Prozirnost zla: ogled o krajnosnim fenomenima

OBJEK1-' .K.AO ČUDESNIPRIMAMUIV AČ Na kraju, sve figure ctrugojačcnja se sažirnaju u jednoj jedinoj: ~a. Jcdino ostaje neminovnost Objekta, iredentizam Objekta. čak i na horizontu nauke, Objekt izgleda sve ncdokuči­ viji, nerazdvojan od samog sebc, pa prema tome i nedostu-

blagoglagoljiv, povratan, ironičan, razočaravajući i razigran u manipulacijama. Subjekt očaj­ nički pOkušava da ga uhodi, po ccnu žrtvovanja postulata nauke, ali Objekt je ček s onu stranu žrtve naučnog uma. On je nerešiva zagonetka, j.9r on vnije UDQ što jeste i ne poznaje samug-Sehe. On liči na Cestertonovog (Chesterton) divljaka: ako ga mi ne razumemo, to je za to što ni on ne razume samoga sebe. Tako on predstavlja prepreku svakom razumevanju. Biti stranac sam sebi, u tome je njegova snaga i njegova nadmoćnost, tačno obrnuto od naše. Prvi čin civilizovanja biće da mu sc pruži ogledalo, ali on se u njemu ogleda samo naizgled, dok je li stvari on ogledalo II kome će se subj~kt uhvatiti u svom vlastitom prividu. pan analizi,

večno

Gde je onda drugol.if~? Njen objekt? OJlti~h~ sv~. Kao i "divljaci" on nije izgleda odgovorio stvarno dijalogom. Izgleda da to nije dobar objekt, da ne poštuje "razliku", da potajno izmiče pokušajima naučničke evangelizacije (racionalne objektivacije)' i da se sveti što je bio "shvaćen", rušeći sa svoje strane kradom temelje naučnog zdanja. Đavolska jurnjava uhođenja Objekta i subjekta nauke je afera koja će sc nastaviti. Ostaje još samo ~.-killL~12Iim9J!l~ač. Subjekt nije čudesni primamljivač. Suviše dobro je Poznat,

161