Рсзимираhсмо то овако:
KpaTKlI акценти у српском књижевном јеЗllКУ могу, као
11
дуги, да буду узлазни и силазНII, тј.
краткоузлаЗНII
(,) 11
краткосилазНII
(").
Код
краТКОУЗ.'lазllоr акцента тон расте тако да се врх
Ш...1аЗII на крају наглашеног
11 Ila
почетку на
редноЈ' слога (каткад је ДРУПI слог чак и ВНШII од првог) (вода), а код краТКОС1fЛазног акцента тон Ilајпре расте а ОНЈ,а опада
11 ДРУГII
слог је НИЖlI од
првог (воду). ПРВII слог је у оба случаја ДУЖII, IIстаЮIУТllјll. KPUTKII акцентн су веома СЛIIЧЈШ ДУГlIма, само
што
KpaTKII
акценти
око два пута
краliе трају од ПУГIIХ.
Tpll
су фазе Прll учељу акцента: у првој се
утврljује место акцеита, у ДРуrој љегова дужина краткоliа, у треliој узлазна
I1
I1
силазна интонација.
Следеlill ПрШЩIIП поступности, заправо идуlill од лакшег ка тежем, треliу фазу смо поделнли на два дела: у првом је разликоваље дугих, у другом
је разлllковање кратких акцената.
НАПОМЕНА Три фазе у учељу акцента постоје и онда кад говорник има пек
њижевни акценат (нпр. ЛIllШда). Најпре ће се утврдити да је у овом случају место акцента на другом слогу (ЛИ.!Шда), а у књижевпом језику на првом (Лlшада), затим да је у оба случаја акценат кратак (ливада ливада)
и
најзад да
има
разлике у
иптонацији:
код
говорника је
краткосилазни акценат (Лlшзда), а у стапдардном језику краткоузлазни (лИвада).
26
• Вежбе 1.
Прочитајте следеhе реченице и обележите краткоузлазпе и